II KORPA 9-18 lekcija

9. Budžetski skup B je takav skup dobara za koji važi:B{ x1,x2| p1x1 + p2x2 p1ω1 + p2ω2, x1 0 , x2 0}

9. Ukoliko sa C označimo potrošnju radnika, sa pC cenu jedinice potrošnje, sa w radnikovu nadnicu, sa M iznos fiksnog neradnog dohotka radnika, sa maksimalnu dokolicu, sa L broj časova rada , onda je vrednost stvarne potrošnje radnika jednaka:

pCC + = M +

9. Ako je pojedinac neto ponudjac normalnog dobra I ako njegova cena poraste dok ostale cene ostaju nepromenjene:

Tada ce njegova bruto traznja za tim dobrom ili opasti, ili ostati nepromenjena, ili porasti

9. Ukoliko je potrosac koji maksimizira korisnost neto prodavac nekog dobra I cena tog dobra poraste dok cene ostalih dobara ostaju nepromenjene:

On nikada ne moze postati neto kupac tog dobra

9. Vasilije raspolaze sa 10 jabuka I 5 banana. Za Vasilija oba dobra su normalna dobra. Po tekucim cenama Vasilije je neto prodavac jabuka. Ukoliko cena jabuka poraste, a cena banan ostane nepromenjena:

Tada ce njegova bruto traznja za tim dobrom ili opasti, ili ostati nepromenjena, ili porasti

9. Pretpostavimo da je dohodovni efekat jaci od efekta supstitucije. Ukoliko su sva dobra, ukljucujuci I dokolicu, normalna dobra, tada ce porast najamnine nuzno doveti do:

Smanjenja ponude rada

9. Pun dohodak pojedinca:Jednak je sumi vrednosti njegovih neradnih dohodaka I vrednosti njegovog ukupno raspolozivog vremena

9. Porast najamnina izaziva:Rotiranje budzetske linije u pravcu kazaljke na satu oko tacke pocetno raspolozivih sredstava

9. Pretpostavimo da je dohodovni efekat jaci od efekta supstitucije. Ako je dokolica inferiorno dobro, tad ace porast najamnine dovesti do:

Smanjenja ponude rada

9. Jankova kriva ponude rada je povijena unazad…..Izabrati da nedeljno radi vise od 50 casova

9. Ako je racionalni pojedinac koji maksimizira svoju korisnost ima pozitivnu neto tražnju za nekim dobrom, i ako porast cene dovodi do porasta tražnje za tim dobrom, onda to mora biti inferiorno dobro.

9. Ako je potrošač kupac jednog dobra a prodavac drugog, tada će promena cena generisati dopunski dohodovni efekat u jednačini Sluckog zbog dohodovnog efekta prvobitno raspoloživih sredstava.

9. Ako potrošač prvobitno ima pozitivne količine dva dobra a zatim prodaje određenu količinu jednog dobra da bi dobio određenu količinu drugog i ukoliko nema druge izvore dohotka, onda njegova budžetska linija mora prolaziti kroz tačku njegovih prvobitno raspoloživih sredstava.

9. Ako je pojedinac neto prodavac nekog dobra i cena tog dobra opadne on može da postane neto kupac tog dobra.

9.Ukoliko neko ima KobDaglasovu funkciju korisnosti i nema druge izvore dohotka osim zarade od rada, porast najamnine neće promeniti količinu rada koju će ta osoba izabrati. Plaća se isti iznos najamnine za svaki sat rada.

9. Ako je dokolica inferiorno dobro, tada će porast nadnica doprineti da pojedinac više radi (dohodovni efekat je jači od efekta supstitucije).

9. Lakiju je dozvoljeno da radi samo 8 časova dnevno na svom glavnom poslu, mada on želi da radi veći broj sati. On uzima drugi, dopunski posao. Njemu je dozvoljeno da radi koliko želi, ali uz nižu najamninu. Ako je dokolica normalno dobro, tada će porast najamnine na glavnom poslu smanjiti broj sati koje on provodi na drugom, dopunskom poslu.

9. Jednačina Sluckog sa sva tri efekta u stopama promene ima oblik (efekat supstitucije, dohodovni efekat i dohodovni efekat prvobitno raspoloživih

sredstava): .

9. Za inicijalno raspoloživu količinu dobara ω1 i ω2 , sa promenom cene p1 budžetsko ograničenje rotira oko tačke: (ω1, ω2)

9. Za neto tražnje potrošača uvek važi jednakost:p1(x1 - ω1) = p2(x2 - ω2)

9. Cenovno-potrošna kriva sadrži sve bruto tražnje koje maksimiziraju korisnost potrošača, a za koje inicijalni resursi mogu da budu razmenjeni

10. Ako sa c1 i c2 označimo nivo potrošnje u dva perioda, a sa m1 i m2 ostvareni dohodak u dva perioda, i neka je kamatna stopa po periodu r, onda budžetsko ograničenje može biti zapisano kao:

c2 = – (1 + r)c1 + m2 + (1 + r)m1

10. Ako sa c1 i c2 označimo nivo potrošnje u dva perioda, a sa m1 i m2 ostvareni dohodak u dva perioda, i neka je kamatna stopa po periodu r, onda budžetsko ograničenje može biti zapisano kao:

c1 = – c2 /(1 + r) + m2 /(1 + r) + m1

10. Ako sa c1 i c2 označimo nivo potrošnje u dva perioda, a sa m1 i m2 ostvareni dohodak u dva perioda, i neka je kamatna stopa po periodu r, a cene jedinice potrošnje su p1 i p2 , pri čemu je p1 = 1, onda budžetsko ograničenje može biti zapisano kao:

c1 = – p2c2(1 + r)-1 + m1+ m2(1 +r)-1

10. Sadašnja vrednost obveznice koja ima nominalnu vrednost od F evra i koja dospeva na naplatu nakon tri godine, a koja donosi prinos od po x evra tokom tri naredne godine, uz kamatnu stopu r, jednaka je:

PV = x/(1 + r) + x/(1 + r)2 + x/(1 + r)3 + F/(1 + r)3

10. Uvek treba izabrati investiciju koja:Maksimizira sadasnju vrednost novcanog toka

10. Ukoliko su tekuca I buduca potrosnja normalna dobra, porast kamatne stope nuzno ce: Navesti zajmoprimce da manje zajme

10. Ukoliko potrosac posmatra jedinicu potrosnje u period 1 I jedinicu potrosnje u period 2 kao savrsene supstitute (jedan za jedan) I ukoliko je realna kamatna stopa pozitivna, potrosac ce: Trositi samo u periodu 2

10. Porast kamatne stope neće navesti zajmodavca, koji se ponaša u skladu sa SAOP-om, da postane zajmoprimac.

10.Ukoliko je realna kamatna stopa pozitivna, tada jedinca buduće potrošnje može biti dobijena odustajanjem od tekuće potrošnje za iznos manji od jedinice.

10.Sadašnja vrednost dohodovnog toka nužno se smanjuje sa porastom kamatne (diskontne) stope.

10.Na crtežu na kome je tekuća potrošnja predstavljena na horizontalnoj osi a buduća potrošnja na vertikalnoj osi, horizontalni odsečak budžetske linije predstavlja sadašnju vrednost dohotka ostvarenog u oba perioda.

10.Na crtežu na kome je tekuća potrošnja predstavljena na horizontalnoj osi, a buduća potrošnja na vertikalnoj osi, vertikalni odsečak budžetske linije predstavlja buduću vrednost dohotka ostvarenog u oba perioda.

10.Ako potrošač može da uzima i daje sredstva po nekoj kamatnoj stopi, onda on može da donese tačan plan potrošnje ukoliko je sadašnja vrednost njegove potrošnje jednaka sadašnjoj vrednosti njegovog dohotka.

10.Ako je kamatna stopa po kojoj možete da pozajmite novac veća od kamatne stope po kojoj možete da date novac nekome, vaš budžet za tekuću i buduću potrošnju još uvek će biti konveksan skup.

10. Isaija je neto zajmoprimac kada je kamatna stopa 5%, a neto zajmodavac kada je kamatna stopa 25%. Porast kamatne stope sa 5% na 24% može učiniti da se Isaija nađe u gorem položaju.

10.Intertemporalno budžetsko ograničenje potrošača može biti predstavljeno tako što će se sadašnja vrednost njegove doživotne potrošnje izjednačiti sa sadašnjom vrednosti njegovih raspoloživih sredstava

10. Ukoliko su tekuća i buduća potrošnja normalna dobra, porast kamatne stope nužno će: navesti zajmoprimce da manje zajme

10. Uz postojanje inflacije, čija stopa iznosi π, realna kamatna stopa, u tačnom izrazu, iznosi: (r – π)/(1 + π)

10. Ako je potrošač zajmodavac, usled pada kamatne stope i porasta stope inflacije:štednja i blagostanje potrošača se smanjuju

10. Ukoliko je potrošač zajmoprimac, usled pada kamatne stope i porasta stope inflacije:pozajmljivanje i blagostanje potrošača će se povećati

11.10. Pretpostavimo da je godišnja svetska tražnja za naftom D= 10 barela godišnje i svetska raspoloživa količina nafte se poveća sa S=90 barela na S=100 barela. Ako se uz ove pretpostavke smanji cena savršenog supstituta za naftu sa 2 na 1, tada prema modelu intertemporalnog izbora , tekuća cena nafte će se smanjiti za: 1/10

11.2. Ako ne postoji mogućnost za arbitražu, kupovina imovine sa prinosima u potrošnji isključivo kao finansijsko ulaganje: je lošija od nekih drugih oblika ulaganja

11. Kamata se isplaćuje neprestano. Uslov za maksimalnu vrednost šume je:

11. Na savrsenom trzistu imovine mozemo tvrditi da ce se jedan oblik imovine prodavati za 24$ za godinu dana I, ukoliko je godisnja kamatna stopa 10%, da je trenutna vrednost imovine: 21,82

11. Potrosac koji moze da uzima zajam I da daje zajam po istoj kamatnoj stopi sigurno preferira:

Pocetno raspoloziva sredstva koja imaju vecu sadasnju vrednost u odnosu na pocetno raspoloziva sredstva sa nizom sadasnjom vrednoscu, bez obzira kakav je plan alokacije njegove potrosnje tokom dva perioda

11. Pretpostavimo da su troskovi obaranja drveca jednaki nuli I da suma raste na povrsini koja nije pogodna za bilo koju drugu aktivnost. Kamatna stopa je konstantna I cena drvene gradje se ne menja. Optimalno vreme za secu sume je onaj moment kada je:

Stopa rasta sume jednaka kamatnoj stopi

11.Ako je kamatna stopa 10%, onda će vrednost imovine koja daje večiti prinos od 1€ godišnje biti 1€/0,1.

11.Potrošač koji može da uzima zajam i da daje zajam po istoj kamatnoj stopi sigurno preferira početno raspoloživa sredstva koja imaju veću sadašnju vrednost u odnosu na početno raspoloživa sredstva sa nižom sadašnjom vrednošću, bez obzira kakav je njegov plan alokacije njegove potrošnje tokom njegovog života.

11.Ukoliko svako poseduje iste informacije, onda tržište imovine koje dobro funkcioniše neće, u uslovima ravnoteže, ostaviti mogućnost za arbitražu.

11. Optimalno vreme za seču šume je onaj momenat kada je razlika između između stope rasta šume i kamatne stope jednaka nuli.

11.Kada raste stopa prinosa na obveznice u istoj klasi rizika, onda tržišna vrednost obveznice čija je kuponska stopa nepromenjena, a koja pripada istoj klasi rizika:

opada

12.1. Ako su iznosi uslovne potrošnje i verovatnoće realizacije tri stanja prirode , ,

, , , tada je apsolutna vrednost granične stope supstitucije između potrošnje

u prvom i drugom stanju prirode za funkciju očekivane korisnosti koja ispunjava pretpostavku o nezavisnosti:

12.2. Ako osiguravajuća kompanija ostvaruje pozitivan profit (procentualna premija osiguranja je veća od verovatnoće nastanka osiguranog slučaja ), tada će pojedinac koji je odbojan ka riziku: odbiti da kupi bilo kakvo osiguranje

12.U uslovima neizvesnosti postoje planovi uslovne potrošnje sa očekivanom funkcijom korisnosti. Ako je korisnost od potrošnje c1 jednaka U(c1) a koris nost od potrošnje c2

jednaka U(c2), a verovatnoće ostvarivanja dva stanja pri rode su π1 i π2 , onda je funkcija očekivane korisnosti data izrazom EU(c1,c2) = π1U(c1) + π2U(c2).Za ove funkcije korisnosti GSS je data izrazom:

dc2/dc1 = – π1GK(c1)/π2GK(c2)

12. Označimo sa γ cenu osiguranja jednog evra imovine, πA verovatnoću nepovoljnog događaja, sa (1 – πA)=πNA verovatnoću da do nepovoljnog događaja neće doći, sa GK(CA) graničnu kokorisnost potrošnje u stanju nepovoljnog događaja, a sa GK(CNA) graničnu korisnost potrošnje ukoliko do nepovoljnog događaja ne dođe. Osiguraje je fer kada racionalni izbori zadovoljavaju relacije:

γ/(1 – γ) = πA/(1 – πA) = (πAGK(cA))/(πNAGK(cNA))

12. Za pojedinca koji maksimizira ocekivanu korisnost, preferencije izmedju dve moguce korpe koje su uslovljene ishodom 1:

Moraju biti nezavisne od toga sta ce dobiti ukoliko se desi ishod 2

12. Razmotrimo poznati Sankt Peterburski paradox…..Beskonacna

12. Ukoliko se poveca cena osiguranja: Ljudi ce postati odbojniji prema riziku

12. Ukoliko neko ima striktno konvkavne preferencije između svih uslovnih korpi dobara, onda on mora biti odbojan prema riziku

12. Pretpostavimo da pojedinac koji je odbojan prema riziku ima početni dohodak od 10 € i da mu se pruža mogućnost da učestvuje u lutriji u kojoj može da

dobije ili da izgubi 5 € sa verovatnoćom 0.5. Za ovog pojedinca ekvivalent lutrije je manji od 10.

12. U slučaju da je osiguranje pristrasno na štetu pojedinca koji je odbojan prema riziku, tj. ukoliko važi γ/(1 – γ) > πA/(1 – πA), gde je πA verovatnoća nastanka osiguranog slučaja, onda takav pojedinac:

kupuje manje od punog osiguranja koje nije fer

12. Korisnost novčanog dohotka Y sa kojm raspolaže pojedinac definisana je kao U(Y). Očekivana korisnost lutrije definisana je kao EU(X) = π1 ln X1 + π2 ln X2 , gde je π1 + π2 = 1, a X1 i X2 su ishodi lutrije. Pojedinac će učestvovati u lutriji ako je:

EU(X) > U(Y)

12. Optimalni iznos osiguranja mora da ispuni uslov:

12.Ako je osiguranje dostupno po “fer” ceni, tada će pojedinac koji je odbojan prema riziku biti u potpunosti osiguran.

12. Ako osiguravajuća kompanija nudi osiguranje po fer ceni i ako je premija , a verovatnoća gubitka tada je:

12. Optimalni iznos osiguranja mora da ispuni uslov:

13.1. Obeležimo beta koeficijent neke akcije sa , a standardnu devijaciju tržišnog

portfolija sa . Ukupan rizik akcije A je:

13.2. Na kratak rok: sve akcije se uvek nalaze na, iznad ili ispod tržišne (SML) linije

13. Ukoliko dva oblika imovine imaju iste ocekivane stope prinosa ali razlicite varijanse, tada ce investitor koji je odbojan prema riziku uvek izabrati:

Imovinu ciji se prinosi nalaze u negativnoj korelaciji sa prinosima na oblike imovine kojima raspolaze

13. Za investitora koji je odbojan prema riziku, krive indiferentnosti u ravni ocekivane vrednosti I varijanse moraju biti: Konveksne

13. Ukoliko su prinosi kod dva oblika imovine u negativnoj korelaciji, tada će portfolio koji sadrži ponešto od oba oblika imati manju varijansu prinosa na svaku investiranu jedinicu novca nego oba oblika imovine posmatrani pojedinačno.

13. Ukoliko aritmetičke sredine nanesemo na horizontalnu osu, a varijansu na vertikalnu osu, tada će krive indiferentnosti za pojedinca koji je odbojan prema riziku nužno imati pozitivan nagib i biti povijene udesno.

13. Ako investirate polovinu novca u nerizičnu imovinu a drugu polovinu u rizičnu imovinu sa standardnom devijacijom prinosa jednakom s , tada će standardna devijacija prinosa vašeg portfolija biti s/2.

13. Ako investirate trećinu novca u nerizičnu imovinu a dve trećine u rizičnu imovinu sa standardnom devijacijom prinosa jednakom s , tada će standardna devijacija prinosa vašeg portfolija biti 2s/3.

13. Ukoliko za akciju A važi da je β>1, tada ako tržište poraste za 10%, vrednost akcije A raste za više od 10%.

13. Ukoliko za akciju A važi da je β>1, tada ako tržište opadne za 10%, vrednost akcije A opada za više od 10%.

13. Akcija A je imala sledeće prinose u prethodne tri godine: 2% , 3%, -5%. Akcija B je imala prinose: -1%, -2%, 3%. Prinosi na ove dve akcije se nalaze u negativnoj korelaciji.

13. Ako je stopa prinosa rizične imovine rA , stopa prinosa na nerizične plasmane rf , i ako deo x ukupne imovine, 1 x 1, plasiramo u u rizičnu imovinu, stopa prinosa rx ovakvog portfolija biće:

rx = xrA + (1 – x)rf , pri čemu je rA > rf

13. Varijansa prinosa portfolija u kome je deo x , 0 < x < 1, ukupne imovine uložen u rizične plasmane sa očekivanim prinosom rA, a ostatak plasiran u sigurne plasmane sa prinosom rf, iznosi (varijnsa portfolija je σx

2, a varijnsa rizične imovine je σA2 ):

σx2 = x2σA

2

13. Za funkciju korisnosti U(σ, µ), optimalni izbor investitora je određen uslovom (µ je na vertikalnoj osi, a σ na horizontalnoj):

(rm – rf )/σm = – ( U/ σ)/ ( U/ µ)

13. Rizik akcije A prema riziku čitavog tržišta meri se koeficijentom βA koji je određen izrazom (gde rA predstavlja prinos imovine A, dok rm predstavlja prinos na čitavom tržištu akcija):

βA = kovarijansa (rA,rm)/varijansa rm , – 1 βA + 1

14.1 Ukoliko potrošač nastoji da maksimizira Kob-Daglasovu funkciju korisnosti: kompenzujuća varijacija je veća od ekvivalentne

14. Neka je ri rezervaciona cena i-te jedinice dobra G. Tržišna cena dobra G jednaka je pG. Novčani ekvivalent dobitaka od razmene za potrošača (potrošačev višak) je:

(r1 – pG) + (r2 – pG) + …+ …, za rn – pG > 0

14. Potrošačev višak (korisnost od potrošnje dobra x ) u slučaju kvazilinearnih preferencija i jedinične cene dobra y je:

14. Potrosacev visak:Predstavlja razliku izmedju iznosa koji su potrosaci spremni da plate I iznosa koji stvarno placaju

14. Ekvivalentna varijacija usled uvodjenja kolicinskog poreza je:Iznos novca koji treba oduzeti potosacu pre uvodjenja poreza da bi on bio u istom polozaju kao I nakon uvodjenja poreza

14. Ukoliko je porez jednak nuli, proizvodjacev visak pri ravnoteznoj ceni p predstavlja:Povrsina iznad njegove krive ponude, a ispod nivoa cene p

14. U slucaju Kob – Daglaovih preferencija izmedju ekvivalentne varijacije (EV) I kompenzujuce varijacije (KV) usled uvodjenja poreza vazi sledeci iznos:

EV< KV

14. U slučaju kvazilinearnih funkcija korisnosti potrošača važi relacija između kompenzujuće varijacije (KV), ekvivalentne varijacije (EV) i neto potrošačkog viška (CS) važi sledeća relacija:

KV = EV = CS

14.Postoji pozitivan potrošačev višak kada je ukupan iznos koji neko plaća za neko dobro manji od ukupnog iznosa koji bi bio spreman da plati samo da ne ostane bez tog dobra.

14.U slučaju postojanja kvazilinearnih preferencija, ekvivalentna varijacija i kompenzujuća varijacija dohotka usled uvođenja poreza su iste.

14.Ako neko kupuje 10 jedinica x i ako cena x padne za 1€, onda će potrošačev višak te osobe porasti barem za 1€.

14.Kompenzirajuća varijacija usled povećanja cene pokazuje za koliki iznos treba povećati dohodak potrošača da bi bio jednako dobrom položaju kao i pre povećanja cene.

15 U kontekstu tržišne tražnje, maksimalna moguća cena na jednom tržištu je jednaka:rezervacionoj ceni potrošača koji oseća najveću potrebu za dobrom

15.Funkcija tržišne tražnje kod nedeljivih dobara je: prekidna (stepenasta)

15. Pojedinac koji ima kvazilinearne preferencije:Nijedan od odgovora nije tacan

15. U opstem slucaju, agregatna traznja zavisi od:Cena, ukupnog dohotka I raspodele dohotka

15. Ukoliko je kriva traznje linearna, elasticnost traznje:Se menja kako se krecemo po krivoj traznje

15. Ukoliko je kriva traznje za sojom cenovno neelasticna za sve cene vece od tekuce cene, onda ocekujemo d ace, u slucaju istih vremenskih uslova koji uticu na smanjenje prinosa soje, ukupan prihod proizvodjaca soje:

Porasti

15. Ukoliko je kriva traznje q = a – bp, onda ce odnos granicnog prihoda I cene:Biti opadajuca funkcija prodate kolicine

15. Agregatna kriva traznje predstavlja:Horizontalni zbir individualnih krivih traznje

15. Granicni prihod jednak je ceni ukoliko je kriva traznje sa kojom se suocava preduzece: Horizontalna

15. Ako kolicina novca koju su ljudi spremni da potrose na neko dobro ostaje ista kada se njegova cena udvostruci, tada je traznja za tim dobrom: Jedinicno elasticna

15. Inverzna funkcija tražnje za dobrom x meri jediničnu cenu po kojoj količina x može da se proda.

15.Ukoliko potrošač 1 ima funkciju tražnje , a potrošač 2 ima funkciju tražnje , tada će, u privredi koja ima samo ova dva potrošača, agregatna tražnja biti .

15.Ukoliko potrošač mora da plati svoju rezervacionu cenu za neko dobro, onda on kupovinom tog dobra ne ostvaruje potrošački višak.

15.Ukoliko se cena menja, tada su promene u potrošnji na intenzivnoj granici one promene do kojih dolazi usled toga što potrošač menja količine koje troši, ali pri tome niti počinje da troši niti prestaje da troši to dobro.

15.Ako unesemo krivu tražnje na logaritamskom papiru sa logaritmima na obe ose, tada će nagib krive tražnje biti jednak apsolutnoj vrednosti elastičnosti tražnje.

15.Granični prihod jednak je ceni ukoliko je kriva tražnje horizontalna linija.

15.Ukoliko je elastičnost tražnje za normalnim dobrom konstantna, tada će porast njegove cene za 10 centi više smanjiti traženu količinu ukoliko je početna cena 1€ nego u slučaju da je početna cena 2€.

15.Funkcija tražnje za krompirom predstavljena je jednačinom . Ukoliko se cena krompira promeni sa 10 na 20, apsolutna vrednost elastičnosti tražnje će se povećati.

15.Cenovna elastičnost tražnje je data sledećim izrazom .

15.Ukoliko je tada ukupan prihod raste sa porastom cene.

15. Promena prihoda sa promenom cene je jednaka:

15. Za dohodnu elastičnost važi ( predstavlja udeo u potrošnji dobra i) :

15. Ako je cenovna elastičnost tražnje -1, tada je nagib cenovno-potrošne krive: +1

15. Ako je cenovna elastičnost tražnje +1 (Gifenovo dobro), tada je nagib cenovno-potrošne krive: -1

15. Veza između graničnog prihoda, tražene količine, cene i elastičnosti tražnje data je sledećim izrazom:

GPD(X) = p(X)[1 + (1/ε)], gde je ε 0

15. Ludi naučnik je nedavno demonstrirao način kloniranja potrošača. Prvi pokušaj je učinjen u malom mestu na severu Bačke. Svaki građanin je dobio svog klona koji ima identičan dohodak i preferencije. Koji od sledećih stavova opisuje šta se desilo sa funkcijom tražnje za somovinom u tom mestu:

elastičnost je ostala ista za bilo koju cenu

16.U kontekstu tržišne ravnoteže, ako je na jednom tržištu prodata količina manja od ravnotežne, tada: je moguće poboljšanje u Paretovom smislu

16.Gubitak na društvenom blagostanju usled uvođenja količinskog poreza:povećava se sa povećanjem elastičnosti tražnje

16. Na jednom tržištu funkcija tražnje je D(p) = a – bp, dok je funkcija ponude S(p) = c + dp. Država je uvela količinski porez od t novčanih jedinica po svakom kupljenom komadu. Dakle, razlika cene koju plaćaju kupci, pd, i cene koju dobijaju prodavci, ps, jednak je količinskom porezu, tj. t = pd – ps. U ravnoteži mora važiti da je:

ps = (a – c – bt)/(b + d) , pd = (a – c + dt)/(b + d)

16. Teorija ponude I teorija traznje nam govore da ako je kriva traznje blazeg nagiba od krive ponude: Veci deo poreza snose potrosaci

16. Ukoliko je kriva ponude vertikalna, onda ponuđena količina ne zavisi od cene.

16.Kriva ponude ima pozitivan nagib. Ako se kriva tražnje pomera naviše, a kriva ponude se ne menja, onda će doći do porasta i ravnotežne cene i ravnotežne količine.

16.Količina ponuđenog dobra ne zavisi od nivoa cene. Ukoliko se uvede porez na promet, tada cena koju plaćaju potrošači ostaje nepromenjena.

16.Ukoliko je kriva ponude horizontalna ceo iznos poreza snose potrošači.

18.Ukoliko proizvodnja zavisi samo od jednog inputa koji pokazuje rastuće prinose na obim ulaganja, proizvodna funkcija je: eksponencijalna

18.Tehnološki skup predstavlja: sve ostvarljive proizvodne planove

18.U slučaju Kob-Daglasove tehnologije, izokvante su: pravougle hiperbole

18. Ukoliko postoji konstantna ekonomija na obim proizvodnje, onda će udvostručenje svih inputa udvostručiti količinu dobijenog autputa.

18. Ekonomisti razlikuju dugi i kratki rok po tome što se količina nekog proizvodnog faktora ne može menjati u kratkom roku, ali se može menjati u dugom roku.

18. Ako je proizvodna funkcija data izrazom , onda postoje konstantni prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca.

18. Ako je proizvodna funkcija data izrazom , onda postoje konstantni prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca.

18. Ako je proizvodna funkcija data izrazom , onda postoji konveksnost u proizvodnji.

18. Moguće je da imamo opadajuće granične proizvode svih proizvodnih činilaca, a da istovremeno imamo rastuće prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca.

18. Ako je faktor x na horizontalnoj osi a faktor y na vertikalnoj osi, onda je nagib izokvante u tački (x*,y*) jednak negativnoj vrednosti odnosa graničnog proizvoda x i graničnog proizvoda y.

18. Proizvodna funkcija ima konstantne prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca.

18. Izokvanta predstavlja lokus tačaka onih kombinacija inputa koje daju isti nivo proizvodnje.

18. Ako je proizvodna funkcija data izrazom , onda

postoje opadajući prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca.

18. Kod Kob-Daglasove proizvodne funkcije stopa tehničke supstitucije zavisi samo od relativnog odnosa dva faktora, a ne i od njihovog apsolutnog nivoa.

18. Ukoliko se preduzeće kreće iz jedne tačke na izokvanti ka drugoj tački na istoj izokvanti, šta se od sledećeg sigurno neće dogoditi: promeniće se nivo proizvodnje

18. U svakom proizvodnom procesu granični proizvod rada jednak je:promeni proizvodnje usled jedinične promene radnog inputa

18. Proizvodna funkcija y sa inputima xi koji su savršeni supstituti je y = a1x1 + a2x2 + ... + anxn, gde su(x1, … , xn) inputi. Ova tehnologija ima:

konstantne prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca

18. Kob – Daglasova proizvodna funkcija je , gde su (x1, … , xn)

inputi. Ovakva tehnologija ima:prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca jednake a1+a2+...+an

18. Za Kob – Daglasovu proizvodnu funkciju y = x1ax2

b , STS jednaka je:– (ax2/bx1)