I KORPA 2-8 lekcija

2. Ako se cene povecavaju za dva puta , a dohodak ostane nepromenjen:budzetska linija ce se pomeriti paralelno ka koordinatnim pocetku

2. Ukoliko se sve cene udvostruce, a dohodak poraste tri puta, tada ce:budzetska linija ostati nepromenjenog nagiba ali udaljenija od koordinatnog

pocetka

2. Ako je dobro 1 na horizontalnoj a dobro 2 na vertikalnoj osi, tada porast cene dobra 1:presecna tacka budzetske linije I horizontalne ose pomerice se ka

koordinatnom pocetku

2. Ako postoje dva dobra I njihova cena poraste, tada budzetska linija mora postati:bliza koordinatnom pocetku

2. Postoje dva dobra. Vi znate koliko dobra 1 potrosac moze da dobije ukoliko ceo dohodak potrosi na dobro 1. Ako vam je poznat odnos cena dva dobra, onda mozete nacrtati potrosacevu budzetsku liniju:

bez ikakvih dodatnih informacija

2. Povećanje cene jednog dobra, uz nepromenjene cene ostalih dobara, dovodido smanjenja budžetskog skupa.

2. Ako je količina doba 1 predstavljena na horizontalnoj osi, a dobra 2 na vertikalnoj osi, i ukoliko je cena dobra 1 jednaka p1, a cena dobra 2 jednaka p2, tada je nagib budžetske prave jednak p1/p2.

2. Ako postoje dva dobra i jedno ima negativnu cenu, a drugo pozitivnu, tada će nagib budžetske linije biti pozitivan.

2. Budžetska linija sa složenim dobrom je data izrazom .

2. Budžetski skup sa složenim dobrom je dat izrazom p1 x 1+x 2≤m.

2. Ako se uvede porez na dohodak, dok cene dobra 1 i 2 ostaju nepromenjene, budžetska linija se pomera paralelno u odnosu na staru.

2. Ako se uvede količinska subvencija na dobro 1, dok cena dobra 2 ostaje nepromenjena, i ako je dobro 1 na horizontalnoj osi, odsečak budžetske linije na horizontalnoj osi se povećava.

2. Skup izbora potrošnje je:kolekcija svih izbora potrošnje koji su dostupni potrošaču

2. Prilikom izbora vektora potrošnje, potrošač je ograničen:cenama, dohotkom, vremenom i ostalim resursima

2.Kada kažemo da je korpa dobara dostupna potrošaču:tvrdimo da po tekućim cenama manje košta od nominalnog dohotka

2. Budžetsko ograničenje je:

skup korpi dobara koje su tačno dostupne potrošaču

2. Budžetsko ograničenje je:gornja granica budžetskog skupa

2. U slučaju dva dobra budžetsko ograničenje je:p1x1 + p2x2 = m

2. Tačno dostupne korpe dobara se nalaze:na budžetskoj liniji

2.Nagib budžetske linije je:–p1 /p2

2. Ako je zadovoljeno budžetsko ograničenje, povećavanjem potrošnje prvog dobra za jednu jedinicu:

smanjuje se potrošnja drugog dobra za p1 /p2

2. Oportunitetni trošak dodatne jedinice potrošnje prvog dobra je:p1 /p2 izgubljenih jedinica potrošnje drugog dobra

2. Kada dohodak potrošača raste, a cene se ne menjaju:budžetski skup se povećava

2.Kada nominalni dohodak potrošača opada,a cene se ne menjaju:neke korpe dobara više nisu dostupne

2.Smanjenjem cene jednog dobra, uz nepromenjenu cenu drugog dobra i nepromenjeni dohodak:budžetski skup se povećava

2.Smanjenjem cene prvog dobra, uz nepromenjenu cenu drugog dobra:smanjuje se apsolutna vrednost nagiba budžetske linije

2. Povećanjem cene prvog dobra, uz nepromenjenu cenu drugog dobra:povećava se apsolutna vrednost nagiba budžetske linije

2. Promenom merila vrednosti relativne cene dobara:ostaju iste

2. Ako se potrošnja preko određene mere plaća višom cenom, tada:budžetski skup ostaje konveksan

2. Budžetski skup sa složenim dobrom je dat izrazom:p1 x 1+x 2≤m

2. Pretpostavimo da se cena dobra x utrostruči a cena dobra y udvostruči, a da se dohodak ne menja. Na crtežu sa budžetskom linijom na kome je x označeno na horizontalnoj osi a y na vertikalnoj osi, nova budžetska linija:

je strmija od stare i nalazi se ispod nje

2. Početna cena dobra x je 1, početna cena dobra y je 2 a početni dohodak je 70. Cena dobra x se menja na 2 cena dobra y se menja na 4 dok dohodak raste na 120. Na crtežu gde je x na horizontalnoj osi a y na vertikalnoj, nova budžetska linija :

pomera se paralelno u odnosu na staru i približava se koordinatnom

početku

2. Početna cena dobra x je 1, početna cena dobra y je 2 a početni dohodak je 70. Cena dobra x se menja na 2 cena dobra y se menja na 4 dok dohodak raste na 140. Na crtežu gde je x na horizontalnoj osi a y na vertikalnoj, nova budžetska linija :

se poklapa sa starom

3.U slučaju dva dobra granična stopa supstitucije je (dobro 2 je na vertikalnoj, a dobro 1 na horizontalnoj osi):

dx2 /dx1

3. Pojedinac preferira vise u odnosu na manje kod dobra 1 I manje u odnosu na vise kod dobra 2. On ima konveksne preferencije. Ako ucrtamo njegove krive indiferentnosti sa dobrom 1 na horizontalnoj I dobrom 2 na vertikalnoj osi, tada ce:

njegove krive indiferentnosti imati pozitivan nagib ali ce postajati manje strme sa porastom dobra 1

3. Za datog potrosaca koji raspolaze korpom dobara (x,y), apsolutna vrednost granicne stope supstitucije pokazuje:

Odnos granicne korisnosti prvog dobra prema granicnoj korisnosti drugog dobra

3. Nevenkin profesor psihologije dace joj zavrsnu ocenu posle citavog kursa, a koja je jednaka maksimalnoj od ocena koje je dobila na dva prethodna kolokvijuma:

Nevenka ima konkavne preferencije u odnosu na moguce kombinacije ocena na kolokvijumima

3. Krive indiferentnosti za jednog potrosaca:Ne mogu da se seku

3. Krive indiferentnosti koje opisuju striktno konveksne preferencije:Ne mogu da imaju ravne delove

3. Ukoliko neko ima funkciju korisnosti oblika U=2min {x , y } , tada su za tu osobu x i y savršeni komplementi.

3. Potrošač čije su preferencije konveksne i koji je indiferentan izmedju korpe dobara (1,4) i korpe dobara (9,2) želeće korpu (5,3) barem isto toliko koliko i bilo koju od prve dve korpe.

3.Ako su preferencije monotone i ako postoji opadajuća granična stopa supstitucije, tada su preferencije konveksne.

3.Ako su krive indiferentnosti striktno konveksne, postoji opadajuća GSS.

3.Prema aksiomu tranzitivnosti ako je ( x1 , x 2 )~( y 1 , y 2) i ( y 1 , y 2)~( z1 , z2 ), tada je i ( x1 ,x 2 )~( z1 , z2 ).

3.Granična stopa supstitucije pokazuje stopu po kojoj je potrošač spreman da razmeni jedno dobro za drugo.

3. Granična stopa supstitucije pokazuje za koliko treba povećati potrošnju drugog dobra ako se potrošnja prvog dobra smanji za jedan, tako da nivo korisnosti ostane nepromenjen.

3. Za preferencije kažemo da su konveksne ako:postoji opadajuća granična stopa supstitucije

3. Tri osnovna aksioma teorije potrošača su:potpunost, refleksivnost, tranzitivnost

3. Za preferencije kažemo da su monotone ako:više se uvek preferira u odnosu na manje

3. Ako su dve korpe dobara x i y na istoj krivoj indiferentnosti, tada važi:potrošač je indiferentan između x i y

3. Ako je korpa dobara x slabo preferirana u odnosu na y i važi obnuto, da je y slabo preferirano u odnosu na x, tada je:

potrošač indiferentan između korpi x i y

3. Potpunost rangiranja korpi dobara podrazumeva:da je x slabo preferirano u odnosu na y, i/ili obrnuto

3. Ako je korpa dobara x na krivoj indiferentnosti koja je udaljenija od koordinatnog početka u odnosu na korpu y, tada važi:

x je striktno preferirano u odnosu na y

3. U slučaju savršenih supstituta:ukupan iznos potrošnje dva dobra određuje redosled preferencija potrošača

3. Kod savršenih komplemenata:dohodno-potrošna linija je konstantnog nagiba

3. Ako postoji tačka zasićenja:kriva indiferentnosti može biti pozitivnog nagiba u određenom intervalu

3. Za neku relaciju preferencija kažemo da je normalna ako:zadovoljava monotonost i konveksnost

3. Linearna kombinacija dve korpe dobara, između kojih je potrošač indiferentan, mora biti preferirana u odnosu na obe korpe usled:

konveksnosti preferencija

3. Preferencije su slabo konveksne ako:linearna kombinacija korpi x i y koje se nalaze na istoj krivoj indiferentnosti daje istu korisnost kao ove dve korpe

3. U slučaju normalnih preferencija granična stopa supstitucije je: negativna

3. Ako je jedno dobro neželjeno, granična stopa supstitucije je: pozitivna

3. Kod konkavnih preferencija granična stopa supstitucije je: rastuća

3. Ako je x striktno preferirano u odnosu na y, a y slabo preferirano u odnosu na z, tada primenom tranzitivnosti zaključujemo:

x je striktno preferirano u odnosu na z

3. Ako je potrošač indiferentan između x i y, a i između y i z, tada na osnovu tranzitivnosti sledi:potrošač je indiferentan između x i z

3. Ukoliko postoje samo dva dobra, i ukoliko je veća količina dobra 1 uvek preferirana u odnosu na manju količinu istog dobra, a manja količina dobra 2 je uvek preferirana u odnosu na veću količinu dobra 2, tada:

krive indiferentnosti moraju imati pozitivan nagib

4. Mirko striktno preferira potrosacku korpu A u odnosu na potrosacku korpu B, a slabo preferira potrosacku korpu B u odnosu na A. Mirkove preferencije:

Vise od jednog odgovora je tacno

4. Kada pojedinac ima kvazilinearne preferencije U (x,y) = y + x2, tada je:Nagib krivih indiferentnosti konstantan za svako x= konstanta

4. Marko trosi dva dobra, x I y. Njegova f-ja korisnosti je U(x,y)=max{x,y}. Zbog toga su za Marka x I y:

Dobra kod kojih se korisnost maksimizira ako se trosi maksimalna kolicina jednog dobra I nulta kolicina drugog

4. Ako je korisnost korpe dobara x veća od korisnosti korpe y, to podrazumeva:x je strogo preferirano od y

4. Kardinalna korisnost znači da:korisnost može da se predstavi jednim brojem

4. Monotona transformacija funkcije korisnosti:zadržava poredak preferencija potrošača

4. Linearna transformacija funkcije korisnosti: jeste monotona

4. Povećanjem potrošnje neutralnog dobra: ne može biti veća ukupna korisnost

4. Kod savršenih supstituta kriva indiferentnosti je: prava linija

4. Kod savršenih komplemenata kriva indiferentnosti je: oblika latiničnog slova L

4. Ako je u slučaju Kob-Daglasove funkcije korisnosti apsolutna vrednost nagiba krive indiferentnosti veća (dobro 2 je na vertikalnoj, a dobro 1 na horizontalnoj osi):

eksponent prve promenljive je veći od eksponenta druge promenljive, a potrošnje dva dobra su iste

4. Granična stopa supstitucije kvazilinerne funkcije korisnosti, gde je korisnost nelinearna za prvo dobro, a linearna za drugo, jednaka je (granična stopa supstitucije je odnos granične korisnosti prvog dobra podeljena sa graničnomkorisnošću drugog dobra):

graničnoj korisnosti potrošnje prvog dobra podeljenoj sa konstantom

4. Granična korisnost potrošnje nekog dobra je:parcijalni izvod funkcije korisnosti s obzirom na dato dobro

4. Prilikom monotone tranformacije funkcije korisnosti, granična stopa

supstitucije: ne menja se

4. Za funkciju korisnosti V(x1,x2) = bx1 + ax2 , GSS jednaka je (granična korisnost prvog dobra kroz granična korisnost drugog): – b/a

4.Mišina funkcija korisnosti je U ( x , y )=−max {x , y } . Miša ima konveksne preferencije.

4.Ana ima funkciju korisnosti U ( x1 , x2)=( x1+x2 )3. Njene krive indiferentnosti su paralelne

prave linije sa negativnim nagibom.

4.Funkcija korisnosti U ( x1 , x2)=2 ln x1+3 ln x2 predstavlja Kob-Daglasove preferencije.

4.Veličina funkcije korisnosti je važna samo utoliko što rangira različite potrošačke korpe; veličina razlike u korisnosti između dve potrošačke korpe nije bitna. Ovo je stav ordinalne teorije korisnosti.

5. Kada je funkcija korisnosti potrošača data izrazom U(x1,x2) = x1 + x2, a budžetsko ograničenje glasi p1x1 + p2x2 = m, izabrana korpa dobara je (x1

*,x2*), gde je :

(x1*,x2

*) = (m/p1 , 0) u slučaju da je p1 < p2

5. U granicnom optimumu, potrosaceva kriva indiferentnosti:Nikada ne moze biti tangenta sa budzetskom pravom

5. Moca Grizic ima f-ju korisnosti U (x,y)=max{x,y}. Ukoliko su cene x I y jednake on ce: Kupovati maksimalne kolicine x ili y koje su mu dostupne

5. Ukoliko potrosac nema konveksne preferencije:Onda tacka tangencije izmedju njegove krive indiferentnosti I budzetske linije ne mora biti tacka optimuma za tog potrosaca

5. Džemo troši džem i sok. Cena džema je 5 centi po jedinici a cena soka je 10 centi po jedinici. Za Džema granična korisnost džema je 10 jedinica a granična korisnost soka je

5. Šta je od sledećeg tačno?Bez promene ukupnih izdataka moguće je povećati korisnost Džemove potrošnje povećanjem potrošnje džema i smanjenjem potrošnje soka.

5. Za dato budžetsko ograničenje u slučaju savršeno komplementarnih dobara:optimum je jedinstven

5. U slučaju savršenih komplemenata:optimalna kombinacija potrošnje uvek je na jednakoj razdaljini od koordinata

5. Najpovoljnija kombinacija potrošnje koju će potrošač izabrati uvek je:na granici skupa mogućih izbora potrošnje

5. Obična tražnja je funkcija: cena i dohotka potrošača

5. Kod optimalnog izbora savršenih komplemenata: GSS je nedefinisana

5. Unutrašnje rešenje prilikom potrošačevog izbora ostvaruje se kada:količine različitih dobara jesu pozitivne i iscrpljuju ceo dohodak

5.Ukoliko potrošač nastoji da maksimizira Kob-Daglasovu funkciju korisnosti:postoji samo jedna optimalna korpa u zavisnosti od budžetskog ograničenja

5. Obična funkcija tražnje kod komplementarnih dobara: opada sa rastom cene bilo kog dobra

5. Ako količinski porez i porez na dohodak državi daju isti prihod:za potrošača je povoljniji porez na dohodak

5. Uslov za postojanje graničnog rešenja prilikom izbora potrošača je:nagib krive indiferentnosti različit od - p1 /p2

5. Ako su preferencije potrošača konkavne:p1 /p2 će uvek biti različito od graniče stope supstitucije u tački optimuma

5. U problemu izbora potrošača sa Kob-Daglasovim preferencijama (U=c⋅ln x 1+d⋅ln x 2), vrednost parametra c je (multiplikator ima negativan predznak u postavci problema):

λ⋅p1⋅x 1

5. U problemu izbora potrošača sa Kob-Daglasovim preferencijama (U=c⋅ln x 1+d⋅ln x 2), vrednost parametra d je (multiplikator ima negativan predznak u postavci problema):

λ⋅p2⋅x 2

5. Džemo troši džem i sok. Cena džema je 10 centi po jedinici a cena soka je 5 centi po jedinici. Za Džema granična korisnost džema je 5 jedinica a granična korisnost soka je 10. Šta je od sledećeg tačno?

bez promene ukupnih izdataka moguće je povećati korisnost potrošnje povećanjem potrošnje soka i smanjenjem potrošnje džema.

5. U problemu izbora potrošača sa Kob-Daglasovim preferencijama, vrednost multiplikatora λ je (multiplikator ima negativan predznak u postavci problema) :

c+dm

5. Za potrošača sa konveksnim preferencijama u unutrašnjem optimumu potrošačeva kriva indiferentnosti mora biti tangentna sa budžetskom pravom.5. Krstina funkcija korisnosti je U ( x , y )=xy 2

. Njegova granična stopa supstitucije između x i y neće se promeniti ako udvostručimo količine oba dobra.

5. Milicina funkcija korisnosti je U ( x , y )=min {x , y } . Ona maksimizira korisnost svoje potrošnje uz postojanje budžetskog ograničenja. Ukoliko cena x poraste, a dohodak i cena y ostanu nepromenjeni, tada će njena potrošnja y opasti.

5. Uz ostale nepromenjene uslove, paušalni porez je barem onoliko dobar za potrošača, koliko i porez na promet koji mu oduzima isti dohodak.

5. Funkcija tražnje za savršenim komplementima ima oblik x 1=x 2=

m

p1+ p2 .

6. Prema ekonomskoj teoriji, traznja za nekim dobrom zavisi:Samo od dohotka I njegove cene I cena ostalih dobara

6. Ako su dva dobr, dobro 1 I dobro , nesavrseni supstituti:

Tada ce porast cene jednog dobra izazvati porast traznje za drugim dobrom

6. Engelova kriva isto je sto i:f-ja u koordinantom sistemu gde je na horizontalnoj osi trazena kolicina, a na vertikalnoj dohodak potrosaca

6. Ukoliko je inverzna kriva traznje prava linija sa negativnim nagibom, tada je cenovna elasticnost traznje po apsolutnoj vrednosti:

Jednaka jedinici tacno na sredini prave linije, veca od jedinice ulevo od te tacke, I manja od jedinice nadesno od te tacke

6. Ako su istovremeno udvostruceni I dohodak I cene:Onda ce se traznja za luksuznim dobrima ostati nepromenjena

6. Marija kupuje samo dva dobra. Njena funkcija korisnosti je Kob-Daglasova funkcija. Njene funkcije tražnje imaju sledeće osobine:

tražnja za svakim od dva dobra zavisi jedino od dohotka i od cene tog dobra

6. Komparativna statika u teoriji tražnje proučava:kupljene količine kod istih potrošača pri promenama cena i dohotka

6. Dohodno-potrošna linija je:prava linija u slučaju homotetičkih i kvazilinearnih preferencija

6. Dohodno-potrošna krive prikazuje:optimalne kombinacije potrošnje dva dobra za različite nivoe dohotka

6. U slučaju graničnog rešenja u izboru potrošača: ako je x1 =0, p2x2 = m

6. U slučaju nekonveksnih preferencija potrošača:p1 /p2 može biti jednako GSS pri optimalnom izboru

6. U slučaju Kob-Daglasove funkcije korisnosti, konstanta obične tražnje je:relativno učešće eksponenta promenljive u zbiru eksponenata

6. Ako je neodređena tražnja dva savršena supstituta nagib krive indiferentnosti je:–p1 /p2

6. Prilikom identifikovanja obične funkcije tražnje pratimo izbor potrošača sa:nijedan od odgovora nije tačan

6. Ekspanziona putanja dohotka je: isto što i dohodno-potrošna kriva

6. Engelova kriva je:promena potrošnje nekog dobra prouzrokovana promenom dohotka

6. U slučaju homotetičkih preferencija Engelova kriva ima: konstantan nagib

6. U slučaju savršenih komplemenata nagib Engelove funkcije je : p1+ p2

6. Ako izbor potrošača opisan Kob-Daglasovom funkcijom korisnosti kod kojezbir eksponenata jednak jedinici, nagib Engelove krive je:

odnos cene i eksponenta odgovarajuće promenljive u funkciji korisnosti

6. U slučaju savršenih supstituta, kada je p1 < p2 nagib Engelove funkcije je:jednak ceni prvog dobra (p1)

6. Ako korisnosti raste nelinearno za prvo dobro, a linerno za drugo, tada je (dobro 1 je na horizntalnoj osi):

dohodno-potrošna kriva vertikalna, kao i Engelova kriva za prvo dobro

6. Inverzna funkcija tražnje meri: cenu u zavisnosti od količine

6. Kod Gifenovog dobara cenovno-potrošna linija je: negativnog nagiba

6.Ako sa rastom cene prvog dobra tražnja za tim dobrom opada na nula jedinica, dok tražnja drugog raste, dva dobra su: savršeni supstituti

6.Ako sa rastom cene prvog dobra tražnja za tim dobrom opada na 5 jedinica, dok tražnja drugog raste, dva dobra su: nesavršeni supstituti

6. Cenovno-potrošna kriva prikazuje:sve optimalne kombinacije potrošnje sa promenom cene jednog dobra

6. Korišćenjem običnih funkcija tražnje na osnovu Kob-Daglasove funkcije korisnosti, možemo zaključiti da su dva dobra:

ne postoje unakrsni uticaji

6. Filip je neočekivano nasledio 10000€ od svog ujaka. Primećeno je da troši manje hamburgera nego što je imao običaj pre dobijenog nasledstva. Zaključujemo da:

Filipove preferencije nisu homotetičke

6. Jova ne troši ništa drugo već samo svinjetinu i jagnjetinu. Kada cena svinjetine raste, a njegov dohodak ili cena jagnjetine se ne menja, Jova kupuje manje i svinjetine i jagnjetine. Iz ovoga sa sigurnošću zaključujemo da je za Jovu:

jagnjetina normalno dobro

6. Ukoliko su preferencije kvazilinearne, tada za vrlo visoke nivoe dohotka dohodnopotrošna kriva postaje prava linija koja je paralelna sa jednom od koordinatnih osa.

6. Ako su dva dobra komplementi, tada će porast cene jednog dobra izazvati pad tražnje za drugim dobrom.

6. Ako potrošač troši svoj dohodak u celosti, onda nije moguće da su sva dobra inferiorna dobra.

6. Ako je cenovna elastičnost tražnje za nekim dobrom jednaka 1, tada udvostručenje cene tog dobra neće izmeniti ukupne izdatke potrošača za to dobro.

6. Ukoliko su preferencije homotetičke, tada je dohodna elastičnost tražnje za svim dobrima jednaka 1.

6. Neko dobro je luksuzno dobro ukoliko je dohodna elastičnost tražnje za tim dobrom veća od 1.

6. Ako su preferencije homotetičke i sve cene porastu za dva puta dok dohodak ostaje nepromenjen, tada će se tražnja za svim dobrima prepoloviti.

6. Engelova kriva za inferiorno dobro je negativnog nagiba.

6. Dohodno-potrošna kriva za homotetičke preferencije je prava linija sa nagibom od 450.

6. Anđina funkcija korisnosti je U ( x , y )=x+√ y . Moguće je da, za veoma visoke nivoe dohotka, porast dohotka neće izazvati porast potrošnje dobra y .

7. Koja od sledecih tvrdnji je netacna:Moguce je da ponasanje potrosaca narusava slabi aksiom otkrivene preferencije, a ne narusava jaki aksiom otkrivene preferencije

7. Jaki aksiom otkrivene preferencije implicira da u situaciji kada potrošač bira x onda kada je mogao da bira y, a y bira onda kada može da izabere z, onda nikada neće izabrati z ako može da bira x.

7. Ako potrošač maksimizira korisnost uz postojanje budžetskog ograničenja, onda će njegovo ponašanje biti u skladu i sa slabim i sa jakim aksiomom otkrivene preferencije.

7. Lasperesov indeks cena u periodu 2 u odnosu na period 1 pokazuje nam odnos troškova kupovine korpe izabrane u periodu 1 po cenama perioda 2 prema troškovima kupovine iste korpe po cenama u periodu 1.

7. Jasna maksimizira korisnost uz postojanje budžetskog ograničenja. Tada dolazi do promene cena. Posle promene cena ona je u boljem položaju. Zbog toga nova korpa dobara mora koštati više po starim cenama nego što je koštala stara korpa po starim cenama.

7. Moguće je da ponašanje potrošača zadovoljava slabi aksiom otkrivene preferencije ali da narušava jaki aksiom otkrivene preferencije.

7. Slabi aksiom otkrivene preferencije implicira da ako je (x1, x2) direktno otkriveno preferirano u odnosu na (y1, y2) i ako je (y1, y2) različito od (x1, x2), onda (y1, y2) ne može biti direktno otkriveno preferirano u odnosu na (x1, x2).

7. Jaki aksiom otkrivene preferencije implicira da ako je (x1, x2) otkriveno preferirano u odnosu na (y1, y2) (bilo direktno ili indirektno) i ako je (y1, y2) različito od (x1, x2), onda (y1, y2) ne može biti direktno ili indirektno otkriveno preferirano u odnosu na (x1, x2).

7. Lasperesov indeks cena razlikuje se od Pašeovog indeksa cena po tome štoLasperesov indeks koristi kao pondere količine iz baznog perioda, dok Pašeov indeks kao pondere koristi količine iz tekućeg perioda.

7. Pašeov indeks količine je prikazan izrazom

p1

t

⋅x1

t

+ p2

t

⋅x 2

t

p1

t

⋅x 1

b

+ p2

t

⋅x 2

b

, gde je p cena , a x količina.

7. Ukoliko sve cene porastu za 20%:I Pašeov indeks cena i Laspersov indeks cena porašće tačno za 20%.

7. Ako je indeks promena u ukupnim izdacima definisan kao M=p1

t

⋅x 1

t

+ p2

t

⋅x2

t

p1

b

⋅x1

b

+ p2

b

⋅x 2

b

i ako znamo da je Pašeov indeks cena veći od M, tada je:korpa iz baznog perioda preferirana u odnosu na korpu iz tekućeg perioda

7. Izbor potrošača biće jedinstven ako su ispunjenu sledeći aksiomi otkrivene preferencije: monotonost i konveksnost

7. Ako je indeks promena u ukupnim izdacima definisan kao M=p1

t

⋅x 1

t

+ p2

t

⋅x2

t

p1

b

⋅x1

b

+ p2

b

⋅x 2

b

i ako znamo da je Laspersov indeks cena manji od M, tada je:

korpa iz tekućeg perioda preferirana u odnosu na korpu iz baznog perioda

7. Ako je x indirektno otkriveno kao preferirano u odnosu na y, tada je korišćen aksiom: tranzitivnosti

7. Ako je korpa x direktno otkrivena kao preferirana u odnosu na y, tada je:nijedan od odgovora nije tačan

8. Jednacina Sluckog u stopama promene ima oblik (efekat supsitucije I dohodovni efekat):

8. Kada cena dobra x raste, Mrle reaguje tako da menja svoju traznju za x. Efekat supstitucije predstavlja deo promene traznje Mrleta za dobrom x ukoliko:

Nijedan od odgovora nije tacan

8. Ako je neko dobro inferiorno: Onda porast njegove cene moze dovesti do porasta traznje za tim dobrom

8. Kompenzirana funkcija traznje: Je povezana sa efektom supstitucije

8. Kompenzacioni efekat Sluckog jeste: Cist efekat supstitucije usled promene cene

8. Racionalan potrosac preferira vecu korpu dobra x u odnosu na manju. Ukoliko cena dobra x raste, a cene ostalih dobara ostaju nepromenjene, onda ce potrosac:

Traziti vecu kolicinu dobra x ako je u pitanju Gifenovo dobro

8. Pretpostavimo da proizvodi nisu savrseni komplementi, ni savrseni supstituti, niti postoje kvazilinearne preferencije. Kada cena dobra raste a dohodak ostaje nepromenjen, onda postoji:

Dohodovni efekat I efekat supstitucije8. Hiksov efekat supstitucije se odredjuje tako sto se nova budzetska linija:

Vraca na prvobitnu krivu indiferentnosti

8.Gifenovo dobro mora biti inferiorno dobro.

8. Ukoliko su dobra x i y savršeni komplementi, tada u slučaju pada cene dobra x celokupnu promenu tražnje za dobrom x treba pripisati dohodnom efektu.

8. Ukoliko su dobra x i y savršeni supstituti, tada u slučaju pada cene dobra x celokupnu promenu tražnje za dobrom x treba pripisati efektu supstitucije.

8. Ukoliko je Engelova kriva pozitivnog nagiba, kriva tražnje je negativnog nagiba.

8. Ukoliko je Engelova kriva negativnog nagiba, kriva tražnje može biti pozitivnog nagiba.

8. Ivan troši ceo svoj dohodak na kupovinu dva dobra. Jedno od njih je Gifenovo dobro. Ako cena Gifenovog dobra poraste, tražnja za drugim dobrom mora opasti.

8. Pretpostavimo da je prvobitna tražena korpa ( x̄1 , x̄ 2 ) po cenama ( p̄1 , p̄2) i dohotku m̄= p̄1⋅x̄1+ p̄2⋅x̄ 2 . Ako se cene promene na nivo ( p1 , p2) funkcija tražnje Sluckog je identična običnoj funkciji tražnje pri cenama ( p1 , p2) i dohotku p1⋅x̄1+ p2⋅x̄ 2.

8. Kod Gifenovog dobra pad cene ima za posledicu: pad tražnje

8. O dohodovnom efektu i o efektu supstitucije na tražnju za dobrom čija je cena porasla možemo reći sledeće: efekat supstitucije je uvek negativan dok dohdovni efekat može biti bilo pozitivan bilo negativan

8. O dohodovnom efektu i o efektu supstitucije na tražnju za dobrom čija je cena porasla možemo reći sledeće: efekat supstitucije je uvek negativan, dok dohdovni efekat

može biti bilo pozitivan bilo negativan

8. Slucki je utvrdio za slučaju normalnog dobra da:veći dohodak povećava tražnju, pa se dohodovni efekat i efekat supstitucije međusobno pojačavaju

8. Slucki je utvrdio za slučaju inferiornog dobra koje nije Gifenovo da:veći dohodak smanjuje tražnju, ali da je dohodovni efekat uvek slabiji od efekta supstitucije

8. Kod Gifenovog dobraveći dohodak smanjuje tražnju, ali da je dohodovni efekat uvek jači od efekta supstitucije