Namenjeno pacijentima i članovimaporodica obolelih od HL-a

Hodgkin-ov limfom (HL)

Ova brošura predstavlja rezultat dugogodišnjeg rada i napora udruženja pacijenata, hematologa i sestara kliničkih centara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Želimo da vam predstavimo novu formu brošure koja će pomoći pacijentima i njihovim poro-dicama da lakše prebrode period koji ih očekuje.

Želimo da se zahvalimo svima koji su uzeli učešće u stvaranju ove brošure zbog iskazane vizije, kreati-vnosti, hrabrosti, upornosti i neiscrpne energije da svet učine boljim i zdravijim mestom za život.

Niste sami, pridružite nam se!

Za više informacija posetite stranicu www.lipa.org.rs

Udruženje obolelih od limfoma LIPA

Sadržaj

11 Limfni sistem

Limfni sistem

Šta je limfom?

Simptomi limfoma

2

3

Hodgkin-ov limfom

Različiti podtipovi HL-a

Faktori rizika za HL

4

Lečenje HL-a

Priprema za lečenje

Lečenje HL-a

Vrste terapija kod HL-a

Briga o sebi

Dijagnostika limfoma

Određivanje stadijuma

Osećanja

Ostali korisni saveti

1

Limfni sistem

Timus

Dijafragma

Slezina

Jetra

Limfni sudovi

Limfni sistem

2

Limfni sistem

Šta je limfom

Limfni sistem je deo odbrambenog, imunog sistema. On pomaže organizmu da se bori sa infekcijama i različitim bolestima.

Sastoji se od mreže tankih limfnih sudova koji se granaju poput krvnih sudova po celom organizmu. U limfnim su-dovima se nalazi limfa, bezbojna tečnost koja sadrži bela krvna zrnca, limfocite, ćelije koje su zadužene za borbu protiv infekcija.

Limfociti se dele na B i T limfocite. Duž limfnih sudova nalaze se mali organi, limfni čvorovi. Oni služe kao filter, čiste limfu od štetnih bakterija i virusa koji se sakupljaju u njoj. Limfni čvorovi se obično grupišu pa se velike grupacije limfnih čvorova nalaze pod pazuhom, u preponama, na vratu, u grudima i u stomaku.Ostali delovi limfnog sistema su slezina, timus, krajnici i kostna srž. Limfno tkivo se nalazi i u crevima, želucu i koži.

Limfom je maligna bolest limfocita, koji počinju da se delei rastu bez ikakvog reda i kontrole, a može da bude pore-mećen i normalan proces odumiranja ostarelih ćelija. Oviabnormalni limfociti se često skupljaju u limfnim čvorovimakoji zbog toga postaju uvećani. Limfom se može pojaviti u jednom limfnom čvoru, grupi čvorova ili nekom organu.

Limfni sistem

3

Simptomi limfoma

Pacijenti sa limfomom mogu da imaju različite simptome. Neki od tih simptoma su zajednički za različite tipove ka-ncera. Najčešći simptom koji se javlja kod pacijenata sa limfomom je: bezbolni otok limfnih čvorova na vratu, ispod pazuha ili u preponama. •

Ostali simptomi mogu biti sledeći:

povišena telesna temperatura, posebno uveče noćno znojenje konstantan umor neobjašnjivi gubitak težine svrab i crvenilo po koži kašalj i gubitak daha

••••••

Ukoliko je limfom zahvatio neki organ , npr. želudac mogu se javiti dijareja, bolovi u stomaku ili zatvor.

Uzrok ovih simptoma, mogu biti i neka druga, manje opasna stanja, kao što su grip ili neka druga infekcija. U tom slučajuotekli limfni čvorovi su uglavnom bolni i prolaze za dve do trinedelje.

Limfom se prvi put spominje u 19. veku od strane dr Tomasa Hodgkina, po kome je Hodgkin-ov limfom i dobio ime. Postoje dva osnovna tipa limfoma Ho-dgkin-ov limfom (HL) i non Hodgkin-ov limfom i više različitih podtipova. Neki naučnici procenjuju da postoji preko 45 različitih podtipova limfoma, neki smatraju da je taj broj mnogo veći. Hodgkin-ov limfom čini 1/5 svih limfoma i on će biti tema ovog priručnika.

4

Limfni sistem

Dijagnostika limfoma

Postojanje kombinacije pomenutih simptoma, koji traju u kontinuitetu duži vremenski period, razlog su za obaveznu posetu lekaru kako bi se pravovremeno postavila dijagnozai započela adekvatna terapija, ukoliko ima potrebe za tim.

Uvećani limfni čvorovi

Malaksalost

Neobjašnjivi gubitak težine

Svrab

Obilno noćno znojenje

Dijagnoza je izraz za prepoznavanje pojedine bolesti.

Dijagnostika je prikupljanje podataka čijom se međusobnom analizom i upoređivanjem dolazi do zaključka o kojoj je bo-lesti reč, tj. postavlja se dijagnoza. Ako sumnja na limfom,lekar postavlja pitanja o razvoju simptoma i vrši pregled kako bi ustanovio da li postoje uvećane žlezde na vratu, ispod pazuha i u preponama. Osim ovih pregleda, neopho-dno je uraditi dodatne analize, kao što su provera krvne sli-ke i kompletna biohemijska analiza. Uz ove provere potre-bno je uraditi i dodatna snimanja za tačnu dijagnozu .

Rendgenski snimak je snimak unutrašnjih delova organi-zma napravljenih na “klasičnom” rendgen aparatu.

Limfni sistem

5

Različiti podtipovi HL-a

Pomenuli smo, da postoje dva osnovna tipa limfoma Ho-dgkin-ov i non Hodgkin-ov limfom. Hodgkin-ov limfom se deli na pet osnovnih podtipova. Bolest je dobila naziv zahvaljujući dr Thomas Hodgkin-u, koji je 1832. godine prvi put opisao li-mfom. Dva naučnika Dorothy Reed i Carl Sternberg su po-smatrajući uzorke tkiva pacijenata sa limfomom pod mikro-skopom uočili velike, čudne ćelije koje su po njima i dobilenaziv Reed-Sternbergove ćelije.

Postoje dve grupe HL-a. Prvu grupu čini dobro definisani pod-tip:

Nodularna limfocitna predominacija•

Kompjuterizovana tomografija- CT (skener) je serija deta-ljnih snimaka uz pomoć kompjutera povezanog na rendgen.

Magnetna rezonanca-MR je detaljni snimak unutrašnjih delova organizma napravljen uz pomoć jakog magneta.

Limfografija je slika limfnog sistema napravljena pomoću rendgenskih zraka nakon ubrizgavanja kontrasta.

Biopsija je potrebna da bi se uspostavila konačana i tačna dijagnoza. Hirurg uzima uzorak tkiva koji ispituje patolog pod mikroskopom kako bi proverio ima li malignih ćelija.Biopsija kostne srži podrazumeva uzimanje uzorka ko-stne srži iz kuka specijalnom metodom uz lokalnu anesteziju.

Hodgkin-ov limfom

6

Određivanje stadijumaKada je limfom dijagnostikovan, lekar mora da odredi stadijum bolesti, odnosno koliko se bolest proširila i šta je sve zahvatila. Da bi odredio stadijum bolesti, lekar ispituje sledeće:

Broj i mesto obolelih limfnih čvorova Da li je oboleli limfni čvor iznad, ispod ili sa obe strane dija- fragme Da li je bolest zahvatila kostnu srž, slezinu ili organe van limfnog sistema, na primer jetru.

U upotrebi je Ann Arbor sistem za određivanje stadijuma bolesti.

•••

Drugu grupu čine klasični Hodgkin-ovi limfomi, koji obuhva-taju 4 podvrste:

Limfocitna predominacija Mešovita celularnost Nodularna skleroza Limfocitna deplecija

••••

Normalnaćelija

Reed-Sternbergovaćelija

Hodgkin-ov limfom

7

Faktori rizika za HL

Učestalost pojave limfoma se drastično povećala tokom prethodnih decenija. Bolest je, od prilično retke dospela napeto mesto najučestalijih maligniteta u svetu. Jasno je, ipak, da limfom nije izazvan povredom i nije “zarazan”, niko ne može da dobije limfom od pacijenta koji već boluje od njega.

Stadijum Šta znači

Bolest je zahvatila jedan limfni region

Bolest je zahvatila dve ili više limfne regije sa iste strane dijafragme.Bolest je zahvatila dve ili više limfne regije sa obe strane dijafragme.

Bolest je zahvatila i kostnu srž, slezinu ili organe van limfnog sistema

I

II

III

IV

Stadijum I Stadijum II

Stadijum III Stadijum IV

= Mesta zahvaćena limfomom

8

Hodgkin-ov limfom

poremećaje koji se pod dejstvom zračenja ili nekog drugogfaktora povećavaju i prelaze u neki tip limfoma.

Hodgkin-ov limfom se javlja kod ljudi svih uzrasta, čak i koddece, ali se najčešće beleži kod pacijenata starosne dobi:

Mlađi pacijenti - pacijenti između 15 i 30 godina Stariji pacijenti - pacijenti stariji od 60 godina

Kod tinejdžera i mlađih odraslih osoba Hodgkin je dva puta zastupljeniji nego non Hodgkin limfom. Stepen izle-čenja Hodgkin-ovog limfoma kod tih pacijenata dostiže i do90%!

••

Proučavajući obrasce pojavljivanja limfoma među stanovni-štom, naučnici su došli do saznanja da su izvesni faktori ri-zika češći kod osoba obolelih od HL-a nego kod onih koji nisu. Naravno, ukoliko neko ima neke od faktora rizika ne znači da će oboleti od HL-a ili ako nema da neće oboleti.Neki od faktora rizika povezanih sa ovom bolešću su:

Pol-nešto je učestalija kod muškaraca nego kod žena

Oslabljen imunski sistem-bolest se češće javlja kod pacijenata sa urođenim poremećajima imunskog sistema,autoimunim bolestima, HIV-om ili kod pacijenata koji koriste imuno-supresivne lekove nakon izvršene transplantacije.

Virusi-Epštajn-Barov virus je infektivni agens koji u znatnojmeri povećava rizik od dobijanja Hodgkinovog limfoma.

Radno mesto i okruženje-Osobe koje rade ili su u svom okruženju izložene hemikalijama, pesticidima, zračenjima

Svi navedeni faktori, ali i drugi, koje nije moguće pobrojati,izazivaju genetsko oštećenje limfocita, koje ga pretvara izćelije odbrane u malignu i za nas vrlo štetnu ćeliju. Ne trebazaboraviti da neke osobe rođenjem nose delimične genetske

Hodgkin-ov limfom

9

Priprema za lečenjeMnoge osobe sa limfomom žele da saznaju što više stvari o samoj bolesti i opcijama u lečenju i da na taj način aktivno učestvuju u odlukama vezanim za medicinsku negu koju će dobiti. Nakon postavljanja dijagnoze, usled šoka i stresa koje su prirodne reakcije, pacijent može zaboraviti neka od pitanja koja želi postaviti ordinirajućem lekaru. Zbog toga je jako korisno napraviti listu pitanja, koja će vam pomoći da se setite, šta želite da pitate i šta vam je lekar odgovorio. Ukoliko želite, povedite i nekog od članova porodice ili bliskog prijatelja, kako bi i oni aktivno mogli da učestvuju u razgovoru i zapisuju važne stvari koje treba zapamtiti.

Prilikom prvog susreta sa lekarom, ne morate postaviti sva pitanja, niti možete da zapamtite sve odgovore. Ne očaja-vajte! Tokom lečenja imaćete više prilika da od lekara do-bijete više informacija i objašnjenja vezana za terapije i vaše trenutno stanje.

Pitanja koja možete postavi lekaru u vremedijagnoze i pre početka primene terapija:

Koji tip HL-a imam? Koji je stadijum bolesti? Koja vrsta lečenja je prihvatljiva u mom slučaju? Koji su mogući rizici i neželjena dejstva? Koliko dugo će trajati lečenje? Da li će uticati na moje normalne aktivnosti? Da li postoji klinička studija koja meni odgovara?

•••••••

10

Lečenje HL-a

Lečenje HL-a

Kada doktori dobiju rezultate svih testova, saopštavaju planlečenja. Najbolja terapija za pavijenta, u velikoj meri zavisiod: Stadijuma bolesti Da li ima klasičan HL ili nodularnu limfocitnu pre- dominaciju

•

•

Drugi važni činioci, koji će biti uzeti u obzir, uključuju:

Godište pacijenta i opšte zdravstveno stanje

Rezultate krvne slike i ostalih biohemijskih analiza

Da li se terapija primenjuje po prvi put ili je došlo do relapsa (povratka bolesti)

Mišljenje pacijenta o predloženoj terapiji

•

•

•

•Ponekad pacijenti sa istim tipom Hodgkin-ovog limfoma mogu imati različite terapije. Ne treba brinuti oko toga, jer doktor je na osnovu svih gore navedenih parametara, iza-brao terapiju koja je za pacijenta lično najbolja i najdelo-tvornija. Ponekad, prikupljanje svih rezultata i donošenje odluke o najboljoj terapiji za pacijenta, može potrajati i parnedelja.

U zavisnosti od vrste terapija, opšteg zdravstvenog sta-nja bolesnika i potencijalne pojave neželjenih dejstava, terapija se može primenjivati tokom višednevnog boravka na klinici ili u “dnevnoj bolnici” , gde se nakon primene tera-pija, pacijent vraća kući.

Lečenje HL-a

11

Vrste terapija kod HL-aPotencijalna terapija kod HL-a koju će lekar prepisati paci-jentu zavisi od tipa limfoma (klasičan ili nodularna limfocitnapredominacija), od stadijuma bolesti i starosne dobi bolesnika.

Vrste terapija kod HL-a su:

Hemioterapija

Inovativna ciljana terapija

Zračna terapija

Hirurgija

Kliničke studije

•

•

•

•

•

Dugi niz godina glavna terapija je bila hemioterapija.

Visokodozna hemioterapija je dalja terapijska opcija ko-risna kod nekih pacijenata. Pošto ova terapija oštećuje ko-stnu srž, mora se raditi sa transplantacijom matičnih ćelija.

Radioterapija se uspešno koristiti kada je bolest ograničena.Danas postoje i inovativne ciljane terapije, konjugati antitela i leka indikovanog za lečenje pacijenata sa relapsom.

12

Lečenje HL-a

Učestvovanje u kliničkim studijama (istraživačke studije) čiji je cilj ispitivanje novih terapijskih pristupa je važna opcija za mnoge osobe koje boluju od Hodgkin-ovog limfoma.

Hemioterapija

Hemioterapijski lekovi (citostatici), ubijaju maligne ćelije tako što sprečavaju da se one dele i rastu. Koja će se hemiotera-pija primeniti zavisi od tipa HL-a. Hemioterapija za Hodgkin-ov limfom se obično sastoji od kombinacije nekoliko lekova.

Pored toga što deluje na maligne ćelije, ova terapija deluje i na zdrave ćelije, naročito na one koje se brzo dele kao što su crvena i bela krvna zrnca ili ćelije odgovorne za rast kose.Efekat hemioterapije na zdrave ćelije obično nije trajan.

Kako hemioterapija deluje na kostnu srž u kojoj se proizvode krvna zrnca, ona se daje u ciklusima, kako bi kostna sržmogla da se oporavi.

Terapija se obično daje u ciklusima, koji su najčešće trone-deljni ili četvoronedeljni. Ona traje po nekoliko meseci što zavisi od brojnih faktora i razlikuje se kod svakog pacijenta.

Hemioterapija je sistemsko lečenje jer lekovi ulaze u krvo-tok i tako prolaze kroz ceo organizam. Hemioterapija može da se uzima oralno (kao tablete) i intravenski (direktno u krv). Lek se intravenski daje kroz iglu ili kateter ubačen dire-ktno u venu na ruci ili gornjem delu grudnog koša. Centralna linija je trajniji kateter koja se ubacuje na vrhu grudnog koša. Njena prednost je što igla ostaje u veni sve vreme trajanja terapije, a može se koristiti i za uzimanje uzoraka krvi.

Lečenje HL-aLečenje HL-a

13

U zavisnosti od hemioterapijskog protokola, opšteg stanja bolesnika i potencijalne pojave neželjenih dejstava, lekar odlučuje da li će bolesnik terapiju primati tokom višednevnog boravka na klinici ili u “dnevnoj bolnici”, gde nakon primene terapije bolesnik ide kući uz obavezne kontrole po dogovoru.

Vrste hemioterapije

Već je rečeno da se hemioterapijski lekovi najčešće daju u kombinacijama koje su poznate po inicijalima imena lekova. Najčešća hemioterapija za Hodgkin je poznata kao ABVD, sačinjena od četiri leka: doksorubicin, bleomicin,vinblastin, dakarbazin. ABVD se koristi i kod pacijenata sa nižim, ali i kod pacijenata sa poodmaklim stadijumom bo-lesti. U zavisnosti od stadijuma bolesti, bolesniku se prepi-suje od 2 do 8 ciklusa terapije, vrlo često kombinovana sa zračnom terapijom “zahvaćenih područja” različite doze.

Znatno agresivniji polihemioterapijski protokol je „eskalirani“ BEACOPP: bleomicin, etoposid, doksorubicin, ciklofosfamid, vinkristin, prokarbazin, pronison, daje veću stopu preživlja-vanja (sedmogodišnje preživljavanje od 90%), ali uz rizik od neposredne povećane odložene toksičnosti terapije.

Vrlo često se kod starijih pacijenata, kod kojih nije moguće primeniti ABVD protokol, koristi VEPEMB: vinblastin, ciklo-fosfamid, prokarbazin, pronison, etoposid, mitoxantron i bleomicin.

Protokoli koji se koriste kod dece i adolescenata uključuju:COPP: ciklofosfamid, vinkristin , prokarbazin, pronison i OEPA: vinkristin, etoposid, pronison i doksorubicin.

14

Lečenje HL-a

Neželjena dejstva hemioterapije

Neželjena dejstva hemioterapije zavise pre svega od vrste lekova i doze koja se prima. Neželjena dejstva se razlikuju od jednog do drugog bolesnika. Vrlo je važno da u toku leče-nja prijavite svom lekaru sva neželjena dejstva terpaije koja se pojave kod vas, jer ukoliko to ne uradite, lekar može da pomisli da je kod vas sve u redu i neće reagovati.

Najčešća neželjena dejstva hemioterapija biće ukratko opi-sana. Lekovi koji se koriste za lečenje limfoma napadaju će-lije koje se brzo dele, ne samo maligne već i zdrave, uklju-čujući i leukocite, trombocite i crvena krvna zrnca (eritroci-te). Iz tog razloga vrlo često dolazi do “pada” krvne slike. Smanjenje broja neutrofila, najvažnijeg tipa belih krvnih zrnaca, koji pomažu organizmu da se izbori protiv infekcijanaziva se neutropenija. Pacijent sa neutropenijom je pod većim rizikom od dobijanja infekcija, koje ponekad mogu da budu vrlo ozbiljne. Pacijent se mora javiti svom lekaru ukoliko se kod njega pojavi neki od sledećih simptoma na-kon terapije: groznica, temperatura preko 38°C, znojenje, kašalj, gušenje, bolovi u grlu, dijareja, problem pri mokrenju, dezorijentisanost, umor, tamnija prebojenost kože ili noktiju.

Najčešće neželjena dejstva postepeno nestaju tokom opo-ravka između terapija ili nakon svih terapija. Ipak, neki le-kovi za lečenje limfoma mogu da povećaju i rizik od razvi-janja drugog kancera tokom života kod oko 5% pacijenata.

15

Lečenje HL-a

Kod nekih pacijenata hemioterapija može dovesti do prola-znog ili trajnog gubitka reproduktivne sposobnosti. Da bi se izbegli eventualni problemi kasnije u životu, kod muškaracaje moguće uzimanje sperme pre početka terapije. Kod žena menstrualni ciklusi se mogu vratiti, dok neke ulaze u ranu menopauzu.

Inovativna ciljana terapija

Sve ćelije imaju na svojoj površini proteine poznate kaoantigeni. Monoklonsko antitelo je je veštački dobijena su-pstanca u laboratorijskim uslovima čija je osobina da pre-pozna i da se veže za proteine na površini malignih ćelija.

Na primer, protein CD30 se nalazi na površini velikog broja Reed-Sternberg-ovih ćelija. Brentuximab vedotin je konjugat leka i antitela koje može da prepozna CD30 mo-

16

Lečenje HL-a

lekul.

Neželjena dejstva

Najčešća neželjena dejstva kod primene brentuximab-a su stanja slična gripu koja odlikuju drhtavica, jeza, zamor, bo-lovi u mišićima. Povremeno se mogu javiti povraćanje i dija-reja. Vrlo retko, korišćenje brentuximab-a može dovesti do ozbiljnijih neželjenih efekta uključuju perifernu neutropatiju, neutropeniju, koja povećava rizik od infekcija, plućnu to-ksičnost.

Radioterapija ili terapija zračenjem ubija maligne ćelije uz pomoć zračenja visoke energije. Ovo je lokalna terapija, ko-ja deluje samo u delu tela koji se tretira. Vrlo često se pri-menjuje u kombinaciji sa hemioterapijom, ali se može pri-meniti i samostalno, ukoliko se radi o bolesniku sa nižim stadijumom bolesti.

Radioterapija

Zone tretiranja

17

Lečenje HL-a

Neželjena dejstva radioterapije

Neželjena dejstva zračenja zavise od opšteg zdravstvenog stanja bolesnika, doze zračenja koja se koristi u terapijske svrhe i dela tela koji se tretira.

Često se kod bolesnika može javiti umor, gubitak dla-ke, crvenilo i tamnija prebojenost kože na tretiranom delu. Kada se tretira vrat vrlo često dolazi do poteškoća pri gutanju,osećaja suvog grla i utrnulosti u rukama, noga-ma i donjem delu kičme. Zračenjem abdomena može se javiti mučnina, povraćanje, problemi pri mokrenju, dijareja.

Vrlo često kao posledica zračne terapije dolazi do smanje-nja broja leukocita. Korisno je znati, da u većini slučajeva, neželjena dejstva nisu trajna i mogu se uspešno držati pod kontrolom. Takođe, postoje brojni lekovi koji to leče.

Transplantacija kostne srži

Transplantacija kostne srži je jedna od opcija u lečenju relapsiranog HL-a. Poreklo zdrave kostne srži može biti ili od davaoca (alogena transplantacija) ili od samog paci-jenta (autologa transplantacija), kome je srž uzeta, pohra-njena, a zatim ponovo data nakon lečenja visokodoznim le-kovima. Pacijenti moraju da provedu i po nekoliko nedelja u strogo kontrolisanim bolničkim uslovima, tzv. sterilnim blokovima, sve dok presađena kostna srž ne počne da proizvodi dovoljan broj krvnih ćelija.

18

Lečenje HL-a

Neželjena dejstva

Nakon presađivanja kostne srži, povećan je rizik od infekci-je, krvarenja, problema sa mokrenjem, varenjem. Osim po-menutih neželjenih dejstava kod pacijenata kod kojih je odra-đena alogena transplantacija postoji verovatnoća da dođe do bolesti kalema-protiv-domaćina (Graft Versus Host Di-sease GVHD). Kod GVHD, ćelije presađene kostne srži na-padaju tkivo pacijenta. Ova bolest se može javiti i nekoliko godina nakon transplantacije.

Kliničke studije

Mnogi pacijenti sa HL-om učestvuju u kliničkim studijama. Klinička ispitivanja su veoma važna za razvoj novih tera-pijskih opcija. Učestvovanje u kliničkom ispitivanju može da pruži istraživačima značajne informacije o novim terapi-jama, u nekim slučajevima, ona takođe mogu da pruže po-tvrdu bolje efikasnosti nekog leka, čak i izlečenje i poboljša-nje kvaliteta života pacijenata, koji ne obezbeđuje standar-dna terapija.

Pacijentima, kliničko ispitivanje može ponuditi neki lek koji još uvek nije široko dostupan, najčešće su u pitanju nove, najsavremenije terapije, ali ono takođe nosi potencijalni rizik. Treba razmisliti o prednostima i rizicima kliničkog ispitivanja. Vaš doktor može odgovoriti na konkretna pitanja vezana zaodređeno kliničko ispitivanje.

19

Lečenje HL-a

Osećanja

Nakon saznanja da boluje od limfoma vrlo je verovatno da će pacijent osećati strah, bes i nevericu. Ne treba kriti svojaosećanja, razgovor sa bližnjima, prijateljima i pomoć stru-čnog lica mogu biti od velike pomoći. Takođe, razgovor sa pacijentima koji su imali slična iskustva može biti dragocen. U zavisnosti od toga da li pacijent ima dobar ili loš dan, ose-ćanja će se smenjivati. Neophodno je da protekne neko vre-me da bolesnik prihvati činjenicu da se bori sa teškom bole-šću. Vrlo često se pacijenti suočavaju sa gubitkom samo-pouzdanja. Tada je potrebno da se pacijenti fokusiraju na stvari i radnje koje mogu i sami da kontrolišu i obavljaju.

Ostali korisni saveti

Mnogi pacijenti, nakon saznanja da boluju od limfomaHodgkin, žele da promene svoje životne navike.

Važno je da svaki pacijent pokuša da se zdravije hrani, unošenjem dovoljnog broja kalorija i proteina moći će da održi telesnu težinu kako bi imao dovoljno energije i snage za period primanja terapija koji mu predstoji.

Takođe, unošenje dovoljne količine tečnosti može sprečiti probleme sa bubrezima zbog korišćenja citostatika.

Vrlo je važno da se pacijent dovoljno odmara, ali i da spro-vodi onoliko aktivnosti koliko njegovom organizmu prija.

Trebalo bi odbaciti sve štetne navike, pre svega pušenje.

20

Briga o sebi

Beleške

21

22

Beleške

Beleške

23

24

Beleške

Korišćeni izvori

23

www.lymphomacoalition.org

www.lymphoma.ca

www.lymphoma.org.uk

www.lymphoma.org

www.lymphomahub.com

www.aicr.org

www.healthgalleries.com

www.cancerresearchuk.org

www.lipa.org.rs