.9. UREDAJI AUTOMATIKE

9. 1. Principi regulacije rashZadne instalacije

Osnovna uloga uredaja automatike u rashladnojinstalaciji je, da automatski uspostavljaju potreb-ne temperature za hladenje, obe2Jbede sto ekono-micniji rad rashladne instalacije i dbeZJbede za-stitu instalacije i sLgurnost u radu.

Ul'edaji aUJtomatike rashladne instalacije obez-beduju: regulisanje i kontrolu protoka rashladnogfluida, vode Hi dr. fluid a, puStanje urad kompre-sora i njegove zaustavljanje, regulisanje i ikontrolutemperaturnih rezima u procesu hladenja, reg;uli-sanje rashladnog kapaciteta instalacije, zastitu ras-hladne instalacije od ootecenja.

Uredaji automatike mogu se podeliti na osnovusadrz.aja osnovih elemenata, na osno'vu uloge u in-stalaciji, principa rada Hi dr. Na osnovu uloge urashladnoj instalaciji dele se na: uredajeza auto-matsko upravljanje, regulaciju, zastitu, kontrolu isignalizacij u.

Uredaji za automatsko upravljanje rashladneinstalaoije na osnovru dobijenih impulsa ukljucujui iskljUiCuju poj-edine uredaje instalacije Hi elemen-

144

te pOojedinih uredaja (Ootvaranje i zatvaranje ven-tila ukljucivanje i iskljucivanje uredaja za Oota-panje i s1.). ,

Uredaji za automatskOo regulisanje odrzavaju Himenjaju u Oodredenim granicama osnovne para-metre instalacije, temperature, pritiske, nivoe tec-nosti, protOok rashladnog fluirda i vode.

Uredaji za automatsku zaStitu iskljucuju ras-hladnu instalaciju Hi neke nj,ene uredaje iz radau slucaju pOojavenenOormalnih uslova rada (suviSevisok pritisak kondenzacije, nizak nadpritisaJk uljaza podmazivanje, visoka temperatura namotajaelektrOomotOorai s1.).

Uredaji za autcmatsku kOontrOoluslure za regi-strovanje promena parametara instalacije -(tempe-ratura, pritisaka, protoka 'rashladnog fluida, po-tro.snj1u vode i elektricne energije itd.).

Uredaji za automaltsku signalizaciju svetlosnimHi zvucnim signalima upozoravaju na nenormalanrad instalacije (otstupanje terruperatura, -pritisaka 1drugih 'parametara van predvidenih podrucj a, na-stanak kvara nekog uredaja instalacije i dr.).

Mali rashladni uredaji (za domacinstva) i ko-mercijalni rashladni uredaji, rade se isk1lucivo saautomatskim radom. Samo proces otapanj.a ispa-rivaca kod ovih instalacija naj.cesce nije automa-tizovan. Indu5ltrijske rashladne instalacije se naj-cesce izvode sa poluautomatskim radom.

U komercijalnim rashladnim instalacijama ko-riste se uredaji za automatsku regulaciju, uredajiZaautomatsku zaStitu i rede uredaji za' automatskoupravljanje. Uredaji za automatsku kontrolu i sig-nalizaciju se po pravilu ne koriste. U daljem Wa-ganju daj e se pregled i opis naj-ceSCe korLScenihuredaja automatike u komercijalnim i manjim in-dustrijskim rashladnim instalacijama.

145

9. 2. Regulacioni ventili

Uloga regulacionih ventila {ekspanzionih ili pri-guSnih) u rashldnoj instalaciji je regulisanje ka-Heine teenog rashladnog fluisda koji ulazi u ispari-vac i prigusivanje, oOdnosnosmanjenje pritiska tec-nog rashladnog fluida pre ulaska u isparivac.

U instalacij ama malog rashladnog kapacitetagotovo iskljucivo se za regulaciju 'Protoka i prigu-sivanje teenog rashladnog fluida, koristi kapilamacev. U komercijalnim rashladnim instalacijama naj-cesce se koristi termostatski regulacioni venti! arede kClipilarna cev i automatski regulacioni vehtil.U .industrijskim rashladnim instalacijama koriste setermostatski ekspanzioni ventil, venti! sa plovkomna strani niskog pritiska, ventil ,sa plovkoon nastrani visokOig pritska i rucni regulacioni venti!(uglavnom kao Ipomocni element).

.9. 2. 1. Rucni regulacioni ventiZ

Rueni regulacioni ventili, koji su se nekad is-kljucivo upotrebljavali u rashladnim instal:1cijarma,danas se koriste samo izuzetno, za regulisanje ve-likih 'rashladnih instalacija. Primenjuju se uglav-nom kao pomocni regulacioni elcmenti na obilaz-nim vodovima, z.a slucaj kada se zahteva ncpreki-dan rad instalacija i za vreme otklanjanja kvara naosnovnom regulacionom ventilu. Koriste se i u ras-h]adnim instalacijama U opitnim laboratorijama.

Ovi ventili, po konstrukciji, slicni su ruenimzaustavnim ventilima, s tim sto je navojnica vre-tcna znatno finija, a zatvaranje protoka se vrsimnogo sporije, kako bi se 'postigla veca osetljivostl'cgulacije (st 9. 1.).. Sastojc se iz tela ventila (1),iglc (2) cijim se kretanjem kroz sediste igle vrSi

IHi

L

manje Hi vece prigusivanje, membrane (3) kojasluzi za zaptivanje radi sprecavanja isticanja flu-ida i vretena(4) sa rucicom (5) cijim okretanjemse postize uzduino kretanje igle.

§."

51. 9. 1. Rucni regulacioni ventil

I. tela 2. igla 3. membrana 4. vre-teno 5. rucica.3

2Rucni regulacioni venti! jejednostavan i jeftin uredaj.Medutim, ne moze obezbe-diti automatski rad instala-

cije, vec pri radu sa njim stalno mora b1ti prisutanrukovaoc instalacij.e. Ovaj vel1ki nedostatak sveoje danas njegovu primenu skoro iskljucivo na ulo-gu pomocnog regulacionog ventila.

9. 2. 2. Venti! sa plovkom na strani nliskogpritiska

Regulacioni venti! sa plovkom na strani niskogpritiska (sl. 9. 2.) ima 'ulogu, da u preplavljenimisparivacima odrzava uvek isti nivo tecnosti.

Ovaj ventil funkcioniSe tako, 5to se pri paduniyoa tecnosti u telu yentila (1) usled isparavanjaspuSta i plOYik (2) koji preko 'Prenosnog mehaniz-ma (3) pomera iglu (4) i otvara diznu za dovod tec-nosti (5). Pri porastu nivoa tecnosti plovak se dizei oprekoprenosnog mehanizma iglom zatvara diznu:'.ll dovod teenosti.

147

Koristi se uglavnom kod amonijaenih instala-cija sa preplavljenim isparivaeima (kod freonskihinstalacija se koriste :pretemo regulatori nivoatocnosti).

51. 9. 2. Serna venUlasa plovkomna straniniskog pritiska

J. telo 2. plovak 3. prenosni mehanizam4. igla 5. dizna.

9. 2. 3. Ventil sa plovkomna strani visokogpritiska

Reguacio'11i venti! sa plovkom na strani visa-kog pritiska (sl. 9. 3.), sliean je po konstrukciji prethodno:m ventilu. On medautim funkcionise tako, daBe sav rashladni fluid koji se kondenzovao u 'kon-denzatoru prebaci u isparivac (oddava stalan nivotOCnosti u resiveru odnosno kondenzatoru). Cimnivo teenosti u telu ventila sa plovkom (1) poraste,plovak (2) se podiZe i .pomeranjem igle (4) pre.k.oprenosnog mehanizma (3) omogucava prolaz tec-nog rashladno.g fluida u isparivac.

Ovaj ventil se koristi kod instalacija sa jednimpmplavljenim isparivacem ill sa viSe isparivacaIwji su vezani preko zajednickog odvajaca tecnosti.

I.IM

Radi oibez:bedenja sigurnog rada ventila, l~omorasa plovkolffi mora biti vezana 'Vodom za izjednace-nje pritiska. Kod instalacija 'sa ovim ventilom po-trebno je precizno punjenje, tako da isparivac mozeprimiti svu predvidenu kolicinu rashladnog fluida. .

5 " 3 2 1

\- I I I ~\~,.r

-- --

51. 9. 3. Serna ventila sa plovkorn na strani visokog pritiska

1. telo 2. plovak 3. prenosni rnehanizam 4. igla 5. dizna.

9. 2. 4. Kapilarna cev

Kapilarna cev je 'cev veoma malo,g protoCnogpreseka. Koristi se :za regulaciju protoka i prigu-sivanja rashladnih fluida u svim domacim frizi-derima, u solbnim klimatizerima, na vecini konzer-vatora a i na drugim manjim komercij alnim ras-hladnim uredajima. U navedenim instalacijama sekoriste kapilarne cevi precnika 0,6 do 2 mm i du-zina 1 do 5 m.

Kapilarna cev je veoma jedn05tavan i jeftinelemenat. Pooto je uvek otvorena omogucava izje-'dnacenje pritiska na usisu i potisu po prestankurada kom:presora. Time je olaksano ponQIVnopokre-tanje kompresora.

149

Da bi se postigao sto 'ujednaceniji rad rashladneinstalacije, potrebno je veoma precizno punjenjerashladnim fluidom i uljem za podmazivanje. In-stalacija sa kapilarnom cevi nema resiver i zah-teva veoma malu kolicinu -rashladnog fluida, ali ifJotpunu hermeticnost instalacije.

Zapremina isparivaca treba da je sto manja, aipak dovoljno velika da pr.imi celu kolicinu teenograshladnog fluid a, jer po. prestanku rada kompre-~ora fluid preko kapilare ide u ispariva,c. Da bi seizhegao prodor 'teenosti na usis kom!P'resora, cestose na izlazu isparivaca postavlja mali rezervoarkoji prima visak teenosti. Usisna cev iz rezervoa.ra izlazi (jbavezno odozgo:

9. 2. 5. Automatski regulacioni ventil

Automatski regulacioni ventil se koristi za ma-nje rashladne instalacije sa sarno. jednim ispari-vacem. Konstrukcija mu je tako izvedena, da odr-zava konstantan pritisak u isparivaeu za vremerada kompresora, a sprecava preplavljivanje ispa..rivaea za vreme kada kompresor ne radi. Nije po-godan Z;:linstalaciju sa viSe isparivaca, jer je prak-tieno nemoguce da se svi ventili podese na istipritisak isparavanja i da rade istovremenD.

Konstrukcija automatsk.og regulacionog ventilaprikazana je na slici 9. 4. Tecan rashladni fluidulazi na otvor (1), prolazi kroz diznu (2) gde sepamocu igle (3) vrSi prigUiSivanje i izlazi na otvor(4). Na polozaj igle uticu sledece sHe: sila opruge(7) i sila koja nastaje dej'Stvom atmosferskog pri-tiska na meh (5), koje deluju prekD polugice (6) napokretanje igle (3) nanize (sila F.), sila F3 opruge

150

L-.

-

(10) i sila F2 koja nastaje dej'stvom pritiska usisa-vanja sa donje 'strane meha (5), koje deluju napokretanje igle (3) naviSe. Dejstv.o 'Pritiska na igluse zbog male povciine zanemaruje.

Za 'odredeni polo,zaj igle, .odnosno za odre4enoprigu.sivanje, ove sile se nalaze u ravnotezi. Kakosu sila koja nastaje od atmosferskog pritska nameh i sila opr.uge (10) konstantne, visina pritiskaispaTavanje se podesava promenom sHe na opl"U'zi(7), okretanjem zavrtnja (8). Sa:bijanjem opruge (7)potsize se viSi pritisak isparavanja, a njenim m-pustanjem nizl pritisak isparavanja. Jednom nere-gulisan ventil daje konstantan pritisak isparava-nja tokom rada instalacije.

51. 9. 4. Sema delovanjaautomatskog re- '

gulacionog ventila"1. ulazni otvor 2. dizna

3 3. igla 4. izlazni otvor 5.meh 6. polugica 7. opruga8. zavrtanj za regulisanje9. telo ventila 10 opruga.

Kada se zaustavi rad kompresora, pritisak ui~arivacu pocne da raste, raste i sila F2, koja sa si-10m F3 nadvladava silu F. i zatvara prolaz rashlad-nom fluidu. Kada kompresor pOCne ponovo da radi,pritisak u isparivaeu opada, pa i sila F2, i sila F.nadvladava zbir sila F2 i F3 pomera iglu (3) naniZeI otvara diznu (2). Ravnoteza ovih sila se uspootav-Ija na regulisanom pritisku isparavanja.

8

7

6

1

9

5

-

151

Nedostatak ovog ventila je,rada .kompresora isparivac nije

1~,

1 ,

2--,

sto na pocetkudobro iskon.scen.

4

.3.

SI. 9. 5. Automatski regu-. lacioniventilARV

proizvodnje firmeDANFOSS

*1. zavrtanj za regulisanje 2. zaptivna kapa3. zaptivka 4. dizna 5. igla 6. filter 7. izlaz

Kalko O'Vajventi! radi sa konstantnim pritiskomisparav.anja, re-gulacija rada rashladne instalacijene moze se vrsiti presostatom, vec termostatorn.

9. 2. 6. Termostatski regulacioni venti!

Termostatski regulacioni venti! je taka kon-struisan da je uvek povciina isparivaca maksimal-no iskorlsicena i da tecan rashladni fluid ne moZeda dospe do kompresora. Izraduje se kao venti! saunutraSnjim izjednacenjem pritiska i kao venti!sn spoljnim izjednac.enjem pritiska.

Termostatski regulacioni ventil sa unutraSnjimIzjednacenjem pritiska prikazan je na slici 9. 6.'!'('can rashladni fluid ulazi kroz ulazni otvor (1)

I prolazeci kroz diznu (2) gde mu se obara pritl-

Ih2

sak preko otvora (4) ide u isparivac (12). Kolicinarashladnog flulda koji 'prolaziu isparivac zavisiod toga, koliko je igla (3) otvorila otvor dizne (2).

, 12

"

SI. 9. 6. Sema delovanja termostatskog regulacionogventilasa unutrasnjim izjednacenjem pritiska

I. ulazni otvor 2. dizna 3. igla 4. izlazni otvor 5. meh6. polugica 7. ka.pilara 8. pipak 9. telo ventila 1O.oprugaJI. zavrtanj za regulisanje ]2. isparivac.

Na pol'ozaj igle (3) deluju tri sileo Sila F2 na-staje dejstvom pritiska rashladnog fluida na do-nju ,povrsinu meha (5). Kretanje meha prenosi seprcko polugica (6) na kretanje igle.

Pipak (8) napunjen je teCnoScu Hi gasom i pri-cvrscen na usisnu cev na izlazu isparivaca. .za-grevanje pipka od rashladnog fluida izaziva po-rast pritiska u pipku, koji se preko kapilare (7)prenosi na prostor iznad meha (5) i izaziva silu Fl.

Sila F3 nastaje usled dejstva opl'uge (10). Silapritiska opl'uge najcesce se moze regulisati okre-tanjem zavrtnja 11.

153

Pri radu :rashladne instalacije, zbir sila F2 i F3mora ,biti 'u ravnotezi sa silom Fl. Da bi sila FI sa-vladala silu F2 i F3 i otv:orila diznu, mora u ispa-rivacu doci do :pregrevanja rashladnog fluida. Ovopregrevanje oibimo iznosi 4 do 7°C, u zavisnostiod konstrukcije ventila, odnosno od punjenja pip-Ita i pritiska .opruge.

Pot-puno iskoriScenje 'PovnS'ine isparivaca po-stiZe se na sledeci na,cin. Ako je toplotno optere-cenje vece, odnosno veca potreba hladenja, ras-hladni fluid brZe isparava. Pregrevanje rashladnQgfluida je veca, sto izaziva veci pritisak 'U pipku,pomeranje igle i povecanje otvora dizne. Ako jepotreba hladenja manja, rashladni f1uid spo,rijelspari. Smanjuje se stepcn pregrevanja i pritisaku pipku. Pomerarrjem igle se pritvori otvor dizne1 smanjuje kolicina teenog rashladnog fluida. kojiu]azi u isparivac.

- 2

4

-, SI. 9. 7. Termostatski re-~ulacioni ventilTVFM proizvod-nje BrineDANFOSS"

10 -"

--9

--'0 1. poklopac meha ~. polu-gica 8. dizna 9. igla to.izlazni priklJucakJJ.opru-

, ga za regulis:mje 12. zap---tt bvaca 13. vreteno za regu-

lisHnje prcgrevunja 1'1.kapa 15. kapilarna cev16. pipak 17. filter 18..ulaz-ni prikljucak.

Pored potpunog iskoriScenja povrsine ispariva-1,1, omogucenja Iprolaska i velike kolicine tecnostiIeIIdn je ona potrebna, ovaj venti! odrZava gotovo

It!

Lnn

r

stalnu razliku temperature sredstva koje hladimo(vaZiduh, vQda itd) i temperatura isparavanja. Oveosabine Cine ovaj venti! gotovo idealnim regula~cioni,m ventilom, sto omogucava najsiru primenuPQgotovu kod slozenijih rashladnih instalacija.

Termostatski regulacioni venti! sa spoljnim iz-jednacenjem pritiska prikazan je na slici 9. 8.

--t-~7

12

._-'38

51. 9. 8. Serna delovanja terrnostatskog regulacionog ventilasa spoljnirn izjednacenjern pritiska

I. ulazni otvor 2. dizna 3. igla 4. izlazni otvor 5. meh 6polugica 7. kapilara 8- pipak 9. telo ventila 10. opruga II.l8vrtanj za regulisanje 12. isparivac 13. vod za izjedna-i'enje pritisk.8.

Kod isparivaca sa duzim cevima, odno~no savecim padom pritiska, pritisak na izlazu isparivacaJe znatno manji nego na ulazu isparivaca (kod,'(\{§ulacionog ventila). Da bi sila Fl nadvladala sileFa i F3, potrebno je znatno vece pregrevanje ras-hladnog fluida, opa se korisna povrsina isparivacaHrnanjuje.

155

Da bi se i~beglo n~potpuno iskoriscenje po-V'rsina isparivaca, III.OVOIDslucaju, u termostatskiventil se wbacuje v.od za izjednacenje pritiska (13).Hazlika U odnosu na prethodni ventil je samo utome, sto na donju povrsinu meha ne deluje silaod pritiska gasa na ulazu u isparivac, vec sila odIu.itiska gasa na izlazu ispa:rivaca.

Ovi ventili, ,clbicno se koriste za padove pritiskatI isparivacu vece od 0,2 at. i za isparivace napa-Jnne ipreko razdelnika tecnosti.

12Jbortermostatskog regulacionog ventila za od-J'l'dcni rashladni kapacitet, 2;avisi od .pada pritiskau ventilu, temperature isparavanja i vrste ras-htnc1nog flQ.ida. $to je 'Veca razlika pritiska na,,1nzu i izlazu iz regulacionog ventila, yeti je i pro-\,j,)( kroz njega. Kod niskih temperatura isparava-/lj;\, pri ekspanziji, .:dolazi do isparavanja veeegI" ocenta tecnog fluida, ato otezava protok i sma-nJuje kolicinu rashladnog fluid a koja protice.

Pri i:z:boru termostatskog r~gulacionog ventilatwba se drZati preporuka iz kataloga proiz~odaca.I'olrobno je imati na umu, da se promena rashlad-Hog kapaciteta kompresora pri promeni tempera-1.III'a i kondenzacije, vrsi po sasvim drugim zako-/lIma od promena kapaciteta ekspanzionog ventila.1'1'1 padu pritiska kondenzacije napr., kapacitetIwmpresora raste, a kapacitet regulacionog ventilaupiICla.Prema tome izhor termostatskog regula.cio-I\(}/lventila se ne vr.si prema nominalnom Hi stan-clltrdnom rashladnom kapacitetu instalacije, 'Vel:fI"I'mn kapacitetu na predvidenom rezimu rada.

I.~abrani regulacioni venti! treba da ima isti ill/l1.to veci maksimalni kapacitet, od maksimno pa-l. ,'hnog' kapaciteta instalacije. Medutim, ne sme se

1'.11

,;

l(oristitf termostatski regulacioni venti! znatno ve.cog kapac~teta nego sto je potrebno, jer to izazivabrzo habanje sedista igle (ili diska), smanjenje vekatrajanja i neravnomerniju regulaciju.

9. 2. 7. Razdelnik teenosti

Kako se isparivaci vecih rashladnih povrSinaizvode sa nekoliko paralelnih sekcija, radi sma-njenja pada pritiska kroz isparivac, napajanje sva-kc sekcije sa tecnim rashladnim fluidom se vclirosebno. Da bi se OIbezbedilo ravnomerno napajanjetprnim rashladnim fluidom svih sekcija i boljeiskoriscenje .povrnine ispariva.ca, koristi se .raz-dC"lniktecnosti.

Razdelnik teenosti sa cen-.J tralnom diznom (sl. 9. 9.) sa-

stoji se iz dizne (1) i telarazdelnika (2). Prolazeci kroz

dlznu, tecan rashladni fluid se siri u obliku lepezeI nwnomerno deli po odvodnim kanalima telaI'lIzdelnika.

Razdelnik j-e vezan direktno za termostatskiI't'gulacicni vcntil ili veoma kratkim cevovodomndmah iza njega. Precnik ove cevi je neSto yeti odl'pvi na ulazu u regulacioni venti!. Dok poloZajtc\rmostatskog regulacionog ventila najcesce molehi ti proizvoljan, razdelnik se mora postaviti u ver-tIItnlni polozaj, sa kretanjem teenosti bilo navisehllo nanize, radi postizanja rvanomeme .podele

1 51. 9. 9. Razdelniktecnosti1. dizna 2. telo razdelnika 3. raz-

-2 delne cevi

157

Huida. Bmj razdelnih otVoorarazdelnika mora bitijednak sa !brojem sekcija ispariva.ca koji se na'Paja.Broj ovih otvora po razdelniku krece se od 3 do 30.

Razdelna cev (3) odvodi tecan rashladni fluidod razdelnika do sekcije isparivaca. Razdelne cevikoje napajaju isti isparivarc moraju biti p'otJpunoistih duZina. Te duzine se krecu najcesce od 0,3do 1,5 rn (vece .duz.ine sarno izuzetno).' Precnikovih cevi zavisi od kolicine rashladnog fluida kojiprotice, temperature isparavanja i duzine cevi. ULubeli 9. 1. dati su orijentacioni podaci za izborprecnika razdelnih cevi za F-12. Za F-22 dozvo-Ijeni su 1,5 puta veci a za CH3Cl, dva puta veci,'nshladni kapadteti. Ne sme se izahrati suviSeVl.'Jikiprecnik, da ne bi doolo do znatnijeg ispara-vunja pre ulaska fluida u sekciju isparivaca.

Prccnik dizne -razdelnika tcenosti je rnanji odIU't'l'nika dizne regu1acio~()g ventila, sa kojim jev,';,nll za 15 do 20%. Razdelnik se po pravilu ve-. IIJl' za termostatski regulacioni ventil sa spolj-111mizjedna.cenjem pritiska.

1',14

lahcla: 9. 1. Maksimalni dozvoljeni rashladni kapacitet porazdelnoj cevi u kcaljh za F-t2

Precnik Duzina Temperatura isparavanja--.-.. _._--mm m +5oC OCC -100C -20oC -3OCC

0,5 1840 1590 1130 760 530f) x I 1,0 1400 1210 870 580 400

1,5 1090 940 680 450 3100,5 3600 3100 2250 1480 1030

(j x 1 1,0 2750 2370 1720 1130 7901,5 2160 1860 1350 890 620,0,5 8960 2230 5600 3700 2580

H x 1 1.0 6880 5930 4300 2840 19801,5 5440 4690 3400 22/10 1560

r

9. 3. Termostati

Termostat Je uredaj koji u rashladnoj instal a-ciji sluzi da regulise neku temperaturu. Kod ot-stupnja te 'temperature izvan regulisanih granicadaje impuls regulacionim uredima (naj6eSce pre-kidanjem Hi zatvaranjem kola struje), koji svojimdejstvom uticu na to da se temperatura VTati uregulisane ,granice.

NajceSce se termostati konstruktivna izvodC!tako (st 9. 10.) da poseduju meh (1) koji je prekakapilarne cevi (4) vezan sa pipkom (5). Pipak jenapunjen fluidom koji pod dejstvom temperaturemenja svoju zapreminu pri cemu se menja i pri-tisak na donj'll pOVTsihu meha.

SI. 9. 10. Sema delovanjatermostata

J. meh 2. kontaktl 3 op-ruga 4. kapilarna cev 5. pi-pak 6.dugme zaregulisanje.

Regulisanje granica temperature vcii se prekoupruge (3), okretanjem zavrtnja za regulisanje (6).Aka temperatura parasta iznad regulisane wed-nasti, pritisak u mehu talika poraste, da sabijeopr.ugu (3) i ukljuci elektricni kontakt (2). Kadatemperatura opadne ispod regulisane vrednosti,Rila apruge savlada silu meha i iskljuCi elektricnikontakt. Da bi se iZibegla varnicenje, kad teI"IDO-otata se ukljucivanje i iskljucivanje kantakta obic-no. vrSi preka mehanizma sa prebacivanjem prekornrtve tac.ke.

159

Temtostati se rade isto tako i sa zivinim kon-tnktima. 'OVli ternnostati se moraju montirati ver-Ilkalno i na postolje 'bez vi!bracija (van uredaja sau({raderiim rashladnim agregatom).

Svaki termostat se izraduje sa odredenim op-lIut:{omrada Jtoji se daje u katalogu proizvodaca.Pri regulisanju zeljene temperature preko odre-(fpnog dugmeta, reguliSe se obicno temperatura,pri kojoj ce termostat ukljuOiti elektricni kontakt.I~klj.ucivanje se vrSi na nesto nizoj temperaturi.Ova razli:ka zove se diferencija i moze biti kon-.I:nntna, Hi se maze tokom rada podesavati (poseb-no dugme na termostatu). Diferencija najcesceI:nosi 1+ lOoe.

Pri svom radu u rashladnoj instalaciji termo-..tali najcesce ukljucuj.u i iskljucuju magnetne ven-ti h~ Hi elektromotore kompresora (kod malih ras-hludnih instalacija).

'rermostati se izraduju kao: 1. prosto'rijski ter-It\O/ltati, 2. isparivaCki termostati i 3. termostati zaII,en.ost.

9. 3. 1. Prostorijski termostat

Koristi se za regulisanje temperature u rashlad-

111mornnanima i ras~ladnim komorama. PiJpak ko'iIlOl1troliSe zeljenu temperaturn, postavlja se nalIu"sto u roomori za koje se smatra da je najblizeLltl1.unim uslorvima (odmaknuto od zida i udaljenolid vrata Hi isparivaca). Kuciste termostata moze'II' rnontirati u rashladnoj komori Hi van nje. Kod

1110

nekih konstrukcija kuciste termostata i kapilarnacev treba da se nalaze na mest'll gde je tempera-tura uvek bar za 2-+3°C visa od temperature nakojoJ se nalazi pipak, pa je pozeljno da budu vanrashladne komore.

..

--

-.

2

J

4 51. 9. 11. Prostorijski ter-most:at QT4proizvodnje firmeDANfOS5

5

6

7 ]. dugme za podesavanjetemperature 2. elektricniprikljucak 3. kablovslduvodnik 4. elektricni prik-Ijucci 5. kontakti 6. kotvamagneta 7. stalni magn..t8. navrtka za podesdv1lnjediferencije (temperaturaukljutivanja) 9. kuclstemeha ]~i. pipak.

6

9

fJ

Neki tipovi prostorijskih termostata rade se bezpipka i kapilarne cevi. Fluid koji promenom tem-»PI'ature menja pritisak deLujuci na kontakte ter-mostata nalazi se uz sami meh. Zbog toga se ceotl'rmostat mora 'Postaviti u komori i to na mestukoje najvise odgovara uslovima koje zelimopo-Ntici (odmaknuto od zida i udaljeno od vrata iliIspari vaca).

161

9. 3. 2. IspaTivacki .termostat

Sluzi uglavnom za regulisanje temperature uclomacim friziderima i komercijalnim rashladnimIII'l'dajima - vitrinama, ormanima itd. Pipak ter-lIlostata je vezan za usisnu cev na izlazu iz ispa-I'lvaca, na mestu gde rashladni fluid jo.s nije pre-H"l'jan. Ovi termostati l1stvari posredno kontroliSuIcmperaturu okoline preko temperature ispariva-IIjn. Obavezno se primenjuju kod rashladnih insta-lilC'ijakod kojih se regulacija vrsi automatskim re-IIIIJncionim ventilom ili pomocu ka,pilarne cevi.()vi termostati mogu imati mehanizam kojim se1'1'\'\<:0posebnog dugmeta' regulise automatski rad,"onLinualan rad Hi iskljucivanje rashladne insta-1,I('IJe. testo se rade i sa uredajem za 'Poluauto-Illutsko otapanje.

9. 3. 3. Te1'mostat za tecnost

Koristi se za regulisanje temperatura raznih\1>(I\Osti.Pipak koji kontroliSe temperaturu izra-'111'1\je tako, daostvaruje dobar kontakt sa teCnoScu\ IHtovremeno obezbeduje zaptivanje na mestu uvo-III'nju u sud sa tecnoocu. Treba obratiti pdnju da"Ipnk nigde ne dodiruje cevi isparivaca. Ovi seII I'mostati izraduju sa malom diferencijom (1-t40C).

Nl'ki tipovi termostata se mogu korlstiti kao"l'o!1lorijski i kao termostati za teenost, kada S8tlllllnje posebna zaptivka za zaptivanje kapilarneI I \ \' no mestu ulaza u sud sa tecno5cu.

III '

r9. 4. Presostati

Presostat je uredaj koji u rashladnoj instalacijisluzi da regulise odredeni pritisak. Kod otstu-

panja pritiska izvan regulisanih granica daje im-puIs (najeesce prekidanjem Hi zatvaranjem kolastruje) kojim isklju~uje ili ukljucuje rad kompre-sora Hi grnpe cilindara kod vecih kompresora.

Serna rada presostata veoma je sHena O!pisanojsemi rada termostata. Razlika je u tome 5to nema

pipka, vec je meh preko k~pilar¥'e direktno vezanza prostor eiji pritisak regulise. .

Presosta'ti se izraduju sa odredenim opsegom['uda koji :t:avisi od namene i proizvodaea. Pri po-dcSavanju pritiska preko odredenog dugmeta, re-f{ulise se pritisak pri kome presostat iskljuCi (iliLJJ!djuei)elektrieni kontakt. PonoV1o ukljucivanje(iskljueivanje) v:rsi se na drugom pritisku. Razlikaovih pritisaka zove se diferencija i podesava seposebnim dugmetom.

Po sv-ojoj nameni .presostati se mo'g'Upodeliti na:1. presostate niskog pritiska, 2. pre30state visokogpritiska i 3. diferencijalne presostate.

9. 4. 1. Presostat niskog pritiska

Ovaj presostat (naziva i regulacioni presostat)prekida kolo struje kad pritisak padne ispod regu-'lisane granice, a zatvara ga elm pritisak poraste zarl'gulisanu diferenciju.

163

Ovi presostati se obicno koriste za zaStitu agre-gata od preniskih pritisarka, Hi za regulaciju radainstalacije, a rood vecih kompresora i za isklju-civanje i ukljuCivanje poj.edine grupe cilindara.Serna rada je ista kao i kod opisanih termGstata(81. 9. 10.), sem sto nema pipka (5), vec je kapilarnacev vezana za deo instalacije niskog pritiska.

1

-2

.. - J 51. 9. 12. Presostat niskogpritiska RT1,proizvodnje HrmeDANF055 ..JI-I.:-~''';'.-~ .,

~ o~ 6 1. dugme za pode§avanjepritiska 2. elektricni prik-

..- . 5 Ijucak 3. k"blovski uvod-nik 4. elektricni prikljucci5. kontakti 6. kotva mag-

' neta 7. stalni magnet 8:"6 navrtka za podesavanje

diferencije (pritisak uklju---. 9 civanja) 9. I<ucistc meh I

10. Ulazni prikljucak.- 0-'-- 10

Presostati niskog pritiska obicno imaju dvadugmeta. Jedno je za regulisanje pritiska iskljuci-vonja, a drugo za regulisanje diferencije, odnosnopri Liska ukljuCivanja. Radno p:)drucje im se kre-"(' od 0,05 kplcm2 do 6 kp/cm2 a diferencija oIbicnoLmosi 0,5 do 3 rkp/cm2. Ako se na primer dugme/.11I'l'gulisanje pritiska iskljucivanja postavi naI ntm. a dugme za regulisanje diferencije na 0,6IIIIn., onda ce se ukljucivanje instalacije vrsiti naI,ll atm a iskljucivanje na 1 atm.

III I

,

9. 4. 2. Presortat visokog p1'itiska

Naziva se jo.s i sigurnosni ,presostat. Za razlikuod pI1esostata niskog pritiska, prelcida kola strujekad pritisak prede .regulisanu granicu, a ponovoga uklj.OOu,je kada pritisak pa:dne za diferenciju(sl. 9. 13.). Sema delovanja mu je sHena kao i kodpresostata niskog pritiska, aU se z:bog obrnutogdelovanj a nepO'kI'letni kontakt nalazi sa donj estrane.

,

I rr==!

5~..-

3

151. 9. 13. Serna delovanja

presostata viso-kog pritiska

1. meh. 2. kontakti 3. op-ruga 4. kapilarna cev 5.dugme za regulisanje

lL:

".-

Koristi se uglavnom kao sigurnosni element istiti instalaciju od preterano visokOig opritiska kon-denzacije (Oibicno ako nestane vode ili va2lduha zahladcnje kondenzatora). Kapilarna cev presostatavezuje se na deo sistema pod visokim ,pritiskomkojli sti1Ji.Presostati V'isokog prittska obiicno imajudva dugmeta, jedno za regulisanje 'pritiska uklju-l:ivanja a drugo za regulisanje diferencije. Radnopodrucje im se k.rece .cd 6 do 22 kp/cm! a diferen-cija od 2 do 6 tkp/cm!. Ako se na primer, dugmeza regulisanj1e pritiska ukljucivanja postavi na 8a tm, a dugme za r:egulisanj e diferencije na 4 atm. .onda ce se iskljucivanje instala'cije vrsiti na 12atm, a ponovo ukljucivanje na 8 atm.

165

,

9. 4. 3. Diferencijalni presostatSlmi uglavnom za zastitu kompresora koji ima

poomazivanje pod pritiskorn. KontroHse razlikuizmedu pritiska uljaza podmazivanje i pri-tiska rashladnog flui-da u kar.teru kompre-sora.

Ovaj se presostatmontira obicno uz samkompresor. Deluje ta-ko, sto iskljucuje kolastI'luje kada razlika iz-medu pritiska podma-zivanja i pr'itiska koji

vluda u karteru padne ispod 'fegulisane vrednosti.Ova razlika najcesce iznosi 0,5 do 2 atm. u zavis-I\osti od konstrukcije kompresora.

II\(}

'~

""0~ .."'~.........

"'."'@

SI. 9. 14. Diferencijalni pre-sostat RT 260 Aproizvodnje HrmeDAN FOSS

1. priklju~ak za cev 2.elektricni prikljucak 3. to-cak za podeSavanje 4. kab-lovski uvodnik 5. prik-Ijucne kleme 6. kotva.magneta 7. kontakti 8. stal-ni magnet 9. navrtka zapodesa vanje diierencije)0. prikljucak za cev: A)meh koji se prikljucuje nakarter kompresora, B) mehkoji se pricvrscuje na po-tisni vod pumpe.

"""--- -- -

Diferencijalni presostat moze u sebi imati ug.ra-den i vremenski rele. Ukoliko razlika kontroli-sanih pritisaka padne ispod regulisane granice, aUu roku od 45 - 60 sec. ili i 90 sec. na kolitko jeobieno regulisan vremenski rele. ponovo porasteiznad minimalne regulisane, uopste ne dolazi doiskljueenja kompresora. Do iskljueenja dolazi tekako razlika pritisaka bude ostala ispod regulisanegranice duZe od ovog vremena.

9. 5. Ostali uredaji automatike

9. 5. 1. Magnetni ventiti

Magnetni ventili (s.olenoidni ventili) su tip zau-stavnih ventila, koji otvaraju i zatvara1u prolazrashladnom fluiidu, vodi 'i dr. fluidima pod dejstvomelektrienih impulsa. Elektricni impulsi se dobijajudejstvcm termostata, presostata Hi dr. Prolaskomstruje kroz namotaj ventila obrazuje se magnetnopolje koje otvara venti! posredstvom pt'dizanjakotve. Pri prekidu strujnOtg kola dolazi do zat-varanja ventila.

J

SI. 9. 15. Serna delovanjamagnetnog ven-tila sa direktnimdejstvom

J. ulaz 2. izlaz 3. igla 4.namotaj 5. kotva 6. otvorza prolaz fluida

I--,i

Magnetni ventili, po na'cinu :fiunkcionisanja m9-gu se podeliti u 4 grwpe i to: 1. sa direktnim dej-stvom, 2. sa serro dejstvom, 3. sa prisilnim servodcjstvom i' 4. sa pilotskim upravljanjem.

167

Najces6e su magnetni vlentiJi sa direktnimdej-ijtvom i koriste se kod cevi manjih preseka (s1.9, 15.). Kada kroz elektdemi namotaj (4) proticedektI'ficna stroja, obraxuje se magnetno polje ikojepodiZu kotV1U(5) i .iglu (3), 'cime se otvaxa otvor (6)1 omQgucuje pr:olaz fluida iz ulamog o1;vora (1) katzlamomotvoru {2). Prekidom kola stroje dej-stvomagnetnog polja, pa se kotv.a i igla spulStaju i za-tvava}u prolaa: fluidu.

Kod ostalih tipova magnetnih ventila, uspostav-Ijeno magnetno polje ne del1l1e direktno, vel: po-.redno, na otvaranje otv.ora za prolaz fluida. Ko-riste se za cevi srednjih i veeih preenika. Prednost1m je u manjoj potrebnoj dimenziji i mirnijemI'ndu u odnosu na ventile sa diTektnim dejswom.

U rashladnim instalaci.jama magnetni ventili semogu koristiti ka'o zaustavni ventili i tecnog i ga.tlovitog rashladnog fluida, Prednost ima primena!tod tecnog rashladnog fluida, jer su oevi manjihdtmenzija i zatptivanje se lakSe ostvaruje.

9. 5. 2, Ventil konstantnog pritiska

Posta'Vlja se na usisnom vodu na izlazu iz is.parivaca, mod rasWadnih instalacija mji isparivaci"/Ide pod razHCitim temperaturama. Uloga mu je

da regulise odredeni priti-5 sak a time i tcmperaturu

ispactvaca na cijem se izlazupostavlja.

J SI. 9. 16. Serna delov811javenUlakonstantnog pritiska

1. telo venti lit 2, opruga 3. meh4. otvor za prolaz fluida 5. za-vrtanJ za regulisanje

I

"

IIiH

Konstrukcija ventila prikazana je na slici 9. 16.Regulisanj,e pritiska korji zelimo da ostvarimo uisparivacu vrsi se dejstvom opruge (2), ~iju silureguliSemo okretanjem zavrtnja za regulisanje (5).Kada pritisak u isparivaeu poene da opada ispodV'rednosti na koju je venti! nareguIisan, oprugasavladava silu pritiska na meh (3), 'pritvara otvor(4) i pritisak u is.parivaou raste na reg.ulisanu vred-nost. U sl'1JJCajuda pritisak u isparivaeu poraste,sila na mehu savladava sUu oproge, poveeava seotvor, i pritisak u isparivaeu opada do regulisanevelicine.

Bored koriScenja u slooenim rashladnim insta-lacijama, ovi ventili se koriste i kod hladenja tOO-nooti, jer oddavanjem stalnog pritiska pa i tem-perature u isparivaJcu, onemogucavaju zamrzavanjeteenosti.

9. 5. 3. 'I'2TmOstatskiregulatOTtemperature

Koristi se za regulisanje temperature rashladmhinstalacija sa nekoliko isparivaca koji rade na raz-licitim temperaturama isparavanja, najcesce kadase njmov rad regulise opresostatom. Postize veoonamalu diferenciju vazduha u kom.ori (:f: O,750C) 1sprecava da temperatura spadne ispod doovoljenogminimuma. Koristi se i za regulisanje tempera1Jurevode Hi Ipiva, kada se zeIi spreeiti smrzavanje tee-nosti Hi za .reguIisanje hladenja, samo kada se Zelimala promena temperatura sole.

Termostatski regulator temperature regL1.1metemperatuuu sredine, koja se hladi promenom tem-perature isparavanja (sl. 9. 17.). Porast temperatu-re u komori izaziva porast pritiska u pipku (7),Iwje preko kapilare (6) i meha (3) otvara otvor za

169

prolaz fluida (2), sniZavajuCi temperaturu u isparl-vacuo Pri smanjenju te~erature u komori, priti-salt u menu opada i otvor (2) se pritvara.

SI. 9. .1. Sema delovaojatermostatskogregulatora i tem-perature

1 telo venUla 2. otvor zaprolaz fluida 3. meh 4.opruga 5. zavrtanJ za regu-IisanJe 6. kapilara 7. pipak

Termostatski regulator se postavlja na usisnomvodu iza isparivaca, i po moguCnostvu van komorekoja se hladi. Pipak (7) se postavlja u komori namesto sa prooeenom temperaturom (odmaknutoud zida i udaljeno od vrata i isparivaca). U svakom.Iucaju, telo regulatora i kapilare treba da se n.a-Il\ze na temperaturi 2-3°C visoj od temperaturerllcsta na kome se nalazi pipak.

Termostatski regulatori se izradu1u i bez pipka,Itnda se fluid za regulisanje .rada nalazi uz sammoho U tom slucaju se oeo tel'mostatski regulatorI\tnvlja u komoru, OIPetna usisnom vodu, po izlaskuI? isparivaca i na mestu sa 'proseenom tem.peratu-l'Om koju zelim.o regulisati.

5

7,

9. 5. 4. Regulator kapaciteta kompresora

Koristi se za regulaciju rashladnog kapacitetaIr.ompresora koji nemaju 'ugraden uredaj za re-U'ulncijukapaciteta. Najce5ce5e koristi kod rashlad-nlh instalacija sa vise isparivaca, kod kojih se top-lolno optereeenje cesto menja, Hi cesto dolazi doI~kljucenja iz rada nekog od isparivaca.

I ill

Regulator kalpaciteta automatski podeSava pri-tisaok usisavanja prema .potrebama hladenja. Po--stavlja se na oevovoOdizroedu uslsnog (2) i potis-nog voda (3) kompresora (1) Sl. 9. 18.) Sema de-lovanja mu je ista kao i kod automatskOlg regulaci-onog ventila. Pri padu pritiska na usisu kompre-sora, regulator kapaci teta se otvara i propuiSta ras-hladni fluid sa potisa na usis. 8to je veei pad'pri'tiska na usisu, to veea kolicina gasa sa potisaide na usis.

51 9. 18. Polozaj regulatorkapaciteta

1. kompresor 2. usisni vod 3.potisni vod 4. regulator kapaci-teta.

Regulator kapaciteta se tako podeSava, da po-fule da Be otvara kada :pritisak na usisu padne zaoko 5 - lOoe oct zeljene vrednosti. Kako pri oV'Ojregulaciji tOlpli .gasavi sa potisa idu direktno nausis, to oteZava uslove rada kompresora, Pa se naovaj nacin sme 'regulisati najviSe 40% ukru:pnograshladnog kapaciteta kornpresora.

9. 5. 5. Jednosmerni ventil

J ednosmerni venti! (nepovratni ventili) stav-Jjaju se u cevovode na mestima gde se zeli doz-voliti prolaz teenog Hi gasovatog fluida samo u jed-nmn smeru.

17J

,

21lJ

. . 1Ir-

. Pri nailasku fluid a u pravcu strelice (st 9. 19.)porast pritiska sahija oprugu (2) pomerajuci disk(3), 'cwe se otvara protok fluidu. Pri nailasku fluidaiz suprotnog smera, opruga i struja flu~da potisku-ju disk na sediSte (4)Cime se zatvara prolaz fluiduu tom sme.m.

!

1

2 51. 9. 19. Jednosmerni ventil

1. telo ventila 2. opruga 3. disk4. sedisteJ

Ovaj venti! se kQristi u in-stalacijama sa vise ispariva-ca koji rade na razliCitimtemperaturama isparavanja,

tiu bi se spreeila kondenzacija ra~hladnog fluidalz toplijeg u hladnijem isparivacu. U ovom slucaju,postavljaju se na izlazu isparivaca sa nizim tem-peraturama isparavanja Hi svih isparivaca. KoristijIIl'zatim, na usisnom vodu kompresora ciji se radI'l'gulise presostatom. Bez ovog ventila moglo bi<loci do nepotrabnih ukljuCivanja zbog propustanjapotisnih ventila. Ne sme se postavljati blizu kom-f)J'Psora, ~bog stetnih uticaja vibracija.

9. 5. 6. Vodni ventiZ

SluZi za arutomatsko r-egulisanje protoka vode:.U hladenje konden.2Jatora, i to tako da se priti-Nnlt'i temperatura kOOldeI1lzaoijeoddavaju konstan-I.I1Lm,a po prestanku rada rashladn.e instalacije1./luHto'vljase i protok vode.

I '1)

. Pri nailasku fluid a u pravcu strelice (st 9. 19.)porast pritiska sahija oprugu (2) pomerajuci disk(3), 'cwe se otvara protok fluidu. Pri nailasku fluidaiz suprotnog sme-ra, opruga istruja flu~da potisku-Ju disk na sediSte (4) cime se zatvara prolaz flU'i:duu tom smem.

!

1

2 81. 9. 19. Jednosmerni ventil

1. telo ventila 2. opruga 3. disk4. sediste

Ovaj venti! se koristi u in-stalacijama sa vise ispariva-ca koji rade na razliCitimtemperaturama isparavanja,

dn bi se spreeila kondenzacija ral?hladnog fluidaIz toplijeg u hladnijem ispariva'cu. U ovom slucaju,postavljaju se na izlazu isparivaca sa nizim tem-peraturama isparavanja Hi svih isparivaca. Koristi"l' zatim, na usisnom vodu kompresOra Ciji se radrl'gulise presostatom. Bez ovog ventila moglo bi(loci do nepotrehnih ukljuCivanja zbog propustanjapotisnih ventila. Ne sme se postavljati blizu kom-f)/'esara, ~bog stetnih uticaja vibracija.

9. 5. 6. Vodni ventiZ

SluZi za alUtomatsko r,egulisanje prDtDka vode/'l\ hladenje kondell2JatQra, i to. tako da se priti-Nnk'i temperatura kOOldeI1JzaoijeDdrZavaju konstan-tnLm, a po. prestanku rada rashladn.e instalacijel.IIustaovljase i protok vode.

In

Vodni v:entil moze biti presostatski .i termostat-ski. Kod 'Presostatskog vOidnog ventila regulaoijaprotoka vode vrsi se .pritiskom kondenzacije, jerje venti! direktno vezan za deo sistema pod vi-sokim pritiskom. Kod termostatskog vodnog ven-tHa, regulacij a protoka vade vcii se pomoCu ka-pilare sa 'pipkom rkoji se nalazi u kondenzatoru ilina izla2inoj cevi kondenzatora.

~.....

51. 9. 20. Sema delovanjavodnog ventila

1. telo venUla 2. meh 3. otvor zaprolaz fluida 4. opruga 5. zavr-

--- tanj Zl regulisanje"

Konstrukcija vodnog ventilapr.ikazana je na slici 9. 20.Porastom pritiska odnosnotemperature kondenzacije,sila pritiska na mem:branu

(2) raste, sabija oprugu (4) i povecava otvor za pro-tok vode (3). Pri smanjenju pritiska -Demosnotem-perature kondenzacije, sila opruge savladaV'a siluna memlbrani i pritvara otv:or. Po zaustavljanjurada instalacije, 'Pritisak kondenzacije opada, silaqpruge potpuno savladava silu pritiska na mem-branu i potpuno zatv~ra protok vode. VeUNnu ,pri-liska kondenzacije pode.Savamo primenom sile uoprugi '(2) okretanjem zavrtnja za regulisanje (5).

Vodni ventili se vrlo -oesto izraduju ta.ko, da jeu njih ugraden presostat visokog pritiska, kojilskljuwje rad kompresora pri prestanku dovooavode za hladenje kondenzatora.

5

173