HIRURSKA OBOLJENJA MOZGA I KICMENE MOZDINE

TUMORI MOZGA

Postoji preko 80 vrsta tumora koji mogu rasti unutar lobanje i

dovoditi do oštećenja mozga. Ipak, kod odrasih, 5 vrsta tumora se

sreću u preko 90% slučajeva. Tu su:

1. gliomi - ovde spadaju astrocitomi, oligodendrogliomi,

anaplastični astrocitomi, glioblastomi,... (astrocytoma,

oligodendroglioma, astrocytoma anaplasticum, glioblastoma

multiforme,...)

2. meningeomi- meningeoma

3. neurinomi- neurinoma, schwanoma

4. adenomi hipofize - adenoma hypophyseos

5. metastaze mozga iz udaljenih malignih tumora.-

metastasis cerebri

Prema lokalizaciji infratentorijalni isupratentorijalni ,i naravno

maligni i benigni.

Ovi, kao i ostali tumori u telu, nastaju zbog izmena (mutacija) u posebnim genima normalnih ćelija. Mutacijom neki geni postaju aktivni (proonkogeni postaju onkogeni), a drugi se inaktiviraju (tumor supresorni geni). Ovo se u organizmu stalno dešava u mnogim ćelijama, ali imuni sistem prepoznaje ove ćelije i neutrališe ih. Ponekad ove ćePrema svome rastu tumori se mogu podeliti na one koji, svojim rastom, samo pritiskaju okolne delove mozga i na one koji ih prožimaju (infiltrišu), te na kombinovane. (npr. veći maligni tumori prožimaju mozak i vrše pritisak na njega).lije ne bivaju neutralisane i, ako nastave da se umnožavaju, formira se od njih tumor. Kada tumor dostigne značajnu veličinu on vrši okolni pritisak na mozak, dovodi do njegovog oticanja, remeti krvotok u nervnom tkivu, a može i da dovede do

krvarenja. Sve ovo rezultira simptomima bolesti kao što su: glavobolja, epilepsija, pospanost, razni ispadi u funkciji mozga i živaca glave. Ispadi funkcije zavise od lokalizacije i veličine tumora. To mogu biti sledeći poremećaji: vida, govora, sluha, mirisa, pokretanja ekstremiteta, ravnoteže, osećaja dodira, psihički poremećaji,... Kod benignih tumora se prvo pojavi jedan ili nekoliko simptoma, a zatim se mesecima, a često i godinama, iako tumor raste, novi simptomi ne javljaju. Sledeći simptomi se, zbog sporog rasta, javljaju tek kada tumor značajno poraste.

Najvažnija dijagnostička metoda je snimak mozga magnetnom rezonancom (MRI) Pored ovog mogu biti indikovane i druge dijagnostičke metode kao što su: kompjuterizovana tomografija (CT), EEG, razne vrste evociranih potencijala, endokrinološka ispitivanja (ispitivanja hormona), ispitivanje vida i sluha, snimanje kostiju nakon davanja radioaktivnih materija (scintigrafija skeleta),....

Terapija hemioth,zracenje i hirurgija kao i simptomatska th.

Simptomatsko lečenje se sprovodi u slučaju da postoje otok mozga, glavobolja, epilepsija, povraćanje,... Za otok mozga kod tumora najčešće se ordiniraju kortikosteroid

Hirurško lečenje podrazumeva otvaranje lobanje (kraniotomija), dolazak do tumora i njegovo odstranjivanje. Prilikom odstranjivanja moraju se od tumora odvojiti okolne strukture (nervno tkivo, nervi, krvni sudovi,...). To je nemoguće ukoliko ih tumor prožima (raste infiltrativno). Ovo je slučaj kod većine glioma, a i kod agresivnih i malignih varijanti ostalih tumora. Ukoliko i benigni tumor raste dugo i postane velik on jako pritisne, istanji i za sebe slepi okolne strukture. Njih je tada često nemoguće odvojiti od tumora, a da im se očuva funkcija. Ovo je glavni razlog zašto je važno dijagnozu postaviti rano, dok je tumor još manjih dimenzija. U zavisnosti od toga da li se tumor može odvojiti od okolnih struktura vrši se njegovo potpuno odstranjenje (ablatio) ili samo smanjivanje (reductio)

Najbolju prognozu imaju meningeomi i neurinom i do 95 %petogodisnjeg prezivljavanja ,a najgoru glioblastomi 5,5 %

INFEKCIJE CNS –APCES MOZGA

 nfekcije CNS (centralnog nervnog sistema) su zapaljenski procesi mozga i moždanih ovojnica izazvani mikroorganizmima. Zbog anatomske povezanosti u okviru infekcija CNS  opisuju se i infekcije  poglavine i  kosti lobanje.

U neurohirurgiji su najčešće zastupljene infekcije izazvane bakterijama nespecifičnog (gnojnog) zapaljenja. To su: betahemilitički streptokok, stafilokokus aureus i epidermidis, pneumokok, enterokok, listerija, …  Danas su retke specifične infekcije kao što su tuberkuloza i lues. Ulazna vrata infekcije mogu biti: povreda kože, kosti, dure (jedan od omotač mozga),… Bakterije u CNS mogu doći i indirektno i to preko krvi sa udaljenog mesta (npr upala pluća) ili direktno kao nastavak postojeće okolne infekcije (upala sinusa-sinusitis, upala srednjeg uha-otits medija, gnojenje kostiju-osteomijelitis, infekcije epikranijuma, itd). Inficirano tkivo je u početku crveno i otečeno, a naknadno centralno dolazi do nekroze i formiranja gnoja. Gnoj čine izumrlo tkivo i posebna bela krva zrnca izmenjeni - granulociti. U zavisnosti gde se formira gnoj postoje abscesi (gnoj u upaljenom tkivu) i empijemi (gnoj u anatomski postojećem prostoru npr. gnoj u prostoru ispod tvrde moždane opne-subduralni empijem). Klinička slika infekcije CNS je kombinalicija lokalnih efekata infekcije na tkiva (npr. epilepsija, neurološki deficiti, zatezanje vrata, glavobolja,... ) i sistemskog odgovora na infekciju (febrilnost, malaksalost,...). Lečenje uvek prvo podrazumeva konzervativne (neoperativne) metode. Na prvom mestu su antibiotici. Takodje se daju: antiedematozna terapija, analgetici, antipiretici, hidracija,.... U slučaju da je zahvaćen CNS biraju se antibiotici koji mogu da prolaze upaljenu hematoencefalnu barijeru (barijeru krv-nervno tkivo koja propušta samo neke lekove). Izbor se vrši prema antibiogramu, ali često, zbog hitnosti uvodjenja terapije ili pošto se ranije počela upotreba antibiotika, i empirijski. Uvek se biraju kombinacije novijih antibiotika širokog dejstva i Hirurške metode (operacija) se sprovode ukoliko se radi o težim oblicima primarne infekcije i/ili gnojnoj  kolekciji u lobanji.

Primarne infekcije lica i ušiju operativno leči ORL ili maksilofacijalni hirurg. Gnojenje u lobanji leči neurohirurg. Ukoliko se gnojna kolekcija unutar lobanje ne povlači na konzervativnu terapiju važi pravilo "Ubi pus ibi evacuo!"- "Gde je gnoj odstrani ga". Razlog ovakvog stava je da se kod većine pacijenata u gnoju ne postiže dovoljna koncetracija antibiotika.aplikuju se parenteralno .

HIRURSKA OBOLJENJA KICMENE MOZDINE

Prema lokalizaciji tumori kičme se mogu podeliti na:

1. tumore koji rastu sa pršljena (prednji ili zadnji deo pršljena) –

najčešći su hondrom, osteom, osteoid osteoma, hordom

2. tumore koji rastu unutar duralnog omotača ali izvan kičmene

moždine – najčešći su neurinom (raste sa korena kičmenog

živca) i meningeom (raste sa duralnog omotača)

3. tumore koji rastu unutar kičmene moždine – najčešći su

astrocitomi i ependimomi.

Puno malignih tumora drugih organa mogu metastazirati u

kičmeni kanal ili u pršljenove. Metastaze pršljenova se često

primete na scintigrafiji skeleta. Kada tumor dostigne značajnu

veličinu on vrši okolni pritisak na kičmenu moždinu i korene živaca

i dovodi do njihovog oticanja, remeti krvotok u nervnom tkivu, a

može i da dovede do krvarenja. Mehanizmi kojim tumor oštećuje

nervno tkivo su brojni i, izmedju sebe, izukrštani.

Sve ovo rezultira simptomima bolesti kao što su:

bol u predelu kičme, te u rukamam, na telu ili u nogama

utrnulost pojedinih delova tela

slabost ruku i nogu

smetnje mokrenja i stolice

redje, i to kod tumora gornjeg dela kičme, postoje smetnje sa

disanjem

Ukoliko tumor nije maligan i ne raste široko infilrativno cilj je

uvek da se odstrani ceo tumor. U slučaju da tumor infiltriše

(prožima svojim ćelijama) pršljen i okolna meka tkiva često se

odstranjuju i rubna tkiva oko tumora. Ukoliko tumor prožima

kičmenu moždinu (astricitom benigni, a pogotvo maligni)

odstranjenje okolnih tkiva (delova kičmene moždine) nije moguće.

Operativni p<>ristup kičmi, kao i kod operacija degenerativnih

bolesti kičme, može biti od napred i od nazad. Ukoliko tumor raste

na pršljenu (koštani tumori) onda se odstrani tumor i taj deo

pršljena. Postoje 2 osnovne vrste operacija-laminektomija

(odstanjenje zadnjeg dela pršljena) i korpektomija (delimično ili

potpuno odstranjenje tela pršljena).

Ponekad tumor i/ili operacija dovode do nestabilnosti kičme i nakon odstranjenja tumora potrebna je stabilizacija pršljenova na tom nivou Često mestastaze u telu pršljena dovode do njegovog preloma po tipu kompresivnog preloma što može dovesti do krivljenja kičme. Ovo dodatno oštećuje kičmenu moždinu i korene živaca. U tim slučajeva dolazi i u obzir palijativna operacija tipa vertebroplastika. Tokom ove operacije se ne odstranjuje tumor, već se samo, preko posebnog šprica, uz minimalnu invazivnost, pod pritiskom u telo pršljana ubrizga cement ili drugi materijal. Ovim se visina tela pršljena poveća i uspostavi normalna krivina kičme. To rezultira težina smanjenjem bolova i oporavkom kičmene moždine, ukoliko nije bila značajnije oštećna. Ova operacija je indikovana kod teških pacijenata ili kod onih kod koji se, kasnijim zračenjem, može regulisati rast Adjuvantne metode

lečenja su zračenje i hemioterapija.metastaze. Prognoza nakon lečenja zavisi najviše od: tipa tumora (lošija kod infiltrativnih i malignih tumora); težine neurološkog oštećenja i MR snimka kičme (oštećenja kičmene moždine i promene na njoj, te eventualno zaostatka tumora- rezidua tumora.

Intrakranijalna hipertenzija

U kranijumu se nalaze mozdani parenhim 80%,csl 10% i 10%krv.Do povecanja volumena intrakranijumskog sadrzaja dovode tumori,apscesi,hematomi,edem.Intrakranijalni pritisak meren u mozdaniom komorama iznosi – mmHg,a pritisak CSL je10-15 mmHg.Sve dok csfluid cirkulise u lobanji pritisak je jednak duz celog sistema,kada ekspanzivna promena spreci CSL razvija se gradijent pritiska te dolazi do pomeranja mozdanih masa i njihovog ukljestenja.

KLINICKA SLIKA :EPI,GLAVOBOLJA,MUCNINA,POVRACANJE,VRTOGLAVICA,FOKALNI NAPADI,POREMECAJ SVESTI ,HODA,BRADIKARDIJA,HIPERTENZIJAI ZASTOJNA PAPILA