11

Uni ver zi tet umet no sti u Be o gradu, Fa kul tet pri me nje nih umet no sti, Be o grad

DOI 10.5937/kultura1234011TUDK 821.111.09-992 Макензи Г. М.

821.111.09-992 Ирби А. П.originalan naučni rad

HE RO I NE KO LO NI JA LI ZMA U SR BI JI

Sa­že­tak:­U en gle skom ča so pi su The Grap hic po ja vio se 1912. go di ne čla nak pod na slo vom Za što Bal kan pri vla či že ne (Why the Bal kans At­tract Wo men). Sto go di na ka sni je, isti na slov bi mo gao bi ti ob ja vljen u ne kim no vi na ma ko je pra te ži vot slav nih ho li vud skih zve zda. U ovom ra du će mo ski ci ra ti ključ ne in ter pre ta tiv ne mo de le u pu to pi snom žen­skom na ra ti vu 19. ve ka po sve će nom Bal ka nu. Pu to pis Džor dži ne Mjur Ma ken zi (Ge or gi na Mu ir Mac ken zie) i Ade li ne Pa u li ne Irbi (Ade li na Pa u li na Irby), pod na slo vom Pu to va nje po slo ven skim ze mlja ma Tur­ske u Evro pi, ob ja vljen u Lon do nu 1866. go di ne, ana li zi ran je kao pri mer žen skog na ra ti va ko ji go vo ri o uz bu dlji vom su sre tu he ro i na

ko lo ni ja li zma i Bal ka na, tač ni je, Sr bi je.

Ključ­ne­re­či: Džor dži na Mjur Ma ken zi, Ade li na Pa u li na Irbi, žen ski pu to pis, na ra to lo gi ja

Na si lje je bi lo, u stva ri, sve što sam zna la o Bal ka nu: sve što sam zna la o Ju žnim Sla ve ni ma.

Re be ka Vest (Re bec ca West)

U en gle skom ča so pi su The Grap hic po ja vio se 1912. go di­ne za ni mljiv čla nak pod na slo vom “Za što Bal kan pri vla či že­ne” (Why the Bal kans At tract Wo men) ko ji bi se i sa da mo gao pre štam pa ti u po pu lar nom ma ga zi nu ko ji go vo ri o ži vo tu slav­nih ho li vud skih zve zda.1 Ano nim ni pi sac je ta da na gla sio da je Bal kan me sto iza zo va za tri vi jal nost i ogra ni če nost sva ko dnev­nog ostrv skog ži vo ta. Dru gim re či ma, bi lo je “mno go uz bu­dlji vi je bi ti En gle ski nja u di vlji na ma Tur ske ne go kod ku će u

1 Up. Ham mond A., Me mo irs of con flict: Bri tish wo men tra ve lers in the Bal­kans, Stu di es in Tra vel Wri ting 14, 1, 2010, str. 58, http://www.tandfonline.com/loi/rstw20

MILANKA TODIĆ

12

MILANKA TODIĆ

Engleskoj”, ka ko ka že Do ro ti An der son (Do rothy An der son).2 O su da ru dva raz li či ta kul tur na kon tek sta, jed nog ko lo ni jal nog/bri tan skog i dru gog eg zo tič nog/bal kan skog i srp skog, mo že se do bi ti vi še zna čan i kom plek san uvid na te me lju mno go broj nih

pu to pi sa vik to ri jan ske ere.3

Avan tu ri stič ki ža nr je u knji žev no sti, a on da sve do ne dav no i u fil mu, bio po lje mu ških pr o ta go ni sta: pu to pi se, ro ma ne i fil mo­ve pot pi si va li su mom ci, a glav ni ju na ci su, raz u me se, opet bi li sna žni i sna la žlji vi is tra ži va či i osva ja či no vih te ri to ri ja. Vi še od pet ve ko va du ga je tra di ci ja pu to pi snih tek sto va ko je su na pra­vi le za pad no e vrop ske put ni ce, ka že En dr ju He mond (An drew Ham mond), ali nji ho va de la su se ret ko pre štam pa va la i spo mi­nja la, čak i u okvi ri ma po pu lar ne knji žev no sti.4 Tek u po sled njih dva de set pet go di na do šlo je do zna čaj nih pr o me na za hva lju ju ći, s jed ne stra ne, fe mi ni stič kim i neo ko lo ni jal nim te o ri ja ma, a sa dru ge, iz me nje noj per cep ci ji kul tur nih i ži vot nih sti lo va ko je su do ne li he te ro ge ni pr o ce si glo ba li za ci je. U sklo pu svih tih slo že­nih to ko va, fa sci nan tan je je dan od za klju ča ka do ko ga su do šli Džon Al kok i An to ni ja Jang (John Al lcock, An to nia Young). Na­i me pre ma nji ho vom sa zna nju, ve li ki deo pu to pi snih tek sto va aku mu li ra nih u pr o te kla dva ve ka, od no si se na Bal kan i po ti če iz

pe ra ra do zna lih i obra zo va nih En gle ski nja.5

Pu to pis Džor dži ne Mjur Ma ken zi i Ade li ne Pa u li ne Irbi pod na­slo vom Pu to va nje po slo ven skim ze mlja ma Tur ske u Evro pi, prvi put ob ja vljen u Lon do nu i Nju jor ku 1866. go di ne, po seb no je va žan za na šu ana li zu.6 Ta obim na knji ga, a Sr bi ji je po sve će na bez ma lo po lo vi na pu to pi snog tek sta, ostva ri la je da le ko naj du­blji i naj du go traj ni ji uti sak na ge ne ra ci je či ta la ca i iz van gra ni ca Bri tan ske im pe ri je. Star ling Lo rens (Star ling Law ren ce), ame­rič ki pi sac, u jed nom od svo jih in ter vjua, po seb no je na gla sio da je baš u ovoj pu to pi snoj knji zi pr o na šao dra go ce nu in spiraciju za pi sa nje svo ja dva no vi ja ro ma na Mon te ne gro (2006) i

Light ning Ke e per (2007).7

2 Ib i d., str. 59 .3 Ri st ić Lj. P., Britanski putopisci o Beograd u u dru go j polov in i XIX veka, u:

Beogr a d u delima evropskih pisaca, priredio Ko stić Đ. S., Beog r ad 2003, s tr. 221­236 . Ovaj r ad je na st ao u skl op u projekta Ministars tva nauke i p rosvete Re publike Sr bije br . 17701 3.

4 Hammond A., Memoirs o f conflict: Britis h women travelers in the Balkans, Studie s in Travel Writing Vol. 14, No. 1, 2010, str . 57.

5 A llcock J. i Young A. , Black Lambs and Grey Falcons: Ou tward an d Inwar d Frontiers, u: B lack Lambs and Grey Falcons: Women Travele rs in the Balkans, eds. J. B . A llcock i A. Young, Bradfor d 1991, str. 17 ­1 8.

6 M a cke nzie G. M. i Irby A. P., Tra vel s in the Slavoni c Provinces of Turkey­in­Europe, Alexander Strahan, London, New York 1866.

7 http://www.harpercollins.com/author/authorExtra.aspx?isbn13=9780060828424&authorID=29618&displayType=bookinterview; http://www.nytimes.

13

MILANKA TODIĆ

Sr bi ja je pre vi še da le ko za Ve li ku Bri ta ni ju, pi sao je je dan od se kre ta ra ino stra nih po slo va u Lon do nu po čet kom 19. ve ka. Od ta da pa sve do 1914. go di ne, u Bri ta ni ji se Sr bi ja na zi va Ser via, a nje ni sta nov ni ci Ser vi ans su po mi šlje nju ne kih en gle skih pu to­pi sa ca po lu ci vi li zo va ni (se mi­ci vi li sed su bjects) što već do volj­no ja sno uka zu je na ko lo ni jal nu ide o lo gi ju.8 Pr va in te re so va nja su, u du hu vla da ju ćeg ro man ti zma, bi la ve za na za srp sku na rod­nu po e zi ju, ko ja je, za hva lju ju ći pre vo du na en gle ski je zik, po­sta la či tlji va, od no sno “vi dlji va” 1827. go di ne.9 Po e zi ja je otvo­ri la put di plo ma ti ji, pa je pr vi bri tan ski iza sla nik sti gao 1832. go di ne, a za njim su on da do šli i mno gi dru gi put ni ci. U pr o te kla dva ve ka re đa ju se pu to pi si i iz no se za pa ža nja bez ozbilj ni jih pr o u ča va nja lo kal ne kul tu re i bez do volj nog po zna va nja je zi ka i ći ri lič nog pi sma. Džor dži na Mjur Ma ken zi i Ade li na Pa u li na Irbi u tom smi slu su iz u ze tak ko ji po tvr đu je pra vi lo. One su, bo ra ve ći u Be o gra du od sep tem bra 1863. do apri la 1864. go­di ne, in ten ziv no uči le srp ski i pri pre ma le be le ške sa pu ta za ob ja vlji va nje, a pr o fe sor srp skog je zi ka i kon sul tant bio im je

Ni ko la Kr stić (1829­1902).10

Dok su En gle ski nje uve li ko pu to va le bal kan skim kra je vi ma, i jed na srp ska kne gi nja, Ju li ja Ob re no vić, sme lo je ot pu to va la u Lon don 1863. go di ne, u va žnu di plo mat sku mi si ju. Na i me, u su ko bi ma sa tur skom voj skom, po sle in ci den ta na Ču kur če smi, bom bar do van je Be o grad 1862. go di ne. To kom pre go vo ra o mi­ru, vo đe nim u Ca ri gra du iste go di ne, srp ska di plo ma ti ja je uoči la da bi bi lo ko ri sno ka da bi se pri do bi le sim pa ti je ostrv ske jav no­sti, bu du ći da Sr bi ja, za raz li ku od Tur ske, ni je ima la di plo mat­ske od no se sa moć nim Bri tan skim kra ljev stvom. Krat ko traj na po se ta kne gi nje Ju li je, su pru ge kne za Mi ha i la Ob re no vi ća, bi la je po li tič ki ja ko uspe šna. Za hva lju ju ći in te re so va nju bri tan ske štam pe, pre sve ga, a on da i jav nim na stu pi ma ma lo br oj nih di­plo ma ta iz nje ne prat nje, En gle zi ma su pred sta vlje na na sto ja nja Sr bi je da se svr sta u red slo bod nih ze ma lja. U jed nom od svo jih br oj nih pi sa ma upu će nih Ni ko li Ko sti ću, Ade li na Irbi ka že da je

com/2006/05/13/books/13star.html?_r=1&oref=slogin ( pristu pl jeno januara 2012); Todorova M., The Bal kans: Fr om Disco very to I nvention, Sl av ic Re­view, 5 3, 2, 199 4, str . 453­482.

8 Hr išćansk i nar odi u Tu rskoj ponekad se, u kolonijalnom di skursu, p os ma traju kao “hri šćanski Aboridžini ”, Ainworth W. F ., The C laims of the Christian A bo ri gines of the Tu rkish or O sma nl y Empir e u pon Ci vi lized Na ti on s, London 1843.

9 Jovanović V . M., Engleska bibliog raf ja o Istoč nom pitanj u, prir edila M. Fraj nd , Beogra d 1978; Mar kovich G. S., The Perce pcion of Serbia in Britain During the N ineteenth Cen tury, de cem bar 2011 , htt p://www.anse s. rs /asse ts /text_hist/ sl oba1.pdf

10 Krstić N., Dnevnik, Privatni i javni ž ivo t, II, priredi li Vule ti ć A. i J agodić M. , Beograd 2 005, str. 12 4, 224 , 261. Na višetomn u knji gu Dne vnika Niko le Krstića skrenula m i je pažnju Aleksandra Vu četić, kojoj s e topl o zahv al juj em .

14

MILANKA TODIĆ

kne gi nji na ”po se ta Lon do nu pr o iz ve la naj po volj ni je dej stvo u nad le žnim kru go vi ma i uči ni la pr o me nu”11.

To kom svog krat ko traj nog bo rav ka u Lon do nu, iako za o ku­plje na va žnim po li tič kim te ma ma, kne gi nja Ju li ja je is ko ri­sti la pri li ku i po se ti la slav ni kra ljev ski fo to graf ski ate lje Ma­ull & Polyblank u ko me je tih go di na ra do po zi ra la bri tan ska eli ta, na če lu sa kra lji com Vik to ri jom.12 Re pre zen ta ti van fo­to graf ski por tret kne gi nje Ju li je, sni mljen u ate ljeu spe ci ja­li zo va nom za por tre te slav nih lič no sti, ta ko je me to do lo ški po stao uzor za po na ša nje svih ka sni jih put ni ka, ko ji će uvek, ma kar i sa krat ko traj nog pu to va nja, že le ti da po ne su bar ne ku

svo ju fo to gra fi ju/su ve nir.

En gle ske go spo đi ce, Džor dži na Mjur Ma ken zi (1833­1874) i Ade li na Pa u li na Irbi (1831­1911), kre nu le su za pra vo u Ati nu 1861. go di ne, da bi pr o na šle “to pao a opet živ va zduh pre ko zi me”, ali su sle de ćih ne ko li ko go di na u vi še na vra ta bo ra vi le u Sr bi ji. One se ta da već mo gu sma tra ti is ku snim put ni ca ma, jer su od 1858. go di ne sa mo stal no pu to va le po ze mlja ma Austrij­ske ca re vi ne. Na pu tu po Kar pa ti ma po li ci ja ih je uhap si la 1859. go di ne i op tu ži la za pan sla vi zam, ali to ni je upla ši lo ove dve ot me ne da me. Na pro tiv, taj in ci dent ih je pod sta kao da se, ume­sto uobi ča je ne po tra ge za eg zo tič nim iz ne na đe nji ma, okre nu mno go ozbilj ni jem sa gle da va nju so ci jal nih i po li tič kih pi ta nja

po ro blje nih slo ven skih na ro da.

Pu to va nje po slo ven skim ze mlja ma Tur ske u Evro pi, po oce ni ve ći ne is tra ži va ča, u tom smi slu se bit no raz li ku je od vla da ju ćih

11 Krstić N., o p. cit. Javni život I, s tr . 69.12 Todi ć M., I stori ja sr pske fo to grafije 1 839­1940 , Beogr ad 1993, s tr . 106 ;

Radman o vić Š., Fotografije dinastije Obrenović: katalog zbirke Istorijskog muzeja Srbije, Beograd 2009. http://rsnr.royalsocietypublishing.org/content/61/1/69.full (pristuplj eno janua ra 201 2)

Špiro Bocarić, Portret Džor dži na Mjur Ma ken zi, 1934. godina

15

MILANKA TODIĆ

ste re o ti pa u po pu lar noj pu to pi snoj li te ra tu ri 19. ve ka.13 Tu tre ba do da ti još da su nji ho ve bi o gra fi je i u ne kim dru gim aspek ti­ma ati pič ne. Do bro je po zna to da su autor ke Pu to va nja otvo ri le ško lu za de voj či ce pra vo slav ne ve re u Sa ra je vu 1869. go di ne, a ka da je bo le šlji va go spo đi ca Džor dži na Me ken zi od lu či la da se uda za ser Čar lsa Se braj ta (Char les Se bright), en gle skog kon zu la na Kr fu 1871. go di ne, nje na sa put ni ca je sa no vom sa rad ni com, Pri sci lom Džon ston (Pri scil la Johnston), na sta vi la da ra di u ško li ko ju su svi jed no stav no zva li “Mis Irbi”. Mno go vre me na i tru­da je Ade li na Irbi po sve ti la orga ni za ci ji naj ra zli či ti jih ak tiv no sti (od lu tri je do kon ce ra ta i pre da va nja), ra di pri ku plja nja nov ca za po moć iz be gli ca ma i ne zbri nu toj de ci po sle 1875. go di ne i Her­ce go vač kog ustan ka, ali i na no vim iz da nji ma za jed nič ke pu to­pi sne knji ge.14 Po seb no je još va žno na gla si ti da je ona us pe la da pri do bi je pa žnju i vr lo uti caj nog po li ti ča ra i du go go di šnjeg en­gle skog pre mi je ra Vi li je ma Eve re ta Glad sto na (Wil li am Ewart Glad sto ne), ko ji je na pi sao vr lo zna ča jan pred go vor za dru go iz da nje Pu to va nja 1877. go di ne.15 Ne mo že mo se ov de du že ba­vi ti svim seg men ti ma nje nog hu ma ni tar nog ra da, ali tre ba još re ći da je na sa hra nu mis Irbi iza šlo ce lo Sa ra je vo 1911. go di ne, a njoj u čast je pri re đe na i ve li ka ju go slo ven ska ko me mo ra tiv­na sve ča nost 1934. go di ne u Be o gra du. Srp sko kul tur no dru štvo “Pr o svje ta” u Sa ra je vu, po sve ti lo je sve ča nu aka de mi ju us po me­ni na mis Ade li nu Pa u li nu Irbi 2011. go di ne, po vo dom sto go di­šnji ce nje ne smr ti.16 Sve ove, ukrat ko po me nu te, jav ne ma ni fe­sta ci je gra de kul tu ru se ća nja i ob li ku ju ko me mo ra tiv ni na ra tiv ko jim se en gle ske put ni ce i žen ski pu to pi sni ža nr uko re nju ju u

kul tur nu tra di ci ju Dru gog.

Od že ne se to kom 19. ve ka oče ki va lo da oba vlja ru tin ske po­slo ve u ku ći, a od la sci iz van ku će bi li su una pred pla ni ra ni i uvek su, na rav no, pod ra zu me va li prat nju ili ne ku dru gu vr stu nad zo ra. Pu to pi sni na ra ti vi en gle skih go spo đi ca od luč no ru še ovaj utvr đe ni mo del le pog po na ša nja vik to ri jan ske ere, i uka zu­ju na mo guć nost sa mo stal nog pu to va nja u da le ke kra je ve, i to uz prat nju ne do ma ćih ne go stra nih i ne po zna tih mu ška ra ca. Ko li ko je bi lo kom pli ko va no i ne iz ve sno pr o na ći u bal kan skim kra je vi­ma “ki ri dži je” (vo za či te re ta) sa do brim ko nji ma, oda bra ti han

13 Women Trav ellers in t he Near Ea st, ed s. S earigh t S. , ASTENE and O xbow Books, 2 005 .

14 Panić M ., Trago m ku lturn og na slj eđa , S ar aj evo 1975; Vu jković S. , U građanskom o gledal u, identiteti žena bosansko her cegovačke građ anske k ul­ture 1878­1941, Banja Luka 2009, str . 10 8­111 .

15 An der son D., Tw o wom e n travelers in th e Balkans in the 1860s: Georgina Muir Mackenzie, Adeline Paulina Irby, 10. januar 2012, http://www.brlsi.org/proceed04/lunch200311.htm

16 http://magazinplus.eu/index.php/kultura/11044­u­sarajevu­obiljeena­100­godinjica­od­smrti­mis­irbi

16

MILANKA TODIĆ

ili ku ću za udo ban sme štaj, ka ko put ni ca ta ko i nji ho vih “ka­va sa” i po slu ge, ne mo že se ni raz u me ti do kra ja. Da nas, ka da se orga ni za ci ja ma ko li ko da le kog pu ta mo že za vr ši ti uz po moć sa mo jed nog te le fon skog po zi va ili “gu gla nja” ka ko ra de umre­že ni ko ri sni ci in ter ne ta, avan tu ri stič ki zvu či sva ka uz gred na

na pome na od va žnih put ni ca.

Od lu ka da kre nu na put sa me i u svo joj orga ni za ci ji, mi mo gra đan skih kon ven ci ja vi so kog dru štve nog slo ja ko me su pri­pa da le, ot kri la je Ma ken zi je voj i Irbi je voj ne sa mo eg zo tič ne pre de le i no va sa zna nja, već ih je uve la i u al ter na tiv ni mo­del po na ša nja. One su ume sto “an đe la ču va ra ku će” za do bi­le iden ti tet put ni ca i avan tu rist ki nja, što je tra di ci o nal no bi lo re zer vi sa no sa mo za mu škar ce. Ali ka da se jed nom oti sne na pu to va nje, že na je osva ja la re vo lu ci o nar no dru ga či ji iden ti tet ka kav vi še ni je bio pri hva tljiv u do ma ćoj kul tur noj sre di ni, na šta uka zu je i pri mer Ma ken zi je ve i Irbi je ve. Ma ko li ko usrd no da su autor ke uve ra va le do ko ne či ta o ce u is prav nost svo jih po­stu pa ka i mo ral nost svih svo jih od lu ka na pu tu, nji hov al ter na­tiv ni mo del po na ša nja ni je mo gao bi ti po me ri stro gih vik to ri­jan skih nor mi, ko je su ugled ne da me, pre svih, bi le oba ve zne da po štu ju ka ko bi sa ču va le ne sa mo svoj ne go i po ro dič ni i

kla sni dru štve ni pre stiž.

Pre ma za pa ža nji ma Sa re Mils (Sa ra Mills) u kri tič koj in ter pre­ta ci ji pu to pi sne li te ra tu re 19. ve ka tre ba ima ti na umu spe ci fi­čan “kon flikt dis kur sa”. Ko mu ni ka cij ske ve ze na li ni ji et nič kih, klasnih, rod nih i kul tur nih po de la pre pu ne su “šu mo va”, pa iz­bo rom raz li či tih frag me na ta mo že mo “do ka za ti” da je reč o pro­to fe mi nist ki nja ma i an ti fe mi nist ki nja ma, o ko lo ni jal noj i an ti ko­lo ni jal noj po zi ci ji autor ki pu to pi sne knji žev no sti 19. ve ka. Osim to ga, reč je o auto bi o graf skim tek sto vi ma u ko ji ma se mo ra naj­pre kon stru i sa ti “za da ti” žen ski iden ti tet sa mih autor ki, ali i dru ge

Špiro Bocarić, Portret Adeline Pauline Irbi, 1934.

17

MILANKA TODIĆ

oso bi ne žen stve no sti. Autor ke Pu to va nja, na pri mer, če sto se ža­le na pre mo re nost, zah te va ju od po slu ge da ih ne bu de ra no, da ju sa ve te bu du ćim put ni ci ma šta da po ne su od to a let nog pri bo ra itd.,

što je ti pič no za tki vo žen skog na ra ti va.17

Kon flik ti me đu raz li či tim kul tur nim dis kur si ma obič no pr o du­blju ju po de le i iza zi va ju agre siv nost, ali mo gu bi ti i sme šni. Na za plet u ko me di ji li či di ja log kod ma na sti ra De ča na: “Mi upitasmo: A ko ga je (Arna ut) mi slio pod kra lji com? Kalu đer od go vori: Ko ga dru gog do vas sa me! Je li još ko vi deo gde že­ne ko je ma re za ze mlju i za na rod a da ni su kraljice!”18 U ulo­zi “že ne ko ja ma ri za ze mlju” i kne gi nja Ju li ja je ot pu to va la u

Lon don.

Da kle, kon flikt dis kur sa je uga o ni ka men pu to pi snog tek sta 19. ve ka i tre ba ga po sta vi ti kao ne mi nov nu po sle di cu ide o lo gi je ko lo ni ja li zma i raz li či tih per cep ci ja ko je su ute me lje ne u ko mu­ni ka ci ji iz me đu evrop ske na ci je i Dru gog, ka ko bi re kao Edvard Said, ili En gle ski nja i Sr ba, u na šem pri me ru. Dru gi, ni šta ma nje va žan, prin cip ko ji ot kri va ju svi pu to pi sni tek sto vi to ga do ba, pa i Pu to va nje po slo ven skim ze mlja ma Tur ske u Evro pi, mo že se pr o na ći u sklo pu ci vi li za cij skih du žno sti jed ne ko lo ni jal ne si le ka kva je Bri ta ni ja. Do ne ti ci vi li za ci ju “di vlja ci ma” bi la je naj vi­ša mo ral na vr li na pre sve ga en gle skih že na, sma tra Daf ni Ka cer (Dap hne M. Kut zer).19 Me đu mno go br oj nim im pe ri jal nim za­da ci ma ko ji su po ve ra va ni vik to ri jan skoj že ni, po seb no su bi li ce nje ni nje ni na po ri da pre u zme ulo gu ne go va te lji ce i uči te lji ce u naj ne u dob ni jim okol no sti ma i u naj u da lje ni jim kra je vi ma ko­lo ni jal nog kra ljev stva. Jed na od naj i stak nu ti jih he ro i na ko lo ni ja­li zma u tom smi slu je Flo rens Naj tin gejl (Flo ren ce Nig htin ga le), ko ja se vra ti la iz Krim skog ra ta 1859. go di ne oven ča na sla vom is ku sne ne go va te lji ce. Za hva lju ju ći nje nom ve li kom auto ri te tu i ogrom nom uspe hu sa ko jim je orga ni zo va la le če nje ra nje ni ka u polj skim bol ni ca ma, po sta la je uzor mla dim že na ma, naj pre u okvi ri ma bri tan ske im pe ri je, da bi po čet kom 20. ve ka nje no ime po sta lo in ter na ci o nal ni am blem me di cin skih se sta ra.20 Bli­ska sa rad nja i pri ja telj stvo sa Flo rens Naj tin gejl um no go me su

17 M ill s S., Discourses of Diffe re nc e: An Anal ysi s of Wo men’ s Trav el Writing and C o lonialism, London 1991, s tr. 72.

18 Ma kenzi G. M . i I rb i A. P., P u tovanje po s lo v enskim ze ml jama T ur sk e u E vro­pi, Beogr ad 20 07 , str. 3 40 . Puto pi s je u sr ps kom pr evodu objavljen o troš ku kn eza Mihaila Obrenovića, Georgina Makenzi je imal a na meru da napiše njeg ovu bio gr afiju, Krstić N., op. cit., J avni ži vot II, str. 54, 57, 83.

19 Up. Smith M., Adventurous Girls of t he British E mp ire : The P re­ War No ve ls of Bessie M archan t, Th e Lion and the U nicorn 33 , 1, 2 00 9, str. 1­25.

20 M eđunarodni dan medici ns kih sestar a obele žava se 12 . ma ja svake godin e u znak seć an ja na d at um rođen ja F lor ens Na jt in gejl ( 18 20 – 1 910). Medalja sa njenim imenom ustanovljena je 1912. godine kao najveće odlikovanje Međunarodnog Komiteta Crvenog krsta.

18

MILANKA TODIĆ

arti ku li sa le i una pre di le slo že ne ak tiv no sti Ma ken zi je ve i Irbi­je ve. Sa dru ge stra ne pak Flo rens Naj tin gejl je ne sa mo me đu pr vi ma pr o či ta la nji hov pu to pi sni ru ko pis već je ra do i sa to­plim pre po ru ka ma po kla nja la knji gu Tra vels in the Sla vo nic pr o vin ces of Tur key­in­Euro pe svo jim sa rad ni ca ma i pri ja te lji­ca ma, o če mu sve do či sa ču va ni pri me rak knji ge u ame rič kom

bi bli o teč kom fon du.21

Autor ke Pu to va nja, go spo đi ce Ma ken zi i Irbi, sa svim su ja sno shva ta le zna čaj svo je ci vi li za cij ske ulo ge, pa su je si ste mat ski i prak ti ko va le to kom či ta vog pu ta po tur skim ze mlja ma u Evro pi, a on da i ka sni je, osni va njem ško le. One se upa dlji vo in te re su ju za mo guć no sti i uslo ve ško lo va nja, pre sve ga sta vlja ju ći prin ci­pe i ide o lo gi ju pr o sve ti telj stva u pr vi plan. Ta ko u opi su ško le pri ma na sti ru Gra ča ni ci sto ji: “Jad nost ka lu đe ra gra ča nič kih pr­o sti re se i na ono što oni zo vu ško lom svo jom. (...) U jed noj će li ji bez ika kva na me šta ja, na đo smo pe to ro jad ne de či ce s iz de ra nim knji ga ma is pod mi ške. (...) Ka ko im nji ho ve ža lo sne pr ve či tan­ke be hu sve po ce pa ne to im da do smo no ve, a još po klo ni smo i

dva no va za ve ta ka lu đe ri ma.”22

Ko li ko je ob ra zo va nje bi lo vi so ko po sta vlje no na le stvi ci vred no­sti autor ki pu to pi sa, naj bo lje ilu stru je po me nu to osni va nje ško le u Sa ra je vu, a ne što ka sni je i, sa ma nje uspe ha, u Pa kracu i Kni­nu.23 U okvi re svo jih ci vi li za cij skih du žno sti, en gle ske put ni ce su nu žno po sta vi le i pi ta nje us po sta vlja nja ob ra zov nih in sti tu ci ja u tur skim ze mlja ma u Evro pi. Dru gim re či ma, bi lo je neo p hod­no pri bli ži ti bri tan ski, či taj ci vi li zo van, ži vot ni stil do ma ćem, po lu ci vi li zo va nom sta nov ni štvu. Otu da su go to vo sa ne ve ri com opi sa le ško lu u Pri šti ni, ko ju je vo dio “Sr bin je dan iz Mi tro vi ce na Sa vi”, ko ji je na u čio “de cu ne sa mo da le po pi šu već i da cr­ta ju”, dok “so ba škol ska be še ve li ka sa do br om proma hom, či sta i ka ko tre ba na me šte na i još ukra še na slo venskim tek sto vi ma iz

Sve toga pi sma.”24

Pi ta nja gra đan skih slo bo da, u vre me još uvek ak tu el nog rop stva, bi la su ta ko đe kao ci vi li za cij ska te ko vi na, u fo ku su in te re so va­nja Ma ken zi je ve i Irbi je ve. One su to li ko is ti ca le ne do li čan po­lo žaj hri šća na u Tur skoj i na vo di le mno ga po re đe nja u pri log no vo o slo bo đe nih kra je va, pre sve ga kne že vi ne Sr bi je, da ih je En dr ju He mond (An drew Ham mond) na zvao stra snim advo ka ti­ma slo ven ske slo bo de.25 Me ta ni sa nje, ba ca nje ni či ce na ze mlju,

21 http://www.archive.org/details/travelsinslavoni01mack; Ham mond A., op . cit.

22 M akenzi G. M . i Ir bi A . P., op. cit. , s tr. 180. 23 Panić M., Tragom kulturnog nasljeđa, Sarajevo 1975.24 Makenzi G. M. i Irbi A. P., op. cit., str. 183.25 Hammond A., op. cit, str. 58.

19

MILANKA TODIĆ

pred sta vlja lo je za en gle ske put ni ce oli če nje rop skog po lo ža­ja “ra je”, pa su u sva koj pri li ci po ku ša va le da ob ja sne lju di ma ka ko ih ta kvo is ka zi va nje po što va nja du bo ko vre đa. “Me ta ni­sa njem, kao ono u gra ča nič koj ško li, če sto nas do če ki va še na na šem pu tu, i mi ne mo že mo a da ne mi sli mo da bi ih ma ko­ji dru gi ci vi li zo va ni put nik gle dao sa ma nje ne mi li ne no što ih gle da smo mi”, sto ji u knji zi Pu to va nje po slo ven skim ze mlja ma

Tur ske u Evro pi.26

Po ni že nim i obes pra vlje nim slo ven skim i hri šćan skim na ro di ma tre ba lo je po mo ći, po mi šlje nju ovih En gle ski nja, da za do bi ju sa mo po što va nje i sta tus ci vi li zo va nih na ro da. Ali u sklo pu ko lo­ni jal nog dis kur sa one nu žno pra ve ra snu ka te go ri za ci ju, “(...) jer pr vim po gle dom na dru štve no i po li tič ko sta nje ju žnih slo ven­skih na ro da, čo vek do la zi do mi sli da ima ne ka pri rod na unutra­šnja sla bost u na ro du ko ji ni je bio ka dar da odr ži svo je me sto me đu na ro di ma u Evro pi ni ti je do neo ka kvih oso bi tih da ro va da

una pre di stvar ci vi li za ci je”27.

Kon stru i sa na zna nja o Dru gom, u na šem pri me ru o hri šćan skim na ro di ma u tur skim ze mlja ma u Evro pi, ka ko ih pre zen tu je pu­to pi sni tekst sre di ne 19. ve ka, nu de po za di nu za arti ku li sa nje vla sti tog ra snog, kul tur nog i rod nog iden ti te ta. Blje šta va sli ka o su per i or nim bri tan skim vr li na ma ne bi bi la ni pri bli žno ta­ko upe ča tlji va da ne ma, kao svo ju di ja lek tič ku su pr ot nost, tog osen če nog Dru gog. Kon tra sti i du bo ke raz li ke iz me đu raz li či­tih kul tur nih i ži vot nih sti lo va, iz me đu evrop skog i ori jen tal nog, iz me đu hri šćan skog i “mu ha me dan skog”, iz me đu bri tan skog i srp skog, u fo ku su su pu to pi sne re to ri ke Džor dži ne Mjur Ma ken­zi i Ade li ne Pa u li ne Irbi. Za to se ne će mo ni za dr ža va ti na po­na vlja nju ste re o ti pa ko lo ni jal ne li te ra tu re u ko joj su do mo ro ci i nji ho ve že ne opi sa ne kao “kraj nje ru žne”, a uz to le nje i pr lja ve, dok su nji ho ve ku će ne u red ne, bez pr o zo ra i oskud no na me šte­ne.28 Ali pu to pi sni tekst, ko ji su go di na ma gra di le Ma ken zi je va i Irbi je va, sa dr ži još jed nu uz bu dlji vu ra van, ko ja ni je baš ti pič na za po pu lar ne pu to pi se, a te me lji se na di na mič nom po ve zi va­nju pr o šlo sti i sa da šnjo sti. Opi su ju ći Sr bi ju one ka žu: “Ze mlji šte je u ovo me kra ju bo ga to i ži vo pi sno, a ru vo na rod no jed no od onih ko ji su za dr ža li naj vi še ori đi nal no sti i sjaj no sti. Ve li ka draž sta re Sr bi je le ži u to me što usred nje zi ne da na šnje di vljač no sti le že osta ci ko ji sve do če ka ko je ona ne ka da bi la hri šćan ska i ci vi li zo va na ze mlja.”29 To kom či ta vog pu ta ne sa mo po Sr bi ji, ne go i po Grč koj, Bu gar skoj, Ma ke do ni ji, Cr noj Go ri i Bo sni i

26 Makenzi G. M. i Irbi A. P., op. cit., str. 181. 27 Ibid., st r. 13.28 I bid., st r. 262, 165, 29 9. 29 Ibi d. , str. 14.

20

MILANKA TODIĆ

Hercegovini, autor ke su pre da no pri ku plja le in for ma ci je o slav­noj kul tur noj pr o šlo sti ovih ze ma lja na ko je se ta da, u ci vi li zo va­nom sve tu Evro pe, gle da iz per spek ti ve Ori jen ta i Dru gog. Po zi­va ju ći se na hri šćan sku i ci vi li zo va nu pr o šlost Sr bi je autor ke pre­go va ra ju o nu žnim pr o me na ma u kon tek stu ste re o tip nih mo de la

ko lo ni jal ne per cep ci je.

U Pu to va nju po slo ven skim ze mlja ma Tur ske u Evro pi, kao i u dru gim pu to pi si ma vik to ri jan skog do ba a opet u sklo pu ko lo­ni jal ne ide o lo gi je, Ma ken zi je va i Irbi je va ja sno is ti ču vla sti tu kla snu, ra snu i rod nu po zi ci ju kao su per i or nu u od no su na do­ma će po lu ci vi li zo va no sta nov ni štvo, što je je dan od naj ra ši re­ni jih ste re o ti pa pu to pi snog na ra ti va u 19. ve ku.30 Su jet no i bez la žne skrom no sti one ot kri va ju svo jim, pre sve ga en gle skim, či ta o ci ma vla sti tu kla snu po zi ci ju, ali i iz u ze tan po lo žaj he ro­i na ko lo ni ja li zma. Vi de li smo na pred da su ih ne ki čak sma tra li za en gle ske kra lji ce, u da le kim i ma lo po zna tim kra je vi ma kr oz ko je su pr o šle. Ra do zna lo sti do ma će pu bli ke bi li su na me nje ni i br oj ni uti sci i opi si u ko ji ma se ilu stru je per cep ci ja “ra je” ko ja ži vi sa dru ge stra ne ci vi li za cij ske gra ni ce. Ta ko su, na pri mer, u oči ma Dru gog ove dve En gle ski nje bi le “neo bič na po ja va, jer kao Hri šćan ke pu tu ju sa me u mu sli man skoj ze mlji...Ne ki mi­sli še da se en gle ska kra lji ca kao že na slu ži u svo jim po slo vi ma žen ski njem, pa je nas po sla la da pr o u či mo sta nje u ze mlja ma nje zi no ga čud nog sa ve zni ka Tur či na”31. Autor ke že le jav no da po ka žu svo jim či ta o ci ma ka ko one, u ogle da lu Dru gog, za slu­žu ju da le ko pre sti žni je me sto na dru štve noj le stvi ci od ono ga ko je im tre nut no pri pa da. Da kle, u kon struk ci ji vla sti tog dru­štve no po želj nog iden ti te ta kod ku će one se, za o bi la zno, ko ri ste

pr o jek ci jom iden ti te ta osvo je nog u tu đi ni.

Lud mi la Ko sto va je, s iz u zet nom pre ci zno šću, iden ti fi ko va la ko­lo ni jal ni na ra tiv u od su stvu bi lo ka kve in tim no sti iz me đu put ni­ca i slo ven skih “do brih lju di”, ko ji su im ta ko lju ba zno tra ži li sme štaj i nu di li hra nu i go sto prim stvo.32 Go spo đi ce Ma ken zi i Irbi ni su ni raz ma tra le mo guć nost bli žeg upo zna va nja tu đih kul­tur nih na vi ka. Na pro tiv, sa pre zi rom su ko men ta ri sa le do ma će obi ča je (pu še nje i je de nje slat ki ša i bom bo na) ne pr o pu šta ju ći da na gla se ka ko se, ge ne ral no, lju di u tur skim ze mlja ma Evro pe “ma lo in te re su ju za in te lek tu al ne ak tiv no sti”33. Sa dru ge stra ne

30 P etković D., India is Quite Diff erent f rom Yorkshi re : Empire(s), Orientalism and Gender u Burnett’s Secret Garden, 12. januar 2012, http://facta.junis.ni.ac.rs/lal/lal2006/lal2006­09.pdf

31 Ibid. , s tr. 301­302 .32 Kostov a L ., (Un)desirable intimacies. Jul ia Pardoe, Pauli na Irby, G eor gina

Mackenzie, and Fanny Janet Blunt in South Eastern Europe, 15. decembar 2011, http://alt.ifk.ac.at/aktuell.php?e=14

33 Makenzi G. M. i Irbi A. P., op. cit., str. 164.

21

MILANKA TODIĆ

pak tre ba na gla si ti da autor ke Pu to va nja ni su per so na li zo va le svo je iz u zet no na por no i du go tra ja no pu to va nje. Sto ti ne stra ni­ca u knji zi po sve će ne su isto rij skim, to po graf skim, kul tur nim, et no graf skim i mno gim dru gim te ma ma, a ni jed na ne go vo ri o in tim nim pr o ble mi ma i lič nim sum nja ma dve ju put ni ca ko je su “mu ški” sa vla da le mno ge ve li ke te ško će na svom pu tu. Ume sto is po ved nog i dnev nič kog to na, one se tru de da svo ja Pu to va nja ob li ku ju kao po u zda nu i na uč no ob jek tiv nu stu di ju o lju di ma i

kra je vi ma Tur ske u Evro pi.

U za ključ ku se ne sme is pu sti ti iz vi da či nje ni ca da je po zi ci ja put ni ka isto vre me no i po zi ci ja na ra to ra, pu to pi sca. Go spo đi ce Ma ken zi i Irbi su su bjek ti pu to va nja i pri po ve da nja, ali i ob­jek ti po sma tra nja i či ta nja. Na pu to va nju su i one bi le u fo ku­su per cep ci je, a ne sa mo do ma će sta nov ni štvo. Ni ko la Ko stić i Če do milj Mi ja to vić, pre sve ga, za pi sa li su svo ja za pa ža nja o nji ma, dok su Fi lip Hri stić, Ili ja Ga ra ša nin, i dru gi iz no si li usme­no svo je uti ske o En gle ski nja ma iz po zi ci je vla sti tog kul tur nog dis kur sa. Po sto ji i tre ća vi zu ra, a ona je for mi ra na kod ku će, u En gle skoj. Ta mo su ih oči ne po zna tog či ta o ca gle da le iz fo te lje i kr oz pri zmu ko ju su sa me autor ke Pu to va nja kon stru i sa le za nje ga i za sve bu du će či ta o ce. Pi ta nja pred sta vlja nja i mo de li in ter pre ta ci je, bi lo tek stu al nog bi lo vi zu el nog ma te ri ja la, na ra­to lo ški su od iz u zet nog zna ča ja. U na šoj ana li zi pa žnja je bi la na žen skoj po zi ci ji u ko lo ni ja li zmu, jer su tu ute me lje ni i pa ra me tri

žen skog pi sa nja o ko lo ni zo va nim ze mlja ma.

LI TE RA TU RA:

Al lcock J. i Young A., Black Lambs and Grey Fal cons: Out ward and In ward Fr on ti ers, u: Black Lambs and Grey Fal cons: Wo men Tra ve­lers in the Bal kans, Brad ford 1991.

Ham mond A., Me mo irs of con flict: Bri tish wo men tra ve lers in the Bal kans, Stu di es in Tra vel Wri ting, 20. de cem bar 2011, htt p:/ /www.t and f onl in e.com/d oi/ abs/10 .1 080/1364 51 40 903465043

Jova n ović V. M, Eng les ka bibliograf j a o Isto čn om p itanju , prire dila Fr a jn d M., Beogr ad 1 978.

Kos tova L., (Un)desi rable intimacie s. Julia Pardoe, Paulina I rby , Georgina Mackenzie, and Fanny Janet Blunt in South Eastern Europe, 15. decembar 2011, h ttp://alt .i fk .ac.a t/ aktuell.php ?e =14

Krs t ić N., Dnevnik , priredili Vuletić A. i Ja go di ć M., Beog rad 2005.

Mak enzi G . M. i Irb i A. P . , Putovanje po sl ovenskim zemljama T urs ke u Evropi , Beograd 2007.

Markovich G . S. , The Pe rcepcion of Serbia in Britain During the Nineteenth Century, decembar 2011, h tt p://www.an se s.r s/assets/text_hist/sl oba1.pdf

22

MILANKA TODIĆ

Mill s S., Disco ur se s of Diffe rence: An Analysis of Women’s Travel Writing and Colonialism, London 1991, http:/ /bo oks.go ogle .rs/bo ok­s? id=r1asb_­DDh AC &pg=PA65&hl =sr&sourc e =gbs_t oc _r&cad=­4#v=onep ag e&q&f=f al se

Pani ć M. , Tragom kul turnog na sljeđa, Sa rajevo 1975.

Petk ov ić D., India is Quite Different from Yorkshire: Empire(s), Orientalism and Gender u Burnett’s Secret Garden, 12. januar 2012, http://facta.junis.ni.ac.rs/lal/lal2006/lal2006­09.pdf

Ri stić Lj. P., Bri tan ski pu to pi sci o Be o gra du u dru goj po lo vi ni XIX ve ka, u: Be o grad u de li ma evrop skih pi sa ca, pri re dio Ko stić Đ. S., Be o grad 2003, str. 221­236.

Smith M., Adven tu ro us Girls of the Bri tish Em pi re: The Pre­War No­vels of Bes sie Mar chant, The Lion and the Uni corn, 33, 1, 2009, str. 1­25.

To dić M., Isto ri ja srp ske fo to gra f je 1839­1940, Be o grad 1993.

To do ro va M., The Bal kans: Fr om Di sco very to In ven tion, Sla vic Re vi­ew, 53, 2, 1994, str. 453­482.

Vuj ko vić S., U gra đan skom ogle da lu, iden ti te ti že na bo san sko her ce­go vač ke gra đan ske kul tu re 1878­1941, Ba nja Lu ka 2009.

Wo men Tra vel lers in the Ne ar East, eds. Se a right S., ASTE NE and Ox bow Bo oks, 2005.

Yova no vitch V. M., An En glish Bi bli o graphy on the Ne ar Eastern Qu­e sti on 1481­1906, Ser vian Aca demy of Sci en ces, Bel gra de 1909.

Maull & Polyblank, Kneginja Julija Obrenović, 1863. godina

23

MILANKA TODIĆ

Mi lan ka To dićUni ver sity of Arts in Bel gra de, Fa culty of Ap plied Arts, Bel gra de

HE RO I NES OF CO LO NI A LISM IN SER BIA

Ab stract

An artic le en ti tled “Why the Bal kans At tract Wo men” ap pe a red in the En glish ma ga zi ne The Grap hic (1912), strug gling over the qu e­sti on of how “tho se ro ugh, wild, se mi­ci vi li zed and mo re than half­ori en ta li sed lit tle co un tri es, [co uld] ap peal so strongly to so me of our astu test fe mi ni ne in tel li gen ce.” Now, a hun dred years la ter, that ti tle co uld be pu blis hed again in so me new spa pers that fol low the trends of fa mo us Hollywo od stars. In this pa per we outli ne so me key in ter­pre ti ve mo dels in wo men’s nar ra ti ve and tra vel li te ra tu re of 19th cen­tury. The bo ok Tra vels in the Sla vo nic Pr o vin ces of Tur key­in­Euro pe writ ten by Ge or gi na Mu ir Mac ken zie and Ade li na Pa u li na Irby and pu blis hed in Lon don in the 1866, was analyzed as an exam ple of wo­men’s nar ra ti ve that tells abo ut an ex ci ting en co un ter of the co lo nial

he ro i nes and Ser bia.

Key­words: Ge or gi na Mu ir Mac ken zie, Ade li na Pa u li na Irby, wo men’s tra vel wri ting, nar ra to logy