ivotopis Tadea Isidora Kruza (1829-1874)I'm looking for the face I had Before the vvorld was made.*Yeats, The Winding Stairestog februara 1829, odmetnuti gaui, kojima je Laval ve bio za petama, hitali su da se s juga pridrue Lopezovim trupama. Zanoili su na imanju za ije ime nisu bili uli, na tri-etiri milje od reke Pergamino; pred zoru, jednoga od njih spopade jeziv san: u polumraku barake, uasnuti krik probudi enu koja je spavala s njim. Niko ne zna ta je usnio, jer ve sutradan, u etiri izjutra, Suarezova konjica razbi odmetnike gonei ih najpre devet milja, sve do zagasitihstrnita, gde je u jednom jarku pomenulom oveku raspolutila lobanju jedna sablja iz ratova u Peruu i Brazilu. ena se zvala Isidora Kruz; kad je rodila, sinu je dala ime Tadco Isidoro.Nije mi namera da iznosim njegov ivot. Od svih dana i noi koji ga ine, zanima me samo jedna no; sve ostalo sveu na ono najnunije za njeno razumcvanje. Pustolovina je zapisana u jednoj uvenoj knjizi, iji sadraj moe, zapravo, svima ljudima biti sve (Prva Korinanima, 9:22), budui da se ne da iscrpsti silnim ponavljanjima, tumaenjima i izopaavanjima. Svi koji su raspravljali o ivotu Tadea Isidora, a njih je podosta, istiu da je na njegovo stasavanje presudan uticaj odigrala ravnica, meutim, toliki drugi gaui, u dlaku nalik njemu, raali su se i umirali u praumskim obalama Parane i po urugvajskim vrletima. iveo je, nema zbora, u svetu predvidljivog divljatva. Do 1874, kada su ga pokosile crne boginje, nikada nije video ni planinu ni gasnu pumpu ni mlin. Niti je video grad. Godine 1849. otiao je u Buenos Aires gonei krdo stoke sa poseda Fransiska Havijera Aseveda; njegovi drugovi krenue u grad da se provesele; nepoverljivi Kruz nije ni makao iz konaita nadomak tora. Tamo je provodio dane i dane, utke, spavao je na zemlji, ispijao mate, ustajao u cik zore i skrueno se molio. Razumco je (mimo rei, ak i mimo razuma) da u gradu nema ta da trai. Jedan od nadniara, podnapit, slade da mu se ruga. Kruz mu tad nita ne odvrati, no kako je ovaj i narednih noi, po povratku iz grada, sedei uz vatru, jednako terao po svome, Kruz (koji prethodno nije pokazao ni ozlojeenost, a kamoli ljutinu) potegne no i ubije ga. Beao je i krio se u nekom traku; nakon nekoliko noi, apljin krik javi mu da ga je opkolila policija. Na oblinjem grmu isprobao je no; da ga ne ometaju pri kretanju, skinuo je mamuze. Borba mu je bila milija od predaje. Ranic ga u podlakticu, u rame, u levu aku; on je najustrijima iz protivnikog tabora naneo ljute rane;_______________________________________________________* Traim lice koje sam imao pre nego to je svet nainjen. Jejts: Zavojito stepenite.kad mu je krv curnula kroz prste, stao je da se bori kao lav; pred zoru su ga razoruali, oamuenog od izgubljene krvi. U ono vreme, sluenje vojske bilo je isto to i izdravanje kazne: Kruzu je sledovalo utvrenje na severnoj granici. Uestvovao je u graanskim ratovima kao obian vojnik; nekad je vojevao za svoj rodni kraj, nekad protiv njega. Januara 23. godine 1856, kod Lagunas de Kardosa, sa jo tridesetoricom hriana i pod komandom starijeg narednika Euscbija Laprida, tukao se protiv dvesta Indijanaca. U jednom naletu ranie ga kopljem.Njegova nejasna i junaka ivotna pria obiluje prazninama. Znamo da je oko 1868. ponovo u blizini Pergamina: oenjen je ili ivi sa enom, ima sina, posedujc pare zemlje. Narednik u odredima seoske policije postaje 1869. Iskupio se za svoju prolost; u to vreme mora da se smatrao srenikom, iako u dubini due to nije bio. (Vrebala ga je, u budunosti, jedna besana, kljuna no, u kojoj je napokon ugledao sopstveno lice, no u kojoj je napokon uo sopstveno ime. Ako se valjano razume, itav njegov ivot zaokruen je tom noi; bolje reeno, jednim njenim trenutkom, jednim postupkom u toj noi, zato to su postupci nai simboli.) Svaka sudbina, ma koliko da je duga i sloena, sastoji se zapravo od jednog jedinog trenutka: od trenutka kada ovek jednom za svagda spozna ko je.Priaju da je Aleksandar Makedonski video svoju ratniku budunost u udesnoj prii o Ahilu; vedski kralj Karlo XII, u prii o Aleksandru. Tadeo Isidoro Kruz, koji nije znao da ita, nije nita spoznao iz knjige; video je sebe samog u jednom okraju i u jednom oveku. Ovako je to bilo.Poslednjih dana meseca juna 1870. dobio je nareenje da uhapsi nekog razbojnika koji je na dui nosio dva ubistva. Dezertirao je iz jedinica kojima je na junoj granici komandovao pukovnik Benito Maado; tokom neke pijanke, ubio je jednog crnca u nekom bordelu; tokom neke druge, itelja okruga Rohas; u izvetaju je pisalo i da je rodom iz Laguna Kolorade. Na tom su se mestu, etrdeset godina ranije, okupili oni odmetnuti gaui koji su po zloj kobi prepustili svoja tela pticama i psima; otuda je krenuo Manuel Mesa, koga su pogubili na trgu Pobede, dok su doboima hteli da uutkaju njegov bes; otuda je krenuo neznanac koji je Kruza zaeo i ivot izgubio u nekom jarku, glave raspoluene sabljom iz bitaka u Peruu i Brazilu. Kruz je u meuvremenu zaboravio ime tog mesta; sad ga je prepoznao sa blagim ali neobjanjivim nemirom... Zloinac na konju vukao je za nos vojnike koji su ga progonili, tako to ih je stalno zbunjivao sloenim i dugim manevrima; ovi ga, ipak, opkolie u noi dvanaestog jula. Sakrio se u nekom ibljaku. Pomrina je bila bezmalo neprozirna. Kruz je sa svo-jima, oprezno i peice, nastupao ka bunju u ijoj je treperavoj dubini vrebao ili spavao tajanstveni ovek. Glasnu se aplja; Tadeu Isidoru Kruzu se uini da je ve doiveo taj trenutak. Kriminalac iskoi iz skrovita spreman za borbu. Kruz ga nazre, onako stranog; lica gotovo zaraslog u kosu i prosedu bradu. Ne mogu da prepriam borbu, iz dobro poznatog razloga. Dovoljno e biti da podsetim da je dezerter teko ranio ili ubio vie Kruzovih ljudi. Ovaj, meutim, dok se borio u pomrini (dok se njegovo telo borilo u pomrini), poe da shvata. Shvatio je da meu sudbinama nema boljih i gorih, i da svaki ovek treba da se pomiri sa sudbinom koju nosi u dui. Shvatio je da ga inovi i uniforma sputavaju. Shvatio je da mu je sudbina namenila ulogu vuka, a ne drueljubivog psa; razumede da je onaj drugi bio on. Svanjivalo je nad nedoglednom ravnicom; Kruz zbaci apku na zemlju, viknu da nee dozvoliti da zloinaki ubiju hrabrog oveka i okrenu se protiv sopstvenih vojnika, rame uz rame sa dezerterom Martinom Fijerom.