HIGIJENA ISHRANE

HIGIJENA ISHRANE1. ISHRANA I ZDRAVLJE (ULOGA HRANE U POSTIZANJU, OUVANJU I UNAPREENJU ZDRAVLJA

Hrana ima fundamentalni znaaj za ivot i zdravlje, koji se ogleda u viestrukim ulogama i funkcijama koje ona obezbeuje:1. Neophodna energija za odvijanje svih procesa u organizmu

2. Ona je izvor elemenata za izgradnju tkiva i regeneraciju

3. Hrana obezbeuje neophodne sastojke za biohemijske preocese, odbranu od bolesti, genetsku supstancu.

4. Dobro izbalansirana ishrana, koja sadri sve potrebne sastojke za obezbeenje dobrog zdravlja i zatitu od bolesti.Stanovnitvo planete je globalno suoeno sa nedostatkom hrane i masovnim problemima zdravlja, vezanim za pothranjivanje i gladovanje, ali takoe postoje problemi vezani za preobilnu ishranu gojaznost (globalni problem razvijenih zemalja i zemalja u razvoju).Pothranjivanje i gladovanje utiu na poremeaj rasta i razvoja, izraen pad radne sposobnosti, smanjenu otpornost organizma. Hrana je mogui prenosilac zaraze i izaziva toksiinfekcija i intoksikacija.Svetska deklaracija i plan nutritivne akcije trae da se uloe napori kako bi se:a) ELIMINISALI1. glad i bolesti uslovljene gladovanjem;2. glad i bolesti deficitarne ishrane u sredinama pogoenim prirodnim katastofama i (ili) nesreama nastalim ljudskim delovanjem;3. deficit joda i vitamina A.b) I/ILI SMANJILI

1. gladovanje i iroko rasprostranjene hronine bolesti usled gladovanja:2. pothranjenost, naroito meu decom, enama i starim osobama;3. ostali vani nedostaci mikronutritienata, posebno Fe;4. socijalne i ostale prepreke za optimalno dojenje;

5. neodgovarajua sanitacija i niski nivoi higijenskih uslova, ukljuujui zdravstveno nebezbednu vodu za pie.Plan nutritivne akcije sadri promociju poeljnog naina ishrane i ivota i predlae korienje nutritivnog vodia, koji predstavlja realan nain postizanja postavljenih nutritivnih ciljeva u populaciji (FBDG poboljavanje navika u ishrani).

Nacionalni nutritivni vodi podrazumeva naune principe i lokalne navike.Poboljanje zdravljaHrana i nain ishrane imaju kulturno, etiko, socijalno i porodino obeleje, dok hranljive i zatitne materije pojedinano nemaju.Hranljive i zatitne materije prisutne u hrani stupaju u razliite meusobne odnose.

Nain proizvodnje, prerade i kulinarske obrade utiu na nutritivnu vrednost hrane.

Specifine navike u ishrani mogu uticati na smanjenu ili potpunu eliminaciju rizika za odreene bolesti.Hrana:1. Hranljive materije gradivne i energetske (Pr, UH, M)

2. Zatitne materije vitamini, minerali.

Hrana i nain ishrane uslovljavaju fiziologiju i patofiziologiju humanog organizma. Na kvantitet i kvalitet hrane utiu poljoprivredna nauka i zatita ivotne sredine, tehnologija i biotehnologija hrane, dok na nain ishrane utiu: obrazovanje, bihejvioralni mehanizmi i socijalno okruenje.

Dnevne potrebe organizma zavise od: pola, uzrasta, fiziolokog stanja organizma, profesionalne i fizike aktivnosti, klimatskih i mikroklimatskih uslova u kojima ovek ivi i radi.

2. METODOLOGIJA UTVRIVANJA STANJA ISHRANJENOSTI I TELESNE KOMPOZICIJE ORGANIZMA

Pokazatelj dobro izbalansirane, pravilne ishrane je zaovoljavajue stanje ishranjenosti organizma i poeljan telesni sastav.U oceni stanja ishranjenosti i telesne kompozicije koriste se:

1. Biohemijska i druga laboratorijska isoitivanja

2. Radioloke tehnike3. Funkcionalna ispitivanja

4. Antropometrijska merenja

5. Klinika ispitivanja

1. BIOHEMIJSKA I DRUGA LABORATORIJSKA ISPITIVANJA

a) Rutinski dostupna ispitivanja:1. Krvna slika:

Hb, Ht

Fe

periferni razmaz Er

Daju informaciju o zadovoljenosti potreba sastojcima potrebnim za njihovu sintezu kao to su proteini Fe, Cu, B12, folna kiselina, vitamin C

2. Ukupni serumski proteini ili odnos albumina i globulina u krvi

3. Odreivanje koncentracije eera, insulina i pojedinih frakcija lipida i lipoproteina (Ocena stanja ishrane i ishranjenosti (insulin, (uk posledica dugotrajnog prehranjivanja i gojaznosti, mravljenje dovodi do normalizacije tolerancije na glukozu).4. Koncentracija Ca++, K+, Na+ i Cl+ u krvi.5. Koncentracija hormona

b) Posebna ispitivanja:

1. Odreivanje specifine mase tela ili telesne gustine

Cilj je izraunavanje koliine i odnosa nemasnog i masnog tkiva u organizmu oveka. U osnovi se nalazi I Arhimedov zakon F = (4,95/D) ( 4,5; D specifina masa tela, razlika dve vrednosti TM, merenje na uobiajen nain i u vodi; zavisi od procenta masnog tkiva zbog razliite gustine masnog i nemasnog tkiva pri telesnoj t(C.

masno tkivo q = 0,900g/cm2nemasno tkivo q = 1,100g/cm22. Dilucione tehnike

se koriste za ocenu volumena telesnih tenosti i sastojaka tenih tkiva, kao i fiziolokih funkcija, preko velikog broja determinanti odreivanje Na+, K+, Cl, deuterijuma, tricijuma, albumina plazme. Ukupna masa Er procenjuje se metabolizmom izotopa Cr i Fe. Za ocenu ukupne koliine telesne vode koristi se oralna doza vode sa deuterijumom, tricijumom ili obeleenim kiseonikom. Iz vrednosti oitanih na kompjuterizovanom brojau ili spektrofometrijom, izraunava se intracelularna koliina vode iz koje se dobija informacija o zastupljenosti nemasnog tkiva.NEMASNO TKIVO = UKUPNA TELESNA VODA /0,73 (nemasno tkivo sadri 73% vode)

K ukupni telesni K sav telesni K+ je u sutini radioaktivni izotop K-40 koji emituje ( zraenje koje se moe izmeriti.3. Urinarna ekskrecija kreatinina Pokazatelj miine mase: 98% kreatinina se nalazi u skeletnoj muskulaturi, u obliku kreatin-fosfata (njegova hidroliza je ireverzibilna).

Kreatinin se odreuje u porciji celodnevnog urina, pri emu 1g izluenog kreatinina ogovara koliini od 17,9kg muskulature (ispitivanje je na dijeti bez mesa, vie dana, da bi se iskljuio uticaj kreatinina iz hrane). Slina je metoda odreivanja urinrne ekskrecije 3-metilhistidina, koji nastale metilacijom histidina tokom sinteze proteina aktina.

c) Metode elektrine sprovodljivosti

Ove metode su zasnovane na osobini tkiva da se ponaaju kao razliiti elektrini provodnici.

Nemasno tkivo, koje je bogato elektrolitima i vodom je dobar elektrini provodnik, dok je masno tkivo slab elektrini provodnik. Iz razlike u provodljivosti se odreuje sadraj nemasnog i masnog tkiva u organizmu.1. Ukupna elektrina sprovodljivost (odreuje telesni sastav zahvaljujui razliitom otporu koji tkiva pruaju protoku indukovane struje).2. Biolelektrina impendanca (metoda koja se sastoji u proputanju slabe struje kroz organizam ispitanika, tako to je jedna elektroda aparata vezana za nogu, a druga za ruku).2. RADIOLOKE TEHNIKE

a) Dvoenergetska apsorpcija X-zraka

Podrazumeva tehniku skeniranja tela ispitanika X-zracima razliite energije i procenu njihove apsorpcije u razliitim tkivima.

Omoguuje i procenu ukupnog sadraja minerala u kotanom tkivu (kao i znaaj masnog i nemasnog tkiva). Ovo je znaajno za dijagnozu osteoporoze, kao i u prevenciji.

b) Kompjuterizovana aksijalna tomografija (CAT)

Odreuje veliinu organa, lokaciju i veliinu depoa masti i veliinu skeleta.c) Neutronska aktivacija

Izlaganje tela struji brzih neutrona i merenje nastale indukovane radioaktivnosti,

Omoguava procenu sadraja ukupnog telesnog Ca++, P++, Na, Cl i C.

Skupa aparatura; izloenost radijaciji je mala.

d) Magnetna rezonanca

Omoguava procenu veliine, strukture organa, distribucije masnog tkiva, koliine telesne vode, razvijenosti muskulature i skeleta.

Bez izlaganja radijaciji.

3. FUNKCIONALNA ISPITIVANJAa) Klasine bilans metode

Utvruje se razlika izmeu unetog i izloenog nutritijenta ili njegovog metabolita, npr. bilans azota, te se ocenjuje zadovoljenost potreba.

b) Fotoadaptometrija

Govori o vremenu potrebnom za adaptaciju oka na sumrak; produeno vreme adaptacije je rani i osetljiv znak deficita vitamina A, ija je vodea funkcija regeneracija rodopsina u retini.

Dinamometrija (ocena grube miine snage) to je posredni znak stanja ishranjenosti.

c) Poveana propustljivost kapilara (Rumpel Leed test)(viamin C ( (kolagena ( patehijska krvarenja d) Harvard - step test primenjuje se kod fiziki aktivnih lica (sportista) za odreivanje fizike kondicije i stanja KV aparata; za 5 minuta se popne 150 x na klupicu visine 50,8cm, posle ega se meri brzina oporavka pulsa u 3 vremena.

e) Merenje arterijske tenzije prosene vrednosti su vee kod prehranjenih i gojaznih. Bitna su 2 faktora povean unos soli i gojaznost.

Centralni tip gojaznosti je praen (TA, bez obzira na unos soli.

f) Dinamometrija merenje grube miine snage.4. ANTROPOMETRIJSKA MERENJA u doba rasta i razvoja je antropometrija nezaobilazni deo fizikalnog pregleda.a) Telesna visina

Meri se antropometrom, u jutarnjim satima bez obue, sa sastavljenim prstima.

Pete, teme i lopatice treba da budu u istoj ravni, a glava postavljena tako da tzv. frankfurtska linija (donja ivica orbite, otvor spoljanjeg unog kanala) bude horizontalna.

U deijem uzrastu je vodei pokazatelj razvoja (uzrast/grafikon).

b) Telesna masa (pothranjivanje (TM, prehranjivanje (TM)

se meri u jutarnjim satima, pre uzimanja prvog jutarnjeg obroka, a posle pranjenja mokrane beike i creva. Koristi se medicinska decimalna vaga sa tanou merenja od 100g, a ispitanik je bez obue i odee, u donjem rublju.

Pokazatelj rasta, razvoja i uhranjenosti, posebno ako se kombinuje sa telesnom visinom, uzrastom i polom.

TM je vana za praenje graviditeta i razvoja ploda; ukazuje na zrelost, vitalnost i zdravstvene rizike novoroeneta i odojeta.

c) Obim struka

Meri se na sredini rastojanja izmeu najnie take rebarnog luka i ilijane kriste, plastinom ili gumenom trakom metrom. Ispitanik treba pri tome da stoji ravnomerno oslonjen na obe noge, koje su primaknute 25-30cm, treba normalno da die, a u momentu merenja da polako izdahne. Ispitiva treba da sedi naspram ispitanika kako bi mu taka merenja bila u visini oiju.

U odnosu na vrednost obima struka, moe se dijagnostifikovati stepen i obim gojaznosti i diskriminirati rizik od metabolikih komplikacija, karakteristinih za centralni tip gojaznosti tj. nagomilavanja masnog tkiva. rizik je povien ako je OS ( 94 za , 80 za (BMI > 25) rizik je izrazito povien ako je OS ( 102 za ,88 za (BMI > 30) Vrednosti obima struka znaajno koreliraju sa BMI, odnosno sa gojaznou; umerena gojaznost postoji i odgovara vrednostima BMI preko 25, ako je OS:

( 94cm ( 80cm

Izrazita gojaznost postoji ako je BMI preko 30, a OS: ( 102cm

( 88cm

d) Obim kuka meri se u visini trohantera butne kosti (najireg obima gluteusnog predela) metrom koji je postavljen horizontalno.e) Obim nadlaktice Ovaj obim obuhvata kost, miie, potkono masno tkivo, kou (koristi se samo kada ne postoje druge mogunosti merenja).

Kada je enormno ( ili ( znai zdravstveni rizik. Znaajan je kod dece do 5 godina, ako mu je vrednost manja od 12,5cm,

Ukazuje na ozbiljan stepen pothranjivanja i gladovanja ( < 24cm, < 23cm, pothranjivanje BMI < 18,5).3. ZNAAJ UTVRIVANJA STANJA ISHRANJENOSTI I TELESNE KOMPOZICIJE ORGANIZMAPokazatelji stanja ishranjenosti

1. IDEALNA TELESNA MASA (ITM) poeljna telesna masa

je ona telesna masa pojedinca, koja najvie korelira sa dobrim zdravljem i pravilnim odnosom masnog i nemasnog tkiva u organizmu. Broca formula: ITM = TV (cm) 100 (najjednostavnija formula, koristi se samo u brzoj orijentaciji o stanju ishranjenosti, jer ne uzima u obzir uzrast i pol).

Za postizanje optimalnog zdravlja potrebno je postii svoju poeljnu telesnu masu sa oko 25 godina ivota, kada se zavravaju procesi rasta i razvoja (i zadrati je sa to manje oscilacija doivotno). Danas se koristi Lorenzova formula:za : ITM = TV (cm) 100

za : ITM = TV (cm) 100

De Molleova formula (ITM raste sa starenjem, nepoeljno, naputa se)

za : ITM = TV (cm) 100

za : ITM = TV (cm) 100

A uzrast ili godine ivota.

Gracilna telesna graa oduzeti 10% od izraunate ITM.

Jae razvijen skelet i muskulatura dodati 10% na izraunatu ITM.

2. RELATIVNA TELESNA MASA (RTM)

Odnos izmeu postojee i izraunate ITM izraen u %

STM stvarna telesna masa

Normalno uhranjene osobe imaju RTM 90-100% Pothranjene osobe imaju RTM ( 85%

Umereno prehranjeni RTM 110-119%

Gojaznost RTM ( 120%

3. INDEKS TELESNE MASE (BMI)

Dobra korelacija sa morbiditetom i mortalitetom.

Zavisi od sadraja masnog tkiva u organizmu.

rizik od komorbiditeta gojaznosti Normalno ishranjene osobe BMI 18,5-24,99

prosean Pothranjene osobe BMI ( 18,5

nizakI stepen blaga mravost 17,0-18,49

II stepen mravost 16,0-16,99

III stepen gladovanje BMI ( 16,0

Predgojazno stanje 25,0-29,99

umereno povien Gojaznosti BMI ( 30:

I stepen 30,0-34,99

srednje povien

II stepen 35,0-39,99

izrazito povien

II stepen BMI ( 40,0

veoma izrazito povien

Treba imati u vidu da se kod nekih osoba sa BMI do 25,0 moe nai povean sadraj masnog tkiva u telu, tada se govori o sakropeninoj gojaznosti, to takoe moe znaiti povean rizik.

BMI se ne smatra pouzdanim pokazateljem stanja ishranjenosti sve do adolescentnog uzrasta.BMI za decu tabelarno (percentili)

dobro uhranjena deca P50 (interval P15-P85)

umerena (P85-P95)

izraena gojaznost ( 95

pothranjenost ( 5

BMI je senzitivniji za dijagnozu gojaznosti nego pothranjenosti, pa se rizinim vrednostima smatraju sve vee od 85-og percentila standarda.4. DISTRIBUCIJA MASNOG TKIVA U TELU

Znaajna je kod gojaznih osoba. Izraziti rizici po zdravlje vezani su za visceralnu ili abdominalnu centralnu lokalizaciju.

a) Odnos obima struka i kukova

vrednosti W/HR ( 0,85 i 1,0 znae centralni, androidni visceralni tip gojaznosti.b) Merenje debljine konih nabora odnosno potkonog masnog tkiva. Koni nabori se mere na desnoj strani tela na 4 standardne take:1. Sa prednje strane desne nadlaktice, neposredno iznad sredine kubitalne jame, a nad m. biceps brachii, pri oputenoh ruci.2. Sa zadnje strane desne nadlaktice na polovini rastojanja izmeu donje ivice akromiona i vrha olekranona, a nad m. triceps brachii, pri oputenoj ruci.

3. Neposredno ispod donjeg ugla desne skapule.

4. Iznad cristae iliacae superior u visini desne aksilarne linijeKoni nabori se mere kaliperom koji vri standardni pritisak od 10g/mm2.

Svako merenje se radi 3 puta uzastopno, a zatim se izraava prosek sva 3 merenja.

Vrednosti izmerene na ove 4 take se saberu i uporede sa tablinim vrednostima za dati uzrast i pol i direktno se oita % masnog tkiva.

Normalno uhranjen odrastao mukarac ima 15-20% masnog tkiva u telu, a ena 25-30% (praenje pacijenata na redukcionoj dijeti).Kod dece se merenje konih nabora vri na levoj strani na 2 take:1. iznad m. triceps brachii

2. ispod donjeg ugla scapulaeNe vai kod male dece, predkolaca i predadolescenata pothranjivanje i gladovanje. Procenat masnog tkiva u telu odraslih moe se izraunati i iz formule koju su dali Duerenberg i saradnici, a zasniva se na BMI:

procenat masnog tkiva = 1,2 ( BMI + 0,23 ( godine ivota 10,8 ( (1/0) 5,45. KLINIKI PREGLED

Obuhvata ciljanu i dobro uvebanu inspekciju po organima i sistemima, pri kojoj se ispituju simptomi vezani za poremeaje stanja ishranjenosti.1. Fizika razvijenost Zaostalost telesne mase i visine nedostatak energije, belanevina, Ca++, vitamina.

2. Kosa

Depigmentacija, promena boje kose (bakarna, siva, bela) nedostatak proteina.

3. Nokti

Koilonihija (unasta ulegnua na noktima) nedostatak Fe, Ca, vitamina D.

Atrofini nokti pothranjenost.

4. Koa

Perifolliculosis ili krvavljenje oko korena dlake, hipertrofija folikula nedostatak vitamina C. Hyperceratosis folicularis nedostatak vitamina A, linoleinske i arahidonske kiseline.

Xerosis tzv. riblja koa nedostatak vitamina A.

5. Oi

Vaskularizacija kornee nedostatak riboflavina B2 Skarlatinozni konjuktivitis nedostatak niacina B5 Blefaritis nedostatak vitamina A

Heneralopija nedostatak vitamina A

Kseroftalmija nedostatak vitamina A

Fotofobija nedostatak vitamina A

6. Usne

Helioza nedostatak vitamina B

Angularni stomatitis nedostatak vitamina B

7. Zubi i desni

Karijes nedostatak fluora, Ca, P, vitamina A, C, D, E.

Gingivitis nedostatak vitamina A i C

Fluoroza suficit fluora.

8. Kosti

Osteoporoza nedostatak vitamina D, Ca2+, P rahitis nedostatak vitamina D, Ca2+, P

Osteomalacija nedostatak vitamina D, Ca2+, P

9. Nervni sistem

Polineuropatija nedostatak tiamina i ostalih vitamina B kompleksa

Retrobulbarni neuritis nedostatak tiamina i ostalih vitamina B kompleksa

10. KVS beri beri, miokarditis, edem nedostatak tiamina, proteina, energije.

11. Endokrini sistem

Struma nedostatak joda.

Kliniki znaci deficita vitamina:

1. Tiamin (B1)

beri beri

hipoglikemija

acidoza krvi

2. Riboflavin (B2)

fotofobija

glositis

heilosis pruritis koe

3. Piridoksin (B6)

dermatitis

impetigo seboreja

iritabilnost

somnolencija

neuropatija

4. B12 i folna kiselina

megaloblastna anemija

glositis

dijareja

neuromijelopatija

5. Vitamin C

krvarenja

skorbut

6. Biotin

umor i depresija

dermatitis

mijalgija

7. Niacin

pelagra

8. Pantotenska kiselina

astenija

parastezije

mentalni problemi

epigastrine smetnje

9. Vitamin A

kseroftalmija, nono slepilo

infekcije

10. Vitamin D osteomalacija

11. Vitamin E mijalgija kardiomiopatija

12. Vitamin K krvna diskrazija

4. ENERGETSKE POTREBE LJUDSKOG ORGANIZMAOsnovna uloga hrane u organizmu oveka je obezbeenje energije za odvijanje svih funkcija organizma i odravanje dobrog zdravlja.

Razgradnjom hrane se oslobaa energija i CO2 (ivot je dakle sagorevanje).Eksperti SZO definisali su individualne energetske potrebe oveka kao: onu koliinu energetskog unosa hranom, koji je uravnoteen sa rashodom energije, a obezbeuje optimalnu telesnu masu, telesni sastav i potrebni nivo fizike aktivnosti.Istovremeno je usaglaen sa dugotrajnim dobrim zdravljem, a omoguuje ekonomski neophodnu i socijalnu potrebnu aktivnost.

Kod dece, trudnica i dojilja potreban energetski unos obuhvata i energiju neophodnu za izgradnju novog tkiva ili sekreciju mleka u koliini koja obezbeuje dobro zdravlje.

Za odreivanje dnevnih energetskih potreba pojedinca, neophodno je dobro poznavanje njegovog energetskog rashoda, a on se moe utvrditi na vie naina:

1. Direktna kalorimetrija

Zasniva se na merenju toplote koju emituje telo u stanju mirovanja i pri razliitim fizikim aktivnostima; energija koja se oslobaa pri konzumiranju raznih vrsta hrane. Ovaj metod zahteva strogo standardizovane uslove, pa se retko sprovodi u praktinom radu.

2. Indirektna kalorimetrija

Merenje se vri u stanju mirovanja i pri razliitim fizikim aktivnostima.

Daje pouzdane rezultate i ee se primenjuje.

Zasniva se na injenici da se tokom oksidacije hrane troi kiseonik, a oslobaa se toplotna energija, CO2, H2O.

Postupak podrazumeva merenje utroenog O2 i osloboenog CO2, koristei zatvoreni sistem na koji je ispitanik prikljuen (meri se koncentracija O2 i CO2 u izdahnutom vazduhu ispitanika). Iz odnosa utroenog O2 i osloboenog CO2 respiratorni kvocijent (RQ) moe se dobiti i informacija o vrsti i koliini utroene hranjive materije.

Tako je RQ za:

ugljene hidrate 1

masti 0,7

proteine 0,8

RQ odnos mola izluenog CO2 i utroenog O2, potrebnih za oksidaciju hranljivih materija.

3. Metoda sa dvostruko obeleenom H2O deuterijumska voda

Ispitanici dobijaju tano odreenu dozu (oralno) vode koja sadri radioaktivne izotope vodonika deuterijuma i kiseonika 18O.Oni se u organizam ukljuuju u normalni metabolizam H2O.

Obeleeni O2 se za nekoliko sati izluuje u sklopu CO2 i vodene pare u izdahnutom vazduhu i vode u znoju, urinu, fecesu. H2 se izluuje samo vodom.

Razlika u izluivanju O2 i H2 ( produkcija CO2 srazmerna energetskom rashodu organizma.Ukupne energetske potrebe (Ep) oveka treba da obezbede ravnoteu sa energetskim rashodom.

Energetski rashod je odreen energijom neophodnom za odvijanje svih funkcija organizma u bazalnim uslovima (BM) i energijom potrebnom za rad muskulature, odnosno fiziku aktivnost (Efa).

Ep = BM + Efa

A) ENERGIJA POTREBNA ZA BAZALNI METABOLIZAMNajvei deo dnevno unete energije, neophodan je za nesmetano odvijanje svih vitalnih funkcija u stanju potpunog mirovanja.

Merenje BM se vri u leeem poloaju, bez energije potrebne za varenje i usvajanje hrane, 12-18h nakon uzimanja obroka, u termoneutralnoj sredini, bez veih mentalnih i emocionalnih aktivnosti. EBM = priblino je jednaka E potrebnoj za stanje mirovanja

Koliina energije koja je potrebna za BM predstavlja najvei deo dnevno potrebne energije (60% i vie) i pokazuje individualne varijacije.

Faktori od kojih zavisi individualna koliina energije potrebna za BM su:a) Veliina (masa) tela

Razlika telesne mase od ( 10kg, poveava ili smanjuje stopu bazalnog metabolizma za oko 500KJ (120kCal).

b) Telesni sastav

Masno tkivo ima niu metaboliku aktivnost od miinog tkiva ili visceralnih organa. to je vie masnog tkiva u telu, utoliko je energetska stopa bazalnog metabolizma nia.

Genetski faktor gojaznosti

c) Uzrast

Kod odojadi i male dece potronja energije u mirovanju je najvea po jedinici telesne mase, zbog energije potrebne za rast i razvoj i poveanih energetskih potreba za odravanje telesne temperature.

Energija potrebna za stanje mirovanja opada starenjem

(jetra: 27% od ukupnog metabolizma, mozak: 19%, miii 18%, starenjem se smanjuje koliina miinog tkiva, koje se zamenjuje masnim).d) Pol

Mukarci imaju viu stopu BM od ena iste starosti u istim uslovima ivota, smatra se da je ova razlika uslovljena razlikom u telesnoj masi i telesnom sastavu (ene imaju vie masnog tkiva).

U telu novoroeneta im 14% masnog tkiva; u 1. godini je 23%, pa onda opada, u 6. godini 18%.e) Postprandijalna termogeneza

ili metaboliki odgovor na unos hrane ili termiki efekat hrane predstavlja utroak energije potrebne za proces unosa, digestije, apsorpcije hrane i transport pojedinih sastojaka hrane kroz crevni epitel.

Ukljuuje i energiju potrebnu za aktivnost oko uzimanja obroka i podizanja mentalnog tonusa zbog stimulativnog dejstva obroka.

Jako varira (individualno i kod iste osobe).

Ovaj deo energije uestvuje sa oko 5-10% u ukupnom dnevnom energetskom rashodu i varijabilan je. Najnii je za varenje ugljenih hidrata, a najvii za varenje i usvajanje proteina.f) Klimatski faktori

Kolebanje spoljanje temperature ( 10(C od preosenih, iziskuje poveanje, odnosno smanjenje energetskog unosa za 0,5% za svaki stepen odstupanja temperature od prosenih 20(C.g) Genetski faktor

h) Fakultativna termogeneza

smee masno tkivo (postoji kod ivotinja, kod novoroenadi je poveano)

dopunski izvor energije

Nastaje u odreenim situacijama kada unos hrane nije dovoljan za obezbeenje potrebne energije ili sasvim izostaje (gladovanje). Ovaj fakultativni mehanizam predstavlja dopunski energetski izvor, utiui na poveanje ukupnog energetskog bilansa (takvo poveanje energetskog bilansa moe nastati pod dejstvom due izloenosti niskim spoljanjim temperaturama i emocionalnom stresu).

i) Bolest, upotreba nekih alkaloida i lekova

Energetski rashod za BM je povean u infektivnim bolestima, febrilnim stanjima, opekotinama, hipertireozi, kod tumora...

Nikotin, kofein, teofilin, amfetamini poveavaju potrebu za energijom.

(-blokatori smanjuju potrebu za energijom i mogu poveati telesnu masu.

Egzaktno merenje energije potrebne za bazalni metabolizam, odnosno za stanje mirovanja je neracionalno u svakodnevnom radu zato je SZO dala formule za izraunavanje energije potrebne za BM prilagoene polu i uzrastu.

ENERGIJA POTREBNA ZA FIZIKU AKTIVNOSTKod veine ljudi energija potrebna za fiziki rad tj. za fiziku aktivnost uestvuje u ukupnom energetskom rashodu sa 20-40%.Veliina energetskog rashoda u fizikim aktivnostima je odreena vrstom, intezitetom i trajanjem aktivnosti i esto je veoma varijabilna.

Stopa inteziteta svake pojedine fizike aktivnosti oznaena je kao physical activiti racio ili PAR (koliko puta je E rashod vei od E potreba za stanje mirovanja).Egzaktnim merenjem je utvreno koliko energetskog rashoda je potrebno pri pojedinim vrstama fizike aktivnosti u toku 1h.Stopa utroka energije za stanje mirovanja je oznaena sa 1.

Zbir vrednosti svih stopa inteziteta fizike aktivnosti za jedan dan (svih PAR), pomnoen sa brojem sati provedenih u svakoj i podeljen sa 24h, daje prosenu vrednost dnevne fizike aktivnosti physical activiti level ili PAL ( zbir PAR ( h / 24h.Britanske SZO preporuke:

a. pojedinano odreivanje PAR ( h = PALb. prema tabeli laka, srednje teka i teka fizika aktivnost

,B) ODREIVANJE UKUPNIH EP ODRASLIH OSOBAEp = BM ( PALEp dece i adolescenataEnergija potrebna za rast ukljuuje 2 komponente:

1. Obezbeenje energetskih potreba za metabolizam postojeeg tkiva ili sintezu tkivnog produkta.

Ukupna koliina potrebne E zavisi od strukture novostvorenog tkiva. Energija neophodna za sintezu proteina vea je od energije potrebne za sintezu masti.

2. Energiju potrebnu za sintezu novostvorenih tkiva

Humano tkivo prema SZO iziskuje energiju od 5kCal (21KJ) / g novostvorenog tkiva (odojad (rashod). Na roenju se za rast koristi 35% ukupne unete energije, a na kraju 1. godine ovaj utroak ne prelazi 5%.

Pubertet 10-15 godina 8KJ/kg TM

15 godina

4KJ/kg TM

16-18 godina

2KJ/kg TM

Tabele: E potrebe odojadi i dece

PAR PAL 10-18 godina

Ep u trudnoi i dojenju

Proraunava se energija potrebna za razvoj ploda i organa majke (placente, uterusa, grudi i depoa masnog tkiva).

U trudnoi raste energija potrebna za BM zbog:1. Porasta mase metaboliki aktivnog tkiva

2. Poveanog napora organizma majke ( povean rad KVS i RS)

3. Sinteze novog tkiva

U razvijenim zemljama majka u trudnoi dobija oko 12,5kg, a prosena TM novoroeneta je oko 3,3kg za ovo je potrebna dodatna energija od oko 70.000-80.000 kCal.

Zbog toga se trudnicama dodaje odreena koliina dnevne energije na uobiajene dnevne potrebe.

Trudnicama koje nisu fiziki aktivne dodaje se 200kCal dnevno na uobiajene dnevne potrebe od poetka druge treine trudnoe, a fiziki aktivnim 285kCal dnevno.

Potrebe za produkciju i sekreciju mleka u dojenju, dojilja izluuje oko 850ml mleka dnevno, za ta je potrebno dodatnih 500kCal (SZO).

5. FIZIOLOKE ULOGE, DNEVNE POTREBE (ZA SVE UZRASTE) I IZVORI PROTEINA ZA LJUDSKI ORGANIZAMProteini su organski makromolekuli, sloeni od razliito dugog niza aminokiselina i razliite molekulske teine. Oni predstavljaju najznaajnije funkcionalne i strukturalne komponente svih ivih bia i ubikvitarni su u svim oblicima ivota.

(-aminokiseline, konstituenti proteina, su strukturni delovi intracelularnog matriksa, elijske membrane, transportnih sistema, elemenata krvi, hormona, antitela, itd.Proteini su neophodni za odravanje elijskog integriteta i funkcija za rast i razvoj i regeneraciju, za postizanje punog zdravlja i reprodukcije.

Sagorevanjem 1g proteina oslobaa se 4,1kCal ili 17KJ.

Odastao ovek od 70kg ima oko 11kg proteina i to najvie u skeletnoj muskulaturi 43%, koi 15%, krvi 16%, a u ostalim organima znatno manje.

Specifina i jedinstvena sekvenca aminokiselina u molekulu proteina daje svakom od njih strogo specifine strukturalne, funkcionalne, imunolke i druge karakteristike, koje se razlikuju meu vrstama i individuama.

ovekov organizam nema rezerve proteina, novi proteini se obezbeuju samo hranom. U procesima metabolizma oni su u stalnom procesu sinteze, razgradnje, razmenjujui se meu tkivima.

NUTRITIVNA KLASIFIKACIJA AMINOKISELINA

a) Esencijalne aminokiseline su odluujui faktor metabolizma ostalih AK i brojnih drugih procesa.

Ne mogu se sintetisati u organizam oveka, pa se svakodnevno moraju unositi hranom. ovde spadaju:

1. Isoleucin

2. Leucin

3. Lizin

4. Metionin

5. Fenilalanin

6. Treonin

7. Triptofan

8. ValinHistidin je esencijalan kod dece u rastu.b) Uslovno esencijalne aminokiseline su uslovljene i poveanom potrebom nekih tkiva. ine grupu aminokiselina koje se koriste kao prekursori sinteze drugih, esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina, pa je neophodno da ih ovekov organizam ima na raspolaganju u dovoljnoj koliini svakodnevno. Za sintezu je neophodna tiol grupa metionina koji je esencijalan, ali i karbonski skelet i azot od serina. Ovde spadaju:1. Cistein

2. Glutamat

3. Aspartat

4. Adenin

5. Glicin (za novoroenad, posebno male mase)

c) Neesencijalne aminokiseline se mogu sintetisati u organizmu svih sisara putem redukcione aminacije odgovarajue ketokiseline.

Samo su 2 aminokiseline zaista neesencijalne:

1. Glutaminska kiselina

2. Serin

Za sintezu ostalih neesencijalnih aminokiselina, koje nastaju u reakcijama transaminacije, neophodni su glutamat ili serin kao donori azota ili ugljenika.IZVORI PROTEINA

Razlikuju se animalni i biljni izvori.

Proteini animalnog porekla sadre sve esencijalne aminokiseline u koliinama koje lako zadovoljavaju potrebe oveka. Proteini iz ovih izvora lako se vare i usvajaju u visokom procentu.

Osnovne namirnice su: jaja

mleko i mleni proizvodi

meso

riba

Sastav proteina iz biljnih izvora esto je deficitaran u nekim esencijalnim aminokiselinama.

Tako su proteini peninog brana i pirina deficitarni u lizinu, kukuruzni u triptofanu.

Biljna hrana nema dovoljan sadraj cisteina i treonina.

Proteini soje, pasulja, suncokretove same i jezgrasto voe imaju veoma dobar aminokiselinski sastav te se smatraju analozima mesa.

DIGESTIBILNOST PROTEINA

ili neto proteinska utilizacija je indikator svarljivosti i stope usvajanja proteina.

Ocena digestabilnosti proteina zasniva se na retenciji azota u organizmu, odnosno na razlici izmeu hranom unetog i fecesom izluenog azota.

Procenjuje se da se digestabilnost proteina hrane populacija svih geografskih podruja kree izmeu 85% i 95%.

PROTEIN VISOKE BIOLOKE VREDNOSTI

je protein iji je aminokiselinski sastav najblii strukturi aminokiselina tkiva oveka, odnosno sadri sve potrebne, esencijalne aminokiseline i ima visok stepen digestibilnosti.

Po pravilu ovakve karakteristike imaju proteini animalnog porekla, pre svega iz jaja i mleka, a potom mesa i ribe.

Dnevne potrebe

Dnevne potrebe oveka u proteinima definisane su proteinskim i neproteinskim aspektima.

a) Proteinski aspekti: Potrebe vezane za rast i depoziciju novih proteina u tkiva

Odravanje stalnog bilansa ivota

Odravanje stalne telesne mase

b) Neproteinski aspekti

Potrebe za odravanje odbrambenih funkcija

Potrebe za regulaciju nervnih i miinih funkcija.

Potrebe u proteinima individue definisane kao najnii energetski unos proteina, koji je u ravnotei sa gubitkom azota iz organizma, kod ljudi koji odravaju energetski balans na nivou umerene fizike aktivnosti.

Kod dece, trudnica i dojilja, potrebe u proteinima ukljuuju i neophodnu koliinu proteina potrebnu za depoziciju proteina u tkiva ili sa sekrecijom mleka, u koliinama koje su udruene sa dobrim zdravljem.

Potrebe u proteinima odreuju se kao sigurnosni dnevni unos proteina visoke bioloke vrednosti.

Sigurnosni dnevni unos proteina izraunava se prema formuli:

sigurnosni dnevni unos proteina =

sigurnosni dnevni unos reference proteina ( telesna masa ( % digestabilnosti proteina hrane

Prema preporukama SZO proteini treba da uestvuju u ukupnom energetskom unosu sa 10-15%.

U toku rasta i razvoja potrebe za proteinima su poveane. Kod dece je potrebno odrediti i postojei unos esencijalnih aminokiselina hranom.

Za starije osobe preporuuje se unos od 0,75g/kg TM kao sigurnosni dnevni unos proteina.

Potrebe u proteinima fiziki veoma aktivnih lica, pa i sportista u fazi intenzivnih treninga i izgradnje muskulature, vee su za oko 25-30%, to znai da sigurnosni dnevni unos iznosi oko 1g/1kg TM ili 12-15% Ep/Dn.

6. FIZIOLOKE ULOGE, DNEVNE POTREBE I IZVORI UGLJENIH HIDRATA ZA LJUDSKI ORGANIZAMOsnovne fizioloke uloge ugljenih hidrata su:1. Obezbeenje energije, koja je brzo i lako dostupna iz veine ugljenih hidrata.

2. Obezbeenje metabolita (npr. piruvat) i energije, neophodne za proces metabolizma drugih hranljivih materija.

3. Uee u izgradnji glikoproteina mucina i drugih konstituenata organizma.

4. Omoguavanje intracelularne glikolizacije proteina i sledstvenog vezivanja proteina na specifine receptore i antigene.5. Prevencija hroninih bolesti, koja se obezbeuje adekvatnim unosom polisaharida.

Klasifikacija ugljenih hidrata (UH)

1. Monosaharidi: glukoza, fruktoza, galaktoza, manoza, riboza, deoksiriboza.2. eerni alkoholi: sorbitol, manitol, inositol, dulcinol.

3. Disaharidi: saharoza, laktoza, maltoza, trehaloza.4. Oligosaharidi: rafinoza, stahioza, verbaskoza, fruktani

5. Polisaharidi:

skrob

neskrobni: celuloza, hemiceluloze (ksilan, ksiloglukani, galaktomanani) pektin, ( glukani

gume i mucilaguniMonosaharidiSa nutritivnog aspekta znaajne su pre svega heksoze.Lako i brzo se apsorbuju iz digestivnog trakta i brzo obezbeuju potrebnu energiju.

Slobodna, ista, glukoza se nalazi u maloj koliini u vou i povru, a u veoj koliini u medu.

Fruktoza je zastupljena u vou, povru i medu.

Galaktoza se nalazi u mlenom eeru.

Pentoze nemaju vei nutritivni znaaj kao energetski izvor jer su zastupljene u hrani u maloj koliini.Disaharidi

Sukroza, saharoza ili stoni eer, ekstrakt je eerne repe i eerne trske a nalazi se i u vou i u povru.

Laktoza je eer mleka.Maltoza produkt hidrolize skroba.

Trehaloza je prisutna u gljivama i insektima.

Predstavljaju brz izvor energije, budui da apsorpciji disaharida prethodi brza hidroliza.OligosaharidiRafinoza, stahioza i verbashoza su eeri kratkog lanca, risutni u leguminozama i drugom zrnevlju, a nisu svarljivi u tankom crevu.

Fermentiu se pod uticajem crevne flore i mogu imati ulogu dijetalnih vlakana.Fruktani kraih lanaca prisutni su u ceralijama, a dugih lanaca u artiokama, takoe, fruktani se nalaze u luku (delimino svarljivi u tankom crevu, fermentiu se u debelom crevu).

eerni alkoholi

Imaju mali nutritivni znaaj iz prirodnih izvora.

Manitol i dulcitol se koriste u prehrambenoj industriji.

Sorbitol se koristi kao zaslaiva, a zastupljen je u hrani za dijabetiare; sporo se apsorbuje iz creva, a u jetri se iz njega oslobaa fruktoza.

Inozitol je ipak prisutan u mnogim namirnicama, a pre svega u mekinjama itarica.

PolisaharidiU biljnom svetu imaju 2 oblika.Jedan je skrob koji predstavlja polimer glukoza sa (-glikozidnim vezama i ini biljne rezerve energije.

Druga grupa su neskrobni polisaharidi sa specifinim ulogama u varenju i zatiti od nekih hroninih bolesti kod oveka.

a) Skrobni polisaharidi Skrob je glavni ugljeni hidrat u ishrani oveka. Granule skroba sastoje se od lanaca amiloze i amilopektina sa semikristalnom strukturom. Ova semikristalna struktura ini skrob nerastvorljivim u vodi i usporava njegovo razlaganje pod dejstvom pankreasnih enzima. Skrob se ne vari u tankom crevu, podlee fermentaciji tek u debelom crevu i igra ulogu dijetalnih vlakana. U digestivnom traktu oveka, skrob se razliito ponaa, to zavisi od njegovog porekla, ali mnogo vie od tehnologije proizvodnje i naina pripreme hrane. Kod tzv. brzo svarljivog skroba, glukoza se oslobaa za oko 20 minuta. Skrob se nalazi u hrani koja se priprema u prisustvu vode i brzo se vari u tankom crevu. Sporo svarljivi skrob glukoza se oslobaa za oko 100 minuta, potpuno vari u tankom crevu, a sporo varenje moe biti posledica:

1. Nedostupnosti skroba enzimima varenja, kao kod nepotpuno mlevenih itarica ili semenja.2. Velike gustine hrane, kao kod suvih testenina.

Rezistentni skrob ne oslobaa glukozu ni posle 120 minuta. Moe potpuno da izbegne varenje u tankom crevu, pa se ponaa kao neskrobni polisaharid. Izvor su delimino mlevena zrna itarica i razliita zrnasta hrana ukljuujui i semenje.b) Neskrobni polisaharidi Potiu iz zida biljne elije. Rezistentni su na enzime varenja u tankom crevu.

Ubrajaju se u dijetalna vlakna.

U nauci o ishrani koristi se i sledea podela ugljenih hidrata:1. Jednostavni (prosti) eeri obuhvataju monosaharide, disaharide i trisaharide.

2. Oligosaharidi (4-10 molekula monosaharida u molekulu)

3. Kompleksni ugljeni hidrati: skrob i dijetalna vlakna sadre vie od 10 molekula monosaharida u molekulu.

Prosti eeri se dele na:a) Intrinsic eere

To su prirodni sastojci elija, pre svega voa voa i povra, a obuhvataju fruktozu, glukozu i sukrozu.b) Extrinsic eere

Nalaze se slobodni u hrani ili joj se dodaju (med, eer).

Prema piramidi ishrane zastupljenost je sledea:

1. eer i med sadre prirodne monosaharide i disaharide

ne sadre dijetna vlakna

Razliiti slatkii mogu sadrati veoma znaajne koliine dodatih monosaharida i disaharida.2. Mleko i mleni proizvodi

Nefermentisani proizvodi sadre laktozu.

U kiselo mlenim proizvodima laktoza je razloena.

3. Meso, riba, jaja Sadre znaajne koliine svarljivih i nesvarljivih polisaharida leguminoze, jezgrasto voe, semenke.

4. Povre: prirodno sadri proste i sloene ugljene hidrate.5. Voe: prirodno sadri proste i sloene ugljene hidrate.6. itarice: celo zrno bogato skrobom i nesvarljivim polisaharidima.

Glikemijski indeks hrane

Moe se shvatiti kao pokazatelj brzine i stope poveanja glikemije i sledstvenog insulinskog odgovora nakon uzimanja hrane.

Jednostavni ugljeni hidrati, mono i disaharidi imaju visok glikemijski indeks, dok je on kod polisaharida nizak.

Skrob ima razliite glikemijske indekse zavisno od toga da li sadri vie amiloze ili amilopektina. Vei je ako sadri vie amilopektina.

Potrebe za ugljenim hidratima

SZOEvropska zajednica

55-75%ukupni ugljeni hidrati treba da obezbede enegetskih potreba55-65%

50-70%kompleksni ugljeni hidrati treba da obezbede DnEp45-55%

monosaharidi uopte se ne moraju unositi

10%a gornja granica je (DnEp)10%

16-24g

27-40gneskrobnih polisaharidaukupna dijetna vlakna

30g neskrobnih polisaharida

U ishrani odojadi i male dece do 2. godine, ne preporuuje se ishrana bogata dijetnim vlaknima, ve se preporuuje voe kao izvor dijetnih vitamina.

7. NUTRITIVNE OSOBINE I ULOGE DIJETNIH VLAKANA ZA LJUDSKI ORGANIZAM

Dijetnim vlaknima se smatra heterogena grupa organskih spojeva, preteno vegetabilnog, ali i animalnog porekla, koji ne podleu hidrolizi u digestivnom traktu sisara i oveka, sa istim ili slinim ulogama.U klasino poznata dijetna vlakna ugljeno-hidratnog porekla, ubrajaju se:

1. CELULOZA Glavni sastojak elijske membrane viih biljaka.

Ima veliku molekularnu teinu, vrste intramolekularne veze meu lancima, to joj daje stabilnu strukturu i malu hemijsku reaktivnost, pa je za oveka nesvarljiva.2. HEMICELULOZA koju ini heterogeni skup razgranatih polimera heksoze, pentoza i uronine kiseline, samo je delimino svarljiva za oveka.3. PEKTINI

razgranati polimeri karakteristini za nezrele plodove voa i povra.

4. (-GLUKANI

polimeri glukoze sa niskim stepenom polimerizacije.

5. GUME

koriste se u prehrambenoj indusriji i kao farmakoloki preparati dijetnih vlakana.

6. LIGNIN

je deo zida biljne elije; ima karakteristike dijetnih vlakana ali nije ugljeni hidrat.

DEJSTVA DIJETNIH VLAKANA U ORGANIZMU:

1. Kapacitet vezivanja vode je osobina dijetnih vlakana, koja omoguava da u svom matriksu zadravaju vodu, bubre i poveavaju zapreminu.

Na taj nain poveavaju volumen stolice, ubrzavaju crevnu peristaltiku preventirajui opstipaciju i Ca kolona. Najvei kapacitet imaju pektin i gume. a celuloza (penine mekinje) majnii.2. Viskozitet je osobina nekih grupa vlakana da formiraju elatinozne, smolaste, izrazito viskozne rastvore. Zahvaljujui ovoj osobini apsorbuju deo crevnog sadraja i izluuju ga.

3. Osetljivost na fermentaciju tj. stepen i stopa fermentacije Po pravilu se lake fermentiu u vodi rastvorljiva i izolovana vlakna manjih partikula.

Kakvi e produkti fermentacije nastati zavisi od vrste vlakana i njihove hemijske strukture. 4. Vezivanje unih soli najmanje je izraena za celulozu, a najvie za lignin.5. Kapacitet izmenjivanja jona je osobina vezivanja minerala iz hrane u digestivnom traktu.

Jonoizmenjivaki kapacitet vlakana odreen je prisustvom karboksilnih, hidroksilnih i aminogrupa.

Pektin vezivanje dvovalentnih jona: Fe, Ca, Cu, Zn (esterifikovani pektin, smanjeni kapacitet izmene).

FIZIOLOKE ULOGE DIJETNIH VLAKANA

1. U vodi rastvorljiva dijetna vlakna (pektin, psilium, gume, karboksi-metil-celuloza) imaju sposobnost sniavanja plazmatskog holesterola, posebno LDL frakcije, dok u vodi rastvorljiva dijetna vlakna nemaju ovo dejstvo, a mogua objanjenja su: rastvorljiva dijetna vlakna poveavaju ekskreciju unih soli (kiselina), a za sintezu novih troi se holesterol;

produkti fermentacije dijetnih vlakana moda modifikuju, suprimiraju sintezu masnih kiselina i holesterola.

2. Modifiovanje glikemijskog odgovora, odnosno smanjenje postprandijalnog glikemijskog i insulinskog odgovora (usporeno pranjenje eluca).

3. Poboljanje funkcije debelog creva u smislu ubrzanja pranjenja stimulacijom crevne peristaltike, poveanjem volumena stolice itd. Ovo dejstvo jae ispoljavaju nerastvorljiva vlakna.4. Ingestija dijetnih vlakana smanjuje i iskoristljivost nutritijenata )ovo se koristi u terapiji i prevenciji gojaznosti).5. Produavaju oseaj sitosti8. FIZIOLOKE ULOGE, DNEVNE POTREBE I IZVORI MASTI ZA LJUDSKI ORGANIZAMLipidi su heterogena grupa kompleksnih organskih molekula koji se de novo sintetiu u tkivima biljaka, a neki i u tkivima ivotinja i oveka.

U biolokom svetu rasprostranjeni su trigliceridi (trigliceroli), fostolipidi, glikolipidi, steroli (ukljuujui palesterol). U namirnicama lipidi su najee prisutni u obliku trigliceridi (triglicerola).

Trigliceroli su estri glicerola i viih masnih kiselina. Pri sagorevanju 1g lipida oslobaa se 9,3kCal ili 37KJ, te su to visoko energetske materije.Masti se u ljudskoj hrani nalaze u 2 oblika:1. Vidljive masti

koje se kao takve nalaze na tritu to su: svinjska mast, buter, margarin, ulje...

2. Nevidljive masti su sastavni delovi ivotinjskih i biljnih tkiva i to: Kao elementi elijske citoplazme i membrane meso, umance, orah, suncokret, kikiriki, kukuruz.

Kao sastojci animalnih ekskreta koji se koriste u ishrani mleko.

Mogu biti dodate namirnicama u toku procesa proizvodnje ili pripremi hrane (testenine, keks, biskvit, majonez, sosovi...).

Hemijski se razlikuju:

a) Zasiene masne kiseline Imaju veoma razliitu duinu ugleninog lanca, a sve veze ugljeninog skeleta su zasiene.

U ishrani su najvie tj. najee prisutne zasiene masne kiseline sa 8-18C atoma a najvie palmitinska (C16) i stearinska (C18) i one najee potiu iz namirnica ivotinjskog porekla (meso, masnoe, mleko).b) Nezasiene masne kiseline Karakteriu se prisustvom nezasienih dvostrukih veza izmeu C atoma.

cis ili trans pozicija nezasienih veza u znaajnoj meri odreuje ulogu masne kiseline u organizmu oveka.

U prirodi dominira cis geometrijska konfiguracija, trans konfiguracija nastaje tokom katalitike hidrogenizacije cis nezasienih masnih kiselina.

Isti proces se dogaa i pri prirodnoj , bakterijskoj fermentaciji nezasienih masnih kiselina iz biljne hrane u buragu preivara (goveda, ovce). To je razlog prisustvo trans masnih kiselina u mleku i mlenim proizvodima, jagnjeem i teleem mesu.

Prisustvo trans nezasienih masnih kiselina u mleku, uz prisustvo drugih masnih kiselina, ini mlenu mast doprinosnim iniocem za nastanak ateroskleroze.1. Mononezasiene masne kiseline

Najee prisutna u hrani je cis-oleinska. Najvie je zastupljena u maslinovom ulju i drugim biljnim uljima, ali je sintetiu i ivotinje pa je obilno zastupljena u mastima i namirnicama ivotinjskog porekla. Cela grupa se karakterie samo jednom nezasienom dvostrukom vezom.

2. Polinezasiene masne kiseline Imaju 2 ili vie nezasienih veza.

Postoje 2 klase polinezasienih masnih kiselina:

1. N-6 ili (-6 PMK U ishrani predominira linolna kiselina u naem klimatskom podruju, najvie je ima u suncokretovom i kukuruzovom ulju.

Iz linolne kiseline u ovekovom organizmu, elongacijom i desaturacijom nastaje arahidonska kiselina, a koja je vaan prekursor prostaglandina, tromboksana i prostaciklina.2. N-3 ili (-6 PMK

Linolenska kiselina je rodonaelnik ove klase PMK, iz nje elongacijom i desaturacijom nastaju eikosapentenoina i dokosaheksaenoina masna kiselina, oje su prekursori metaboliki neophodnih eikosanoida. Linolenska masna kiselina je oskudno zastupljena u biljnim uljima i to u sojinom i repiinom ulju, a najvie u ulju lanenog semena. Ulje riba i sisara dubokih i hladnih mora bogato je N-3 polinezasienim masnim kiselinama; slatkovodne ribe ih sadre u manjoj meri.FIZIOLOKA ULOGA LIPIDA

U odnosu na fizioloke funkcije u ovekovom organizmu razlikuju se:

1. Esencijalne masne kiseline Ne mogu se sintetisati u organizmu oveka, a predstavljaju prekursore neophodnih bioloki vanih i visoko aktivnih jedinjenja.

ovekov organizam ne moe sintetisati N-6 i N-3 seriju polinezasienih masnih kiselina. Esencijalne masne kiseline iz hrane su linolna (18:2n-6) i linolenska (18:3n-3), arahidonska, eikosapentenoina, dokosaheksaenoina.2. Strukturni lipidi

predstavljaju izvanredno znaajan gradivni element elijskih membrana.

U membranama animalnih elija nalaze se bipolarni lipidi, odnosno fosfolipidi.

U biljnim membranama predominiraju glikozilgliceridi. Pored fosfolipida za funkciju animalnih elijskih membrana znaajan je holesterol, dok ga u biljnim elijskim membranama praktino nema, one sadre (-sitisterol.3. Metaboliki lipidi

su grupa lipida koja u metabolikim transformacijama produkuju specifine supstance fiziolokog znaaja, steroidni hormoni npr.

4. Rezervni lipidi obezbeuju rezerve energije, a glavni nosioci ove funkcije su trigliceroli. Najvee rezerve masti kod sisara i oveka sadri masno tkivo.

Kada je ishrana bogata ugljenim hidratima, u masnom tkivu oveka sintetiu se masne kiseline, pre svega palmitinska, stearinska, oleinska.

Glavno tkivo za skladitenje lipida je tzv. belo masno tkivo, koje se sastoji od adipocita.

Oko 2/3 belog masog tkiva smeteno je potkono i pored rezervoara energije ovo masno tkivo predstavlja termoizolacioni sloj.

Smee masno tkivo produkuje toplotu, jasno je vidljivo kod novoroenadi, dok je kod odraslih teko uoljivo.

PREPORUKE ZA UNOS MASTI

Unos ukupnih masti ograniava se na 30% od DnEp.

Zasiene masne kiseline treba da budu ograniene na 10% DnEp. Polinezasiene masne kiseline treba da zadovolje 2,3-3% (maksimalno 7%) DnEp potreba.

Mononezasiene masne kiseline ostatak 15%.

9. ULOGA MASNIH KISELINA U ATEROGENEZI

Zasiene masne kiseline su najteratogenija klasa masnih kiselina, ali se meusobno razlikuju u veliini efekta koji izazivaju.

1. Palmitinska kiselina

je najvie zastupljena u ishrani. Nalazi se u svinjskoj masti, goveem i ovijem loju, mesu i mesnim preraevinama, buteru i drugim punomasnim i polumasnim mlenim proizvodima.

Poveava koncentraciju LDL-holesterola i ukupnog holesterola u krvi.

Ne poveava koncentraciju triglicerida.

2. Miristinska kiselina Ima jae izraen aterogeni efekat nego palmitinska i najvie poveava koncentraciju ukupnog i LDL-holesterola.

Nalazi se u mlenoj masti.

3. Laurinska kiselina Manje je aterogena od palmitinske kiseline. Najvie je prisutna u tropskim uljima, u manjoj koliini u mlenoj masti.

4. Stearinska kiselina Ne poveava ni ukupni ni LDL-holesterol, pa nema izraen aterogeni efekat.

Pretpostavlja se da se u organizmu oveka brzo resintetie u oleinsku kiselinu.

Moe ubrzati trombogenezu

VLDL apoproteini (izuzev B(100) = LDL

HDL najmanje holesterola.

5. Masne kiseline srednje duine lanaca C-atoma (8-10)

Takoe su aterogene, nalaze se u mlenoj masti. mehanizam dejstva zasienih masnih kiselina na povienje koncentracije ukupnog i LDL-holesterola objanjava se (1) stimulacijom sekrecije lipoproteina sa apoproteinom B(100 i oteanim uklanjanjem ovih lipoproteina iz plazme. Verovatno je da aterogene masne kiseline interferiraju sa (2) sintezom LDL receptora. (3) Zasiene masne kiseline stimuliu intracelularni enzim sinteze holesterola, pa se smanjuje broj LDL receptora na elijskoj membrani. elija ne moe da primi dodatne koliine holesterola iz plazme to poveava koncentraciju LDL-holesterola u cirkulaciji.

1. Nezasiene masne kiseline:2. Linolna masna kiselina

koja iskljuivo potie od biljaka, sniava holesterol u plazmi, smanjujui broj LDL-partikula.

3. Oleinska masna kiselina stabilizacija LDL-partikula prema peroksidaciji.

U istoj meri kao i linolna poveava aktivnosti LDL receptora, ali ne utie na smanjenje broja lipoproteina sa apoproteinom B(100, pa ima neto manji ukupni efekat na smanjenje holesterola od linolne.

4. (-3 polinezasiene masne kiseline

Sniavaju koncentraciju triglicerida u plazmi, budui da interferiraju sa ugradnjom triglicerida u VLDL u jetri.

Nemaju poseban efekat na metabolizam LDL i Hdl partikula.

5. Trans nezasiene masne kiseline

su aterogene, budui da poveavaju koncentraciju LDL-holesterola.

Sniavaju i koncentraciju HDL-holesterola

Egzogeni holesterol ima mali efekat na poveanje koncentracije holesterola u plazmi. Uticaj je znaajniji kada je unos holesterola hrane udruen sa poveanim unosom zasienih masnih kiselina.

Izvori egzogenog holesterola su mlena mast, umance, jetra i drugi organi, potkono masno tkivo, koa i svi prehrambeni proizvodi koji ih sadre.

Lipopoteini imaju znaajno mesto u aterogenezi. Najznaajniji aterogeni protein je LDL. Svako poveanje LDL za 0,026mmol/l, poveava rizik od koronarne bolesti srca za 1-2%.

Prema lipidnoj teoriji, aterogenetski proces poinje difuzijom LDL partikula u subintimalni prostor arterijskog zida. Tu LDL lipoprotein biva zarobljen i modifikovan, najverovatnije oksidacijom slobodnih radikala.

Poviene vrednosti triacilglicerola i VLDL takoe su rizine za nastanak ateroskleroze.

Smatra se da su svi lipoproteini koji sadre apoprotein B(100 aterogeni.Niske vrednosti HDL su major faktor rizika za aterosklerozu, jer visoke vrednosti HDL tite od ateroskleroze:1. Poveanim preuzimanjem holesterola sa periferije i obezbeenjem njegovog izluivanja.

2. Usporavanjem oksidacije LDL partikula od strane slobodnih radikala i preveniranjem njegove agregacije u subintimalni prostor.

10. VODA, NATRIJUM I REGULACIJA EKSTRACELULARNE TENOSTI

Ukupna telesna voda kod zdrave, fizioloki uhranjene osobe iznosi oko 60% TM ili 40l.

2/3 te vode je u celijama (ICF), a 1/3 izvan elija (ECF). Mala koliina telesne vode nalazi se u intesinalnom traktu, prednjoj onoj komori i subarahnoidalnom prostoru, a oznaava se kao transcelularni prostor (manje od 1l).

Najvaniji sastojci ECF su elektroliti Na+ 134-145mmol/l i hloridi (98-108mmol/l); koncentracija K+ u ECF je 3,5-4,5mmol/l.

Sadraj vode u elijama zavisi od tipa elija. Miine elije sadre znatno vie vode od elija masnog tkiva.

Unos vode sadri:

Dnevne potrebe za vodom iznose 1ml/kCal1. Vodu sadranu u vrstoj hrani1115,0 ml/Dn2. Unetu vodu kao tenost1180,0 ml/Dn3. Metabolika voda279,0 ml/Dn

2574,0 ml/DnIzluivanje vode ukljuuje:1. Urin1294,0 ml/Dn2. Voda sadrana u stolici56,0 ml/Dn3. Gubitak evaporacijom1214,0 ml/Dn

2565,0 ml/Dn

+ 9ml/DnBILANS VODENa+, Cl i K+ su redovni i vani inioci ishrane. Potpuno se apsorbuju u gornjem delu duodenuma i eliminiu putem urina.

Ukoliko znojenje nije pojaano i ukoliko nije prisutna dijareja, vie od 98% unetog Na+ i Cl se pojavljuje u urinu.

Regulacija koliine i koncentracije Na i Cl je osnovni uslov za odravanje fizioloke zapremine ECF.

Kuhinjska so jeste osnovni nutritivni oblik unosa Na+ i Cl. ig kuhinjske soli sadri 17mmol Na i 17mmol Cl.

Kontrola zapremine ECF je esencijalna za odravanje krvnog pritiska. Postoji nekoliko mehanizama:

1. Bihejvioralni centralni mehanizam postoji da bi regulisao unos soli i vode. Soni apetit je regulisan modanim sistemom renin-angiotenzin. e utie na zapreminu i koncentraciju telesnih tenosti.2. Ukoliko je koncentracija ADH vea od 228mmol/1l stimulie se aktivnost centra za e i obrnuto.

3. Hormonski uticaj: Cirkuliua osovina renin-angiotenzin-aldosteron ima centralnu ulogu u regulaciji nivoa telesnog Na+ i Cl.

Angiotenzin II je moan vazokonstriktor, direktno utie na nefron promoviui retenciju Na+ i Cl i istovremeno stimulie koru nadbubrega da lui aldosteron, koji ima direktan uticaj na distalne delove distalnih tubula.

UNOS SOLI, BUBRENO IZLUIVANJE SOLI, KRVNI PRITISAKUnos Na/Cl vei od 600mmol/l potreban je da izazove poveanje krvnog pritiska kod zdravih osoba.

U 1( i 2( hipertenziji ovakvi odnosi su poremeeni.

1( hipertenzija je stanje rezistentno na so, a osobe sa 2( hipertenzijom su salt sensitive persons.

Odrasla zdrava osoba treba da unosi manje od 6g soli dnevno.

Na+: 500-2500mg

Cl: 750-3400mg

so 1-2g/kCal Izvor je so (prirodno prisutna u namirnicama 25%, dodata 75%).

11. KALIJUM: FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Kalijum je najznaajniji elijski katjon u organizmu.elijska koncentracija K+ je 140mmol/l, a vanelijska 3,5-5,5mmol/l. Ukupna telesna koliina K+ kod ljudi iznosi 3000-4000 mmol (1g K+ - 25mmol).

Skeletni miii sadre najveu kiinu K+ , pa ukupna telesna koliina K+ znaajno korelira sa miinom masom tela.

K+ ima vanu ulogu u metabolizmu energije, membranskom transportu i odravanju razlike potencijala kroz elijsku membranu; i hipo i hiper K+ mogu dovesti do poremeaja funkcije elije, tj. simptomi oba stanja su slini:

1. slabost

2. letargija

3. smanjen eludani motilitet

4. poremeaj sranog ritma

5. poremeaji sprovoenja

Vanelijska koncentracija K+ zavisna je od dve promenljive vrednosti, sadraja ukupnog telesnog kalijuma i relativne raspodele K+ izmeu ECF i ICF.K+ ulazi u telo hranom, izluivanje je bubrezima.

Poveana koncentracija K+ nastaje zbog (u ECF):

1. Poveanje unosa K+2. Smanjenja bubrene eliminacije3. Promene K+ ravnotee kroz elijsku membranu

Prosean dnevni unos K+ na naim prostorima je 2,2-5,0g.K+ se slobodno filtrira u glomerulima, reapsorbuje u proksimalnim tubulima, izluuje u distalne tubule, a ceo proces olakan je uticajem aldosterona.

FAKTORI KOJI MENJAJU UNUTRANJU RAVNOTEU K+1. Promene u elijskoj masi

odnosno u zapremini intraelijske tenosti

hronino gladovanje izaziva gubljenje proteina i K+ iz elija

2. Promene u koncentraciji telesne tenosti

Davanje hipertoninih rastvora izaziva elijsku dehidraciju to rezultira promenom ravnotee K+ sa obe strane elijske membrane.

3. Poremeaj acido-bazne ravnotee

Smanjenjem pH ekstracelularne tenosti izlazi K+ iz elije i raste serumska koncentracija K+.

Pri porastu pH deava se obrnuto.4. Hormoni

Insulin izolovano utie na preuzimanje K+ od strane jetrenih miinih elija.

Aldosteron poboljava bubreno izluivanje K+.

Kateholamini direktno utiu na unutranju ravnoteu K+; (-agonisti promoviu hipo K+; (-agonisti izazivaju hiperkalijemiju.

5. Lekovi (kardijalni glikozini, NaK-ATP-aze).

6. Fizika aktivnost

Izaziva oslobaenje K+ iz elija skeletnih miia.

POTREBE I PREPORUKE ZA K+ 3500mg/Dn

Unos manji od 50 mmol/Dn menja ukus hrane, dok unos vei od 200 mmol/Dn moe izazvati hiperkaliemiju.

Unos K+ od 1 mmol/kg TM smatra se prihvatljivim, dok se poeljnim unosom smatra unos od 75 mmol K+ (30g).

K+ ima sniavajui efekat na krvni pritisak, a on se ispoljava kroz neposredan natriuretini efekat, supresija renin-angiotenzin sistema, poboljanje baroreceptorske funkcije, direktni uticaj na periferni vaskularni otpor.

12. KALCIJUM I FOSFOR: FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Ca++ je odgovoran za strukturnu funkciju, ukljuujui kako skelet, tako i meka tkiva.

Regulatorna funkcija Ca2+ obuhvata:

1. neuromuskularnu transmisiju, hemijskih i elektrinih drai

2. elijsku sekreciju

3. koagulaciju krvi.

Najrasprostranjeniji mineral u organizmu, dvovalentan je katjon koji ini 1,5 do 2,5% teine tela.

Nalazi se u stabilnim koncentracijama kako u ekstra tako i u intra celularnoj tenosti.

Endokrina kontrola funkcija Ca i stabilnosti koncentracije obuhvata PTH, kalcitonin (CT) i kalcitriol (1(, 25(OH)2D3).

P: fosfor je u kompleksu

1. hidroksiapatit, kljuni neorganski sastojak kostiju2. U elijama je vaan deo fosfolipida, fosfoproteina i nukleinskih kiselina

3. Fosfor u obliku visokoenergetskih fosfatnih veza ima znaajnu ulogu u respiratornom lancu.

4. Serumska koncentracija fosfata slui kao jo jedan mehanizam regulacije kalcitriola. Poveanje unosa fosfora smanjuje serumski 1(, 25(OH)2D3 za 80% fizioloke koncentracije.

SERUMSKI Ca i P

Ca se u serumu nalazi u 3 oblika:

1. Jonizovani ukupni 2,20-2,50 mmol/l; funkcionalne promene nastaju pri JCa ( 2,5mmol/l. Tetanija nastaje pri JCa ( 2,20mmol/l.

ini 50% ukupne koliine Ca, jedini je bioloki aktivan.

2. Vezan za proteine

Bioloki je neaktivan; 80% je vezan za albumine i 20% za globuline seruma.

Ovaj Ca ima ulogu rezervoara, ujedno ovo je odbrana od hiper Ca.

3. Kompleksni

Moe biti neorganski (fosfati, sulfati) i organski (citrati).

Diuralno posmatrano, najnie su koncentracije Ca2+ u serumu popodne.

Samo je 15% P vezano za serumske proteine, ostatak je ultrafiltrabilan i sastoji se od slobodnog (85%).

Fizioloka vrednost serumskog fosfora iznosi 0,8-1,6mmol/l.

INTERAKCIJA SERUMSKOG P I Ca

Oko 30% Ca unetog hranom se apsorbuje.

U sluaju nedostatka Ca aktivira se PTH to uslovljava poveanu sekreciju kalcitriola, koji ubrzava i poveava intestinalnu apsorpciju Ca, a smanjuje se renalno izluivanje Ca.

Ove adaptivne promene su korisne ukoliko su kratkotrajne, meutim dugotrajan povien nivo PTH dovodi do ozbiljne demineralizacije kosti.Bubrezi imaju najvaniju adaptivnu ulogu u nutritivnom deficitu fosfata.

Fosfati iz hrane se apsorbuju od 70-80%, a bubrena ekskrecija je vea od 80%.

U hipofosfatemiji, povean unos fosfata hranom nema znaaja, najbitniji momenat je smanjenje bubrene eliminacije.Mehanizam hipofosfatemije je:

poveava se produkcija kalcitriola

poveana je crevna apsorpcija Ca++ hiperkalcemija

smanjena sekrecija PTH

poveana bubrena reapsorpcija fosfata

KOSTI

2/3 teine kosti ine minerali, a 1/3 ine voda i kolagen.

Minerali kosti su hidroksi apatit i amorfni kalcijum fosfat.

Minerali u kosti (Ca, P, Mg) imaju pasivnu ulogu u bilo kojoj promeni mase kosti, ali moraju biti prisutni u fiziolokoj koncentraciji u ekstra celularnoj tenosti da bi nadoknadili minerale koji su izgubljeni ekskrecijom ili fiziolokom distribucijom u kosti i meka tkiva.NUTRITIVNI IZVORI:Kalcijumom su bogati mleko, mleni proizvodi, leguminoze, zeleno lisnato povre.Mleko i mleni proizvodi su najbolji nutritivni izvori Ca zbog najboljeg odnosa Ca i P.

Sve namirnice u prirodi sadre dovoljne koliine fosfora, a u veoj koliini ga sadre: itarice, meso, mesni proizvodi, jaja i punomasni sirevi.

Potrebe:

1. odrasli 1000mg/Dn2. adolescenti 1200mg/Dn

3. trudnoa 1200mg/Dn

4. dojenje + 500mg/Dn

13. GVOE: FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Gvoe je etvrti najzastupljeniji element u zemlji.

Ukupno telesno Fe iznosi priblino 3,8g kod , i 2,3g kod , a u organizmu je podeljeno u dve celine:a) Funkcionalno Fe, koje ima metabolike i enzimske uloge (2/3) u obliku je hemoglobina (cirkuliui eritrociti) i mioglobina.b) Zalihe Fe, koje slue kao rezerve Fe i za transport Fe 1/3 i 1/8.Fero2+ i feri3+ oblik lako prelaze jedan u drugi.

Fe je katalizator redoks reakcija, davajui i primajui elektrone.

Za ive organizme potencijalno opasna reaktivnost i oksidativni potencijal Fe paljivo je regulisan vezivanjem Fe za proteinske nosae ili prisustvom molekula sa antioksidativnim svojstvima (Fe katalie Feutonovu reakciju proces pretvaranja superoksida I hidrogen peroksida u veoma aktivne slobodne radikale).

Kompleksi Fe:

1. Hemijski proteini

u obliku hemoglobina

2. Brojni enzimi

sadre oko 3% od ukupnog Fe

3. Feritin i hemosiderin

rezervno gvoe

feritin ima 2 podjedinice

srani

jetreni izoferitinMetabolizam Fe

Tri osnovna inioca koja uslovljavaju ravnoteu i metabolizam Fe su: unos, zalihe i gubitak gvoa.

Apsorpcija Fe se kree od ( 1 do ( 50%, a procentualna iskoristljivost zavisi od vrste hrane i interakcije hrane i regulatornih mehanizama crevne sluznice (fizioloke potrebe za gvoem).

U hrani razlikujemo:

1. Non hem gvoe

preteno se nalazi u solima Fe, uglavnom u biljnoj hrani, mleku i mlenim proizvodima i ini ( 85% Fe u dnevnoj ishrani2. Hem gvoe

je u obliku hemoglobina i mioglobina prisutno u mesu, iznutricama, ribi.

Apsorpcija mu je 2-3 puta bra i nije podlona uticajima drugih sastojaka hrane.

Mukarci apsorbuju oko 6% unetog Fe, a ene generativnog perioda 13% (smanjene zalihe, menstrualno krvarenje).

Faktori koji ometaju ili menjaju apsorpciju non-hem Fe su:

1. Vitamin C poboljava apsorpciju

2. Apsorpcija Fe je niska iz ceralija i leguminoza.3. Poveana apsorpcija non hem Fe iz mesa, ribe, piletine, 4 puta vea nego u mleku, siru, jajima.

Inhibitori apsorpcije nonhem Fe su:

1. Ca-fosfat

2. Ljuska itarica

3. Fitinska kiselina

4. Polifenoli (ajevi, kafa, povre)

Gvoe se gubi putem stolice (iz ui), deskvamiranih elija sluznice creva vrlo male koliine iz krvi.

Dnevni gubitak kod odraslog mukarca iznosi proseno 1mg/Dn.

Kod ena reproduktivnog perioda iznosi oko 1,3mg/Dn.

Fizioloka funkcija Fe:

1. Hemoglobin 2. Mioglobin

3. Citohromi

4. Ostali enzimi koji sadre Fe

Hidrogen peroksidaza, titi od H2O2 (-CAT (titi od lipidne peroksidacije)

Deficit Fe najei nutritivni deficit irom sveta u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju.Kod dece do 2. godine starosti uzrok deficita Fe je nesrazmera izmeu poveanih potreba uslovljenih brzim rastom i nedovoljnog prisustva Fe u hrani.

Potrebe za Fe znaajno porastu u doba puberteta (rast, menstruacija kod devojica).ene generativnog perioda imaju dva predisponirajua faktora za nastanak deficita Fe menoragiju (vie od 80ml/meseno) i trudnou poveava potrebe za fe za 1g.Posledice deficita:

anemija

smanjena radna sposobnost

usporen psihosomatski razvoj i intelektualna sposobnost

oteena reakcija telesne temperature

smanjena otpornost na infekcije

komplikacije u trudnoi

Prevencija deficita gvoa sastoji se u poveanju sadraja Fe i iskoristljivosti u hrani. U ishrani treba da su zastupljene meso, riba, iznutrice, C vitamin, cerealije obogaene Fe.

Dojenje i obogaivanje mleka gvoem se primenjuje kod odojadi.

Potrebe i preporukePreporuke se zasnivaju na postojeim rezervama gvoa u organizmu od 300mg i prosenom dnevnom gubitku od 1,0mg za mukarce i 1,5mg za ene.

Preporuke su:

mukarci 10mg

ene 15mg

trudnoa 30mg

laktacija 15mg.

Nutritivni izvori Fe snano utiu na efikasnost apsorpcije Fe koja se kree od ( 1,0 do ( 20%.Non-hem Fe u hrani biljnog porekla se nalazi na donjoj granici apsorpcije. Mleko i mleni proizvodi su u sredini, a meso, riba i iznutrice na gornjoj taki apsorpcije.

Vitamin C moe poveati apsorpciju non-hem Fe iz celog obroka, ako se daje zajedno sa obrokom.

TOKSINOST GVOA:a) AKUTNA

dogaa se kod dece koja progutaju tablete za suplementaciju gvoa namenjene odraslima.

Letalna doza gvoa je 200-250mg/kg TM/Dn (ta doza je 2-5mg)

Patohistoloki supstrat je hemoragina nekroza u GITu, a klinika manifestacija povraanje i dijareja.

b) SUBAKUTNA

manifestuje se kao hemolitika anemija kod odojadi sa prisutnim deficitom vitamina E i koja dobijaju gvoem obogaene formule ili oralne suplemente.

c) HRONINA hemosideroza

d) HEREDITARNA hemohromatozae) EKCESIVNI UNOS per os ili ponavljanim transfuzijama.

14. MAGNEZIJUM: FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Esencijalan za veliki broj osnovnih elijskih funkcija.

Ukupna telesna koliina Mg kod odrasle osobe telesne mase 70kg iznosi 20-28g, priblino 60-65% ukupnog Mg se nalazi u kostima, a ao 20% u miiima, 6-7% u ostalim elijama i samo 10% u ekstracelularnom prostoru.Koncentracija Mg u serumu je 0,7-0,9 mmol/l, pri emu je oko 55% slobodni Mg, oko 13% u kompleksima citrata, fosfata i ostalih jona, a oko 32% je vezano za proteine.Koncentracija Mg je u spinalnoj tenosti 1,4-1,8 puta vea nego u serumu.

Mg se u elijama nalazi u obliku organskih kompleksa pre svega u ATP-u.

Biohemijska i fizioloka uloga MgMg uestvuje u preko 300 enzimskih procesa u ljudskom organizmu.U glikolitikom ciklusu pretvara glikozu u piruvat.Prisustvo Mg je potrebno:

1. za prelazak sukcinil CoA u sukcinat u ciklusu limunske kiseline2. Mg2+ i ATP vani za ( oksidaciju masnih kiselina3. Mg2+ i ATP vani za sintezu proteina.

Mg regulie fiziologiju srca.

Apsorpcija, transport i rezerveKod zdravog oveka procenat apsorbovanog Mg uslovljen je prisustvom Mg u hrani i materija u istoj hrani koje mogu da smanje ili poveaju apsorpciju. Apsorpcija se odvija aktivnim transportom ako je Mg prisutan u maloj koliini, a pasivnom difuzijom ako ga ima dovoljno.

Priblino 70% Mg je ultrafiltrabilno, pa bubrezi imaju vanu ulogu u homeostazi magnezijuma. Zdravi bubrezi reapsorbuju priblino 95% filtriranog Mg, zavisno od stanja zasienosti organizma sa Mg, bubreg moe da menja ovaj %.

Mg se izluuje i putem stolice.

Deficit Mg Humani deficit Mg obino se razvija kao komplikacija ve prisutne bolesti.

Osnovni uzrok je oteenje unosa Mg, smanjene intestinalne ili bubrene apsorpcije ili obe.

Opti znaci su:

1. Neuromuskularne promene

2. GIT promene

3. Personalne promene

Preporuke za unos magnezijuma su:1. mukarci 350mg/Dn

2. ene 280mg/Dn

3. trudnoa 320mg/Dn

4. laktacija 355mg/Dn

Potrebe zavise od: pola, uzrasta, fiziolokog stanja, zdravstvene kondicije organizma, iskoristljivosti magnezijuma prisutnog u hrani.

Nutritivni izvori:

Zeleno povre i ceralije su najvaniji nutritivni izvor Mg.

Animalni izvori hrane imaju obilje Mg, ali istovremena prisutnost Ca, P, proteina smanjuje iskoristljivost.

15. CINK: FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Zn2+ je mali dvovalentni jon, ima znaajnu bioloku ulogu zahvaljujui svom hemizmu. Koncentracija slobodnog cinka u eliji je vrlo mala i 95% ukupnog telesnog cinka je intracelularno.

Ukupna telesna koliina cinka iznosi 1,5-2,5g, a oko 60% se malazi u skeletnim miiima, 30% u kostima. Serumski cink ini 0,1% ukupnog cinka. Najvei deo cinka u plazmi je vezan za albumine.Ukupna koliina Zn je priblino ista kao Fe. Taj nivo se odrava apsorpcijom 5mg Zn dnevno.

Apsorpcija Zn odvija se u tankom crevu i putem koe. Transplacentarni prolaz Zn oslikava majin Zn nutritivni status.Nivo cinka u plazmi osetljiv je na spoljanje uticaje, posebno iznenadna stresna dogaanja (infekcije). Apsorpciju podstie rastvorljivost EDTA, a smanjuje prekomerno luenje eludane kiseline, histidina, cisteina, fitati, alkoholizam.Rasprostranjenost cinka u elijama ini ga najzastupljenijim elementom u tragu.

Katalitika, strukturalna i regulatorna funkcija definiu ulogu cinka u ljudskom organizmu:a) Katalitika uloga:

Utvreno je vie od 200 cink-metaloenzima, , a vie od 50 zajednikih za sva iva bia (alkoholna dehidrogenoza).

Sadraj cinka u hrani znaajno utie na aktivnost cink-metaloenzima.

b) Strukturalna uloga: Bakar/cink superoksid dismutaza, gde bakar ima katalitiki, a cink strukturalnu ulogu (ako fali Cu/Zn superoksid dismutaza, skraen je vek trajanja eritrocita ispod 120 dana anemija). Cink prst motiv primer su receptori za retinoinu kiselinu i kalcitriol koji se nalaze na povrini elijske membrane i omoguuju protein-protein reakciju. Uestvuju u procesima elijske diferencijacije, proliferacije.

c) Opta biohemijska uloga: je stimulacija elijskog prenosa faktora odgovornih za kontrolu genske ekspresijed) Zatita elija od razliitih egzogenih noksi Radijacije, infektivnih agenasa, toksinih materija.Deficit Zn:

a) Nutritivni deficit Zn tipa II usporen rast ali se Zn zadrava dobro. Manifestuje se opadanjem apetita, anoreksijom.

U cilju ouvanja zaliha Zn poveana je sinteza jetrenog metaltionena.

b) Kongenitalni nedostatak Zn

Izazavan je malapsorpcijom Zn u acrodermatitis enteropatica kod ljudi.

c) Smanjen unos Zn

Rezultira atrofijom timusa i smanjenom funkcijom Th-lym.Depoziti cinka u kostima odraavaju sadraj cinka u ishrani. To su pokretljivi izvori cinka i u stanjima deficita preusmeravaju se u jetru i kosnu sr.Nedostatak cinka u ranoj trudnoi ima teratogeno dejstvo.Alkoholizam, udruen sa boleu pankreasa ili jetre, moe rezultirati deficitom cinka zbog smanjene apsorpcije i smanjenog zadravanja.Potrebe i preporukeSadraj cinka u prosenoj meovitoj ishrani, u razvijenim zemljema kod odraslih ljudi iznosi 10-15mg.

Preporuke su:

1. Mukarci 15mg

2. ene 12mg

3. Trudnoa 15mg

4. Laktacija:

do 4. meseca laktacije 19mg

posle 4. meseca laktacije 16mg

Nutritivni izvori:

Namirnice animalnog porekla crvena mesa, morske koljke, rakovi.

Namirnice biljnog porekla sadre manje cinka.

Klica peninog zrna ima povoljan sastav cinka; kvasac poboljava iskoristljivost cinka.

U namirnicama postoje materije koje ometaju iskoristljivost cinka, a to su:

1. Fitinska kiselina (vegetrijancima potrebna suplementacija) soja, proteini, penica, kukuruz.

2. Tanin kafa i aj.

Humano mleko je bolji izvor cinka od kravljeg.

Suplementacija je iroko rasprostranjena (oprez Alzhajmerova bolest kod starih).

16. BAKAR: FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORIU rastvorima ivih organizama, bakar se nalazi u obliku dvovalentnog i jednovalentnog jona. U humanom organizmu stvara hidrokside i helatne organske molekule.

Redukciona sposobnost Cu omoguava oslobaanje i primanje elektrona, a pre svega neposredan prenos elektrona od molekula do O2 molekula.

Prenos elektrona i oksido-redukcione reakcije kataliu Cu sadravajui enzimi i neki od njih su u biolokom sistemu esencijalni.Ukupna telesna koliina bakra kod ljudi je priblino 110mg, od toga miii i skelet sadre priblino 25% miii i 42% skelet, jetra 9%, a krv 5% telesnog bakra.Bubrezi imaju najviu koliinu Cu2+, potom jetra, mozak, srce, kosti.

Novoroenad ima daleko veu jetrenu koncentraciju nego odrasle osobe. Cu se apsorbuje primarno u duodenumu, ali i u ostalim delovima tankog creva. Usvajanje bakra je iz prosene ishrane od 55% do 75% i ne zavisi od pola i uzrasta.

Cu je u cirkulaciji vezan za ceruloplazmin i to 60-65% bakra.

Najznaajnija rezerva bakra je u jetri i bubrezima.

Iz organizma se Cu eliminie putem ui, a sasvim male koliine izluuju se putem koe, kose, noktiju i urina.

Uloga bakra:

Cu sadravajui enzimi su esencijalni za ivot i preivljavanje elija citohrom oksidaza i njen koenzim citohrom C (elektrotransportni lanac).

Tri Cu sadravajua enzima imaju ulogu u antioksaditivnoj odbrani. To su:

1. Intracelularne superoksid dismutaze2. Ekstracelularni ceruloplazmin ista slobodnih radikala.

3. Intracelularni metaltionenin

Stimulaciju ili inaktivaciju hormona kataliu Cu-sadravajui hormoni.

Cu je potreban za fizioloko funkcionisanje Fe.

Cu2+ ima i neenzimske uloge npr. u koagulaciji krvi neenzimska aktivacija faktora V i VII (koagulacija krvi).

Deficit bakra:

Na elijskom nivou rezultira smanjenjem kapaciteta respiracije i oksidativne fosforilacije.

Najznaajnije posledice dugotrajnog deficita Cu su nastanak mikrocitne hipohromne anemije, leukopenia i smanjena granulopoeza.

Odmakli deficit Cu je hipertrofija miokarda, ukljuujui hipertrofiju mitohondrija, to je posledica e- transportnog sistema.Potrebe i preporuke:

Proseni unos Cu u odrasloj populaciji je neto vie od 1mg/Dn, a deficit je redak.

Preporueni dnevni unos je 1,5-3mg.Nutritivni izvori:

Bakra ima najvie u morskim koljkama i kotunjavom vou, ali ga sadre i semenke i leguminoze, riba, iznutrice, povre, voe i meso.

Postoje izvesni antagonizmi izmeu jona bakra i jona cinka i kadmijuma, pa se dugotrajan veliki unos cinka preporuuje kod pacijenata obolelih od Wilsonove bolesti.17. JOD: FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Jod je esencijalna komponenta tireoidnih hormona neophodnih za razvoj organizma.

Neorganski jod se brzo i potpuno resorbuje u elucu i gornjem delu tankog creva.

Organski jod se prvo razgradi u ui, a potom se apsorbuje u vidu joda ili jodida. Redukcija jodida u jod u cirkulaciji je veoma brzza.

Apsorbovani jod i jodidi u krvi nisu vezani za proteine, ve bivaju brzo preuzeti od strane titne lezde i bubrega.

Koncentracija joda u serumu zavisi od unosa i klirensa. Ukoliko je unos joda dovoljan, 10% apsorbovanog joda iz ui pojavljuje se u titnoj lezdi, kok se u dugotrajnom nedostatku joda 80% apsorbovanog joda pojavljuje u titastoj lezdi.

Male koliine joda izluuju pljuvane lezde i veoma male koliine se pojavljuju u suzama, horoidnom pleksusu i znoju.

Jedino mesto zaliha joda jeste titasta lezda, a najvea koliina rezervi nalaze se u obliku jodtirozina.

Zalihe joda, pri fiziolokom unosu u titnoj lezdi u obliku hormonskih prekursora ili tiroksina iznose 10-20mg, u hroninom nedostatku joda zalihe iznose 200mg.Jod se izluuje urinom.

Deficit joda:

1. Guavost 2. Kretenizam

Najtei oblik oteenja kognitivnih sposobnosti, odnosno linosti, nastaje usled deficita joda.3. Jodni deficit i endemina retardacija Nastaje u deijem dobu usled hroninog nedostatka joda.

Ispoljava se slabijom uspehom u koli, nezainteresovanou za deije aktivnosti.

4. Endemska guavost (Novi Pazar, Badovnici u Mavi) > 18%.

Potrebe i preporukePrihvatljivi optimalni nivo joda u ishrani, prikazan kroz dnevno izluivanje joda urinom je 150(g/24h.Kuhinjska jodirana so najbolji je nutritivni izvor joda za zemlje sa deficitom joda.

Populacioni rizik za guavost postoji ako je vrednost joda u urinu < 5(g/dl. Kada je vrednost joda u urinu < 2(g/dl postoji ozbiljan rizik da e se roditi deca sa kretenizmom.

U cilju preveniranja deficita joda i guavosti kuhinjskoj soli se dodaje 20mg kalium jodida na 1kg soli, pa se tako obezbeuje unos od 12-18mg joda na kg konzumirane soli.

Dnevne preporuke u trudnoi su 175(g, a u laktaciji 200(g.17. FLUOR: FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Fluor je jedini nutritijent koji smanjuje prevalenciju i ozbiljnost zubnog karijesa kod dece i odraslih izbog toga jr ustanovljen kao koristan element za ljude, ali ne i esencijalan.

Uneti flour u organizmu se brzo apsorbuje 75-90% u GIT-u, a ostatak se izlui stolicom. Mehanizam apsorpcije fluora je difuzija.

Najvei deo jonizovanog fluora se smeta u kalcifikovana tkiva (kosti, zubi), ali i u elijske i vanelijske prostore mekih tkiva.Fluor se u kostima vezuje reverzibilno, a ne ireverzibilno.

Fizioloka ulogaJedine poznate uloge fluora u humanoj vrsti su izgradnja Ca-fluoroapatita u zubima i kostima i zatita od zubnog karijesa.

Fluor ima izraen antikarijesni efekat, a za to su odgovorna 3 principa:

1. Stalnom infuzijom malih koncentracija fluora menja se remineralizacija u ranom stadiumu razvitka karijesa.

2. Fluor u nakupinama inhibira glikolizu, pa se eer ne metabolie od strane bakterija, ne stvarajui kiseline.

3. U preeruptivnoj fazi karijesa fluor donekle zaustavlja napredovanje karijesa svojom ugradnjom u hidroksiapatit enamela, te se na taj nain smanjuje rastvorljivost enamela.

Potrebe i preporukeFluor je ubikvitaran, pojavljuje se u malooj koliini u vodi i hrani.

Najznaajniji uticaj na unos fluora ima sadraj fluora u pitkoj vodi.

Preporuka za dnevni unos F je 3,1-3,8(g/Dn (0,05-0,07mg).

Nutritivni izvori fluora su:

mleko, mlene formule napici i ostala fluorisana hrana

aj

Deca zubne paste, suplementacija fluora i deija formula (ne kod dece mlae od 6 meseci).

Akutna toksinostLetalna doza Na+- fluorida za odraslu osobu telesne mase 70kg je od 5-10g fluora uzetog oralno, odnosno 32-64mg/kg TM.Sigurnosno tolerantna doza je od 3-5mg/kg TM.Znaci i simptomi su:

munina, povraanje, dijareja

abdominalni bol, izrazita salivacija i suenje

pluna i kardijalna insuficijencija

slabost, konvulzije, koma, paraliza, senzorni poremeaji.

Otrovanom odmah treba izazvati povraanje.

Ca2+ dat oralno, mleko ili sladoled mogu ublaiti tegobe.

Hronina toksinostZubna fluoroza, koja nastaje kao posledica velikog prisustva F u razvojnom periodu zuba.

Smatra se da je optimalna koliina F u vodi za pie 0,7-1,2mg/l.

Skeletna fluoroza unos 10-25mg fluora u toku 24h u trajanju 7-20 godina.

Znaci: (skeletne mase ((kotane mase)

(sadraja F u kostima na 3500-5500mg/kg (normalno < 1500mg/kg)

1. bolovi u zglobovima

2. osteoporoza dugih kostiju

3. slabost miia

4. neuroloki deficit19. SELEN: FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Selen je esencijalni element za humanu vrstu, sadran je u enzimu glutation peroksidaza izolovanom iz eritrocita.

Selen je u tkivima prisutan u dva oblika:

1. Selenometionin Poreklom je iz hrane, ne moe da se stvara u ljudskom organizmu. Metabolizam mu nije vrsto regulisan i predstavlja telesne rezerve selena koje su promenljive. Nivo selena u serumu opada sporo tako da se niske vrednosti dostiu za godinu dana od poetka smanjenog unosa selena.2. Selenocistein je poznat po svojoj biolokoj aktivnosti

Funkcija i rezerve su mu vrsto kontrolisane.

Se se ugraije u t-RNK, to pokazuje da postoje i drugi oblici selena.

Fizioloka funkcija1. selenium zavisne glutation peroksidaze koje su deo odbrambenog sistema organizma od oksidativnog oteanja.2. Jodtirunin dejodinaza tip I je selenoprotein koji obezbeuje T3 perifernim tkivima iz T4 stvorenog u titastoj lezdi.

Tip II je takoe selenoprotein i regulie koncentraciju T3 u jetri, mozgu, tamnom masnom tkivu i placenti.

Tip III takoe selenoprotein inaktivira T3 i razrauje ostale tireoidne hormone.

Kombinacija deficita selena i joda izaziva mnogo ozbiljniji oblik hipotireoidizma, nego izolovani deficit joda.3. Selenoprotein P je ekstracelularni selenoprotein, sadri selenocisteinske ostatke; ima antioksidativnu obrambenu ulogu u vanelijskom prostoru.

4. Selenoprotein W je miini selenoprotein

Udrueni deficit selena i vitamina E mogu biti uzrok miine degeneracije.

Deficit selena1( nutritivni deficit, a manifestuje se u dva oboljenja, kod dece i kod ena reproduktivnog perioda.Kashan-ova bolest je endemina kardiomiopatija, unos selena kod obolelih osoba je nizak. Suplementacija selena efikasno kontrolie ovu bolest.Kashin Beck-ova bolest je endemini osteoartritis, koji se javlja u predadolescentnom i adolescentnom periodu.Eksperimentalno je dokazana zatitna uloga selena od pojave tumora.

Prosean dnevni unos selena kod nas je 70(g/Dn, a glavni nutritivni izvor su meso i mesne preraevine, kao i mlene preraevine.

Preporuke su:

1. Mukarci 70(g

2. ene 55(g

3. Trudnoa 65(g

4. Laktacija 65(g

Toksinost:

Znaci selenoze su: gubitak kose i noktiju, promene na koi, zubni karijes i abnrmalnosti nervnog sistema.

Akutna trovanja nastaju pri unosu vie od 38mg/Dn Se.

Toksinost selena se zasniva na interferenciji sa metabolizmom sumpora katalitikom oksidacijom sulfhidrilnih grupa i inhibicije proteinske sinteze.20. VITAMIN B1 (TIAMIN): FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Oblici:

Tiamin molekul sastoji se od jednog pirimidinskog i jednog tiazolskog prstena povezanih metilenskim mostom.

Komercijalni oblici su tiamin hidrohlorid i tiamin mononitrat. Oba oblika su stabilna u svojoj suvoj formi i prema kiselinama.

Alkalna sredina, temperatura i sulfiti razaraju tiamin.

Fosforilisani oblici su:

1. tiamin monofosfat (TMP),

2. tiamin pirofosfat (TPP) i

3. tiamin trifosfat (TTP).

Slobodni i fosfirilisani oblici nalaze se u razliitim koliinama u humanim i animalnim tkivima. Najvie je zastupljen TPP (80%).U zavisnosti od prisutne koncentracije slobodnog tiamina apsorpcija se vri u jejunumu pasivnom difuzijom (visoke koncentracije) ili aktivnim transportom. U hrani se tiamin transportuje u vidu slobodnog i u vidu fosforilisanih oblika, dok je u plazmi i cerebrospinalnoj tenosti u obliku slobodnog tiamina i tiamin monofosfata.

U ljudskom organizmu ukupna koliina B1 je priblino 30mg, a redosled rezervi je sledei:

1. jetra

2. srce

3. bubrezi

4. skeletni miii

5. mozak

6. duodenum

B1 se izluuje bubrezima.

Bioloke uloge:

1. Koenzimska funkcija

a. Tiamin pirofosfat je najvaniji koenzimski oblik tiamina i nalazi se u nekoliko koenzimskih sistema:

b. Neoksidativna dekarboksilacija (-ketokiselina (prvi stepen alkoholne fermentacije)c. Oksidativna dekarboksilacija (-ketokiselina (metabolizam ugljenih hidrata i masti)

d. Transketolacija (ciklus pentoza fosfata, sinteza nukleinskih kiselina)2. Neenzimska funkcijaTiamin pirofosfat se koncentrie u neuronima i skeletnim miiima, uestvuje u stimulaciji nervnih i miinih vlakana.

Antagonisti

Poznata su 2 tipa tiaminskih antagonista:

1. Sintetski struktuirani analozi (pyrithiamin, oxythiamin)

deluju po principu kompetitivne inhibicije

2. Prirodne antitiaminske materije

Degradiraju tiaminsku strukturu i prisutne su u biljkama i ivotinjama.

Identifikovana su dva enzima koja degradiraju tiamin:

Tiaminaza I (u ribama) Hoffova bolest

Tiaminaza II (sadre neke intestinalne bakterije)

Deficit B1Nedovoljni nutritivni unos je najei etioloki faktor u nerazvijenim zemljama, dok je u razvijenim najei uzrok nedostatka B1 alkoholizam.

Ovce osobe zbog oteenih zglobova (kolena) i bolova hodaju kao ovce.

Beri beri je neposredna posledica neadekvatnog nutritivnog unosa tiamina. Najznaajnije manifestacije su na kardiovaskularni sistem i nervni sistem.KVS simptomi su:

1. Hipertrofija srca

2. Dilatacija desne komore

3. Tahikardija

4. Respiratorni distres

5. Edem nogu

6. Nervni sistem ima sledeu simptomatologiju:

7. Gubljenje tetivnih refleksa

8. Polineuritis donjih ekstremiteta

9. Miina slabost i bol

10. Konvulzije.

U humanom CNS deficit B1 vodi Wernicke-ovoj encefalopatiji i Korzkoff-ljevoj psihozi. Oba stanja su karakteristina za alkoholizam.Potrebe i preporuke:

Tiaminske dnevne potrebe se odreuju spram Ep:

0,5mg na 1000kCal/24h do 3000kCal/24h

0,2mg za svakih 1000kCal preko 3000kCal/24h

Minimalni unos treba da je 1mg/Dn.

Potrebe za odrasle su u proseku 1,1-1,2mg.

Mukarci 1,2mg/Dn

ene 1,omg/Dn

Trudnoa 1,5mg/Dn

Laktacija 1,6mg/Dn

Nutritivni izvori:

1. Namirnice od celog zrna

2. meso i preraevine

3. Povre

4. Mleko i mleni proizvodi

5. Leguminoze

6. Voe

7. Jaja

21. VITAMIN B2 (RIBOFLAVIN): FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Riboflavin, njegovi koenzimi i drugi tkivni flavini jesu po biohemijskoj prirodi izoaloksazini.Najznaajniji koenzimi riboflavina su:

flavinomononukleotid (FMN)

flavindinukleotid (FAD)

Riboflavin, FMN i FAD su osetljivi u alkalnoj i kiseloj sredini i na dejstvo suneve svetlosti.

B2 je ogranieno rastvorljiv u vodi, to ima praktini znaaj kod parenteralne terapije.

Nutritivni izvori riboflavina su u obliku koenzima, pa se taj molekul mora hidrolizovati pre apsorpcije, a apsorpcija se deava u gornjem delu GIT-a.

Apsorpciju oteavaju:

a) Al, Mg-antacidi

b) alkohol se interferira u digestiji i apsorpciji B2c) Bolja je apsorpcija u prisustvu hrane i unih soli

Cu2+, Fe2+, Zn2+, kofein, teofilin, saharin, mijacin, vitamin C, stvaraju sa riboflavinom helatne komplekse ija je bioloka iskoristljivost nepoznata.

Trudnoa uzrokuje stvaranje proteinskih oblika koji vezuju flavine i olakavaju transplacentarni prelaz i bolje snabdevanje fetusa riboflavinom.

B2 se izluuje urinom.

B2 se dobro vezuje za globuline (IgA, IgM, IgG).

Bioloka ulogaNajvanija uloga B2 je da je prekursor koenzima FMN i FAD.

B2 katalie oksidoredukcione materije.

FAD deo respiratornog lanca, riboflavin ima centralno mesto u stvaranju energije.B2 sa citohronom P450 uestvuje u metabolizmu lekova i lipidnom metabolizmu. Kataliza hidroksilacije, dekarboksilacije, oksidacije.B2 nema antioksidativnu ulogu.

Deficit B2 Na elijskom nivou B2 je ukljuen u metabolizam folne kiselioe, piridoksina, vitamina K i niacina.U deficitu B2 pada koncentracija tkivnog FMN, FAD posledino je smanjena aktivnost flavokinaze.Nedostatak B2 uzrokuje pad jetrenih koliina RNA i DNA i oteana je konverzija B6 u njegove koenzime.Humani deficit moe biti nutritivan i 2( (lekovi, endokrine bolesti).Kliniki znaci deficita su:

Heliosis

Angularni stomatitis

Dermatitis

Kornealna vaskularizacija

Anemija

Modana disfunkcija

Potrebe i preporukePotrebe se izraunavaju kao 0,6mg/1000kCal/Dn.

Prosean unos za odrasle treba da je 1,4-1,6mg/Dn.

U trudnoi i laktaciji unos treba da je 1,7mg/Dn.

Nutritivni izvori:

a) Animalnog porekla

1. Meso i mesne preraevine

2. Riba i jaja

3. Mleko i mleni proizvodib) Vegetabilnog porekla

1. Zeleno lisnato povre

2. Proizvodi od celog zrna

3. Mak

22. NIACIN (PPF): FIZIOLOKE ULOGE, POTREBE I PREPORUKE, NUTRITIVNI IZVORI

Oblici

Osnovni oblici su:

nikotinska kiselina

nikotinamid (vie rastvorljiv u vodi i alkoholu neko nikotinska kiselina).

Kristalne bele stabilne supstance.

Aktivni oenzimi niacina su nikotinamid adenin dinukleotid (NAD) i nikotinamid adenin dinukleotid fosfat (NADP).Nikotinska kiselina i nikotinamid se brzo resorbuju iz eluca i crevnog trakta (pasivna pri visokim koncentracijama, aktivna difuzija pri niskim koncentracijama).Najvie zastupljen oblik u cirkulaciji je nikotinamid, a osnovni oblici niacina u hrani su NAD i NADF koji bivaju hidrolizovani od strane enzima prisutnih u intestinalnoj mukozi u nikotin amid. Nikotinamid se oslobaa iznad u crevima, jetri i prenosi se putem krvi do elijskih ciljnih tkiva sposobnih da same sintetiu NAD.Niacin se iz organizma izluuje urinom.Biosinteza niacina od triptofana vaan je nain postizanja humanih potreba u niacinu.

Triptofan niacin

Utvreni nutritivni unos triptofana ili niacin ekvivalentan je 60mg triptofana za 1mg niacina tj. 1NE = 60mg Triptofana = 1mg Niacina.

NAD, NADP stavaraju se u svim tkivima u ljudskom organizmu (mitohondrije)

Biohemijska uloga:

1. NAD i NADP

2. Niacin je esencijalan u obliku ovih koenzima, u kojima nikotinamid ima ulogu elektronskog akceptora ili H+ donora u mnogim oksido-redukcionim vitalnim biohemijskim reakcijama (sinteza MK, hormona i dr.).

3. Elektronski nosa

NAD je bitan u intracelularnoj respiraciji

4. Neoksidativno redukcione uloge (NAD je suptrat 3 klase enzima koji kataliu prenos ADP-riboze do proteina).

5. Glucosa tolerans factor

Nikotinska kiselina je deo ovog faktora koji pojaava insulinski odgovor.

DeficitKlasini nutritivni deficit je pelagra (bolest crnog jezika), koja je posebno uestala kod osoba ija je ishrana preteno zasnovana na kukuruzu (50-60 dana od poetka kukuruzne ishrane).Ku