HEMIJSKI SASTAV CELIJEHEMIJSKI ELEMENTI KOJI IZGRAĐUJU ĆELIJU NAZIVAJU SE BIOGENI ELEMENTI. PREMA KOLIČINI U KOJOJ SE NALAZE U ĆELIJI DELE SE NA J J JMAKROELEMENTE [GRČ. MACRO=MNOGO], KOJIMA PRIPADAJU C [UGLJENIK], H [VODONIK], O [KISEONIK], N [AZOT] [ ], [ ]P(FOSFOR),S(SUMPOR)CA(KALCIJUM)K(KALIJUM),NA(NATRIJUM),MG(MAGNEZIJUM),. I MIKROELEMENTE [GRČ. MICRO= MALO] – CU [BAKAR], BR [BROM], [ ] [ ], [ ],ZN(CINK),AL(ALUMINIJUM),(MN [MANGAN], F [GVOZĐE] ,J(JOD),CR(HROM),LI(LITIJUM),SE(SELEN),CO(KOBALT,J(J ), ( ), ( J ), ( ), ()

NEORGANSKA JEDINJENJA I ELEMENTINEORGANSKA JEDINJENJA I ELEMENTI

VODA JE JEDNA OD GLAVNIH KOMPONENTI ŽIVIH SISTEMA IČINI ČAK 50‐95% TEŽINE ĆELIJE. KOLIČINA VODE U ĆELIJAMA ČOVEKA ZAVISI OD: STAROSTI VRSTE TKIVA LIJAMA ČOVEKA ZAVISI OD: STAROSTI, VRSTE TKIVA, METABOLIČKE AKTIVNOSTI, POLA. ULOGE VODE SU: 1.VODA JE UNIVERZALNI RASTVARAC1.VODA JE UNIVERZALNI RASTVARAC

2.UCESTVUJE U BIOHEMIJSKIM REAKCIJAMA; 3. TRANSPORTNA ULOGA VODE OGLEDA SE U LAKOM3PRENOŠENJU MATERIJA KOJE SE U NJOJ RASTVARAJU; 4. UČESTVUJE U TERMOREGULACIJI

NEORGANSKE SOLI I JONI,OBAVLJAJU VAZNE FUNKCIJE UORGANIZMU.ULAZE U SASTAVPROTEINA NUKLEOTIDA HLOROFILAPROTEINA,NUKLEOTIDA,HLOROFILAHEMOGLOBINA,TKIVA.P‐USASTAV NUKLEOTUDA,MG‐UHLOROFIL,FE‐U HEMOGLOBIN,FOSFATI I KARBONATI U, ,SASTAV KOSTIJU.CA,NA,K ,MG I AL UCESTVUJU U FUNKCIJIPROPUSTLJIVOSTI KROZ CELIJSKU MEMBRANU.

ORGANSKA JEDINJENJAORGANSKA JEDINJENJA

ORGANSKA JEDINJENJA OBAVEZNO SADRŽE UGLJENIK ,VODONIK I KISEONIK(C,H,O )I NJIHOVIM RAZLAGANJEM SE OSLOBAĐA MANJA NJIHOVIM RAZLAGANJEM SE OSLOBAĐA MANJA ILI VEĆA KOLIČINA ENERGIJE [RAZLIKA U ODNOSU NA NEORGANSKE MATERIJE]. J ]RAZLIKUJU SE 4 GRUPE OVIH JEDINJENJA: UGLJENI HIDRATI, MASTI, PROTEINI I NUKLEINSKE KISELINENUKLEINSKE KISELINE.

UGLJENI HIDRATI (ŠEĆERI‐GLICIDI)UGLJENI HIDRATI (ŠEĆERI GLICIDI)

DELE SE NA MONOSAHARIDE, OLIGOSAHARIDE IPOLISAHARIDE.M [ Š Ć ] MONOSAHARIDI [PROSTI ŠEĆERI] SE HIDROLIZOM NE

MOGU RAZLOŽITI NA PROSTIJA JEDINJENJA. PREMA BROJUUGLJENIKOVIH ATOMA DELE SE NA TRIOZE TETROZE UGLJENIKOVIH ATOMA DELE SE NA TRIOZE, TETROZE, PENTOZE [RIBOZA I DEZOKSIRIBOZA], HEKSOZE [GLUKOZA,GALAKTOZA I FRUKTOZA]. GLUKOZA JE GLAVNI IZVORENERGIJE I OSNOVNI TRANSPORTNI OBLIK ŠEĆERA UORGANIZMU KIČMENJAKA

. OLIGOSAHARIDI [GRČ. OLIGOS = MALO PO BROJU, SIROMAŠNO] SU IZGRAĐENI OD 2 DO 10 J , ]MONOSAHARIDA. NAJZNAČAJNIJI SU DISAHARIDI [OD 2 MONOSAHARIDA] KOJIMA PRIPADAJU MALTOZA (2MOLEKULA GLUKOZE) PRIPADAJU MALTOZA (2MOLEKULA GLUKOZE), LAKTOZA(GLUKOZA I GALAKTOZA) I SAHAROZA(GLUKOZA I FRUKTOZA).POLISAHARIDI SU MAKROMOLEKULI NASTALI POVEZIVANJEM VELIKOG BROJA MONOSAHARIDA U DUGAČKE LANCE [MOGU DA SADRŽE NA [STOTINE I HILJADE MONOSAHARIDA]. REZERVNI POLISAHARIDI SU MAGACINI ENERGIJE I KOD ŽIVOTINJA JE TO GLIKOGEN A KOD BILJAKA JE ŽIVOTINJA JE TO GLIKOGEN, A KOD BILJAKA JE SKROB. GRADIVNI I ZASTITNI POLISAHARIDI SU CELULOZA [BILJKE], HITIN [ŽIVOTINJE], AGAR [ALGE]ENERGETSKI NAJBOGATIJA ORGANSKA [ALGE]ENERGETSKI NAJBOGATIJA ORGANSKA JEDINJENJA KOJA SE NE RASVARAJU U VODI.

MASTI(LIPIDI)

PO SLOZENOSTI GRADJE DELE SE NA PROSTE I SLOZENE‐ PROSTI LIPIDI SE SASTOJE OD GLICEROLA [ALKOHOL SA

OH ] [ ĆTRI OH GRUPE] I MASNIH KISELINA [ZASIĆENIH ILINEZASIĆENIH].SLOZENILIPIDI PORED OVOG ŠTO SADRŽEPROSTI IMAJU JOŠ NEKU KOMPONENTU, NPR. FOSFOLIPIDIPROSTI IMAJU JOŠ NEKU KOMPONENTU, NPR. FOSFOLIPIDISADRŽE FOSFATNU GRUPU. NAJVAŽNIJI GRADIVNI LIPIDI SUFOSFOLIPIDI I HOLESTEROL , KOJI GRADE MEMBRANEŽ Ć SŽIVOTINJSKIH ĆELIJA. STEROIDIMA PRIPADAJU I NEKIHORMONI [POLNI HORMONI I HORMONI KORENADBUBREŽNIH ŽLEZDA].NADBUBREŽNIH ŽLEZDA].

ULOGE MASTI SU:GRADIVNA,ZASTITNA ,REGULATORNA IENERGETSKA I REZERVNAENERGETSKA I REZERVNA

PROTEINI‐BELANCEVINE

O G C O C C SPROTEIN NA GRCKOM ZNACI PRVI NAJVAZNIJI,ZNACI DA SUBELANCEVINE OBAVLJAJU NAJVAZNIJE FUNKCIJE IZAUZIMAJU OKO 50% SUVE MATERIJE.U SASTAVU JU O O 50% U J .UBELANCEVINA ULAZI 20 RAZLICITIH AMINO‐ KISELINAPOVEZANIH PEPTIDNOM VEZOM.DESET SU

( )ESENCIJALNE(BITNE)A DESET SU NEESENCIJALNE.

.

NH2 ‐CH‐COOH

R1

OPSTA FORMULA AMINO‐

| NH2‐CH‐CO(OH) + (H)‐ NH‐CH‐COOH

OPSTA FORMULA AMINO‐KISELINA

NH2‐CH‐CO‐‐‐‐‐NH‐CH‐COOHNH2 CH CO NH CH COOH| |R1 R2

PEPTIDNA VEZAPEPTIDNA VEZA

AKO BELANCEVINE SADRZE DO 50 AMINO ‐KISELINANAZIVAJU SE PEPTIDI ,A AKO SADRZE PREKO 50 ONDA SUPOLIPEPTIDIPOLIPEPTIDI

BELANCEVINE IZGRADJENE SAMO OD AMINO‐KISELINA SUPROSTE BELANCEVINE SLOZENE BELANCEVINE POREDPROSTE BELANCEVINE.SLOZENE BELANCEVINE POREDAMINO‐ KISELINA SADRZE I NEKU NEPROTEINSKUKOMPONENTU PO KOJOJ I NOSE NAZIV.FOSFOPROTEINISADRZE P,LIPOPROTEINI‐MASTI,FEROPROTEINI‐GVOZDJE,HROMOPROTEINI ‐PIGMENTE.

SVAKA VRSTA BELANCEVINE SE ODLIKUJE ODREDJENIMBROJEM I REDOSLEDOM AMINOKISELINA A ODREDJENI SUGENETSKOM SIFROM REDOSLED NUKLEOTIDA DNK GENETSKOM SIFROM.REDOSLED NUKLEOTIDA DNK ODREDJUJE REDOSLED AMINO KISELINA U PTOTEINIMA.CIM SE PROMENI REDOSLED I BROJ AMINOKISELINACIM SE PROMENI REDOSLED I BROJ AMINOKISELINA ,NASTAJE NEKA NOVA VRSTA BELANCEVINA.

ULOGE PROTEINA SU:

GRADIVNA‐STRUKTURNA(KOLAGEN ULAZI U SASTAV VEZIVNOGTKIVA TETIVA I KOZE,KERATIN U ROZNE TVOREVINE,OSEIN U, ,KOSTANO TKIVO,ULAZE U SASTAV CELIJSKE MEMBRANEICELIJSKIH STRUKTURA)TRANSPORTNA(HEMOGLOBIN PRENOSI KISEONIK)( )REGULATORNA(HORMONI)BIOKATALITICKA(FERMENTI‐ENZIMI)ZASTITNA(ANTITELA)ZASTITNA(ANTITELA)KONTRAKTILNA(AKTIN I MIOZIN OMOGUCAVAJU KONTRAKCIJUMISICNIH CELIJA)REZERVNA(JAJA I SEMENA)REZERVNA(JAJA I SEMENA)FOTOSINTETICKA(HLOROFIL)