FRANC BOAS

I NAPREDAH HULIURE*

kulturnim mav&&. Pa ipak' w e v&i htekk- buahi damdaji, kakvi se izraiavaju u mi5lje- nju, u izsnniPna. u srsdstdma za posllizmje vek bezbedmosti egzistencije i u lolaavanju vazda

-meSne mknosti ~rlbavljania hrane i aklmSta. h.owxk do ura&oliEda delabmti zajednice; koie iivotu daju rapnalkkiji, ,bcs&atiji tan. U tCnn sm-islu moikmb da prihvakimo t&min ,,awe- dak kulbre". On adgovara uohifajerxj, sv0h-

d-j zqpotrebi.

n ~ i i i definitcija primit,imasti. ~rimitivni- QU oni ljudi Eije su delatnosti malo uraznoliPene. Eiji su dblici iivah prosti i jdnoobmi, i ' tije m loultme u Wledu sa&%ne i i fome oskudne i ~ ~ d ~ l & e . Svi dihovi bumi, ddtveni poredark, htdaktualni i fnw- stmni iivot treiba da su sl&o ranrijeni. TO bi bilo prihvatljivo ako [hi pwtoja~la pnisna rne- duveza svih ovih vidova etniEkag iivota; anedu- tim, love su v a e raznolike. Ima mroda, paput A u s t r ~ j ~ c a , Eija je rnatmiiaha ~Mtura sas- vim siroanaha, ali k o j h je drdtveno wtroj- stvo veoma sl&eno. Drugi, pqmt kalifmijskih Indijmaca, proizvode sjajne tehnieke i w t - ni&e ru!k&orhe, ali nipoSto ne iqmljavaju odgwarajubu ssloienust u dmgh v i d o v h fi- vota. &av&, w o merilo dobija d d i j e znab- nje lkad se j&na velika pqdacirja podeli u druStvene slajeve. Tako ndazimo prekmame razljllce h e d u IlcuMurnag stahma sirmnabog ') Iz knjlge U m primi t ivnog Eoveka, koju priprema

.,Prosvetan.

FRANC BOAS

s jedme, i deiatnih urnova kGi fll Predstavni za m,od.ernu kdturu, s druge &mne. Nedostatak 'Icut'hKe veCi od anog koji s~e&no ?.I u a u ~ iivotu nekih slojeya aJeg madam@ stawv- nitha t&ko 6a se igde nalaai. Medurtii ti B b ,jmi r $ h m m m e jertinice, ,p@ut ~~TI€ZIEI kojima rnanjka mgmtndkos t izuma, jer se koriste lhlturnihn .cbma&arjima ih stvara aa- rod ru mlini. Ta d t a smrotnost izrnedu kulturne

Rasprave o rasejavanju !ldtmmB vrednosti po- kazmja da nerna maroda koje uos t e n h W i strani utimji, veC da je waki narod preuzimao ad svojih suseda izuime i ideje, i w a j a o ih. Ta- kode ilna s l da jwa u koj- me d.crstignuCa m- seda ne asimiLiju, veC: se preuzkmaju neizme- njena. U s v h o m sl~Eajevhna razvija se eko- n m & a i drugtvena zavisnmt dotihog plemena. Ovakve primere moiemo mOi aaroEit.0 u Xndiji. Vede, lovci iz Sri b k e , jarmho su jedslo tak- vo pleme. Pa liapak. njihova zanimanja zavise .od PeliEnih oruda kaja aabbavljalju Sod svojih ,velitih suseda, a njihov jaik i 3elik deo mli- gije takode rn u kmardu p ~ ~ ~ e l i t ad drurgih. Privrdna zavimwt Toda je j d upadljivija. Oni se smvim posvehju bnizi o krdima bivola, i eve dmge patrqStime za iivat dcxbijaju od svo- jih mseda, u ramnenu za mldne ~mizvade. Na dmgi maEin, C se zavisnmt nalazi, bar@we- mmo,,u ratniElnim driavama, koje Zive ad pljaE- ke, potkoravajo svoje suede i prisvajaju pro- izvode njihevog M a . U stvari, rnanje ili vise ekmomsike i sh l twne m&uaavisnosti ima gde gad ddazi do Eve razmene proizvoda mzlihih

zemdja.

ObelcGavmje h l t u r e jecbnog narrada kao pri- mitivne - u smklu ~ i r m 3 t v a u h l t umim dostignu5iima - zahteva odgovar na tri pitanja: pxva, kako Ise sir&ho izraiava u raiznim vi- dooima kulbure; &go, d e li se t a j mwd u celini smatrati jedinicom, s o b z i m na njego- va kdtuma dobra; trek. kakva je v a a raznih vidova kdture - je li abavezno da svi m i W u jednako slab0 razvijeni, ili neki mom da

p w u a dm@ zamtanu.

Na m a se ipitanja pcmejlak5e adgovara s a M - rwnn ma tehnitku me5nost, jer waki novi teh- nZki izum j& dcdatak mnijim d m t i ~ b h a . SlzrEajevi u koflsna jda'n novi imm, &to ga neki n a r d p r m k n a ~i razvga, polMmje lh~lcvu ra- nije bragmenu t e h n h - kao &to je tiehni!ka metala hstisnvla tehnih laamma - prilWno su retki. Oni ise, skmo p o pravilu, sruclrie u za- meni n&e nnanje pxilkladne tehnlke onum b j a je rprikldnija ea Eieljenu m h u . Stoga ne bi bilo

FRANC BOAS

k3ko xazvrstati ~Wture s dbxitvzn na b-tstvo lu;uma, ldad bi bilo tkshkve pravllnasd u reds njhovih javljanja. Ali tag r d a mma. Treba li da n&i ,pmtilr;(ki n a r d swstamo kao vSi cd Wnog a ~ m a d n i C k o g plmena? J m If sir+ maBna plemena s Ohotsloog m a m n j e primi- tiv~la od umetnim naetrojenih swermarpadnih herilkanaca, mmo zato at0 m a j u gdamtvo? Je li & m i Meksikamac grimitivniji od jednog sirdog crnca kojli je sluhjao ovlaho v&tinmn taljenja? Takvo 8knata, ~ 1 u f R 1 0 vrednovanje blrtuna prema dedu h m a koje poseduje svaka od njih ne sla5e se s nagm mdenjem, j e r ti izu-

mi nikad ne Eine memenski sled.

Wito Je da sami izuani ne oalreduju naSe su- deride. J&nu kulrtum vrednujemo kar, v%u ulso- lik'o je manje M a neaphodno za olbezbeaivanje nu5nilh Zivonih potreba i ukoliio su v d a teh- ni&a dcnstignuka b j a ne sluZe n e a d l v dncvmiun potmbarna. Na ride s u d m uticaEe i kulrtumi ciljevi za lb je sluji novi' izuun. Bez abzira na izuzetmu t e ~ ~ vdtinu i dmi5ua- h t Eskiun* n j h x w lhalhuru ne stavljaam vi- Wh, jer rsu ma njihwa weBtina d ene~gija naap- hodne za svalkidaSnja paDrasgu za lovinm i abe2kUivanje z&ite od surovasti podneb- lja. 'Pu d o mesta ea poigmvanje tehn%km u dmge svrihe. Usbvi koji d a - daju m& Bt~hatni~ma. Ausbralliaaeima i ~&ama & h i su e s k k i m a . ~ u l h r e ka- lifornijskib Indiia~mca vrednuiemo kao ndto viBe, &!to Sto &i raspolak priK5-10 obilnrrm dakoliccan kojom se koriste za usavFSavamje tehnike abjekata koji im nim epsolu~tno nmp- hdni. J edm h l ~ h m centmo kao v i h do l iko je raznolilkija igra ~Mmikama h i e daju prijat- nmti irivcrtu. Gde god se javljmjja predenje, bkaaqie, k-nstvo, reabamtvo u drvetu ili 'kosti, urn&- niaka a b r d a katrmna, arhirtektuna, gmhrstvo, abrada mertala, ne s m j a r n o da je dd lo do m- pretka u o d n m na najmastiie priimitivne uslo- ve. Na na& lSCEd n&e uticati izbm hrane od b j e l j d i Zve - da li m po ssredi kapnene Etvotinje,

riiba iLi proktvodi od biljaka.

Cesto se ovi darovi prtmde ne pribavliaju u dovaliniun blG3iiama miti s Mvom l&&m da ~prillike za igru. Nih je ysa~Bavarnje njeg~vi~h &a ne m a e u b i e 1ova.1 da b q mm- go n w r a dode do mlihe hrane nmhodne za iadriavanie miega m o g a i njegave pwodice, a tamo gde neocllloine 5 i v d e oatlabe, usled su- novwbi Dodneblja ili nedovo~inosti lovine. zah- tevaju ~ V U njegovu pk i ju , mma memena ea igru usavdaamiean tehnike. Bogato ratzvijenu i g ~ u ~ t e h i k m aalaziimo jedino iu dblasbima gde hrane ima u obiliu i gde se OM prihtrlfa s malo ;truda. Taka wvl&ena podruEja jeau trqxki kraievi s dbiljem biUnaih rpnoiz- i m e r& i delwi mora u kojima se rilbe jate. U tim dblastima vdtina Euvania hrane osl&da Eov- .i mxguchje mu d0,koIricu za d4atnmt.i

FRANC BOAS

s elemeintiana &re, U dwgh dbhdkna, abilno snabdevanje hmam abezbeduje se jedino Fada E m k vdtalEUri, ekdambom ili mmljorab~om, uv& priradnu a a W hrane. Upravo -to su ovi h m i tak pxbno gavezami 5 ap&h qpre t -

kom u Wturi.

Webs da xmoltTimo jog j e h u v h u okohxt. M&mo wetmastaviti da m a najranija Eoveko- va t ~ & k a unapredenja nhu bila ishod pla- m b m i h i m a , vei: da su mjegav Itehmi&ki in- veartar dxgati1.a i unala slzLEajna chkrii:a. Tek su a i j e u hian a t k r i h a rapcmavana mva koxima poanag&a. Tako je u rano vneane dani- rano., bu~mevanje &r& neupadljivu d m : do octkrlca su dalaaili pojedinci. Staga je verovatno da rn se dadxi pretlmdnbin sr&tvima javljali utali~ko lbrie ukolilko je v&i broj pojdinaca s ~ e h w o u posebnoj iprafesiji. Skloni smo da u t n e vidimo jedan ad glamih m & a ubrzame kultlturne prounene u anmg&lamim grupaima kaje

se bave btam grofesijom.

Usled c g r a d w a koja postavlja Skrta primla, wekanje bmja prip&ika jedamg lovaIE3rcg ple- meha astaje ntnutm j m o odredenih wa~nka. StanovnWvo maZe [brim da se uvehva jedino tamo gde je dbilna zdiha hrane w& pri ruci. Takvu p r i l h mu% da g d i abilje dbe; mto- Eawtvo L-e uv&ati kdiEinu raspoLoiive kame, ali jadino zemljonadnja mof&uje veliiko sC- mmWvo koje bez prekida nzeljava j& able& i svoj cgstandk zamiva na Morj prafesiji. Zato je zanljmadja m o v a sve naprednije teh-

nidke h l b r e .

Iz mih se ramnatrenja anqgu iz~~1C.i j d dva zaklju6ka.

OEito je da su zahtevi za ideldctualni r d sas- vim s l ih i minna za khn2ke h m e . Nikakve prilike za imtelahtualni rad n m dak god se sve v m e ,troSi na patr&e trmutka. I ovde Ce kultwa biti vrednovaaa utoli'ko vSe dkoliko se ljudiana viSe vremerm pruia za prelaaije pa- va6ivamje inteldktuahhn pregmuCima. hteldc- tualna delabnmt se delimke h G a v a u MmiE-

I-u ovoan pogldu I&?& da mpostavimo jedmo dbjektimo merilo n a p d w a n j a loulture, jer uvidam da Ce oqx-ekimnuto mkamo ra-di- vmje blaga ljudskog Scustva iprema ~acional- nim famama dovesti irb uvdanja zmanja. I ovde Ce n a ~ e d a k biti u t o l b brGi ukoliko mu se v%e wemena posv&uje. N e a p h h i imtelek- h a h i rad vcdi delimice do adstranjivanja gre- 9ke a ddImice do sirstematizovaIlja i&usha. Obe s'tvari - mosri prbbpi istini d sistematihiji taz- vitak znanja - pWtavljaju dobitak. Raunere 1 p-a znanja ancgu ee u toan m n k h ahvatiti

sreckstvo mapredovanja jhlture.

Jedan dru@ element IcuMure prim0 je w v m n s lunapredivaajean tehnike @re. T e h a a d-

FRANC BOAS

tina je t a m d t e v za aawitak tmWm&& Dekarativna m e h a t a e (poatoji kad ljudi ne- maju celmiti nadzor nad svojaan tehnikam aiti vremema da se n j m e &re&. b &olea enokmo zakljditi da m i ishi mlovi koji su maCajmi za razvaj tehnike d z i m i sazvoj zmnetnodk, te da & se s r a m o l ~ ~ u bhniEikih v&tina uve-

Cabi i ~'atmolikwt nxnetai!Bkih form&

Pre ma gto se akrenerno drulgim p a d m 6 j ~ du- . home delatnosti, ishode mag istrdivanja mo- iemo saieti i d c a m da u Iterhnicil, htel&al- nim pregn* i ddkaratimoj urn-i pas- toje odrdena, objektivna merila za &ma- nje kultura, i da su unapdenja u t h 0bh6- t h m d u mbrnn pisno poveaana, zako Bto zavirse ad @tag mapretka tehiCke veSitine i

uvida. Dmgo W n j e koje valja da ispitam tiEe se r m e m do k ~ j i h Irulltuma WignuCa j d o g n m d a dele svi njag0v.i pripadnici. U najj&iro- ~n.~&nijiun k ~ d t m m a , gde je Citava energija sva- kag (pojedinca p d n a za pcdunirivanje najosnov- nijih iimtmih m b a - i ko u tolikoj eneri da pribavljanje hrame i abezbedenje akhniita Cine glavnu sa&+im svake delatn&, d l j e n j a i hrvstva sva~kidaSnjeg 5ivota - i gde se nije raz- vila miikakva podela rada, jd~nmiiraznost f m t - nih nawika bi6e utcdiko v d a &ol+ko m jedno- straniji metodi za pr-ljanje 'hrane. E&rn mma da aiuni lovi m c w h a lebi kapnene &are, i anililjenje makaga od lnjih w d s r e d u j e se sea taj posaa Ova tjednoabramast nije n h a posle- dica gwrabske aweline Eiskima, jer ie neka m e l a sada rnowna Wk i u tiun lprosbian us- loviima. Tako se hkEi , kqji Zive u diihhb kli- matskim tdovima, dele u dw elloonomslw grape, koje su dm&e majamno zavisne; jedna je predama umgajmju ~irvasa, 6mga l m na inmske sisare. -Isto se t&o, u lova&ian natroctima jdma asdba radije wsv&uie lxnru na jednu a dmga na dnvlgu motu Zivotinja. N& Livata lwaca ne poguduje d b ~ ~ u upojedhahnih a- pina; a&i jedna -la pcstoii i ovde. kao i dm- gde - wldela ma mdlcarce i k e . M e a r a c je lmax ili rilbar; M a sallrmplja biUe i Ewotinje koje ne beie. &vlja h b n i lposao i M a se o maloj deci. a i a v bdk Ziv& ispunjen je ovim paslovima, dok gad nema m e n a za igranie tehnikan. Cim se &a% ~rillilra za nien ramri- tak, dolazi do urazndiihvmia @ova rem ma uhrm i spoxbnmtinna. Nalaaim drvatabare, lhrpare, &aEe i ~ganlare. Oni se ne monaiu is- kliuEiwo m d i v a t i ovmn ili onam p d u . aLi k manie ili vkk naghiati jedmcun od ~ i i h . Potam, ta'kode, nalorzimo midiace i pesnQke, jer igranle ideiama i ~eEima ispokjava n rdu privlahmt ran0 - vermaho iaS u raadub1iu kad nema pnjlike za igramie tehnikom, jer iako lov i da- maCi ,poslavi ne o s t a v l i ~ a ~ vremena za mEni rad, bvac k'oib ide aa lovinm ili je E&a i maika kuia sakmlia hrmu i lnegmje decu imaiu pri- Eilre i ddkofice m &ru m d t e i prdSljanje.

- FRANC BOAS

CAde gal idthest= deo j d m g namda mzvija majstmstvo ndke tehdke n a I m da m to iffnetnicidaracoci. Gde gad mdkarac p d 5 k veliku veStinu u jedmaj tehnici koju satno on wrainjava. reZ je o umetrni~ku-stvaraocsl. Taka su skikanje i m b m m j e drveta ma m e r a p a d - mj obali AmerW m m t ~mu&wca, d& eu 1- gmearija Pueblo W j a m c a i k o ~ a r s t v o u Xalifomijt vd t i ie iena. Tehnika ta lh gof;- gqdari matniWan &imtoon da se na severoza- w&oj dbali gem bid IdSenam uobrakilje i fi- wDne snage. U s v m lkanrju i v a u m a 6amo m& &a aponaSa ~m-t rnui%ma S druge drane, meau lkal%arn;lj&im Pueblo Iwanc ima izgleda da andcarac inns manje dara za #met- nast. Kada i n-ndkard i iene veoma ma& svoje vrlastlte tehnW, molgu se ramiti dva ode- lita wmetnZka stila - h o m&u aljajskaoSkim Tbgiikba, bije 5ene prave tehniai savrSene kame. magene oravoliiijskim Saram, dok se u (&netnosti a n d a r c a razvila visaka (Ailizacije %3o.t~&1h firgum. Ovde je dovoljmo ukazati

Mdutim, to unamoliEavanje d e da dwede i do talkve jeidn~strandi u xamdmnjirna nt%h delova stancwni5tva da a, wete napme, b oddirte klase hItumno m a g o siqrormahilje ad hekog narada s manie urazmliE&im ddatnos- Via . Ti nano@ho vafi 'hd god se, u l tolh priv- r'ednog razvcsja, vdiaai delovi atamvni3tva svo- de .u lstanje u kajem je sva njihova mat@ n&na ts podmirivanje svakid&njih rpatrreba, ili k d a je ar&m~Ceno njihanno sudelovanjt? u g m ~ o d - nmn iivatu, ka'ko biva u n a h j 3nodeanoj civi- llrzacij~i. Iako u jednm takvom sluhju kulturna Broizvadnolst fitavog namda m&e da W e vrlo visdlt~I, u wih@ldkam vredfiovhniu m r a se uzeti d obzir siaomdtvo hlhure velikih masa nanoda.

U r?nnim, dm@ rm-m, vidavima kulturre &om da je PO sabi d i t o v&e ili mmje do&&- mee, pa d u d li jdmo abjdkhivno rnarilo vxed- hovamja; ali h a d druglih vidova, u vezi s ko- linLa ne rnohmo teko lako %ovapiti na pitanje Irta je to s imaElvo kti1h~e. Vet smo i&i da samo n d s ne Zini bogahtvo b1tzlre, ali (La Icorcrrdinacija imanja odreduje na.5 sud. Me- butinn, vredmvanje intelekhmlme bordimaci je iskwtva, ebiilaih pojmava, umetnifilre farme i religijdkag o s e n j a po priradi je bliko sub- jektivno da Be uvdanie kulturnih wednosti ne

m d e lako ubvnditi.

Svako v&#anje lmlture ~podramuneva da je ddabraina jedna ita&a ka kojoi se mmnene krdu. d .ta hMra jeste merilo n& andexme ci- villzaciie. S zhr&aaim iskustva i s&tematim vamg manja, ddazi do promma koje nazivamo na~Pr.eWsom, dako Itmeelbe ideje nisu morale pro& ai ltnoz kakw promem. Ljudski d?&i W e k s za zatv;oFBnu dtm%venu &.@nu h j o j

FRANC BOAS

j e b omb 'p~ipada s ~ ~ g d e je isti: osruhju .sa ummstvo, krada, Ja.5, silovanje. Ra&a pre Id i u v&hi M t v e skqpine p m a . b j o j se cseOafu obaveee $u larnijw uvidanju ljuddm pdnje - to jmt, lu nekam uveCanju m-a

J& je M e defhisatii aaprechk u ustrojstvu druS&a. Krajnji individualist mbalhra anarhiju ddeahn, ddk dmgi verujru u dobrovoljnu m e - lu. Mealom se an~&? smatratii mdzw druStva nad gqjedincem ili potliinjavanje vo&stm, po- jedindna slaboda ili mvojeje rndi w- g m p e kao eelline. Napred* d e m o da defkd- 9 m j e d h s dbziam na baj posebni ideal k* Warn na umu. Apwlutnog napmtke nama. To- kom inaavaja moderne civilizacije status u kojeth fe pojedinac Men, ili u ~kolji je Wrovoljno iii grioludan stavljen, izgubio je rnnogo od svoje &rutowhi, iako je &&lo do njegovag ,povampirmja u malernolj WemaCIkoj, gde poldaj Jevrejina nije adreden W n h svojstvima, vet rporeklorh; ili u Rmiji, TMji i Nemaekoj, gde poloZaj jed- ne m b e z-mki ilrjene Wijdke pripdmo53-bL. U clmgirn eemljaata ta h t d QpStaje u palo- b j u gradanina i ru b r a h m stanju. U jednom objektivmcffn prdavanju kulture, lpojmoln ne-

,ye& valja se sluzti v.eohna orbazxivo.

TJ mastojanjima da vaspmtavimo f m e d l j e n j a arimitimog Eoveka moramo se Wti da iato- i-~izl ideja %ledimo 30 dublje u grdl& *re- denje najsrtarijiih f& h j e rnakmo da atkri- jano s oblicina Pnodemog @ljenja da nam pruii imesno ~ a m e v a n j e osobenmti pri- mihimog d j e n j a . Sebi treba da razjasnimo kolW je dugo rnagao da pmbji mentalni Z i d ~H-iPan n a h vlastitolm. ,Ovvm se ~prt~blemu moZe pristupirti na &a &&na - krcn preisltoriju I lcrm jezillt' U Egiptu li zapadnoj mi vlsolco razvijeae ~ l m u l m lpastojale su pre v& ad 7.000 godha. PMorijdri @aci potvrduju da je nji- hpmm uqpmu w r a b prethaditi dugo mzW- lje razvaja. Taj za!kljluEak qmbkrepljuju t i n a l d u dsugim delwima aveta. Zernljmaja je u EvrogA v- stara i kulturni wlovi kojl aju prake s m i u n su sliEni kultumk mlovima mo- dernih plmeaba sa msvim slakmizn hltdumiim &rascima. JoS ranije, krajem ledenag d~ba, rna@dalem&a lrmltura je vjlyoko razvih radinost i urnetnat, lroje se mogu porediti s onima rno- k n i h pletnma sliEncg dma8aja. C h i fie ap- raudan i rpre&po&wljcati da kultu~ma razina plemma Miko s l i m u pagledu tehnieke kul- W e mok da bude sliba d u clru&m gagladirma. Sbga hamo pmvo rda p m ~ t a v ~ da pre 15 dro 20 hiljada' gadha @te Mtume delakosti Eiovelmve nirsu bile dmkEije ad om31 kqje d a -

ximo dams. Mimgo&vM& M&bh abllka ri apormt razvoja E c M ~ ~ pmn&na a skhpu jezilca ~takde na- vode na zaklju~alk da melxtahi Xvot Cw&w kaRcav se izritZava jmiiorn mum da tnxde vabma

$tar.

FRANC BOAS

Na aanovu ltrajnaiti tenrteljnih abliika jezjllra, h j i se odriavaju Mom chgl .h sddb l j a , njegovo nas pmu6avmje wa6a dubako u r a m iskailju l j u o g &ljenja, Z&o Ce ad konb9t.i 0iti h a - h k @ &ih biknib a d l h Ljaddlmg govura.

U s v & m lpjovmom je idh m&e se radui5t.i . paprikEan ali &mUen bmij ~antdkulacija, i aji-

h w . h ~gmpkanjem a b w e se jQi5k.i h z , J d a n orgrani&n bmj ~;pntillrulacija i njihovh

broj glasava maphodan je m raaumwaarje Dre- lw sluha. Ako lbi ~1 jedednan jeziku broj &u- iacija bio meagmniEeq rnrirna tahost pakreta patmbtnih za b n gavor li Ibru, 1.asrlxlrmavanje gla- sovnih d&en:i ver.watmo se nikad ne bi rae- vila. Ogrdenos t lbroja artikulaoijslkih hetnji i n;itihmo ~ta lno (panavljaaje b M e Wade do toga da ava 6aba pdeSenja ~postdru automablta, i da se ~azvija Pmda aprega h e d u a)Ptikuia-

cije i odgwarajuCeg glass.

Temeljm ie i @ta d i k a artikulisanag gavora da skupine g h w a lkoje se imi%uju slruie ua saap5tavanjc ~idteje, i da svaka ta &upha gla- wva h a i&o utvrdeno m15enje. Jeiici se medu lsdboan razlikuju ne sao~mo po prirocli aas- tavnih fonetski~h elemenarta i glasmmih gmdo- va vet i PO &uphama iideja koje m inajavaju

u ubvrdmim fan- dwpi ima.

U h p a m bmj nxguhih qpqeva h e m ele- men& mije agraniren, ali tie samo jedam m a - niEen broj e k m o upohrebljava. To d ' r a m - meva da je agranitan li mkxapatn bmj ideja kaje se -&raiavaju de2ltim foafe- s0purp' manna. Ove Eonetske & m i n e nazvakmo ,Jwranha

F&".

K&o je &updl q x e g llihog ialcustva za &je izra5avanje 1s1&i jemik ~Wanal iao mmd3lc. a u wlini mora da se izrazi c g r d E m h We~n Ira- rena rd i , j&,o ~prdireno razmstavamje &kmi- tava nu5no mora Ida l0Z u m v i eveg artiku-

Ilismag govom.

To se razvastarvamje podudara s j&an od Q- sneljuuih d l k Wzlcbskag d j e n j a . W ~~ aktual~ruom Iskustvu nikoja dva hlna u w a llliti 6uwtvena stanja nlsu -idenltih&. NIi ih, p'e4 ma mjiihovim ebiPn~stirna, rammhvano u bire ili u5e gmpe skupine, &je sle gramice mogu ad; redivati sa v%e razlliEnih daaovlidh. Bez oMra na pojedhahe ralllike me&u m j i i , mi r T - n a j m zajedniake elermente u m&m i&u&m- nia, i wnatrmo ih srcdmha ili .f& Mma, uko- l$ko imajtu Idavoljan ~bmj zajedni&ii owbenosti. Tgko arani&mje hoja fmekkih skupimi koji- ma se izraiavaju odd te ideje jeste izraz psi- Mu&e Pinjea~ice da sbam = mega raxliba pqedinaEna idkmtva &ne predutadma za i tu

kategoriju &ljenja.

so

FRANC BOAS

OInu dlikiu ILjudsikog M j d a i ~ O V O T ~ da uporedim s ogram;ia-.@njem Eitavog niza mo- @nib &ili&uCih pcheta na izbm j&og pg- ranif enug bmja nawihlh hehnji. Ako 'bi se 6lh- va masa p o j m a , sa mim njihuvim vlarijantama, izraiavatla u d d k u sasvian h e t e r o g a h i aepove- zaaim g l a ~ ~ ~ v n i m sla2edcama ili ~~a rdi, mastalo bi stamje ~1 lkqjern prisno pavezme ideje ne bi ulkslrdinale na ~vo ju povezamagt odgwarajru- Com pwauXm wojih glasovnih simbola. i za kraiavanije bi bio mecaphodan M a n a h o velik h j Ojelitih korena r & i U tan s h h j u , mega; odre&ane iiderje i ea mjlu &xed&awag korena ne i b i se dovaljrno u6wsGLla Ida se autmnakdd rep- rodhuje. ,bez m i & i a n j a , u sv- trenutku. Kao gad! Ito je autcuna!Wa i h a e d b a a d - bdaoija dovela do toga da same c@ani&ni bnqi artikullacija, i to j& qgr@5ene prcmedjhmsti, i jd2m wranirfen brqj glasowdh g r c d w a W u izabrarnil b ~ba4kmaEno veldcog q x e a nm@&dh & i k W j a i nj i iwih gnxddva, t&o je -0- n d h o mm&vo ideja s a z ~ v ~ e m svedeno na mmjli broj - m ideje W e su stahmn Ilapoltrebmn usp&avde Cvil.ste gprege i magu se upotrebljavabi

adtmnatSki.

Pgnaiknje ipriunitimog i meobramvamg b e k a pckuuje da takva jezi&ka rmvrsta~vaaqia nikad ne dcwpevatju do svesti, i da, &mino b e , ea nj~ihovihn pwdklwn valja bragati ne u r a m - skim vai: u apltamatdcim mentabinn p e .

U ramdm Mtmarna ta se r amtavan j a mom zarmavati ma termeljno aazliEnirm naEelirna. Poz-

Razlike u mahliana camta,vanja nalaze 8e u dblasti oseta. Zatnieno lie. ma srimer, da se boje

iwje a>ad jeQliim t&mam, kao Sto je , , W i z - -p1avoM, (ili se h t o i mlmo ,kombiinuja u lporjam h j i mrrimo mzvatii ,,bojcen rn~l.dag bib". TO- kurt vrmena d6davrllli amn, nazive za nove ni- j a m boje se ramije dsu racalueivale, a delimice se mi danas ne 1raalu6uju u ~vakidahjetn Zvotu. T&o da ana%mo pranagMiti v&ost Einjenice da u golvoru i d l j e q j u dmdena & pubudaje dmk6ijru LSIiU. prema razvmtavamju zelenog i h tog iili zelenag i plavag kao jdme dwpine.

U lab1aslt.i druigilh h l a jav4jaju se razlike u gru- pisanjru. T&m se darm i slatko, oQ1oano s h o i gmiko, ~~ shvataju kao Medine Mme; ili se ukw urieglog uljla i S&m svustavaju

zajedno.

Jc4 jedan d!&ovtiit (pnimer razlike u nahlirna razvrshvanja daje t ~ o l o g i j a bvinog tdalitva

FRANC BOAS

i p M t m j a . QU &Ute Mike da Wko da je &no preveslbi p a j x n o ~ neka temimna iz jedxiog &sterna u dm- gag. T&o jedan tembii nmk da se -pab.- ljava za ma ' jh i sve njme sastre. flip I%& za majku i sve ajljene sestre ad t&&a i ujaka d h sfqpnjeva - ako1ik.0, po h s k o j LinQti, miEu d i t e ~prwmje; ili se mi& termin ,,bratw d e , u n k m drugam disternu, podelhti u skupine sta- rijeg i mladeg brat&. Ni u o m sLuEaju khw ne magu da se obraaujlu prema namerma, v d ELI Bi morale m&ati iz obiCaja M i z d d u j u

Skupine iuleja koje se izrdavaju ~po&ebirn koc reniuna re13 iapolljavaju vrlo -ive r&&e u r a z n h jezicimi, i ni&%o se ne saabraiavaju istim m & l h a r,=zv&avamja. Uzmho xa pmimer ,,vdu". Na &i&oon, ,,voda" je mno m a slatka, za pik; mmska v d a je dmuWiji i tannin

i podm.

Kao dm@ pdhner ite W e mogu se navesti reEi koje se aa eskirmkm mogu upotrebidi za ,~sneg". Ovde mal~irmo jedmu reE za &neg na z d j i " . dm@u %a m i pada", t r d u za .petroan n o k d snag", Letvntu za ,,sn&ni name".

U btcun se jezi ih ldjan, lu ramirn uslowha, izrahva vdim b j m ramih termha. Jedma ret je qpima za ,,,tuiljane", dmga omaEava ,,kdjana W i se slrmfa", M a ,,tuljana koji lplovi na santi leda"; da i ne m e m o mnaga imena za ahdjane aad ihe starorsti, d j a i k e i hnke.

J a i k Dakota andemo da m m e ~ ~ ) km primer n a h a na kojb se termkini &to ih mi izrahvamo samm- re&na ~~ pod jedan pojam Tarnzini ,,udaritl, vezivati u mapwe, m i , Mi6 blizu i u&lnati'", svi su izvedeni iz apBteg eleunen- ta kGi ma6i ,,ibiti hmsb uhva6en1', kqii ih we M i M dkqpu. d& a mi ~~o odelihh re-

i3m.a m iaraZavanje tih raanih ildeja.

h i se p r i h &Am da iabor takvib j&oQtav- nih temima mma do imesne mere zavMti od anoga Sto jedan amod ponarjvih zanufana; L o h l a t m o gde je potrebno ran1u&ti mnoge vidove imesne pojave, cd kojih mraki ilgra samwtalmu ulogu u 2 i v b bag naroda, ma.gu da se za njih rm?ju m g e mime 1-63, dak u d m g h slu- Ea$e-a mogu da Qmdu dmdjma pwinaEenja

dedmog j&ag tenrnha,

Razlfke iu mrdirna razmtavanfa za h j e sano ~pnimere d d i u nckoliiko imeayica d @ag& rnw da budu pdkrapljljene i' zapa&anjSma koja n h tesno v a a za ,jemiMre pojave. Tako se bvesni pojmovi koje makraom, a ~ ~ a pmnekad Ava- Itam kao maaaviwe shrafi. Na&mmatiji s l a j ove vrste j& primer b01gpt.l. Z a nas je Meet st.&nje

i

FRANC BOAS

adredeaog wgautihna. Najpdmitimiji narc&, pa Eaik i n&i giipdnici nahg vlastitag d ~ d t v a smataju waku b d d nekarkvim pmbmtmn koji ulazi n tdo i maie da se o t d d d Slkkwitte prx- mere za t . m u m g i s luhjwi u kajima se otna &mja usisavamjem Pli radoan rukama, kao i verovanje, da se m a anoZe ubeciti u neprija- m a . irhi m W u n&o drvo, kalm bi se wre- Mo ajeno vrahaje. I s druginn atamjima 6e po- nekad pcsbupa na ,Mi m a t h ; iiv& ismpyenust, glad i d w a stma o m a n h a smetraju se p d - metima b j i su u telu ilii sipolja mogu delovati ma mj. Isto E e hko i svdtlost Sumca m t r a

n&im &to o m r r d e MaCi ilri mgde M i t i .

Saimti j&Nni chlioi ne &i Eli hrrsti dokaz za wo opotjanljivanje atributa, jer i mi rndemo reCi da iivot napu5t.a belo. ,ili da neki bvek h a glavoboljru. Iako je medu nama to satno gwor- na f m a , maano da je to jezi&ko ~ ~ v a n j e Eva medu primltivmh lj1KE'ia i da se na mnoge n&e iurafava u mjihoviun varcrvanjh i po-

stupciana.

Antrcqmn~&~o Ihunahnje p r i d e , koje preav- l a w e meUu rprimit'mh ljdma, taloobe, se maze shvabidii ka~) jedw ~ t i i sazvmtavanja islru- stva. OinS se verovatniun da su analvBija k- medu sposobnosti kr&ja hveka i iivotimja kao god i neEh meianriih predmsta, i n jhvi rm- kdbi s d d ~ ~ a Ijudi, koji bi se .mogli tu- rnaeirti kao &az njihove volje, doveli do toga da lsu sve te pojave zdmkme pod jad'm kaite- goriju. Vmjam da je paddo religijdkih ideja utemelqcmh u ovom pojmu isto tako malo ute- m e l j m ma xamdivanqjru koWo to va% za j d - ke Lahegorue. Dork je. mecfuti, upotreba jailka ~ ~ a , pa se @re mzvoja akaaLke o jezilku -eljme idaje a h d nisu M.izale do u sveat, om fiasbo (Eva u dbhbi religije. ,te eu pdspadsi poi?etak i eegov spekdativni aazvitak uvek

iigprepleteni.

Na a w m r d i k a u ma&lima raevrstava;: lsvalri jezi!k, sa stanov%ta svakog dmgog jezika, m&e da u slvojdrm razvrdanjiuna W e mizvo- ljan; m o S t o se u j&m jezth pojavljuje kao jedna jdina p r d a Weja, mc& se u drugme

o i m a h W nirman odeliitih karena rdi.

Viddi sno v d Ida se u svakam j e z h m a aaCi nekakvu, razmtavaie imam. Ovu, ramr- cstavamje Mqja u skupime, koje se sve izralirrmaju ~po j a m saanosta~M lkorenon? r&i, Pini nuZnian da lpojmove koji se ne &du lako predditi jednim j d h h k m m n T&, traba imaiavati qpaje- ili pr&ai!mjima elmentarnih k m e nova, u stkladu s h a h i m idejama na koje se

ta w b n a adeja svodi.

FRANC BOAS

odre-a ~ ~ ~ J I I Y WIU kqju vdja haz i t i - padracmmeva prislastvo dmemih f m a l n i h ele- m a t a lkoji utmduju veze knebu pcnjadinih kens rd i . Kad M se svaka Meja -la im- zi&i ,po jednitm jedhirm k m m &i, mogubi bi ~bili jazici bea fome. Medutm, kruko pojedi- narne m e rnaraju da s e l izrzniavaju h o z m- denje na jedan broj Sinih ~ j m o v a ~ swdstva za izmliavanje veza postaju d a t j n i i elememti u artiloulliianom go1wru; a iz ~ h g a sledi da svi jmici m a j u m&ti fimalne elm&, 6iQi broj ~murra bibi &k v&i ukolro je rnamji broj e lmentamh $orema r&i koji acEre&uja posebne 2Meje. U j e h b j i r aqp~ lak d o okhmisn, utwdemim ~ e h i i a m , broj fomdmih eleanenata

mo% w.suian da se smanji.

Ovi elanenti nisu stnogo ogramieeni ma one koji izraiavaju lagitike iP psiholdke vaze mebu re- Cima. U lsikwo svakom j a , m i ukuuhju iz- vesne kabgwilje toje se moraju inaziti. Tako u evxapslhiun jeziairma ne m & m da d m m j i izraz k &eUivanja nj-e vremedke veze. Jedan Eovdk jeate, Mo je, ili 6e biti bolestan. Na emgldcom je ovakav isilcaz nernoguean lbea odredivanja manana. Sve viduve vmnmna m j u - hljemo u j&u j&u f a m u same anda kad znaeenje s a & b & % b i tp~&iriaruo lna sve weme, kao ~1 iskazu muide je btvrdo". Nawpmt tame, imamo moge jezike u tojima se b d mi& ne itsti& razkika imedu prdlosti d isadadnajwbi, u kojoj to radu6enje nije abavemo. Neki d , w i jezici, wet, xaenanjvjv v x w n d Weju p~%~to- r m m , i zahtevaju da ~se k S e gde ~ s e jedm radmja zbiva - ~ b h u mene, blkm tebe fii 'bilim njega - tdko da je, prema graanaIt'ilwan dklgpu, nemo- g u h o dati ibea dre8ernja mesta. Neki dmgi jezici. m, mogu da lafhtwajv ikakav iskaz u vmi s imoroan znanja - da J.i se neka tvrdnja zasniva cna vlastitmn iskustvu, digled- noj dakamoj q a d i ili m a . Tekvi mama- 45% pojmovli b to &to su m h a , o&&em& ili mmdreUenast (elaina) mogu da fbudiu primtimi ili # o h h i . IWimera ra& emgledca mEmica ,,The man llciLlad a deer" (Taj Ewlerk je RUW iedmog jelena) s a M sledefe a b v a r m ~ 'htegoaije: odre- deni Man (,,them), jadninu (,,manH), pndlcrst (,,$illad"), meaMenu jednrbu ,(,,a9'). Jedan I d - janau: Kvaik!i~nbl mcuao bi da kaie ,,them (odre- deni), ,,man" - n jsdaini, s Wi mestoan bqpr., vidljiv b l h mene) - ,,killedn - n e e - &no vreme, 1s adreUeaulm iP neodredeahn dbjek- km, te ~datlirn rn&orn (npr.. odsutan i nwid- l jh ) - ,,deer" - jehina ili m h a , ruz dato mesh (II-QT., odmtm i nevirlljiv). On I t a w e mora da dadm lizvm slvog dbavsgtenja - da hi se sam cxsvedoi240 iUi je za to sanm, iTUo - i da m a f i da ki su tzuj h v & , jelen ili 'UIbijanJe biJli wed-

m& prethadamg magovura ili d l j e n j a .

FRANC BOAS

Obamme. krrtegariie WaEavanja &o rmgmni- Prwiju jezike.

Magu se tpcunmutti nekdkke ikategcdje koje na- ma, u ewqp&bm jeaiaha, ~I&U rparmate. U ve- h i indoewqpdkih jezika p&di wz r a w t a - vaju prena mdry i to se ~ U M O pm&mje na Wjwe pmlmete. Pared &a, rpashji razvmtava- nje perma bmni, koje se, m ~ u ~ ne *a- 2ava gramaki6lci. Kuka stoji, voda Me, M a sedi, ldi! U dm@im j e c h a , ramski- vanje pr&& prema fomi - d&h, pljosnatih, dblih, umpravnih, pdkretnih - jeste noEelo grarnatirhkag razvmtavanja; ili m5ewo naki klase h o Sb su 2ivo i n&,o, 5-0 i n&&, pripadm p l e o n ~ ~ u ili bde. Tsllmrih

klam fresto uorpBte nma.

SliEne se o k d m m na!laze d u glagoka. Qx2te vlslte hetanja i smer magi jezidi o m h v a j u prrsdldkian 0leun43n4Ma. t a o Sto au gore, dale, u, iz. U m i m a ta'kva ~amagala izmtajiu, te knad doput e n g M h ,,to @o in" (ii) i ,,to go out" (iziki) moran da se izr&vaju &lihm henima. Pirimed u Lojha IF^ m d e radmje izragava m q k h gwanabii3kh-i ~ e d 6 1 t v ~ v& nmedemi. N&i Ik~mtanja - kao bibo w p V 0 - li'niijdm, kmho, &cak - an& da se izra?izmra potwjenian elementima,, iLi se formatlnh abli- c h a mega imaiava3tii preimafienja glagola sadr-

tam Y nabian kicqjugacijama. Takva b v m a rzvmtanja i ddje p d o j e u pno- derlliun jezicha, i mi maramo da &lim u nj~ihmim fomanna. Staga rse beba p i W da 1i forma j e a h lmoie da m j w e jasno m%ljmje. Tvrdi!Io se da sa%etaslt i j d a mNjanja jd- m g naroda u veli!kaj meri xawM ad njeg- j&ka. T d se da w LkcpEa s hjmn u naKi

i lakda s bjoun e u e t e n j a m d a j u u okvir proste rekn~ice jadm od hneljmih d w a za jasnotyt na&h m m v a . hgi&u mgu na&g miS- uwa i preuimcet 6 ko jm iz ndih snisli adsrtrra- njujemo inmabe ipojedind. Ovoan glpdidtu o14i$ m&ga Sta H e M amh. Kad maderni eagle*. U ~ ( Y T ~ O ~s a&iun od mih h&jain&ih jmfia, imzetmo ilao&&lh u fonmatimoan imai2avaaiy sup&mt ie qxidljiva. Kad mi kajemo ,,OIw je organ vda", hdijaaac me mora biki u ~tan ju 'da oiblihje ivaz ,,&o", ali ke modrda mra t i da de f ide da Y ye na mm iima & b & a ili Z~vokimje. Niti Znrkijanac mara da M e kadar da s-o ~uap3hva aptrzikhu icteju &a kao ~p~e&tavmg xa Cikm Wasu predaneta, ve6 md- d? m a da ga ulposeblij,uje i m a m kao &to je . 'ow dko wde". C+ tallcode ne m a da W e ka- Jai da jedmim jadi'nrim ctenryinam bazi i e j u .,GI-gana", nego 6e ;rmairda mmabi da jc sa>ecjdi- kuje i z r a m kao it^ je ,,mu& vida", t a b da bi titava rdenica mwaa da, secimo, dobijc oblik ,,oko jedne Reoddme mabe j+ njeno sred-

FRANC BOAS

stvo z a vid". I p k Ce' se razabraki dd i u oMIIIl W i j e a n d b W ap&a a j a moie wsvim da se iaraz,i. V ~ l o se @ponxnbn E i i pisbnje mere do Jmje se cgr@Eavaaje upotrebe bvesnih ma- mati* &mnb doMa moZe ahvatiki hao a t - oja za h m l i m n j e w@tmih ideja. k&da m a g o verov&n?je da je adscgsltvo Eih f& ishod ned- m e b e m tajicna. Rriuntti- h e k , kad ~azgcrvaa-a sa sv@m MEnJk'n. Inide aaviikao da scrgpravQa lo aa,straktnim i d e j m . Njegova se zadmanja wmdmrediaja na posh- iz rsvarkcdne\mag 2ivota; a h o gde se: dadha, fflomfaki proRrZeani lse javljlsju u mmje ,+li .lie antrc@cmmhh iolanapna Feligijdciih vemvanja. U m m wimojtivdh lj,udi b&o da Ce se javitd r-ave osvoj~~tvlima ~&'veze s objektoan kqjem ta svajstva rpripadaju, ili o delabastirna ilri eta- njima nepovezatnima s idejom n melkoan d e l e h k Bi s&jehh b j i i jeste u dzve~noun Staazju. T& Mlijamac n&e govori'ti o dabroti kao tm, mada m&e da '119uma dobm govori o dobrati neke usate. $On nete gavcdti o staPljlu M-va miuno odTeUane ceok koja jeste u tdm stanjzt On a& ,&azivati na mot ddenja ne oanaeava- juLi rpajdimoa kqjii tun anchi raqmlaie. T a h se cileiava da da u jezialma u W j h a se id& po- sedovaaia izraiava e l e m d m a -DdtEimjenim he -

je-zamiEljivo da M d& Indijmac, atmeen u f i l o m b s k ~ milShjmju, najpre pr- da te oancnnne immiZSke forme osbbadi prisvqjarfih elernmata, i i tako h p e do a@mkhih dbkika bji ,w- odgwarraju apmtr&ktdrn famama iz na&h ~sa~viremenih jezlka. Taj sam ogled i.veo u jedmcun ad jezi.ka ts Vankuvemkog &ma, gde se mijedam a p ~ ~ t e d n m%kad nije javljao

, bez prisvwjnih eleanenata. Posle &to aaspravI!ja- nja, *io sam da je s a d e a o lako sazvX4 ideju o awtrakhorn kmimu u w m tag hdijamca, h j i je izjavtjiwao da mi! bez prfsvojne zaane- nice sawhn iha mnkla, iako se idiornaittsM ne upohmb~ava. Na 4aj sam mEin w e , na pmi- mer, ,da lzdm.jM ~temnine za .&ubav7' i ,pablje- ?hie1', kaji se Gbiiiho javljaju same u pr4isvojmim oblicima, kao ,pljegava l j d a v pram njemu" dli ,,moje saZaljenje rprerna tebi". Da je aw, shva- h j e imavmq takude se moZe z a p W u jezi- cima u Wima se ,prhvojeni elememti pojavljuju

kao nezavid oblici. Takdte h a dukaaa Ida se i &magi zqposeblja- Pfi dmmti, tako asobeni za indijansrke jezike, mwu e a c n d t i lkad god, iz omg ilii onog raz- W a , Iikaleda whljmo ,tmr&ii,f iedan termin. Da se rpIlimeroan iz jednog zapadncg jeo.ika,l) ideja ,,sedeti" &am se u ~ a k iaaltava s abavemh d l a s o m kujk ukazuje ma m&o na kofem n&a asdba sedi - kao &ebi rma M e , ?la aennlji, na abak na hnpi stvari", a ,pla n e o j maj 9tvani". M. Kada, meduth, iz nekw! caalwa. vd ja aa@asRi Mqju s h j a

'1 Kvakiutla e ostrva Vankuver.

-- FRANC BOAS

sedenja, ma% se ,upotrerblti jedan ablik kaji p m b o ,,biti u sdsk%n &ad"'') I u OWXII sEueaju pnimho je ~ ~ a l o za e- hra5 aP m a za mjegow ,upotrebu se ~ a v h a rdr.0, ili m&da n W . Wim da ano &to vaE u crvh sluEaj&ma v& i x a & m k b ~ ~ m&og j d a mupose. Objmica da se ucqx%eni abliu izrea- vanja RE upotrdbljavaju ne dcakamje naslpasob- n d za njihovv tvorbu, v& samo pa tv rwe da je naein ljudi o k a j h a je rel! takav da im m i 4iSll rtecrphdni; i da ~bi se, hneduth,

razvili Ehn usbrebaju

Ow, se s t a m d t e pobkmpljuje i pmuEavanjem siwtema bnojeva u primitivnim jezicima. Kao Slto je ctob~o poznato, ima jezika u k o j h se ne broji prerko t i illi Eathi. Iz toga se za!kihjuEivalo da l j , d kqji g o m kim jdcima rikw M i de o b l h j u pqjraon velikiih brqjwa. Mislim da je w o buPnaEenje postojeki'h &mja sasivirm pogreho. L j d ipoput jrukmmarWh bdijmaca ( d u k o j h se mlaze ovi mmjkavi skssrirstemri W e v a ) , ili Eskima (eiji mtari L s W ~ ~ lbrojeva verwatno nijc @a& deset) po lsvenrvu wd& nemaju ipo- t eba za ~vi5ia-n brojPamim izrazlma, jer m a tnwgo prerdrmota koje mxrraju da broje. S d m - ge ~trame, a h se lev? Mi ljudi nadu u d d r u sa civblizaeijm, i kad m j e v m h o m a merila, obaveze b j a n j a , mi w~wBam lako nsvajaju i v& brojeve ia dmgih jedka, i raxNaju ma- n j e - d e rsav&mi /sistem bmjamja. To ne ma6i da bi walk& pojedhac koji w? t&mn iivata ni- kada niue d&io v& ~bjev iana d m a h ap~ean- no prihvabio slokmije Meme; no. plane u ce- lini ni uv& k&im da se p r i l agd ,@.re- b m a brojamja. Mcrra w h a h i na ZGIIM~ da bro- janje nije nzljno dak god se objekti ne razmat- radu u taka lulOrpStenom abliku dra se mjihwe pojedhahcnsti swim gube ~iz vida. W d je mo- guho da Pak uk m o b kqja pbsechmje M o ado- rnal6emilh Sv&inja & da te Zivoinje m a po immu i mjibovh mabenastima, a da joj nikad ne padne na um da da prebroji. UEesmici jednog ra+~~og pahoda mgu se znati ;po imenu, a da se nk%d ne pxha j e . Uluratb, nMta ne do&amje da je odWslDvo lulpdrabe bnojeva ma na koji n a b povemmo ~sa ~ b n ~ da se, p r m po-

trebi, oTrWru pajmvi v& bmjeva.

Ako Mimo da valjamo ~9~~ uticaj jailka na mmjenje, treba da hauno na m u da vu nag ewamki S d a i . kaikve ih bsada malaahno. u velikoj keni dblikwani apstmkbnim r n i ~ l j e n j h filomf5. TemW ~kao &to su ..suQtinaW, .,sumtan- cay', ,,egzist&jaw, ,,,idejam, ;,realmd",..lcrd kojih se m o g i wda svakkodme~m~, upotr&Ejavaju, am- tali ISU kao v&i%i i& za izraiavmie d h d a

termine korji se magu abl ikmt i u &ffmim jaiclma.

3 Taj izraz, medutim, ima narorito znarenje ,,sede- nja u savetu".

FRANC BOAS

Qtud bi iagledalo da su smemetrvje ~~ mid- ljenju kqje rsu svojstvane lbrmi jdmg j a bek od! male v a h d ~ , i da, p o s v m a u d d , sami j m k ne bi jednom n a W u preEio da uz- napraduje do n~pktantjlji' farmi N j e n j a , ako bi @te W j e Megave kulbre zirhtwdo bra- iavanaje taamnhg miSljaja; da bi, u t i d ~ - vim% jezik Mo mbl!ifavan Istainjem .M.tye. Ne EM tse, ddlde, vemv&h da pmbaji ukcrja m v - na -a i!zmebu k W r e jednog @ m a i lit?@ka kojim on0 gvvari, wm Rltoljlko &to 6e f m a led- nag jezika M udbllYlavana &arxjm [Wm, a ne da je hvesno stanqje hultmre us lwd jm mor-

dbl~&Icim ad- jeaika.

K a h temdj Ijuddkag mik3ljenja ileii n twdimmju u s w a t m6.h kategorifia u kojiana se n&e klcustvu razvlnstavd, (glrwaa ramlika dmmebu mentahih P O - besa pmirnitimih ljudi i nas &h l e i u einjeniai da m o irz isirovilh, awtoanabki nastdih hctegorija uup& da rasudivanjm ramijano jedaa rbolji sis- tern Btave a b l d n m j a , h j i lrorak (primiti~vni

ljwdi nieu dinili.

Pmi utkak h j d se et* iz W a v a n j a venovda p r i d v m g Llwalca j s t e da se njeeva m& lo- gi&kag Wimaknja Phi mazajkavcun, i a h 6U nje- gova M a qmhnja rsjajna. MWiim da maieano pokazati da se raalog za tu Einjtmim ne zamiiva ni ma h j a j b d a m e n t a h a j csabem&i upna m- mitivncig Ewdka, v& da an @re M i u p r W i tadiaianah+h Weja posrdshorn kojih tie w& navi wakj rtuana6i; W g i m r & m , u p r k d i t r a d l c i m m i dda s 'kojha se svaki novi lapa- iaj dru,we, ~~~ zAjufike do koj ih be

dolazi.

U n&j v!la&toj mjednici, m a W a n r j a i mi&- ljmja (prenwi ise WeDu. Te &1i w &hod briilji- vag posanatraa t p d l j a n j a ndeg s a d a h j a i p&ih na&aja; ali se one &hi p j d h a c a prmase kao neSlta Wadiha lno , wnumgcune isto 6t.o i dollklm. 3a %tavern tam masom ~tradicianahe grade, dete zidruiruje svoje vlastite cpatae, i njo- me I.buana& moja zarpaiaqia. Pogrdno je pmtpo- stavljati da je to tumatenje, koje abavlja 8va1k.i ciidlimani pajedhac, aeki celavi~t logzki pwes . Mi 3 ~ x h u iaoflavru zdmiujm 6 imresinim ibrcnjm pamatih iSnjmica, &ija se bumaEenja mihnajru kaia pamata. i zadovaljavamo ise s v d ~ e m move

I Einimice ma ane v& pomatte. Na prim'w, ako Euje dksnnlmiia aeke raaije ncqmznate hemihlije, pmw&m ~pojedinac se d w d j a v a rwdivamjem da 19e za h v m m rtyaui m a da ,pmdwju mm$stvo prasbnja pod o&mwJy&n uslovima, i da, shadno M e , t a nmmnata itvm ima i ~ t o slvqjstvo. U c e M m v , an v i k ne bi ~atqmavljao o tame, miti !hi dakta i ~ v a o da Ida pum objaEn+mje uzr'bka aksploaije. NA isti na&in, laaka javntolst je slrlm Ida u iwakoj m o j , napoanaboj epidemiji braga za millmoongrunizmam kaji je n.mmkk?urj.e, kao h je ramije mrak ktrBiiiIia u ilcuhian isparenjima i

otmvima.

FRANC BOAS

I u 5muei glavna e j a &e(kuje ~rarmritak W a . Tdko se tsve Sto ~paswi. &vo 1 neiihro, moral0 ob-

jabjasa4i rtwri&an o qpshiku rnajpOdem%iIh.

Izgleda da tse ueadika u ma3inuu m%l(jenja ,iccmedhl primti- i ciwikovmag hv&a 5arsltaj.i m v - n m u dnd&ijam Ikamktem tadiciandme a a d e s h j o m se m o qpakanje zdruhje. Nauk dat detetu prhitiwlag foveka ne &*va se na ve- kwima agkdia, veC se {sadrji ad ~sirwog idm&a vige pakd3er4a. Kaid jedm navo i s k w o ude u duh (primitivmog povaka, ~cmaj isti bji pmartramo k d dvilizovanag Eoveka davodi do sami'm danlkfilj~ d z a awcdacija, i h d a do dFki3jeg loiqjahjenja. Na@a &splozija 62 132 u njegovmn m u moida zidru?iiki s bajlkmna kctie je h o u .v& s &&om Mcmrijm ~veta , i sled- stvmo tome Ce IMi pakana mjeverniun &a- h a . Nwa,, mepanata ep i ' dd j a rm&e da se ob- jasni veravamjm u d a m e kqji pmgone b v&axwtvo, a IpolYtaje& wet an&e da ( W e ub- jdnjtm kao i&& p m b u i a j a , Ui a p r M i v a -

dean mitsli' nakcg Itwrrca.

Ka&i xamberemo da x ~ i me6u civilicmvanim ni medu pirnWmim ljnudikna prcsel!an wjedimr ne Ictov&atva pdludaj u z w h g uhjahjavanja pujanra, v& pa duivodi Isatno do zd&iwamja s m- nijim manjem, uvidamo da &ahad Z5itawog pro- cesa u pabpunusti mwki od pirode bradkicmal-

, ne grade. U tome l&i maipnerna v a h w t fal- khra za nntwctivarije naeina rniSljenja. U tame se narofito jlspo4iaiva lamoman urticaj WkuCeg filazdskog m'j@njla na mase mmoda, i uticaj glwne n a m e rtearije m!a p&du amhog ralda.

da ~ 4 e istorija sr&avakovne n&e ramme bez pwnwamja sedmjoverkme teologije; i isto je tako salvldolo mashiatti da se lnrhirbivna mauika razume b a izllteltig&~tmog Ipozmavanja pa?imitivne mitoblie. ..IvIitalogiia", . . tedodaW i . . f i l d i a H m n o &- razllhi tt%nini ' m & -i&e u t h j e khji uubli5awajru tstruju ljruddkog migljda, i m e - duju p i r o d u COVBhvih pohkaja da oqjasni priradne ~pqja~ve. ~mi.Cimoun M ~ u - koji je uten Ida n h t a M a smabra % l v h i b i a , koji u ~makoj i i m t h j i uidi bi& rndmiije d bvaka, za kaga w pa>lanime, dm& i hmen je obda~eni iivoctoun Qi pmebnim svoj&ima - bkvoun Eo- vaku 6e se m a po lmtii m g m e s t i t i objahjenja pojawa s a s v h dmE?Ja od anith ma lkoja m o navikli, WO mi m j e zdu l jwe j d zaanivamo na gorsltojaavju analkije i d e kao can- S i b do- Mi do mpahmih ishda. Roanekmost n a r d - a h g m a modemi,m teorijmna reliutivnosti ma- terije, u z x x x h a rpdkazuje kako cbboko na nas

deluja dam s h v a h e teori&.

FRANC BOAS

vazda ovapl6ujemo izwmtaa bxmj hirpotm d ite- &ja, ti &I niltad ne dodm-o ama1irm ma koje date pojave. h k o tdco wra l i da Einimo, nwreFk te&o da bi ~bio n~gu6an-1, jar bi sva- ka pojava, za podmbm dbn:du, zahtevah bes- &ah0 weme. M ~ ~ , mi a o i m z ~ &lo- ni da s a m h aaboravim b e t u i za v d h u nas Pisto tradidmalnu teorljuha cmovu, kqja je temelj n&eg msudhanja, %e da ptmstavl!ia- IIEO da je ishod nakg tamdivanja aPSdutna a- ma. Time ~~ Mu anu gr&-koju &e, i uvek su Cbili, svi mmje abrzwani, dcljuh- jubi i prkpaddi iprimi~tivdh p1mena. Om se la1k.k mdwoljavaju negdi 3to mi to sada Cini- ma; d i i oni wiunaju za Whit maj tradicimal- ni element Uoqii daei u njihwa dbjdniaja, i stnga, kao apshbu Mhu, prihvawu na nje- mu zmovame zakBju6ke. 0~~ je da Q m a 3 i zakljdci biti utolf o kgiEn4ji 2lrkulh je manji bmj t r t r a d i h m h elmenata kojd $dam u a d e rmudivamje i Rlikol;inOo se jamLje dmdimo da mi- maqm u oibzir ttaj hipateti6E d m madeg rmudi- vanja. U mapredova& civilizacije nesumjiva je tehja da se &tanjuju traditimalni elemen- ti, d da se pmtZe me jasn2ji wid u bipotetibMI m a m &ag ~msud~ivanja. Saga ne benaduje Sto, u btmilji civilkaclje, ~aaudivanje postaje sv8 hgii%&je, me zato &to lgvalki novi ~pojedinac lolgi6nidje midi, m a 5 mto 5 t ~ je tadicimdna mzda m a se predaje svakmn novan pojedhcu prrom%ljena i ramadena ~temeljmije i Mj iv i j e . Dok u primitimaj civiliktuciji h tradicionalnu gradu worava i w & m a teRr Iparkoji pojedinac, braj tnkWaca h j i mastuje da se sebbode akova bradicije meEava se s mqpredovanjem civiiliza-

cue. I

S l b v i t primer za taj mepredak - a btovmme- no i za n j e g m qxawst - ,mlaaiano u odncsirna izmedu ~pojdhaca iz razlihih pl-a. Rmtoji iavestm broj rpshitivmih h o d za b j e je swki stranac, ltuji im ae gxipada, aaprijatdj, i gde je ispramo m d i tam mpcijatelju &to vete zlo, te ga, a h je nmgu&no, ,i ubiti. Takvo se pna- SaMe u@~v~O?!I ltemelji na solkkmnosti horde, na ors&amju da je W u s t make filana M e da uniStava me mcgu&ne neprijateteljc. Sboga se svska muba M a nije Plan horde anara matrati prw-an neke vrste satsvim razliPne od ela- nova horde, d s njoan se m a pmtupati &&no tame. U naPreduwa!nju civillkcije m&emo da pztimo m o .!hmje &anja bliinjastva. U h d i Be cmo &i na ciw&mje jedkmtva fie- mena, na saecr;&iran2je spas Imrporstavljemih m- Bedrstnman n iivatnoj s r e d i te na &nje blW&va ane&~ i%mdm~ jec?me naaije. h i se da je to @a& etMkog pojm Povelkovog blWa!%va kaju snw, &a dmbigli. Kad ispiti- jemo snaho nacionaho o d a n j e koje je danas toliiko m&o da je i s t i d o meme hteree ana- njih j d i c a , witham &I se mo wlavnm sastoji u Idqi o mevctahodrstTnt one aijedmite kojoj dupadmo madruma - o prevashodmoj

FRANC BOAS . ~r vrecix~~ti fienag ltelasnog-a nj-g j d a , njenih abiEaja i t a w j a - rte u verovanju da YU svi apoI!jaihji d i j i h j i (prete tim ad l f a- ma nqrijeteljfi, i d& se mmaju w&&ja&i, ne sarno l a r d qxravdane svrhe h v a n j a mabe- nasti ke zajednice vid Caik i ea E a l j m da se one nmetvlu ostaloen wetru. W a s j e mcimalnosti k&w je ovde lizrdeno i as&anje soliidamsti horde jarm pojave istaga d a , hko le p m pre- -&no p d q m i r n P,imnjem ideje blihjaStva; ali eti&o straauxvigte kojim se u sadalsnje we- me qpravdava u v w e lblagmtanja jdne nad- je na gt& druge i e k h & da svoju vIa&itu f m u civilimcije v r ~ e m o kao viSu od m e sveg ashlog faveikmstva - me kao &aiu na- Bern ~ Q U - islti su kao ono &i&o &anovi&e i sklonasti kojli primitimg 5aveka p&i&u da sv&og stranca matra nqrijateljam. ri da nije zadovoljan ddk gad taj ncprijatdj nije mtav. Nanaa je unelkorlilko te&o da primaam da wed- nust lrorju pripkwjeano svajoj civilizaciQi proh- l a i iz 4hjenice da IU taj cidlizacijli szudelujemo, i da ta v m d n d &re sve & (pstt@ke ot- kab rano &e rodi!lti; d i se jamaho d e shva- Mhi da nmgu da m t a j e i b g e civilizacije, zamovane, mows, na drUkE4jim Itrawlidjama i drtllkfiirjcij rawa5teii ikuvstvg i xaziuma - civili- zaeije 3rqie nib manje vredne od nak, iako oama m&e biti memoguho da n j h v e vrednoslti prihvatamo ako &mo drasl i ;Dad

Idkian istrdivanjem, uti nas tnpeljivosti & od me Mia se sada prapoveda.