Kraljevina Holandija je jedna od manjih evropskih drava, ali je meu najnaseljenijim u svetu. Na njenih 41.500 kvadratnih kilometara smestilo se oko 16,5 miliona itelja, od kojih je 7,7 miliona radno sposobnih. Proseno stvaraju oko 30.133 evra bruto drutvenog proizvoda po stanovniku, to je iznad evropskog nivoa. Inflacija je 2,5 odsto. Jo je impozantniji podatak vezan za poljoprivredno zemljite. Mada raspolae samo sa 4,15 miliona hektara, od kojih je etvrtina ispod nivoa mora, a 42 odsto ine panjaci, poljoprivreda Holandije je, sa vrlo intenzivnom proizvodnom i visokom produktivnou, u 2007. godini izvezla u vrednosti od ak preko 84,3 milijarde evra, ime je na drugom mestu u svetu. Izvozi velike koliine cvea kojima obezbedjuje ak 80 odsto svetskog prometa, zatim mesa i mesnih preraevina, mlenih proizvoda, voa, povra, piva, zamrznute hrane, selekcionisanog semena i razliitih vrsta hrane visokog stepena prerade. Najvee koliine se plasiraju na nemako, englesko, francusko i belgijsko trite, ali i na mnoga druga u svetu. Holandija je i veliki uvoznik, prvenstveno mesa i mlenih proizvoda. U 2007. godni uvezla je poljoprivredne proizvode u vrednosti od 33,2 milijarde evra. Tako je agrar jedan od glavnih uporita holandske ekonomije sa ueem od skoro deset odsto, iako je u njemu zaposleno samo 3,5 odsto ukupnog stanovnitva. Pored vrlo prometnih saobraajnica, izuzetno znaajnu ulogu ima luka u Roterdamu. Ona je druge po veluini u svetu i preko nje se obavlja ogroman promet savih vrsta roba iz itavog sveta. Zato nije sluajnost to u holandsku poljoprivredu, preko svojih mnogobrojnih predstavnitava, ulau gotovo sve najvee multinacionalne kompanije u svetu.

-Nema sumnje da su izuzetno povoljni klimatski uslovi doprineli da se u Holandiji, posebno nakon industrijske revolucije, naglo razvije intenzivna poljoprivreda u kojoj se poslednjih decenija strogo vodi rauna o ouvanju ivotne sredine, rekao je nedavno u razgovoru sa lanovima Drutva agrarnih novinara Srbije Anri de Roo, ef kancelarije za poljoprivredu holandske vlade za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu. Ali najvei doprinos je u tome to su farmeri vrhunski strunjaci u svojoj delatnosti, zatim to imaju visok standard ivota i to su vrlo cenjeni u drutvu. Oni se ne bave iskljuivo poljoprivredom ve su preduzetnici, pa ire razliite poslove na susedne drave i druge kontinente. Zemljite je u Holandiji veoma skupo. Hektar oranica kota i 40.000 evra. Zato farmeri moraju da se oprededljuju za vrlo intenzivnu proizvodnju, pa koriste najnovija naulna i struna iskustva iz itavog sveta. Vrlo je razvijena svest o potrebi da se uspostavlja saradnja najpre izmedju farmera, zatim sa preraivaima i prometnicima, kako bi se maksimalno iskoristili postojei potencijali. Znaajno mesto ima i saradnja sa dravnim aparatom koji donosi globalne odluke u saradnji sa Evropskom unijom. Vanu ulogu igra i Nauno istraivaki centar Univerziteta u Vageningenu, koji je jedan od najcenjenijih u svetu. On se, u tesnoj saradnji sa farmerima i dravnim aparatom, bavi projektima koji treba da omogue dalji razvoj poljoprivrede. U Holandiji se sada dosta radi na poboljanju uslova kontrole klime u staklenicima, jer su inputi za zagrevanje ili hlaenje sve skuplji.

Vevie od 100 godina farmeri u Holandiji razvijaju odgovarajue oblike saradnje. Najpre su se okupljali u kooperative da bi pod povoljnijim uslovima nabavljali reprodukcioni materijal, zatim da lake i sigurnije prodaju svoje proizvode, a u poslednje vreme osnivaju asocijacije za kupovinu i korienje visoko produktivnih maina koje zajedniki koriste i time obezbedjuju ogromne utede. Postoji i vrlo intenzivna saradnja sa naukom. Kooperative su izuzetno razgranate i mone. U vlasnitvu farmera je kooperativa Kvislan kantina koja je jedna od najveih u svetu i bavi se proizvodnjom i izvozom mleka i preraevina. Berza cvea, koja je osnovana 1887. i ima godinji promet od tri milijarde evra kao i Raifaisen banka su, takoe, u vlasnitvu farmera. Poljoprivrednici u Holandiji nemaju svoju stranku, ali su im unije proizvoaa izuzetno jake i cenjene. Preko njih proizvoai hrane daju pedloge vladi koje i kakve zakone treba da donosi. Njihova rese izuzetno potuje, jer iza sebe imaju veliki broj dobro organizovanih farmera, a podravaju ih i potroai. Bitan faktor je visok noivo obrazovanja i obavetenosti farmera. Veina njih nema fakultetsku diplomu, ali svi su zavrili odgovarajue kurseve tokom etiri godine u trening centrima za specijalizaciju u oblasti poljoprivrede koja im je osnovna delatnost. Svi koriste kompjutere za planiranje i koordiniranje sopstvene proizvodnje, ali i za praenje zbivanja na domaem i stranim tritima. Mnogi se bave i seoskim turizmom. Posebno to je praksa u Holandiji da porodice koje ive u gradovima esto vode svoje najmlae, tokom vikenda ili godinjih odmora, da se upoznaju sa uslovima i nainom ivota na farmama, to podie ugled poljoprivrednika.

Branko Krstin

Okvir 1

FASCINIRAJUA STATISTIKA

U 2007. godini Holandija je imala je gotovo 80.000 farmi sa ukupno 3,89 miliona grla goveda. Svaka etvrta farma bavila se proizvodnjom mleka od 1,5 miliona muznih krava, mahom holtahn-frizijske rase, koje daju proseno 8.750 litara mleka sa 4,26 odsto mlene masti i 3,44 odsto proteina. Te godine Holandija je imala preko 12 miliona svinja u tovu, ukljuujui i 5,5 miliona prasadi. Veliki broj farmi bavio se tovom 1,6 miliona grla goveda za klanje, zatim uzgojem 1,2 miliona ovaca, 355.000 koza, 128.000 konja kao i gotovo 97 miliona ivine. Neto su ree farme za proizvodnju povra na otvorenom prostoru i u staklenicima, dok se ratarenjem bavilo oko 12.000 farmi. Pojedine proizvodne jedinice prerasle su u megafarme sa proseno po 400 muznih krava, 12.800 svinja, 186.000 koka nosilja ili sa 380 hektara oranica. One su inile 22 odsto ukupne proizvodnje. Holandija postie odline rezultate i u ratarstvu. U 2008. godini prosena proizvodnja ozime penica iznosila je devet, eerne repe 72 i krompira 46 tona po hektaru.

Staklenici za proizvodnju seenog i saksijskog cvea zauzimali su 4730, a za povre oko 3.000 hektara. Na otvorenom polju zasnovana je proizvodnja lukovica svea na 23.515, zatim povra na 26.329 i voa na 17.606 hektara. Silani kukuruz zauzimao je 235.088, itarice 196.000, proizvodnja krompira 144.292, eerne repe 91.000 i luka 16.778 hektara. Krajem 2006. godine holandija je imala 1.362 certifikovane farme za organsku proizvodnju hrane na 48.424 hektara.

Okvir 2

SARADNJA SA SRBIJOM

Holandija godinje u Srbiju izvozi maine, usluge i stoku u ukupnoj vrednosti izmedju 60 i 70 miliona evra, a uvozi za samo pet miliona evra, prvenstveno jagodiastog voa,a postoji i znaajan interes za uvoz vina za vina.

-Srbija ima velike anse za plasman svojih proizvoda u Evropsku uniju, kae Anri de Roo. Ali neophodno je da se u Srbiji utvrdi koji su to proizvodi sa kojima ima komparativne prednosti, a da se ostalo prepusti onima koji imaju mogunosti da to urade efikasnije, bre, bolje i jeftinije. Frarmeri treba da se udruuju i da koristiti najnovija nauna i struna iskustva koja podiu ekonominost, proguktivnost i rentabilnost proizvodnje. Bitno je da se farmeri obezbede uslovi da postanu cenjeni u drutvu, jer e tek tada i njihov rad dobiti odgovarajuu cenu. Time se obezbediti i solidni uslovi za ivot na selu i na farmama, posebno mladih i poljoprivredno obrazovanih ljudi.