HEMIJSKI PREGLED

s r p s k o h e m i j s k o d r u å t v o

01god. 42br. 2

YU ISSN04406826

UDC 54.001.93

S A D R @ A JØLANCI

Boåko V. Pavloviõ, Vladimir B. Pavloviõ Boåko V. Pavloviõ, Vladimir B. Pavloviõ POVODOM STOGODIÅWICE DODEQIVAWA NOBELOVIH NAGRADA (DRUGI DEO)THE CENTURY OF NOBEL PRIZES AWARD _ _ _ _ _ _ _ _ 26

Ÿeqko Tomoviõ, Ivan GutmanŸeçko Tomoviõ and Ivan GutmanFENILENIPHENYLENES _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _29

Ÿivorad ØekoviõŸivorad ØekoviõNAJJAØE KISELINE I BAZESTRONGEST ACIDS AND BASES _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _38

VESTI IZ [KOLA

SLAVOQUB T. ÆUKIÕSlavoljub T. ÆukiõPRIMENA MENDEQEJEVQEVIH METODA PREDVIÆAWA NEDOSTAJUÕIH ELEMENATA U NASTAVI HEMIJE U SREDWOJ ÅKOLIAPPLICATION OF MENDELEEV'S METHOD OF ANTICIPATION THE MISSING ELEMENTS AT CHEMISTY TEACHING IN SECONDARY SCHOOL_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _41

VESTI IZ SHD _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _44

BELE[KE

VLADISLAVA JOVANOVIÕ, ALEKSANDAR DEKANSKIVLADISLAVA JOVANOVIÕ, ALEKSANDAR DEKANSKIPRENOSNI MIKROPROCESORSKI pH-METAR PHH-21PORTABLE MICROPROCESOR pH-METER PHH-21 _ _ _ _48

Izdaje

SRPSKO HEMIJSKO DRU[TVO

Telefon 3370-467

Karnegijeva 4

izlazi dvomese~no

ODGOVORNI I GLAVNI UREDNIK

Stanimir R. Arsenijevi}

ZAMENIK ODGOVORNOG I GLAVNOG UREDNIKA

Ratko M. Jankov

Izdavawe ~asopisa „HEMIJSKI PREGLED” po-ma‘u: Tehnolo{ko-metalur{ki fakultet, Hemij-ski fakultet i Fakultet za fizi~ku hemiju uBeogradu.

URE\IVA^KI ODBOR

Nikola Blagojevi}, Dragomir Vitorovi}, IvanGutman, Ivan Draganiõ, Vojislav Ili}, Jovan Jo-vanovi}, Slavko Ne{i}, Vladimir Pavlovi},Vladimir Rekali}, Slobodan Ribnikar, Mom~iloRisti} (predsednik), Qubi{a Ristovi}, Milenko]elap, @ivorad ^ekovi}, Milenko [u{i}.

Godi{wa pretplata za studente i uøenike koji ni-su ølanovi SHD 200 din, za pojedince koji nisu øl-anovi SHD 400 din, za radne organizacije 600 din.,za inostranstvo 30 US $. Pretplatu prima Srpskohemijsko dru{tvo, Beograd, Karnegijeva 4/III . Ÿiro ra~un 40803-678-0-5738.

Web site: www.shd.org.yu/hp.htme-mail: hempr_ed@chem.bg.ac.yu

Priprema za åtampu: Jelena i Zoran Dimiõ,Svetozara Markoviõa 2, 11000 Beograd

[tampa: Zavod za grafi~ku tehniku Tehnolo{ko-metalur{kog fakulteta Beograd, Karnegijeva 4

Godi{te 42. broj 2

CHEMICAL REVIEWVolume 42 NUMBER 2Editor in chiefSTANIMIR R. ARSENIJEVI]Deputy Editor in chiefRATKO M. JANKOVSERBIAN CHEMICAL SOCIETYKarnegijeva 4Belgrade/Yugoslavia

HEMIJSKI PREGLED

Godi{te 42. broj 2 (2001) 25

Profesor dr Branislav Nikoliõ novi je predsed-nik Srpskog hemijskog druåtva. Na tom mestu nasle-dio je akademika Miroslava Gaåiõa, posle godiåweskupåtine SHD koja je odrÿana 22. februara 2001. go-dine na Tehnoloåkom fakultetu u Beogradu. Na skup-åtini je podnet i Godiåwi izveåtaj o radu druåtva u2000. godini, koji vam dajemo u celosti u rubrici Vestiiz SHD. Izveåtaj je podnela Ivanka Popoviõ , sekre-tar SHD. Izveåtaj Druåtva za svaku godinu od velikeje vaÿnosti za rad svakog druåtva pa je to razlog zaå-to smo odluøili da ovaj izveåtaj, integralno, mora dabude dostupan svakom ølanu SHD. Koliko da vidimokako nam je proåla joå jedna godina profesionalnogÿivota. Tako smo uradili proåle godine, a tako õemoraditi i narednih godina.

*

April mesec je, po tradiciji, mesec tokom koga seorganizuje Seminar za nastavnike i profesore hemijeiz osnovnih i sredwih åkola u Srbiji. Poøeo je (dodu-åe kao Januarski dani), joå 1988. godine, pa se, sa ne-kim pauzama, odvija sve do danas. Ove godine Seminarse organizuje po dvanaesti put. Seminar se, u posled-wih nekoliko godina, odrÿava u terminima proleõnogåkolskog raspusta (odnosno od onda od kada je april-ski raspust uveden u naå åkolski sistem; ove godineto je 9. i 10. april ), u prostorima Hemijskog fakultetau Beogradu. Dobrodoåli su svi nastavnici i profeso-ri hemije, bez obzira da li jesu ili nisu ølanovi Srp-skog hemijskog druåtva. Uostalom, ako nam se prikqu-øe na Seminaru, moÿda õe se predomisliti i postatiølanovi SHD.

*

Podseõamo vas da je na sednici predsedniåtva od28.02.1998. godine odluøeno da se Hemijski pregled do-bija kao deo prava ølana SHD koje se stiøe uølawewemu SHD. Onima koji ølanarinu za 2000. godinu nisu up-latili do sada, joå uvek moÿemo da obeõamo da õe, uko-liko uskoro uplate ølanarinu, dobiti sve brojeve odpoøetka godine. Meæutim, onima koji uplatu ølanari-ne izvråe kasnije tokom godine, to viåe ne moÿemo dagarantujemo poåto se, zbog finansijske situacije, He-mijski pregled åtampa u strogo ograniøenom brojuprimeraka, odnosno u onoliko primeraka koliko ima-mo ølanova. Informacije o visini ølanarine i drugitehniøki detaqi nalaze se na unutraåwim koricamaHemijskog pregleda.

*

Drago nam je da smo ponovo poøeli da objavqujemoreklame na stranicama Hemijskog pregleda. Reklamirase pH-metar domaõe proizvodwe. To je dobar znak iznekoliko razloga. Najpre, to je znak da se budi naåeproizvodno preduzetniåtvo, a, s druge strane, to jeznak da i mi, kao øasopis, dolazimo do toliko (struø-

nih) oøiju naåih ølanova, tako da se naåao proizvo-æaø koji je odluøio da se reklamira baå na stranicamaovog lista. U rubrici Beleåke naõi õete i profesio-nalnu analizu (rezultate testirawa) novog instrumen-ta.

*

Veoma se trudimo da odrÿimo korak sa savreme-nim svetom u elektronskom komunicirawu. Sa tim smopoøeli pre neåto viåe od godinu dana i, u ovom tre-nutku, svi brojevi Hemijskog pregleda iz godiåta 40(1999) i 41 (2000), kao i prva dva broja iz godiåta 42(2001) mogu se naõi na Internetu. Pogledajte nas naadresi www.shd.org.yu/hp.htm. Moÿete nas i drugimapreporuøiti za øitawe. Ukoliko ste raspoloÿeni zadirektno (i brzo) komunicirawe sa redakcijom Hemij-skog pregleda, naåa adresa je i daqe ista: hempr-_ed@chem.bg.ac.yu.

*

Tradicionalno, u organizaciji Srpskog hemijskogdruåtva, Ministarstva prosvete i sporta RepublikeSrbije i Hemijskog fakulteta, ove godine republiøkotakmiøewe iz hemije uøenika osnovnih i sredwih åko-la stiglo je u fazu organizacije opåtinskih takmiøe-wa. Meæuokruÿni nivo takmiøewa za sredwe åkolepredviæen je za 22. april, dok je za isti niovo za osnov-ne åkole predviæen 5. maj. Predviæeno je da se repub-liøki nivo odrÿi od 18. do 20. maja 2001. U organiza-ciji ove aktivnosti i ove godine su kolege D. Sladiõ,Q. Mandiõ i J. Korolija, sa Hemijskog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu. I ove godine oøekujemo sjajneæaøke rezultate.

*

Sem Aprilskih dana (seminara za profesore he-mije), ove godine SHD planiralo je da organizuje joånekoliko struønih skupova. Dajemo vam spisak ovihskupova (sa okvirnim datumima) kako biste bili u pri-lici da se blagovremeno pripremite:• 15. jugoslovenski simpozijum o elektrohemiji –

11-13. juni 2001. godine (Paliõ)• 13. jugoslovenski simpozijum o hemiji i tehno-

logiji makromolekula – 27-29. juni 2001. godine(Zlatibor)

• 3. jugoslovenski simpozijum "Hemija i zaåtitaÿivotne sredine" – 23-26. septembar (Zrewa-nin).

*

I, kao posledwe, moÿda najvaÿnije: na stranicamaovog broja naõi õete nastavak ølanka o 100. godina oddodele prve Nobelove nagrade, i joå nekoliko intere-santnih ølanaka. Pogledajte samo Sadrÿaj.

Redakcija HP

UVODNIK

26 Hemijski pregled

BOÅKO V. PAVLOVIÕ, Tehnoloåko-metaluråki fakultet, Univerzitet u BeograduVLADIMIR B. PAVLOVIÕ, Poqoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu (vlaver@beotel.yu)

POVODOM STOGODIÅWICE DODEQIVAWA NOBELOVIH NAGRADA

(DRUGI DEO)

DA LI JE U DODEQIVAWU NOBELOVIH NAGRADA BILO NEPRAVDI I PROMAÅAJA?

Tokom XX veka, koji se ujedno poklapa sa perio-dom kojeg pokrivaju Nobelove nagrade, ostvarena suizvanredno znaøajna nauøna otkriõa. Razvoj naukeomoguõio je nesluõene domete u upoznavawu struktu-re materije, od subatomskih øestica pa do makromo-lekula, zatim doprineo proåirewu naåih znawa ofiziøkim , hemijskim i bioloåkim zakonitostimaprirode, a wihova primena je doprinela poboqåa-wu ÿivotnog standarda qudi. Nobelove nagrade supratile razvoj nauke, mada ne uvek hronoloåki. Ia-ko je A. Nobel u svom testamentu zahtevao da se na-grade dodequju samo za nauøna otkriõa i pronalaskekoji su ostvareni u protekloj godini, to se najøeåõenije moglo lako uøiniti jer se znaøaj nekog otkriõaili pronalaska verifikuje tek posle nekoliko go-dina. Stoga su prvih godina po ustanovqavawu No-belovih nagrada, zbog nekih nedoreøenosti u testa-mentu, a i zbog krutog stava i nefleksibilnostiølanova Nobelovih komiteta, poznati nauønici skraja XIX veka ostali bez Nobelovih nagrada. Takoje npr. uøiwena nepravda prema velikom ruskom he-miøaru D. I. Mendeqejevu. On je 1908. godine biopredloÿen za Nobelovu nagradu, za otkriõe Peri-odnog sistema elemenata, ali je od strane Nobelo-vog komiteta ovaj predlog odbijen uz obrazloÿeweda se nagrade dodequju za novija nauøna otkriõa, a neza ona koja su uøiwena pre viåe decenija. Sliønesudbine bili su francuski hemiøar Marslen Bert-lo (Marcelin Berthelot) i italijanski hemiøar Stani-slao Kanicaro (Stanislao Cannizzaro). M . Bertlo jebio predlagan viåe puta, ali nije izabran jer suølanovi Nobelovog komiteta smatrali da bi on tre-balo da ustupi mesto mlaæim nauønicima. Åto setiøe S. Kanicara Nobelov komitet se 1907. godinesloÿio da su wegova otkriõa i doprinosi hemiji odvelikog znaøaja, ali da je od vremena kad je on obja-vio svoja otkriõa proålo viåe decenija. Meæutim,øiwenica je da su docnije Nobelove nagrade dodeqi-vane ne samo za novija nauøna otkriõa i pronalaskeu protekloj godini, kako se to Nobelovim testamen-tom zahtevalo, veõ øesto i za vrlo stara nauønaostvarewa, koja su realizovana nekoliko godina, pai decenija, pre nego åto je za wih dodeqena nagrada.Kao primer za ovo moÿe da se navede dodela Nobe-love nagrade za medicinu i fiziologiju 1983. godi-ne Barbari Meklintok (Barbara McClintock) za ot-kriõe pokretnih gena koji utiøu na nasleæe, koje jeuøinila i objavila 1950. godine. Dakle, pre 33 godi-

ne! Ameriøki lekar F. P. Rous (Francis Peyton Rous)je 1911. godine otkrio da rak vezivnog tkiva moÿeda bude izazvan virusima, a Nobelovu nagradu za toznaøajno otkriõe dobio je 1966. godine, tj. posle vi-åe od pola veka. Sliøan sluøaj je i sa dodelom No-belove nagrade za konstrukciju elektronskog mi-kroskopa, koji je po oceni Åvedske akademije naukebilo jedno od najveõih pronalazaka u XX veku. Zakonstrukciju elektronskog mikroskopa E. Ruska(Ernst Ruska) dobio je Nobelovu nagradu za fiziku1986. godine, dakle posle 54 godine od otkriõa ikonstrukcije prvog elektronskog mikroskopa 1932.godine. Gore navedeni primeri ukazuju da se znaøajnekog otkriõa ili pronalaska øesto sagleda tek ka-snije, nakon viåe godina.

U stogodiåwoj istoriji dodeqivawa Nobelo-vih nagrada bilo je moÿda ponekad i promaåaja danagrada bude dodeqena nauøniku koji u datoj oblastinauke nije dao odgovarajuõe znaøajne doprinose. Kaoadekvatan primer øesto se navodi dodela Nobelovenagrade za fiziku 1912. godine za pronalazak auto-matskog regulatora za osvetqavawe morskih sveti-onika i bola åvedskom inÿeweru N. Dalenu (NilsGustav Dalén). S druge strane, mnogi nauønici bilisu nepravedno zaobiæeni za mnogo znaøajnija otkri-õa. Napomenimo samo neke Š1Ð koji su dali izvanred-ne doprinose i otkriõa u oblasti hemije: X. Gibs(Josiah Willard Gibbs) za otkriõa u oblasti termohe-mije, H. Ejring (Henry Eyring) za teoriju brzina he-mijskih reakcija, G. Luis (Gilbert Newton Lewis) zafundamentalna istraÿivawa u hemijskoj termodi-namici, L. Majtner (Lise Meitner) za radove koji sudoprineli otkriõu nuklearne fisije .

Interesantno je pomenuti sluøaj dodeqivawaNobelove nagrade za hemiju i fiziku 1904. godine.Te godine su za otkriõe inertnih gasova Nobelovenagrade za hemiju dobili V. Remzi (Sir William Ram-say), a za fiziku V. Reli (John William Strutt, LordRayleigh). Remzi je otkrio argon zajedno sa Relijem,a neon, kripton i ksenon, sa svojim saradnikom, en-gleskim hemiøarem M. V. Traversom (Morris WilliamTravers) koji, moÿda nepravedno, za ovo otkriõe nijeuøestvovao u podeli Nobelove nagrade.

Broj onih koji zasluÿuju Nobelovu nagradu pre-vazilazi moguõnosti Nobelovih komiteta. Objek-tivno je nemoguõe da se nagrade svi oni koji to za-sluÿuju. Jedan od faktora je taj åto je broj nauøni-ka koji danas rade u fizici, hemiji i medicini barnekoliko desetina puta veõi nego poøetkom ovog ve-ka kad su nagrade ustanovqene, dok je broj nagradaostao isti.

Godi{te 42. broj 2 (2001) 27

DA LI SU NOBELOVE NAGRADE IZ HEMIJE DODEQIVANE SAMO HEMIØARIMA?

Kod mnogih je uvreÿeno miåqewe da osnovnouniverzitetsko obrazovawe omoguõuje uspeåan radsamo u oblasti nauke za koju je steøena univerzitet-ska diploma. Meæutim , veliko znawe, åirina pog-leda i sposobnost da se uæe u srÿ problema omogu-õuju pojedinim nauønicima uspeåna istraÿivawa iu onim naukama koje nisu bile predmet wihovihosnovnih univerzitetskih studija. Takvi izuzetninauønici, genijalnih sposobnosti, mogu s lakoõomda prelaze iz jedne u drugu oblast istraÿivawa i dau tim razliøitim oblastima postignu izuzetnovredna otkriõa i pronalaske, koji su im doneli No-belove nagrade. Navedimo samo neke od takvih geni-jalnih nauønika, koji po svom osnovnom univerzi-tetskom obrazovawu nisu bili hemiøari, a dobilisu Nobelove nagrade za svoje doprinose u oblastihemije.

Svante Arenijus (S. Arrhenius) diplomirao jefiziku; dodeqena mu je Nobelova nagrada za hemiju1903. godine za postavqawe teorije elektrolitiøkedisocijacije.

Marija Kiri (M. Curie) diplomirala je fizikui matematiku, a dobila je Nobelovu nagradu za hemi-ju 1911. godine (pre toga bila je jedan od dobitnikaNobelove nagrade za fiziku 1903. godine).

E. Raderford (Ernest Rutherford) je po obrazova-wu je bio fiziøar, a dodeqena mu je Nobelova nagra-da za hemiju 1908. godine za istraÿivawa dezinte-gracije elemenata i hemije radioaktivnih supstan-ci.

Irena i Frederik Ÿolio-Kiri (Iréne i Frede-rick Joliot-Curie) bili su fiziøari, a dobili su Nobe-lovu nagradu za hemiju 1935. godine za sintezu novihradioaktivnih elemenata.

E. MakMilan (Edwin M. McMillan) je ameriøkifiziøar, koji je sa G . Siborgom (Glenn T. Seaborg)podelio Nobelovu nagradu za hemiju 1951. godine zaotkriõa u hemiji transuranskih elemenata.

L. Leloar (Luis F. Leloir), argentinski nauønik,zavråio je medicinski fakultet ali se nije baviolekarskom praksom veõ fundamentalnim biohemij-skim istraÿivawima. Dobio je 1970. godine Nobe-lovu nagradu za hemiju za otkriõe nukleotidnih åe-õera i wihovu ulogu u biosintezi ugqenih hidrata.

G. Hercberg (Gerhard Herzberg) po obrazovawu jefiziøar, a dodeqena mu je Nobelova nagrada za he-miju 1971. godine.

V. Gilbert (W. Gilbert), po obrazovawu fiziøarsa doktoratom iz matematike, dobio je, sa ameriø-kim biohemiøarem F. Senxerom (Frederick Sanger),Nobelovu nagradu za hemiju 1980. godine za dopri-nos odreæivawu sekvence baza u nukleinskim kise-linama. Interesantno je pomenuti da je F. Senxeruovo bila druga Nobelova nagrada1 za hemiju; prvu je

dobio 1958. godine za odreæivawe strukture insuli-na.

H. Hauptman (Herbert A. Hauptman), severnoame-riøki fiziøar, dobio je sa X. Kerliem (Jerome Kar-le) Nobelovu nagradu za hemiju 1985. godine za do-prinos razvoju direktnih metoda odreæivawa kri-stalnih struktura.

J. Dajznhofer (Johann Deisenhofer) , nemaøki fi-ziøar, jedan je od dobitnika Nobelove nagrade za he-miju 1988. godine, za odreæivawe trodimenzionalnestrukture blisko vezanih proteina koji su bitni zafotosinteze.

P. Krucen (Paul Kruzten), nemaøki nauønik, zavr-åio Graæevinski fakultet, docnije odbranio dok-torsku disertaciju iz meteorologije, jedan je od do-bitnika Nobelove nagrade za hemiju 1995. godine zaispitivawa ozonskog sloja.

A. Higer (Alan J. Heeger) ameriøki fiziøar, je-dan je od dobitnika Nobelove nagrade za hemiju2000. godine.

Radi kompletnosti, potrebno je navesti da sumnogi fiziøari i mnogi hemiøari dobili Nobelovenagrade za medicinu i fiziologiju. Kao primer na-vedimo samo maæarskog biohemiøara AlbertSent-Æeræia (A. Szent-Györgyi), naturalizovanogseveroamerikanca, koji je dobio Nobelovu nagraduza medicinu 1937. godine, za radove na bioloåkomsagorevawu i oksidacijama u vitaminu S .

DA LI SE ZAOBILAZE NEKE ODREDBE IZ NOBELOVOG TESTAMENTA?

Postavqa se pitawe zaåto je A. Nobel svojimtestamentom ustanovio nagrade za fiziku, hemiju,fiziologiju sa medicinom , kwiÿevnost, i mir, neobuhvatajuõi neke druge nauke, kao npr. matematiku,biologiju, geologiju, astronomiju. Za fiziku i he-miju razumqivo je poåto su to bile nauøne discip-line kojima je A. Nobel posvetio sav svoj ÿivot. Dofiziologije i medicine mu je stalo jer je celog ÿi-vota bio slabog zdravqa, pa je ÿeleo da podrÿiistraÿivawa koja õe doprineti zdravqu qudi. Åtose kwiÿevnosti tiøe, opredeqewe je bilo logiøno sobzirom da je A . Nobel ne samo mnogo øitao, veõ je ipisao; kad je u pitawu nagrada za mir poznato je da jeA. Nobel bio ubeæeni pacifista.

Kao åto je u Uvodu ovog ølanka napisano, to-kom XX veka su premoåõene i proåirene graniceizmeæu tradicionalnih nauønih disciplina hemije,fizike i biologije, åto je otvorilo potpuno novapodruøja istraÿivawa. Multidisciplinarna i in-terdisciplinarna istraÿivawa su postajala sveizraÿenija u nauønim projektima pa je Nobelovafondacija bila prinuæena, uprkos velikim protiv-qewima, da ponekad prihvati dodelu nagrada i zaneka otkriõa koja se ne mogu uklopiti u odredbe No-belovog testamenta. Navedimo u vezi s tim samo parprimera. Nobelova nagrada za fiziku 1947. godinedodeqena je A. Apltonu (Sir Edward Victor Appleton)

1 Osim F. Senxera, dvostruki Nobelovci bili su: Marija Kiri (1905 za fiziku, 1911 za hemiju ), Lajnus Poling (1958 zahemiju , 1980 za mir) i Xon Bardin (1956 i 1972 za fiziku).

28 Hemijski pregled

za otkriõe jonizacionog sloja u gorwoj atmosferi;zatim, 1974. godine M. Rajli (Martin Ryle) i A. Hi-viå (Antony Hewish) bili su nagraæeni za pionirskaistraÿivawa u oblasti radioastrofizike, a 1983.godine S . Øandrasekar (Subrahmanyan Chandrasekhar)i V. Fouler (William A. . Fowler) za doprinose boqemrazumevawu evolucije i strukture zvezda; 1993. go-dine R. Halsi (Russell A. Hulse) i X . Tejlor (Joseph H.Taylor, Jr.) dobijaju Nobelovu nagradu za fiziku zaotkriõe novog tipa pulsara. Daqe, Nobelova nagra-da za hemiju je 1945. godine dodeqena A. Virtanenu(Arthuri Ilmari Virtanen) za pronalazak konzervisawastoøne hrane; zatim, 1960. godine, V. Libiju (W. F.Libby) za odreæivawe starosti u arheologiji i geo-logiji pomoõu radioaktivnog ugqenika, pa 1978. go-dine P. Miøelu (P. Mitchell) za doprinose razume-vawu bioloåkog prenosa energije postavqawem he-miosmotske teorije i 1995. godine P. Krucenu (PaulCrutzen), M. Molini (Mario Molina) i Åervud Rolan-du (Sherwood Rowland) za radove koji se odnose naformirawe i razlagawe ozonskog sloja u atmosfe-ri.

Nadajmo se da õe se øoveøanstvo s poåtovawem izahvalnoåõu seõati svih onih nauønika, kwiÿevni-ka, boraca za mir koji su bili dobitnici Nobelovihnagrada tokom wene stogodiåwe istorije. Svi suoni, na ovaj ili onaj naøin, doprineli dobrobitiøoveøanstva, a to je i bila ÿeqa A. Nobela izraÿe-

na u wegovom testamentu. Zavråimo ovaj ølanakkonstatacijom da ovaj svet ne bi bio onakav kakav jedanas da nije bilo nauønih otkriõa i pronalazakakoje su realizovali, pored ostalih nauønika nobe-lovci iz kruga fiziøara, hemiøara, fiziologa i le-kara.

A b s t r a c t

THE CENTURY OF NOBEL PRIZES AWARD

Boåko V. Pavloviõ1, Vladimir B. Pavloviõ2

1Faculty of Technology and Metallurgy, University of Bel-grade,

2Faculty of Agriculture, University of Belgrade

In this 2001. year will be celebrated a century of Nobelprizes. This jubillee is a good occasion for saying somet-hing about them. Nobel prizes (for physics, chemistry,physiology and medicine, literature and peace) are awardedannually from a fund established under the will of AlfredNobel. They are open to all, irrespective of nationality, race,creed, or ideology. Their distribution begun on December10, 1901, the fifth anniversary of A. Nobel's death. The gre-atest part of the article is dedicated to Nobel prizes in che-mistry.

LITERATURA

1. B. G. Malmström, The Nobel Prize in Chemistry , WebSite of the Nobel Foundation, Stocholm, 1999.

Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju u 2000. godini: A. G. MakDajermid (SAD), A. X. Higer (SAD) i H. Åirakava (Japan)

Iz beleÿnice Radivoja Nikolajeviõa

ANEGDOTE IZ ŸIVOTA POZNATIH NAUØNIKA

Nemaøki hemiøar Justus Libig okarakterisaoje sebe na sledeõi naøin: » Po prirodi ja nisam svad-qiv, ali kada doæe do spora u meni se budi nekakvastrast; tada sve odbacujem i predajem se borbi. To

nije strast koja øoveka øini slepim i nesposobnimza rasuæivawe ; to je posebna strast za borbu. Svamoja oseõawa se istanøavaju i ja oseõam priliv no-vih snaga«.

Godi{te 42. broj 2 (2001) 29

ŸEQKO TOMOVIÕ I IVAN GUTMAN , Prirodno-matematiøki fakultet, Kragujevac (gutman@knez.uis.kg.ac.yu)

FENILENI

Fenileni su kowugovani π-elektronski siste-mi koji se sastoje iz åestoølanih i øetvoroøla-nih prstenova. Veõina ovih jediwewa sintetizo-vana je u posledwih nekoliko godina, i hemija feni-lena se u naåe vreme brzo razvija. Zbog toga åtoistovremeno sadrÿe i aromatiøne åestoølane(benzenske) i antiaromatiøne (ciklobutadien-ske) prstenove, fenileni imaju nestandardneπ-elektronske osobine. Oøekuje se da se na baziovih jediwewa proizvedu za tehniku interesantniorganski poluprovodnici i fotoemiteri.

U ølanku izlaÿemo osnove hemije fenilena i(ukratko) neke od teorijskih rezultata u vezi saovom klasom kowugovanih ugqovodonika.

Fenileni su klasa policikliønih kowugovanihugqovodonika izgraæenih od åestoølanih i øetvo-roølanih prstenova, kondenzovanih na takav naøinda dva åestoølana prstena nikada nisu susedna, dokje svaki øetvoroølani prsten susedan sa dva åestoø-lana. Prvi predstavnik ovih jediwewa je bifeni-len, poznat veõ viåe od pola veka. Kada je u osamde-setim godinama proålog veka uspeo da sintetizuje

fenilene sa viåe od dva åestoølana prstena, ame-riøki hemiøar Piter Volhart (K. Peter C. Vollhardt)je za wih predloÿio sledeõu nomenklaturu: feni-len sa h åestoølanih prstenova oznaøava se kaoŠhÐfenilen; pri tome bi bifenilen bio Š2Ðfeni-len. Ova terminologija, koja baå i nije u skladu saIUPAC-ovim pravilima, u meæuvremenu se potpunoodomaõila i mi õemo je upotrebqavati i u naåemølanku.

BIFENILEN

Bifenilen (1) je prvi sintetizovao Lotrop 1,2

(Lothrop) 1941. godine, iz 2,2’-dibrombifenila (2) ureakciji sa bakar(I)-oksidom na 350oS. U ovoj modi-fikaciji Ulmanove reakcije bifenilen se dobija umalom prinosu od 5%. Kada se umesto dibrombife-nila upotrebi 2,2’- dijodbifenil (3), bifenilen sedobija u prinosu od 21% (slika 1).

Kasnije su otkrivene i druge metode1,2 za sinte-zu bifenilena, a mi õemo navesti samo neke najvaÿ-nije. Tako, bifenilen se moÿe sintetizovati prekoorgano-metalnih bifenila (slika 2) kao åto sudi-griwardov reagens (4), organo-ÿivin heksamer(5) ili tetramer (6).

Slika 1

Br

Br

Na/Hg

41%

Hg oAg prah260 C

55%

MgBr

BrMg

4%CuCl2

Hg

4

15

Ag prah300 oC

54%

6

J

J Li

Li4

6

Slika 2

X X

2 X = Br3 X = J

Cu2O, 350 o C

1

30 Hemijski pregled

Bifenilen se moÿe dobiti preko benzina (7)(slika 3), koji moÿe nastati iz mnogih 1,2-disupsti-tuisanih benzena, kao åto su, na primer, antranil-na kiselina (8) ili 1-brom-2-jodbenzen (9).

Takoæe, bifenilen se moÿe dobiti svetlo-snom-vakuum pirolizom (flash-vacuum-pyrolisis) ben-zoŠcÐcinolina (10), preko bifenil-diradikala (11)(slika 4). Ova metoda se moÿe uspeåno primeniti iza dobijawe drugih ølanova serije fenilena (linea-rnog i angularnog Š3Ðfenilena).

1982. godine Volhart sa svojim saradnicima jeprimenio kobalt-katalizovanu cikloadiciju kaometodu za sintezu bifenilena polazeõi od o-dieti-nil-benzena (12) i disuptituisanog acetilena (13)(slika 5). Prinos u ovoj reakciji zavisi od supsti-tuenata R1 i R2.

Bifenilen je u obliku bledo ÿutih kristala,øija je taøka topqewa 106-108oS. U UV/VIS spektrubifenilena karakteristiøna apsorpciona traka senalazi na 363 nm. Na slici 6 prikazane su eksperi-mentalno odreæene vrednosti duÿine veza (u piko-metrima, pm) i uglova veza (u stepenima).

Slika 6

Alkin R1 R2 % prinos

13a Si(CH3)3 Si(CH3)3 96

13b Si(CH3)3 C5H11 58

13v H C5H11 41

NH 2

CO2H

HONON2

+

CO2-

Br

J

MgBr

M gJ7

9

8

1

NO2 C O2- -,

Slika 3

FVP, N2-

60%

111

10N N Slika 4

+

R1

R2

CpCo(CO)2, hv, Si(CH3)3

Si(CH3)3

12 13 a-eSlika 5

CpCo(CO)2 CO CpCo

COCO

CpCo CpCo

CpCoCpCo

CoCp"CpCo" +

1415 16

1718

19Slika 7

13g C4H9 C4H 9 44

13d H C6H 5 25

13æ C6H5 C6H 5 35

13e CO2CH3 CO2CH3 30

90.0o

oo

oo

115.2122.2

122.6147.4

3

2

1151.4

137.3

142.6 138.2

141.4

Godi{te 42. broj 2 (2001) 31

Sinteza viåih ølanova serije fenilena vråise uglavnom primenom organometalne katalize, za-snovane na ciklotrimerizaciji alkina pomoõu cik-lopentadienil-kobalt dikarbonila ŠCpCo(CO)2Ð.Ova reakcija se koristi u sintezi raznih prirodnihi drugih proizvoda. Opåti mehanizam ove cikloo-ligomerizacije je prikazan na slici 7. Postepenimgubitkom CO, i vezivawem alkina nastaje alkinkompleks kobalta (14,15). Oksidativnim kuplova-wem nastaje kobaltciklopentadien (16), koji daqesa drugim alkinom daje kobaltciklopentadien (17).Iz wega ugradwom alkina nastaje kobaltciklohep-tatrien (18), koji na kraju daje kompleksirani aren(19), koji gubitkom CpCo daje slobodan aren, dok sekobalt vraõa u katalitiøki ciklus.

LINEARNI FENILENI

Do danas su sintetizovani linearni Š3Ð-, Š4Ð- iŠ5Ðfenileni. Linearan Š3Ð fenilen (21) su prvi putsintetizovali 1983.godine Barton (Barton) i Rou(Rowe), svetlosnom-vakuum pirolizom dicinolina(20) (slika 8) .

Iste godine, Volhart sa saradnicima je sinte-tizovao linearan Š3Ðfenilen primewujuõi ko-balt-katalizovanu alkin trimerizaciju. Volhart jepoåao od disuptituisanog bifenilena (22) koji jepreveo u 2,3-dijodbifenilen (23), a zatim paladijumkatalizovanom etinilacijom sa trimetilsilile-

tinom (TMSE) dobio diin (24). Desililacijom, a za-tim So-ciklizacijom sa bis (trimetilsilil) eti-nom (BTMSE) nastaje u prinosu od 36% disuptitui-sani Š3Ð fenilen (25), koji se desililacijom u kise-loj sredini prevodi u linearan Š3Ðfenilen (21)(slika 9).

Linearan Š3Ðfenilen je u obliku crveno-naran-xastih kristala, øija je taøka topqewa 275-280oS. UUV/VIS spektru ovog fenilena, javqaju se dve ka-rakteristiøne apsorpcione trake na 436 i 290 nm.

Linearan Š3Ðfenilen podleÿe hidrogenizaciji(slika 10) do koje dolazi na centralnom åestoøla-nom prstenu, pri øemu nastaje cis-proizvod (26). Naovom prstenu moÿe doõi i do deprotonacije sa n-bu-til-litijumom. Sklonost ka adiciji centralnog pr-stena linearanog Š3Ðfenilena se vidi na slici 11,gde je prikazana fotooksidacija tetrasupstitui-sanog Š3Ðfenilena (27).

Volhart sa saradnicima je izvråio i sintezelinearnih Š4Ð- i Š5Ðfenilena. Postoji viåe putevaza sintezu ovih fenilena, ali kod svih Volhartprimewuje istu metodologiju (So ciklizaciju). Naovom mestu õemo kao ilustraciju prikazati samo je-dan put sinteze linearanog Š4Ðfenilena (30) (slika12). Paladijum katalizovanom etinilacijom tetra-brombifenilena (28), a zatim uklawawem trime-tilsilil grupa nastaje tetraetinilbifenilen (29).Daqe, kobalt katalizovanom cikloadicijom nastaje

NN N

N

800oC0.04 mmHg

11% NN

+

20 21

Slika 8

36%

24

25

21

2322

80%

(CH3)3CO-K+

(CH3)3COHTHF, DMSO

Si(CH3)3

Si(CH3)3

CpCo(CO)2,BTMSE, hv

100%CH3OHKOH,

Si(CH3)3

Si(CH3)3

(C6H5CN)2PdCl2Co80

75%

piperidin

TMSE, CuJJ

J

ICI,

63%

CCl4Si(CH3)3

Si(CH3)3

26

H

H

H

HH H

H H

74%

H2, Pd/C, THFH

H

H

H

Slika 9

Slika 10

32 Hemijski pregled

SrSo kompleks. Uklawawem kobalta ugqen-monok-sidom nastaje tetrasupstituisani fenilen (30).

Linearani Š5Ðfenilen (31)(slika 13) je dobijenu obliku tetra(trimetilsilil) derivata, koji je uvidu crvenih kristala. U UV/VIS spektru ovog fe-nilena karakteristiøna apsorpciona traka se javqana 530 nm.

ANGULARNI FENILENI

Iz serije angularnih fenilena, prvo je sinte-tizovan najmawi ølan – angularni Š3Ðfenilen, svet-losnom-vakuum pirolizom dicinolina (slika 14).Fotolizom 2-fenilazobenzoŠcÐ cinolina (32) na-staje benzoŠ1,2-c:3,4-c’Ð dicinolin (33) koji piroli-

O

O

Si(CH3)3

Si(CH3)3

(CH3)3Si

(CH3)3Si

+

(CH3)3Si

(CH3)3Si

Si(CH3)3

Si(CH3)3O

O

O

O

Si(CH3)3

Si(CH3)3(CH3)3Si

(CH3)3Si

+

27

OO(CH3)3Si

(CH3)3Si Si(CH3)3

Si(CH3)3 (CH3)3Si

(CH3)3Si

Si(CH3)3

Si(CH3)3

O+O-

O2, hv

Si(CH3)3

Si(CH3)3(CH3)3Si

(CH3)3Si

Slika 11

28

29 30

S i(CH 3)3

S i(CH 3)3

(CH 3)3S i

(CH 3)3S i99%

CO (1atm),

30%CpCo (CO)2, hv

BTMSE, THF,

98%

(CH3CH2)2OK OH, CH 3OH

S i(CH3)3

S i(CH3)3(CH3)3S i

(CH3)3S i,

60%

Pd [P (C 6H5)3]2Cl2TM SE , pipe ridinBr

BrBr

Br

Slika 12

31

(CH3)3Si

(CH3)3Si

Si(CH3)3

Si(CH3)3Slika 13

Godi{te 42. broj 2 (2001) 33

zom daje angularni Š3Ðfenilen (34). Mali prinos uovoj reakciji je indikacija ograniøenosti weneprimene za dobijawe viåih ølanova iz serije angu-larnih fenilena.

Primewujuõi So metodologiju Volhart sa sa-radnicima je sintetizovao angularni Š3Ðfenilen,polazeõi od 1-brom-2-jodbenzena (35)(slika 15), izkoga se preko tri paladijum-katalizovane etinila-cije i dve desililacije dobija ciklizacioni pre-kursor, triin (36). On daqe sa SrSo(SO)2 pod stan-dardnim cikloadicionim uslovima daje angularniŠ3Ðfenilen (34).

Angularni Š3Ðfenilen podleÿe hidrogeniza-ciji, do koje dolazi na centralnom åestoølanom pr-stenu, i nastaje cis-proizvod (37)(slika 16). Ekspe-rimentalno odreæena toplota hidrogenizacije3 an-gularnog Š3Ðfenilena iznosi 614,2 kJ/mol.

Angularni Š3Ðfenilen je dobijen u obliku ÿutihkristala, øija je taøka topqewa 185oS. U UV/VIS

spektru ovog fenilena karakteristiøna apsorpci-ona traka se javqa na 428 nm.

Volhart sa saradnicima je primewujuõi So me-todologiju uspeo da sintetizuje i angularne Š4Ð- iŠ5Ðfenilene. Ovde õemo prikazati sintezu angular-nog Š5Ðfenilena (slika 17). Polazi se od 1,2-dijod-bifenilena (38), pa postepenom paladijum katali-zovanom etinilacijom nastaje disililtriin (39).Uklawawem silil grupa sa fluoridnim jonom, na-staje ciklizacioni prekursor (40) koji nije izolo-van, ali tretirajuõi ga direktno sa SrSo(SO)2 na-staje angularni Š5Ðfenilen (41).

Angularni Š4Ðfenilen je dobijen u obliku ÿu-tog praha, øija je taøka topqewa 195-202oS. U UV/VIS spektru ovog fenilena karakteristiøna ap-sorpciona traka se javqa na 448 nm. AngularniŠ5Ðfenilen je dobijen u vidu naranxastog praha, neo-dreæene taøke topqewa, dok se u UV/VIS spektru ka-rakteristiøna apsorpciona traka nalazi na 470 nm.

34

3332

10%0.04 mmHgC,o800

N N

N

N

8%

hv, H2SO4

N N

N N

Slika 14

3436

35

C18H10CoCp

70%CO,Co-40THF,

CpCo(C2H4)2

30%

m-ksilen, hvCpCo(CO)2,

98%NaOH, CH3OH

(CH3)3Si

Si(CH3)3

70%Co100Pd[P(C6H5)3]2, CuJ,

TMSE, (CH3CH2)3N

Br

Br

67%Pd[P(C6H5)3]2, CuJ

(CH3CH2)3N33,

Br90%

KOH, CH3OH

Br

Si(CH3)3J

Br93%

Pd[P(C6H5)3]2Cl2, CuJTMSE, (CH3CH2)3N

Slika 15

3734

H H

H H

99%

(150 psi), Pd/C, THFH2,

Slika 16

34 Hemijski pregled

RAZGRANATI (TRIANGULARNI) FENILENI

Prvi pokuåaj sinteze triangularnog Š4Ðfeni-lena napravili su 1984. godine Barton (Barton) i[epard (Shepard), primewujuõi pirolizu cinolina(42) (slika 18). Meæutim, tom prilikom nisu uspeli

da izoluju triangularni Š4Ðfenilen (43), veõ je izo-lovan heksadehidrotribenzo Š12Ðanulen (44).

Dve godine kasnije, Volhart sa saradnicima jeizvråio sintezu ovog fenilena primewujuõi Sr-So(SO)2 metodologiju (slika 19). On je opisao dvanaøina za sintezu triangularnog Š4Ðfenilena, od ko-jih õemo ovde jedan izloÿiti. Naime, polazi se odheksabrombenzena (45), koji se tretira sa trimetil-

R = C(CH3)2CH(CH3)2

J

JHCCSi(CH3)2RPd[P(C6H5)3]2Cl2(CH3CH2)3N, CuJ

62%

TMSE, CuJPd[P(C6H5)3]2Cl2(CH3CH2)3N

83%

Si(CH3)3

Si(CH3)2RSi(CH3)2RJ

K2CO3, CH3OH(CH3CH2)2O

93%

Si(CH3)2RPH, Pd[P(C6H5)3]2Cl2

(CH3CH2)3N, CuJ58%

Si(CH3)3

Si(CH3)2R

[CH3(CH2)3]4N+F-

THF

CpCO(CO)2,m-ksilen, hv

5%

38

39

40 41

R = C(CH3)2CH(CH3)2

JSi (CH3)3

PH = Slika 17

N

N

NN

NN

FVP8%

444342

Slika 18

47

4348

4645

95%

CF3COOH, CH3Cl

Si(CH3)3

Si(CH3)3

Si(CH3)3

Si(CH3)3

(CH3)3Si

(CH3)3Si

57%CpCo(CO)2,BTMSE, hv

DMEKF2H2O

Si(CH3)3

Si(CH3)3

Si(CH3)3

Si(CH3)3(CH3)3Si

(CH3)3Si

33%Pd[P(C6H5)3]2Cl2

CoTMSE, CuJ, 120

Br

Br

Br

Br

Br

Br

Slika 19

Godi{te 42. broj 2 (2001) 35

sililetinom (TMSE) u prisustvu kompleksa paladi-juma kao katalizatora, pri øemu nastaje zaåtiõeniheksaetinilbenzen (46) koji je izuzetno stabilan, zarazliku od heksaetinilbenzena (47) koji je izolovankao beli prah, ali se veoma brzo polimerizuje. Do-datkom bis (trimetilsilil)etina (BTMSE), u pri-sustvu SrSo(SO)2 nastaje heksakis(trimetilsilil)triangularan Š4Ðfenilen (48). Desililacijom , uprisustvu kiseline, dobija se triangularan Š4Ðfeni-len (43), koji je stabilan i na svetlu i na vazduhu, zarazliku od wegovog angularnog i linearnog izomera.

Åto se tiøe reaktivnosti , centralni prstentriangularnog Š4Ðfenilena (43) podleÿe hidroge-nizaciji, vodonikom ili deuterijumom uz paladijumkao katalizator, pri øemu nastaje cis proizvod (49),koji podleÿe termiøkoj retrociklizaciji (slika20). Eksperimentalno odreæena toplota hidrogeni-zacije3 triangularnog Š4Ðfenilena iznosi 914,6 kJ/mol.

Uprkos ”napregnutoj prirodi”, triangularanŠ4Ðfenilen (43) je neoøekivano termiøki stabilan.

Meõutim, pri svetlosnoj vakuum pirolizi na 700-S,centralni prsten se otvara i nastaje triin (50)(sli-ka 21).

Triangularni Š4Ðfenilen je dobijen u oblikuÿutih kristala, taøke topqewa 248oS. U UV/VISspektru ovog fenilena karakteristiøna apsorpci-ona traka se javqa na 379 nm. Na slici 22 prikazanesu duÿine veza (u pikometrima) i uglovi veza (u ste-penima) heksakis(trimetilsilil) triangularnogŠ4Ðfenilena (51).

Iz serije razgranatih fenilena, do danas susintetizovani joå Š5Ð- i Š7Ð fenileni (slika 23).Sintetizovao ih je Volhart sa saradnicima prime-wujuõi SrSo(SO)2 metodologiju4. Razgranati Š5Ðfe-nilen (52) je dobijen u obliku naranxasto-crvenihpahuqica, øija je taøka topqewa iznad 270oS. U UV/VIS spektru karakteristiøna apsorpciona traka sejavqa na 486 nm. Triangularni Š7Ðfenilen je dobi-jen u obliku heksakis(trimetilsilil)derivata (53)koji je u obliku crvenih kristala, øija je taøka top-

49a R = H 98%49b R = D 96%

RR

R R

RR

100%

Co125-160C6D6

R

RR

R

R

R

Pd/C, THF(1atm)H2 ili D2

43 Slika 20

5043

40%

Co700

51

o o119.7 88.1133.5

133.8

149.7

140.5138.2 149.5

149.8133.0

150.2

Si(CH3)3(CH3)3Si

Si(CH3)3

Si(CH3)3

(CH3)3Si

(CH3)3Si

Slika 21

Slika 22

36 Hemijski pregled

qewa iznad 250oS. U UV/VIS spektru karakteri-stiøna apsorpciona traka se javqa na 527 nm.

ANGULARNI CIKCAK FENILENI

Posledwa dva, za sada, sintetizovana fenilenasu takozvani angularni cikcak Š4Ð- i Š5Ð fenileni5.Wih je takoæe sintetizovao Volhart sa saradni-cima 1999.godine, primewujuõi SrSo(SO)2 metodo-logiju. Ovde õemo opisati sintezu cikcak Š4Ðfeni-lena (slika 24). Naime, prvo se izvråi alkinila-cija 1,2-dijodbifenilena (54) u prisustvu komplek-sa paladijuma kao katalizatora, a zatim nastalitriin (55) se prvo desililuje, a zatim tako nastaliciklizacioni prekursor se ciklizuje u prisustvuSrSo(SO)2, pri øemu nastaje cikcak Š4Ðfenilen(56). On je u obliku svetlo ÿutog praha, øija je taøkatopqewa iznad 265oS. U UV/VIS spektru karakte-ristiøna apsorpciona traka se javqa na 465 nm.

Cikcak Š5Ðfenilen (57) je dobijen u obliku tam-no naranxastog praha, øija je taøka topqewa iznad260oS. U UV/VIS spektru karakteristiøna apsorp-ciona traka se javqa na 484 nm.

TEORIJSKA HEMIJA FENILENA

Ubrzo posle prvih uspeånih sinteza fenilenasa viåe od tri åestoølana prstena zapoøela su i te-orijska istraÿivawa ove klase kowugovanih jedi-wewa. Buduõi da je u to vreme teorijska hemija ben-zenoidnih ugqovodonika veõ bila priliøno razvi-jena,6,7 bilo je prirodno da se traÿe analogije (iliodsustvo analogije) izmeæu π-elektronskih osobinaove dve klase jediwewa.

Svakom fenilenu PH moÿe se, na prirodan na-øin, pridruÿiti jedan benzenoidni sistem HS kojise formalno konstruiåe tako åto se iz strukturefenilena izostave (”iscede”) øetvoroølani prste-novi. Na naåem jeziku se ovaj benzenoidni sistemnaziva ”heksagonalna osnova” odgovarajuõeg feni-lena, dok je izvorni engleski naziv8 ”hexagonal sque-eze” neprevodiv. Primer naveden na slici 26 naoøigledan naøin ilustruje konstrukciju heksago-nalne osnove.

Oznaøimo sa h broj åestoølanih prstenova ufenilenu PH. Jasno je da je odgovarajuõa heksagonal-na osnova benzenoidni sistem sa h heksagona.

Jedna od osnovnih karakteristika π-elektron-ske kowugacije u policikliønim ugqovodonicimajeste broj Kekuleovih struktura.6,9 Fenilen i wego-va heksagonalna osnova imaju razliøit broj Kekule-ovih struktura. Pokazalo se, meæutim, da ako se vo-di raøuna o parnosti Kekuleovih struktura9 onda jealgebarski broj struktura fenilena i wegove hek-sagonalne osnove jednak.8 Matematiøki, ovo je ekvi-valentno uslovu

52

S i(C H3)3

Si(CH 3)3

Si(CH 3)3

S i(C H3)3

(CH3)3Si

(CH3)3Si

53

Slika 23

R = Si(CH3)2(C(CH3)2CH(CH3)2)

5554

56

62%

29%

m-ksilen, hvCpCo(CO)2,Bu4NF, THF

(CH3)3SiR

,(CH3)3SiC2H , CuJ[Pd(P(C6H5)3]2Cl2

(CH3CH2)3N CuJ[Pd(P(C6H5)3]2Cl2

(HC2)C6H4(C2R)J

J

Slika 24

57Slika 25

Godi{te 42. broj 2 (2001) 37

det A(PH) = det A(HS)

gde A(PH) i A(HS) oznaøavaju matricu susedstva fe-nilena, odnosno wegove heksagonalne osnove.

Ovaj netrivijalni i pomalo neoøekivani rezul-tat predstavqao je motivaciju da se sistematskiuporeæuju i druge π-elektronske osobine fenile-na.10,11 Od dobivenih rezultata naroøito je intere-santna veza koja je naæena za Vinerov indeks (Vine-rov indeks je veliøina kojom se procewuju meæumo-lekulske sile u ugqovodonicima.12 Matematiøki:Vinerov indeks je zbir rastojawa izmeæu svih paro-va øvorova u molekulskom grafu.12). Naæena je sle-deõa egzaktna relacija:13,14

W(PH) = (9/4) Š W(HS) + 16 W(ID) –– (2h+1) (4h+1)Ð

gde ID oznaøava unutraåwi dual (øija konstrukcijase moÿe razumeti iz primera prikazanog na slici26 ).

Pomenimo joå i anti-Klarovo pravilo naæenoza neke (ali ne sve) fenilene:15 ako je kowugacija unekom åestoølanom prstenu heksagonalne osnoveintezivna, onda je kowugacija u odgovarajuõem åe-stoølanom prstenu fenilena slaba. Vaÿi i obrat-no: oblastima slabe π-elektronske kowugacije uheksagonalnoj osnovi odgovara intezivna kowuga-cija u fenilenu. Pri tome je intenzitet kowugacijemeren wenim energetskim efektom.15

Sa porastom broja h raste i broj moguõih izo-mernih ŠhÐfenilena. Ovi brojevi su sledeõi:16

Kao åto vidimo, do danas sintetizovani feni-leni (ukupno 12) predstavqaju samo neznatan deosvih moguõih jediwewa ove vrste.

A b s t r a c t

PHENYLENES

Ÿeçko Tomoviõ and Ivan Gutman

Faculty of Science, P. O. Box 60, 34000 Kragujevac, Yugo-slavia

Phenylenes represent a class of polyciclic coñugatedcompounds, composed of 4- and 6-membered rings. Untilnow 12 phenylenes have been synthesized. The basic factsconcerning the chemistry of phenylenes are outlined, aswell as elements of their theory.

LITERATURA

1. K. P. C. Vollhardt, D. L. Mohler, u kñizi: B. Halton(Ed.), Advances in Strain in Organic Chemistry 5(1996) 121-160.

2. F. Toda, P. Garratt, Chem. Revs. 92 (1992) 1685.3. H. D. Beckhaus, R. Faust, A. J. Matzger, D. L. Mohler,

D. W. Rogers, C. Ruchardt, A. K. Sawhney, S. P. Ve-revkin, K. P. C. Vollhardt, S. Wolff, J. Am. Chem. Soc.122 (2000) 7819.

4. R. Boese, A. J. Matzger, D. L. Mohler, K. P. C. Vol-lhardt, Angew. Chem. Int. Ed. Engl. 34 (1995) 1478.

5. C. Eickmeier, D. Holmes, H. Junga, A. J. Matzger, F.Scherhag, M. Shim, K. P. C. Vollhardt, Angew. Chem.Int. Ed. Engl. 38 (1999) 800.

6. I. Gutman, S. J. Cyvin, Introduction to the Theory ofBenzenoid Hydrocarbons, Springer-Verlag, Berlin,1989.

7. I. Gutman, S. Markoviõ, Hem. pregled 32 (1991) 55.8. I. Gutman, J. Chem. Soc. Faraday Trans. 89 (1993)

2413.9. I. Gutman, A. V. Teodoroviõ, Ç. Nedeçkoviõ, Ÿ. Bugar-

øiõ, Hem. pregled 25 (1984) 74.10. I. Gutman, A. Stajkoviõ, S. Markoviõ, P. Petkoviõ,

J.Serb.Chem. Soc. 59 (1994) 367.11. I. Gutman, S. Markoviõ, A. Stajkoviõ, S. Kamiœorac,

J. Serb. Chem. Soc. 61 (1996) 873.12. I. Gutman, J. H. Potgieter, J. Serb. Chem. Soc. 62

(1997) 185.13. I. Gutman, S. Markoviõ, Ç. Popoviõ, Z. Spaleviõ, Ç.

Pavloviõ, J. Serb. Chem. Soc. 62 (1997) 207.14. Ç. Pavloviõ, I. Gutman, J. Chem. Inf. Comput. Sci. 37

(1997) 355.15. I. Gutman, V. Ivanov-Petroviõ, J. Mol. Struct. (Theoc-

hem) 389 (1997) 227.16. I. Gutman, S. J. Cyvin, J. Brunvoll, Monatsh. Chem.

125 (1994) 887.

h broj izomernih Š hÐfenilena 2 1 3 2 4 5 5 12 6 37 7 122

HSPH

ID

ID

Slika 26

8 439 9 164110 6387

38 Hemijski pregled

Ÿivorad Øekoviõ, Hemijski fakultet

NAJJAØE KISELINE I BAZE

Ogroman broj hemijskih jediwewa ponaåa sekao kiseline ili baze. Ovde su, meæutim, opisaneneke izrazito jake kiseline i baze koje se reæe ko-riste u laboratorijama. Kiselinske i bazne osobineovih retkih i neobiønih jediwewa uporeæene su saobiønim kiselinama i bazama koje se øesto koristeu laboratorijama.

I) KISELINE

U organskoj hemiji postoje dve teorije o kiseli-nama i bazama: Brenstedova (Brönsted) i Luisova(Lewis) teorija. Prema Brestedovoj teoriji kiseli-ne su jediwewa koja se ponaåaju kao proton-donato-ri, a baze kao proton-akceptori. Stoga kiselo-baz-ne reakcije predstavqaju prost prenos protona sakiseline na bazu:

Jaøina kiselina moÿe se definisati kao ten-dencija otpuåtawa protona, a jaøina baza kao ten-dencija privlaøewa protona.

Pogodna mera za izraÿavawe jaøine kiselostijesu pKa vrednosti koje predstavqaju negativan lo-garitam (dekadni) ravnoteÿne konstante kiselostiŠ1Ð:

pKa = - logKa

Prema tome najjaøe kiseline imaju najmawu pKavrednost (videti Tabelu 1.). Voda slabo disosuje najone (pa je to razlog åto je øista voda relativnoslab provodnik elektriciteta), dok se ova vrednostsmawuje iduõi prema cijanovodoniønoj, sirõetnoj ifosfornoj kiselini åto jasno ukazuje da se ovimredom poveõava kiselost. Od obiønih kiselina naj-jaøe su mineralne kiseline kao åto su hlorovodo-niøna, azotna i sumporna kiselina. Sve tri imajunegativne pKa vrednosti. Merewe pKa vrednostiovako jakih kiselina je teåko i predstavqa samopribliÿne vrednosti.

Tabela 1. pKa vrednosti nekih obiønih kiselina na 25oC

Kiselina Formula pKa

Voda H2O 15.74Cijanovodoniøna kiselina HCN 9.22Sirõetna kiselina CH3COOH 4.76Fosforna kiselina * H3PO4 2.15Azotna kiselina HNO3 -1.3Hlorovodoniøna kiselina HCl -2.2Sumporna kiselina* H2SO4 -5.2

* Vrednosti su date samo za prvu konstantu kiselosti

Kiseline koje premaåuju kiselost navedenihmineralnih kiselina nazivaju se “superkiseline” .Ovaj izraz se primewuje na jediwewa øija jaøinaprotonovawa nadmaåuje sumpornu kiselinu. Da bise precizno izrazila jaøina kiselosti i ponaåawe

“superkiselina” upotrebqena je kiselinska fun-kcija Ho (predloÿena od Hameta - Hamett) koja se de-finiåe kao razlika izmeæu pKa vrednosti slabih(indikatorskih) baza (npr. aromatiønih nitro-jedi-wewa) i negativnog logaritma (dekadnog) odnosakoncentracija protonovanog i neprotonovanog ob-lika baze Š2Ð:

Ho = pK(BH+) - logŠBH+Ð/ŠBÐ

Ho vrednosti za nekoliko “superkiselina” na-vedene su u Tabeli 2. Ponovo da navedemo: åto je ne-gativnija vrednost za Ho veõa je kiselost jediwewaŠ2Ð.

Tabela 2. Hametova (Hammett) Ho vrednost za neke superkiseline

Kiselina Ho

H2SO4 -11.93H2SO4 + 10% SO3 -13.93HSO3F -15.07HSO3F + 10% SbF5 -18.94HSO3F + 90% SbF5 -26.5

Poznato je da uvoæewem sumpor-trioksida usumpornu kiselinu nastaje puåqiva sumporna kise-lina (oleum) i time se poveõava wena sposobnostprotonovawa, odnosno kiselost, za dva reda veliøi-ne (videti Tabelu 2.). Sumpor-trioksid reaguje sasumpornom kiselinom i daje kiselinu H2S2O7 koja jejaøa kiselina od sumporne kiseline, pa je moÿe pro-tonovati do H3SO4

+ katjona “superkiseline”. Joåjaøa kiselina je fluorosulfonska kiselina HSO3Fkoja ima Ho vrednost –15.07. Superkisela øestica uovom jediwewu je H2SO3F+ katjon koja nastaje auto-protonovawem kiseline. Wena koncentracija moÿese poveõavati trapovawem (vezivawem) drugog pro-izvoda autoprotonovawa, odnosno SO3F- anjona po-moõu neke jake Luisove kiseline, kao npr. SbF5. Na-stale smese nazvane su “magiøne kiseline” koje ima-ju Ho vrednosti mawe od –26.5 åto zavisi od koliøi-ne dodatog SbF5 Š3Ð. Takva smesa je za 1015 puta jaøakiselina od koncentrovane sumporne kiseline .Ovako ogromna sposobnost protonovawa iskoriå-õena je za protonovawe tako nereaktivnih molekulakao åto su zasiõeni ugqovodonici, prevodeõi ih ureaktivne elektrofilne øestice. “Superkiseline”takoæe sluÿe i kao nenukleofilne sredine za ek-sperimentalno prouøavawe karbokatjona.

Iznenaæujuõe jak kiseli karakter nije ograni-øen iskquøivo na neorganska jediwewa. Izvesna or-ganska jediwewa takoæe sadrÿe rado deprotonovanuC-H vezu, tako da ona takoæe mogu biti definisana iopisana kao kiseline. Specijalni strukturni ielektronski zahtevi moraju biti zadovoqeni kodC-H kiselina. Naroøito je vaÿno da nastala baza,odnosno karbanjon, mora biti stabilizovan. Kadaovo nije sluøaj pKa vrednost ugqovodonika je vrlo

A H B: A- B H_ _ _+ +

Godi{te 42. broj 2 (2001) 39

visoka, kao npr kod metana koji ima pKa = 50 åtoukazuje da je to vrlo, vrlo slaba kiselina. Ako diso-cijacijom C-H kiseline nastaje baza, odnosno karba-njon koji je stabilizovan prisustvom elek-tron-privlaønih funkcionalnih grupa na anjon-skom ugqenikovom atomu ili rezonancionom delo-kalizacijom negativne åarÿe, tada se poveõava ki-selost osnovnog jediwewa, åto se vidi iz primeranavedenih u Tabeli 3.

Sa druge strane molekuli 1,2-dihidrofulerenasu meæu najjaøim poznatim C-H kiselinama. Alkilo-vani 1,2-dihidrofulereni (s elektron-donator-skim grupama R = t-Bu) imaju pKa = 5.7, osnovni ug-qovodonik (R = H) ima pKa = 4.7 jer nema grupe sapozitivnim induktivnim efektom Š4Ð. Meæutim, ka-da je R = CN, elektron-privlaøni karakter CN gru-pe poveõava kiselost C-H veze na pKa = 2.5 Š5Ð. IzTabele 1. vidi se da 1,2-dihidrofuleren (R = H) imakiselost pribliÿno jednaku kiselosti sirõetne ki-seline.

R = t-Bu pKa = 5.7R = H pKa = 4.7R = CNp Ka = 2.5

Pored mineralnih kiselina koje mogu biti na-æene u prirodi, moÿe se postaviti pitawe kojiprirodni proizvod je najkiseliji. Od do sada prona-æenih i ispitanih organskih prirodnih proizvodanajkiselijim jediwewem smatra se moniliformin,poznatiji kao polukvadratna kiselina (semisquaricacid) koja ima anti-mikotiøke osobine a nalazi sekao natrijumova ili kalijumova so u plesni Fusari-um moniliforme Š6Ð. Eksperimentalno je naæeno dapolukvadratna kiselina ima pKa 0.88 åto znaøi daje jaøa kiselina od mnogih drugih organskih kiseli-na. Ovako velika kiselost pripisuje se velikoj re-zonancionoj stabilizaciji nastalog anjona.

Luisove kiseline su jediwewa koja imaju upraÿ-wenu orbitalu pa su stoga dobri elektron-akcepto-ri, dok su Luisove baze donori elektronskog para. Ukiselo-baznim reakcijama, prema Luisovoj teoriji,nespareni elektronski par baze gradi kovalentnuvezu sa upraÿwenom orbitalom kiseline åto sepredstavqa opåtom jednaøinom:

A + B: —> A : B

Najboqi primer kiselo-bazne reakcije Luiso-vog tipa je reakcija amonijaka sa bor-trifluori-dom.

Jaøina kiselosti Luisovih kiselina tipa MXnpribliÿno se, kvalitativno, moÿe predstaviti sle-deõim redom: BX3 >AlX3 >FeX3 >GaX 3>SbX 5>SnX4>AsX5> SbX3>ZnX2> HgX2.

Lakoõa kiselo-baznih reakcija zavisi ne samood jaøine kiseline i baze veõ i od tvrdoõe ili me-koõe kiseline ili baze. Tvrdoõa i mekoõa kiselinai baza moÿe se kvalitativno opisati sledeõim ka-rakteristikama:

Meke baze: atomi donatori elektrona male suelektro-negativnosti a visoke polarizabilnostipa se lako oksiduju. One labavo vezuju valencioneelektrone.

Tvrde baze: atomi donori elektrona su jakoelektro-negativni, nisko polarizabilni i teÿe seoksiduju. One øvrsto vezuju svoje valencione elek-trone.

Meke kiseline: atomi akceptori elektrona suveliki, imaju malu pozitivnu åarÿu, sadrÿe nespa-reni par elektrona u wihovoj valencionoj qusci.Imaju visoku polarizabilnost i nisku elektro-ne-gativnost.

Tvrde kiseline: atomi akceptora elektrona sumali, imaju veliku pozitivnu åarÿu i ne sadrÿe ne-sparene parove elektrona u wihovim valencionimquskama. Imaju nisku polarizabilnost i visokuelektro-negativnost.

H

(EtOOC)2CH H

MeCOEtOOC

(MeCO)2CH H

CH H

O2NCH2 H

MeCOCH2 H

Kiselina pKa

20

20

13

11

10

9

(O 2N)2CH H

(NC)3C H

40

Tabela 3. C-H kiseline koje disocijacijom daju stabilizovan anjon

R

H

deo dihidrofulerena1,2-

Polukvadratna kiselina i weni anjoni

BF3 + :NH3 → F3B : NH 3

_ +

40 Hemijski pregled

BAZE

Kako izgleda drugi kraj skale na kome se nalazebaze? Iz onoga åto je veõ navedeno proizilazi da suanjoni od najslabijih kiselina (npr. ugqovodonika)oøigledno najjaøe baze. Prema tome, organometalnajediwewa kao åto je butil-litijum (koji u suåtinipredstavqa so koja sadrÿi butil-karbanjon i liti-jum kao katjon) meæu najjaøim su bazama koje se kori-ste u laboratorijama. Po analogiji sa pKa vredno-stima jaøina baza moÿe se definisati kao pKBH+vrednost za ravnoteÿni sistem:

Tako, metil-karbanjon ima pKBH+ = 50, dok jeodgovarajuõa vrednost za hidroksidni añon u vodisamo 15.7. Poznavajuõi ove vrednosti interesantnoih je uporediti sa tzv. neutralnim bazama. Tercijar-ni alifatiøni amini, kao npr trimetil-aminimapKBH+ vrednost sliønu vrednosti hidroksidnoganjona. Sa druge strane kompleksnije baze kao åtoje diazabicikloŠ5.4.0Ðundecen (DBU) imaju vrednostveõu od 20. Fosfazenske baze daju novu sliku o baza-ma Š7Ð. Najbaznija supstanca od ove grupe jediwewaje dole predstavqeni fosfazen, koji ima pKBH+vrednost koja ranije nije bila poznata meæu neu-tralnim bazama 46.9. Ovo ukazuje da õe nekada bitimoguõe izvråiti deprotonovawe neaktiviranih ug-qovodonika.

AbstractSTRONGEST ACIDS AND BASES

Ÿivorad Øekoviõ

Faculty of Chemistry, Belgrade

Enormous number od chemical components react as anacid or base. However, here it is described some extremelystrong acids and bases, which are rarely used in laboratori-es, Acidic and basic properties of these unusual and rarecompounds were compared with common acids and basesoften used in laboratories.

LITERATURA

A. Streitwieser, C. H. Heathcock, E. M. Kosower, Introduc-tion to Organic Chemistry, 4-th. Ed. Macmillan, NewYork, 1992.

D. Lenoir, H.-U. Siehl, Houben-Weyl: Methoden der Orga-nischen Chemie, Vol. 19c. Tthieme, Stuttgart, 1990.

V. Gold, K. Laali, K. D. Morris, L. Z. Zdunik, J. Chem.Soc., Chem. Commun. 1981, 769.

P. J. Fagan, P. J. Krusic, D. H. Evans, S. A. Lerke, E. Joh-nson, J. Am. Chem-. Soc., 1992, 114, 9697.

M. Keshavarz-K.B. Knight, G. Srdanov, F. Wudl, J. Am.Chem. Soc., 1994, 117, 11371.

J. P. Springer, J. Clardy, R. J. Cole, J. W. Kirksey, R. K.Hill, R. M. Carlson, J. I. Isidor, J. Am. Chem. Soc.,1974, 96, 2267.

R. Schwesinger et. al., Liebigs Ann., 1996, 1055G. A. Olah, Angew. Chem. Int. Ed. Engl., 1995, 34, 1393.

BH+ B H++

N

NMe3N

pKBH+ = 17.6

pKBH+ = 24.3

pKBH+ = 46.9 u acetonitrilu

N P=N P N=P N=P N

N

N

_ _ _ _ _N

N

N

N

N

N

N

P

t Bu-

NNN

fosfazen

DBU

Iz beleÿnice Radivoja Nikolajeviõa

ANEGDOTE IZ ŸIVOTA POZNATIH NAUØNIKA

Prilikom jedne posete Stokholmu Vilhelm Os-tvald je navratio u muzej velikog åvedskog hemiøa-ra Berceliusa. Paÿqivo je razgledao veoma jedno-stavnu analitiøku vagu Berceliusa pomoõu koje su

bile odreæene atomske teÿine mnogih elemenata. »Postalo mi je neobiøno jasno – seõao se kasni-

je Ostvald – kako malo zavisi od pribora, a kakomnogo od øoveka koji pred wim sedi«.

Godi{te 42. broj 2 (2001) 41

SLAVOQUB T. ÆUKIÕ, Samostalni struøni saradnik za nastavu hemije, Odeqewe Ministarstvaprosvete u Kraqevu

PRIMENA MENDEQEJEVQEVIH METODA PREDVIÆAWA NEDOSTAJUÕIH ELEMENATA U NASTAVI HEMIJE

U SREDWOJ ÅKOLI

Oponaåajuõi Mendeqejev metod rada sa karti-cama elemenata (simbol i naziv elementa, atomskamasa; svojstvo: metal, nemetal, metaloid) kreativ-niji nastavnici hemije uspevaju u osnovnim åko-lama da podstaknu i usmere uøenike da individual-nim radom sastave periodne tablice od dvadesetakelemenata. Tako organizovani øasovi pripadaju ka-tegoriji uglednih øasova i veoma su podsticajni zarazvijawe uøeniøkih sposobnosti i smisla kaistraÿivaøkom radu u nastavi. Kada se uøenicima,pri obradi periodnog sistema elemenata, predoøeøiwenice da je Mendeqejev istovremeno pri sasta-vçañu prve tablice periodnog sistema predvideoneke od nedostajuõih elemenata, kao i wihova svoj-stva, neminovno se postavqa pitawe - Kako, na kojinaøin i kojom metodom? Nastavnici su "nemoõni" daodgovore na ovakva pitawa iz prostog razloga, jer otome nisu uøili øak ni na studijama hemije. Mi smose, stoga, opredelili da ovim ølankom ukaÿemo daje moguõe (i to sasvim uspeåno, makar na nivou op-åteobrazovnih programa hemije u sredwoj åkoli)uøenike na konkretnim primerima upoznati sa (na-uønim) metodama pomoõu kojih je Mendeqejev uspeoda predvidi poloÿaj i svojstva nedostajuõih (eka)elemenata u periodnom sistemu.

Radi se u stvari o dvema metodama koje je Men-deqejev preuzeo iz matematike, a to su: interpola-cija i ekstrapolacija.

Interpolacija je nalaÿewe prelaznih taøakana osnovu poznatih krajwih taøaka, pod uslovom daje poznat zakon (ili kriva) koja ga izraÿava, premakojem slede taøke jedna za drugom, dok je ekstrapo-lacija - nalaÿewe nepoznatog van granica poznatog.

Interpolaciju je Mendeqejev primewivao takoåto je nepoznati hemijski element (R) i wegovasvojstva odreæivao na osnovu poloÿaja susednih ele-menata i wihovih svojstva u pravcima grupe, perio-de i po dijagonali koja povezuje elemente susednihgrupa. Tom prilikom dobio je "zvezdu od elemenata"u øijem je centru nedostajuõi element:

Ovom metodom Mendeqejev je veoma dobro pred-video poloÿaj i osobine eka-silicijuma, odnosnogermanijuma (kako je kasnije dobio ime) sa sim-

bolom (Ge), eka-aluminijuma, odnosno galijuma (Ga)i eka-bora, odnosno skandijuma (Sc), koje su, kao åtoje poznato, bile skoro u potpunosti potvræene na-kon otkriõa ovih elemenata. Objaåwavajuõi ovumetodu 1902. godine, Mendeqejev je na primeru Sepokazao kako se moÿe odrediti atomska masa kaoaritmetiøka sredina zbira atomskih masa øetiriokruÿujuõa elementa u tablici periodnog sistema,åto je veoma prikladan primer i za nastavu.

Ar(Se) = 1/4 Ar (32S + 127,6Te + 74,92As + 79,9Br) = 78,62.

Koristeõi Mendeqejevqev metod interpola-cije u okviru "zvezde" elemenata koji su najbliÿiselenu, na sliøan naøin moÿemo uøenicima pokaza-ti kako se dolazi do formule i predviæaju neka odsvojstava hidrida istog ovog elementa. S obziromna to da As i Br grade hidride sastava H3As i HBr,logiøno je da i Se, koji je izmeæu wih u istoj perio-di, gradi hidrid sastava H2Se, a ovakva formulaproizilazi i na osnovu pripadnosti Se Yy grupi ukojoj hidridi S i Te imaju sastav H2S i H2Te. Kako suhidridi svih åest elemenata koji okruÿuju Se (tab-lica poludugih perioda) gasovite supstance, i H2Semora biti u takvom agregatnom stawu . Poåto jeH2Se znatno stabilniji od H2Te, H2Se po ovom osno-vu treba da bude na sredini izmeæu ova dva hidrida,odnosno mawe je stabilan od H2S, a stabilniji odH2Te. Isto tako H2Se ima neåto izraÿenija kiselasvojstva od H2S, a slabije od H2Te. Selen je sa fo-sforom u dijagonalnom poloÿaju, a wihovi hidridiH2Se i PH3 imaju zajedniøka svojstva: neprijatan mi-ris koji podseõa na miris trule ribe, samozapaqivisu na vazduhu. U poreæewu sa H3As, øija su kiselasvojstva sasvim slabo izraÿena, H2Se ima izraÿe-niji kiseli karakter, a (veoma) slabiji od HBr. Pre-ma tome, interpolacijom svojstava svih okruÿuju-õih elemenata za H2Se se moÿe predvideti da: ima

VESTI iz ÅKOLAVESTI za ÅKOLE

X' R' Y'

X R Y

X'' R'' Y''

42 Hemijski pregled

gasovito agregatno stawe, neprijatan miris i kise-la svojstva.

Mendeqejev je ovom metodom otkrio i dijago-nalnu povezanost elemenata u tablici kratkih pe-rioda; prvo po osnovu razlika atomskih masa sused-nih elemenata, a potom je zapazio da elementi u di-jagonalnom poloÿaju pokazuju veõu bliskost u nekimsvojstvima (Li-Mg, Be-Al) od elemenata u istoj grupi(Be-Mg, B-Al), zbog øega se nalaze u sliønim kri-stalnim strukturama na istim mestim u zemqinojkori. U stvari u prvoj rukopisnoj tablici kratkihperioda iz 1870. godine, koja je prethodila publiko-

vanoj tablici 1871. godine, Mendeqejev je svojom ru-kom povukao dijagonalne linije kojima je obeleÿa-vao uzajamne veze elemenata. U novije vreme prisut-na je tendencija, da se u periodni sistem, pored veõpostojeõih (funkcionalnih) dimanzija koje povezujuelemente u pravcu grupa i perioda, uvede i treõa di-menzija Mendeqejeva po osnovu elektronegativ-nosti elemenata. Zagovornik toga je ameriøki he-miøar Leland Alen (Leland Allen), mada je za sada za-dovoqan samo u predelu metaloida, jer jedino kodovih elemenata dolaze do izraÿaja dijagonalne vezeu pribliÿnim vrednostima elektronegativnosti.

Tabl. 1 Pregled dijagonalnih veza elemenata koje je Mendeqejev otkrio 1870. godine.

Sl. 1. Mendeçejevçeva rukopisna tablica neparno i parnovalentnih elemenata u malim periodama. Februar/mart 1869. godine.

Godi{te 42. broj 2 (2001) 43

Meæutim, Mendeqejev je joå 1870. godine metodominterpolacije ustanovio dijagonalne veze za 26 ele-menata (Tabl. 1.).

Sa metodom ekstrapolacije koju je Mendeqejevprimewivao, takoæe joå u vreme otkriõa periodnogzakona i periodnog sistema elemenata, nauøna jav-nost je upoznata tek 1949. godine; tada su postali do-stupni istraÿivawu ogromni rukopisi Mendeqe-jevqeve zaostavåtine. Meæu tim materijalima pro-naæena je i jedna veoma znaøajna rukopisna tablicaneparnovalentnih i parnovalentnih elemenata (Sl.1.). U ovoj tablici se veoma jasno zapaÿa, da je Men-deqejev istraÿivao prisustvo simetrije u nizovimauzajamno najbliÿih neparnovalentnih i parnova-lentnih elemenata po osnovu pojave broja 4 u razli-kama relativnih atomskih masa. U desnom nizu par-novalentnih elemenata Mendeqejev je naznaøio dveosmice, odnosno dva dubleta broja 4, i na osnovu wihotkrio preskoke atomskih masa koje se odnose namesta nedostajuõih elemenata. Tako je, na osnovurazlika u atomskim masama Mg24 - 016 = 8 i Ca40 - S32

= 8, doåao do atomskih masa koje se odnose na ple-menite gasove Ne i Ar (O16 + 4 = 20; S32 + 4 = 36);obeleÿio ih je sa "nedostaje x = 20 F?" i "nedost. x =36? Cl", verovatno zato åto su ove mase samo za jedi-nicu mawe od atomskih masa F i Cl. Umesto osmiceizmeæu dvoatomnog vodonika, kojeg je stavio na prvomesto parnovalentnih elemenata, i litijuma, dobioje broj 7 koji, za razliku od pomenuta dva x-elemen-ta, nije posebno oznaøio. Prema tumaøewu Kedrovau ovoj sedmici prisutan je preskok broja 3,5 koji jepribliÿan broju 4, åto treba da se odnosi na inert-ni gas helijum, ako se ne bi uzeo u obzir uslovnostavqeni molekulski vodonik (poåto mu je valencanula).

Ispod iste ove tablice prikazana je i åema ko-ja nedvosmisleno prikazuje karakteristiøne valen-ce elemenata u kratkim periodama u jediwewima savodonikom . Ovom åemom Mendeqejev je takoæeimao za ciq da ukaÿe na odstupawe od simetrije potome åto se 4 puta pojavquju neparnovalentni, atri puta parnovalentni elementi . Mawak jednogparnovalentnog elementa Kedrov je objasnio da jeMendeqejev time, u stvari, nagovestio da nedostajegrupa nulavalentnih elemenata, jer se samo u tomsluøaju prema ovoj åemi dobija zbir 8 i za parnova-lentne i za neparnovalentne elemente:

1 + 3 + 3+ 1 = 8

2 + 4 + 2 + 0 = 8

pa bi dopuwena åema dobila sledeõi oblik:

Prema tome, metodom ekstrapolacije Mendeqe-jev je u stvari otkrio mesta dva plemenita gasa (po-sle F i Cl) i odredio wihove atomske mase. Meæu-tim, ovo svoje predviæawe Mendeqejev nije publi-kovao za svoga ÿivota, åto je jednom prilikom iobrazloÿio sledeõim reøima: "U vreme otkriõa pe-riodnog zakona analoge argona bile su neizvesne inepredvidive". Da je, kojim sluøajem, bila publiko-vana opisana rukopisna tablica nema sumwe da biznatno pre doålo do otkriõa plemenitih gasova kaoåto je to bio sluøaj sa ekaelementima.

Smatramo da je sredwoåkolskom uzrastu do-stupno ovako opisano tumaøewe tablice parnova-lentnih i neparnovalentnih elemenata, a u okviruiste i primena metode ekstrapolacije za predviæa-we nulavalentnih elemenata.

Abstract

APPLICATION OF MENDELEEV'S METHOD OF AN-TICIPATION THE MISSING ELEMENTS AT CHEMI-STY TEACHING IN SECONDARY SCHOOL

Slavoçub T. \uki}

Department the of Serbian Ministry of Education in Kra-çevo, 36000 Kraçevo

Mendeleev's methods of anticipation of the missingelements at the periodic table convenient for the teaching ofchemistry as well. Such a teaching, belonging to exemplaryclasses, is stimulative to the development of students' capa-bilities and gift for research work at teaching.

LITERATURA

1. Mendeleev D.I. (1950), Novóe materialó poistorii otkriti~ periodiøeskogo zakona, M.1.Izd-vo AN SSSR, 39-48, 1950.

2. Nekrasov B.V. (1955), Kurs opye– himii,Izd-12-e, Moskva, 159, 1955.

3. Mihail H. K. i Serge– I. D. (1978), Stroenieveyestva, Izd-6-e, Moskva, 63-66, 1978.

4. Allen C.L. (1992) J. Amer. Chem. Soc. 114, 1, 310,1992.

5. Kedrov B. M. (1977), Prognozó D. I. Mendeleevav atomistike, I neizvestnze |lementz, Atomiz-dat, Moskva, 14-17, 113-126, 1977.

6. Mendeleev D. I. (1953), Nauønz– arhiv, T. 1. Pe-riodiøeski– zakon, M., Izd-vo AN SSSR, 1-4,1953.

4

4

1 2 3 4 3 2 1 0

44 Hemijski pregled

IZVEÅTAJ O RADU SRPSKOG HEMIJSKOG DRUÅTVA U 2000. GODINI

1. USTROJSTVO

Delatnost Srpskog hemijskog druåtva organi-zovana je kroz 15 podruÿnica: Bor, Øaøak, Dimi-trovgrad, Gorwi Milanovac, Kragujevac, Kraqevo,Kruåevac, Leskovac, Niå, Åabac, Uÿice, Vrawe,SHD-Hemijsko druåtvo Vojvodine, SHD-Hemijskodruåtvo Vojvodine-podruÿnica Zrewanin i Hemij-sko druåtvo Vojvodine-podruÿnica Vråac i 17sekcija (za analitiøku hemiju, biohemijska, za celu-lozu i hartiju, elektrohemijska, za hemijsko inÿe-werstvo, za hemiju i tehnologiju koÿe, za hemiju itehnologiju makromolekula, za hemiju i tehnologijuvlakana i tekstila, za hemiju i tehnologiju hrane, zahemiju i zaåtitu ÿivotne sredine, za keramiku, me-taluråka, nastavna, za organsku hemiju, spektrohe-mijska, za teorijsku hemiju , za ugaq i ugqovodo-nike). U 2000. godini SHD je imalo registrovana553 ølana sa plaõenom ølanarinom i 51 poøasnogølana. Druåtvo je steklo 71 novog ølana u odnosu na45 novih ølanova 1998., 225 1997. godine i 50 novihølanova 1996. godine.

Predsedniåtvo SHD radilo je u sledeõem sa-stavu: Miroslav Gaåiõ, predsednik, Branislav Ni-koliõ, potpredsednik, Bogdan Åolaja, potpredsed-nik, Sneÿana Bojoviõ, sekretar, Ivanka Popoviõ,sekretar, i ølanovi: Teodor Ast, Ÿivorad Øekoviõ,Vera Dondur, Aleksandar Dudukoviõ, Ilija Iliõ,Ratko Jankov, Bratislav Jovanoviõ, Jovan Jovano-viõ, Ÿarko Jovanoviõ, Dragan Markoviõ, SlobodanMilowiõ, Ubavka Mioø, Vladimir Paviõeviõ,Vladimir Pavloviõ, Duåanka Petroviõ-Æakov,Slobodan Petroviõ, Predrag Poliõ, Dragan Sina-dinoviõ, Dejan Skala , Duåan Sladiõ, VelizarStankoviõ, Mirjana Vojinoviõ-Miloradov, uredni-ci øasopisa Dragutin Draÿiõ i Stanimir Arseni-jeviõ, predsednik SHD-HDV Radmila Marinko-viõ-Neduøin, poøasni predsednici Dragomir Vito-roviõ , Aleksandar Despiõ, Vladimir Rekaliõ,predstavnici SHD-HDV Erne Kiå i Milan Popo-viõ, i ølanovi proåirenog predsedniåtva: Milen-ko Õelap, Milisav Dragojeviõ, Milija Jovanoviõ,Milan Leko, Qubinka Lorenc, Vojin Milenkoviõ,Borivoje Miåkoviõ, Æoræe Petkoviõ, SlobodanRibnikar, Jovan Veliøkoviõ i Qubica Vrhovec.

2. NAUØNE MANIFESTACIJE I DRUGE AKTIVNOSTI

a ) 2. Meæunarodna konferencija hemijskihdruåtava jugoistoøne Evrope o hemijskim naukamaza odrÿivi razvoj (2nd International Conference of theChemical Societies of the South-Eastern European Coun-tries on Chemical Sciences for Sustainable Development)odrÿana je od 6. do 9. juna 2000. godine na Halkidi-kiju u Grøkoj. Na konferenciji je uøestvovalo oko950 ølanova hemijskih druåtava Albanije, Bugar-ske, Kipra, Grøke, Crne Gore Rumunije i Srbije.Izloÿena su øetiri predavawa od kojih su dva odr-ÿali naåi ølanovi (T. Ast i @. Øekoviõ). Od 36sekcijskih predavawa, 7 su odrÿali naåi ølanovi(V. Dondur, Sl. Milosavqeviõ, Sv. Milosavqeviõ,S. Pejanoviõ, P. Poliõ, I. Popoviõ i G. Vuøkoviõ).Tri naåa sekcijska predavawa, iako najavqena, ni-su odrÿana (N. Krstajiõ, M. Spasiõ, V. Åoåkiõ).Bilo je preko 600 posterskih saopåtewa od øega sunaåi ølanovi izloÿili oko 250. Takoæe su odrÿanai dva mini-simpozijuma (o hemiji i ÿivotnoj sredi-ni i o hrani i piõu), kao i Okrugli sto na temu me-æulaboratorijske saradwe. Odluøeno je da se nared-na konferencija odrÿi 2002. godine u Rumuniji.

b) Sveøana skupåtina SHD odrÿana je 7. de-cembra 2000. godine u Sveøanoj sali Rektorata BU.Veõ tradicionalno, predavawa su odrÿali proålo-godiåwi laureati: Jovan Jovanoviõ predavawe "Pi-rolitiøko uqe - dimeri i trimeri indena" i Bran-ko Duwiõ "Hiralne poliuree kao nosaøi kataliza-tora za asimetriønu katalizu". Nakon porukePredsedniåtva Druåtva uruøene su godiåwe na-grade i priznawa SHD : Medaqa za trajan i izva-nredan doprinos nauci Bojanu Æoræeviõu za dugogo-diåwi plodan nauøni doprinos na uspostavqawurigoroznih modela pri izraøunavawu termodina-miøkih svojstava binarnih i viåekomponentnihjednofaznih i viåefaznih sistema, Medaqa za izu-zetan doprinos primene nauke u industriji Miro-slavu Vrviõu za primenu mikrobioloåke hemije ibiotehnologije u konkretnim proizvodima i Meda-qa za pregalaåtvo i uspeh u nauci Branimiru Gr-guru za wegov doprinos elektrohemiji. Danka Jova-noviõ, Vukadin Leovac i Ubavka Mioø izabrani suza zasluÿne ølanove Druåtva. Dobitnici godiåwenagrade najboqim diplomiranim studentima iz ob-lasti hemija i hemijskih tehnologija su: Ogwen Mi-

VESTI IZ SHD

Godi{te 42. broj 2 (2001) 45

qaniõ (HF, Beograd, 9.93), Sræan Ronøeviõ (Inst.za hemiju PMF, Novi Sad, 9.81), Maja Parac (FFH,Beograd, 9.58), Ivan Dimitrijeviõ (TMF, Beograd,9.43) i Duåica Vidoviõ (PMF, Kragujevac, 9.43).Specijalno priznawe SHD za izvanredan uspeh ustudirawu dobili su: Ivona Grguriõ (TMF, Beo-grad, 9.74), Danijela Bubalo (HF, Beograd , 9.73),Slaæana Priåiõ (HF, Beograd, 9.71), Zorana Nau-moviõ (TMF, Beograd , 9.40), Saåa Antonijeviõ(HF, Beograd , 9.40), Dejan Anæelkoviõ (HF, Beo-grad, 9.30), Miroslav Ranøiõ (TMF, Beograd, 9.26),Milan Æoræeviõ (TMF, Beograd, 9.19), Milka Ig-watoviõ (TMF, Beograd, 9.14), Vladan Bjeliõ(TMF, Beograd, 9.14), Petar Radiåiõ (TMF, Beo-grad, 9.11), Vladimir Tomoviõ (TF, Novi Sad, 9.09),Miloå Mandiõ (TMF, Beograd, 9.06) i BiqanaÅqukiõ (FFH, Beograd, 9.06).

c) Aprilski dani prosvetnih radnika Srbijeodrÿani su u Beogradu 27. i 28. marta 2000. godine.Skupu je prisustvovalo preko 160 profesora hemijeiz Beograda i unutraåwosti. Odrÿano je osam pre-davawa (D. Obradoviõ, D. Milojkoviõ-Opsenica, D.Åiåoviõ, S. Zariõ, D. Markoviõ, T. Ast, S. Bojo-viõ i I. Karaœiõ). Uz kolegijalno druÿewe odrÿa-na je i tribina o åkolskim takmiøewima iz hemijei o novim programima iz hemije.

d) Republiøko takmiøewe iz hemije uøenikaosnovnih i sredwih åkola odrÿano je na Hemijskomfakultetu u Beogradu od 19. do 21. maja 2000. godineu organizaciji SHD i Ministarstva prosvete Re-publike Srbije. Uprkos øiwenici da prethodne go-dine nije odrÿano takmiøewe i da je nastava u pro-tekle dve godine odrÿavana pod oteÿanim uslovi-ma, postignuti uspeh na takmiøewu bio je veoma do-bar. Odrÿane su dve kategorije takmiøewa: "Test ieksperimentalne veÿbe " i "Test i samostalniistraÿivaøki rad". U Hemijskom pregledu broj 3 go-diåta 41 navedeni su pobednici u kategorijama porazredima.

e) Godiåwa skupåtina SHD odrÿana je 24. fe-bruara 2000. godine. Sekretar Druåtva S. Bojoviõpodnela je izveåtaj o radu Druåtva 1999. godine. B.Nikoliõ je podneo izveåtaj o finansijskom poslo-vawu SHD, a izveåtaj Nadzornog odbora D. Antono-viõ. Plan rada za 2000. godinu izloÿio je B. Jovano-viõ, a finansijski plan za 2000. B. Åolaja. Na pred-log Kandidacione komisije Skupåtina je jednogla-sno izabrala Upravni odbor, Predsedniåtvo, Nad-zorni odbor i potpredsednika B. Jovanoviõa i rei-zabrala potpredsednika B. Åolaju i sekretare S.Bojoviõ i I. Popoviõ. Osnovni predmet diskusijebila je teåka finansijska situacija u Druåtvu ioteÿani uslovi åtampawa øasopisa.

f) 40. Savetovawe Srpskog hemijskog druåtvaodrÿano je 18. i 19. januara 2001. godine u Novom Sa-du u organizaciji SHD - Hemijsko druåtvo Vojvodi-ne i SHD. Skupu je prisustvovalo viåe od 300 uøe-snika, a predstavqena su 182 saopåtewa. Odrÿanasu dva plenarna predavawa (Ÿ. Øekoviõ, V. Leovac)i radilo se u 13 sekcija (nastavna, za fiziøku hemi-ju, keramiku, metalurgiju, tekstilno inÿewerstvo,

organsku hemiju, analitiøku hemiju, spektroskopiju,prehrambenu tehnologiju, biohemiju, biotehnolo-giju, hemijsko inÿewerstvo i neorgansku hemiju)pri øemu je svaka imala svoje sekcijsko predavawe.Broj prisutnih na zasedawima sekcija kretao se od10 do 55, dok je broj uøesnika u diskusiji po sekcija-ma bio od 3 do 22. Prigodno je obeleÿen jubilej 50godina Hemijskog druåtva Vojvodine i predstavqe-na monografija o aktivnostima HDV u proteklomperiodu.

Nekoliko saopåtewa nije izloÿeno niti suautori obavestili organizatora o razlozima nedo-laska. Shodno dogovoru postignutom na Predsed-niåtvu i Upravnom odboru SHD-a, navedena su ime-na autora i naslovi tih saopåtewa:M-2U: L. Stupareviõ, Ÿ. Ÿivkoviõ, B. Stanoje-

viõ, Z. Stoiqkoviõ, Strukturno-mehaniøkepromene i energija aktivacije taloÿewasekundarnih faza legura CuAlNiCrZr i Cu-CrZr rastvorno ÿarenih i termiøki talo-ÿenih na razliøitim temperaturama,

M-2P: N.T. Mitevska, Ÿ.D. Ÿivkoviõ, Distribu-cija primesa izmeæu bakrenca i åqake pla-menopeønog topqewa

OH-25P: N.M. Krstiõ, Q.B. Lorenc, V.D. Pavlo-viõ , Sinteza i ozonoliza an-drost-7-14-dien-3?, 17?-diol diacetata,

AH-9P: D. Marinoviõ, B. Stojøeva-Radovanoviõ,Gasno-hromatografsko odreæivawe orga-nohlornih insekticida vode za piõe Raå-kog okruga,

BT-5U: R.M. Pajovic, Uticaj duÿine kontakta øvr-ste i teøne faze na kvalitet vina sorteVranac,

BH-2U: Q.Æ. Basariõ-Diniõ, D.M. Drekiõ, S.Z. Bo-rozan, Fotohormon abscisinska kiselina itriptofan prekursor auksina pokazuju zna-øajne interakcije sa strukturama mozga pa-cova, i

BH-15P: R.S. Nikoliõ, Z.R. Ajdukoviõ, D.D. Stan-koviõ, Bilans mineralnih materija kostijuvilice u toku terapije kortikosteroidima.

3. PUBLIKACIJE DRUÅTVA

Journal of the Serbian Chemical Society, urednik D.Draÿiõ. U 2000. godini åtampano je 12 svezaka sa103 rada i 246 autora, od kojih 38 inostrani, na 992strane. Sponzori svezaka bili su: 1. Univerzitet uPodgorici, Podgorica, 2. Fakultet za hemiju i Fa-kultet za fiziøku hemiju, Beograd, 3. ŸUPA, Kru-åevac, 4. INN VINØA, Beograd, 5-6. Jugosloven-sko savetovawe o opåtoj i primewenoj spektrosko-piji, 7. JUGOREMEDIJA, Zrewanin, 8. IBL DU-GA, Beograd, 9. ZEPTER, Beograd, 10-11. Saveznoministarstvo za razvoj , nauku i ÿivotnu sredinu,Beograd, 12. Tehnoloåko-metaluråki fakultet,Beograd. U periodu 1995 - 2000 broj åtampanih ra-dova je blago , ali konstantno opadao, kao i brojprimqenih radova (od 219 na 98). Uz finansijske

46 Hemijski pregled

teåkoõe, ovaj trend predstavqa ozbiqan razlog zazabrinutost za buduõnost øasopisa.

Hemijski pregled, urednici S. Arsenijeviõ i R.Jankov. U 2000. godini objavqeno je 6 svezaka øaso-pisa na 158 strana, åto je znatno viåe nego pret-hodnih godina, sa ukupno 24 ølanka iz raznih obla-sti hemije i iz nastave hemije. Stalne rubrike øaso-pisa su "Uvodnik", "Hemija u åkole - hemija za åko-le", "Beleåke", "In memoriam", "Diskusiona tribi-na" i "Vesti iz SHD". Tokom 2000. godine Hemijskipregled dobio je elektronsku formu kroz prezenta-ciju na Internetu.

4. ØLANARINA I PRETPLATA NA PUBLIKACIJE

Za 2001. godinu utvræeni su sledeõi iznosi øla-narine i pretplate na JSCS: Ølanarina iznosi 300dinara, za æake, studente i penzionere 150 dinara,inostrana ølanarina 20 USD. Pretplata na Hemij-ski pregled iznosi za neølanove 400 dinara, za rad-ne organizacije 600 dinara i za inostrane neølano-ve 30 USD. Pretplata za Journal of the Serbian Che-mical Society iznosi za clanove SHD 400 dinara, zaølanove - æake, studente i penzionere 200 dinara, zaneølanove 500 dinara, za radne organizacije 2000dinara, za inostrane ølanove 50 USD i za inostraneneølanove 70 USD.

5. RAD PREDSEDNIÅTVA I UPRAVNOG ODBORA SHD

Predsedniåtvo se sastalo 14. februara , 21.marta, 27. juna, 20. septembra, 20. novembra i 26. de-cembra. Najviåe i najøeåõe se razgovaralo o preva-zilaÿewu teåke finansijske situacije u kojoj seDruåtvo nalazi i o rastuõim troåkovima åtampa-wa øasopisa i o potrebi da pojedina Ministarstvaznaøajnije podrÿe rad SHD. Doneta je odluka o zadu-ÿewima ølanova Predsedniåtva. Razgovaralo se otoku priprema naunih manifestacija predviæenihza 2000. i 2001. godinu. Usvojeni su nauøni i organi-zacioni odbori za 15. Jugoslovenski simpozijum oelektrohemiji, 13. Jugoslovenski simpozijum o he-miji i tehnologiji makromolekula i 4. Jugosloven-ski simpozijum "Hemija i zaåtita ÿivotne sredi-ne". Analiziran je uøinak akcije sponzorisawaJSCS od strane institucija øiji zaposleni objavqu-ju svoje radove u øasopisu meseønim iznosom od 2000dinara. Od 26 institucija samo 8 je potvrdno odgo-vorilo na apel. B. Åolaja je imenovan da koordi-niåe sve sponzorske akcije u Druåtvu vezane za fi-nansirawe øasopisa i skupova. Prihvaõen je pred-log da SHD bude suizdavaø publikacije S. Ribnika-ra "Spisi o poreklu reøi iz hemije". Ølanovi Pred-sedniåtva su prihvatili predlog da SHD uæe u pro-jekat UNICEF-a koji se odnosi na nastavu hemije uosnovnim i sredwim åkolama. Naåe Druåtvo senametnulo da prvi model sistem iz prirodnih naukabude hemija. Diskutovalo se o stawu nastave hemije uåkolama i o kvalitetu åkolskih uxbenika iz hemi-je. Diskutovalo se i o naøinu utvræivawa najboqih

diplomiranih studenata nezavisno od fakultetskihsluÿbi, koje neretko prave propuste. Nakon disku-sija, veõina ovih tema prezentovana je i data nausvajawe Upravnom odboru koji je odrÿan 11. maja.29. juna i 26. oktobra. Na ovim sastancima rasprav-qalo se o istim temama kao i na sastancima Pred-sedniåtva.

6. PLENARNA PREDAVAWA

U 2000. godini odrÿana su sledeõa plenarnapredavawa:

a) Slobodan Macura, Roøester, SAD, "PrimenaNMR spektroskopije u biohemijskim istraÿiva-wima", 31. maj 2000.

b) E.W. Knapp, Berlin, Nemaøka, "Elektrosta-tiøke interakcije u proteinima", 3. juli 2000.

c) Yusuke Yasuda, Tojama, Japan, "Kinetika hete-rogene katalitiøke reakcije bazirana na toku slo-bodne energije", 29. septembar 2000.

d) Michael Spiteller, Dortmund, Nemaøka, "Anali-za polarnih komponenata u ÿivotnoj sredini pomo-õu masene spektrometrije", 18. decembar 2000.

7. RAD PODRUŸNICA DRUÅTVA

Rad podruÿnica je uglavnom bio vezan za na-stavne delatnosti, seminare za nastavnike i åkol-ska takmiøewa. Uslovi za rad bili su oteÿani.Osnovana je nova podruÿnica u Vråcu.

Podruÿnica u Boru: predsednik Velizar Stan-koviõ, sekretar Ana Kostov, Predsedniåtvo po-druÿnice se redovno sastajalo, odrÿana su 4 preda-vawa (Z. Stankoviõ, V. Stankoviõ, R. Jonoviõ i I.Juraniõ), kao i jedna eksurzija. Zapoøete su pripre-me za proslavu 40 godina podruÿnice.

Podruÿnica u Gorwem Milanovcu: predsednikMilka Dimitrijeviõ, sekretar Zoran Dobriøiõ, u2000. godini nije bilo aktivnosti, ali planira seoÿivqavawe rada u sledeõoj godini sa namerom dase oformi Nastavna sekcija.

Podruÿnica u Kraqevu: predsednik SlavoqubÆukiõ, organizovan je jednodnevni seminar za na-stavnike na kojem su odrÿana dva predavawa (R. Jan-kov, V. Muÿdeka), kao i dva seminara za hemiøare uPetnici. U Novom Pazaru odrÿan je sastanak na ko-jem je promovisana kwiga "Periodiønost u sistemi-ma organskih molekula".

Podruÿnica u Leskovcu: odrÿana su dva sastan-ka i dva predavawa (N. Kovaøeviõ, I. Gajiõ i E .Molnarov).

Podruÿnica u Kruåevcu: predsednik QubicaMatiõ, odrÿana su dva sastanka i dva predavawa (Z.Bugarøiõ, M. Æuran).

Podruÿnica u Uÿicu: predsednik MilenijaMarkoviõ, sekretar Miroslavka Glaviniõ, reali-zovano je 5 oglednih øasova i dve ekskurzije.

SHD - Hemijsko druåtvo Vojvodine: predsed-nik R. Marinkoviõ-Neduøin, decembra 2000. godineizdata je monografija "50 godina hemijskog drustvau Vojvodini" koju su uredili R. Marinkoviõ-Nedu-øin, R. Åeõerov-Sokoloviõ i F. Gal. HDV - SHD je

Godi{te 42. broj 2 (2001) 47

preuzelo najveõi deo organizacionih poslova u pri-premi i odrÿavawu 40. Savetovawa SHD januara2001. godine (vidi stavku 2f). Sledeõe sekcije HDVbile su aktivne: Sekcija za katalizu je organizo-vala dva predavawa (M. Jovanoviõ, Q. Milanoviõ), aSekcija za makromolekule jedno (Z. Petroviõ). Na-stavna sekcija je odrÿala dva seminara za usavråa-vawe profesora hemije (u Novom Sadu i u Zrewani-nu), organizovala jedno predavawe i uøestvovala uradu viåe nauønih skupova.

SHD - HDV - Hemijsko druåtvo Zrewanin: po-druÿnica je slavila 48 godina rada, odrÿana su 4struøna predavawa (M. Vojnoviõ-Miloradov i A.Æoræeviõ, S. Æarmati dva puta i P. Poliõ).

SHD - HDV – Podruÿnica u Vråcu: predsednikSvetlana Radojkoviõ, sekretar: Nikola Oluiõ, koo-rdinator: Vojkan Mariõ, 24. 11. 2000. godine kon-stituisana je podruÿnica nakon dve godine sponta-nog okupqawa i rada, odrÿana su dva tematska sa-stanka sa viåe predavaøa (R. Gaåpareviõ, B. Laziõ,Q. Veselinoviõ, Q. Igwatoviõ, S. Åiler, J. Baras,S. Dimitrijeviõ).

8. RAD SEKCIJA DRUÅTVA

Rad sekcija je uglavnom bio skroman bez stra-nih predavaøa osim naåih qudi koji ÿive i rade uinostranstvu.

Sekcija za analitiøku hemiju: predsednik Qu-binka Rajakoviõ, ølanovi sekcije uøestvovali su uopåtim aktivnostima Druåtva.

Sekcija za elektrohemiju: predsednik QiqanaVraøar, sekcija je organizovala dva sekcijska preda-vawa, N.V. Mandiõ "Teorija hromirawa" i V. Joviõ"Taloÿewe aluminijuma na monokristalima bakra,iz rastopa soli, na sobnoj temperaturi". Ølanovisekcije angaÿovani su u organizovawu 15. Jugoslo-venskog simpozijuma o elektrohemiji 2001. godine.Odabrani radovi sa simpozijuma õe se åtampati uposebnoj svesci JSCS koja õe biti posveõena Dragu-tinu Draÿiõu povodom 70. roæendana.

Sekcija za hemiju i tehnologiju koÿe: predsed-nik Milivoje Bugarski, sekcija je odluøila da seujedini sa Sekcijom za hemiju i tehnologiju teksti-la sa nadom da õe se poveõati broj ølanova.

Sekcija za hemiju i tehnologiju makromolekula:predsednik Ivanka Popoviõ, sekretar Sava Veliø-koviõ, odrÿana dva predavawa, T. Stecenko "Uticajmezostrukture na øvrstocu kompozita ojaøanih kon-tinualnim vlaknima" i Z. Petroviõ "Poliuretan-ski elastomeri puweni nano-silicijumdioksidom".Zapoøeta je organizacija 13. Jugoslovenskog simpo-zijuma o hemiji i tehnologiji makromolekula kojise odrÿava 2001. godine.

Sekcija za hemiju i tehnologiju vlakana i tek-stila: predsednik Slavenka Lukiõ, ølanovi sekcijesu uøestvovali u opåtim aktivnostima Druåtva.

Sekcija za metalurgiju: predsednik ZoricaCvijoviõ, odrÿano je jedno predavawe, T. Radetiõ

"Struktura i morfologija meæupovråina u tankimfilmovima zlata deponovanim na germanijumu".

Spektrohemijska sekcija: predsednik IvankaHolclajtner-Antunoviõ, odrÿano je jedno predava-we, koje je ujedno bilo i plenarno (S. Macura).

9. IZVEÅTAJ BIBLIOTEKE SHD

Biblioteka SHD ima 22 785 svezaka øasopisa,1599 inventarisanih godiåta øasopisa øija vred-nost iznosi 232 700 dinara i 756 inventarisanihkwiga. Od toga je u 2000. godini prinovqeno 135svezaka øasopisa, inventarisano 25 godiåta øasopi-sa. Prinovqeni øasopisi po zemqama su: iz Belgije1 naslov, iz Bugarske 1, Francuske 1, Indije 1, Japa-na 5, Kazahstana 1, Maæarske 4, Meksika 1, Pakista-na 2, Poqske 1, Rusije 1, SAD 1, Åvajcarske 1 i do-maõih øasopisa 8. U 2000. godini nijedna kwiga nijedobijena, åto je zabriwavajuõe, a øasopisi su svi za-vedeni u kartoteku, inventarisani i struøno obra-æeni. Fotokopije su izraæene i poslate drugim rad-nim organizacijama i fakultetima, a kwige i øaso-pisi su dati na koriåõewe svim zainteresovanimøitaocima. Izveåtaj o prinovqenom fondu je po-slat Narodnoj biblioteci Srbije za kompletiraweCentralnog kataloga.

10. FINANSIJSKI IZVEÅTAJ ZA 2000. GODINU

I P R I H O D I :uplateministarstav............................................. 413.000uplate sponzora ..................................................... 542.000ølanarina ............................................................... 59.510pretplata na JSCS..................................................22.301pretplata na HP .................................................... 47.122u k u p n o : .............................................................1.083.933

II R A S H O D I :- åtamparski troåkovi .................................... 518.296- potroåni kancelarijski materijal ...............52.154- PTT troåkovi (distribucija øasopisa,

poåtarina, telefon) .........................................73.768- l.d. zaposlenog sluÿbenika (bruto) ...............59.469- topli obrok za zaposlenog.................................. 7.540- autorski honorari (bruto)..............................273.007- usluge studentske zadruge (pomoõni poslovi

– bruto).................................................................... 9.700- putni troåkovi................................................... 2.093- oglasi u dnevnoj åtampi . ..................................10.178- troåkovi seminara (Niå, V. bawa,

Petnica) ............................................................... 57.513- troåovi reprezentacije ...................................... 9.398- bankarska provizija ............................................... 3.389- amortizacija osnovnih sredstava ..................... 1.590u k u p n o : .............................................................1.079.095 - viåak prihoda nad

rashodim .................................................................. 4.838

Ivanka PopoviõU Beogradu 21. februara 2001.

48 Hemijski pregled

VLADISLAVA JOVANOVIÕ , ALEKSANDAR DEKANSKI , IHTM – Centar za elektrohemiju,Wegoåeva 12, P fah. 473, 11 000 Beograd , e-mail:vlad@elab.tmf.bg.ac.yu i dekanski@elab.tmf.bg.ac.yu

PRENOSNI MIKROPROCESORSKI PH-METAR PHH-21

Centar za elektrohemiju Instituta za hemiju, teh-nologiju i metalurgiju od nedavno ima moguõnost da kori-sti prenosni pH/mV/°C metar PHH-21firme DECODE izBeograda. S obzirom da se domaõi instrumenti ovakve vr-ste retko pojavquju na trÿiåtu, a imajuõi u vidu da smobili vrlo prijatno iznenaæeni kvalitetom, preciznoåõui svim moguõnostima ovog instrumenta, ÿelimo da u ovomkratkom tekstu prenesemo naåa iskustva tokom wegovogkoriåõewa.

Prvo åto ostavi utisak na svakog korisnika ne-kog instrumenta je wegov dizajn, pa moramo istaõi da jeon, kako se to kaÿe, svetski. Raduje nas da ovakav domaõiproizvod ne liøi na limenu kutiju koja izgleda kao da jenapravqena u malo boqoj kuõnoj radionici. No, mnogo jebitnije åta se nalati u kutiji.

Osnovne karakteristike instrumenta koje se moguproøitati u uputstvu za rukovawe ili na prospektu , jedna-ke su onima koje poseduju i pH metri najpoznatijih i naj-priznatijih svetskih proizvoæaøa. Ali, åto je joå vaÿ-nije, jednake su i onome åto instrument ostvaruje tokomrada. Dakle, opsezi i rezolucije merewa pH (0-14 i 0.01),napona (±1000 mV i 0.2 mV) i temperature (-10 do 80°C i0.1°C) su u skladu sa onim åto od instrumenta ovakve vr-ste oøekujete. Øiwenica da je u pitawu mikroprocesorskiinstrument pruÿa velike moguõnosti tokom rada, od ko-jih su neke takve da vam umnogome mogu olakåati merewa.

Tako je moguõe vråiti kalibraciju u jednoj ilidve taøke u bilo kom rastvoru, u celom opsegu pH, uz mo-guõnost da se kontroliåu i mewaju kalibracioni parame-tri (nagib i odseøak kalibracione krive). Tokom kali-bracije u dve taøke instrument õe odbiti da se kalibriåeukoliko se temperature dva pufera razlikuju za viåe oddva stepena (ukoliko niste prikquøili temperaturnisenzor i o tome õe vas obavestiti), ili ako se pH vredno-sti pufera kojima vråite kalibraciju razlikuju za maweod 1 pH jedinice. Instrument poseduje automatsku tempe-raturnu kompenzaciju, åto daje moguõnost brzog i lakogmerewa. Ako je proålo isuviåe vremena od prethodne ka-libracije, instrument õe vas upozoriti i na to. Konzi-stentna obrada greåke õe vas pored veõ pomenutog upozo-rewa da niste prikquøili temperaturni senzor, odnosnoodbijawa kalibracije ako nisu ispuweni uslovi, upozori-ti i ako sluøajno pokuåate da merite pH, a da prethodnoniste prikquøili elektrodu. Ako je pH rastvora koji me-rite sluøajno izvan opsega (0-14), instrument õe vas i otome obavestiti, i to sa informacijom da li je merenavrednost >14 ili <0.

Mikroprocesorska osnova pH metra omoguõava ida memoriåete do 10 mernih parova pH i temperature.Kako, åto za prenosni instrument nije baå uobiøajeno,poseduje i dvosmerni serijski port (RS232C: 1200Bd8N1), instrument se moÿe povezati i sa kompjuterom, åtoomoguõava prikupqawe i obradu podataka standardnimsoftverskim alatima. U sprezi sa drugim instrumentima,

dodatnom opremom i uz softverske alate koji se mogu raz-viti po zahtevu korisnika, moguõa je wegova primena i ukompleksnijim sistemima merewa, kontrole i regulacijerazliøitih hemijskih procesa.

Åta viåe, firma DECODE je razvila, za sada samokao Pilot projekat , i softversku aplikaciju za komuni-kaciju raøunara i pH-metra (pH–link). Ovaj programskipaket, koji funkcioniåe na principu prozora, omoguõa-va istovremenu komunikaciju i sa viåe instrumenta (nesamo pH-metara, nego i drugih instrumeta sliønih karak-teristika) i kontinualno praõewe i memorisawe mere-nih veliøina. Pored toga program omoguõava i postavqa-we granica merenih veliøina, uz vizuelni i/ili zvuønialarm wihovog prekoraøewa. Konaøna verzija õe biti sa-stavni deo instrumenta, a postojeõa varijanta se moÿe, uzmalo truda, uspeåno koristiti i za druge potrebe.

Ono åto se na osnovu kratkog pregleda moguõno-sti paketa nametnulo samo po sebi je da se, bez ikakvih do-rada, moÿe koristiti kao edukativni program, koji sa jed-ne strane moÿe da demonstrira prektiøno merewe pH,temperature i/ili neke druge naponske veliøine, a sa dru-ge da ilustruje kako se uz pomoõ kompjutera mogu vråitimerewa, prikupqawe izmerenih veliøina i wihova nak-nadna obrada. Poåto firma DECODE ovu pilot verzijuaplikacije nudi bez nadoknade, smatramo da bi se vrlouspeåno mogla koristitu u nastavi hemije, prvenstveno usredwim åkolama hemijske struke.

Ako ste mislili da je ovo kraj pohvala ovom in-strumentu, pogreåili ste. Moramo da istaknemo joå ne-koliko wegovih dobrih osobina.

Rukovawe instrumentom je jednostavno i lako, si-stem menija je uraæen po ugledu na mobilne telefone, paõe veõina korisnika brzo savladati kako da komunicirasa wim. Displej je dovoqno veliki, i lako se øita sa wega.Ako instrument koristite u laboratoriji, nema potrebeda troåite baterije za napajawe, to moÿete uraditi ipreko serijskog porta.

Na kraju i neåto o uputstvu za rukovawe. Kao ret-ko koje koje smo imali prilike da vidimo jasno, saÿeto ipregledno. Ne samo da daje sve neophodne informacije orukovawu, merewu i odrÿavawu, veõ u svom prvom delu da-je, i opis principa merewa pH i opis staklene i referen-tne elektrode.

Firma DECODE najavquje i novu, svråeniju ver-ziju prenosnog instrumenta, kao i wegovu laboratorijskuverzija, pa se nadamo joå boqim proizvodima.

Iskustva iz relativno kratkog koriåõewa pH me-tra PHH-21, ali i iz kontakta sa qudima koji su ga stvori-li, podstakla su nas da, na platformi ovog instrumenta, uCentru za elektrohemiju, a u saradwi sa DECODE-om, raz-vijemo instrument za odreæivawe nekih jonskih vrsta urastvorima, koriåõewem jon-selektivnih elektrode sop-stvene konstrukcije.

BELEÅKE