Illich Izbor Tekstova i Odlomaka 1973 1990

7/25/2019 Illich Izbor Tekstova i Odlomaka 1973 1990

1/57

IVAN ILI

Izbor tekstova i odlomaka

Kao teolog znam da je mrnja smrtonosna, nezavisno od pakla. Govori! stoga o paklenoj mrnji kojalei ! osnovi ind!strijskog sistema..." # Ivan Ili$,Rad u senci, %&'(.

)A* + -NI /%&'(0

Iz NA)1A 2A I13)I4+ 531)-6A /%&7'0

5)AV3 NA K3)IN+ N-2A53L-N31 /%&7'0

1AN1AL3V- 531)-6- /%&780

531)-6- /%&&(0

5A9 3-3N3:IA /%&'(0

ALA1I *)+;-L4+6IV31I /%&7ttp?DDgoo.glD=>84:0.

=an E 3) za postojee prevode? AG

aleksa.golijaninFgmail.=om>ttp?DDanar>ijablok8.net%zen.=omD

5oslednja dop!na Cajla? mart @(%@.


2/57

)A* + -NIIvan Ili$, %&'(.

5revod? Gligorije -rnjakovi

Kao proCetsko pitanje ! CaHizm! se oblik!je ono Hto je egzisten=ijalna osnova svakogind!strijskog sistema? onaj n!ni dr!Htveni ras=ep koji se ! 4!noj ACri=i zove,apartheid.Arbeit ma=>t Crei" /)ad $ini $oveka slobodnim0, stajalo je ve iznad !laza! A!Hvi=. Ind!strijski sistem ne moe bez lj!di nie rase ili nie vrednosti/+ntermens=>en0? bez njegovi> 4evreja, ena ili =rna=a. +koliko razmetljivije nekaind!strijska zemlja proklam!je la da je dravna politika ! sl!bi njeni> sopstveni>lj!di nie vrednosti, !toliko e ta drava biti samopo!zdanija i stabilnija. 5ozvali ste

me da igoHem apart>ejd ! 4!noj ACri=i? od mene o$ek!jete da, zaHtien im!nitetom,zagrmim protiv oveta, jer tako i treba. 6ez pakla kao Hto s! g!lag ili A!Hvi= i beznji>ovog rit!alnog pominjanja ne bismo mogli praktikovati onaj zlatom opervaeniapart>ejd od kojeg ivimo kao lj!di ind!strijskog dr!Htva. Kao teolog znam da jemrnja smrtonosna, nezavisno od pakla. Govori! stoga o paklenoj mrnji koja lei !osnovi ind!strijskog sistema. Iskoristi! prilik! koj! mi pr!ate ovim pozivom !4!n! ACrik! # a koja e vaHa poli=ija svakako pok!Hati da os!jeti /Ili$ na kraj! nijedobio viz! prim. prev.0 # da prekrHim jedan tab!? govori! ne o pakl! ! CaHizm!,ve o paklenoj osnovi ind!strijskog sistema.

Kad sam po$eo da ski=iram ovo predavanje, na pisaem stol! leao je preda mnom

roman Nadin= Gordimer /Nadine Gordimers0Burger's Daughter. retkomdis=iplinom ova spisatelji=a prikaz!je liberaln! arogan=ij! naHega vremena !besramnom, sjajnom ogledal! njene otadbine, ! poli=ijskoj dravi 4!ne ACrike.Njena j!nakinja pati od jedne bolesti", izg!bila je osnovne pred!slove zdravog,obi$nog ivota, naime, sposobnost da previJa patnje dr!gi> lj!di. 1a sposobnost nakoj! se ovde misli kvalitativno je nova # !prkos k!gi, plja$kanjima i zlostavljanj!,ona je ranijim genera=ijama bila nepoznata. NagoveHtaj te novovekovne sposobnostikoja ide !z takozvano zdravlje" ind!strijskog $oveka, naHao sam i kod -n *aglas/Ann *o!glas0. 3na govori o toj istoj bolesti kao g!bitk! sentimentalnosti, $ijenastajanje ona naziva Ceminiza=ijom Amerike". 1a sentimentalnost je ono Htoind!strijskom $ovek! omog!ava da sazna da s! !pravo one vrednosti koje svako

ind!stnijsko dr!Htvo nemilosrdno razara, !jedno one vrednosti zbog koji> napredak,rast i proizvodnja or!ja moraj! da id! dalje. 5rema -n *aglas, ! ind!strijskomdr!Htv! nema nikakve kompenza=ije za ovo nepoHtenje. 3 tom nepoHten j! ne moe se! ind!strijskom dr!Htv! otvoreno ni govoriti, jer prekrHiti taj tab! zna$ilo bi razgolititizajedni$k! osnov! svi> ideala ind!strijskog vremena. :eJ!tim, ko je izg!bio svoj!sentimentalnost, taj zna za opHtesvetsk! prin!d! na apart>ejd? onaj apart>ejd koji lei! osnovi svakog privrednog sparivanja. ta to zna$i, o tome emo ovde govoriti.

Govori! vam o tome zaHto ind!strijski sistem ne moe egzistirati bez apart>ejdazaHto politi$ka ekonomija ne moe bez dijagnosti$ke degrada=ije veine # bez obzirana to da li se ta degrada=ija izraava ! rodoslov!, Hkolskom svedo$anstv!, ! istoriji

bolesti ili ! pol! imena. A da bi> dopro do ko rena ove tipi$no novovekovnediskrimina=ije, govori! vam o lj!dskom" rad!. 4er tek otkako se pojavio idologem o

@


3/57

polno ne!tralnoj, zna$i istinski lj!dskoj radnoj snazi, postala je mog!na i n!naso=iobioloHka podela rada, koja dolazi do izraaja ! seksizm! ili rasizm!.

*a bi> govorio o ovoj tab!isanoj podeli rada, izabrao sam kao svoj! tem!senkuekonomije, posebno deo rada pod senkom. 5od radom ! sen=i ne podraz!mevam nislabo plaeni rad, niti nezaposlenost pod radom ! sen=i podraz!mevam novovekovn!neplaen! dop!n! najamnog rada. 1oga ranije, prosto, nije bilo. )az!me se, veinadelatnosti bila je neplaena # najamni rad je bio iz!zetak. :eJ!tim, ods!stvoodgovaraj!e naknade joH t! nevolj! nije $inilo radom ! sen=i. :!Hkar=i i ene s! !domainstv! zajedno stvarali ono na $em! se domainstvo dralo. Iz domainstva jeono Hto je tamo nastalo stiskano i =eJeno, i tako pretvarano ! prod!kt. 3vo dovijanje idirindenje za odranje ivota nije predmet moga istraivanja. :oje interesovanje je!smereno onome Hto se danas ! domainstv! i dr!gde deHava, mora da se deHava # ane plaa se. :oja tema je onaj rad koji je n!an # $esto za ivot neop>odan # da bise gotova roba !opHte !$inila !potrebljivom ! domainstv!. 1e vrste rada nije mogloni biti pre nego Hto je domainstvo, mesto gde se ivot odrava, postalo dom kao

mesto potroHnje pre nego Hto je, dakle, ivot !$injen zavisniim od potroHnje robe.3vaj novovekovni, neplaeni i ekonomski n!an doprinos robnoj privredi, >o! jasnoda razl!$im od rada za golo odranje ivota, kao i od najamnog rada. 4er, ako dobrovidim, ivotni apart>ejd ! doba robe zasniva se na ovoj dvojakoj prirodi rada kojistvara i revaloriz!je rob!.

3va dop!na rada, koj! nazivam rad ! sen=i, ob!>vata vein! k!nog rada koji eneobavljaj! ! svojim domovima i stanovima, aktivnosti koje s! povezane s k!povinom,ispraanje de=e do Hkolski> vrata, $ekanje s njima ! amb!lanti i na igraliHt!, b!banje sde=om pred ispit, pa i sl!beno tr$karanje o=a. +z to id! stres prin!dne potroHnje,rezignirano samopredavanje pedagozima i terape!tima, natezanje s birokratima # nemanje nego dredanje pred semaCorima # !kratko, veina svega Hto se !opHteno iolako etiketira kao porodi$ni i privatni ivot.

+ tradi=ionalnim k!lt!rama rad ! sen=i je isto tako marginalna pojava kao i najamnirad, i $esto ga je !opHte teHko identiCikovati. + ind!strijskom dr!Htv! on je ve tolikor!tina da ostaje bez imena. -!Cemizmi ga bagateliz!j! kao zanimanje ! slobodnomvremen!", delatnost oko potroHnje", volonterstvo" ili s>opping". trogi tab!izabranj!j! da se ovo neplaeno, izn!Jeno delanje ! !skoj vezi s privreJivanjem tretirakao =elovita svakodnevna stvarnost. 3no Hto t! mora da se !$ini, ideologijeobjaHnjavaj! kao n!an deo reprod!k=ije radne snage i prod!k=ioni> odnosa. A onoHto se ! ind!strijskom dr!Htv! # bilo to na Istok! ili 2apad! # izn!J!je i ne plaa,ne sme se, izgleda, bez dodatnog atrib!ta nazivati radom".

*a bismo razjasnili s!Htin! ovog rada ! sen=i, moramo izbei dva zamenjivanja. )ad! sen=i nije s!psisten=ijalna delatnost # njegov neplaeni !$inak je pretpostavka zato da se najamnine mog! platiti. )ad ! sen=i ne obezbeJ!je izdravanje domainstva,ve valoriz!je, neplaeno, gotov! rob! ! !potrebno dobro. 5rin!da da se on obavi

jeste !slov pod kojim ! dr!Htv! sa intenzivnom robnom proizvodnjom najamnine, zatakozvan! proizvodnj!" robe kojoj nedostaje vrednost, mog! !opHte da b!d!

plaene. *ok se $ovek za najamni rad mora boriti, na rad ! sen=i ga g!raj! okolnostinezavisne od njega. 2a najamni rad on se kvaliCik!je, za rad ! sen=i ga odreJ!jedijagnoza. Vreme i m!ka, i s tim povezan g!bitak dostojanstva, pri>vataj! se ! sl!bin!ne valoriza=ije robe bez ikakve nov$ane naknade. *anas, kad najamni rad !brzano

postaje izliHan, mikropro=esori mog! stvoriti sve manje vredn! rob! za nezaposlene,koji s! pod vidom moderne samopomoi sve viHe prin!Jeni na rad ! sen=i. Neplaeno


4/57

samodis=iplino van je radom ! sen=i postaje tako za b!d!i ekonomski rast vanije odnajamnog rada. + razvijenim ind!strijskim ekonomijama ovi neplaeni doprinosi

privrednom rast! postali s! so=ijalno mesto najraHirenije, naj nesporni je i veomaponiavaj!e vrste diskrimina=ije. )ad ! sen=i, ranije niti tako nazivan niti traen,predstavlja on! sCer! ! kojoj danas veina stanovniHtva ! svakom ind!strijskom

dr!Htv!, a najviHe ene, trpi najm!$nij! diskrimina=ij!. 3vaj str!kt!rni apart>ejd !rad!", na kojem se temelji svaka ind!strijska egzisten=ija, ne srne se viHe ignorisati.)elativni teret rada ! sen=i koji se danas tovari na leJa odreJenoj gr!pi stanovniHtva,mnogo je ta$nija mera njene diskriminisanosti nego slabija plaenost, relativnanezaposlenost ili prepreke za napredovanje kojima je izloena. 5rema tome, za rad !sen=i je karakteristi$na nevolja sa s!viHe niskim pri>odom, nevolja da se preivi !porodi=i", kao i da se omog!i ivot koji odgovara njenim predstavama. *a bi>

prikazao prirod! rada ! sen=i, izloi! njegov! istorij!, jer ga samo tako mog! opisatiistovremeno kao nali$je i kao izvor najamnog rada.

)ad i zaposlenje /Arbeit !nd 4ob0 danas s! klj!$ne re=i. 4oH pre sto godina ni jedna

niti dr!ga nis! imale svoje sadaHnje zna$enje. I jedna i dr!ga s! joH i danas gotovoneprevodive na vein! evropski> jezika. Istina, ovi imaj! re$i za delatnosti kojeizisk!j! plaanje imaj! izraze za !$inke i !sl!ge kojima odgovaraj! podmiivanje,

bakHiH, milostinja, porez ili plaanje kamate. Ali jedva da ijedna od ovi> re$i pokrivaono Hto danas nazivamo ,,radom". Ve trideset godina indoneansko ministarstvo radanastoji da ! malajskom jezik! pribavi re$i bekerdja monopol ! ozna$avanj!

proizvodnog rada. !karn! je izgledalo da je ovaj monopol jednog pojma neizostavankorak pri stvaranj! domae radni$ke klase. :eJ! mnogim novinarima i sindikalnimvoJama # o pripadni=ima partijskog aparata da i ne govorimo # planeri jezika s!naHli revnosne saveznike. :eJ!tim, narod se nije dao navesti na odri=anje od svogdiCeren=iranog re$nika. + njem! i dalje postoji prava re$ za prijatn! ili poniavaj!!,

tegobn! ili sl!ben! delatnost # bila ona plaena ili ne. I ! Latinskoj Ameri=i postojid!bok semanti$ki jaz izmeJ! onoga Hto $inovni=i, bisk!pi i partijski HeCovi >oe dapo$astv!j! re$j! trabajo i onog Hto neki oze misli kad !potrebi t! re$. + :eksik! sepod desempleadojoH !vek podraz!meva badavadija i besposli$ar na dobro plaenomradnom mest!, a ne nezaposleni", kako ga ozna$ava ekonomista.

*a proizvodni" rad treba da ima dostojanstvo i da pri$injava radost, bilo je nekadisto tako neraz!mljivo kao i pravo na rad i na sti=anje obrazovanja koje kvaliCik!je zarad. 2a Grke i )imljane rad je bio ono Hto se $inilo r!kama po nareJenj! ili Hto je bilo

povezano s trgovinom i bilo prep!Hteno robovima ili pripadni=ima najnajnii>dr!Htveni> sjojeva. + redozemlj! s! samo 4evreji razvili besklasni radni etos koji je

iveo sve do ranog >riHanstva? Ko ne radi, ne treba ni da jede". 3va bodrila$kapor!ka egalitarnog pozivanja na rad nije nadivela pokrHtavanje elite podKonstantinom? sveHteni$ko i aristokratsko preziranje rada postalo je pravilo !>riHanstv!. amo s! zapadni kal!Jeri, naro$ito iz reda benediktina=a, pok!Hali dalabor s>vate kao slobodni poziv >riHana na savrHenstvo. Ali i ! samostanima 2apadakal!Jeri s! # s iz!zetkom kratkotrajni> talasa reCorme # zapovest svoga osniva$a,ord et labora, t!ma$ili kao poziv da se lai$ka braa i selja=i nadzir! pri rad!, a bojedelo obavlja ! molitvi. + svakom sl!$aj!, ni Gr=i ni )imljani, kao ni srednji vek, nis!imali re$ koja makar priblino odgovara naHim re$ima rad ili zaposlenje.

3no Hto se danas naziva radom", naime najamni rad, bilo je tokom =elog srednjegveka obeleje bede. tajalo je ! direktnoj s!protnosti s najmanje tri dr!ga oblika

svakodnevnog dirindenja? s radom ! k!i, zanatskim radom i prosja$enjem. +prin=ip!, dr!Htvo 9II veka je svakome odreJivalo njegovo mesto? njegov str!kt!rni


5/57

model isklj!$ivao je nezaposlenost, kao i totaln! zavisnost od najamnog rada. Ako jeneko morao da ivi od najamnog rada # ne povremeno ili delimi$no, kao mnogi kalCakoji ivi s dr!gim $lanovima domainstva, ve od najamnog rada kao isklj!$ivogizvora izdravanja # tada on nije bio samo siromaHan, ve je iveo ! krajnjoj bedi.li$no kao nap!Htena !dovi=a ili siro$e, bio je izvan zajedni=e i zavisan od javne

potpore.+ septembr! %iljadalj!di dovoljno bedni> da s! mogli polagati pravo na nov$an! pomo. 3ko ponoi onis! bili zatvoreni ! =rkve, pa onda jedan po jedan p!Htani da bi primili svoj deo. Kakos! ovi bedni=i izabrani 1o znamo jer s! nam bili dost!pni akti o dobrotvornojdelatnosti esnaCa. 5oznate s! nam kategorije prema kojima je beda merena? siro$ad,!dovi=e i glave porodi=e koji s! morali iveti isklj!$ivo od najamnog rada i koji s!

plaali kirij! za krov nad glavom. 5rimoranost da se sve ivotne potrebe pokrivaj!sredstvima dobijenim za najamni rad, bila je znak krajnje bede do kraja jednograzdoblja, ! kojem je siromaHtvo ! prvom red! zna$ilo vrednosno dranje, a neekonomski stat!s. + razvijenom srednjem vek! stajao jepauper,bednik, nas!prot

potensu,monik!, a ne divesu,bogataH!. *o poznog 9II veka re$ siromaHtvo" jeozna$avala neposredno !n!traHnji stav prema prolaznim stvarima, a ne osk!devanje !onome Hto je n!no za opstanak. 5rin!Jenost da se sopstveni ivot odrava najamnimradom bila je beleg poraeni> i izg!bljeni>, kao ioni> koji nis! bili toliko bedni da bi

bili !ra$!nati ! ogromn! mas! bogalja, >odo$asnika, mao!mnika, prosjaka,besk!nika, prognanika i skitni=a, koji s! # nas!prot moni=ima i nji>ovimmalobrojnim sl!gama # sa$injavali svet siromaHni>. 2avisnost od najamnog rada bila

je priznanje Ja radnik" nije imao ni dom za $ije bi izdravanje svojim ivotomdoprinosio, niti neko dr!go mesto ! tkiv! dr!Htva koje bi m! davalo pravo da priJet!Joj trpezi, da ra$!na na ne$ije gostoprimstvo ili na milostinj!.

*a bi> objasnio pravo na prosja$enje, neka mi b!de dop!Hteno da navedem jedangovor )atgera iz Verone%, odran skoro pola milenij!ma pre Cirentinskog primera.Govor je odran 'valite bog!, ne alite se i molite se za one kojivas dre ! ivot!. A vi koji ste povr> toga joH izdravi, alite se na teret vaHe velikesvojte. 5a !zdrite se od svoje ene, ali ne bez njenog pristanka, i ma>nite malor!kama da biste mogli sebe i dr!ge izdravati. Kaete da ne moete to. A vi onda

=mizdrite nad svojom sopstvenom slaboH! koja vam je teret. 5rosite bez navaljivanjaza ono Hto je n!no, !zdrite se od svega onog Hto je s!viHnoO 5ose!jte bolesne,naJite se kraj !mir!i> i k!pajte !mrle."

)atger ovde govori o prav! na proHnj!, koje >iljad! godina nikad nije napadano.

2aziranja od najamnog rada ima joH i danas, samo Hto robnom jezik! novog vekanedostaj! re$i da tom raspoloenj! daj! pravi izraz. + jednom pism! koje sam primiood :igela, dvadeset trogodiHnjeg :eksikan=a, dolazi do izraaja $!Jenje lj!dima kojis! potp!no predati najamnom rad!. :igel je sin !dovi=e koja je podigla ve $etvoro

%)ad>eri!s iz Verone /''7#&70, teolog nemirna d!>a, propovedao >riHanstvo, veoma $esto bliskojeresi.Prim. prev.

8


6/57

de=e. talno je ivela od prodaje sopstvenog povra na trni=i. 5ored svoje de=e !vekje >ranila joH ponekog ko bi kod nje naHao !to$iHte. :igel mi je pisao iz Nema$ke,gde je godin! dana bio gost jednog !$itelja, koji je svoj! star! k!! proHirio jednomgostinskom sobom. :igela je pozvao da bi m! omog!io obrazovanje za te>ni$kogCotograCa? :igel bi eleo da jednom dok!mentira tradi=ionaln! te>nik! tkanja.

Neometan Hkolskom nastavom jezika, :igel je brzo na!$io nema$ki. Ali teHko m! jebilo, kako je pisao, da lj!de i raz!me. Istina, njegov domain, koga je mogao daraz!me, ponaHao se kao todo un serior /kao pravi gospodin"0. :eJ!tim, veina

Nema=a s veoma mnogo nov=a, kako je rekao, ponaHaj! se kao lj!di koji trpeosk!di=!.

Niko ne pomae. Niko nema mesta za dr!ge ! svom domainstv!. + najboljemsl!$aj!, pomo ovde zna$i osnivanje neke sl!be koja treba da se brine o nevoljnima.":igelov komentar je nes!mnjivo tipi$an odjek iz proHli> milenij!ma. Lj!di koji iveod nadni=e nemoni s! ! odnos! prema dr!gima za odranje svog sopstvenog ivotaoni mog! da !$ine isto tako malo kao i za ivot dr!gi>.

2a vein! lj!di ! -vropi so=ijalni rang najamnog rada se preokren!o ! svoj!s!protnost ve izmeJ! 9VII i 9VIII veka. 1ek postepeno najamnina se menjala izznaka osk!di=e ! pravo. 4oH sporije se kretala od n!ne dop!ne za obezbeJenjeopstanka ka sredstv! za podmirenje svi> ivotni> potreba. Ideja da bi totalnazavdsnost od najamnog rada mogla !kin!ti bed!, $ak i obogatiti radnika, bila je preCran=!ske revol!=ije gotovo nezamiHljiva.

Godine %777. Akademija ! alon! na :arni raspisala je nagradni konk!rs ! vezi spitanjem kako bi se prosja$enjem, koje je sve viHe !zimalo ma>a, moglo ovladati takoda b!de na korist kr!ni, a ipak i ! interes! siromaHni>. Nagrada je dodeljena jednomesej! $ije s! !vodne re$eni=e sadrale ov! tez!? Vekovima se tragalo za kamenom

m!drosti. :i smo ga pronaHli. 1o je rad. Najamni rad je izvor bogaenja zasiromaHne."

Lj!di koji s! to tada pisali nis!, naravno, sami nikada iveli od rada svoji> r!k! #bili s! to sveHteni=i ili >!manisti, dakle, pripadni=i vrlo visokog prosja$kog sloja.vom sopstvenom d!>ovnom rad! oni nikada ne bi pripisali tako $!desn!

preobraajn! mo? oni s! bili d!>ovni=i ili na!$ni=i, imali s!, dakle, pravo da doJ! dovisoki> pri>oda ili da i> izn!de. 3ni joH nis! bili moderni akademi=i koji bi sesmatrali d!>ovnim radni=ima" nagraJenim zato Hto s! d!>ovno prod!ktivni. Ali i zagospod! iz Halonske Akademije, kao i za one koji danas piH! o najamnom rad! vaere$i? ko piHe o rad!, o njegovoj vrednosti, njegovom dostojanstv!, o rad! kao izvor!radosti # piHe !vek o rad! koji obavlja neko dr!gi.

+ stav! da rad posed!je snag! da bezvredno pretvori ! vrednost, svakako se ogleda!ti=aj >ermeti$ki> i al>emisti$ki> ideja na predrevol!=jonarne so=ijalne teorije. )adnam se prepor!$!je kao kamen m!drosti, kao lek za sve, magi$ni eliksir $ega se ondotakne, to se pretvara ! zlato. )adom se priroda pretvara ! plativ! rob!. 3vatajanstvena mo rada da prirod! pretvara ! vrednosti pre!zima se, ! prin=ip!neizmenjena, ! politi$k! ekonomij!, jedino se prena!$na veza s al>emijom zamenj!jemarksisti$kim koketiranjem sa na!$nim re$nikom >emije.

NagraJeni sastav iz %777. godine zna$ajan je ipo tome Hto dokaz!je da se politikaprin!Jivanja siromaHni> na rad, joH i tako pozno, ! Mran=!skoj s>vatala kao neHtonovo. *o sredine 9VIII veka osnovni prin=ip organiza=ije Cran=!ski> domova za

B


7/57

sirotinj! bio je srednjovekovno>riHansko s>vatanje da je obavezni rad kazna za gre>ili zlo$in.

+ protestantskoj -vropi i ! nekim gradovima severne Italije, koji s! rano biliind!strijalizovani, ovo s>vatanje je ve sto godina ranije bilo nap!Hteno. 1o jasno

pokaz!j! pionirske metode >olandski> sirotinjski> domova. 3ni s! bili le$iliHta zaisterivanje lenjosti, kao i za Cormiranje dis=iplinovane volje za rad. Nji>ova namena je

bila da od prosjaka, siro$adi i bl!dni=a na$ine !potrebljive i prod!ktivne radnike.)adni domovi ove vrste bili s! direktna s!protnost srednjovekovni> manastirski>kona$iHta? to nis! viHe azili ve mesta za prevaspitavanje oni> koje je poli=ija tamo!p!tila. *e=enija ma je glavni zadatak one novo!spostavljene naor!ane birokratije,koja je kasnije nazvana poli=ijom, bilo >vatanje prosjaka i nji>ovo smeHtanje ! ovakve!stanove. Nekoliko dana gladovanja i briljivo odmerena dnevna por=ija batina bili s!

pret>odna priprema za obrad! novopridoHli>. 2atim je sledilo navikavanje naokretanje dolapa ili na t!rpijanje, na vezenje, k!ki$anje ili predenje za ene, !

prin=ip! sve dotle dok od prosjaka ne postane radnik. + amsterdamskom sirotinjskom

dom! bio je predviJen $ak i intenzivni tretman. *a bi se izle$ili i najokorelijineradni=i, oni s! ba=ani ! jam! ! kojoj je nivo vode stalno rastao, pa s! se davljenjamogli spasiti samo isp!mpavanjem vode od j!tra do mraka. 5o postavljenom =ilj! ik!nom red!, mada ne i po sadraj! rada, ovi radni domovi s! za$e=i obavezni>Hkola.

Al>emisti$ki projekt da se m!Hkar=i i ene pretvore ! prod!ktivne radnike nije nalazioodjeka odozdo sve do d!boko ! 9I9 vek. )at protiv narodne k!lt!re i s!psisten=ijerazorio je, ! ime nove na=ionalne drave, Cino ispleten! mre! privreJivanja zaodranje ivota, zajedni$ki paHnja=i i dr!gi obli=i zajedni$kog koriHenja dobara

br!talno s! !niHteni # ali do obrazovanja proletarijata nije doHlo sve do 9I9 veka.Istori$ari sve viHe govore o jednoj plebejskoj javnosti koja je karakteristi$na za prelazod narodne k!lt!re na anonimno masovno dr!Htvo. I ovi plebej=i s! pravili r!svaj.*izali s! b!ne da bi odbranili svoje pravo !$estvovanja ! !tvrJivanj! =ena ita ikvaliteta >leba, pravi !stanak s! digli protiv d!ni$kog ropstva. Nemiri ! 9VII inaro$ito ! 9VIII vek! od -ngleske do 5r!ske, bili s! !glavnom vid otpora protiv

prin!dnog rada. 5o tome s! se ti metei razlikovali od selja$ki> !stanaka, kao i odkasniji> Htrajkova. 5rotoind!strijska plebejska r!lja brani ono Hto je -. 5. 1ompson /-.5. 1>ompson0 nazvao njenom moralnom ekonomijom". 3na !staje protiv napada nadr!Htvene osnove te ekonomije? protiv g!bitka zemljiHni> zajedni=a saterivanjemova=a ! torove, kao i protiv prin!de na rad saterivanjem prosjaka ! posebne domove.

Kako je iz ovog b!ntovnog p!ka nastao proletarijat koji Htrajk!je Kako je najzad

ostvareno ono na $em! s! se slomili zakoni o sirotinji i radni domovi ta je,etnoloHki i antropoloHki, bio onaj dogaJaj preko kojeg je najamni rad, izneraz!mljivog za>teva nove drave, postao pravo graJanina + s!Htini, bila je to nova

podela rada prema pol! do koje je doHlo ! 9I9 vek!, podela na prod!ktivn! ineprod!ktivn! delatnost # i s tim povezano iseljavanje rada iz doma i zatvaranjeene ! k!!, ! domen rada ! sen=i. 4edno besprimerno ekonomsko odvajanje polova,

besprimerno ekonomiziranje porodi=e, kao sprege najamnog rada i rada ! sen=i, kao ibesprimerna protivre$nost izmeJ! domae i javne sCere, !$inili s! da apart>ejdnajamnog rada irada ! sen=i postane osnov opstanka. 2atvaranjem domai=e !neprivreJiva$ki domen rada ! sen=i, postiglo se ono Hto se nije moglo postiizatvaranjem ova=a ili prosjaka. 5oliti$ka ekonomija je otkrila bespoln! radn! snag!

svojstven! !glavnom m!Hkar=ima, a ginekologija otkriva enskost" ene koja je ponjenom glavnom poziv! opredelj!je da b!de materi=a dr!Htva. :!Hkara= je izv!$en iz

7


8/57

domainstva, jer rad" tamo nije bio dovoljno prod!ktivan, a en! je zatvorio tamokao ! kavez, jer je raniji na$in odravanja ivota razbijen. )adna teorija vrednosti

prikaz!je radn! snag! m!Hkar=a kao katalizatora nov=a i degradira dom ! ekonomskizavisn! i, kao nikad ranije, neprod!ktivn! domai=!. 3na je sad postala lepa svojina iverna potpora m!Hkar=!, koja je za svoj rad iz lj!bavi bila !p!ivana na zaHtit! doma.

)at protiv s!psisten=ije, mogao je ra$!nati na masovn! podrHk! samo onda ako seplebejski oloH pretvori ! radni$k! klas! koja je sklona !rednom ivot! i koja se sastojiod ekonomski odvojeni> m!Hkara=a i ena. Kao $lan ove klase m!Hkara= se ponovonaHao ! zaveri sa svojim poslodav=em # oboji=a s! bili jednako zainteresovani zaekonomsk! ekspanzij! i za potiskivanje s!psisten=ije. Ipak je ova prin=ipijelnasaglasnost izmeJ! kapitala i rada, nas!prot s!psistenoiji, mistiCikovana rit!alomklasne borbe. Istovremeno je m!Hkara= kao glava porodi=e postajao sve zavisniji odnajamnine on je bio prin!Jen da sebe vidi kao optereena nosio=a svega legitimnograda ! dr!Htv!, pod stalnim pritiskom neprod!ktivne ene. ad s! ! porodi=i i

posredstvom nje sastavljena dva komplementarna oblika ind!strijskog rada? najamni

rad i rad ! sen=i. :!Hkara= i ena, oboje eCektivno ot!Jeni od neposrednog rada zaizdravanje, postali s! jedno dr!gom motiv za proCitersko iskoriHavanje odpred!zima$a i za investiranje ! kapitalna dobra. 2atim se ! 99 vek! viHak vrednostisve viHe !lagao ne samo ! takozvana sredstva za proizvodnj!. am rad ! sen=i okretaose sve viHe kr!pnijem !laganj!. + investiranj! ! k!!, gara! i k!>inj! ogleda seiH$ezavanje onog oblika domainstva koji je !smeren na neposredno izdravanje to jei znak sve veeg monopola rada ! sen=i. :eJ!tim, taj rad ! sen=i stalno semistiCikovao. etiri takve mistiCika=ije s! joH i danas na del!.

5rva se maskira pozivanjem na biologij!. 3na predstavlja ograni$enost ene na !log!majkedomai=e, kao !niverzalni> i n!an !slov koji m!Hkar=! dozvoljava da naradnom mest! bere plodove. etiri moderne na!ke kao da potvrJ!j! ov!

pretpostavk!.Etnolozi opis!j! enke majm!na kao domai=e koje $!vaj! gnezdo, dokm!ja=i na drve! id! ! lov. Iz projek=ije $ovekove porodi$ne !loge na majm!ne oniizvla$e zaklj!$ak da je $!vanje gnezda polno spe=iCi$na !loga enke, dok je pravi rad,to jest osvajanje osk!dni> res!rsa, zadatak m!jaka. :it o snanom lov=! deCiniHe sezatim kao transk!lt!rna konstanta, kao C!ndament ponaHanja >!manoida, izveden iz

bilo kojeg bioloHkog s!pstrata viHi> sisara.Antropoloki istra!iva"i porodice ne mog!da odole isk!Henj! da kod divljaka ponovo otkrivaj! svojstva sopstveni> roditelja i daobeleja stanova, ! kojima s! sami odrasli, nalaze ! Hatorima, kolibama i peinama. Izdesetina i desetina k!lt!ra prik!pljaj! dokaze za to da s! ene od!vek bile>endikepirane ! dr!Htv!, da s! podesnije za okopavanje vrta nego za lov, da s! stalno

bile $!vari=e k!e. #ociolozi, kao 1alkot 5arsons /1al=ott 5arsons0, polaze od C!nk=ijaporodi=e, kako je oni pro!$avaj! i ! svetlosti polni> !loga ! porodi=i posmatraj! sveostale str!kt!re dr!Htva. Najzad,sociolozi, na desni=i kao i na levi=i, dodaj! starommit! prosveenosti nov premaz i ponaHanje ene kao prilagoJavanje m!Hkar=!.

2ajedni$ko svim ovim teorijama je prin=ipijelno nerazlikovanje polno spe=iCi$nepodele zadataka, koja je karakteristi$na za svak! k!lt!r!, od jednokratnog, modernogekonomskog razdora ! ideologiji rada 9I9 veka koja post!lira ranije nepoznatapart>ejd meJ! teorijski ravnopravnim lj!dima"? on, !glavnom proizvoJa$ ona,!glavnom ograni$ena na privatn! i doma! sCer!. 3vo ekonomsko razlikovanje

polni> !loga bilo je nemog!no pod !slovima s!psisten=ije. 3no iskoriHava jedn!mistiCikovan! tradi=ij! da bi, de$iniu%i ono to !ene "ine kao ne&rad, opravdalo sve

ve! razlik! izmeJ! potroHnje i proizvodnje.

'


9/57

*r!ga maska rada ! sen=i zamenj!je ovaj rad so=ijalnom reprod!k=ijom". 3vasintagma predstavlja jedan nesrean pojam kojim se, po$evHi od :arksa, ozna$avameHavina aktivnosti koje ne spadaj! ! radn! ideologij!, ali koje, ipak, neko mora daobavlja # na primer voJenje k!e za najamnog radnika. 3na se bez razmiHljanja

primenjivala na sve ono Hto radi veina lj!di, ! veini dr!Htava najvei deo vremena

# to jest na s!psisten=i jalne delatnosti. 2atim je ozna$avala i aktivnosti koje s! !poznom 9I9 vek!, na primer kod :arksa, joH vaile kao neprod!ktivan najamni rad,kao Hto je rad !$itelja ili so=ijalnog radnika. o=ijalna reprod!k=ija ob!>vata daljevein! onoga Hto danas svi lj!di rade ! svom stan! i oko njega. -tiketa reprod!k=ija"os!je!je svaki pok!Haj da se s>vati razlika izmeJ! C!ndamentalnog, ivotno vanogdoprinosa ene s!psisten=ijalnoj ekonomiji i njenog neplaenog angaovanja zareprod!k=ij! ind!strijskog rada # neproduktivne !ene se, bez daljega, upisuju urubriku ,,reprodukcija.

1rei trik, kojim se rad ! sen=i maskira, jeste pramena ekonomski> kriterij !ma zaodreJivanje na$ina ponaHanja po strani od monetarnog triHta. ve neplaene

delatnosti se stapaj! ! takozvani neCormalni sektor". *ok s! stari ekonomisti svoj!teorij! zasnivali na banalnoj istini da svaka potroHnja robe impli=ira zadovoljenjeneke potrebe, novi ekonomisti id! korak dalje? za nji> je svaka lj!dska odl!ka dokaz

jednog zadovoljavaj!eg izbora. 1ako ovi $ikaHki mom=i" izraJ!j! ekonomskemodele za zlo$in, dokoli=!, !$enje, plodnost, diskrimina=ij! i izborno ponaHanje. Ni

brak ne ostaje poHteJen od toga. Geri . 6eker /GarP . 6e=ker0, na primer, polazi odpretpostavke jednog triHta polova koje se nalazi ! ravnotei i iz toga izvodi obras=ekoji opis!j! podel! outputa izmeJ! partnera". *r!gi izra$!navaj! vrednost koj!domai=a dodaje jednoj ve$eri !z televizijski program svojim nebrojenimdelatnostima izbora, podgrevanja i serviranja.

3va trea maska dop!Hta da se rad ! sen=i prikae kao onaj oblik ekonomskeprod!k=ije koji nije dovoljno ra=ionalno i prod!ktivno !obli$en da bi mogao polagatipravo na nov$an! naknad!. (no to ve%ina !ena radi nije vredno naknade# "aknikada to "ini mukarac.

etvrt! mask! rad! ! sen=i navla$e Ceministkinje. 2naj! one da je to teak rad. 3nenegod!j! i praskaj! Hto je on neplaen. *r!k$ije od veine ekonomista one pro=enj!j!da je !k!pan iznos izg!bljeni> najamnina veoma visok, a ne bezna$ajan. +z to, nekeod nji> ver!j! da je rad ena neprod!ktivan", a ipak glavni izvor tajne prvobitneak!m!la=ije" # protivre$nost koja je zapanjivala i :arksa. Na svoje marksisti$kenao$are one dodaj! Ceministi$ke nao$njake. 3ne s! !dale k!nog =vr$ka za patrijar>akoji zaraJ!je najamnin! i koji, po nji>ovom miHljenj!, iskoriHava svoj! en! isto

onako kao njegov poslodava= njega. 1ako se zavera klasni> neprijatelja nastala !. 9I9vek! ! sl!bi rasta, poja$ava ratom polova ! svakoj porodi=i. ini se, meJ!tim, daone nis! primetile da nova deCini=ija enske prirode, posle Cran=!ske revol!=ije, ider!k! pod r!k! sa odgovaraj!om novom deCini=ijom m!Hke prirode. + ovoj borbisada viHe nije re$ o jednakosti apstraktni> polova, niti o realnim >la$ama. :adanji>ova enski orijentisana perspektiva pr!a novi !vid ! dosad skrivene realitete,nji>ov spe=iCi$ni angaman je podesan za zamagljivanje klj!$nog pitanja? naime, onzamaglj!je $injeni=! da se moderne ene osaka!j! time Hto s! prin!Jene na rintanjekoje ne samo Hto je ! ekonomskom pogled! nenagraJeno ve je i ! pogled!s!psisten=ije besplodno.

#vo)enje rada u senci na *!enski rad i *rad u ku%i je "etvrta maska kojom se oniskrivljuje i prikriva, upravo na tetu !ena. 1rebalo bi, ipak, da je jasno sledee? !

&


10/57

sadaHnjem stadij!m! ind!strijskog sistema, prin!Jivanje na rad ! sen=i raste ve istoga Hto vol!men najamnog rada opada. )ad ! sen=i, koji je ve sredinom 99 vekaizg!bio svoj polno spe=iCi$an karakter, sada postaje polno ne!tralan, kao i najamnirad. I kao Hto je polno spe=iCi$na diskrimina=ija ! najamnom rad! postajala !tolikoviHe poniavaj!a !koliko s!, ! na$el!, svaki najamni rad, svako radno mesto

postajali jednako dost!pni m!Hkar=ima i enama, tako i istinska diskrimina=ija ! rad!! sen=i od sredstva za izdvajanje ena postaje novo mesto pot$injavanja.

:eJ!tim, nedavno s! neke istori$arke enskog roda iskora$ile iz okvirakonven=ionalni> kategorija i metoda. 3ne odbijaj! da svoj! tem! vide odozgo kroz

proCesionalne nao$are, ve je radije posmatraj! odozdo, ispod linije pojasa". 3nepro!$avaj! pitanja kao Hto s! raJanje, dojenje, $iHenje k!e, prostit!=ija, silovanje,prljavo r!blje i jezik, menopa!za, materinska lj!bav, detinjstvo, abort!s. 3neotkrivaj! kako ginekolozi, ar>itekte, Carma=e!ti i nji>ove kolege na istorijskimkatedrama izvla$e korist iz ovog nereda Cabrik!j!i simptome i iznosei na triHtenove terapije. Neke od nji> istra!j! k!ni ivot ena treeg sveta i !poreJ!j! ga sa

ivotom ! campo ili kampung.*r!ge istra!j! >obi koji je za ene pronaJen !gradskim $etvrtima, klinikama i politi$kim partijama? volonterstvo.

3ve novotarke koje kr$e nove p!teve i koje se !s!J!j! da ind!strijsko dr!Htvoposmatraj! s njegove tamne i prljave donje strane, osvetljavaj! i se=iraj! oblike!gnjetavanja koji s! dosad bili prikriveni. 3no Hto one saopHtavaj! nije ! sklad! s

pomodnim izmima" i ologijama". 5oHto one posledi=e ind!strijaliza=ije neposmatraj! odozgo, nji>ovi nalazi s! neHto sasvim dr!k$iji od vr>!na=a napretka okojima pesme pevaj! menaderi, neHto dr!k$ije i od nizina koje odreJ!j! proletersk!

perspektiv! i neHto dr!k$ije nego Hto je so=ijalna istorija ideologa. 3vonekonven=ionalno ensko istraivanje razbija dvostr!ki, na!$nopoliti$ki tab! #senk! koja prikriva sijamskoblizana$k! prirod! ind!strijskog rada, kao i zabran!traganja za novim pojmovima da bi se taj rad opisao.

*r!k$ije od siCraetkinja so=ijalni> na!ka, koje s! opsedn!te napretkom, za koji jenjima na nepravedan na$in" p!t zatvoren, istori$arke enske intimne sCere otkrivaj!da je k!ni radsui generis. 3ne nalaze Hirenje jedne nove egzisten=ije ! sen=i izmeJ!%7'(. i %'B(. godine # ! raznim zemljama i ! raznim ritmovima. 3ne izveHtavaj! onovom ivot! $ije Cr!stra=ije nis! manje bolne zato Hto se ponekad pokrivaj!veHta$kom pozlatom. 3ne opis!j! kako je ovaj radsui generis izvoen van grani=a-vrope zajedno s najamnim radom. 1ako dolaze do zaklj!$ka da se sv!da gde s! enena triHt! rada bile rangirane ispod m!Hkara=a, nji>ov rad, !koliko je bio neplaen, izosnova izmenio. +poredo s najamnim radom dr!ge klase, koji je za ene bio

organizovan najpre za Hivaom, pa onda za pisaom maHinom i najzad kraj teleCona,pojavljivalo se i zatvaranje ! neplaen! radn! k!!.

3vaj potp!ni preobraaj k!nog rada postaje jasan naro$ito ! jedinjenim Ameri$kim*ravama, jer je tamo izvrHen tako neposredno. 3ko %'%(. godine, !obi$ajena

proizvodna jedini=a ! Novoj -ngleskoj, joH !vek je bilo seosko domainstvo.5roizvodnja i konzerviranje ivotni> namirni=a, livenje svea, k!vanje sap!na,

predenje, tkanje, izrada ob!e, Hivenje pokriva$a, izrada tepi>a, gajenje ivine ipovra # sve se to radilo ! sopstvenoj k!i. ak i kad je domainstvo prodajompoljoprivredni> proizvoda i dodatnom zaradom, koje s! njegovi $lanovi, s vremena navreme, zaraJivali najamnim radom, moda i postizalo izvestan nov$ani pri>od, tipi$no

domainstvo ! A* je bilo preteno samostalno. K!povina i prodaja s!, $ak i ako bitada nova= prelazio iz r!ke ! r!k!, obavljane na bazi proste razmene. ;ene s! isto kao

%(


11/57

i m!Hkar=i aktivno !$estvovale ! obezbeJivanj! k!ne samostalnosti. Kada se iHlona ,,rad", ene s! $esto !nosile ! k!! isto koliko i m!Hkar=i. 1o ne zna$i da s!najamnine ena bile izjedna$ene s najamninama m!Hkara=a? ene s! samo iz!zetno,$ak i ! najamnom rad!, obavljale iste poslove kao i m!Hkar=i. 1o samo zna$i da senaHa danaHnja diskrimina=ija ena ! najamnom rad! i ! rad! ! sen=i tada joH nije

mogla ni zamisliti. + =elom svet! se razlika izmeJ! najamnina za m!Hkar=e i ene !period! od %'((Q%''(. !veala, da bi zatim za =eo jedan vek, sve do danas, ! s!Htiniostala nepromenjena. + ekonomskom pogled!, i ! poreJenj! s narednim vekom, enes! ! A*, neposredno posle rata za nezavisnost, joH !vek bile izjedna$ene sm!Hkar=ima. 3ko %'%(. godine, ! A* s! @ od svaki> @8 metara v!nene tkanine joH!vek dolazila iz k!ne proizvodnje. 3va slika se izmenila oko %'vatitizaposlenje, gde se m! odmara i gde se njegov zaraJeni nova= troHi? ako ne baH i

realnost, to je bio !zor. -n *aglas govori o politi$kom razvlaHenj! /disestablishment0ameri$ke ene koje je teklo !poredo s razvlaHenjem kolonijalnog klera. ak je i

pravo glasa enama od!zeto tek tada. 3ne s! iH$ezle iz tradi=ionalni> zanimanja kaobabi=e zamenjene s! m!Hkim ginekolozima, a isklj!$ene s! i iz novi> zanimanjatipi$ni> za srednje slojeve. + ovom istiskivanj! ene iz politi$ke ekonomije ogleda seapart>ejd na kojem se zasniva novi rad # rad ind!strijske ere. Kao Hto je novi $ovek igraJanin postao ekonomski neutrum oba pola, tako je i rad, ! teorijskom pogled!,

postao polno ne!tralni >ermaCrodit.

2a otkrie >ermaCroditske prirode modernog ekonomskog rada za>valnost d!g!jemoistori$arkama enskog roda. 3ne nam daj! izveHtaj iz prve r!ke iz tabora oni> koji s!

! rat! protiv s!psisten=ije pobeJeni? izveHtaj o onom besprimernom rad!" koji seobavlja ! sen=i moderne na=ionalne privrede. :eJ!tim, ova senka pokriva ne samorad ! k!i nego mnogo viHe, ona od pogleda ne zaklanja samo ekonomsk!egzisten=ij! ene. 3va senka je ! tok! ekonomskog razvoja nezadrivo postajala sved!a i Hira, i !z to pokrivala i sve vei deo ivota m!Hkara=a. )ad ! k!i je samo onazona na koj! je ova senka najpre pala. + ind!strijskom dr!Htv! ! kojem je sa svakimdanom nezaposleni> sve viHe ova senka e pokrivati sve vei deo egzisten=ije.Verovatno je da e domai=a ostati ikona ove egzisten=ije ! sen=i, sli$no kao Hto em!Hkara= ! radnom kombinezon! i ! eri mikropro=esora joH d!go biti ikonaind!strijskog radnika". :eJ!tim, ako se ova senovita polovina ind!strijskeegzisten=ije proglasi, kratkoe radi, kao rad ena, bila bi to peta i poslednja

mistiCika=ija apart>ejda ind!strijske ere. 3na bi li$n! realnost ene za!vek obeleilapolnim karakterom koji je pronaJen samo radi ekonomske kontrole. 2ato !pornoinsistiram na !potrebi pojma ,,rad ! sen=i" za dr!Htven! realnost $iji je prototipmoderni rad ! k!i. 5rin!da na ovaj rad ! sen=i je s!dbina nezaposleni>" !

poznoind!strijskoj epo>i, bez obzira na to koji je bioloHki pol ! pitanj!. Adiskrimina=ija !n!tar rada ! sen=i /a ne viHe prirodna" odreJenost za njega0

predstavlja b!d!i oblik izdvajanja ena i dr!gi> graJana koji s! na!$nodijagnosti=irani kao lj!di nie vrste. )ad ! sen=i i najamni rad nastali s! zajedno. 3ni

jednako ot!J!j!, mada na sasvim razli$ite na$ine ograni$avaj! delatnosti zaneposredno izdravanje. G!bitak obi$ni> !potrebni> vrednosti prisiljava izdravao=a

porodi=e na najamni rad, a njegove najblie na neplaeni rad ! k!i radi dop!ne ipoboljHanja sredstava za ivot dobijeni> preko najamnine. :og!nost ovog =epanjalj!dske delatnosti na proizvodnj! i potroHnj! stvorena je prvobitno ekonomskim

%%


12/57

odvajanjem polova i !$vrHena >eteroseks!alnim privrednim obrazovanjem male/!e0 porodi=e. 5orodi=a radnika # ! realnom so=ijalizm!" $ak viHe nego dr!gde #sastoji se od m!a i ene, na $ijoj saradnji zaptavo po$iva =elo dr!Htvo. 3vim

privrednim sparivanjem, po jedna$emina domestica spaja se s jednim vir laborans !nemoi koja se dop!nj!je porobljavanjem. 5osmatran tako, homo oeconomicusje

>ermaCrodit koji je veinom bojom koe, polom ili psi>i$kom niom vrednoH!odreJen za rad ! sen=i. Ind!strijska ekonomija postaje iz de=enije ! de=enij! svezavisnija od sposobnosti svoje ideologije da sve vei broj lj!di !smerava na rad !sen=i. + evropskim dr!Htvima jednostavno nema dovoljno ena i =rna=a za rast kakavse eli. Ko e biti odreJen za rad ! sen=i, to danas odreJ!j! !glavnom one dr!Htvenesnage koje s! ovlaHene za dijagnoz!. *ijagnoza doslovno zna$i razaznati jedno oddr!gog", diskriminirati. *anas ta re$ sl!i veinom za ozna$avanje onog $ina kojim

jedna korpora=ija eksperata stvara klijente za one !sl!ge nad kojima ima monopol. Aono Hto takvoj korpora=iji daje mog!nost da stvara zavisnost od njeni> !sl!ga takoJe

je pogodno i da klijent! nametne odgovaraj!i rad ! sen=i. Lekari i pedagozi s! tipi$niprimeri takvi> paternalisti$ki>, ekspertski> korpora=ija. 3ni svojim klijentima name!

rad ! sen=i ! oblik! potroHnje !sl!ga i zato s! plaeni iz pri>oda klijenata, bilodirektno, bilo posredno # preko poreza. Na taj na$in moderni terape!ti pomeraj! zakorak dalje model moderne porodi=e koja svoje pripadnike prisiljava na rad? stvaranje

proCesionalno kontrolisanog rada ! sen=i, ! oblasti !$enja i le$enja, kao isamopomoi, sada je glavni posao preostalog najamnog rada. 3ni koji s! plaeni dastvaraj! rad ! sen=i $ine danas radni$k! elit!. Kao Hto je rad ! k!i samo najvidljivijiist!reni deo rada ! sen=i, tako je !klj!$ivanje domai=e ! ginekoloHki plan samonajbesramniji izgovor za jedn! modern! dijagnostik! koja ob!>vata =elo dr!Htvo.esnaest st!pnjeva relativnog poniavanja, na primer, koji deCiniH! kategorije oni>koji ispadaj! iz sistema vaspitanja svalj!j! na plea nii> i viHi> ko>orti dr!Htvanesrazmeran teret rada ! sen=i i $ine to !speHnije nego Hto je ikad mogla da !$inidiskrimina=ija prema pol! ili prema rasi.

3tkrie rada ! sen=i moglo bi se pokazati za istori$ara isto toliko zna$ajnim kao ijedn! genera=ij! ranije !$injeno otkrie seljaka, plebsa i narodni> k!lt!ra kaos!bjekata istoriograCije. 1ada s! slavni Cran=!ski prosvetitelji ! svojim godiHnja=imaobrazloili potreb! pro!$avanja ivotni> oblika, oseanja, s>vatanja i materijalni>k!lt!ra siromaHni>, de=e i nepismeni>. 3ni s! na na$in izdravanja, svetkovine i

proteste plebeja=a" !smerili reClektore istorijske na!ke, $iji s! svetlosni snopoviranije bili okren!ti samo monima, slavnima, nji>ovim podvizima i graJevinama. Alikao i !staljena istorija dinastija, bitaka, trgovinski> p!teva i zakona, tako je i novaistorija mentaliteta ipak ostala bespolna? ona je ostala istorija lj!di koj! piH! istori$ari,

nekriti$ki pretpostavljaj!i da je rad !vek bio ljudski rad.:eJ!tim, novija enska" istorija nee viHe !tke prelaziti preko toga. Veinom samo

bojaljivo, $esto pla$ljivo, pa onda opet sa s!zdranom agresivnoH!, $!j! se glasovikoji govore o so=ijalnoj stvarnosti koja se ne !klapa ! slik! sveta dosadaHnjeistoriograCije. 1e nove tvrdnje mog! se s>vatiti kao mostobrani ka istorijskoj ni$ijojzemlji. 3vde se polnost otkriva kao najC!ndamentalnija istorijska kategorija !opHte.3va enska istorijaj, koja bi >tela da b!de neHto viHe od istorije $ove$anstva sCeministi$kim predznakom, otkriva da se !loga" ene ostvar!je tek ekonomskom

podelom polova # i da je rad ! sen=i domai=e postao mog! tek kada je ena"!tvrJena kao mog!a uloga za $oveka. 3va vrsta enske istorije otvara mog!nost da

se piHe istorija ekonomske polnosti # a ona se pod!dara sa istorijom novovekovne

%@


13/57

bioloHke diskrimina=ije, so=iobioloHkog seksizma i rasizma. + ovoj perspektiviistorija domai=e postaje istorija so=ioloHkog apart>ejda.

5ok!Haj da se ekonomsko izdvajanje ena ili =rna=a s>vati kao prod!etaktradi=ionalni> oblika so=ijalne kontrole !zal!dan je isto tako kao i pok!Haj da se onoHto mi danas nazivamo radom pronaJe ! dr!Htvima s!psisten=ije. 3ba ova pok!Hajasl!e istoj mistiCika=iji. Ko >oe da ono Hto se danas $ini enama, preko ekonomije !kojoj se one treniraj! kao manje vredne, t!ma$i kao prod!enje patrijar>ata i

potiskivanja ena, taj prikriva i !lepHava nepravd! kao i vlada 4!noaCri$ke)ep!blike, koja ver!je da o svom j!noaCri$kom zavi$aj! moe govoriti po analogiji snaseljavanjem iz raniji> epo>a.

Kategorija izdvajanja koja pogaJa kako ene tako i =rn=e, istorijski je nova. 5ojamproizvodne snage logi$ki izisk!je jedn! neprod!ktivn! ili reprod!ktivn! dop!n!.6iologija ! ind!strijskom sistem! sl!i za to da jednoj ili dr!goj dop!ni pridodaindivid!e.

vako ko nazeka iz nekog g!laga gleda prvenstveno kao na roba, slep je za moto kojije samo jedan itler mogao ispisati nad !lazom ! A!Hvi=? Arbeit ma=>t Crei". 3nnikad nee raz!meti dr!Htvo ! kojem je neplaeni rad 4evrejina ! logor! bio =eJen iznjega kao obavezan doprinos njegovom sopstvenom !niHtenj!. :oderna ogradaaparthejda, nikad nije samo ne$ove$na ili poniavaj!a ona !vek ima i jedn!demonsk! dimenzij!. 3na se samo do izvesnog stepena moe izraziti prozom. *a

bismo je s>vatili, moramo posl!Hati pesnika, kao Hto je 5ol elan /5a!l elan0? ,,...ioni kopaj! grob ! nebeskim visinama, oni kopaj! i kopaj!, tamo nee biti tesno".!ptilniji obli=i apart>ejda mog! zam!titi naH pogled za m+sterium ineuitatis. 1o semaniCest!je ! nema$kom CaHizm! iz proHlosti, kao i ! ovom danaHnjem,

j!noaCri$kom.

Ind!strijsko dr!Htvo se ne moe odrei svoji> rtava. ;ene 9I9 veka s! zatvorene,razvlaHene, oHteene. Neizbeno, imale s! pog!ban -corrupting, kae -n *aglas0!ti=aj na dr!Htvo ! =elini. 3ne s! ovom dr!Htv! pr!ale predmet sentimentalnogsaaljenja. +gnjetavanje !vek prisiljava svoje rtve na to da postan! kooperativniobjekti !gnjetavanja stradanjem. Nji>ov !slov za obi$n! sre! je sentimentalnointeresovanje za dr!ge kojima treba pomoi, koji treba da b!d! spaHeni ili osloboJeni.1o je pri$a koj! mi je ispri$ala Nadina Gordimer, ne o enama, ve o =rn=ima. 5ri$alami je o varljivoj leernosti kojom se pred ne!p!enima odlik!j! lj!di navikn!ti na!znemiravanje od strane poli=ije", o dranj! kojim je opremila svoj! glavn!

j!nakinj!, 6!rgerov! ker. 2a nj! nema obi$ne sree, jer ona je bolesna. 6olest koj!ona opis!je jeste g!bitak !pravo one sentimentalnosti na kojoj se danas zasnivaobi$na srea.

2a Amerik! je t! sentimentalnost dobro prikazala -n *aglas. 1o je kompleksanCenomen koji ! ind!strijskim dr!Htvima $ini s!pstrat ideologija i religija. 1o potvrJ!je$injeni=a da s! vrednosti koje se danas pripis!j! s!psisten=iji # s!psisten=iji koj!ekonomski rast neminovno razara # !pravo iste one zbog koji> rast mora ii dalje.3na transCormiHe s!psisten=ij! ! senk! ekonomije. entimentalnost izlazi na kraj sapart>ejdom, koji se zasniva na s!protnosti izmeJ! proizvodnje i potroHnje, tako Htomanip!liHe $enjom za ivotom s!psisten=ije. entimentalno veli$anje rtavaapart>ejda # ena, pa=ijenata, =rna=a, analCabeta, nerazvijeni>, narkomana,a!tsajdera i proletera # pr!a $ovek! mog!nost da sve$ano protest!je protiv sile

pred kojom se ve kapit!liralo. 1akva sentimentalnost je nepoHtenje kojeg se dr!Htvo,koje je izvrHilo nasilje nad sredinom koja m! pr!a s!psisten=ij!, ne moe odrei.

%


14/57

1akvo dr!Htvo je !p!eno na !vek novo dijagnosti=iranje oni> koje mora zbrinjavati.A ovo pokroviteljsko nepoHtenje osposobljava predstavnike potla$eni> da tee kamoi za novo i dalje tla$enje.

Ivan Ili$,Pravo na zajednitvo/om Recht au$ /emeinheit, %&'@ #hado0 1ork, %&'%0, )ad, edi=ija5e$at, 6eograd, %&'8. 5revod? Gligorije -rnjakovi /prevod je delimi$no korigovan nap. AG0.

%


15/57

Iz NA)1A 2A I13)I4+ 531-6AIvan Ili$, %&7'.

5revod? AG

:odernizovano siromaHtvo javlja se kada intezitet ovisnosti o triHt! dosegneodreJeni prag. !bjektivno, ono se doivljava kao isk!stvo Cr!striraj!eg obilja, kodosoba izobli$eni> preteranim oslanjanjem na bogatsvo ind!strijske proizvodnje. 1oisk!stvo liHava i> slobode i moi da del!j! a!tonomno, da ive kreativno ono i>os!J!je na p!ko preivljavnaje tako Hto i> dri stalno !klj!$enim ! triHne odnose. I!pravo zato Hto se ova nova vrsta impoten=ije tako snano osea, ona se teHkoizraava. vedo=i smo jedva vidljive transCorma=ije obi$nog jezika ! kojem glagole

koji s! nekada ozna$avali zadovoljavaj!e ak=ije zamenj!j! imeni=e koje ozna$avaj!pakovanja dizajnirana za pasivn! potroHnj!? na primer, !$iti" je postalo sti=anje!gleda". )e$ je o d!bokoj promeni individ!alne i dr!Htvene samosvesti. Laik nije

jedini koji osea teHko! kada eli da verno opiHe neko svoje iks!stvo. 5roCesionalniekonomisti takoJe nis! ! stanj! da prepoznaj! siromaHtvo, koje nji>ovikonven=ionalni instr!menti ne mog! da detekt!j!. + isto vreme, novo, m!tiranosiromaHtvo nastavlja da se Hiri. pe=iCi$no moderna nesposobnost da se li$ni

poten=ijali, zajedni$ki ivot i ekoloHki !slovi koriste na a!tonoman na$in, obeleavasvaki aspekt ivota ! kojem je proCesionalno oblikovana roba !spela da zamenik!lt!rno oblikovan! !potrebn! vrednost. 1ako je !niHtena skoro svaka mog!nost dase neko li$no ili dr!Htveno zadovoljstvo oseti van triHta. Na primer, sebe smatramsiromaHnim, jer je !potrebna vrednost moji> stopala izg!bljena time Hto ivim ! LosAnJeles!, na i siromaHni>, ! svet! $ije osnovne potrebe sve viHeoblik!j! ind!strijski proizvedene robe. 1aj jaz je oblik tradi=ionalnog siromaHtva,koga savim dobro objaHnjavaj! konven=ionalni termini klasne borbe.

5ored toga, modernizovano siromaHtvo razlik!jem od previsoke =ene eksternalija koj!je poveani nivo prod!k=ije svalio na okr!enje. 4asno je da zagaJenje, stres ioporezivanje nis! ravnomerno nametn!ti. 1o zna$i da ni sredstva za odbran! od tog

p!stoHenja nis! ravnomerno raspodeljena. Ali, te nove razlike ! raspolaganj! inepravde ! raspodeli dr!Htvene =ene spadaj! ! aspekte ind!strijalozovanog siromaHtvaza koje se mog! pronai ekonomski indikatori i odgovaraj!i dokazi. 1o, meJ!tim,nije sl!$aj sa ovom ind!strijalizovanom bedom koja pogaJa i bogate i siromaHne.1amo gde vlada ta vrsta bede, ivot bez ovisni$kog prist!pa robama smatra senemog!im ili kriminalnim. ;iveti bez potroHnje postaje nemog!e, ne samo za

prose$nog potroHa$a nego i za siromaHnog. va so=ijalna pomo, od aCrimativni>ak=ija /razna prava"0 do zaHtite prirodnog okr!enja, t! nije od bilo kakve pomoi.loboda da sami osmislite i podignete svoj krov nad glavom !kin!ta je ! korist

birokratski> odredbi o standardizovanom stanovanj!, ako ! A*, K!bi ili vedskoj.elok!pna organiza=ija zaposlenja, !mea, graJevinski> res!rsa i kredita Cavoriz!je

skloniHte kao rob!, a ne kao aktivnost. 6ez obzira da li taj proizvod obezbeJ!je

%8


16/57

privatni pred!zima$ ili apart$ik, krajnji is>od je isti? impoten=ija graJanina, naHeizrazito moderno isk!stvo bede.

Gde god se nad nama nadvija senka ekonomskog rasta, postajemo beskorisni osimako nismo zaposleni ili !klj!$eni ! potroHnj!. 5ok!Haj da se izgradi k!a ili namestiiH$aHen zglob, mimo kontrole ovlaHenog str!$njaka, tretira se kao anar>isti$kazavera. Izg!bili smo predstav! o svojim res!rsima, kontrol! nad ekoloHkim !slovimakoji te res!rse $ine primenljivim, samopo!zdanje koje je potrebno da bismo izaHli nakraj sa izazovima koji dolaze spolja i sa strepnjom koja dolazi izn!tra.

5ogledajmo samo kako stoji stvar sa raJanjem danas ! :eksik!? poroJaj bez pomoiproCesionalnog osoblja je postao nezamisliv za ene $iji m!evi imaj! stalan posao, patako i pravo na zdravstvene !sl!ge, ma koliko marginalne i osk!dne. Vidimo i> kakozabrin!te kr!e oko mesta za proizvodnj! beba, koja verno slede ind!strijski obraza=.+ isto vreme, nji>ove sestre iz siromaHni> pregraJa i izolovani> sela joH !vek seoseaj! sasvim kompetentnim da same dones! na svet svoj! de=!, ne znaj!i da setako izla! os!di modernog dr!Htva zbog nebrige prema potomstv!. Ali,

proCesionalno osmiHljeni modeli raJanja dospevaj! i do ovi> nezavisni> ena !poredos napredovanjem ti> modela, tenje, kompeten=ija i !slovi koji podsti$! a!tonomno

ponaHanje bivaj! !niHteni.

+ naprednom, ind!strijskom dr!Htv! moderniza=ija siromaHtva zna$i da lj!di postaj!nemoni da se sami !vere ! bilo Hta !koliko to nije zvani$no potvrJeno od straneovlaHenog proCesional=a, bio on televizijski meteorolog ili ed!kator organskanelagodnost postaje nepodnoHljiva pretnja ako se ne medikaliz!je, to jest ako se ne

pretvori ! zavisnost od terape!ta stare komHije i prijatelji se g!be, ako nema vozilakoja e premostiti !daljenost /koja je i nastala sa pojavom vozila i saobraaja0.+kratko, najvei deo vremena provodimo bez dodira sa svojim svetom, bez ikakve

predstave o onima za koje radimo, ! potp!nom nesklad! sa onim Hto oseamo.

Ivan Illi=>, 2o0ard a 3istor+ o$ 4eeds, Introd!=tion, str. viiQiR, 5ant>eon 6ooks, %&7'.

%B


17/57

5)AV3 NA K3)IN+ N-2A53L-N31Ivan Ili$, %&7'.

5revod? AG

Kao Hto je legendarni inkvizitor odbio da pogleda kroz Galilejev teleskop, tako imoderni ekonomisti odbijaj! da razmotre analiz! koja bi mogla izmestitikonven=ionalni =entar nji>ovog ekonomskog sistema. Novi analiti$ki sistem bi i>

primorao da priznaj! o$igledno? da genera=ija netriHni> !potrebni> vrednosti n!nomora za!zeti srediHte svake k!lt!re koja obezbeJ!je program za zadovoljavaj!i ivotveine svoji> $lanova.5ulture su programi za aktivnosti, a ne za $irme. Ind!strijskodr!Htvo !niHtava taj =entar tako Hto ga zagaJ!je merljivim o!tp!tom korpora=ija,

dravni> ili privatni>, degradiraj!i ono Hto lj!di rade ili prave samostalno. 5osledi=atoga je da dr!Htvo postaje monolitni sistem ispor!ke, velika igra ! kojoj se svakidobitak za jednog izokree ! g!bitak ili teret za nekog dr!gog, dok istinskozadovoljstvo izmi$e svima.

Ivan Illi=>, 1>e )ig>t to +seC!l +nemploPmentS /ovaj esej je objavljen i kao posebno izdanje0,2o0ard a 3istor+ o$ 4eeds, 5ant>eon 6ooks, %&7'.

%7


18/57

1AN1AL3V- 531)-6-Ivan Ili$, %&78 kasnija verzija poslednjeg poglavlja6edicinske 4emezis/%&70

5revod? AG

5rometej nije bio 3bi$ni ovek, ve devijant. Gonjen pleoneksijom ili radikalnompo>lepom, nar!Hio je grani=e lj!dskog stanja. + svom hubrisuQ neizmernoj o>olosti Qdoneo je vatr! s nebesa i tako na sebe prizvao Nemezis. 6io je prikovan za sten! naKavkaz!. 3rao m! je kidao jetr!, ali s!rovi bogovi is=eljenja s! ga odravali ! ivot!tako Hto s! m! svake noi obnavljali !trob!. !sret sa Nemezis napravio je od togklasi$nog j!naka stalni podsetnik na ne!moljiv! kosmi$k! odmazd!. 5ostao je temaepske tragedije, ali sig!rno ne i !zor za svakodnevne tenje. Ali, Nemezis je danas

postala endemska ona je zaveHtanje progresa. 5aradoksalno, ona se Hiri !poredo sgraJanskim pravima, obrazovnim sistemom, me>ani$kim !brzanjem i medi=inskomzaHtitom. 3bi$ni $ovek je postao rtva lj!bomorni> bogova. Ako naHa vrsta joH imaHanse da preivi, ! tome e !speti samo ako pronaJe na$in da ivi s tom grani=omO

Ne!toljiva po>lepa i slepa istrajnost prestali s! da b!d! neHto >erojsko postali s!svakodnevna dr!Htvena obaveza ind!strijalizovanog 3bi$nog ovekaO Klasi$nanemezis je bila kazna zbog gr!bog nar!Havanja boanski> privilegija /prirodni>grani=a0. Ind!strijska nemezis je odmazda zbog posl!Hne parti=ipa=ije ! dr!Htv!.

Ivan Illi=>, 1antalizing Needs" /%&780, 2o0ard a 3istor+ o$ 4eeds, 5ant>eon 6ooks, %&7'.

%'


19/57

531)-6-Ivan Ili$, %&&(.

5revela? Lj!bi=a tankovi

6ez obzira gde p!t!jete prizor je isti. vet je pretrpan vodotornjevima i mestima zaparkiranje, agrobiznisom i ogromnim gradovima. Ali sada, poHto je razvoj zavrHen,ispostavilo se da je 2emlja bila pogreHno mesto za takv! graJevin! # projekat rastase !brzano pretvara ! r!Hevine, star!dij!, sa kojom moramo na!$iti da ivimo. 4oH predvadeset godina je !o$eno da s! posledi=e oboavanja rasta protivne namerama".:agazin 2ime i> danas objavlj!je ! apokalipti$nim pri$ama za naslovn! stran!. Nikone zna kako iveti sa ovim novim, zastraH!j!im ja>a$ima apokalipse, koji> ima

znatno viHe nego $etiri # promenljiva klima, genetska is=rpljenost, zagaJenje, slomrazli$iti> im!niteta, podizanje nivoa mora i milioni izbegli>. ak i kada se pokren! ta

pitanja, naJemo se ! nemog!oj nedo!mi=i da li da pribegnemo pani=i ili =inizm!. Alimnogo gori od opstajanja s tim promenama ivotne sredine jeste !as ivljenja sa

potrebama na koje smo navikli, koje je !stanovilo razdoblje $etvorode=enijskograzvoja. 5otrebe koje je ples na kiHi razvoja potpalio nis! samo opravdanje za

p!stoHenje i trovanje zemlje one s! delovale i na d!bljem nivo!. 3ne s! preobrazilelj!dsk! prirod!. 5reoblikovale s! !m i raz!m homo sapiensa ! !m i raz!m homomiserabilisa. 3snovne potrebe" s! moda najpodm!klije zaveHtanje razvoja.

5reobraaj je trajao nekoliko vekova. IzvoriHte po!zdanosti tokom tog vremena bila je

promena, neki je nazivaj! progres, neki razvoj, a neki rast. 1okom ovog sek!larnogpro=esa, lj!di s! tvrdili da s! otkrili res!rse" ! k!lt!ri i prirodi# Hto je bilo nji>ovozajedni$ko dobro # i pretvorili i> ! ekonomske vrednosti. Istori$ar osk!di=e

pripoveda pri$!. Kao pen!Havi krem koji se iznenada pretvara ! p!ter, homomiserabilis se iznenada pojavio, gotovo preko noi, iz m!ta=ije homo economicusa,glavnog j!naka osk!di=e. 5osleratna genera=ija bila je svedok ove promene ! lj!dskoj

prirodi od obi$nog $oveka do $ovekapotreba. 5olovina svi> pojedina=a roJeni> nazemlji kao homopripadaj! toj vrsti.

Ar>eoloHka pro=ena je da !k!pan broj odrasli> pojedina=a homo sapiensa koji s!ikada iveli, ne prelazi pet milijardi. 3ni s! iveli od vremena s=ena lova iz mlaJegkamenog doba ! peini Lasko do godine kada je 5ikaso Hokirao svet !asom Gernike.1o s! desetine >iljada genera=ija koje s! ivele >iljadama razli$iti> ivotni> stilova igovorili nebrojeno mnogo razli$iti> jezika. 1o s! bili sneni lj!di i sto$ari, )omani i:ongoli, mornari i nomadi. vaki na$in ivota odreJivao je !slov da se b!de $ove$anna razli$it na$in? pored motike, vretena, drveta, bronze ili gvozdeni> or!Ja. Ali !svakom sl!$aj!, biti $ovek zna$ilo je zajedni$ko pokoravanje vladavini n!nosti naodreJenom mest!, ! odreJenom vremen!. vaka k!lt!ra je ov! vladavin! n!nosti

prevela ! dr!ga$iji idiom. A svako s>vatanje n!nosti izraeno je na dr!ga$iji na$in# bilo da se odnosilo na sa>ranjivanje mrtvi> ili isterivanje stra>ova. 3va ogromnaraznolikost k!lt!ra svedo$anstvo je plasti$nosti elje i $enje koja je imala dr!ga$iji!k!s ! svakom pojedin=! i svakom dr!Htv!. :aHta je navela 1ongan=e da ! kan!ima

preJ! >iljade milja okeana. 3na je navela 1olteke iz :eksika da sagrade >ramove !Viskonsin!, m!slimane iz poljne :ongolije da posete Tab! i kote da posete vet!

%&


20/57

zemlj!. Ali, !prkos svim obli=ima bola i stra>opoHtovanja, stra>ovlade i od!Hevljenja,zbog nepoznatog Hto dolazi posle smrti niHta ne !kaz!je na to daje praota$ka polovina$ove$anstva isk!sila bilo Hta Hto li$i na ono Hto mi !zimamo zdravo za gotovo !sledodreJenosti potreba.

*r!gi i vei deo $ove$anstva roJenje ! epo>i koje se i ja seam, posle Gernike, %& lj!di zavisna od elektri$ne energije, sinteti$ke odee, nezdrave>rane i p!tovanja. 3ni zaista d!e ive ali !koliko ver!jemo osteopalentolozima koji$eprkaj! po grobljima da bi pro!$avali kosti, kod dr!gog dela $ove$anstva

propor=ionalno vei deo lj!di s! pot>ranjeni i imaj! smanjene Cizi$ke mog!nosti. Aveina od sada ivi> pet milijardi bez dvo!mljenja pri>vata svoje lj!dsko stanje kaostanje zavisnosti od roba i !sl!ga, zavisnosti koj! nazivaj! potreba. + samo jednojgenera=iji, $ovek potreba # homo miserabilis 7postao je pravilo.

Istorijski pokret 2apada, pod zastavom evol!=ijeDprogresaDrastaDrazvoja, otkrio je, azatim i propisaopotrebe. + ovom pro=es!, moemo posmatrati prelaz od $oveka,neveHtog tr!dbenika, ka $ovek!, zavisnik! o potrebama. 5odelio sam ovaj esej ! dva

dela. + prvom sam sak!pio neka zapaanja o Cenomenologiji potreba, a ! dr!gom!lazim ! trag istoriji homo miserabilisa ! svetlosti termina potrebe" ! kontekst!zvani$nog disk!rsa razvoja koji po$inje od predsednika arija 1r!mana.

NI N+;N31I, NI1I ;-L4-

1eHko je !verljivo govoriti o istori$nosti potreba. 5ostojanje odredivi> i izmerivi>lj!dski> potreba postalo je toliko prirodno da smo spremni da odreJenim bakterijama

pripis!jemo potreb! za kiseonikom, dok istovremeno za Alberta Velikog, koji jegovorio o elji velikog kamena da pada dok ne dostigne =entar zemljine k!gle,

$!vamo snis>odljiv osme>.Lj!dsko stanje je po$elo da se deCiniHe prema zajedni$kim potrebama $lanovazajedni=e. 2a nov! genera=ij!, potrebe koje s! zajedni$ke m!Hkar=ima i enama,!tim i belim # pre nego zajedni$ko dostojanstvo ili zajedni$ko isk!pljenje ! rist!ili nekom dr!gom 6og! # znak s! i ispoljavanje zajedni$ke $ove$nosti. 5otrebe se sa

bezobzirnom blagonaklonoH! pripis!j! dr!gima. Novi moral, zasnovan napripisivanj! osnovni> potreba daleko je !speHnije pridobijao opHte poverenje negonjegov istorijski pret>odnik, pripisivanje !niverzalne potrebe za ve$nim spasenjem.2a>valj!j!i tome potrebe s! postale svetska osnova opHti> dr!Htveni> izvesnosti,koje potisk!j! nasleJene k!lt!rne i religijske pretpostavke o lj!dskom ograni$enj! !oblast takozvani> li$ni> vrednosti koje, ! najboljem sl!$aj!, zasl!!j! odreJeno

poHtovanje. irenje potreba koji je moderan razvoj stvorio nee biti okon$ano sakrajem disk!rsa razvoja.

LakHe je otarasiti se nedovoljno klimatizovani> viHespratni=a an !ana ! 5ortorik!nego !gasiti !dnj! za veHta$kom klimom. 3d kada je ta !dnja postala potreba,

postizanje konCora na ostrv! izloenom trgova$kim vetrovima postalo je veomaoteano. 5ravo na p!n! zaposlenost d!go e se posmatrati kao neostvariva tenja, prenego Hto e potreba ena za zaposlenjem sa p!nim radnim vremenom bitidekonstr!isana. *vadeset godina posle javnog priznanja da s! medi=inske !sl!ge odmarginalnog zna$aja za zdravlje na=ije, troHkovi nezdrave proCesionalne medi=inenastavljaj! da premaH!j! troHkove zdravog na$ina ivota. :nogo je lakHe postii

konsenz!s ! +N da je epo>a razvoja okon$ana, da je vreme da se tenje za mirom ipravdom vee za organizovano zadovoljavanje potreba, nego Hto e se naii na opHte

@(


21/57

pri>vatanje ideje da s! potrebe dr!Htvena navika nastala ! @(. vek! i navika koj! jepotrebno nap!stiti ! sledeem.

2a lj!de oblikovane moralnom klimom koja je vladala pret>odni> pedeset godina,pitanja o pojmovnom stat!s! potreba zv!$e !vredljivo za gladne, razorno za naHzajedni$ki temelj morala, a isto tako i besmisleno. 1e je lj!de potrebno podsetiti da jedr!Htvena rekonstr!k=ija homo sapiensa /m!drog ili $oveka od !k!sa0 ! "oveka

potrebapreina$ila stat!s n!nosti. Nekada deo lj!dskog stanja, n!nost se pretvorila !neprijatelja ili zlo.

*e=enije razvoja mog! se s>vatiti kao epo>a tokom koje se, !z ogromne troHkove,Hirom sveta odvijala sve$anost obeleavanja kraja n!nosti. kole, bolni=e, aerodromi,kaznene !stanove i instit!ti za mentalno zdravlje, kao i mediji, mog! se posmatratikao mrea >ramova posveeni> dekonstr!k=iji n!nosti i obnavljanj! elja za

potrebama. 1okom ind!strijskog doba, za vein! lj!di koji s! iveli ! tadaHnjimk!lt!rama, ivot je joH !vek bio zasnovan na priznavanj! grani=a koje se jednostavnone mog! prekora$iti. ;ivot je bio ograni$en !n!tar stvarnosti nepromenljivi> n!nosti.

1lo je raJalo samo poznate !seve za p!tovanje do triHta bilo je potrebno tri dana sinje mogao po o=! zaklj!$iti kakva ga s!dbina o$ek!je. 2bog potrebe" koja je zna$ilan!nost potreba kakve moraj! biti". 1akve potrebe, koje zna$e n!nost, morale s! setrpeti.

vaka k!lt!ra je bila dr!Htvenigetalt koji pretpostavlja pri>vatanje potreba najednom mest!, ! jednoj odreJenoj genera=iji. vaka je bila istorijski izrazjedinstvenog slavljenja ivota ! okvir! veHtine patnje koja je !$inila mog!im da seslave n!nosti. 3no Hto je posredovalo izmeJ! elje i patnje razlikovalo se od k!lt!redo k!lt!re. 1o s! mogle biti dobre ili loHe zvezde # ili li$na karma veHti$arenje i zlid!>ovi # ili proviJenje. + moralnoj ekonomiji opstanka, postojanje elja !zimalo se

zdravo za gotovo, baH kao i !verenje da se one ne mog! !miriti.:eJ!tim, kada s! se ! modernom dik!rs! razvoja pojavile potrebe, one nis! bile nin!nosti niti elje. )azvoj je re$ koja zna$i obeanje # zajam$en! mog!nost da se

prekrHi pravilo n!nosti !z pomo novi> moi na!ke, te>nologije i politike. 5od!ti=ajem ovog obeanja, doHlo je takoJe i do promene stat!sa elja. Nada zadostizanjem dobra, zamenjena je o$ekivanjima da e potrebe biti odreJene izadovoljene. NaglaHavamo da o$ekivanja !p!!j! na ,joH nije" dr!ga$ije od nadanja.

Nada izvire iz n!nosti koja >rani elj!. Nada je !smerena prema nepredvidljivom,neo$ekivanom, iznenaJ!j!em. 3$ekivanja izvir! iz potreba koje pot>ranj!jeobeanje razvoja. 3na s! !smerena prema pretenzijama, pravima i za>tevima. Nadase obraa posredovanj! neke dr!ge li$nosti, bilo lj!dske ili boanske. 3$ekivanja s!zasnovana na C!nk=ionisanj! bezli$ni> sistema koji e obezbediti >ran!, zdravstven!zaHtit!, obrazovanje, sig!rnost i dr!go. Nada se s!o$ava sa nepredvidljivim, o$ek!jeverovatno.

Nade s! se pretvorile ! o$ekivanja. Kada s! n!nosti po$ele da blede pod svetloH!razvoja elje s! se preobrazile ! za>teve. Kada se to dogodilo, nada i elja se

pojavlj!j! kao ira=ionalni ostatak mra$nog doba. Lj!dski Cenomen je prestao da sedeCiniHe veHtinom trpljenja n!nosti sada se on s>vata kao mera pripisani>nedostataka koji se pretvaraj! ! potrebe.

3vaj preobraaj se, za vein! lj!di na svet!, dogodio tokom poslednji> tridesetgodina. 5otrebe s! tek nedavno postale !niverzalno isk!stvo, a lj!di s! tek sada po$elida govore o svojim potrebama za skloniHtem, obrazovanjem, lj!bavlj! i li$nom

@%


22/57

intimom. *anas je postalo gotovo nemog!e pori=ati postojanje potreba. 5odpre!tnim pretpostavkama razvoja, sr$ani bajpas viHe se ne posmatra kao okr!tnaelja ili pomodni za>tev bogati>. + okvir! konteksta tvrdoglave pob!ne protivn!nosti, strana= je postao katalizator koji integriHe elj! i gre> ! opipljiv! stvarnost

potrebe. 5aradoksalno, ta stvarnost svoj p!ni legitimitet postie samo kada se potrebe

koje oseam pripis!j! stran=ima, $ak i onda kada je o$igledno da veina te potrebejednostavno ne moe da zadovolji. 5otreba, tada, simboliz!je normalno stanje homomiserabilisa. 3na simboliz!je neHto Hto je deCinitivno izvan domaHaja veine. *a bi seraz!melo kako se zapalo ! ov! Hlep! !li=!, po!$no je pratiti etape kroz koje je, tokom

protekli> nekoliko de=enija, predstava o potrebama bila povezivana sa ekonomskim idr!Htvenim razvojem.

531)-6-" + *IK+)+ )A2V34A

5oliti$ka tenja za razvojem !vela je potrebe ! politi$ki disk!rs 2apada. + svomprist!pnom govor!, ameri$ki predsednik ari 1r!man zv!$ao je potp!noverodostojno kada je zast!pao potreb! za ameri$kom interven=ijom radi postizanjaind!strijskog progresa" dr!gi> na=ija ! =ilj! podizanja ivotnog standarda" !nerazvijenim podr!$jima" sveta. 3n nije pomen!o revol!=ij!. Njegov =ilj je bio daolakHa teret siromaHni>", a to se moe postii proizvodnjom viHe >rane, viHe odee,viHe graJevinskog materijala i viHe maHina". 3n i njegovi savetni=i s! posmatralive! proizvodnj! kao klj!$ prosperiteta i mira".%Govorio je o legitimnim tenjama,a ne o potrebama. 1r!man je zaista bio veoma daleko od toga da pripis!je lj!dima!niverzalni sk!p odreJeni> potreba koje izisk!j! da b!d! zadovoljene pomo!razvoja.

+ doba 1r!manovog govora, siromaHtvo # ! smisl! triHne ekonomije # joH !vek je

bilo s!dbina, zajedni$ka velikoj veini ! svet!. IznenaJ!j!e je Hto je nekoliko na=ijaizbeglo ovoj s!dbini, pot>ranj!j!i zbog toga istovetn! elj! kod dr!gi>. 1r!manovzdrav raz!m navodio ga je da ver!je daje !niverzalno pravo progresa primenjivo, nesamo na izolovane pojedin=e ili gr!pe, ve preko na=ionalni> ekonomija i na vein!$ove$anstva. toga je koristio termin nerazvijeni" za kolektivne dr!Htvene entitete, igovorio o potrebi da se stvori ekonomska osnova" sposobna da zadovoljio$ekivanja koja je moderni svet pokretao" kod lj!di Hirom planete.@

*vanaest godina kasnije, Amerikan=i s! $!li da Lj!di ! kolibama i selima polovinezemljine k!gle bore se da raskin! okove masovne bede... :i smo se zavetovali da im

pomognemo kako bi oni pomogli sami sebi... Na to smo se zavetovali ne zbog toga

Hto s! nam potrebni nji>ovi glasovi, ve zato Hto je tako ispravno". o$ekivanja, razvoj je samim tim morao !niHtiti nasleJene okove.

Njegov govor simboliHe sve ve! saglasnost ! jedinjenim *ravama ! tome da s!lj!di veinom lj!di potreba, da im potrebe daj! prava, da se ta prava prevode !

polaganje prava na brig!, a samim tim se postavljaj! d!nosti pred bogate i mone.

5rema Kenedij!, te potrebe nis! po svojoj prirodi samo ekonomske. iromaHne"na=ije s! prepoznale potreb! za intenzivnim programom pomoi", potreb! zadr!Htvenim progresom koji je neizbean !slov za rast, a ne zamena za ekonomskirazvoj... 6ez dr!Htvenog razvoja velika veina lj!di ostaje ! siromaHtv!, dok

privilegovana manjina koristi pogodnosti rast!eg obilja".

@@


23/57

Godin! dana po Kastrovom dolask! na vlast, Kenedi je obeao viHe od p!keekonomske ili te>ni$ke pomoi sve$ano se obavezao na politi$k! interven=ij! #pomo mirnoj revol!=iji nade". 5otom je ! potp!nosti !svojio preovlaJ!j!!konven=ionaln! retorik! politi$ke ekonomije. :orao se sloiti sa r!H$ovom koji m!

je ! 6e$! rekao Kontin!irani revol!=ionarni pro=es ! razli$itim zemljama je stat!s

kvo, a svako ko pok!Hava da za!stavi taj pro=es ne samo da prekraja stat!s kvo, ve jei agresor".81ada je Kenedi naglasio Hokantna i >itna stanja" i potreb! za savezomza dr!Htveni progres". 2a 1r!mana, moderni svet je bio taj koji je pokren!o novetenje", i on se !sredsreJivao na potreb! da se olakHa breme nji>ovog siromaHtva".Kenedi je verovao da polovina sveta ivi ! okovima bede" sa oseajem nepravdekoja proizvodi politi$ki i dr!Htveni nemir". Iz !gla 6ele k!e Hezdeseti> godina,siromaHtvo je prestalo da b!de s!dbina postalo je opera=ionalni kon=ept # rez!ltatnepravedni> dr!Htveni> i ekonomski> !slova, nedostatak modernog obrazovanja,

preovlaJivanje neodgovaraj!e i zaostale te>nologije. iromaHtvo se tada posmatralokao k!ga, donekle podlona terapiji, problem koji se moe reHiti.

+jedinjene na=ije s! %&B@. godine po$ele da opera=ionaliz!j! siromaHtvo. Generalnisekretar je !p!ivao na lj!de koji ive ispod pri>vatljive donje grani=e standarda".Verovao je ! dve predstave? $ove$anstvo se moe sada razdvojiti na one iznad i oneispod merljivog standarda a nova birokratija je bila pozvana da !spostavi kriterij!mza odreJivanje toga Hta je pri>vatljivo, a Hta nije. 5rvi instr!ment stvoren da !stanoviovaj standard nazvan je N65 /na=ionalni br!to proizvod0. 3vo pomagalo, prvi p!t

javno !potrebljeno kasni> $etrdeseti> godina @(. veka, predstavlja iznenaJ!j!imentalni mikser koji mesa sve robe i sve !sl!ge proizvedene od strane svi> lj!di ideCiniHe rez!ltiraj!i omlet kao br!to vrednost na=ije. 3va $!dna na=ionalna br!tomeHavina =edi iz stvarnosti samo one karakteristike koje ekonomisti mog! da svare.Ve kasni> sedamdeseti> godina postalo je jasno da kako pod okriljem razvoja N65

raste, veina lj!di postaje siromaHnija.5redsednik vetske banke je %&7oda". Iz tog razloga, :eknamara je objavio da =entralni =ilj politikarazvoja treba da b!de napad na apsol!tno siromaHtvo" koje je posledi=a ekonomskograsta i koje pogaJa (U od skoro dve milijarde pojedina=a koji pripadaj! na=ijama !razvoj!". 5rema njem!, ova n!spojava razvoja je tako ekstremna da degradira ivote

pojedina=a ispod donje grani=e lj!dskog dostojanstva".B3n je ! okvir! vetske banke!stanovio gr!p! str!$njaka koja je zapo$ela da prevodi te norme lj!dskogdostojanstva" ! te>ni$ke mere izdvojeni>, spe=iCi$ni> potreba koje se mog! izraziti

monetarnim terminima. +p!ivanje na potrebe" postaje metod pomo! kojeg,odsada, na!$ni=i dr!Htveni> na!ka i birokrate mog! razlikovati p!ki rast od istinskograzvoja.

ve dok je siromaHtvo bilo sinonim za lj!dsko stanje, bilo je posmatrano kaoproimaj!a osobina ! dr!Htvenom krajolik! svake k!lt!re. Iznad svega, ono je!p!ivalo na nesig!rne !slove ! kojima je veina lj!di, veim delom vremenaopstajala. iromaHtvo je bilo opHti kon=ept za spe=iCi$no k!lt!rno t!ma$enjeneop>odnosti ivljenja ! veoma sk!$enim grani=ama, razli$itim na razli$itim mestimai ! razli$itim razdobljima. 1o je bio naziv za jedinstven i ekoloHki odriv na$in borbesa istorijskim datostima, a ne te>ni$ki konstr!isana n!nost, potreba" da se s!o$imosa neizbenim, ne nedostatak. iromaHtvo se, barem ! >riHanskoj -vropi, posmatralo

kao neizbena s!dbina nemoni>. 3no ozna$ava ontoloHk! sit!a=ij! svi> oni> koji

@


24/57

moraj! !mreti... ali ne joH". 2aista, niti mo, niti bogatstvo, a niti siromaHtvo nijepovezivano sa prod!ktivnoH! sk!pina ili pojedina$ni> lj!di.

1a neminovnost da se pri>vati s!dbina, kismet, proviJenje, 6oja volja bila jepodrivena Hirenjem prosvetiteljstva. 1okom ranog @(. veka, ono je izg!bilo veliki deosvoga legitimiteta kada je progres po$eo da ozna$ava te>noloHk! i politi$k! pob!n!

protiv svi> ideologija koje priznaj! pravilo n!nosti. Ve ! doba parne maHine,inenjer je postao simbol oslobodio=a, mesije koji e povesti $ove$anstvo ! osvajanje

prirode. 5o$etkom @(. veka i samo dr!Htvo je postalo s!bjekt manip!lativnoginenjerstva. *r!Htveno prevoJenje progresa ! proCesionalno voJeni razvoj !$inilo je

pob!n! protiv n!nosti programiranom zarazom. 1o najbolje pokaz!jepoistoveivanje milosrJa sa te>ni$kim pokroviteljstvom ! doba progresa, izraeno !so=ijalnim en=iklikama pape 5avla VI. 1aj papa je bio d!boko posveen svetom MranjiAsiHkom # koji se ven$ao sa Gospom siromaHtva. 5a ipak, on je svoje vernike

po!$avao o d!nosti poveanja prod!ktivnosti i pomaganj! dr!gi> ! razvoj!.

Pojedina"ne nacije moraju pove%ati nivo kvantiteta i kvaliteta proizvodnje da bi !ivot

svih svojih gra)ana u"inile istinski ljudski dostojanstvenim, i pomogli sveukupnomrazvoju ljudske rase.7

Potpun razvoj pojedinca mora biti pra%en razvojem ljudske vrste i mora biti postignut

zajedni"kim naporom.'

+ re$eni=ama ove vrste, =rkvene voJe svi> veroispovesti, nijansi i politi$ki>opredeljenja blagoslove pob!n! protiv lj!dskog stanja. 5apa 5avle VI je zna$ajan jer

je on namamio ostale. + ovoj en=ikli=i papa, meJ!tim, joH !vek govori jezikompedeseti> godina. Kao i za 1r!mana, siromaHtvo je za njega joH !vek predstavljalonek! vrst! zajedni$kog dna? stanje od kojeg zapo$inje progres.

edamdeseti> godina siromaHtvo je ! javnom govor! steklo nov! konota=ij! #ekonomskog praga. 1o je kod moderni> lj!di promenilo njegov! prirod!. iromaHtvoje postalo mera za nedostatak koji neka osoba ima ! smisl! potrebne" robe, a joH viHepotrebni> !sl!ga". *eCinisanjem siromaHni> kao oni> kojima nedostaje ono Hto bimogli k!piti nov=em kako bi postali !istin! lj!di", siromaHtvo, ! Nj!jork! baH kao i! -tiopiji, postaje apstraktna !niverzalna mera smanjene potroHnje.&3ni koji opstan! i

pored indeksa smanjene potroHnje time se smeHtaj! ! nov!, podlj!dsk! kategorij! iposmatraj! se kao rtve dvostr!ke nevolje. Nji>ovo de$actopostojanje postaje gotovoneobjaHnjivo ekonomskom terminologijom, dok se nji>ovo stvarno delovanje radi

postojanja ozna$ava kao podlj!dsko, !koliko i> ve iskreno ne posmatamo kaonelj!dske i nedoli$ne.

5oliti$ari s! !klj!$ili siromaHtvo ! svoje platCorme, a ekonomisti s! po$eli daiz!$avaj! teorijski zna$aj ovog neelasti$nog praga. + ekonomskoj teoriji se ne moegovoriti o /ekonomskim0 za>tevima ispod nivoa pri>oda na kome potrebe postaj!s!pstan=ijalno nemerljive. Lj!dima koji s! izg!bili svoje postojanje izvan ekonomijegotovog nov=a i koji pod tim !slovima imaj! samo povremeni i minimalni prist!pgotovom nov=!, nedostaje mo ponaHanja prema ekonomskoj ra=ionalnosti oni nemog!, na primer, sebi pri!Htiti da trg!j! >ranom ! zamen! za skloniHte ili za ode! ilior!Je. Niti s! deo ekonomije, niti s! sposobni da ive, oseaj! ili se ponaHaj! kao Htos! to $inili pre g!bitka podrHke moralne ekonomije opstanka. Nova kategorijaekonomski> bogalja, tako odreJeni>, moe, ! stvari, opstati, ali oni ne !$estv!j! !

potp!nosti ! karakteristikama homo economicusa. 3ni postoje # sv!da na svet! #ali s! marginal=i, ne samo ! odnos! na na=ionaln! ekonomij!, ve i na samo moderno

@


25/57

$ove$anstvo, od kada je potonje, od vremena :andevila, deCinisano kao sposobnostpravljenja izbora ! okolnostima osk!di=e. 2a razlik! od svoji> predaka, oni imaj!>itne ekonomske potrebe, a za razlik! od legitimni> !$esnika ! modernoj ekonomiji

# bez obzira koliko siromaHni> # bilo kakav izbor izmeJ! alternativni>zadovoljenja, koji je sadran ! kon=ept! ekonomske potrebe, za nji> ne vai.

Nije $!dno Hto s! pop!la=ione karakteristike" po$ele da se obra$!navaj! ! razvojnojra$!ni=i. 5op!la=ije prestaj! da b!d! egzogeni objekat prema kome treba planiratirazvoj. +mesto toga obra$!navaj! se kao rast!e promenljive pop!t kapitala i

prirodni> res!rsa. *ok je po$etkom pedeseti> godina problem zemalja ! razvoj!posmatran kao ! s!Htini problem proizvedenog bogatstva, krajem iste de=enije Hirokoje pri>vaeno da klj!$ni Caktor nije proizvodnja, ve pre sposobnost da se proizvodiono Hto je svojstveno lj!dima.%(Lj!di tako postaj! legitimni sastojak ekonomskograsta, od kada razvoj # razli$it od rasta N65 # mora a!tomatski !klj!$ivati i jedno idr!go. Neodgovaraj!e kvaliCikovani ili iskoriHeni lj!di sve viHe s! se spominjali kao

breme ili ko$ni=a razvoja. 3vaj trei evol!tivni korak, koji ! ra$!ni=! ekonomskog

rasta !klj!$!je lj!dski Caktor, imao je istorij! koja osvetljava semantik! re=i potrebe.redinom pedeseti> godina ekonomisti s! pod !ti=ajem V. Art!ra L!isa po$eli datvrde da odreJene komponente medi=inski> i obrazovni> !sl!ga ne treba da se

posmatraj! kao li$na potroHnja, jer s! n!an pred!slov ekonomskog razvoja.%%Velikerazlike ! rez!ltatima sli$ni> razvojni> politika ! zemljama isti> nivoa monetarnog

pri>oda ne mog! se objasniti bez obraanja panje na investi=ije ! lj!de. Kvalitet iraspodela ob!ke, Cizi$ko blagostanje, dr!Htvena dis=iplina i parti=ipa=ija po$eli s! dase nazivaj! rezid!alni Caktor". Nezavisno od koli$ine kapitala i raspoloive radnesnage, izgledalo je da ekonomski razvoj zavisi od ovi> dr!Htveni> kvaliCika=ija lj!di !smisl! nji>ove relevantnosti za ekonomij!. -konomski progres sredinom Hezdeseti>godina bio je !slovljen sposobnoH! da se ! velik! pop!la=ij! lj!di !sadi potreba zakvaliCikovanom radnom snagom". 3brazovanje, zdravstvena sl!ba, javnoinCormisanje i menadment lj!dski> res!rsa bili s! !veliko razmatrani ! mnogim

podr!$jima planiranja radne snage". VoJe pop!larni> pokreta koji s! promovisaliprosveivanje" od 1rivandr!ma do 6razila s!, ! stvari, podravali ist! idej! # svedok lj!di ne promene i ne prepoznaj! svoje potrebe, ne mog! doprinositi rast!

prod!ktivni> sila.

1a e!Corija nije d!go trajala. 1okom sedamdeseti> godina dva empirijska zapaanja!slovila s! kon=ept lj!dskog kapitala%@razvijen Hezdeseti> godina. jedne strane,

pretpostavka da se vrednost obrazovanja ili medi=inski> !sl!ga neposredno odraavana ob!$enost radne snage izg!bila je dosta na svom kredibilitet!. Ne moe se dokazati

da s! investi=ije ! Hkole ili klinike bile !zro$no povezane sa pojavom prod!ktivniji>lj!di. dr!ge strane, radna teorija vrednosti je izg!bila svoje zna$enje, $ak i !najHirem smisl! pomo! koga je i !Hla ! glavni tok ekonomske misli. 5ostalo jeo$igledno da, poHto nije pridavao zna$aj raspoloivoj ob!$enosti radne snage,modernizovani sektor ne moe obezbediti dovoljan intenzitet rada da bi omog!iodovoljno radni> mesta ! =ilj! opravdavanja ekonomski neop>odne preraspodele

pri>oda koj! sadri troHak za so=ijalne !sl!ge. A ni jedna zamisliva razvojna strategija!smerena na zapoHljavanje ne moe stvoriti plaena radna mesta na kojima bi sezaposlila treina stanovniHtva sa najviHe mana ! bilo kojoj na=iji, a posebno ne !onima ! razvoj!. 5osledi=a toga je da s! planeri tokom osamdeseti> godina melodij!razvoja preba=ili ! * mol. 5od razli$itim oznakama, pred!zeli s! ekonomsk!

koloniza=ij! neCormalnog sektora. *ozvolili s! lj!dima koji s! postali svesni svoji>potreba da se brane zadovoljavaj!i i>.

@8


26/57

Novi naglasak je stavljen na podsti=anje delatnosti koje e zapoHljavati lj!de na =rnomtriHt!, ! razmenskoj ekonomiji, ili ! samodovoljnom tradi=ionalnom sektor!". Iznadsvega, !$enje !z rad je postalo kvantitativno zna$ajnije ne samo ! praksi, ve i !

politi=i. 5od !$enjem !z rad podraz!mevam obavljanje neplaene delatnosti koja je, !triHno intenzivnom dr!Htv!, neop>odna da bi se k!pljena dobra preobrazila !

potroHn! rob!. Kona$no, delatnosti pomoi ! =ilj! samostalnog razvoja, koje s! seHezdeseti> godina smatrale dr!gorazrednim postale s! za planere i organizatore tokomosamdeseti> godina omiljeni sektor rasta. 1o je kontekst ! kojem se oivljavanjedisk!rsa potreba mora t!ma$iti.

53* :AK3: A+-TA

)azvoj se moe predstaviti kao pro=es liHavanja lj!di nji>ovi> tradi=ionalni> k!lt!rni>nasleJa. 1okom tog prelaznog razdoblja, k!lt!rne spone se kidaj!, mada na povrHanna$in k!lt!ra moe i dalje da nijansira razvoj # potrebno je samo posmatrati lj!de sasela nedavno presaJene ! ogromne gradove 1reeg sveta. )azvoj moe biti zamiHljenkao !dar vetra koji nosi lj!de sa mesta na kojem se nalaze, iz njima bliskog okr!enja,i smeHta i> na veHta$k! podlog!, ! nov! ivotn! str!kt!r!. Kako bi opstali na ovimizloenim i !zdign!tim temeljima, lj!di s! prisiljeni da dostign! novi minimalni nivo

potroHnje, na primer, ! Cormalnom obrazovanj!, merama zdravstvene zaHtite,!$estalosti !potrebe transporta i iznajmljivanj! stambenog prostora. +k!pan pro=es jeobi$no sadran ! inenjerskom jezik! # stvaranje inCrastr!kt!ra, izgradnja ikoordina=ija sistema, razli$iti stadij!mi rasta, dr!Htvene stepeni=e napredovanja. akse i o r!ralnom razvoj! govori ovim !rbanim jezikom.

5od velikom teinom novi> str!kt!ra, k!lt!rni kamen temelja= siromaHtva ne moeostati netakn!t lomi se. Lj!di s! prisiljeni da ive na kr>koj pokori=i, ispod koje

vreba neHto potp!no novo i ne>!mano. + tradicionalnom siromaHtv!, lj!di se mog!oslanjati na pronalaenje k!lt!rni> !to$iHta. A !vek je postojao donji nivo zavisnosti,kao Hto s! to bespravni naseljenik ili prosjak. a ove strane groba niko nije mogao

poton!ti. 5akao je bio stvarna jama patnje posle smrti, ali samo za one koji nis! delilisa siromaHnima ! ovom ivot!. 1ako neHto viHe ne vai. :odernizovani otpadni=i nitis! prosja=i ni skitni=e. 3ni s! rtve potreba koje im je pripisao neki podvoda$siromaHtva".%ove Hanse da se ikada ponovo !zdign! iznad te linije i zadovolje potrebe koje sadasami sebi pripis!j!.

6lagostanje nije k!lt!rno !to$iHte. 3no je novi tip posredovanja osk!dnim res!rsima

od strane posrednika koji ne samo Hto odreJ!j! Hta je to potreba i ozvani$avaj! njenopostojanje, ve takoJe paljivo nadzir! njeno le$enje # sa ili bez odobrenja onoga$ija je ta potreba. o=ijalno osig!ranje nije oslanjanje na podrHk! zajedni=e ! sl!$aj!nesree. 3no je pre jedan od krajnji> oblika politi$ke kontrole ! dr!Htv! ! kome jezaHtita od b!d!i> rizika viHe na =eni od omog!avanja sadaHnjeg zadovoljenja ilisree. 4asno je da potrebe, t!ma$ene kao kriterij za razvojne strategije, nemaj! niHtazajedni$ko sa tradi=ionalnim n!nostima ili eljama, kao Hto sam ve napomen!o. 5aipak, tokom dr!ge i tree razvojne dekade", milioni lj!di s! na!$ili da svojesiromaHtvo doivljavaj! kao nezadovoljene opera=ionalizovane potrebe.

5aradoksalno, potrebe" s! postale najmoniji simbol !prkos $injeni=i Hto je, zaglavni tok ekonomske misli, potreba" re$ bez zna$enja. -konomska teorija ne

priznaje postojanje ne$ega Hto bi li$ilo na potreb!. -konomija moe rei dosta toga

@B


27/57

korisnog o >tenjima, prioritetima i za>tevima. Ali potreba je moralni, CilozoCski iliCizi$ki imperativ koji ne trpi kompromis ili prilagoJavanje # ili /ekonomsk!0 analiz!.

Veina ekonomista, sve do danas, deklariHe se kao nekompetentna za !klj!$ivanjepotreba ! analize, i skloniji s! da CilozoCima ili politi$arima prep!ste rasprav! opotrebama. dr!ge strane, sve vei broj ekonomista, kriti$ara konven=ionalnerazvojne teorije i prakse, osnovne potrebe polae ! temelje onoga Hto se nazivanovi ekonomski poredak.%+ potrebama pronalaze termin za nesavladive,meJ!sobno nemerljive za>teve lj!dske prirode. nano !korenj!j! ekonomsk! teorij!! ontoloHki stat!s lj!dskog bia. 1vrde da, sve dok osnovne potrebe nis! zadovoljene

pomo! ekonomije, ekonomski prioriteti, izbori i >tenja na mog! biti eCikasnoCorm!lisani. Nji>ov novi svetski poredak je sagraJen na temeljima $ove$anstva $ije s!osnovne potrebe zadovoljene, za>valj!j!i novoj vrsti ekonomije koja priznajenji>ovo postojanje.

Ali pre nego Hto bi se kon=ept potreba mogao !klj!$iti ! ekonomsk! rasprav!, on bimora biti deCinisan i klasiCikovan. 2a ovaj pod!>vat, teorija >ijerar>ije potreba

Abra>ama :aslo va je pomalo kasno postala veoma !ti=ajna. 2aista, potrebe zaCizi$kom sig!rnoH!, naklonoH!, poHtovanjem i, kona$no, za samoostvarenjemkarakteriH! tek!! rasprav! kao klj!$ne kategorije. 2a razlik! od >tenja koja s!, odvremena obsa, smatrana za meJ!sobno istovetna # poHto s! ona jednostavno onoHto lj!di >oe # potrebe se kontin!irano iz!$avaj! kao neHto Hto pripada >ijerar>ijikoja ima svoj =ilj i normativni stat!s. 3 njima se obi$no govori kao o realitetima kojestr!$nja=i za potrebe moraj! bezinteresno pro!$avati. Neki od novi> ekonomista id!toliko daleko da od ove >ijerar>ije potreba prave kamen temelja= nove etike. Na

primer, -ri> Mrom je verovao da

*duevno zdravo drutvo8 zna"i ure)enje koje odgovara potrebama "oveka, ne

obavezno onome to on ose%a kao svoje potrebe -zato to se "ak i najbolesniji ciljevisubjektivno mogu do!ivljavati kao neto to se najvie !eli9, ve% onome to su zaista

njegove potrebe, koliko se prou"avanjem "oveka one mogu doku"iti.%8

ve do danas, najpopt!nij! kriti$k! st!dij! disk!rsa potreba i njegovi> implika=ijasa$inila je :arijan Gronmejer.%B1vrdila je da s! potrebe, ! sadaHnjem smisl!, novna$in Corm!lisanja pretpostavke opHte osk!di=e. Na osnov! njeni> tvrdnji, postajeverovatno da javni kredibilitet ekonomski> pretpostavki, koji je ve polj!ljan, moeopstati jedino ako se nova ekonomija obnovi na pretpostav=i odredivi> osnovni>

potreba". Gronemajerova dalje pokaz!je da potrebe, odreJene ! smisl! tobonjegna!$nog kriterij!ma, za>tevaj! ponovno odreJenje lj!dske prirode premakonven=ijama i interesima proCesionala=a koji r!kovode i sl!e tim potrebama.-konomija zasnovana na >tenjima # bilo za le$enjem, obrazovanjem ili prevozom #sada neizbeno vodi do dr!Htveno nepodnoHljivi> nivoa polariza=ije. !protno tome,ekonomija zasnovana na potrebama # !klj!$!j!i nji>ov! identiCika=ij! od straneeksperata i dobro !pravljanje ! =ilj! nji>ovog zadovoljenja # moe pr!iti potp!nonov! legitima=ij! koriHenj! ove na!ke ! sl!bi dr!Htvene kontrole $oveka potreba".

5otrebe, kao izraz i kao ideja, za!zimaj! mesto ! okvir! sadaHnje mentalne topologijekoje nije postojalo ! konstela=iji miHljenja pret>odni> epo>a. 1okom dr!ge razvojnedekade, predstava o potrebama je po$ela da sjaji kao zvezda koja se tek pojavila nasemanti$kom neb!. Kao Hto je Gronemajerova tvrdila, sadaHnje insistiranje naosnovnim potrebama odreJ!je sam lj!dski Cenomen kao deljiv # disk!rs potreba

podraz!meva da moete postati manje ili viHe $ovek. 1o je isto toliko normativno i

@7


28/57

dvoseklo kao i neka snana droga. *eCiniH!i naHe zajedni$ko $ove$anstvozajedni$kim potrebama, pojedin=a svodimo na p!ki proCil njegovi> potreba.

3* 531)-6A *3 2A1-VA

+pravo kao Hto je prosvetiteljska ideja progresa pripremila tlo za neHto Hto bi segotovo sig!rno ionako dogodilo, tako je i !pravljanje dr!Htvenim promenama ! imerazvoja pripremilo politi$ko okr!enje za redeCinisanje lj!dskog stanja !kiberneti$kom smisl! # kao otvoren sistem koji optimizira odravanje privremeneotpornosti pojedina=a svedeni> na podsisteme. I poHto s! potrebe postale vaansimbol koji dozvoljava menaderima da obezbede Cilantropsk! logi$k! osnov! za!niHtavanje k!lt!ra, sada s! potrebe zamenjene novim simbolom osnovni> za>teva"

pod kojim se moe opravdati novi =ilj, opstanak planete".

1okom sedamdeseti> godina eksperti s! se prikazivali kao sl!ge koje s! pomoglesiromaHnima da postan! svesni svoji> istinski> potreba, kao velika braa koja im

poma! da Corm!liH! svoje tenje. 1aj san o d!Hi koja krvari i o plavookimdobro$initeljima danas se moe lako rasprHiti kao besmisli=a proHlosti. 5otrebe", !

Documents

Illich Izbor Tekstova i Odlomaka 1973 1990