IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI

ABCing d.o.o

IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI I PROCENE RIZIKA

Strana: 1 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI I PROCENA RIZIKA

Vi.OHS.P.01

Izradio: Koordinator za IMS

Odobrio: Direktor

Pregledao: Lice za BZNR

Ime i prezime: ............ Datum: 20.01.2017. Potpis:

Ime i prezime: ................. Datum: 20.01.2017. Potpis:

Ime i prezime: ....................... Datum: 20.01.2017. Potpis:

Izdanje: 02

Datum: 20.01.2017.

Kopija br.:

ABCing d.o.o


Strana: 2 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

SADRŽAJ

PREDMET I PODRUČJE PRIMENE

ODGOVORNOSTI I OVLAŠĆENJA

TERMINI I DEFINICIJE

VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA

OPIS AKTIVNOSTI

UPUTSTVA I ZAPISI

ABCing d.o.o


Strana: 3 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

PREDMET

Procedurom se utvrđuje postupak identifikacije opasnosti, procene rizika i upravljanja rizicima vezanim za zaštitu zdravlja i bezbednost na radu, izazvanih aktivnostima celokupnog osoblja koje ima pristup radnom mestu (uključujući i podugovarače i posetioce), rutinskim i nerutinskim aktivnostima kao i opremom na radnom mestu, bez obzira da li pripada ABCing-u ili nekom drugom.

Identifikovane opasnosti i rizici uzeti su u obzir i prilikom planiranja postupka rada, u koju svrhu su izrađena i uputstva za bezbedan rad i postupanje u slučaju udesa, tako da je ugrožavanje zdravlja i bezbednosti na radu za vreme redovnog rada minimalno.

Procedura se primenjuje u svim organizacionim delovima preduzeća ABCing d.o.o.

ODGOVORNOSTI I OVLAŠĆENJA

Koordinator za IMS je odgovoran za primenu i sprovođenje ove procedure. On predlaže direktoru stručni tim ili timove za identifikaciju opasnosti i procenu rizika i koordinira aktivnostima stručnog tima. Nadležan je za:

- organizaciju i sprovođenje identifikaciju i procenu rizika u saradnji sa celokupnim osobljem koje ima pristup radnom mestu (uključujuči podugovarače i posetioce),

- planiranje upravljanja zaštitom bezbednosti i zdravlja u saradnji sa vlasnicima procesa i zaposlenima,

- ažuriranje i ponovnu procenu rizika u slučaju njihove bitne promene,

- kontrolu upravljanjem dokumentima integrisanog menadžment sistema

Za svoj rad odgovoran je direktoru.

Lice za bezbednost i zdravlje odgovorno je za:

- identifikaciju i procenu rizika u saradnji sa Predstavnikom rukovodstva za IMS i celokupnim osobljem koje ima pristup radnom mestu (uključujuči podugovarače i posetioce),

- planiranje i sprovođenje aktivnosti zaštite bezbednosti i zdravlja u saradnji sa vlasnicima procesa i zaposlenima,

- kontrolom nad sprovođenjem mera BZNR,

- kontinualnu edukaciju zaposlenih u vezi BZNR,

- ažuriranje i ponovnu procenu rizika u slučaju njihove bitne promene,

Vlasnici procesa su odgovorni za pravilno i ažurno vođenje, čuvanje, održavanje i odlaganje uputstava, zapisa i izveštaja, koji su u vezi sa procesima koji utiču na zaštitu zdravlja i bezbednost na radu. Nadležni su i za:

- učestvovanje u identifikaciji potencijalnih opasnosti i proceni rizika zaštite zdravlja i bezbednosti na radu,

- upravljanje i pripremanje podataka za izveštaje nadležnim organima koji su obavezni po zakonu,

- učestvovanje u sistemu upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednosti na radu.

ABCing d.o.o


Strana: 4 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

TERMINI I DEFINICIJE

U ovoj proceduri primenjuju se definicije date u SRPS OHSAS 18001. Radi boljeg razumevanja materije izložene u ovoj proceduri, ponavljaju se sledeće definicije:

Zaštita zdravlja i bezbednost na radu – uslovi i faktori koji i maju uticaj ili mogu uticati na zdravlje i bezbednost zaposlenih ili drugih radnika (uključujući privremene radnike, osoblje ugovarača), posetilaca i drugih lica na radnom mestu;

Incident – sa radom povezan događaj(i) usled koga dolazi ili može doći do povrede ili narušavanja zdravlja (bez obzira na ozbiljnost) ili fatalnog ishoda, ili mogućnosti fatalnog ishoda.

NAPOMENA 1 Akcident je incident koji dovodi do povrede, narušavanja zdravlja ili fatalnog ishoda.

NAPOMENA 2 Incident kod kojeg nije došlo do povrede, narušavanja zdravlja ili fatalnog ishoda takođe se može smatrati događajem koji "samo što se nije desilo" ili "opasan događaj".

NAPOMENA 3 Vanredna situacija je poseban tip incidenta.

Opasnost – izvor, situacija ili postupak koji mogu dovesti do štete u vidu povrede ljudi ili narušavanja zdravlja, ili njihove kombinacije.

Zainteresovana strana – Pojedinac ili grupa u ,ili izvan radnog mesta koji su zainteresovani za OHSAS učinak organizacije ili na koje taj učinak utiče.

Rizik - Kombinacija verovatnoce pojave opasnog dogadaja ili izlaganja i ozbiljnosti povrede ili ugroženosti zdravlja (oštecenja zdravlja) koje može biti prouzrokovano opasnim

dogadajem ili izlaganjem

Bezbednost i zdravlje na radu (BZR): Obezbeđenje takvih uslova rada kojima se u najvećoj mogućoj meri smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

Akt o proceni rizika: akt koji sadrži opis procesa rada sa procenom rizika od povrede i/ili oštećenja zdravlja na radnom mestu u radnoj okolini i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.

Lice za bezbednost i zdravlje na radu: lice koje obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova.

Radno mesto: Jeste prostor namenjen za obavljanje poslova (u objektu ili na otvorenom, uređajima, saobraćajnim sredstvima i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.

Radna okolina: Jeste prostor u kojem se obavlja rad i koji uključuje radna mesta, radne uslove, radne postupke i odnose u procesu rada.

Opasnost : Okolnost ili stanje koje može ugroziti zdravlje ili izazvati povredu zaposlenog.

Rizik: Verovatnoća nastanka povrede, oboljenja ili oštećenja zdravlja zaposlenog usled opasnosti.

Procena rizika: Sistematično evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada koji mogu uzrokovati nastanak povreda na radu, oboljenja ili oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti i načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika

Radno mesto sa povećanim rizikom: Radno mesto utvrđrno aktom o proceni rizika na kome i pored primenjenih mera BZR, postoje okolnosti koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje zaposlenog

ABCing d.o.o


Strana: 5 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

Služba medicine rada: Jeste služba kojoj poslodavac poveri obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.

Prihvatljiv rizik – rizik koji je smanjen do nivoa koji organizacija može da toleriše s obzirom na njene zakonske obaveze i njenu politiku zaštite zdravlja i bezbednosti na radu.

Ocena rizika - sveobuhvatan proces procene veličine rizika i odlučivanja da li se rizik može prihvatiti ili ne.

Upravljačke mere – mere koje deluju preventivno na pojavu opasnosti ili smanjuju verovatnoću pojave uzroka opasnosti, mere na osnovu kojih se utvrđuje pojava uzroka opasnosti ili mere na osnovu kojih se utvrđuje pojava opasnosti.

OHSAS, odnosno OH&S – sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu.

IMS - Integrisani sistem menadžmenta kvalitetom, sistema upravljanja zaštitom životne sredine i sistema upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu.

4. VEZA SA DRUGIM DOKUMENTIMA

Materija izneta u ovoj proceduri oslanja se na sledeća dokumenta:

Vi.IMS.PK.01, Poslovnik integrisanog menadžment sistema,

VI.IMS.P.05., Identifikovanje i pracenje zakonskih propisa i drugih zahteva,

Vi.IMS.P.02, Preispitivanje od strane rukovodstva,

Vi.IMS.P.06, Interne provere integrisanog menadzment sistema.

Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Zakon o zaštiti od požara

Navedena dokumenta su bila važeća u vreme izdavanja ove procedure. Sva dokumenta su podložna izmenama, pa se korisnici ove procedure upućuju na korišćenje najnovijeg izdanja navedenih dokumenata. 5. OPIS AKTIVNOSTI

5.1. Identifikcija opasnosti Identifikacija potencijalnih opasnosti podrazumeva proces prepoznavanja opasnosti i definisanja njenih karakteristika. Pri identifikaciji OHS opasnosti i oceni rizika potrebno je konsultovati nadležno lice za BZNR. Pri identifikaiji opasnosti i proceni tizika potrebno je konsultovati se za važećim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i drugim podzakonskim aktima. Identifikacija potencijalnih opasnosti u ABCing -u se odvija u dva koraka. Prvi korak u identifikaciji potencijalnih opasnosti je tzv. “Desktop analiza”. Ona je od posebnog značaja tamo gde već postoje zapisi vezani za prethodnu pojavu ili identifikaciju opasnosti. Ulazni podaci koje treba razmotriti su:

izveštaji o incidentima,

izveštaji inspekcije,

izveštaji o prethodnim identifikacijama opasnosti,

ABCing d.o.o


Strana: 6 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

izveštaj o profesionalnim bolestima i povredama na radu,

izveštaji o održavanju opreme za rad i greškama,

izveštaj o prethodnim pregledima zaposlenih od strane službe Medicine rada,

izveštaji o odsustvima sa posla usled bolesti,

izveštaji o prethodnim snimanjima radne sredine,

zahtevi zakonskih propisa i drugih zahteva vezanih za bezbednost i zdravlje na radu,

zapisnici sa sastanaka povodom preispitivanja sistema zaštite zdravlja i bezbednosti na radu,

izveštaji o komunikaciji sa zaposlenima i zainteresovanim stranama,

Material Safety Data Sheets (MSDS),

informacije o sredstvima i opremi za rad, procesima i aktivnostima organizacije, uključujući sledeće:

dijagrame toka procesa, opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava i opreme za rad, inventare opasnih materija (sirovine, hemikalije, otpadne materije, proizvodi,

nusproizvodi), toksikološke i druge podatke u vezi sa zaštitom zdravlja i bezbednošću na

radu…

Drugi korak podrazumeva tzv. ’’Prolaz kroz proces’’ koji nam omogućava da direktnom analizom procesa bolje shvatimo prirodu i vrstu potencijalnih opasnosti po zdravlje, nivo izloženosti zaposlenih i opšti nivo zdravlja i fizičkog i mentalnog funkcionisanja zaposlenih kroz pažljivo korišćenje čula (vid, sluh, miris i osećaj) i kroz konsultaciju sa zaposlenima i vlasnicima procesa. Neki od ključnih aspekata koje u ovom slučaju treba razmotriti su na primer: 1. Fizičko okruženje

• Da li se koristi oprema za rad koja može ugroziti bezbednost zaposlenih (npr. oprema koja može prouzrokovati mehanički udar, eksploziju ili emitovati jonizujuće zračenje)? • Postoje li delovi u ABCing -u u kojima se radi u ekstremnim uslovima toplote, hladnoće ili vlage, u skučenom prostoru ili prostoru sa opasnim površinama? • Postoji li opasnost od korišćenja električne energije (indirektan ili direktan strujni udar i sl..)? • Da li su osvetljenost i ventilacija odgovarajuće? 2. Hemijske opasnosti

• Da li su radnici izloženi hemikalijama koje bi mogle uticati na normalno fizičko ili mentalno funkcionisanje u kraćem ili dužem vremenskom roku? • Koje hemikalije se koriste? • Da li proces podrazumeva da se hemikalije mešaju? • Koji proizvodi, nusproizvodi i otpadi (gasoviti, tečni ili čvrsti) se generišu? 3. Biološke opasnosti

• Koji sistemi postoje za pijaću i otpadne vode? • Da li su sistemi za ličnu higijenu adekvatni za broj radnika i da li se redovno održavaju? • Postoji li potencijal za pojavu insekata, glodara i mikroorganizama? • Da li postoje klima uređaji? Da li predstavljaju potencijal za pojavu patogenih mikroorganizama? • Da li postoje bilo koje bolesti koje prenose insekati ili glodari u lokalnom okruženju npr. malariju prenose komarci, leptospirozu i kugu prenose pacovi itd... 4. Ergonomske opasnosti

• Da li radnici obavljaju teške zadatke?

ABCing d.o.o


Strana: 7 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

• Da li su radnici uključeni u ponavljajuće radnje, nespretno ili neprirodno kretanje ili moraju da ostanu u jednoj statičnoj poziciji duže vreme? • Da li nose zaštitnu odeću koja ograničava slobodno kretanje ili zahteva veći napor? • Da li posao zahteva mentalnu budnost i agilnost? Može li umor prouzrokovati ometanje u radu i upotrebu lekova?

5. Psihološki problemi

• Da li će posao i organizacija, u smislu smene obrazaca, rotacije resursa i posla dovesti do poremećaja spavanja i / ili mentalnog stresa? • Da li postoji uznemiravanje, diskriminacija, zlostavljanje ili nasilje u organizaciji? • Da li se radi prekovremeno? i sl. 5.1.1. Podela opasnosti i štetnosti od njihove vrste i prirode

A. OPASNOSTI se grupišu se u:

mehaničke opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem opreme za rad i to:

nedovoljna bezbednost zbog rotirajućih ili pokretnih delova;

slobodno kretanje delova ili materijala koji mogu naneti povredu zaposlenom;

unutrašnji transport i kretanje radnih mašina ili vozila, kao i pomeranja određene opreme za rad;

korišćenje opasnih sredstava za rad koja mogu proizvesti eksplozije ili požar;

nemogućnost ili ograničenost pravovremenog uklanjanja sa mesta rada, izloženost zatvaranju, mehaničkom udaru, poklapanju i

drugi faktori koji mogu da se pojave kao mehanički izvori opasnosti).

opasnosti koje se pojavljuju u vezi sa karakteristikama radnog mesta i to:

opasne površine ( podovi i sve vrste gazišta, površine sa kojima zaposleni dolazi u dodir a koje imaju oštre ivice - rubove, šiljke, grube površine, izbočene delove i sl.);

rad na visini ili u dubini (u smislu propisa o bezbednosti i zdravlju na radu);

rad u skučenom, ograničenom ili opasnom prostoru, (na primer između dva ili više fiksiranih delova, između pokretnih delova ili vozila, rad u zatvorenom prostoru koji je nedovoljno osvetljen ili provetravan i sl.);

mogućnost klizanja ili spoticanja (mokre ili klizave površine);

fizička nestabilnost radnog mesta;

moguće posledice ili smetnje usled obavezne upotrebe sredstava ili opreme za ličnu zaštitu na radu;

uticaji usled obavljanja procesa rada korišćenjem neodgovarajućih ili neprilagođenih metoda rada i

druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa karakteristikama radnog mesta (načinom rada i korišćenjem sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu koja opterećuju zaposlenog).

opasnosti koje se pojavljuju korišćenjem električne energije i to:

opasnost od direktnog dodira sa delovima električne instalacije i opreme pod naponom; opasnosti od indirektnog napona dodira;

opasnost od toplotnog dejstva koje razvijaju električna oprema i instalacije (pregrevanje, požar, eksplozija, električni luk ili varničenje i sl);

opasnosti usled udara groma i posledica atmosferskog pražnjenja;

ABCing d.o.o


Strana: 8 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

opasnost od štetnog dejstva uticaja elektrostatičkog naelektrisanja i

druge opasnosti koje se mogu pojaviti u vezi sa korišćenjem električne energije.

B. ŠTETNOSTI se grupišu u:

štetnosti koje nastaju ili se pojavljuju u procesu rada:

hemijske štetnosti, prašina i dimovi (udisanje, gušenje, unošenje u organizam, prodor u telo kroz kožu, opekotine, trovanje i sl);

fizičke štetnosti (buka i vibracije);

biološke štetnosti (infekcije, izlaganje mikroorganizmima i alergentima);

štetni uticaji mikroklime (visoka ili niska temperatura, vlažnost i brzina strujanja vazduha);

neodgovarajuća - nedovoljnaosvetljenost;

štetni uticaj zračenja (toplotnog, jonizujućeg ili nejonizujućeg, laserskog, ultrazvučnog);

štetni klimatski uticaju (rad na otvorenom);

štetnosti koje nastaju korišćenjem opasnih materija u proizvodnji, transportu, pakovanju, skladištenju ili uništavanju;

druge štetnosti koje se pojavljuju u radnom procesu a koje mogu da budu uzrok povrede na radu zaposlenog, profesionalnog oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom;

štetnosti koje proističu iz psihičkih i psihofizioloških napora koji se uzročno vezuju za radno mesto i poslove koje zaposleni obavlja, kao što su:

napori ili telesna naprezanja (ručno prenošenje tereta, guranje ili vučenje tereta, razne dugotrajne povećane telesne aktivnosti i sl.)

nefiziološki položaj tela (dugotrajno stajanje, sedenje, čučanje, klečanje i sl.)

napori pri obavljanju određenih poslova koji prouzrokuju psihološka opterećenja (stres, monotonija i sl.)

odgovornost u primanju i prenošenju informacija, korišćenja odgovarajućeg znanja i sposobnosti, odgovornost u pravilima ponašanja, odgovornost za brze izmene radnih procedura, intenzitet u radu, prostorna uslovljenost radnog mesta, konfliktne situacije, rad sa strankama i novcem, nedovoljna motivacija za rad, odgovornost u rukovođenju i sl.)

štetnosti vezane za organizaciju rada kao što su:

rad duži od punog radnog vremena (prekovremeni rad), rad u smenama, skraćeno radno vreme, rad noću, pripravnost za slučaj intervencija i sl.)

ostale štetnosti koje se pojavljuju na radnim mestima, kao što su:

štetnosti koje prouzrokuju druga lica (nasilje prema licima koja rade na šalterima, lica na obezbeđenju i sl.)

rad saživotinjama

rad u atmosferi sa visokim ili niskim pritiskom

rad u blizini vode ili ispod površine vode. Identifikaciju potencijalnih opasnosti rade Vlasnici procesa, Predstavnik rukovodstva za IMS i Lice zaduženo za BZNR. Identifikovane opasnosti i štetnosti upisuju se u obrazac Vi.OHS.IMS.01-01, Registar opasnosti i štetnosti.

5.2. Procena rizika

Nakon sakupljenih informacija o aktivnostima i opasnostima i štetnostima koje mogu da se jave, sledi procena rizika, koja se svodi na procenu ozbiljnosti posledica i verovatnoće nastanka

ABCing d.o.o


Strana: 9 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

situacije koja može da dovede do ugrožavanja zdravlja i bezbednosti na radu. Na osnovu prikupljenih podataka iz Vi.OHS.IMS.01-01, Registar opasnosti i štetnosti i štetnosti izborom i primenom odgovarajućih metoda vrši se procenjivanje rizika – verovatnoće nastanka i težine povreda na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog.

Procenjivanje rizika vrši se za svaku identifikovanu, odnosno utvrđenu opasnost ili štetnost , upoređivanjem sa dozvoljenim vrednostima propisanim odgovarajućim propisima u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, tehničkim propisima, standardima i preporukama.

Imenovano lice sa licencom sprovodi postupak procene rizika, odnosno vrši procenu rizika na svim radnim mestima u radnoj okolini u saradnji sa imenovanim timom za procenu rizika sastavljenih od relevantih zaposlenih, a na način i po postupku kako je to propisano Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Verovatnoća nastanka povrede na radu, oštećenja zdravlja ili oboljenja zaposlenog u vezi sa radom, prouzrokovanih opasnostima i štetnostima na radnom mestu i u radnoj okolini, procenjuje se na osnovu prethodne analize koja uzima u obzir učestalost i trajanje izloženosti zaposlenih opasnostima i štetnostima, verovatnoću nastanka opasnog događaja i tehničke ili druge mogućnosti za njihovo izbegavanje, odnosno ograničenje.

Kriterijumi za vrednovanje uticaja: definisani su u okviru Akta za procenu rizika.

U postupku procene rizika angažuje se služba medicine rada, na osnovu čije ocene se utvrđuju posebni zdravstveni uslovi koje mora da ispunjava zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu, za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu- rukovanje pojedinom – određenom opremom za rad.

Procena rizika se izrađuje za sva radna mesta u radnoj okolini i o tome sastavljena dokumentacija, koja za svako radno mesto obuhvata i sadrži:

opis tehnološkog i radnog procesa, opis sredstava za rad i njihovo grupisanje i opis sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu,

snimak organizacije rada,

prepoznate i utvrđene opasnosti i štetnosti na radnom mestu, odnosno liste utvrđenih opasnosti i štetnosti

prikaz metode kojom je izršena procena rizika na radnom mestu

procena rizika u odnosu na prepoznate i utvrđene opasnosti i štetnosti

utvrđene načine i mere za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika

utvrđene posebne zdravstvene uslove koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje određenih poslova na radnom mestu ili za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu- rukovanje pojedinom – određenom opremom za rad

utvrđena sredstva i/ili opremu za ličnu zaštitu na radu, određena na osnovu procenjenih rizika i Pregled opasnosti i štetnosti koje zahtevaju korišćenje sredstava i/ili opreme za lični zaštitu na radu

utvrđene načine i postupke periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom.

Sastavni deo iste dokumentacije čini zaključak koji je donet od strane Direktora i koji sadrži:

- sva radna mesta na kojima je izvršena procena rizika, - radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom, - prioritete u otklanjanju rizika,

izjavu direktora kojom se obavezuje da će primeniti sve utvrđene mere za bezbedan i zdrav rad

ABCing d.o.o


Strana: 10 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

na radnim mestima i u radnoj okolini, u skladu sa aktom o proceni rizika. Metod za donošenje odluke o prihvatijivosti ili neprihvatljivosti rizika, u skladu sa definisanim nivoom rizika, prikazan je u Aktu o proceni rizika. Rezultati procene rizika dati su Aktu i proceni rizika i obrazcu Vi.OHS.IMS.01-01, Registar opasnosti i štetnosti. Na osnovu ovako određene ocene nivoa rizika propisane su upravljačke mere, koje će smanjiti nivo rizika na određeni nivo koji se može tolerisati, otkloniti ga ili održavati nivo rizika u slučaju da je rizik nemoguće u potpunosti otkloniti ili ga još više smanjiti, date u Vi.OHS.IMS.01-01, Registar opasnosti i štetnosti i Aktu o proceni rizika, kao mere moje treba sprovesti. Rizici na osnovu usvojene metode mogu biti prihvatljivi ili ne dopustivi rizici. Za radna mesta gde ni za jednu aktivnost mena neprihvatljivih rizika smatraju se radnim mestima za koja se utvrdilo da nisu radna mesta sa povećanim rizikom; Rizici koji su kategirusani kao povećani, odnosno karakterišu ona radna mesta koja se proglašavaju radnim mestima sa povećanim rizikom. Nivo rizika koji je nedopustiv predstavlja rizik koji momentalno treba otkloniti i do trenutka otklanjanja obustavlja se dalji rad, odnosno sprovođenje ove vrste aktivnosti. Za kontrolu (upravljanje) rizicima primenjuje se sledeća hijerarhija mera: Najefikasniji Najmanje efikasni Eliminacija - predstavlja najbolji način kontrole opasnosti na radnom mestu, jer kada je opasnost eliminisana, onda je i rizik koji je prati eliminisan, odnosno ne postoje više problemi

Eliminacija

Supstitucija

Inženjering

Administrativna kontrola

Sredstva lične zaštite

Signalizacija/upozorenja

Bezbednosne mere

Podrazumeva menjanje radnog

mesta na neki način da se

eliminiše ili smanji rizik

Lice za bezbednost

Zahteva da se ljudi na radnim

mestima ponašaju na određen

način kako bi se smanjio nivo

rizika.

ABCing d.o.o


Strana: 11 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

vezani za držanje pod kontrolom određene opasnosti. Eliminisanje opasnosti uključuje i redizajniranje radnog mesta ili procesa, što u nekim slučajevima može biti jednostavno i ne mora neophodno uključivati mnogo vremena i sredstava. Eliminisanje opasnosti je najpoželjniji oblik kontrole rizika, jer:

menja prirodu radnog mesta;

štiti zaposlene uklanjanjem opasnosti;

ne zahteva i ne oslanja se na korišćenje mehaničkih sredstava, na korišćenje postupaka, opreme za ličnu zaštitu ili saradnju/znanje određenih osoba.

Supstitucija – predstavlja postupak gde se stavka koja je predstavljala opasnost zamenjuje sa sličnom, koja radi isti posao, ali ima manji stepen ritika. Inženjering - mera čija primena menja ili utiče na način na koji opasnost i zaposleni dolaze u kontakt. Ovom merom se postavlja barijera između zaposlenog i opasnosti i na taj način se sprečava kontakt zaposlenog i opasnosti. Inženjerske kontrole:

ne prave fundamentalne promene u prirodi opasnosti;

efektivne su u području u kome se primenjuju;

zahtevaju stalni monitoring (praćenje) i, kada je potrebno, održavanje radi osiguranja da je kontrola stalno prisutna i da stalno ostvaruje željenu funkciju.

Administrativna kontrola - odnosi se na način kojim se rizici kontrolišu postupcima (procedurama) ili normativnim dokumentima (zakoni, propisi nastali na osnovu zakona, pravila, uredbe, naredbe). Administrativna kontrola zahteva saradnju i uključenje zaposlenog, odnosno da su zaposleni svesni potrebe za kontrolom i da poseduju odgovarajuće veštine, znanje i iskustvo za primenu kontrolne mere. Sredstva lične zaštite – mera se odnosi na korišćenje lične zaštitne opreme (LZO). Ovo je način kontrole rizika izborom određenog tipa opreme koji će stvoriti prepreku između opasnosti i zaposlenog. Primena LZO ne menja ni na koji način prirodu opasnosti koje postoje na radnom mestu. Koja kontrola će se koristiti zavisi od prirode opasnosti, prirode radnog mesta i raspoloživosti i adekvatnosti različitih tipova kontrole. Kod procene rizika, moraju se razmatrati tipovi kontrole rizika koji su na raspolaganju. Signalizacija/upozorenja – obaveštavanje zaposlenih o neposrednim opasnostima na radnom mestu koristeći vidljive znake upozorenja ili signalizacije. ABCing osim sprovođenja procene rizika, sprovodi i stalno praćenje zakona i ostalih propisa, koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu prema proceduri Vi.IMS.P.05., Identifikovanje i pracenje zakonskih propisa i drugih zahteva. Važeći zakonski propisi su od velike pomoći jer definišu svu neophodnu zaštitu i bezbednost na radu, koje ABCing obavezno primenjuje u svojim poslovnim procesima. 6.7. Provera efikasnosti Provera efikasnosti primene akta o proceni rizika za dato radno mesto vrši se aktivno i stalno. Ovim aktivnostima proverava se efikasnost primenjenih i sprovedenih mera bezbednosti i zdravlja na radu i procenjuju rezultati (uspešnost) njihovog sprovođenja u pogledu sprečavanja, otklanjanja i smanjenja rizika od nastanka povrede i oštećenja zdravlja na najmanju moguću

ABCing d.o.o


Strana: 12 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

meru. Proveru efikasnosti vrši lice za BZR. Provera efikasnosti vrši se evidentiranjem i analizom karakteristika, izvora i uzroka povrede na radu, oštećenja zdravlja zaposlenog, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom, praćenjem zdravstvenog stanja zaposlenog, kao i evidentiranjem i analizom opasnih pojava koje mogu da ugroze bezbednost i zdravlje na radu zaposlenih, da izazovu požar ili drugu vrstu materijalne štete. Ako se u postupku provere uoči neefikasnost u primeni akta o proceni rizika, lice za BZR predlaže korekciju mera za sprečavanje, otklanjanje i smanjenje rizika.

Postupak sprovođenje korektivnih mera vrši se izmenama i dopunama akta o proceni rizika za radno mesto za koje je vršena provera efikasnosti. 6.8. Izmene i dopune Akt o proceni rizika za dato radno mesto podleže potpunoj izmeni i dopuni:

- nakon svake kolektivne povrede na radu sa smrtnim posledicama,

- na osnovu naložene mere inspektora rada,

- ako se u postupku provere efikasnosti akta o proceni rizika utvrdi takva neefikasnost da zahteva ovu vrstu izmena i dopuna.

Akt o proceni rizika za dato radno mesto podleže delimičnim izmenama i dopunama:

- u slučaju da se na radnom mestu dogodi smrtna povreda na radu ili teška povreda na radu

- u slučaju da se na radnom mestu pojavi nova opasnost ili štetnost, odnosno ako dođe do promene nivoa rizika u procesu rada na radnom mestu

- kada se proverom efikasnosti utvrdi da mere za sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje rizika nisu odgovarajuće ili ne odgovaraju procenjenom riziku na radnom mestu

- kada je procena rizika na radnom mestu zasnovana na podacima koji nisu ažurni

- kada postoje mogućnosti i načini za unapređenje, odnosno dopunu procenjenih rizika na radnom mestu,

- na osnovu naložene mere inspektora rada.

Inicijativu za izmenu i dopunu akta o proceni rizika za dato radno mesto pokreće lice za BZR Zahtevom za izmenu i dopunu akta o proceni rizika (sl. forma).

Predlog za izmenu i dopunu akta za procenu rizika sadrži: naziv radnog mesta, razlog za izmenu i dopunu akta o proceni rizika, vrstu izmene i dopune (potpuna ili delimična), navod da li se radi o izmeni ili dopuni akta o proceni rizika, rok za izvršenje postupka izmene i dopune akta o proceni rizika, kao i predlog za stručno lice odgovorno za sprovođenje postupka izmene i dopune akta o proceni rizika i za druga lica koja imaju odgovarajuću stručnost i znanje potrebno za izmenu i dopunu akta o proceni rizika.

Lice za BZR Predlog za izmenu i dopunu akta za procenu rizika, podnosi Direktoru.

Direktor je dužan da se na dostavljen predlog izjasni Odlukom o izmeni i dopuni akta o proceni rizika (sl. forma), u roku od tri dana od dana prijema predloga. Ukoliko direktor odbije predlog za izmenu i dopunu akta o proceni rizika odluka mora da sadrži posebno obrazloženje

ABCing d.o.o


Strana: 13 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

za takav stav. Ukoliko direktor usvoji predlog za izmenu i dopunu akta za procenu rizika, ista odluka mora da sadrži: naziv radnog mesta, razlog i vrstu izmena i dopuna, rok za izvršenje izmene i dopune, stručno lice odgovorno za sprovođenje izmena i dopuna i druga lica koja poseduju stručnost i znanje potrebno za izmenu i dopunu akta o proceni rizika.

Stručno lice i druga lica sprovođenje postupka izmene i dopune akta o proceni rizika otpočinju danom dostavljanja Odluke o izmeni i dopuni akta o proceni rizika.

Izmenu i dopunu akta o proceni rizika za dato radno mesto, donosi Direktor. Danom donošenja, delimična izmena i dopuna postaje sastavni deo akta o proceni rizika.

Lice za BZR je u obavezi da pokrene Zahtev za izmenu dopunu Akta o proceni rizika posle svake teške i kolektivne nesreće.

Izvršene izmene u aktu se unose i u Vi.OHS.IMS.01-01, Registar opasnosti i štetnosti.

6.9. Način i mere za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika

Na osnovu sprovedenog postupka procene rizika, sagledavanja stanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i svih zapisa vezanih za bezbednost i zdravlje (evidencije, stručni nalazi, lekarska uverenja, itd) definišu se Ciljevi bezbednosti i zdravlja na radu i program njihove realizacije, koje odobrava Direktor, kako je i detaljnije opisano uputstvpom Vi.IMS.U.01, Ciljevi integrisanog menažment sistema.

Lice za BZR definiše Programe koji je namenjen za ostvarivanje postavljenih ciljeva.

Programi sadrže odgovornosti i ovlašćenja za postizanje ciljeva, resurse i vremenski okvir u kojem će ciljevi biti ostvareni.

Program se mora bazirani na preventivnim merama.

Osnovne mere za smanjenje, otklanjanje ili sprečavanje rizika su:

Edukacija zaposlenih i osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad

Praćenje stanja zdravlja, povreda na radu, profesionalnih i bolesti u vezi sa radom i akcije u vezi sa tim

Praćenje i merenje učinka sistema bezbednosti i zdravlja na radu 6.9.1. Edukacija zaposlenih i osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad Svaki zaposleni mora završiti program osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad. Obuka zaposlenih se sprovodi u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti i zdravlju na radu. Zaposleni se jednom u tri godine testiraju iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu kako je i opisano u proceduri Vi.IMS.P.10, Kompetentnost, obuka i svest. 6.9.1. Praćenje stanja zdravlja, povreda na radu, profesionalnih i bolesti u vezi sa radom i akcije u vezi sa tim Efikasnost primenjenih mera i ostvarivanja bezbednosti i zdravlja na radu se prati uvidom u zdravstveno stanje zaposlenih, evidentiranjem i analizom uzroka i karakteristika povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom.

ABCing d.o.o


Strana: 14 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

Na osnovu procene rizika radnih mesta sadržanih u Aktu o proceni rizika zaposleni se upućuju na preventivne preglede koji se obavljaju u skladu sa Pravilnikom o postupku i uslovima za vršenje prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda radnika (Sl. Glasnik RS broj 23/92). Rezultat pregleda, nađena stanja i bolesti koje se mogu dovesti u vezu sa uslovima na radu i radnoj okolini preuzeti iz zdravstvenih kartona vode se u skladu sa Pravilnikom o evidencijama u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu (Sl.Glasnikl.RS br.62/07) U ovim evidencijama se vode povrede na radu, profesionalne bolesti, bolesti u vezi sa radom i druga stanja koja ukazuju na potrebu primene mera prevencije kako ne bi došlo do većih poremećaja zdravstvenog stanja. Na osnovu ovih podataka sačinjava se Godišnji izveštaj o stanju OHSAS sistema koji se razmatra na redovnim i vanrednim sastancima rukovodstva, kako je i detaljnije opisano procedurom Vi.IMS.P.02, Preispitivanje od strane rukovodstva. 6.9.2. Praćenje i merenje učinka sistema bezbednosti i zdravlja na radu

Lice za BZR, na osnovu postavljenih ciljeva, izvršene procene rizika, utvrđenih prioriteta za otklanjanje rizika, stručnih nalaza odnosno rezultata propisanih pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja uslova radne okoline, rezultata izvršenih propisanih lekarskih pregleda, obaveza koje proističu iz zakonskih i podzakonskih akata, postojećih propisa o opštim i posebnim merama zaštite na radu, propisa o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad, nastalih povreda na radu i svih drugih pokazatelja stanja bezbednosti i zdravlja na radu, sačinjava Ciljeve i programe, kako je i detaljnije opisano procedurom Vi.IMS.P.02, Preispitivanje od strane rukovodstva.

Ciljeve i programe OHSAS (bezbednosti i zdravlja na radu) sadrže mere i aktivnosti koje će se preduzeti u cilju obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radu, odnosno u cilju sprečavanja, otklanjanja i smanjenja rizika od povreda na radu i oštećenja zdravlja na najmanju moguću meru i rokove za njihovu realizaciju. Programom se određuju zaposleni i druga lica zadužena za realizaciju mera i aktivnosti, kao i potrebna finansijska sredstva.

Obaveza poslodavca je da na radnom mestu, u cilju sprečavanja, otklanjanja i smanjenja rizika od povrede na radu i oštećenja zdravlja zaposlenih, primeni i sprovede sve mere utvrđene aktom o proceni rizika za dato radno mesto i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

O realizaciji mera i aktivnosti iz Godišnjeg plana mera bezbednosti i zdravlja na radu i o sprovođenju mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika utvrđenih aktom o proceni rizika, stara se generalni direktor preko lica za BZR.

Za obezbeđivanje potrebnih finansijskih sredstava za primenu i sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu odgovoran je generalni direktor.

Za saradnju sa ovlašćenim institucijama iz oblasti BZR odgovorno je lice za bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa direktorom o predstavnikom rukovodstva za IMS.

ABCing d.o.o


Strana: 15 od 15

Izdanje 02

Vi.OHS.P.01.

6.10. Zaključak u postupku procene rizika

U postupku procene rizika zaključak sadrži spisak radnih mesta na kojima je izvršena procena rizika kao i izjavu poslodavca o bezbednosti i zdravlju na radu, što čini sastavni deo Akta o proceni rizika.

6.11. Izjava o bezbednosti i proceni rizika

Izjava o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavca je dokument kojim se poslodavac obavezuje da će sprovesti sve definisane mere u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Reviziju izjave o bezbednosti treba uraditi u slučaju kada je potrebno vršiti određene korekcije i dopune:

- ako postojeće preventivne mere bezbednosti nisu dovoljne niti odgovarajuće,

- ako je procena bazirana na neažurnim podacima,

- ako postoji mogućnost i način ispunjavanja i dopune procene,

- ako se promeni tehnološki postupak, sredstva za rad, radna okolina, organizacija rada, upotreba novih materija i ako promena može uticati na bezbednost i zdravlje radnika.

Izjava mora u svakom trenutku odgovarati trenutnom stanju u organizaciji, zato je potrebno ažurno vođenje i usklađivanje sa stanjem u organizaciji.

Način sprovođenja korektivnih mera detaljnije je opisano procedurom Vi.IMS.P.07, Neusaglašenosti i korektivne mere.

6. UPUTSTVA I ZAPISI Iz ove procedure ne proizlaze uputstva. Iz ove procedure proizlaze sledeći zapisi:

Vi.OHS.P.01-01., Registar opasnosti i štetnosti

Documents

IDENTIFIKACIJA OPASNOSTI I ŠTETNOSTI