I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA · izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomene,

JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA”, INĐIJA

REDOVNI GODIŠNJI FINANSIJSKI IZVEŠTAJ

ZA 2015. GODINU

I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

S A D R Ž A J

Strana

Izveštaj nezavisnog revizora 1- 2

Bilans stanja

Bilans uspeha

Izveštaj o ostalom rezultatu

Izveštaj o tokovima gotovine

Izveštaj o promenama na kapitalu

Napomene

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA

OSNIVAČU I NADZORNOM ODBORU JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA”, INĐIJA

Izvršili smo reviziju priloženih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja Javnog komunalnog preduzeća

”VODOVOD I KANALIZACIJA”, Inđija“ (u daljem tekstu JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA”, Inđija ili

Preduzeće), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra 2015. godine i odgovarajući bilans uspeha,

izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se

završava na taj dan, kao i napomene, koje sadrže pregled osnovnih računovodstvenih politika i ostala

obelodanjivanja.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje

Rukovodstvo reduzeća je odgovorno za sastavljanje i istinito prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa

računovodstvenim propisima Republike Srbije, kao i za one interne kontrole koje rukovodstvo odredi kao

neophodne u pripremi finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled

kriminalne radnje ili greške.

Odgovornost revizora

Naša je odgovornost da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima na osnovu izvršene revizije. Reviziju smo

izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji Republike Srbije i Međunarodnim standardima revizije. Ovi standardi

nalažu da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u

razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze.

Revizija uključuje sprovođenje postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima

datim u finansijskim izveštajima. Odabrani postupci su zasnovani na revizorskom prosuđivanju, uključujući

procenu rizika postojanja materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalim usled

kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor sagledava interne kontrole relevantne za

sastavljanje i istinito prikazivanje finansijskih izveštaja, radi osmišljavanja revizijskih postupaka koji su

odgovarajući u datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o delotvornosti internih kontrola pravnog

lica. Revizija takođe uključuje ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i razumnost

(opravdanost) računovodstvenih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije

finansijskih izveštaja.

Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući i obezbeđuju osnovu za izražavanje našeg

revizijskog mišljenja.

Mišljenje

Po našem mišljenju, redovni godišnji finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno

značajnim pitanjima, finansijski položaj JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA”, Inđija, na dan 31. decembra

2015. godine, kao i rezultate njegovog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u

skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije.

KAPITAL REVIZIJA DOO, Novi Sad Vojvode Mišića 1, 21000 Novi Sad

Matični broj: 20096179 PIB: SR 104117601

Tel/fax: 021/4754-292; 021/4754-293

www.kapitalrevizija.com

[email protected] Tekući račun: 355-1075987-36

205-182642-18

205-182643-15 205-182639-27

205-199936-31

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA (nastavak)

OSNIVAČU I NADZORNOM ODBORU JKP “VODOVOD I KANALIZACIJA”, INĐIJA

Skretanje pažnje

Kao što je obelodanjeno u napomeni 6 uz finansijske izveštaje, nekretnine, postrojenja i oprema na dan 31.

decembara 2015. godine iznose RSD 1.421.795 hiljada. Nekretnine, postrojenja i oprema ne obuhvataju

postrojenje za pripremu vode za koje je preduzeće kao investitor 2007. godine, od Pokrajinskog sekretarijata za

arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo, Novi Sad, dobilo Odobrenje za izgradnju, na zemljištu koje je preduzeće

zakupilo od Direkcije za izgradnju Opštine Inđija na period od devedeset i devet godina. Postrojenje je

izgrađeno, ali nije stavljeno u funkciju niti je dobilo upotrebnu dozvolu. Prema obrazloženju rukovodstva

Preduzeća postrojenje za pripremu vode za piće građeno je na osnovu ugovora o donaciji zaključenog između

Evropske agencije za rekonstrukciju i Opštine Inđija, a izgradnja postrojenja poverena je konzorcijumu Kaligan

– Lad group – Projmetal. Završetak radova se očekuje do kraja prvog polugodišta 2016. godine, a nakon toga

tehnički prijem objekta, dobijanje upotrebne dozvole i predaja objekta na korišćenje Preduzeću.

Kao što je obelodanjeno u napomeni 12 uz finansijske izveštaje, osnovni kapital iskazan u bilansu stanja na dan

31. decembra 2015. godine u iznosu od RSD 1.471.782 hiljada, obuhvata državni kapital u iznosu od RSD

1.457.309 hiljada i društveni kapital u iznosu od RSD 14.473 hiljada. Državni kapital obuhvata i nenovčani ulog

Opštine Inđija u kapitalu Preduzeća, koji sadrži i vodovodne mreže date na korišćenje čija je sadašnja vrednost

RSD 1.186.673 hiljada. Prema Zakonu o javnoj svojini jedinice lokalne samouprave ne mogu ulagati u kapital

javnih preduzeća mreže koje su isključivo u javnoj svojini.

Naše mišljenje ne sadrži rezerve po ovim osnovama.

Novi Sad, 1. april 2016. godine

“KAPITAL REVIZIJA” DOO, Novi Sad

Bojan Rupić

Ovlašćeni revizor

l'lonyruaaa npaBHo nnqe - npeAy3erHrKMari$, 6poj 0a5aaa85 Lrlhopa qerarHoo! !600 nr6101437361

HA3ISJAVNO KOMUNAINO PREOUZEtE VODOVOD I (ANAUZACIJA IND!'A JP.INDI'A

Ce!,ure nxtxl., Bol.oac Cr€n! aa

Ha AaH 31.12.2015. roAxHe- y xxrbaAaMa afiHapa -

rpym picyBa, pacyh no3vrqxJA

l(parE cr.& _20_. 01.01.20_.

1 2 3 4

AKTI.iBA

00A. vnlncAHl.i a HEvn tahcHl.ll<anma,l o00t

6. CTAIHA I.IMOB]|HA(0003 + 0010 +oot9+0024+0034) 0002

i4001?0

01I. HEIIIATEPI4IMHA IMOBr,IHA (@O4 +0@5 + 0006 + @07 + 0008 + 0OO9)

0003573

0004rl

011,012 {a@ 0I9 2. (oHqecuje, narffir, rlqeHqe, oo6i€,yoyxNe Maprc, codEep N ocrana npaB

0005142

013 r aeo 019 0006

4. OoaDa He{aEprjanHa HnoBnHa

5. rleiarep,jarHa ,Mos,Ha y np,npe , 00080

016, Aeo 019 6. ABaK, $ HeMareprjiuHy sxo6rHy 0009o

a2

]I, IiEKPETHI4HE, I]OCTPO]ETbA 14

onPEMA (0011 + 0012 + 0013 + 0014 +001s+0016+0017+0018)

001014217!r5 t399407

020,021 , aeo 029 00117414

022 v Aeo 029 2. rpaDeeHcK, o6jw 0012 1124392 1149324

023 r aeo 029 3- nocDojeba , onp€Ba 0011 289r9 1068.1 0

4. rlH€€ottroBe Hekp€BhHe 00t40

025 x ae 0295. Ooar'€ rckperrrH€, nocrpojeM I

00r5 l

026 / aeo 0296. HeperHlHe, ioopojerba tr onpeMa y

0016655.10 t6r1t5 0

027 v aeo 0297. YIarcs E ryl)rH *&erHnram,nocrpoj€EnQ , onpex,

00170

028 r as 0298. AlaH.r 3a HekperHrNq ncrporeE x

0018c

03u.6uonouKA CPEACTBA (0020 + 0021+ 0022 + 0023)

0019a

030,031, Aeo 039 1, tl-lvMe ! Bque.oaru6n 3acaa, 0020

032 h aeo 039 0021 c

514,[IAHC CTAI.bA

,

0

0

0

rpyn. paqyH., p.qyi no3nuhJA

kpajEe cra*z0_. 01.01.20_.

2 3 5 ,

3, 6Norouxa cpea@a y nprnpen, 0422 a

038 n aeo 039 4. ABaHo 3a 6no.ouKa coeadsa 0023 0 0

0024 0 c

1, Yceuna y x.nmay laBnc,x.paBBhx0025

2. Yleuna y xanmarry nprapyxdrxnpasHrx nrua, 3aieaHxqxxM noaEBarrMa

00260 0

3, Yqtuna y xanr y6 u npaBHrrrqa r apyre xaprnje oa Bperuoo!paoorcxre s ipoaajy

aa27 c'.

0

aeo 043, a€o 0:r4 x aeo049

4, AyropocHq Ma.na8q MarrcHrx r3asncl1uM npasHnM nqunra

0028 l 0

/re 043, as 044 ,,ee049

5. AyropoqH, nnacMaHB 6ar"MnoBeaHrx npaBH!MrruuMa

0029

6. AyropoqH" MaciaHn y3e ^"

0030

7, Ayropo#q MacNaRN y ,Hocrpa8crBy 0031 a 0

8. xaprrje oa sp€aHocr, (oje ce lpxe ao 0032 ! -1

9. Oc'a ayropolH, ohHaHcijck, 0033

05

v. ayroPo'tHA noIPAxt4BAtM (0035 +0036 + 0037 + 0038 + 0039 + 00ut0 +0041)

0034 i) 135 0

050 I Aeo 059L norpax"BaE oA Mar"qHor, raBrcHrx

0035 I n

0516a@ 0592. norpaxnBB oa ocrarux noosaHut

0036 ! ..

052 s aeo 0593, t'loDaxrcarba no oEHoEy npoAaie Ha

aa310 c

053, aeo 0594. norDaxrca$e 3a npoaajv no YroBoprxao 0,saHcsjcKof ng3,xry

00380 0

054 tr Aeo 059 5. norpaxhee no ocHoBy jeMcre 0039 c

055 , a& 059 6. Cnofta / cyM6rBa rcrpax"Bab3 0040

056 v aeo 059 7, Ocr a aropoeHa norpaxred 00.,11 l

243 A. OANO,(EHA IIOPECI(A CPEACIBA 0042 0 0

l. O6PTHA tllloBxlia (00t14 + OO51 +0059 + 0060 + 0061 + 0062 + 0058 +0069 + 00ro)

0043 129821 10991S 0

L 3AnxxE (0045 + 0046 + 0047 + 0048 +0049 + 0,050) 18755

101. Mareprja^, pele@Hn Ae@", anat Y

0045 14855 14471

112. HeaoBp!$a npor3sols h serpBpuexe

0046 a 0

12 aM1 0

I

037 NAe 039 0

u

I tv, 4vrororxra oraxaxoaro<rnIAO,tAHr,r (0025 + 0026 + 0027 + 0028

l+ 002e + 0030 + 0031 + 0032 + 00J3)

0 0

c

0

0

0

!

0

c

a

rpyna paeyia, paqyh no3,lu'lra

xp.r're cr.l!€ _20_. 01.0!.20_.

I 2 3 5 6

1l 0

5. CrarHa cpeama NaMebeNa npoaajh

15 6. n aheH, aBaHcx3a 3anxxe n yoy.e 0050 3900

ll. NOTPAXI,4BAbA NO OCHOBY NPOAAJE(0052 + 0053 + 0054 + 0055 + 0056 +0057 + 0058)

0051 .16529

1. Xynu, y 3exftr - MflcHa,IBxcHa0052

2. (ynu, y rt6paBmy - xaBqia ,0053

0 0 0

3, kynqr y seer - rara noBeHa0054

c

203 v A@ 2094. kynqN y Nxocrpamy - 6Ma

0055c

0056 .) 16529 c

205

209

6. Krnqn y ,H6paH@y 00570

206 | aeo 2097. O6ana norp.xuBaba no o.Ho€y

0058:i

2),11l. noTPAxt4BAt6A /3 CnEU'1@t1\]HtXnocJloBA

0059a c

]V, TPYIA NOTPAXII BAIbA 0060 10955

236V. OIIHAHCI4JCI(A CPETCTBA KO]A CE

BPEAnvlv no @EP SPEaHOCTV r(PO3

6|4IIAHC yCnE$0061 0

23 @ra 236 a 237 0062 3.1556 a

230 v as 2391. KpaaopolHn xpear h MacBax, -MarrcBa H 3aBhcra npaBaa ,sqa

0063:l

231n aeo 2192. KparxopolNv kperm , Ma<aaBk -

'xrua noeeaHa opaBaa rvua

00640

)37 " aeo 739

3. Kpa*opolNr xpeAm, ejM@, y0065

31385 c

4, KpafloporH, laeaxfl , 3alMoB, y0

234,235,238 x aeo239

5. Ooar! kparkopocH, O4uaHcujck, 0067

24VII, TOTOBhHC('1 EKB'ISANEHT'I 14

roloBvHA0068

1rl 6959

27 VIII. NOPE3 HA lOlAry BPETHOCT 0069

28 Guf 288 IX. AKII'EI,IA BPEIIEHCKA PNTPAHI,4LIEE,q 0070 0

A Yl{,nHA AKTIBA = nOCIOEHAl.tMoBltHA (0001 + q)02 + 1,1,42 +oo43)

0071 1552058 r5l00l8 0

88 i. 8AH EHNAHCHA AKII.I BA 0072 t629JA ;52ila 0

0 0

0

0

c

22 9 10179

0

lvr. rpltrom++,t ottu+tooo<rI nllouxu rmc * ooaa * mrs * oots

l.*,

233 q leo 239 c

I

I

485

no3[ur1]A

Kpije cr.e _ 20_. noqeru (aEe 01,01,20_.

I 2 3 6 ,

NAC}'BA

a. KAnmaI (0402 + 04ll - 0412 +o4t3 + 0414 + Oa15 - 0416 + 0417 +0420 - 0421) E O = (0071 - ir424.0441 - 0442)

30t. ocrloBHl4 KAnrTAn (0403 + Met +0405 + 04!6 + 0407 + 0408 + 0409 +0410)

0402 l2 t41t782 0

300 0403 ll 0

3ol 2, Yasx apyuraBa c orpaNbceHoM0 a 0

302 0{05 rl c D

103 1457309 r457309

304

105 0{08 0

306 0409 i t 0

109 8. Ocra4 o.HoBH, @.,ra

3l 11, YN'ICAHh A hEYNIIANEBT (ANUTAI

]II, OTKYN'},EHE CONCTAEHE AKU'1]E 04120

IV PBEPBE 0313 ll 2l6S 0

V. PEEMOPX3AUI4OHE PE3EPB€ r1O

ocHoBv PEMroPrS,qqh.lEHEMATEPI,4]AJIHE 14MO8XHE,

HEKPETHI4HA NOCTPOJE6,q T ONPEME

33 ocH 310

\.t. HEPEAn[3OBAiu AO6l4Uu nOOCHOBY XAPTI4]A OA BPETHOCTI4 14

!P!n!x (oMnoHEHT' OCTTJIOT

CBEO6yXBATHOT pBy/TTATA (norpaxHacarua DaqYH. rDyn€ 33 oo4fi 330)

04r 5 0

33 o.hM 330

VII. HEPEA'II43OBAHI ry6'IUU NO

OCHOBY XAPTI,4]A OA BPEAHOCTh 14

aPvfllx KoMnoHEHTl,4 OCTAIOTCBEOEYXEATHOT PBY/1TATA (AyrcBHa

canaa pacyHa rpy.e 33 @B 330)

0416 0 0

34\. I. HEPACI]OPEE€HX nOStfrA( (0418 +0419)

c4t) t1 ! 0

340 1, HeoacnooebeH" ao6,rak oaNrjrx roarNa 0,rl8 0 i a

2, H€pacnopebexr ao6rraK rcKyhe roahBe 0419 0

IX, YgEI]JTE 5E3 NPABA (OHTPoIIE 0.120 0 0

35 x. rv6xraK (fi22 + 0423) 0r21 ,jla: a

150 1. r}6nax paHhjhx roa,Ha 0422

351 2. ry5xrax reqne roatrre 0423 5105 0

E. AyroPortHA PE3EPBI4C 16A noEABE3E (0425 + 0432)

u2416961 6t6l 0

1466402

0

0

0

130n

6ar

I

no3r4ur,llA

(paj6e crabe 20 noqeft0 crase 01,01,20

2 3 6

I. AvroPogHA PBEPATCAi6\ (0426 +0427 + 0428 + 0429 + 0430 + t)431)

ci255298 6563

400l. Pe!€PsHGEa 3a Ip0uko6e y .ap.ktrro

or26a

4012. PBepov..sa 3. rporkoBe o6HaBE6.

0427

4033. Peepsn@e u rpouk$e

0428

4. PeaepBlca+a 3a HakHale ! apyre6*eouuuje 3anoos"x 0429

6298 65b3

4i5 5. Pe3ep€r6E r rpoirxoEe qao<a04t0

6. OnaE ayropocNa peepBrGE 0431C a 0

u. avroPoqHE o6,qBBE (0433 + 0434 +0435 + 0436 + 0437 + 0438 + 0439 +0440)

0432 10661

4101. o6a6ee Koje e Mory KoBBeproBarh y

04331C661

411 2. O5a€e!€ npeia i3mxxi h laBeorr|0 i

4123. O6a€4 npefla ()c@rr noBe3aHrn

0.415

4134. O6asee no eMrroBaHri xaprvjaMa oaBpeAHocrn y neProay alxeM oa rcarHy 0436 ii

s. AyropoqHn (De{,r" n 3ajMoBf y reHAtr M)) c 0

4156. Ayroposx xpeam , sajsosv y

04180 0

7. o6.Bee no ocr€y o"Ha8crjcKor 04391l

8. Ooane ayropocHe o6ase )

498 B. OIUIO,KEBE NOPECKE OSABE3E 2:298 2 r046

r. KPA omqHE oEAaE3E (Oa/r3 +0450 + 0451 + l!459 + 0460 + 0461 +0462)

u42 4:397 |)

42I. KPATXOPO'IHE OI,IHAHCX]SG O6CBE3E

lu44 + w5 + 0446 + O44) + 0444 +0449)

0441 \t12 0

l. KparrcpoqHn Kpenfl oa xarlqHrx !3aB!c3hx npaBBA ruqa

4212. Kparrcpolux (pe4rB oa ocr xxno8e3aH,x npaBNrx nnua

0445:l 0

4213. (panopogHh l9er'.rB ! 3ajMoBi y

0

4234. (parxoporHu {pqrrx x sajfioBn y

1l I

1

40 t5

0

o

0

4n2 6 409

0

0

1l

o

c

4200

O6F3aq opqr6H npa8nnsrsoB o @apxrH, n Oopfli odpa3aqn OnHasc"Jcrrx r./ipy.€ x npeaFe, Hnxe ('Crp6€H, acHq( pC', 6p. 9S/2O14 , t44l21l4jOt'6oo" "

noeeno oa6e 0l,01,20_,Kp.jE€ craE€

-

20_.

no3uur-1jA

5 63I

c a

5. o6aBe3e no oooBy crarBox QeAcraBa ,cpeaoaBa o6ycraubeHor no€roBaM

t1)2 a424, 425, 426 s 4296. o6ane xpaBopdH€ OeHaHdjde

04501,4

IL npxMr6EHt4 ABANCI4, !EnO3[Tr, 4

kayur,llE

00451 16412 7091

I. OEABBE TB lrcCro&Cl5 (0152 +tx53 + 04s + 0455 + 0455 + fi57 +0458)

1. Ao6asrLac! - MatuqBa r sBBo€ npasBa04524ll

04534322- Ao6.BEee - {ansHa r r.B,o'a npaBHa

4ll 3. Ao6.B,baqr - ooana noBeaHa npaBHa

4. Ao6.srh.cr - ocrdr. no8e3.B npaBHa0455 tl

435 5, Ao6aBrDse" v 3eMAr 0456 164).2

416 6. Ao6..Ee, y Hocrpar-By 4451:1

7. Odane o6aBae B noooEa6a 0458n

IV, OCTA'IE KPATKOPOgHE O6ABE3E 0459 5

\11

VI. OM8E3E 3A OCTA']E NOPE3E,

aonPr4HocE r,1 aPyrE !Ax6r4hE0461 ! 0

VII. NAC'IBNA BPEMEHCKA0467

1.1562 c

a. ryEyfT^t( ,38AA BtlCl4HEkAnrlArla(0412 + 0415 + 0421 -0420 - 0417 - 0415 - 0414 - 0413 -0411 - 0402) a 0 = (0a41, + 0424 +0:142-0071)>0

04610

B. ykynH^ nacl,lBA (0424 + 0442 +044!+O40r-0463)>0 0464

r5r00lrJ

89 E. BAII6}I/IAHCHA NAC}IBA 1: 1629]]0 c

o6..,o*,"k?:"G" rO7.1,i ,o t

o rlL

.n

2

0

0

0

lv. osaae:e no ocHoev noP6a HA

laoarn etaroc.

0

0

r552058

r,rarvcH" 6por 0a5a4aa5 tuhSpa ao.rr6 1600 nx6 10r437361

HA3"S]AVITO KOMUNALNO PREDUZECE VODOVOD I (ANALTZACI'A TND!.'A ]P, INOL'A

Ce$ure },l8t rra , Boj.oae Cren€ 4€

514/IAHC YCNEXA3a nepuoA oA 01.01.2015. Ao 31.12.2015. roAuHe

- y xx.,baaaMa afiHapa -

n03uul,rJA

I 2 3 6

nPnxoah l.t3 PEAosHor nocroBAtsa

A" nocroBHvr nPrxoall

(1002+1tx)9+ 1016+ 1017)156751 153926

L NP|4XOA|4 OA NPoAAIE PO6E

(1003 + 1004 + 1005 + 1006 + 1007+ 1008)

r00? c

600l. norxoa, oa npoAaie pde Enpa.Hi nrwre Ha r4afleB rpx"ury r003

6012, nprxoan oa npoaaF po6e knpasH x nxu"Ma Ha rHocrpaHoi rpx,ury 1004

3. nphxoau oa npoaaje po6e 6anpasHn/ ,rqrMa Na aonaneM rPxiury 1005

6014. nprxoaq oA npoAaje po6€ onpaBHus nrtrrHa Ba uNocrpaHo,r rpxrurry

1006

5. fprxoah oa npoaaje po6€ ra ao|ahe! rpxhury 1007 0

6056. flp,xorh oa npoaaje po6€ Ba ,tsocrpaHoi

r 008 t)

It. nPxxoax oa nPoar'JE nPol43aoaA 14 vc,lvra(1010 + 1011 + 1012 + 1013 + 1014 + r0l5)

1009

5ro1. nprxoa, or npqaaF npokreaa H yot anfleHsH u 3B6ri npasHhx rMueHa Ha aol{3llei r0t0 n

611

2. np,xoaf oA npqAaF npokssoAa , ycnranaDeHri u 3aqcHrn npasHnx nxuhHa Ba r0l1

3. npAoau oa np.laje npou3Boaa , yoyra 6a(Mno8e3aHnr npasHi,{rlurMa Ha aoxaneM rpxrurry

1012

6tl4. nprxoax oa nporaje npoN3Bora x yoyra 6arrMno8e3a8rx npasHrx rrrrxMa Ha nHocrpaHox 1013

5, npaoav oa npoaaje npor3Boaa B ycryra Ha

156541

5156. npaoa/ oa npqaaje roroBrx npo68oaa q ycryraHa nHocrpaHoM rpx"ury t0l5

nt. nPllxoat4 oa nPEM|JA, cy6BEr.{ll,,.lA,

AOrAUt4tA, IOHAUI4IA X 4.1.l0t 6

65 IV. EPvtB nOC]]OSH! nP XOA'1 t0l7209

l'lonyruaaa npaBHo nrqe - npeAy3erHrK

5

0

0

0

156542

612

614153445

no3ruHlA

I 2 3 6

PAO(OA}i h3 PEIOBHOT nOCJIOBATS

50 ao 55,62 { 63

5. nocroBlll.i PAcxoaI

(1019 - 1020 - 1021 + 1022 + 1023 + 1024 +1025 + 1026 + 1027 + 1028 + 1029): 0

1018

162445

50 I, IAMSHA BPEAHOCT IPOIATE PO6E 1ol9 a

62 u, nPi4xoax oa aKTrlBvPAr6a vrrl.rHAKA t, PosE 1020

6t0I . nOBE6A|6E BPEIHOCTI SqnnXAHEAOBPLIEH|1X l4 rOTOBI,4X nPOX3SOAA tlHEAOBPU]EHT,4X vcnvrA

1021 o

6t1IV, CMAt6Et6€ BPEIHOCTI,I 3A/lr4XA

HEaOBPtllEHl4X M TOTOBMX nPO|3BOIIA 14

HEAOBPTIIENUX vaJlvtAt022 c

V, IPOI]]KOB!1 MATIPhIANA r023

513 VI, TPOI]J(OBT TOP'I8A I,I EI]EPTT]E 1024 :1295.1

52VII, TPOI]IKOBI4 3APANA, HAKHMA 3APMA X

ocTAIt4 nMqsu PACrcI'41025

26 69654

5l vu, TPoLxKoax nPo,13BoaH,lx vcrvra 1026 i755

IX. TPOUIKOBU AflOPTh3Allr.ll E ta27 11246

54r ao 549 x. TPOU.IKOB'1 Avf OPOrtHl,lx PE3EPB'1CA|6A 1028

55 Xl, HEMATEPI'IANHI TPOIl](OB'1 1029 15918 10418

a, nocJIoBhI ao6talA( (1001' 101a) a 0 1030 0

r. noorcthl/l ry6rTAk (101a - 1001) a 0 1031 551!

a otaHAHcllc(, nPrxoax (10!3 + 1034 +1039)

10328285

66, ooid 662, 663 n 664

L OXHA|C|4]CKX nPXXOAX OA nOBE3AHl,lX ,1l4UA

M OCTAnT OIHAHC|4JCKU nPXXOIX (1034 + 1035

+ 1036 + 1037)1033

c

6601. oiHaRo4jcM npD(oA, oa !

1014

6612. OtrBaBcrjcM nprxoaf oa 6a

r0350 a

665 1036 ,

1, Oc@! OlMHcyicxn oo,xoAy 1037 l 0

662 IL nPUXOII,T OA XAT,4AIA (OA I?E6|4X 'lhUA)

101882Bs

663 ! 664IIL nO3UTt4BltE kyrcHE PA3r1r,1KE 14 ato3rrlllBhl4EOEKTY BANYIHE KNAy3YIIE (flPEI4A TPE6I4I.I,lMul,4t{A)

10390

56t. Ol,lHAhCltlCKrl PACXOAI.I {1041 + 1()46 +1r,47) )- 5

56, ocrrM 562, 563 u 564

L Ol,4HANCl4lCl(4 PACXOAX t43 OAHOCTA C.A

aoBEIAHIM nPAEHI4M /'ltlUt4MA 14 OCIAII,!orlHAncrucKt4 PActoal4 (1042 + 1043 + 1044 +1045)

1041

5601. OrHaHorjcM paoorx E oalaErH npaBHsa rnusxa

lM1

0

7396

24927

137 )42

a9

i4013

7888

I l. nprxoa, oa 'rreuna v ao6dxy noluryrennr

I "pu,,,, ",,o

, ,"r*.,"-' "*,.*'"669

0

c

rpyna pa,r,8a, pacyfl no3rllltjA

I 2 3 5 6

5612. o"BaH.trj.xx pacxo!"

"3 oA

noa&N,M ipasN,M nruqia r043 l

5653. Pacioa, oa yreurna y ry6rky np,apyxeNrxnpasHhx nrua 3aleaHnqux noltlBara

566 , 569 a. osarn osHaNcvjcs paqoa, 1045

562 Ir. PACXOA|4 XAi4ArA (nPE'.4A rPE6Xi4 .II4UXMA)

563 n 564

III. HETATMBHE KYrcHE PAtrNUrc U HETATMBIII,I

EOEKTV BA'IYT}]E IO]A!'}Y,IIE (NPEMA TP€6I4Mn{u!MA)

E. AO6HTA|( lt3 OHHAHCIPAI6A (1032 -10.ro)

10487881 8280

x. ly6rTAx r,t3 orHAHclfP r6a (1ozlo -1032)

1049c

643 ! 685

3. nPrxoll,l oa vcl(nA6l{satba BPEaHocrraOCIA'E TMOS|.iHE KOJA CE I4CKA:IYJE NOoEP BPEAHOCTI.i kPO3 EhflAHC yCnEXA

1050

583 n 585

l.r. PAcxoal,t oa ycK,Ait4aat6A apEAHocT,OCIA'E }IMOBI,IHE KO]A CE I.ICKA3Y.,E NOoEp BPEAHOCTU XpO3 EtiJtAHCycnEXA

1051 7l

67 , 68, ocrM 683 ( 685 l, octarr nPhxoan 1052944 39t3

57 n 58, c"H 581 | 585 K, OCTAIH PACXOA'I 1053 ll l0l8

,1. AOSI(TAK N3 PEAOEHOT NO(J|OEAIIA NPEonoPE3riBAtbA (1o3o.1031 + 1048- 1049 +1050-1051+1052-1053)

1054

,b. lvElllAk l.D PEnoBSoa nooloaaEA nPEonoPE3nBAtbA (1031- l03O + 1049 - 102t5 +1051- 1050 + 1053 - 1052)

1055

69-59

r.r. HEIO AOETTAK nOcJlOa l6A t(OlE CE

OSYCTAB'bA/ EOEKTT NPOMEHEPAqyHOSOACTBEHE no,nl4ll4KE U l,tCnPABtOTPGUIAXA I43 PAHN,'|4X NEP'OAA

1056

59 a9

H.IIETO ry5TTA( NOCJIOBATbA KOJE CE

oSycIABrDA, PACXOAII nPOMEBEPAqYHOBOAqIBEHE NON'iThKE 14 I{CNPABI(ATPEUIAKA ta3 PAHhIUX nEPUOAA

1057

t5. aoEHraK nPE onoPE3r8A[6A (1054 -loss+1056-10s7) i058 l6r0

o. ry6mak nPE onoPE3hBAthA (1055 - 1054+ 1057 ' 1056)

1059

n. noPE3 HA AOEI.rTAK

12t r, noPEcKr,4 PACXOA nEPXO.llA 1060

II OA|OXEUT nOPECKTI PAaXOA'1 nEPTOAA 1061 r]08

rrr. oanoxEHt noPEckrl nPt4xoau nEPuoaa 1062

723P. l,rCnnABExA n,lqHA nP}lMAIbAnocroaAEqA 106i

a

0

205.1

!.l-,.

O6parq nponhcts tlpaBrnNs(ox o ca@xrHN r OopN, o6pa3aua OBBaHsjcxnr 3arpyre n np€A'€€rHnxe ( c-nx6eHs.^ac8xx Pc", 6p. 95n01a, ,44l20l4)

no3l.lqltjA

1 2 3 5 6

C. HETO AOEITAK

(105a - 1059 - 1060 - !061 + 1062 - 1063)106.1

60

T. HEIO ryEITAX

(1059 - rosa + roSo + 106r -1062 + 1063)1065

6105 ,

0L HErO AOStfrAK KOJI nP!]]AAA t4AtbUHCKl4M

1066

10670

IL HETO IlO6r,tTA( (OJ! nAanAaA BE6l,rHCl@M

III. HETO ryEITAK KOJI NPTNMA MAT6liHC1(l4M1068

a

IV. UErO ryEUTA( (Oll4 nPUnAAA BEFI,THC(OM

BnACHtl(y1069

0

v, 3APMA nO AKUl4lr.r

r. OcHoBHa 3apaAa no akuyjn 1070a 0

2. vBab€Ba (ga$.ae8a) -paaa no akqqjt 1071 a

v "/H

{t^1lto",u J.i .t.4. ,o1€-:,*"," b?"ft,-{ (t*!

.$\

fpyra paqyxa, pacyr

I

I4arrcBu 6poj 0a5a4aa5 Ul,Opa Aer.rHoov 3600 n,16101437361

HA3qB IAVNO KOMUNALNO PREOUZEtE VODOVOD I KANALIZACTIA INDI'AJP,INDI'A

ceaxne l4$ria , Eojaoae CEne 4a

]43BEIUTAJ O OCTANOM PE3YflTAry3a nephoa oA 01.01.2015. ao 31.12.2015. roAhHe

- y xl4rbaAaMa A Hapa -

n03xql,rJA AOn

1 2 3 5 6

A. BETO PE3YN-IAI T3 NOCIOAA|bA

I. HETO A06r,lrA( (AOf 10fl) 2a0t

II. HETO ry6rTAK (AOn 1065) 2002 6.'05

E. OCrAJllt CBEOEyXBAIHI,i AOEl.lTAk hn'ry6l4TAK

a) cra e xoj€ Eehe 6ffr pexracrohkoEaHe yEEaEy ycn€xa y oyayihB mpxoaix.

330

1. npoHeHe p$aroprcaquje NeHareprja,rNerMoBxHe,sexpsHiNa,nooIojeM onpeMe

a) noBeia6e DeBaroD"3auhoHhx p€3eDBx 2003

6) cMaBee peenoprca'rroNrx peepB{ 2m4

331

2. Akryap"% Ao6iu, mu ry6!u, no o.rioBy nnaBoea

aeorBrcaHux nprMaEa

20115

6) ry6rq, 2006

332

3, Ao6iW /rn ry6hu" no o.HoBy ynaraEa yMacHncrc urcrpyM€Hre (anqra4a

2401

2008

3ll

4, Ao6{qx nntr r}6rq, no dHoBy yaena y ooanoMcBeo6yxBarHon ao6rBy "rr ry6nrKy npraprxelfx

2009

6) ry6 ux 20!0

6) craBxe xoie Haxhaaio xory 6xr,P€(nacn.Dxl(olarc y srr.Hcy y.nexa y6yAytxx neproAraa

334

1. Ao6iq'lrnr r!6rqn no oGoBy npep.qyBa

OrHaHc,jcK'ix,BBeuraja rHocrpaHor n@oBatba

2011

6) ry6ruh 2A12

llonyruaaa npaBHo ahqe - npegy3erHilK

60

0

528

0

\

n03liqrua

3 5 62

2. Ac6nt, v^ta |6hun oai{dpyMeBara sntrreHero ynarae y r}1FP.rc fo.noBa't€

20Llt35

6).y6 u" 2014

3. Aooxuu ,nr 46xu, rc drey rKpyxeHaraxu,re PEeka (re"6ra) H@caior rcxa

2015 n 3

2016 0

336

0

a. A06 u, vnh ry6ru, no o.Hosy xaprnla oaBpeaHo.rf pa.nonoxns"x * npoazjy

20t7 lt37

2018

L OCTAIU 6PyrO CBEOE! (BATi{,r AO6|4TAK (2003+ 2005 + 2007 + 2@9 + 2011 + 20ll + 2015 +2017) - (2004 + 2006 + 2008 + 20to + 2012 +2014+2016+2018)>0

2019

IL OCTAII4 6PyTO CBEOE\|(BATHI ry6 TA1( (2004+ 2006 + 2008 + 2010 + 2012 + 2014 + 2016 +2018) - (2@3 + 2005 + 2007 + 2009 + 2011 +2013+2015+2017)>0

2020

2a2l

Iv. HETO OCrA,rlI C8€O5yx&\D1, AOET,TIA( (2019- 2020 - 2021) > 0

2422528

v. uETo oclArr caEoEvxBATHr ryEt,tTAl( (2020 -2019+202r)>0

2023

A. YXYNAB EETO CBEOSYXAATHU PE3YMATNEPl.iOIIA

I vKvnaH |ETO CBEOEyXB,qTHX AOETITAK (2001 -2@2+2022-2023)>0

2424

Il. vKvnAh HEro cEEo6vx&qTH[ ryEITAK (2002 .

2001+2023-2022)>02025

r, vKvnaH BEtocBEoEvxBAT n ao6mal<AAU lySl/rlAK 12027 + 2028) = AOn 2024 > 0 2026

1, nptrnrcaB B€hxHcMM anacH 1027

20282. nD{nrcaB Matr"unm xoi, tlsty xoHrpory

cn"& r",** /{ [ t ,o1f €.,*,*

'"#dB

oO6palq nponrcaN npasr,rrfKoM o caapxnHu u OopMh o6p.3ua OhNaHcrjc(xx 3aApyre x npeAr3enuKe ("C!Jr{6eHu ma€Hx( rc', 6p. 95/2014 t 144170L4)

0

t[. noPE nA ocTAIl4 CBEOEyXBATHI4 AOEI4TA(,I'T TYETTAK NEPIIOIA

6_m

['lonyruaea npaBHo nnqe - npeAy3erHilKMarh!ts, 6poj 035a4385 Uriopa aerarHdi 3600 n,16101437361

HA3IB JAVNO KOIIUNALNO PREDUZETE VOOOVOD I XANAIIZACIJA INOI'A JP, INOI'A

Cea(ure fihl)ija r BoJuoAe Crene a{t

]/3BEI.UTAJ O TOKOBI4 MA I'OTOBTI H E3a neproA oA 01.01.2015. Ao 31.12.2015. roA,rHe

- y xxjlaaaMa A,4Hapa -

I 2 3

A. TOXOA|.i TOTOBXBE r,B nOCJIOBXnX Al<IvEHOCT}I30ol iaStal 111.7C2

L nDurB, ror@Ae E n@Hnr arrhsHocr, (1Ao 3)

1 nooAaia , nPrx,G€Nn aMNcr 3002 165418

2, nprMeHe emre B no.ro 3003 155?8 51ll

3, Ocrar, npMnsn "r

peAo8Hor n@oMe 3004 1151

ll, OArn& roros"He rc no(IoBHA anrBNocr, (1 Ao 5) 3005 1t8!r72 1134i9

1, l4cfnare ao6aBMqr a ! aarx aeNc, 3006 76965 \1?',11

2. 3apaAe, Haqale spaaa , ocrana rueBu paqoaa 3007 75170

t008

3009 i 0

5, Oa,1rB, no (HGy criandjaBHfx npvroaa 3010 67r5

III. Bero npfn,B rorcB4e B l(xrcBru a$nBHocH (I-D 3011 5a+31 2t2J3

lv. Hero oAnd roro&+ rr rrirehyx anF.H6, (U-ll 3at2

6, TOkOB,l TOTOB|.iHE l.l3 At('ttB8ocrl.r l.rHBECThpArsA

3013

L npMxu roroBnHe M3 asr6Ho€rr iHB€cr"paM (1ao 5)

1. npoaaja axuhja n yada {Fo nftnrBr) 3014 lJ

2. npoaaj. H€Erepvjafte ,xooxHe, H€xperHBHa, nocrpoleha, onpe e,3015

:1

3. ocrani OiHaHciicKf iiacH:H, (Hero ioynuB ) 1016

4, np,M,leHe rcH.re E amBtsrn ,HBn,paM 3417

5. npvBMHe AhBH,eeHAe 3018J

IL OArrdh.oro8"He € a("BNaa hHBeorpa6a {1Ao3) 30r9

1. KynGma a&rja a yaera (Hero offtrBr) 3020

2. (rfloBuBa Hexareprldre HHo6{re, H€(pellluHa, no.rpoje6a, onp€se x302t

1572) :182S

3. ocr.rv OnHaHcn](xu nnacHa8h (Hero 0AI"8,) 3422 l

III. Hetu npinrB roroBrHe rc aKrrBHoci rNBenrpaE (l'I) 302311

IV. Hero oarm rcroBrHe B armHocB rrcecrupai6a (II-D 3023 .16129 l82E

163698

0 0

0

76729

O6palu nponrcB npa8knH,xo o caApxfBfu Oopflr o6pa3a'r. +,HaNo,jc(A B 4A$39v

,

I ipeAy3erN,Ke ('C!p(6eHi acNu( PC" , 6p. 95/2A14 , l44l2t)74)

o

31

B. IOXOBI. TOTOB,IHE 913 ATTTBHOCTX O}'IHAHC}IPATLA

3025

I. nourq6, roroshNe rc a@sNocrh OrHaNdpaEa (1Ao 5)

34261. YBehaBe GaoBHo. xanurana

1152. AyropocHn Kpearr, (Hero nprrhBx)

30283. KparKopoc8u (penfln (Hero npqnrBu)

3029 ! 04, ocrane ayropoqHe o6ame

30305, Ooane @arropolNe o6aB6e

3031IL OMTB" roroBiHe 6anrBN6tr O{HaHc paba (1ao6)

1, Orkyn concrBeHhx aKuhia h yasa

2. AyroporB, (peanx (oAnuBr) 3033 a

3, KparopoqH Kpeaurh (oa,rBh) 3034 14557

4. Oftne 06.3* (oAnrB ) 3035

n

6, hcnnahele alBtAelae

Iu. Hero npqrrB roroBrNe maKrBNooh OfNaHcrpae (l'll) 3038

Iv. Hero oarfB rqoerHe E aKMBHNi Or8aHcrpae {u'l)

r. caEra nPl4,|rB roToBl4HE (3001+ 3013 + 3025) 3040 2086t8

A. cBErA OA,,IB TOTOBI,IHE (3005 + 3019 + 303r) 3011 219158 148051

B. HETO nPlt,ll4B TOTOBI,iHE (3040 - 304023619

E. HETO OA,|l.lB TOTOBIiHE (3fi1- 3040) 3443 aa1?a

x, roToBl.tHA HA noqElky o6PAqyHckor nEPhoaA 30,44 37679 14010

3. NO3}I'}IBHE KYPCHE PA'I'II4KE 'IO

OCHOBY NPEPAqYHAroToaliHE 3045

I. HEfATIaHE (yPCHE P^3rll,tlc tlo OCHOBy nPEPAqyHATOTOBT4HE

30460

J. TOTOBI4HA HA KPA'Y OEPAqYHCKOT NEP}iOAA

(3042 - 3043 + 1044 + 3045 - 30.16)

30476959 3i61i

v /il/ lt/Jtt*nu t5 i,, ,o-1:€-,,o*" Ca.-"*J"(

2

3427

a

)96

3032

0

3036 ll

3037 '/96

0

303931422

171742

3442

0

llonyruasa npaBHo nhqe - npeAy3erHhKMarvwv 6pol 08544445 UJropa ae,.BocrB !600 nr6101437361

i]Atr'O JAVNO KOMUNA!NO PREDUZE.E VODOVOO I KANAIIZACIJA INOIJA JP, IIIOUA

ce!,urc,rhD{Ja, Bor.oae crene 4a

I43BEI.UTAJ O NPOMEHAMA HA KANNTAJ1Y3a nepnoA oA 01.01.2015, Ao 31.12.2015. roaxHe

6polonrc

16 nox€Hrexanxrara

30 31

Ynxeax a HeyMah€H, xatrrd

1 2 3 5

I

noqarHo d.r!. np.[oax. roarHe fla a.a01.01._

a) ayroBr! carao p.cyHa 4001 0 !019 0

6) norp.xtsN 6!ao p€qyHa .1002 4020 4038

I

9lcnpasxa areprjaHo idacaj Hhx rp€uaxa,npoxeha paqyioBoadseHxr nonrir(a

a) ucnpa6(e Ha ayroB|oj dpaBh piqraa 4003 4021 4019

6) r4opa8Ke Ha norpaxHol crpats, paqyHa 4422

3

KoprroMflo noq€rHo crahe nperoAx€ roArHe

a) koprroBaHn av.oBBr carao paqyHa (1a + 2a - 26)a0 4413

6) xoDermaH, norDaxH! (a,uo DaeyHa (16 - 2a +26)>0

4006l.ti,178l 4424

a4442 ll38

npoHeHey npenoAmj _ roArH,

a) nroN€r Ha ayroBrol opaH, pasyHa 4007 j ,1C25 4041

6) npofls Ha norpaxNoj c]Palr palyHa ,1006 4n26c

5

Crre ra (pajy nFrxoAre roerHe 31.12._

a) ay.o6N, 6ruo pacyH.(3a + 4a-46) > 0

4009 4427 4045

6) oorpax8, @ao pacyha(16-4a+46).0 4010

1411)824028 40,16

6

l4copaBxa xareprj io 3halajHu rpeuaKa ,rlpo eHa ParyHo@adBearx norrrxxa

a) rcnpaB(e Ha Ayr@Hoj cTpaHn paqyNa 40ll 4029c 4447

0

6) "cipasxe

Ni noDaxNoj opaH, pacyH. 1412 .1030 4048

Kopr.oBatso noc€rEo 6abc reky6€ roarBa Ha

.) xop|ro8.Hn ayroBH, cnao pacyH. (5a + 6a ,66)>0 4013 .r011

1

6) xops.oEHx norpaxH! ca,ro pacyBa (56 - 6a +66):0 '1014 4032

a4050

- y xr4rbaAaMa AlHapa -

32

0

a

0

a

a ! 0

0

xoxnoxerre xa6xrara

30 316poi

onllcAOn aon

YnioH, a heyrrahei, r.nra

1 2 3 5

npoH€He y rekynoj _ roarnc

a) npoflei E AyroBHoj dpaH/ paqyBa 4015 0 4033 405lI

6) npoMs Ha notpaxNoJ crPa4 paqyHac 4052

9

Cr.6. E xpajy reryhe roA.xe31.12. _

a) AyrosHn car& paqyaa(7a+&-86)>0 4017

04t35 40539

6) norpaxH, canao paly3a(76-8a+86)>0 4018

147)782.1036 4054

2397

II

6poionhc

koxnoHeHre Kanrrara

t5 O47 6 23, 34

oruy.lEde conaBeie axtrrje Hep.cnop.Dcx" ao6,rai

1 z 6 a

l

no{fro6aE npdoaH€ maxH€ Ba aaB01,o1,_

a) ayro46 @!o PacyH. 4055 4071 0 9091

6) norpaxHu G,uo paqyHa 4092 1981

1

l,tc@auxa xareprjarrc 3Ha{ajHu rpeuaka,ngo eia Da{yiosoadE€Hrx norrrxia

a) hcnpas(e Na ayrouol crpaNu paeyNa 4415 4091

6) rcnpasxe Na no@axHoj dpaH, palyra0 4094

l

Kopxrosio no{.no cM npfloare roarH€

a) (opnro€aNv ayro8H| 6nrp paqyHa (1a + 2a - 26)>0

4059a

4095

6) rcoliroBaH" norpaxH" canao pacyHa {16 - 2a + 26)0

npox€Nc y npeEoAhoj _roANHh

a) n@,{er Ha ayroBNoj crpaiy pasyHa0 a 4091

6).peer Ha rclpaxrcj npaB, paqyHa1l

4080n 4098

Crabe d. apajy nperoade rcaxfl€ 31.12,_

a) ayr@8, GnAo pacyHa

(3a+4a-{6)>0 4063 4081 4099

6) norpaxu ca,To pacyBa(36-4.+46)>0 4082 4100

,lctrpaak. xarep{iarxo 3racajHix rpeua€,npox€h. P.qyxo.oa@efl rx ndrrhka

.) Knpa6(e Ha ayroBBoj opaH, paqyHa 4065 4083 4t0l

6) ncnpaa{e xa iorpaxNoj npaH! paqyHa 4!661l

4084 4102tr

Kori.oEho .dfro cf.Ee rekyhe roArH€ Ba

a) xoper$aHr ayroex clnao paclaa {5. + 6a - 66)4067 4085 4101 I

6) rcpvroBaHs horpasr @ao paqyE (56 - 6a + 66)>0 4068 4486

Li 60

0

0 0

05

0 0 ri0

{l

IIl-

l;;;

1-l#t-

KoHnoieire kanmara

O47 6 23, 345Poi

onl.lcAOn

or*yIrEHe condBene.xqrje Hepa.nopeDeH, ao6rrai

1 2 6 7 I

npoxeHe y rexyto, _ .oa{Hx

4067 0 4r05 60a) nooi€r Ha ayoBaol dpaxr pacyHa 4069 6lt5

4088 4106

6

6) nporer ra nolpa$oj opaH, pnqyHa rl c

CEe i. xpaiy rEryne .oarFe11,12. _

a) ayroBHn @ao paqyHa

(7a+8:-86)>0 40490

4090 4108

9

6) norpax|u canao pacrNa(76.8a+86)>0 4472

n 0

II II II

6305

0

6pojon}lc

XoFnoHeEre oado. peymaE

330

aon

332

PeuaropBaqro{e pe3cD.e Ary.pcn ao5,q, M, Ao6xq, nn, ry6,qn no ocHo.yyn.EN yM..n"qxe

"d(pyxeHre Ranrrara

1 7 11

1

nderno cr.ts€ trP.rroa|€ roarr€ xa aaf,01.o1._

a) ayroBr" canao pacyHa 4109 4t27at

4145

6) rcrpnxHh ca,Lqo palyHa 4110 4128 i 0

2

nctrpaEKa xarep,rar& 3i.cajH,xrPeuaxa , npoMeHa p.cyHoBoadrex{x

a) kcnpaoKe Ha AyroBHoj dpaH, p.lyNa 4111 4129

6) ncnpaBxe Ba noroaxHojooaH DacyHa 4 2 4r30

l

xoPN.o..ao noq€nio cr.E npeTqAxcroarhc ,. a.r 01.01. _

a) rcp{.o€.r, a}rc*r ca ao paqyHa (r. + 2a -26)20

41lla

4!ll0

6) (opvrooaHu florpaxHr canAo paqyHa (!6 - 2a+26)>0 t 132 4150

npox€He y rpeBoaxoj _ mari,

a) npoMer Ha ayroBNoj opaHn pacyH. 4115 4133 tJ 4151

6) npo|6 Ha norpaxrcj opaHs paqyHa 4116 4134 '1152

5

CraEe ra kpaiy .pdroAHe roArh€31,11_

a) lyroaHv canlo pacyia(3a + 4a -46) > 0

4Lt1 ! 4135a

4t53a

6) mrpa$e .aIAo pacyia(36-4a+.6)>0 4t 18 4D6

6

ucnPal(a aar€Pxjan|lo sraqajHxtrpeuaBa , npoxeaa pacyHoBoadB€aBx

a) r(npaBrc Ha ayroBej opa8, paqyNa 4119 a 4tJ7 4155

6) rcnpa8rc Ha no4sx8oj opaHx paqyNa 4124 0 4r]8 4156

1

xopr.osxo noqnro d.6€ Exyneroa,H€ Ha aaf, 01,01. _

a) rcp,ro€.Hu ayroBHh..rlao paqyHa (5a + 6a -66)>0

412), 4rl9 ,l

6) kopuroBaHo norpax|l orao pacyH. (56 - 6a+66)20 4t22

t144158

9 10

a

0 0

c 0

0

t2t

0

6Pojonhc

Xoxnoaexre osdo. p€lyrEr.

330

AOn

332

PeBaop{aqhohe peepr€ Axryrpcx, ao6rqx M, Ao6yq, lnn ry6,qx no ocHocyyn.r.E yMadrcxe rHdpYxeHre x.nrr&.

1 2 9 1o l1

a

npod€rcyreryhoi-rca.Br

a) npoiel Ha ayrooHoj dp.* palyBa 4123 4159

6) npotrer Ha norpaxHoj fipai, palyNa 4L24 0 4t42 4160

Crae Ha (paiy t€kytr€ rcarHe31.12._

a) ay.o8H, @rao PaqyHs 41250

6) norpaxN, ciao paeyHa

(76-&+86)>0 4126528

4162

6pojonhc

koanoHeHre 6aror pelyrrara

333

AOn

334 x 335 336

ao6nqr nr, ry6rq, no ocroByyaera y ocr.roM ao5nky ,r,

ry6rfly dDrApyxeHrx APYrrraBa

Ao6xq, xrx ry6rq, no o.HoBy,HocrPasor noooe6 ,np€Paeyxa o,HaHcxick,x

,38€[,faja

Ao6rqr xrr ry6rqx no ocroByxeurHE HoBcaf,orroaa

7 2 t2 13 !4

I

norerro crae n9doaae .oarfie

a)AyroB" canao P.qYHa 4163 4181 41,99

6) norpaxtsn canao paqyHa 4164 4182 4200

2

h.npa a MarepxjarBo 3 a{.rxxx

Pa{y}roroacBeBr @rrfl {a

a) rcnpaBrc Ha ay.osHoj (par/ paqwa 4165 4183 4201

6) ,.rpa6rc ha norpaxHoj opaHx4166 4184 4202

3

Xopr.oBaHo noeerrc craEenpfloaf,e roaxae aa eaa 01.01,

a) KoprroENf AyroBHu cafl,qo PaqyHa(1a+2a-26)>0 4t67 4185 4203

6) koprroBaH, noDax8, @ao pacyHa

(16-2a+26)>0 4168 4186 4204

npoBeHe y npeBoaHoi

a) npoMer Ba ayroeHoj cTp3|n palyHa 4169 4741 4205

6) npofer Ha norpaxHoj -paH paqyNa 4tla I 3188 42060

5

ftab€ ra xpajy np€uoaHe roax8e31.12._

a) AyroBNu canAo pacyHa

(3a+4.-46)>0 4lJ1 i1890

1241

6) norpaxH, @ao paeyHa

(36 'aa + ,16) > 04112 4190 42a8

6

n.npaBxa xar€p,idHo sHacEjfl ,x

PaqyxoEoadeBrx normka

a) icnpaBke NaAy.oBHoj npaBr palyHa 4173 419t 4209

6) rcipaBke Ha norpaxHoj 6paHn4192 4210

xoproBaxo noqerHo c-rabe rexyteroarHe ha aar 01.01. _

a) rcproBaHi AyroBts, canao paqyHa(sa+6.-66)>0 4193 42L1

6) xoptrrmaH! norpaxHx canao paeyHa

(56-6a+66)>0 4116 4L94 4Ztz

c 0

a 0

0

0 0

0

0

0

0

0

koxnoxexre 6aror peiyrrara

334 h 33533f 336

6Po,onhc

Ao6iq{ M, ry6xq{ no o.xoByyaqa y o(fuo, ao6nxy hr.

rr6nrky nPraPyxeux APYLms

Ao5rq, xr, ry6rq, ro GXo.y,hocrp.aor no.ro.aE inPeP.v[a O.raBor.icxrx

EB€UEJA

Ao6rq" M..y6rqx no o.Bo.y

t2 t31 2 14

npoFeHeyrekynoJ roAxtsx

a) npoMel Ha ayroBNoj opaH" paqyr. 4195 42133

6).poHs Ba norpikoj crpa8, pacy8a 4174 a 4196

cr.e E xp.ry r.qn. roarts€31,12_

a) AyroEH, @rAo paeyxa(7a+8a"86)>0 4),97 42159

41806) norpa*s tlrrao paqyra(76-8.+86)>0 0

41980

42t6a

IIII]^-]

6Pojonhc

Koxnoierre ocr.ror p€yrrara

Yry..ts xan,i., [>(pea 16 xor 3ao xo. 15) - :(Pea la (or 3 ao x@

15)l > 0

ry6m* s.fl54 xanrrd. [:(p€ala (oa 3ao xor 15) -:(peA 16

xor 3!o (on 15)l > O

337

Ao6{u{ ux rY6E{r no EaoBY XOBga.ndoxx r 3 .poaajy

1 2 16 17

1

nocso dare npeBoaae roaxBe

a) ayrosH, @ao paqyHa c473t

6) rcrp.xxN ca,uo palr+a 4218 c

2

tl.np.Bxa xareprjarHo 3Haqajsrx

pacYBoBoaaBcHrr norri,x.

a)K.p.Brc 3a ayrosHol crpaNr pacyHa 4719

4236 42456) ncnpaBKe Ha iorp.xtsoj nparh

4120a

l<opi.odho nqerHodaenpeuoaie.oA.xe Ha a.H 01.01

a) koprrcBai, Ayrc8Hr carAo pacyBa(ta+2a-26)>0 4771

4137 4746

6) xoA,.ooaH, norpaxHr catuo pasyHa

(16-2a+26)>0 a

npoHeHe y nPeroami _

a) npoBer 3a ayr@Noj np.H, paqyHa 4123 4238

4247

6) npoMe, Ha norpaxHoj (paHn p:lyNa 4224

Cr.E aa ap:jy nperoaae rorxHe31,12._

a) ayroBrx crAo paqyHa

(3a+4a-q6)>0 4225

4239 4248c

6) norDaxkn canao Daqwa(36'4a+46)>0 4226 |'

6

xctrp.rx. {.repxidrc 3aaq.jts,r

paqyaoeac@flrx norarr(.

a) ucnpasKe 3a ayroBHoj ceaN, paeyHa 4227

4244 42496) n(np.8xe Ha rorp.Boj npaH,

4228a

koprroero noqeiBo craE rexyn.roarie Ba aaH 01.01._

a) rcprrosaHl, Ayro8H! ca,uo palyHa(sa + 6a .66) > 0

4229

4241l4l.r354 425!

6) xoprro8aH, .orpa*H GrAo pacyH.(56-6a+66)>0 4234 i

15

1478152

3

0

I

t

I

u

RoBnoHeHre ocranor peynrara

337onrc

aonao5,qr rr, ry6rq, no @i@y XOB

pacnomxrllr 3. npoaaly

YkynaH xanmr [>(p€a 16 rc.3Ao xon 15) -:(peA la xo 3 Ao kon

1s)l > o

ry6m( EBaa kM@a [:{peA1a rM 3Ao *or r.5) -:(pea 16

rcr 3ao Ku l5)l > 0

I 2 16 t7

npoMeH€ y rerynoi

-

roa,H,

a) nporer Ha lyr@Hoj crpaHh Pa{yHa 423t

6) iponer E norpaxHoj -par| pa\ya 4232

4242 4251

cf.Ee 3. kPalY rerrn. roa{i.31.12.

a) ay.oBH, carap paqyHa

(7a+8a.86)>0 4233

6) rcrp.B{ ca,qo paqyBa

(76.8a+86)>0 42)4

4243 4252

v Al/t //1y''-----'------r-** 15 ,1 ,o_.:A-,** --aP'P"f"G ('=

oo

O6p.3au nponncaN npaBnnHnxon o caapxhH, n oopBy oOpdaua OxlaNo4J(khr r ipeay3€iNvrc ('Cnpi6€H, rnacHxk PC,6p. 95/2014 n l,H/2014)

15

I

0

K

ABC BELGRADE

1

2015

НАПОМЕНЕ УЗ ФИНАНСИЈСКЕ ИЗВЕШТАЈЕ ЗА ГОДИНУ ЗАВРШЕНУ 31. ДЕЦЕМБРА 2015.

ЈКП „Водовод и канализација“

Војводе Степе 48

Тел./фах: 022/560-842

ЈКП “ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА”, ИНЂИЈА

Напомена уз финансијске извештаје

за годину завршену 31. децембра 2015. године

________________________________________________________________________________________

2

1. ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ДРУШТВУ

ЈАВНО КОМУНАЛНО ПРЕДУЗЕЋЕ “ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА”, Инђија (у даљем тексту ЈКП “ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА”, Инђија, или Друштво) се као својом основном делатношћу бави сакупљањем, пречишћавањем и дистрибуцијом воде и пречишћавањем и одвођењем отпадних вода.

ЈКП “ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА”, Инђија (матични број 08584885, порески идентификациони број 101437361) је организовано јавно предузеће и уписано је у Регистар привредних субјеката код Агенције за привредне регистре по решењу број БД 78752/2005 од 3. септембра 2005 године.

ЈКП “ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА” Инђија је према критеријумима за разврставање из Закона о рачуноводству, на основу редовног годишњег финансијског извештаја за 2015. годину, разврстано у средња правна лица.

Седиште Друштва је у Инђији у улици Војводе Степе 48.

Органи Друштва су скупштина, управни одбор, директор и надзорни одбор.

Просечан број запослених у току 2015. године био је 73 (у 2014. години 73).

2. ОСНОВЕ ЗА САСТАВЉАЊЕ И ПРИКАЗИВАЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА 2.1. Основе за састављање финансијских извештаја

Приложени финансијски извештаји за годину која се завршила 31. децембра 2015. године састављени су у складу са Закономорачуноводству („СлужбенигласникРС“ бр. 62/2013), који захтева да финансијски извештаји буду припремљен и у складу са свим преведеним Међународним стандардима финансијског извештавања (МСФИ) као и другим прописима издатим од стране Министарства финансија Републике Србије.

Осим поменутог, Закон захтева одређена приказивања и одређени третман рачуна и стања, што има за последицу додатна одступања од МСФИ као што следи:

• Друштво је ове финансијске извештаје саставило у формату прописаном од стране Министарства финансија Републике Србије,

• „Ванбилансна средства и обавезе“ су приказани на обрасцу биланс стања. Ове ставке по дефиницији МСФИ не представљају ни средства ни обавезе.

Сходно томе, приложени финансијски извештаји се не могу сматрати финансијским извештајима састављеним у потпуној сагласности са МСФИ.

Састављање финансијских извештаја у складу са Законом о рачуноводству Републике Србије захтева примену извесних кључних рачуноводствених процена. Оно, такође, захтева да Руководство користи своје просуђивање у примени рачуноводствених политика Друштва. Области које захтевају просуђивање већег степена или веће сложености, односно области у којима претпоставке и процене имају материјални значај за финансијске извештаје обелодањени су у напомени 5. Редован годишњи финансијски извештај за 2015. годину одобрен је од стране Надзорног одбора на основу одлуке од 15. марта 2016. године, а као датум одобравања одређење 14. март 2016. године.




________________________________________________________________________________________

3

Основне рачуноводствене политике примењене за састављање ових финансијских извештаја наведене су у Напомени 3. Ове политике су конзистентно примењене на све приказане године, осим ако није другачије назначено.

Финансијски извештаји су приказани у РСД, који је у исто време и функционална валута Друштва. Износи су исказани у РСД, заокружени на најближу хиљаду осим ако није другачије назначено.

2.2. Нови рачуноводствени стандарди

Одређени број нових стандарда, измена и допуна и тумачења стандарда важећи су за годишње периоде који почињу након 1. јануара 2016. године и нису раније усвојени од стране Друштва.

МСФИ 9, Финансијски инструменти - део 1: класификација и мерење.

МСФИ 9, који је објављен у новембру 2009. године, замењује оне делове МРС 39, који се односе на класификацију и мерење финансијских средстава. МСФИ 9 је додатно мењан и допуњаван октобра 2010. године, новембра 2013. и јула 2014. да би се решило питање класификације и мерења финансијских обавеза. Главне карактеристике стандарда су:

• Финансијска средства треба да се сврстају у две категорије: она која се накнадно вреднују по фер вредности (било кроз добит или губитак, или кроз остали резултат), и она која се накнадно вреднују по амортизованој вредности. Одлука о класификацији се доноси приликом почетног признавања. Класификација зависи од пословног модела за управлјање финансијским инструментима правног лица и од карактеристика новчаног тока инструмента које проистичу из уговора.

• Инструмент се накнадно вреднује по амортизованој вредности само уколико се ради о инструменту дуга и ако су испуњена оба од следећих услова (а) циљ пословног модела правног лица је да држи средства у циљу наплате уговорених токова готовине, и (б) уговорени новчани токови од средстава представљају само исплату главнице и камате (то јест, постоје само „основне карактеристике кредита"). Сви остали дужнички инструменти треба да се мере по фер вредности кроз добит или губитак.

• Сви инструменти капитала се накнадно вреднују по фер вредности. Власнички инструменти који се држе ради трговине мере се по фер вредности кроз добит или губитак. За све остале инструменте капитала, приликом почетног признавања може се направити неопозиви избор да се нереализовани и реализовани добици и губици. Већина захтева МРС 39 за класификацију и мерење финансијских обавеза преузети су непромењени у МСФИ 9. Кључна промена је да ће правно лице морати да прикаже ефекте промена у сопственом кредитном ризику финансијских обавеза опредељених по фер вредности кроз добит или губитак у овиру осталог резултата. Измена МСФИ 9 из новембра 2013. године, омогућава правном лицу да настави да мери своје финансијске инструменте у складу са МРС 39, али да у исто време користи унапређења рачуноводства у МСФИ 9.

• МСФИ 9 уводи нови модел за признавање губитака по основу обезвређења – модел очекиваних кредитних губитака (ОКГ модел). Ради се о приступу у "три етапе“, који се базира на ракси то значи да ће компаније морати да одмах евидентирају губитак једнак 12-то месечном ОКГ приликом почетног признавања финансијских средстава која нису обезвређенпромени кредитне способности финансијских средстава од момента почетног признавања. У па (или ОКГ за укупни животни век када су у питању потраживања од продаје). У случају значајног раста кредитног ризика,




________________________________________________________________________________________

4

обезвређење се мери помоћу укупно очекиваног ОКГ-а, пре него једногодишњег ОКГа. Модел уклјучује поједноставлјивање за закуп и потраживања од продаје.

• Уведена је значајна измена у хеџ рачуноводству која ће омогућити правним лицима да своје активности на управљању ризицима боље прикажу у финансијским извештајима. Посебно, измене у МСФИ 9, проширују обухват хеџираних ставки на које је применљиво хеџ рачуноводство (компоненте ризика нефинансијских ставки могу се одредити под условом да су појединачно идентификоване и поуздано мерљиве; деривати могу бити укључени као део хеџоване ставке; Друштва и нето позиције могу да буду опредељене као хеџ ставке, итд). Измене у МСФИ 9 такође проширују подобност хеџ инструмената омогућавајући да финансијски инструменти који се вреднују по фер вредности кроз добит или губитак буду опредељени као хеџ инструменти. Суштинска разлика у односу на модел хеџ рачуноводства у МРС 39, је одсуство 80-125 процентног прага за ефективну заштиту и захтев да се изврши ретроактивно тестирање ефикасности заштите. Према МСФИ 9 моделу, неопходно је да постоји економски однос између хеџоване ставке и хеџ инструмента, без квантитативног прага.

• Унапређена обелодањивања о стратегији управљања ризицима правног лица, новчаним токовима из хеџинг активности и утицају хеџ рачуноводства на финансијске извештаје.

Обавезни датум ступања на снагу МСФИ 9 је 1. јануар 2018. године. МСФИ 9 (2014) замењују МСФИ 9 (2009), МСФИ 9 (2010) и МСФИ 9 (2013), али ови стандарди остају на располагању и за примену уколико релевантни датум почетне примене пада пре 1. фебруара 2015. године. Друштво не планира да усвоји стандард пре обавезног ступања на снагу и тренутно процењује утицај новог стандарда на финансијске извештаје.

Измене МСФИ 11 - Заједнички аранжмани (објављене у мају 2014. године, ступа на снагу за периоде који почињу на дан или после 1. јануара 2016. године) односе се на рачуноводствену евиденцију стицања учешћа у заједничком пословању. Изменом је додата нова смерница за евидентирање стицања учешћа у заједничком пословању који чини основу аранжмана.

Измене и допуне МРС 16 - Некретнине, постројења и опрема и МРС 38 – Нематеријална имовина (објављене у мају 2014. године, ступа на снагу за периоде који почињу на дан или после 1. јануара 2016. године) појашњење прихватљивих метода амортизације. У овој измени ИАСБ појашњава да метод амортизације на бази прихода није адекватан, јер приход од вршења делатности укључује и коришћење средстава, и генерално је одраз и других фактора, а не само коришћења економских бенефита садржаних у средствима. Друштво тренутно процењује утицај измена на своје финансијске извештаје.

МСФИ 15 - Приходи од уговора са купцима (објављен у мају 2014. године, ступа на снагу за периоде који почињу на дан или после 1. јануара 2018. године). Нови стандард уводи основно начело да приход мора да буде признат када је контрола над робом и услугама пренета на купца, по купопродајној цени. Сва роба и услуге са грешком морају бити одвојено признате, а евентуални попусти или рабати на уговорену цену морају се алоцирати појединачно по елементима из уговора. Када се пренос права располагања не обавља истовремено за сву робу из било ког разлога, минимални износ прихода треба да буде признат, уколико не постоји значајан ризик укидања. Трошкови настали ради осигурања уговора са купцима треба да буду капитализовани и амортизовани током периода стицања бенефита




________________________________________________________________________________________

5

произашлих из уговора. Друштво тренутно процењује утицај новог стандарда на своје финансијске извештаје.

Измене и допуне МСФИ 10 финансијски извештаји и МРС 28 - Улагања у придружена друштва и заједничке подухвате (објављене септембра 2014. године и децембра 2014. године, ступају на снагу за периоде који почињу на дан или после датума одређеног од стране ИАСБ-а) односе се на рачуноводствено обухватање стицања удела у заједничком подухвату. Уколико основу подухвата чине немонетарна средства цео добитак или губитак биће признат од стране инвеститора. Ако средства не задовољавају дефиницију заједничког пословања, инвеститор признаје добитак или губитак у обиму других инвеститорових интереса. Измене ће важити само када инвеститор продаје или уложи средства код свог придруженог друштва или у заједнички подухват, не у заједничко пословање.

Измене из децембра 2014. године треба да појасне да субјекат који инвестира треба да вреднује по фер вредности кроз добит или губитак, сва своја зависна друштва која су и сами инвестициони субјекти.

Осим ако није другачије наведено горе, не очекује се да ће нови стандарди и тумачења значајно утицати на финансијске извештаје Друштва.

Иницијатива за измену обелодањивања у МРС 1 (издато у децембру 2014. године, ступа на снагу за годишње периоде који почињу на дан или после 1. јануара 2016. године). Стандард је измењен како би се разјаснио концепт материјалности и објашњава потребе Друштва у припреми обелодањивања. Стандард такође пружа нове смернице за подзбирове у финансијским извештајима и даје додатне примере могућих начина обелодањивања. Измене такође уводе објашњење да позиције обелодањене у извјештају о финансијском позицији, билансу добитка и губитка и другог укупног резултата, могу да буду агрегиране и дисагрегиране уколико је релевантно и додатно упутство које се односи на подзбирове у овим извештајима и појашњавају да удео правног лица у Осталом укупном резултату повезаног правног лица које се консолидује методом капитала и заједника улагања треба да буде приказана агрегирано као једна линија у зависности од тога да ли ће накнадно бити или неће бити рекласификовано у биланс успеха. Друштво тренутно процењује утицај иницијативе на своје финансијске извештаје.

МСФИ 16 - лизинг (објавлјен у јануару 2016. године, ступа на снагу за годишње периоде који почињу на дан или после 1. јануара 2019.). Компанија може да изабере да примењује МСФИ 16 пре тог датума, али само ако примењује МСФИ 15, приходи од уговора са клијентима. МСФИ 16 замењује претходни Стандард о лизингу, МРС 17 - лизинг, и тумачења. Главне карактеристике стандарда:

• МСФИ 16 дефинише лизинг као уговор који преноси на купца ("закупопримца") право да користи средство за неки период у замену за накнаду. Компанија оцењује да ли уговор садржи лизинг на основу тога да ли корисник има право да контролише коришћење идентификованог средства за одређени временски период.

• Помоћу МСФИ 16 мењају се рачуноводствени захтеви за лизинг који су дати у МРС 17 и елиминише се класификација лизинга као оперативног лизинга или финансијског лизинга захтевано МРС 17, а уместо тога, уводи се рачуноводство једног лизинг модела. Применом тог модела, закупопримац је дужан да призна: (а) средства и обавезе за све врсте лизинга са роком дужим од 12 месеци, осим ако је основно средство од мале вредности; и (б) умањење вредности средства лизинга одвојено од камата на лизинг у билансу успеха.




________________________________________________________________________________________

6

• МСФИ 16 суштински унапређује рачуноводствене захтеве за закуподавца у МРС 17.

МСФИ 16 не мења обрачун за услуге. Иако се лизинг и услуге често комбинују у једном уговору, износе који се односе на услуге није потребно известити у билансу стања. МСФИ 16 треба да се примени само на компоненту закупа уговора о лизингу. Друштво тренутно процењује утицај МСФИ 16 на своје финансијске извештаје.

Осим поменутих, нема других МСФИ и тумачења ИФРИЦ који још увек нису ступили на снагу, а за које се очекује да ће имати материјално значајан утицај на финансијске извештаје Друштва.

2.3. Основе за вредновање

Финансијски извештаји су састављени у складу са начелом историјског трошка, осим ако је другачије наведено у рачуноводственим политикама које су дате у даљем тексту.

2.4. Коришћење процењивања

Презентација финансијских извештаја захтева од руководства Друштва коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на презентиране вредности средстава и обавеза, обелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан састављања финансијских извештаја, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања финансијских извештаја. Међутим, стварни резултати могу одступати од ових процена.

2.5. Наставак пословања

Финансијски извештаји за 2014. годину састављени су у складу са начелом наставка пословања, који претпоставља да ће Друштво наставити са пословањем у догледној будућности.

2.6. Упоредни подаци

Упоредне податке чине финансијски извештаји Друштва за 2014. годину који су били предмет ревизије. У циљу усаглашавања са презентацијом података за текући период, Друштво је извршило одређене рекласификације података презентованих у финансијским извештајима за 2014. годину.

3. ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИХ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА

Рачуноводствене политике су посебна начела, основи конвенције, правила и пракса које је усвојило предузеће за припремање и приказивање финансијских извештаја у складу са Међународним стандардима финасијског извештавања. Усвојене рачуноводствене политике односе се на признавање, мерење и процењивање средстава, обавеза, прихода и расхода предузећа.

3.1 Нематеријална улагања

Нематеријална улагања су средства која се могу идентификовати као немонетарна и без физичког обележја. Као нематеријална улагања признају се и подлежу амортизацији нематеријална улагања која испуњавају услове прописане МРС 38 Нематеријална улагања, имају корисни век трајања дужи од годину дана.




________________________________________________________________________________________

7

Уколико нематеријално улагање не испуњава услове из става 2. овог члана признаје се на терет расхода периода у коме је настало.

Почетно мерење нематеријалних улагања врши се по набавној вредности или цени коштања.

Накнадно мерење након почетног признавања нематеријалних улагања врши се по трошковном моделу из МРС 38 Нематеријална улагања, односно по набавној вредности или цени коштања, умањеној за исправке вредности по основу кумулиране амортизације и обезвређења.

Амортизација нематеријалних улагања која подлежу амортизацији врши се применом пропорционалног метода у року од 5 година осим улагања чије је време утврђено уговором, када се отписивање врши у роковима који проистичу из уговора. За нематеријална улагања са неограниченим веком трајања не обрачунава се амортизација.

Обрачун амортизације нематеријалних улагања врши се од месеца када је нематеријално улагање стављено у употребу. Основицу за обрачун амортизације нематеријалних улагања чини набавна вредност, односно цена коштања умањена за преосталу вредност.

Преостала вредност нематеријалних улагања сматра се једнаком нули, осим када:

1) постоји уговорна обавеза трећег лица да откупи нематеријално средство на крају његовог преосталог века трајања, или

2) за то нематеријално средство, односно улагање постоји активно тржиште на којем се може одредити преостала вредност и то тржиште ће трајати и на крају века тог нематеријалног средства, односно улагања.

Накнадни издатак који се односи на нематеријално улагање након његове набавке или завршетка увећава вредност нематеријалног улагања ако испуњава услове да се призна као стално средство, тј. ако је век трајања дужи од годину дана.

Накнадни издатак који не задовољава претходне услове исказује се као трошак пословања у периоду у којем је настао.

За накнадни издатак који увећава вредност нематеријалног улагања коригује се и набавна вредност.

Нематеријална улагања која су, према МСФИ 5 Стална средства намењена продаји и пословања која престају класификована као средства намењена продаји, на дан биланса исказују се као обртна средства и процењују се по нижој вредности између књиговодствене и фер (поштене) вредности умањене за трошкове продаје.

3.2. Некретнине, постројења и опрема

Као некретнине, постројења и опрема признају се и подлежу амортизацији материјална средства која испуњавају услове за признавање прописане МРС 16 Некретнине, постројења и опрема, чији је корисни век трајања је дужи од годину дана.

Почетно мерење некретнина, постројења и опреме који испуњавају услове за признавање као стално средство, врши се по набавној вредности или по цени коштања.




________________________________________________________________________________________

8

У набавну вредност, односно цену коштања некретнине, постројења и опреме укључују се и трошкови камата који су настали по основу изградње или набавке тих средстава ако су испуњени услови за примену допуштеног алтернативног поступка из МРС 23 Трошкови позајмљивања. и члана 34. овог Правилника.

Накнадно мерење након почетног признавања некретнина, постројења и опреме врши се по трошковном моделу из МРС 16 Некретнине, постројења и опрема, односно по набавној вредности или цени коштања, умањеној за исправке вредности по основу кумулиране амортизације и обезвређења.

Амортизација некретнина, постројења и опреме врши се применом пропорционалног метода.

Приликом обрачуна амортизације некретнина, постројења и опреме користиће се следећи век трајања и стопе амортизације:

Редни број

1. ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ И ПОСТРОЈЕЊА Корисни век

трајања

Стопа

амортизације

1.1.

Грађевински објекти високоградње и нискоградње армиранобетонске конструкције (резервоари водоторњеви, водоводна мрежа, управне зграде ) као и постројења која се сматрају самосталним грађевинским објектом

76.92 1.3%

1.2. Грађевински објекти - бунари 15 6.67%

1.3. Остали грађевински објекти 10 10%

2. ОПРЕМА

2.1.

Опрема (електромашинакса производна и преносна опрема, опрема за хлорисање и постројења осим постројења која су наведена под тачком 1.1.)

5 20%

2.2. Погонски и пословни инвентар (стројеви,алати, транспортна средства и уређаји), авиони и шинска возила

10 10%

2.3. Намештај, пословни инвентар , остала канцеларијска опрема

10 10%

2.4.

Рачунарска опрема, софтвер, телекомуникациона опрема, путничка моторна возила, возила на моторни погон и прикључни уређаји

5 20%

3. ТРАЈНИ НАСИПИ 10 10%

5. НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА 5 20%

6. ОСТАЛА НЕПОМЕНУТА СРЕДСТВА 10 10%

Основицу за обрачун амортизације некретнина, постројења и опреме чини набавна вредност, односно цена коштања умањена за преосталу вредност.

Преостала вредност се процењује према вредностима на дан набавке.




________________________________________________________________________________________

9

Процену преостале вредности некретнине, постројења и опреме врши посебна комисија за процену преостале вредности коју образује директор предузећа.

Преостала вредност се утврђује и умањује основицу за обрачун амортизације у случају када постоји јасна политика предузећа да се средство отуђи пре истека рока трајања или када је вредност на крају периода коришћења средства (вредност отпада) значајна.

Накнадни издатак који се односи на некретнину, постројење и опрему након његове набавке или завршетка, увећава вредност средства ако испуњава услове да се призна као стално средство, тј. ако је век трајања дужи од годину дана.

Накнадни издатак који не задовољава претходне услове исказује се као трошак пословања у периоду у којем је настао. Такође, ако је накнадни издатак настао претежно по основу рада, потрошног материјала и ситнијих резервних делова тај издатак се исказује као текући трошак одржавања.

За накнадни издатак који увећава вредност нематеријалног улагања коригује се и набавна вредност.

Ако је век трајања уграђеног дела, признатог као накнадни издатак, различит од века трајања средства у које је уграђен, онда се тај део води као посебно средство и амортизује у току корисног века трајања.

Одстрањен део се расходује по процењеној вредности ако није могуће утврдити његову књиговодствену вредност.

Некретнине постројења и опрема који су, према МСФИ 5 Стална средства намењена продаји и пословања која престају класификовани као средства намењена продаји, на дан биланса исказују се као обртна средства и процењују се по нижој вредности између књиговодствене и фер (поштене) вредности умањене за трошкове продаје.

Улагања на туђим основним средствима ради обављања делатности признају се и исказују се на посебном рачуну као основна средства под условом да су испуњени услови за признавање из става 1. овог члана. Амортизација улагања на туђим основним средствима врши се на основу процењеног века коришћења који је утврђен уговором са власником тих средстава.

3.3. Алат и ситан инвентар

Као стално средство признају се и подлежу амортизацији средства алата и ситног инвентара, чији је корисни век трајања дужи од годину дана.

Средства алата и инвентара која не задовољавају услове из става 1. овог члана исказују се као обртна средства (залихе)

3.4. Резервни делови

Као стално средство признају резервни делови, чији је корисни век трајања дужи од годину дана.

Такви резервни делови, по уградњи, увећавају књиговодствену вредност средства у које су уграђени.

Резервни делови који не задовољавају услове из става 1. овог члана, приликом уградње, исказују се као трошак пословања.




________________________________________________________________________________________

10

3.5. Дугорочни финансијски пласмани

У оквиру дугорочних финансијских пласмана исказују се учешћа у капиталу зависних правних лица, учешћа у капиталу повезаних правних лица и учешћа у капиталу других правних лица и дугорочне хартије од вредности расположиве за продају. Такође, у оквиру дугорочних финансијских пласмана исказују се дугорочни кредити и зајмови зависним, повезаним и другим правним лицима, дугорочни кредити у земљи и иностранству, хартије од вредности које се држе до доспећа и остали дугорочни пласмани.

Наведени пласмани представљају финансијска средства која се приликом почетног признавања мере по њиховој набавној вредности која представља поштену вредност надокнаде која је дата за њих. Трансакциони трошкови укључују се у почетно мерење свих финансијских средстава.

3. 6. Залихе

Залихе су средства (а) која се држе за продају у уобичајеном току пословања; (б) која су у процесу производње а намењене су за продају или (ц) у облику материјала или помоћних средстава која се троше у процесу производње или приликом пружања услуга. Залихе обухватају:

1) основни и помоћни материјал који ће бити искоришћени у процесу производње; 2) недовршене производе чија је производња у току; 3) готове производе које је произвело предузеће и 4) робу која је набављена и држи се ради препродаје, укључујући некретнине (земљиште, грађевинске објекте и остале некретнине) прибављене ради даље продаје.

Залихе материјала, недовршене производње, готових производа и робе, рачуноводствено се обухватају у складу са МРС 2 Залихе.

Залихе материјала

Залихе материјала које се набављају од добављача мере се по набавној вредности или по нето продајној вредности, ако је нижа.

Залихе материјала који је произведен као сопствени учинак предузећа мере по цени коштања или по нето продајној вредности ако је нижа.

Набавну вредност или цену коштања залиха чине сви трошкови набавке, трошкови производње (конверзије) и други трошкови настали довођењем залиха на њихово садашње место и стање.

Трошкови набавке материјала обухватају набавну цену, увозне дажбине и друге порезе (осим оних које предузеће може накнадно да поврати од пореских власти као што је ПДВ који се може одбити као претходни порез), трошкове превоза, манипулативне трошкове и друге трошкове који се могу директно приписати набавци материјала. Попусти, рабати и друге сличне ставке одузимају се при утврђивању трошкова набавке. Када се материјал производи као производ сопствене производње и даље користи у наредној фази процеса производње, његова процена врши се у висини трошкова производње тих залиха, а највише до нето продајне вредности тих залиха.




________________________________________________________________________________________

11

Материјал се отписује испод трошкова набавке, односно цене коштања и утврђује губитак због обезвређења ако се очекује да ће готови производи у које ће бити уграђен материјал бити продати по нето продајној цени нижој од цене коштања (трошкова производње) готових производа.

Као апроксимација за нето продајну вредност готових производа у које ће бити уграђен односни материјал, за сврхе утврђивања губитака због обезвређења, користи се трошак замене материјала, односно набавна цена или цена коштања тог или сличног материјала на дан утврђивања обезвређења.

Процену нето продајне вредности залиха материјала врши посебна комисија коју образује директор предузећа. Обрачун излаза (утрошка) залиха материјала, врши се по методи просечне пондерисане цене. Утврђивање пондерисане просечне цене врши се после сваког новог улаза материјала.

3.7. Краткорочна потраживања и пласмани

Краткорочна потраживања обухватају потраживања од купаца повезаних (матичног, зависних и придружених) и осталих правних и физичких лица у земљи и иностранству по основу продаје производа, робе и услуга.

Краткорочни пласмани обухватају кредите, хартије од вредности и остале краткорочне пласмане са роком доспећа, односно продаје до годину дана од дана биланса.

Краткорочна потраживања од купаца мере се по вредности из оригиналне фактуре.

Ако се вредност у фактури исказује у страној валути, врши се прерачунавање у извештајну валуту по курсу важећем на дан трансакције.

Промене девизног курса од датума трансакције до датума наплате потраживања исказују се као курсне разлике у корист прихода или на терет расхода.

Потраживања исказана у страној валути на дан биланса прерачунавају се према важећем курсу, а курсне разлике признају се као приход или расход периода.

Доспела потраживања од привредних субјеката остварених по основу продаје којима је протекао рок за наплату преко 180 дана на дан састављања периодичног односно годишњег рачуна, исправљају се индиректно у висини 100% доспелих ненаплаћених потраживања а на основу прегледа доспелих потраживања од купаца старијих од 180 дана.

Остали доспели пласмани и потраживања доспели преко 180 дана исказани у пословним књигама на дан састављања периодичног или годишњег рачуна за које се процени да се неће наплатити исправљају се индиректно у висини 100% а на основу прегледа истих овереног од стране директора.




________________________________________________________________________________________

12

Доспела потраживања од тужених субјеката на дан састављања годишњег рачуна исправљају се индиректно у висини од 70% .

Неће се вршити индиректна исправка доспелих потраживања од лица којима се истовремено дугује.

Када је немогућност наплате потраживања извесна и документована (доказ о неуспелој наплати судским путем), или је донета одлука органа управљања – Надзорног одбора о отпису потраживања, исправка се врши директним отписом.

3.8. Обавезе

Обавезама сматрају се дугорочне обавезе (обавезе према повезаним правним лицима и правним лицима са узајамним учешћем, дугорочни кредити, обавезе по дугорочним хартијама од вредности и остале дугорочне обавезе), краткорочне финансијске обавезе (обавезе према повезаним правним лицима и правним лицима са узајамним учешћем, краткорочни кредити и остале краткорочне финансијске обавезе), краткорочне обавезе из пословања (добављачи и остале обавезе из пословања) и остале краткорочне обавезе.

Краткорочним обавезама сматрају се обавезе које доспевају у року од годину дана од дана састављања финансијских извештаја. Обавеза је свака обавеза која представља уговорну обавезу:

а) предаје готовине или другог финансијског средства другом предузећу; или б) размене финансијских инструмената са другим предузећем под потенцијално неповољним условима.

Дугорочним обавезама сматрају се обавезе које доспевају за плаћање у периоду дужем од годину дана од дана састављања финансијских извештаја.

Део дугорочних обавеза који доспева за плаћање у периоду краћем од годину дана од дана састављања финансијских извештаја исказују се као краткорочне обавезе.

Предузеће може да има уговорну обавезу која може да се измири било плаћањем финансијским средствима, било плаћањем сопственим акцијама. У том случају, уколико број акција који је потребан за измирење обавеза варира са променама њихове поштене вредности, тако да се плаћање врши у износу поштене вредности акција који је једнак износу уговорне обавезе, ималац обавезе није изложен добитку или губитку насталом услед промене цена његових акција. Таква обавеза се рачуноводствено обухвата као финансијска обавеза предузећа.

Приликом почетног признавања предузеће мери финансијску обавезу по њеној набавној вредности која представља поштену вредност надокнаде која је примљена за њу. Трансакциони трошкови се укључују у почетно мерење свих финансијских обавеза.

Након почетног признавања, предузеће мери све финансијске обавезе по амортизованој вредности, осим обавезе које држи ради трговања и деривата који представљају обавезе које мери по поштеној вредности.

Обавезе у страној валути, као и обавезе са валутном клаузулом, процењују се на дан састављања финансијских извештаја по средњем курсу стране валуте на дан састављања финансијских извештаја. Разлике које се том приликом обрачунају обухватају се као расходи и приходи периода.




________________________________________________________________________________________

13

Смањење обавеза по основу закона, ванпарничног поравнања и сл. врши се директним отписивањем.

3.9. Дугорочна резервисања

Дугорочно резервисање се признаје када: а) предузеће има обавезу (правну или стварну) која је настала као резултат прошлог догађаја, б) је вероватно да ће одлив ресурса који садрже економске користи бити потребан за измирење обавеза, и ц) износ обавезе може поуздано да се процени. Уколико ови услови нису испуњени резервисање се не признаје. Дугорочна резервисања обухватају резервисања за трошкове у гарантном року, резервисања за трошкове обнављања природних богатстава, резервисања за задржане кауције и депозите, резервисања за трошкове реструктурирања предузећа резервисања за пензије, и остала дугорочна резервисања за покриће обавеза (правних или стварних), насталих као резултат прошлих догађаја, за које је вероватно да ће изазвати одлив ресурса који садрже економске користи, ради њиховог измиривања и које се могу поуздано проценити (на пример, спорови у току), као и резервисања за издате гаранције и друга јемства.

Дугорочна резервисања за трошкове и ризике прате се по врстама, а њихово смањење, односно укидање врши се у корист прихода.

Резервисања се не признају за будуће пословне губитке.

Резервисања се разликују од других обавеза као што су, на пример, обавезе према добављачима и обрачунате обавезе, јер је код њих присутна неизвесност у погледу рока настанка или износа будућих издатака који су потребни за измирење.

Мерење резервисања врши се у износу који је признат као резервисање и он представља најбољу процену издатка који је потребан за измирење садашње обавезе на дан биланса стања.

Резервисања се испитују на дан сваког биланса стања и коригују тако да одражавају најбољу садашњу процену. Ако више није вероватно да ће одлив ресурса који представљају економске користи бити потребан за измирење обавезе, резервисање се укида.

Тамо где је учинак временске вредности новца значајан, износ резервисања представља садашњу вредност издатака за које се очекује да ће бити потребни за измирење обавезе.

Због временске вредности новца, резервисања у вези са одливима готовине који настају одмах после дана биланса стања штетнија су од оних где одливи готовине у истом износу настају касније. Резервисања се, дакле, дисконтују, тамо где је учинак значајан.

Дисконтна стопа је стопа пре опорезивања која одражава текуће тржишне процене временске вредности новца и ризика специфичних за обавезу. Дисконтна стопа не одражава ризике за које су процене будућих токова готовине кориговане.




________________________________________________________________________________________

14

3.10. Приходи и расходи

Приходи обухватају приходе од уобичајених активности предузећа и добитке. Приходи од уобичајених активности су приходи од продаје робе, производа и услуга, приходи од активирања учинака, приходи од субвенција, дотација, регреса, компензација и повраћаја дажбина по основу продаје робе, производа и услуга, приходи од доприноса и чланарина и други приходи који су обрачунати у књиговодственој исправи, независно од времена наплате.

Добици представљају друге ставке које задовољавају дефиницију прихода и могу, али не морају да проистекну из уобичајених активности предузећа. Добици представљају повећања економских користи и као такви по природи нису различити од прихода. Добици укључују добитке проистекле из продаје дугорочних средстава, нереализоване добитке; на пример, оне што проистичу из ревалоризације утрживих вредносних папира и оне што резултирају из пораста исказане вредности дугорочних средстава. Добици се приказују на нето основи, након умањења за одговарајуће расходе.

Различите врсте средстава могу да буду примљене или већане преко прихода; примери укључују готовину, потраживања и робу и услуге које су примљене у замену за испоручене производе и услуге. Приходи такође могу настати из измирења обавеза. На пример, предузеће може да испоручи робу и пружи услуге ради измирења обавезе по основу отплате преосталог дуга.

Расходи обухватају трошкове који проистичу из уобичајених активности предузећа и губитке. Трошкови који проистичу из уобичајених активности предузећа укључују расходе директног материјала и робе и друге пословне расходе (трошкови осталог материјала, производне услуге, резервисања, амортизација, нематеријални трошкови, порези и доприноси правног лица независни од резултата, бруто зараде и остали лични расходи), независно од момента плаћања.

Губици представљају друге ставке које задовољавају дефиницију расхода и могу, али не морају, да проистекну из уобичајених активности предузећа. Губици представљају смањења економских користи и као такви нису по својој природи различити од других расхода.

Губици укључују, на пример, оне који су последица катастрофа, као што су пожар и поплава, али и оне који су произашли из продаје дугорочних средстава. Дефиниција расхода, такође, укључује нереализоване губитке, на пример, оне произашле из ефеката пораста курсева стране валуте у вези са задуживањима предузећа у тој валути. Када се губици признају у билансу успеха, приказују се посебно, због тога што је сазнање о њима корисно при доношењу економских одлука. Губици се обично приказују на нето основи, након умањења за одговарајуће приходе.

3.11.Камата и други трошкови позајмљивања

Камата и остали трошкови позајмљивања предузећа обухватају се по основном поступку у складу са МРС 23 Трошкови позајмљивања, односно на терет расхода периода у коме су настали, осим у мери у којој се капитализују када се обухватају по допуштеном алтернативном поступку.

Капитализација камате и других трошкова позајмљивања у складу са допуштеним алтернативним поступком из МРС 23 Трошкови позајмљивања врши се када се камата и други трошкови позајмљивања непосредно могу приписати стицању, изградњи или изради средства које се оспособљава за употребу, када је вероватно




________________________________________________________________________________________

15

да ће ти трошкови донети предузећу будуће економске користи и када могу да се поуздано измере. Уколико сви наведени услови за капитализацију камате нису испуњени камата и трошкови позајмљивања признају се као расход периода у коме су настали.

3.12. Државна давања

Државна давања повезана са средствима су инструмент финансирања и због тога их треба признати кроз биланс стања. У складу са МРС 20, пошто се не очекује никакав повраћај давања , треба га директно књижити у корист капитала, осим за државна давања повезана са изградњом и финасирањем изградње мрежа које у складу са чланом 42. Закона о јавној својини не могу бити уложене у капитал јавног предузећа.

Државна давања – пренос на коришћење и употребу мрежа као и давања повезана са изградњом и финасирањем изградње мрежа признају се као одложени приход, који се на систематској основи признаје у билансу успеха током века трајања средства.

3.13. Накнадно установљене грешке

Исправка накнадно установљених материјално значајних грешака врши се преко рачуна нераспоређене добити из ранијих година, односно нераспоређеног губитка ранијих година н начин утврђен МРС 8 Рачуноводствене политике, промене рачуноводствене процене и грешке.

Материјално значајном грешком сматра се грешка која је у појединачном или у кумулативном износу са осталим грешкама већа од 5% укупних прихода.

Накнадно установљене грешке које нису материјално значајне исправљају се на терет расхода, односно у корист прихода периода у коме су иденификоване.

3.14.Функционална валута и валута приказивања

Функционална валута и валута приказивања предузећа у складу са МРС 21 Ефекти промена девизних курсева је динар.

3.15. Порез на добит

Трошкови пореза на добит периода обухватају текући и одложени порез. Порез се признаје у билансу успеха, осим до висине која се односи на ставке које су директно признате у капиталу. У том случају порез се такође признаје у капиталу.

Текући порез

Порез на добитак се обрачунава и плаћа у складу са одредбама Закона о порезу на добит правних лица и релевантним поџаконским актима. Порез на добитак обрачунава се применом стопе од 15% на пореску основицу исказану у пореском билансу. Губици из текућег периода могу се пренети на рачун добити утврђене у годишњем пореском билансу из будућих обрачунских периода, али не дуже од пет година.




________________________________________________________________________________________

16

Одложени порез

Одложени порез на добит се укалкулисава у пуном износу, коришћењем методе обавеза, за привремене разлике које настану између пореске основице средстава и обавеза и њихових књиговодствених износа у финансијским извештајима. Одложени порез на добит се одмерава према пореским стопама (и закону) које су на снази до датума биланса стања и за које се очекује да ће бити примењене у периоду у коме ће се одложена пореска средства реализовати или одложене пореске обавезе измирити.

Одложене пореске обавезе се признају за све опорезиве привремене разлике. Одложена пореска средства признају се за одбитне привремене разлике и неискоришћене износе преносивих пореских кредита и пореских губитака, до мере до које је извесно да је ниво очекиване будуће опорезиве добити довољан да се све одбитне привремене разлике, пренети неискоришћени порески кредити и неискоришћени порески губици могу искористити.

Одложена пореска средства која нису призната процењују се на сваки извештајни датум и признају до мере у којој је постало вероватно да ће будућа опорезива добит дозволити повраћај одложеног пореског средства.

3.16. Порез на додату вредност

Порез на додату вредност је по свом економском учинку порез на општу потрошњу и спада у врсту пореза на промет. То је посебан облик пореза који се плаћа у свим фазама производног и прометног циклуса, тако што се у свакој фази опорезује само износ додате вредности која је остварена у свакој фази производно-прометног циклуса.

Обавезе за порез на додату вредност, обухватају обавезе настале по основу обрачунатог пореза на додату вредност и то по основу обавеза за порез на додату вредност по издатим фактурама, примљеним авансима, по основу сопствене потрошње и по другим обавезама, по општој стопи (20%) и по посебној стопи (10%), и обавезе по основу разлике обрачунатог пореза на додату вредност и претходног пореза.

3.17. Порези и доприноси фондовима за социјалну сигурност запослених

У складу са прописима који се примењују у Републици Србији, Друштво је у обавези да плаћа порезе и доприносе пореским органима и државним фондовима којима се обезбеђује социјална сигурност запослених. Ове обавезе укључују порезе и доприносе на терет запослених и на терет послодавца у износима обрачунатим по стопама утврђеним законским прописима. Друштво је, такође обавезно да од бруто зарада запослених обустави доприносе и да их, у име запослених, уплати фондовима. Порези и доприноси на терет послодавца и порези и доприноси на терет запосленог се књиже на терет расхода периода на који се односе.

3.18. Обавезе по основу отпремнина и јубиларних награда

У складу са Законом о раду и Појединачним колективним уговором , Друштво је у обавези да исплати накнаду запосленима приликом одласка у пензију, у висини три просечне зараде које би остварио за месец који претходи месецу у којем се исплаћује отпремнина, с тим да тако исплаћена отпремнина не може бити нижа од три просечне зараде исплаћене у Републици. Дугорочне обавезе по основу




________________________________________________________________________________________

17

резервисања за отпремнине, након испуњених услова, представљају садашњу вредност очекиваних будућих исплата запосленима утврђену актуарским одмеравањем уз коришћење претпоставки као што су: дисконтна стопа, проценат годишње реалне стопе повећања зарада, проценат запослених који ће дочекати пензију у друштву и друго.

У складу са Законом о раду и Појединачним колективним уговором , Друштво је у обавези да исплати јубиларну награду поводом јубиларних година рада код послодавца у износу :

За 10 година рада у висини једне просечне зараде запосленог коју би остварио за месец који претходи месецу у којем се исплаћује награда, с тим да тако исплаћена јубиларна награда не може бити нижа од просечне зараде по запосленом исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу у којем се исплаћује награда;

За 20 година рада у висини две просечне зараде запосленог коју би остварио за месец који претходи месецу у којем се исплаћује награда, с тим да тако исплаћена јубиларна награда не може бити нижа од две просечне зараде по запосленом исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу у којем се исплаћује награда;

За 30 година рада у висини три просечне зараде запосленог коју би остварио за месец који претходи месецу у којем се исплаћује награда, с тим да тако исплаћена јубиларна награда не може бити нижа од три просечне зараде по запосленом исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу у којем се исплаћује награда;

За 35 година рада у висини три просечне зараде запосленог коју би остварио за месец који претходи месецу у којем се исплаћује награда, с тим да тако исплаћена јубиларна награда не може бити нижа од три просечне зараде по запосленом исплаћене код послодавца у месецу који претходи месецу у којем се исплаћује награда;

4. УПРАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИМ РИЗИКОМ 4.1. Фактори финансијског ризика

Пословање Друштва је изложено различитим финансијским ризицима: тржишни ризик (који обухвата ризик од промена курсева страних валута, ризик од промене фер вредности каматне стопе и ризик промене цена), кредитни ризик и ризик ликвидности. Управљање ризицима у Друштву је усмерено на настојање да се у ситуацији непредвидивости финансијских тржишта потенцијални негативни утицаји на финансијско пословање Друштва сведу на минимум. Управљање ризицима обавља финансијска служба Друштва у складу са политикама одобреним од стране Директора.

4.2. Тржишни ризик

Тржишни ризик је ризик да ће фер вредност или будући токови готовине финансијског инструмента флуктуирати због промена тржишних цена. Тржишни ризик укључује три врсте ризика, као што следи:




________________________________________________________________________________________

18

Ризик од промене курсева страних валута

Друштво није изложено ризику промена курса страних валута јер нема пословања са различитим валутама. Друштво нема потраживања и обавезе у страним валутама.

Ризик од промене цена

Друштво није изложено већем ризику од промена цена власничких хартија од вредности с обзиром да нема улагања класификованих у билансу стања као расположива за продају и којима се тргује као финансијска средства по фер вредности чији се ефекти промена у фер вредности исказују у билансу успеха.

Ризик од промене каматних стопа

Ризик Друштва од промена фер вредности каматних стопа не постоји јер проистиче првенствено из обавеза по основу примљених дугорочних кредита од банака. Друштво нема кредитних задужења.

4.3. Кредитни ризик Кредитни ризик је ризик финансијског губитка за Друштво ако друга уговорна страна у финансијском инструменту не испуни своје уговорне обавезе. Кредитни ризик превасходно проистиче по основу потраживања из пословања.

Изложеност Друштва кредитном ризику по основу потраживања из пословања зависи највише од индивидуалних карактеристика сваког појединачног купца. Друштво нема значајне концентрације кредитног ризика јер има само једног појединачног купца са око 7 % укупних прихода.

4.4. Ризик ликвидности

Ризик ликвидности је ризик да ће Друштво бити суочено са потешкоћама у измиривању својих финансијских обавеза. Друштво управља својом ликвидношћу са циљем да, колико је то могуће, увек има довољно средстава да измири своје доспеле обавезе, без неприхватљивих губитака и угрожавања своје репутације. Планирање новчаног тока врши се да би се обезбедило да Друштво увек има довољно готовине да подмири пословне потребе.

Следећа табела представља анализу финансијских обавеза Друштва према уговореним условима плаћања, који су одређени на основу преосталог периода на дан извештавања у односу на уговорени рок доспећа и засновани су на уговореним недисконтованим износима отплата (салда која доспевају на наплату у року од 12 месеци једнака су њиховим књиговодственим износима, будући да ефекат дисконтовања није материјално значајан):




________________________________________________________________________________________

19

до 3 од 3 до12 месеца

преко 5 године Укупно месеца

31. децембар 2015. године

Дугорочне обавезе - 10.662.562,36 - 10.662.562,36 Краткорочне финансијске обавезе – интерна позајмица 1.171.546,70 - - 1.171.546,70 Обавезе из пословања 16.411.613,30 - - 16.411.613,30 Обавезе по основу зарада и накнада зарада 5.305,20 - - 5.305,20 Обавезе по основу ПДВ 945.603,55 - - 945.603,55 Одложени приходи и примљене донације - - 24.861.921,14 24.861.921,14 У к у п н о 18.534.068,75 10.662.562,36 24.861.921,14 54.058.552,25

31. децембар 2014. године

Примљени аванси, депозити и кауције 44 - - 44 Обавезе из пословања 7.093 - - 7.093 Остале краткорочне обавезе

796 - 796

Обавезе по основу ПДВ 142 - - 142 Обавезе за остале порезе, доприносе и дажбине - - 6.563 - 7.279 796 6.563 14.638

Дугорочне обавезе су обавезе које се могу конвертовати у капитал. На основу конкурса Покрајинске владе Општини Инђија одобрена су средства за изградњу и реконструкцију водних објеката у јавној својини односно за изградњу две батерије бунара Б20 и Б21 у Инђији. Током 2015. године из покрајинског и општинског буџета ЈКП Водовод и канализација Инђија пренета су наменска буџетска средства за изградњу наведених батерија бунара у износу од 10.662.562,36 рсд. Одложени приходи у износу од 24.861.921,14 такође су из истих буџетских извора одобрена средства али за изградњу водоводне мреже у насељеном месту Чортановци. Обзиром да мреже не могу бити улагане у капитал Друштва а у складу за општим актима Друштва на овај вид државног давања примењиваће се приходни приступ у складу са МРС 20.

4.5. Управљање ризиком капитала

Циљ управљања капиталом је да Друштво задржи способност да настави да послује у неограниченом периоду у предвидљивој будућности, како би власницима капитала обезбедило повраћај (профит), а користи осталим заинтересованим странама, као и да би очувало оптималну структуру капитала са циљем да смањи трошкове капитала.




________________________________________________________________________________________

20

Друштво прати капитал на основу показатеља задужености. Показатељи задужености Друштва за 2015. и 2014. годину су:

У хиљадама РСД 2015 2014 1. Задуженост (дугорочне и краткорочне

обавезе)

29.197 8.075 2. Минус: готовина и готовински

Еквиваленти

6.959 37.679

3. Нето дуговање (1-2) 22.238 - 4. Капитал 1.474.708 1.474.295 Рацио нето дуговања према капиталу (3:4)

Приликом израчунавања нето дуговања, поштујући начело опрезности, обавезама друштва сучељене су искључиво промптно ликвидна средства-готовина и готовински еквиваленти. Показатељ односа нето задужености према капиталу показује величину задужености у динарима по једном динару капитала.

5. КЉУЧНЕ РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ПРОЦЕНЕ И ПРОСУЂИВАЊА

Састављање и приказивање финансијских извештаја захтева од руководства Друштва коришћење најбољих могућих процена и разумних претпоставки, које имају ефекта на исказане вредности средстава и обавеза, као и обелодањивање потенцијалних потраживања и обавеза на дан извештавања, као и прихода и расхода у току извештајног периода. Ове процене и претпоставке су засноване на информацијама расположивим на дан састављања финансијских извештаја. Стварни резултати могу се разликовати од наведених процена. Процене и претпоставке се континуирано разматрају, а када корекције постану неопходне, исказују се у билансу успеха за периоде у којима су постале познате.

У даљем тексту наведене су кључне процене и претпоставке које садрже ризик да ће проузроковати материјално значајне корекције књиговодствених вредности средстава и обавеза у току наредне финансијске године.

Користан век трајања нематеријалних улагања, грађевинских објеката и опреме

Одређивање корисног века трајања нематеријалних улагања, грађевинских објеката и опреме се заснива на претходном искуству са сличним средствима, као и на антиципираном техничком развоју и променама на које утиче велики број економских или индустријских фактора. Адекватност одређеног корисног века трајања се преиспитује на годишњем нивоу или када год постоји индикација да је дошло до значајне промене фактора који су представљали основ за одређивање корисног века трајања.

Обезвређење нефинансијске имовине

На дан извештавања, руководство Друштва анализира вредности по којима су приказана нематеријална улагања, некретнине, постројења и опрема Друштва. Уколико постоји индикација да је неко средство обезвређено, надокнадив износ те имовине се процењује како би се утврдио износ обезвређења. Уколико је надокнадиви износ неког средства процењен као нижи од вредности по којој је то средство приказано, постојећа вредност тог средства се умањује до висине




________________________________________________________________________________________

21

надокнадиве вредности. Разматрање обезвређења захтева од руководства субјективно просуђивање у погледу токова готовине, стопа раста и дисконтних стопа за јединице које генеришу токове готовине, а које су предмет разматрања.

Обезвређење залиха

Друштво је обрачунало обезвређење залиха на основу процењених губитака услед немогућности продаје или реализације у процесу производње. Процена је заснована на анализи кретања залиха, историјским отписима, проценама кретања на тржишту продаје, плановима продаје, променама у условима продаје, процене рокова употребе, као и процене стања и употребне вредности залиха, приликом утврђивања адекватности обезвређења залиха. Ово укључује и претпоставке о будућем понашању купаца и резултирајућим будућим продајама. Руководство верује да није потребно додатно обезвређење залиха, изузев резервисања већ приказаних у финансијским извештајима.

Обезвређење потраживања

Исправка вредности потраживања се врши за сумњива и спорна потраживања, на основу процењених губитака услед немогућности купаца да испуне неопходне обавезе. Процена је заснована на старосној анализи потраживања од купаца, историјским отписима, кредитним способностима купаца и променама у условима продаје, приликом утврђивања адекватности исправке вредности сумњивих и спорних потраживања. Ово укључује и претпоставке о будућем понашању купаца и резултујућим будућим наплатама. Руководство верује да није потребна додатна исправка вредности потраживања, изузев резервисања већ приказаних у финансијским извештајима.

Резервисања по основу отпремнина

Трошкови утврђених накнада запосленима након одласка у пензију након испуњених законских услова и јубиларних награда утврђују се применом актуарске процене. Актуарска процена укључује процену дисконтне стопе, будућих кретања зарада, стопе морталитета и будућих повећања накнаде по одласку у пензију. Због дугорочне природе ових планова, значајне неизвесности утичу на исход процене.

Резервисање по основу судских спорова

Руководство Друштва процењује да расходи настали по основу судских спорова нису материјално значајни, те стога није извршен обрачун резервисања по основу судских спорова. Одложена пореска средства Одложена пореска средства признају се на све неискоришћене пореске кредите до мере до које је извесно да је ниво очекиваних будућих опорезивих добитака довољан да се неискоришћени порески кредити могу искористити. Значајна процена од стране руководства Друштва је неопходна да би се утврдио износ одложених пореских средстава која се могу признати, на основу периода настанка и висине будућих опорезивих добитака и стратегије планирања пореске политике.




________________________________________________________________________________________

22

6. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА И ОПРЕМА И НЕМАТЕРИЈАЛНА ИМОВИНА

у хиљадама РСД

Земљиште

Грађе--вински објекти

Постро--јења и

опрема

Средства у

припреми Укупно

Нематери--јална

имовина

Набавна вредност

Стање 31. децембра 2013. - 1.784.141 123.208 18.901 1.926.250 2.538

Нове набавке - - - 2.818 2.818 -

Пренос са припреме 2.414 - 2.050 (4.734) (270) -

Пренос између група -

- - - 120

Отуђивање и расходовање - - (1.642) - (1.641) -

Остала повећања - 150 - - - -

Стање 31.12.2014. 2.414 1.784.291 123.616 16.985 1.927.306 2658

Нове набавке - -

54.914 54.914 -

Пренос са припреме - - 6.083 (6.082) - -

Отуђивање и расходовање - - (3.399) (278) (3.677) -

Стање 31.12.2015. 2.414 1.784.291 126.300 65.539 1.978.544 2.658

Исправка вредности

Стање 31. децембра 2013. - 410.565 85.889 - 496.454 1.916

Амортизација за 2014.

годину - 24.402 8.680

33.082 164

Отуђивање и расходовање -

(1.637) - (1.637) -

Стање 31. децембра

2014. - 434.967 92.932 0 527.899 2.080

Амортизација за 2015.

годину - 24.432 7.784

136

Отуђивање и расходовање - - (3.366) - (3.366) -

Стање 31.12.2015. - 459.399 97.350 - 556.749 2.216

Садашња вредност

31.12.2014. 2.414 1.349.324 30.684 16.985 1.399.407 578

Садашња вредност

31.12.2015. 2.414 1.324.892 28.950 65.539 1.421.795 442

На пословној згради у Инђији у улици Војводе Степе 48 уписане су хипотеке и то од стране радника ДП Бруно који су пре стечаја уписали права из радног односа. Друштво је ову непокретност купило након поступка стечаја ДП Бруно од Металс комерца из Новог сада. Очекује се да адвокатска канцеларија која заступа Друштво оконча поступак брисања незаконито уписаних (односно неизвршеног брисања) хипотека.

Извршена је процена вредности земљишта, али издвајање земљишта од грађевинских објеката није извршено у пословним књигама јер није прибављена потврда Републичке дирекције за имовину Републике Србије, а која је била неопходна у складу са чланом 82. Закона о јавној својини ("Сл. гласник РС", бр. 72/2011, 88/2013 и 105/2014) да су непокретности пријављене ради уписа у јединствену евиденцију непокретности.




________________________________________________________________________________________

23

На основу Извештаја о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања Јавног комуналног предузећа „Водовод и канализација“ Инђија за 2014. годину број 400-1758/2015-06/9 Државна ревизорска институција Републике Србије је скренула пажњу на чињеницу да је на основу Одобрења за изградњу добијеног од Покрајинског секретаријата за архитектуру, урбанизам и градитељство Нови Сад од 20.04.2007. године изграђен је објекат Постројење за припрему воде за које предузеће није потписало уговор о градњи. Градња је извршена на основу уговора о донацији између Општине Инђија и ЕАР. У току је реконструкција и сервисирање Постројења за припрему воде за пиће на основу потписаног уговора између Општине Инђија и извођача радова Лад груп доо Београд. Очекује се до краја првог полугодишта 2016. године завршетак радова, а након тога и технички пријем објекта и добијање употребне дозволе, а након тога и предаја Постројења за припрему воде за пиће на корићење и одржавање ЈКП Водовод и канализација Инђија.

7. ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ

Дугорочни финансијски пласмани на дан 1.01.2015. године обухватају остале дугорочне пласмане у износу од РСД 135 хиљада. Дана 16.03.2015. године овај пласман је враћен Друштву у складу са уговореним одредбама.

8. ЗАЛИХЕ у хиљадама РСД

2015. 2014.

Материјал 13.562 13.474 Резервни делови 74 61 Алат и инвентар 1.219 1.337 14.855 14.872 Дати аванси добављачима у земљи 3.900 69 укупно 18.755 14.941




________________________________________________________________________________________

24

9. ПОТРАЖИВАЊА у хиљадама РСД

2015. 2014.

Потраживања по основу продаје Купци у земљи 76.309 66.965 Купци у иностранству - - Исправка вредности потраживања (19.142) (20.436) 57.166 46.529 Друга потраживања Потраживања из специфичних послова - 94 Потраживања за камате 10.625 9.864 Потраживања од запослених 47 Потраживања по основу осталих преплаћених

пореза и доприноса 20 - Потраживања за накнаде зарада које

се рефундирају 5 65 Потраживања по основу накнада штете 8 - Остала потраживања: 250 250 укупно 10.955 56.802 Краткорочни финансијски пласмани Краторочни зајмови у земљи - Ингас јп Инђија 33.385 - Остали краткорочни пласмани - интерна позајмица 1.172 - укупно 34.557 -

Потраживања по основу продаје и из специфичних послова исказана у износу од РСД 94 хиљада у 2014. години (без исправке вредности потраживања) су потраживања од предузећа Матроз у стечају из Сремске Митровице. Према подацима Агенције за лиценцирање стечајних управника на интернет страници www.alsu.gov.rs/ стечај је окончан а ненаплаћена потраживања су отписана .

На основу уговора о зајму предузећу Ингас Инђија јп је дата позајмица са роком враћања 30. април 2016 године.

Интерна позајмица у износу од 1.172 хиљаде рсд са пословног на буџетски рачун дата је за плаћање доспелих обавеза за изградњу капиталних пројеката које се иначе финансирају из општинског буџета. Средства су краткорочно позајмљена до извршења буџета у износу и на начин који не угрожава редовну ликвидност друштва.

10. ГОТОВИНСКИ ЕКВИВАЛЕНТИ И ГОТОВИНА у хиљадама РСД

2015. 2014.

Хартије од вредности-готовински еквиваленти 2 7 Текући рачун 6.957 37.672 Укупно 6.959 37.679




________________________________________________________________________________________

25

11. ВАНБИЛАНСНА АКТИВА И ПАСИВА

2015.

2014.

Ванбилансна актива

Ванбилансна актива -цивилна заштита

206.00

206.00

Друга ванбилансна актива - кап.инв. Источни Срем

13,816,724.54

13,816,724.54

Друга ванбилансна актива - кап.инв. Рег.кан. Црпна станица Н.Пазова

14,174,664.01

14,174,664.01

Друга ванбилансна актива-кап.инв. Рег.кан.-I етапа

78,162,978.31

78,162,978.31

Друга ванбилансна актива -кап.инв. Рег.кан.-II етапа

55,843,936.55

55,843,936.55

Друга ванбилансна актива -кап.инв. Рег.кан. - заједнички трошкови

931,628.62

931,628.62

Укуно ванбилансна актива

162,930,138.03

162,930,138.03

Ванбиланна пасива

Ванбилансна пасива -цивилна заштита

206.00

206.00

Обавезе за др. ванбилансну активу - ср. за кап.инв. СО Инђија (Рег.кан.Н.Пазова)

7,127,078.34

7,127,078.34

Обавезе за др. ванбилансну активу-ср. За кап.инв. На рачун фонда за грађ.земљиште СО С.Пазова

2,010,433.89

2,010,433.89

Обавезе за др. ванбилансну активу - ср. за кап.инв. на жиро рачун Фонда вода

9,534,930.84

9,534,930.84

Обавезе за др. ванбилансну активу- ср. за кап.инв. на жиро рачун Минист. за водопривреду нереализована средства

345,800.00

345,800.00

Обавезе за др. ванбилансну активу -ср. за кап.инв. Фонд за лок. путеве СО Инђија

21,470,097.59

21,470,097.59

Обавезе за др. ванбилансну активу-Министарство за водопривреду -преусмерена средства од екологије

500,000.00

500,000.00

Обавезе за др. ванбилансну активу- ср. за кап.инв. Регион.кан. Водовод С.Пазова

6,820,052.34

6,820,052.34

Обавезе за др. ванбилансну активу- ср.за кап.инв. ЈКП ВИК Београд за Источни Срем

108,900.00

108,900.00

Обавезе за др. ванбилансну активу - Сред.за кап.инв. Фонд Воде БГД-Источни Срем

1,295,000.00

1,295,000.00

Обавезе за др. ванбилансну активу - Сред.за кап.инв. -Др. Фонд за грађ.зем. Ст. Пазова Источни Срем

62,230.00

62,230.00

Обавезе за др. ванбилансну активу - сред. за кап.инв. -ЈКП за гр.зем.ком. дел. Инђија

113,550.00

113,550.00

Обавезе за др. ванбилансну активу - сред. За кап.инв. -Министар.за пољ.шум. и водоп.

1,900,000.00

1,900,000.00

Обавезе за др. ванбилансну активу - за кап.инв. у току Рег. водовод Источни Срем

13,826,724.54

13,826,724.54

Обавезе за др. ванбилансну активу - за кап. инв. у току Рег. Водовод Источни Срем СО ПЕћинци

128,700.00

128,700.00

Обавезе за др. ванбилансну активу - за кап.инв. у току Рег. кан. и Резервоар

97,686,434.49

97,686,434.49

Укуно ванбилансна пасива

162,930,138.03

162,930,138.03




________________________________________________________________________________________

26

12. ОСНОВНИ КАПИТАЛ

Основни капитал ЈКП “ВОДОВОД И КАНАЛИЗАЦИЈА”, Инђија, у износу од РСД 1.471.782 хиљада обухвата државни капитал и друштвени капитал.

Структура основног капитала у пословним књигама на дан 31. децембра 2014. и 2015. године била је следећа:


2015. 2014. Државни капитал 1.457.309 1.457.309 Друштвени капитал 14.474 14.474 1.471.782 1.471.782

Стање капитала у пословним књигама Друштва исто је као и уписано стање основног каптала у Агенцији за привредне регистре .

Државни капитал представља капитал јавног предузећа а оснивач је јединица локалне самоуправе-општина Инђија . О располагању државним капиталом одлучује оснивач.

Друштвени капитал представља капитал друштвеног предузећа исказаног у форми акција или удела. Део основног капитала Друштва који се води као друштвени капитал стечен је након поступка припајања друштвеног предузећа ДП Војводина из Инђије 1997. године.

На основу Извештаја о ревизији финансијских извештаја и правилности пословања Јавног комуналног предузећа „Водовод и канализација“ Инђија за 2014. годину број 400-1758/2015-06/9 Државна ревизорска институција Републике Србије је скренула пажњу на чињеницу да је основни капитал Предузећа у износу од 1.471.782 хиљаде динара који је исказан у пословним књигама и уписан у регистар привредних субјеката на основу Одлуке о изменама одлуке о промени оснивачког акта ЈКП „Водовод и канализација“ Инђија ЈП коју је донела Скупштина општине Инђија 21.10.2013. године број 02-287/2013-I на основу списка средства као неновчаног улога који је наведен у документу „Процена неновчаног улога у ЈКП Водовод и канализација Инђија ЈП, Инђија са стањем на дан 01.01.2013. године које је саставни део поменуте Одлуке садржи и мреже на коришћењу. Према одредби члана 42. Закона о јавној својини (Сл. Гласник РС број 72/2011. 88/2013 и 105/2014) између остало предвиђа да јединце локалне самоуправе не могу улагати у капитал јавних предузећа мреже које су искључиво у јавној својини.

На основу иницираних састанака са представницима оснивача Општине Инђија закључено је да је начин за отклањање неправилности пословања наведених у Извештају ДРИ измена процењеног неновчаног улога на основу ревидиране процене а сагласно налазу ДРИ, а након тога и измена оснивачког акта и статута предузећа и спровођење измене података о неновчаном улогу у Агенцију за привредне регистре.

13. РЕЗЕРВЕ

Резерве у износу од 2.397 РСД хиљада (2014. година 2.389 РСД хиљада) су статутарне резерве.




________________________________________________________________________________________

27

14. НЕРАСПОРЕЂЕНИ ДОБИТАК


2015. 2014. Стање на почетку године 60 3.981 Нето добитак периода - 60 Расподела добитка (60) (3.981) - 60

15. ДУГОРОЧНА РЕЗЕРВИСАЊА

Накнаде и друге бенефиције запослених у хиљадама РСД

2015. 2014

Стање на почетку године

6.563 9.778

Додатна резервисања извршена у току периода

- -

Искоришћени износи у току периода

(198) (578) Укинути неискоришћени износи

(67) (2.637)

Стање на крају године

6.298 6.563 Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених обухватају резервисања за отпремнине за одлазак у пензију, које се одмеравају по садашњој вредности очекиваних будућих одлива применом дисконтне стопе која одражава камату на висококвалитетне хартије од вредности које су исказане у валути у којој ће обавезе за пензије бити плаћене. Имајући у виду да у Републици Србији не постоји развијено тржиште за овакве обвезнице, коришћена је дисконтна стопа НБС.

Основне актуарске претпоставке које су коришћене су: Дисконтна стопа 4,5% Процењена стопа раста просечне зараде 2.5% Проценат флуктуације 2% Износ отпремнине у моменту резервисања 212,289.00 Износ отпремнине у претходном периоду 206,217.00 Укупан број запослених на дан 31.12. текуће године 73 Трошак текуће услуге рада 483,973 Трошак прошлих услуга Трошак камате 623,483 Актуарски добитак 404,240

16. ПРИМЉЕНИ АВАНСИ ДЕПОЗИТИ И КАУЦИЈЕ


2015.

2014.

Примљени аванси од правних лица у земљи

-

44




________________________________________________________________________________________

28

17. ОБАВЕЗЕ ИЗ ПОСЛОВАЊА


2015. 2014.

Добављачи у земљи 16,412 7,093

18. ОСТАЛЕ КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ


2015. 2014. Обавезе за учешће у добити – за друге намене 5 796

У складу са чланом 15. Одлуке о промени оснивачког акта Јавног комуналног предузећа „Водовод и канализација“ Инђија јп Одлуком о расподели добити извршена је расподела добити у 2014. години тако што је 20% добити уплаћено оснивачу, 60% издвојено за резерве а 20% издвојено за друге намене -796 хиљада динара извршена је исплата запосленим према Појединачном колективном уговору по основу доприноса запосленог пословном успеху Послодавца. У 2015. години овај члан Одлуке је промењен па је добит из 2014. године распоређена и исплаћена у износима 80% оснивачу, 15% за резерве и 5% за друге намене у складу са актима Јавног предузећа.

19. ОБАВЕЗЕ ЗА ОСТАЛЕ ПОРЕЗЕ, ДОПРИНОСЕ И ДРУГЕ ДАЖБИНЕ


2015. 2014.

Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине 946 142

20. ПОРЕЗ НА ДОБИТ


2015.

2014.

Добитак (Губитак) пословне године (6.305)

60

Расходи који се не признају 518

327

Рачуноводствена амортизација 32.352

33.246

Амортизација у пореске сврхе (47.366)

(47.336)

Пореска основица/(Губитак) (21.837)

(13.703)




________________________________________________________________________________________

29

Промене на рачуну одложене пореске обавезе у току године биле су као што следи:


2015

2014

Стање 01. јануара 21.046

17.415

Повећање у току године 2.252

3.631

Стање 31. децембра 23.298

21.046

21. УСАГЛАШАВАЊЕ ПОТРАЖИВАЊА И ОБАВЕЗА

Друштво је извршило усаглашавање потраживања и обавеза са стањем на дан 31.10. 2015. године.

Нису усаглашена са дужницима у износу од РСД 852 хиљада, односно није усаглашено 0.98 % од укупних потраживања. Обавезе које су неусаглашене су само обавезе према дистрибутеру електричне енергије - ЕПС снабдевању (шифра Е085). .

22. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ у хиљадама РСД

2015. 2014.

Приходи од продаје производа и услуга на на домаћем

тржишту 156,542 153,445

23. ДРУГИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ (АОП 1017)


2015. 2014.

Приходи од активирања учинака - - Приходи од дотација - - Остали пословни приходи 209 481

209 481

Остали пословни приходи углавном обухватају приходе од издатих сагласности на пројекте .




________________________________________________________________________________________

30

24. ТРОШКОВИ МАТЕРИЈАЛА (АОП 1023)

У хиљдама РСД

2015. 2014.

Трошкови материјала за израду 11.585 5.734

Трошкови осталог материјала (режијског) 785 729 Трошкови једнократног отписа алата у хиљадама РСД

1.424 933

13.794 7.396

25. ТРОШКОВИ ГОРИВА И ЕНЕРГИЈЕ (АОП 1024) у хиљадама РСД

2015. 2014.

Трошкови енергије (ел. енергија и гас) 29.804 25.141

Трошкови горива 3.150 3.783 32.954 28.924

26. ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИ ЛИЧНИ РАСХОДИ (АОП 1025)


2015. 2014.

Трошкови зарада и накнада зарада (бруто) 54.545 57.891 Трошкови пореза и доприноса на зараде и накнаде на

терет послодавца 9.764

10.362 Трошкови накнада по уговору о делу 175 2.513

Трошкови накнада физичким лицима по основу осталих уговора 893

-

Трошкови накнада члановима управног и надзорног одбора 1.216

1.196

Остали лични расходи -превоз 1.877 1.837 Остали лични расходи и накнаде - јубиларне награде 836 401 Остали лични расходи и накнаде - пакетићи 178 168 Остали лични расходи 171 90 69.654 74.458




________________________________________________________________________________________

31

27. ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ РАСХОДИ (АОП 1026)


2015. 2014.

Трошкови услуга на изради учинака 155 1.537 Трошкови транспортних услуга 1.158 858 Трошкови услуга одржавања 2.806 3.927 Трошкови закупнина 363 359 Трошкови рекламе и пропаганде 60 115 Трошкови истраживања 590

Трошкови осталих услуга 623 205 5.755 7.001

28. ТРОШКОВИ ДУГОРОЧНИХ РЕЗЕРВИСАЊА (АОП1028)


2015. 2014.

Резервисања за накнаде и друге бенефиције запослених 337 782

29. НЕМАТЕРИЈАЛНИ ТРОШКОВИ (АОП 1029) у хиљадама РСД

2015. 2014.

Трошкови непроизводних услуга 5.592 5.174 Трошкови репрезентације 141 367 Трошкови премија осигурања 1.100 675 Трошкови платног промета 274 197 Трошкови чланарина 140 146 Трошкови пореза 1.887 1.709 Остали нематеријални трошкови 6.786 2.370

15.918 10.638

Значајнија ставка код непроизводних услуга је :

1. анализа воде за пиће 1.684.098,20 рсд ; 2. трошкови адвокатских услуга 733.500,00 рсд; 3. трошкови одржавања програма 586.070,94 рсд; 4. трошкови заштитних мера за запослене 155.000,00 рсд; 5. трошкови стручне литературе и ел.издања 209.888,56 рсд; 6. трошкови семинара и стручног усавршавања 121.405,45 рсд; 7. Трошкови агенцијских услуга на очитавању бројила 971.260,00 рсд; 8. Трошкови агенцијских услуга на физичким пословима 266.000,00 рсд; 9. Остали трошкови 864.378,20 рсд

(ревизија финансијских извештаја, трошкови лица ангажованог за безбедност и заштиту на раду, ртв претплата, рег. возила).




________________________________________________________________________________________

32

У трошкове пореза у износу од 1.887 хиљада динара спада накнада за захватање и заштиту вода, накнада за одвођење отпадних вода и порез на имовину. У остале наматеријалне трошкове углавном улазе трошкови судских такса у поступцима извршења од купаца као и уплата у буџет Републике привременог умањења зарада запослених ( 4.827 хиљада динара) који се иплаћује од 1.12.2014.

године на основу Закона о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава („Службени гласник РС“, бр. 116/2014) . Умањење зараде се врши умањењем основице за 10%.

30. ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ (АОП 1032) у хиљадама РСД

2015. 2014.

Приходи од камата од трећих лица -затезне и друге камате 7.888 8.285

31. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ (АОП 1040) у хиљадама РСД

2015. 2014.

Расходи камата према трећим лицима -по кредитима - -по обавезама из дужничко-поверилачких односа 7 5 7 5

32. ОСТАЛИ ПРИХОДИ (АОП 1052)


2015. 2014.

Приходи од укидања дугорочних и краткорочних резервисања - 42

Приходи од осигурања 145 - Остали непоменути приходи 774 621 Умањење вредности некретнина и опреме 21 3.310 940 3.973




________________________________________________________________________________________

33

33. ОСТАЛИ РАСХОДИ (АОП 1053)


2014. 2014.

Губици по основу расходовања опреме 33 5 Мањкови 5 1 Расходи по основу директних отписа потраживања 89 11 Остали непоменути расходи -трошкови спорова 160 807 -издаци за хуманитарне, културне, здравствене,

образовне, 130 129 расходи из ранијих година 26 40 Обезвређење залиха материјала и робе 316 45 Обезвређење остале имовине 274 - 1.033 1.038

34. ПРЕУЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ

Друштво није имало преузете финансијске обавезе које су настале у редовном току пословања.

35. ДОГАЂАЈИ НАКОН ДАТУМА ИЗВЕШТАЈНОГ ПЕРИОДА

Не постоје значајни ни корективни ни некорективни догађаји након датума извештајног периода до датума одобравања финснијских извештаја који су материјално значајни .

36. ПОТЕНЦИЈАЛНЕ ОБАВЕЗЕ

На дан 31. децембра 2015. године, Друштво се има осам судских спорова у којим је тужена страна или тужилац. На основу анализе расположиве правне документације и информација добијених од стручних служби и правних саветника, орган управљања донео је одлуку да исход није могуће проценити нити је могуће утврдити евентуални износ трошкова па, у складу стим, није извршено додатно резервисање за ризике по том основу у финансијским извештајима на дан 31. децембра 2015. године.

JKII "RO;lOllo,t tl l(AllA.rl lllAtu'l,lA", IIH hl'l.l^lhlloMella yl 4]]rHxrclljcrie u racn,'r'a.ie

,a r olruHy laBprrefl) Jl.neucM6pa 2015. fo]l He

37, TIOPECKI,I PI,I3I,TIIH

Ilopecxn 3aKoHH Peny6nnKe Cp6lrje ce qecro pa3JrHyHTo ryMaqe H npeAMer cy qecrax

H3MeHa. TyMatrerbe nopecKHx 3aKoHa oA cTpaHe nopecl(nx BracTH y oAHocy Ha

rpaHcaxqu;e H aKTHBHocTH ,{pyursa H Mory ce pa3.rrHKoBarr,r oA TyMaqena pyKoBoAcrBa

,{pyruraa. Kao peayarar lr:Heror, TpaHcaKrluje vory 6utu ocrropeHe oA crpaHe rropecKlrxa.nacru u,{pyuray uoxe 6uru o4peflen 4ogarHH H3Hoc nope3a, naanu a xalrara. IIepuo43acrapeJrocrH nopecKe o6anese je ner roAHHa. To npaxravHo 3HaqH iqa [opecxe BJracrH

ur'la;'y npara 4a ogpe4e n"naharse ueusnnpeHnx o6aBe3a y poKy oA ner foAHHa o4 ra4a jeo6agega gactaaa.

Pyxo so4u,raq pav.Q ra H.c,rpx6 e

Ibtrbata Pa4osaHosuh, 4una.ex.

AHPEKTOPH ,{paraH, 4unr.nHx.

<;

34

{-AH

a&,oo. ,s\,

Documents

I IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA · izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i napomene,