Index Urgentnog Zb

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. The Laerdal Foundation

INDEXUrgentnog zbrinjavanja

O knjiziOva knjiga je prevod Norvekog Indeksa urgentnog zbrinjavanja, i to drugog izdanja iz 1999.godine. Uglavnom je namenjen osoblju dispecerskog centra kao i deurnim lekarskim slubama koji u opisu svog posla imaju komunikaciju telefonskim putem.

SadrajPoglavlje Strana Start............................................................ 1 1. Nesvesno stanje - stariji od 8 godina....... 2 1.1. CPR sa automatskim spoljnim defibrilatorom 4 2. Nesvesno stanje - mladi od 8 godina........ 6 3. Zagueni disajni putevi ............................ 8 4. Ozbiljne nesrece......................................... 10 5. Rezervacija transporta ............................ ........ 12 6. Nejasan problem......................................... 14 7. Alergijska reakcija...................................... 16 8. Krvarenje (netraumatsko)......................... 18 9. Opekotine/povrede uzrokovane strujom 20 .., 10. Bol u grudima - srcana oboljenja ............. 22 11. Dijabetes.................................................... 24 12. Davljenje.................................................... 26 13. Nesrece tokom ronjenja............................ 28 14. ivotinjski ugrizi/ujedi insekata............... 30 15. Temperatura .............................................. 32 16. Trovanje kod dece ................................... 34 17. Porodjaj...................................................... 36 18. Ginekologija/trudnoca ............................ 38 19. Glavobolja.................................................. 40 20. Problemi sa koom i osip.......................... 42 21. Hipotermia/hipertermia............................ 44 22. Hemikalije/gasovi ..................................... 46 23. Konvulzije/napadi .................................. 48 24. Intervencije u krizama............................... 50 25. Abdominalni bolovi/bol u ledima ........... 52 26. Moguca smrt/smrt u snu ......................... 54 27. Polusvesno stanje i paraliza...................... 56 28. Psihijatrija/samoubistvo .......................... 58 29. Tekoce sa disanjem ................................. 60 30. Trovanje/overdoza .....................................62 . 31. 32. Bolesno dete......................................... 64 33. Rane, lomovi - manje povrede .................. 66 34. Saobracajni udes........................................ 68 35. Nesrece.................................................. 70 36. Urinarni trakt ....................................... 72 37. Nasilnitvo/silovanja ........................... 74 38. Uho, grlo, nos ...................................... 76 39. Oko............................................................. 78 40.

PANJA 1 Prevod predstavlja poglavlja po istom redosledu kakav je u originalu, kako bi olakao lako snalaenje osoblja i sa engleskom i norvekom verzijom indeksa, ukoliko se dogodi komunikacija sa osobama koje govore engleski jezik. Stoga u sva tri jezika nije bilo moguce ocuvati abecedni redosled. 2 Kako je ovaj indeks originalno namenjen norvekom sistemu, dva poglavlja su potpuno izostavljena, jer se bave saradnjom sa ostalim slubama (poglavlje 31) i samim norvekim indeksom, predgovorom i uputstvom za upotrebu (poglavlje 40)

Norvesko Lekarsko Udruzenje: Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje 2003. Laerdal Fondacija

StartHitna pomoc Kako mogu da vam pomognem?

Gde je bolesnik/nesreca? Sa kog broja zovete? (Broj telefona, adresa/opstina)

U cemu je problem? Ne prekidajte ako je izvestaj jasan. Samo ako je od znacaja: Kada je pocelo? Koliko je star bolesnik? Ako imate vremena: Kako se zove bolesnik? Kako se vi zovete? Ko je njegov lekar opste prakse?

Ako je 1.red hitnosti Zapocni crveni odaziv

Idite na stranu...

Ako su konvulzije Ako je moguca smrt Ako saljete prevoz

23 Grcevi 26 Moguca smrt 05 Rezerv. transporta Idite na stranu...

Ako je 3.red hitnosti

Da li je bolesnik svestan i moze da govori?Ne znam Ne

Da

Idite na stranu...

Da li sumnjate na ozbiljnu bolest, nesrecu ili povredu?Ne Da

Da li bolesnik reaguje ako mu se obratite(nezno drmusanje i vikanje)

Da

Idite na stranu... Idite na stranu...

Ne Zapocni crveni odaziv

Saznajte jos informacija sto je pre moguceTo nije moguce

Kada dobijete jos informacija

Idite na stranu...

Konsultujte se sa dezurnim lekarom o slucaju koji je u toku

Ako imate jos podataka

Idite na stranu...

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

01.1 CPR sa automatskim defibrilatorom (AD)Nastavak 01 Bez svesti-preko 8 god Pocnite ovdeDa li je tu neko ko vam moze doneti AD? Koliko ce to da traje? Da li je AD sada kraj vas? Ako pozivalac ne uspe iz prvog pokusaja, postavite mu sledeca pitanja

1

Brzo uklonite svu odecu sa grudi bolesnika.

Ako treba isecite odecu. Morate da dodjete do gole koze. Kakav je naziv ADa? Pronasli ste dugme za ukljucivanje? (Uputite ga prema modelu ili proizvodjacu ADa.) - Da li ste pritisli dugme? - Da li vam je AD rekao da nesto uradite? Ako jeste, sta? Da li ste uradili?

Ako AD ce biti tu ubrzo

Ako AD nece biti tu ubrzo

2

Ukljucite AD. Recite mi kada AD bude kraj vas. Dok vam neko ne donese AD, morate da pocnete CPR.

Nastavite CPR po uputstvima iz "01 Bez svesti preko 8 god. Prva pomoc, disanje"

3

Pronadjite paket sa 2 elektrode. Otvorite ga i izvadite elektrode.

Da li su kablovi Da li su kablovi vezani za elektrode? povezani za AD?

Nastavite CPR po uputstvima iz 01 Bez svest preko 8 god Prva pomoc, disanje".

4

When an AED is at the patients side Did you ever learn to use the AED? If not, are you willing to try if I help you? Krit.br. A01.04

Uklonite foliju i stavite jednu elektrodu na golu kozu odmah ispod kljucne kosti desnog ramena. Drugu elektrodu stavite na grudi sa leve strane, oko 10 cm ispod pazuha.

Da li elektrode dobro prijanjaju za kozu? Ako ne, pritisnite ih da se prilepe. Da li su grudi jako maljave? Upotrebite brijac iz torbice sa dodatnom opremom. Da li je koza mokra? Osusite ih papirom ili suvom krpom.

5

Idite na vrh sledece kolone teksta

Ako vam AD kaze da primenite sok, postarajte se da niko ne dodiruje bolesnika. Onda pritisnite dugme za sok. Pratite uputstva sa ADa. Pitajte me ako nesto ne razumete ili ne mozete da uradite. Ja sam na vezi i slusam.

(IUkoliko je potrebno pocetiCPR a pozivalac ne zna kako, dajte uputstva za CPR iz poglavlja 01 Bez svest - preko 8 godina).

Idite na sledecu stranu (6)

The Norwegian Index to Emergency Medical Assistance 2nd ed.

Nastavak sa pretkodne stranice

01.1

6Ako ni nakon 30 minuta nema znakova zivota, a takodje vam nije savetovano da date pojedinacni sok, mozda ce biti potrebno da prkinete tretman Izuzetak Nastavite ako ste sigurni da je strucna pomoc u blizini i na putu -Mozda je bolesnik hipotermican -Mozda je bolesnik doziveo elektrokuciju kao sto je udarac groma. Ako dise -Sacekajte Hitnu pomoc - Nadzirite bolesnika - Proveravajte puls i disanje svaka 3 min. Ako ne dise - Dajte disanje usta na usta normalnim tempom, oko 12 udaha u minuti - Proverite daje li znakove zivota, ukljucujuci disanje svaka 3 minuta.

for use of an AED

POMOC EKIPI HP

Defbrilirajte sto je pre moguce Ako morate da sacekate na AD: - Zapocnite CPR - Ventilirajte kiseonikom - Plasirajte braunilu u veliku venu (pregib lakta) - Dajte 1 mg Adrenalina iv. svaka 3 minuta - Intubirajte ako mozete Razmotrite sledece: - Antiaritmicne lekove - Atropine 3 mg iv, if asystole - External pacing - Buffer iv, only after 10 mins. of cardiac arrest Correct possible reversable reason: - Hipoksija - Hipovolemija - Hipo/hiperkalemija - Hipotermija - Tenzija pneumotoraksa - Tamonada srca - Overdoza(lekovi) - Trombo-embolija/mehanicko zakrcenje.

do now: Check for normal breathing. If not breathing normally, do CPR until the AED advises differently.

Keep the AED turned on until someone else takes over

Norwegian Resucitation Councilin co-operation with

Norwegian First Aid Council i

O upotrebi defibrilatoraDefibrilatori se nalaze ne samo u zdravstvenim institucijama, vec su strateski rasporedjeni i na drugim mestima. Mnoge vatrogasne i policijske stanice kao i osiguravajuca drustva ih imaju na raspolaganju. Takodje se nalaze na vecim brodovima, naftnim platformama i vecim aerodromima. Defirilatori su ostali uobicajena pojava, i nalaze se na mnogim radnim i javnim mestima. Ponekad se mogu naci i po kucama bolesnika cija stanja to zahtevaju. Defibriator pri ruci U slucaju da se sumnja na infarkt miokarda Odmah se mora doneti najblizi defibrilator i povezati ga sa bolesnikom, dok se ceka na dolazak ekipe Hitne pomoci. U vozilima hitne pomoci mora uvek da se nalazi spreman defibrilator. (celije miokarda) ne mogu da koordiniraju svoj rad. Bolesnik ce odmah da izgubi svest jer prestaje cirkulacija krvi u mozgu. Cesto se desava da bolesnik nenormalno dise, odnosno bori se za dah i nekoliko minuta nakon sto je srce prestalo sa radom (agonalno disanje). Defibriliranje srcanog zastoja Ukoliko se odmah zapocne sa kardio-pulmonaAritmije srca su cesta pojava u prvim satima nakon lnom reanimacijom, dok se ceka Hitna pomoc, infarkta miokarda. Postoji velika opasnost sanse za prezivljavanje su vece. Elektricni sok je od ventrikularne fibrilacije koja se moze neophodan, kako bi se srce ponovo pokrenulo. opisati kao elektricni haos u srcu. Srce prestaje Svaka minuta u ovakvim slucajevima znaci da pumpa krv zato sto celije misica srca razliku izmedju zivota i smrti.


5

02 Bez svesti ispod 8 godinaHitna pomoc je na putu. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite Prvu pomoc. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Proverite da li bolesnik normalno dise. Idite i proverite, a zatim se odmah vratite do telefona!

Ne dise normalno

Dise normalno Krit.br. A02.03

Ispod 1 godine Ne, u redu. Morate da otvorite disajne puteve. Polozite bolesnika na ledja. Potisnite jednom rukom glavu unazad. Drugom rukom podignite bradu, ali pazljivo, ukoliko je bolesnik povredjen. Proverite da li bolesnik i dalje normalno dise, i odmah se vratite na telefon. Ako pozivalac nije u stanju to da uradi Stavite jedan dlan na celo, a dva prsta pod bradu. Prislonite uho detetovom nosu i ustima. Osluskujte i osetite da li dise. Brzo uklonite svu odecu sa gornjeg dela tela I posmatrajte da li se grudi odizu.

1-8 years

Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja

Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja

Jos uvek ne dise normalno Krit.br. A02.01


Dobro je cuti da dete dise, ne napustajte ga, posmatrajte disanje sve dok ne stigne Hitna pomoc. Ispod 1 godine Koma polozaj 8 godina

Drzite bebu u narucju, tako da lezi na boku sa glavom nezno nagnutom unazad. Proverite da li dise. Utoplite bebu*.

Ako je dete malo, drzite ga u narucju, tako da lezi na boku. Ako je dete vece, stavite ga u koma polozaj. Proverite da li dete jos uvek dise. Utoplite ga*.

*Ne primenjuje se u slucaju febrilnih konvulzija

Ako dete prestane da dise: Dajte uputstva o disanju. Polozite dete na ledja ponovo.

Nastavite sa uputstvima sa vrha sledece stranice Dajte uputstva o davanju disanja sa vrha sledece straniceAko postoji drugi medicinski problem: Idite na odgovarajucu stranicu.

.

Ako se bolesnik probudi: Ostanite uz dete. Odmah mi javite ako se dogodi neka promena.

6


Nastavak sa leve strane

01Prva pomoc - disanje

Sada morate da date disanje usta na usta Postavite jednu ruku na celo i potisnite glavu unazad. Zatvorite nozdrve pritiskom dva prsta. Drugom rukom podignite bradu. Uklonite vidljive predmete ili vestacke zube iz usta . Duboko udahnite i prislonite usta na usta bolesnika. Uduvavajte dok se grudi ne podignu. Sklonite usta sa bolesnika kako bi vazduh izasao. Sada uduvajte jos jednom. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi dizu kada uduvate vazduh na usta bolesnika.

Grudi se podizu

Grudi se ne podizu

Potisnite glavu jos vise unazad i uduvavajte jos jednom Pokusajte ovako do pet puta dok se grudi ne podignu. Uradite ovo i vratite se do telefona kako biste mi rekli da li se grudi podizu.

Grudi se podizu

Grudi se jos uvek ne podizu

Mozda bolesnik ima nesto u grlu Objasnicu vam kako da mu pomognete. (Idite na 03 "Zagusenje disajnih puteva. Krit.br. A03.01

Nastavite prema uputstvima iz: "Preko 8 godina: Bolesnik ne moze da ustane .)

Dobro! Sada morate da izvrsite kompresije grudnog kosa. Kleknite sto blize mozete njegovoj ruci. Stavite svoju dlan na grudi, izmedju bradavica, a drugi dlan preko prvog. Snazno pritisnite, 4-5 cm duboko, i popustite. Pritiskajte brzo 15 puta u nizu, otprilike dvaput u sekundi, i brojte naglas: jedan-dva-tri-cetiri....petnaest. Onda se vratite do telefona!

Grudi kompresije

Dobro! Sada morate da uduvate vazduh dva puta i da izvrsite 15 kompresija grudi. Nastavite ovako naizmenicno da radite. Nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Brojte naglas dok pritiskate. Vratite se do telefona ukoliko ne mozete. Ja sam sve vreme na vezi. Ukoliko se spasilac zali na umor : Potpuno razumem da ste se umorili, ali pokusajte da nastavite dok ne stigne ekipa Hitne pomoci. Oni su na putu. Nastavite naizmenicno sa uduvavanjem i sa 15 pritisaka, Dobro vam ide! Vratite se do telefona kada se umorite. Hitna pomoc je na putu. Ja sam sve vreme na vezi i slusam.

2:15

kardiopulmonalna reanimacija (CPR)


3

01 Bez svesti - preko 8 godinaSanitet je na putu. Ne spustajte slusalicu! Objasnicu vam kako da pruzite prvu pomoc. OK? Prinesite telefon blize bolesniku. Proverite da li bolesnik normalno dise. Proverite i odmah se vratite do telefona!

Ne dise normalno


U redu. Treba da oslobodite disajne puteve. Polozite bolesnika na ledja ako mozete. Potisnite mu glavu unazad jednom rukom. Drugom rukom podignite bradu, ali pazite ako je bolesnik povredjen. Proverite da li je bolesnik nakon ovoga poceo normalno da dise. Odmah se vratite do telefona. Ukoliko pozivalac nije u stanju to da uradi Kleknite kraj bolesnika. Stavite mu dlan na celo i potisnite glavu unazad. Sada drugom rukom podignite bradu. Prislonite svoje uho na njegov nos i usta. Oslusnite i osetite da li dise. Posmatrajte da li se grudi podizu. Oslobadjanje disajnih puteva i provera disanja

Jos uvek ne dise normalno Krit.br. A01.01


Znate li da li u blizini postoji automatski defibrilatof?

Dobro! Polozite bolesnika na stranu. Uhvatite ga za rame i kuk i okrenite ga na bok. Uradite ovo i omah se vratite do telefona. Sada mu potisnite glavu unazad kako biste mu omogucili da nastavi da dise. Stavite mu jednu od ruku pod obraz, kako biste sprecili da glava padne napred. Uradite ovo i vratite se do telefona. Oslonite bolesnika na savijeno koleno gornje noge kako biste sprecili da padne na ledja ili stomak. Uradite to i vratite se do telefona. Bocni koma polozaj Ako bolesnik prestane da dise:

IAko postoji

Ako ne postoji

Dajte uputstva za prvu pomoc. Polozite bolesnika na ledja. Nastavite prema uputstvima iz gornjeg desnog ugla sl.stranice.Ako postoji jos neki medicinski problem

Idite na odgovarajucu stranicu.Ako bolesnik dodje svesti: Ostanite uz njega. Javite mi odmah bilo kakvu promenu.

Idite na 01.1 CPR sa AD i nastavite prema uputstvima.

Nastavite prema uputstvima o prvoj pomoci sa vrha sledec strane

Proverite da li jos uvek normalno dise. Odmah me obavestite ukoliko se stanje promeni.

Razmotrite nizi prioritet.

2

Norveski Indeks za Hitnu pomoc, III izdanje

Nastavak sa leve strane

021-8 god

Ispod 1 god Disanje prva pomoc Morate da date disanje usta na usta pet puta.

Disanje prva pomoc

Potisnite bebinu glavu unazad kao sto ste vec radili. Spustite usta preko bebing nosa i usta. Nezno uduvajte vazduh pet puta. Grudi treba da se podignu svaki put. Sklonite usta sa bebe kako bi vazduh izasao iz pluca. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona.

Potisnite glavu deteta unazad kao sto ste vec radili. Zapusite nozdrve deteta sa dva prsta i spustite svoja usta na decija. Nezno uduvajte pet puta. Grudi treba da se podignu svaki put. Sklonite usta sa deteta kako bi vazduh izasao iz pluca. Uradite ovo i odmah se vratite do telefona.

Grudi se podizu

Grudi se ne podizu

Potisnite glavu unazad kao ranije. Pokusajte pnovo da uduvate. Ponovite ovo pet puta kao se grudi ne podizu. Uradite ovo i odmah se vratite na telefon. Recite mi da li se sada grudi dizu.

Grudi se podizu

Grudi se jos uvek ne podizu

Dete mozda ima nesto u grlu. Reci cu vam sta da radite. Idite na 03 "Zaguseni disajni putevi" i dajte uputstva prema odg.starosnoj dobi

Krit.br.A03.01

Ispod 1 god Kompresija grudi Dobro! Sada treba da izvrsite pritisak na grudni kos

1-8 god Kompresija grudi

Polozite bebu ravno na ledja na tvrdu podlogu. Stavite vrhove prstiju na grudnu kost izmedju bradavica. Pritisnite nadole 2 cm pet puta. Brojte naglas u ritmu: jedan, dva, tri, cetiri, pet. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon.

Polozite dete ravno na ledja na tvrdu podlogu. Brzo uklonite svu odecu sa grudi. Polozite koren dlana na grudnu kost, izmedju bradavica. Pritisnite nadole oko 3 cm. Brojte naglas u ritmu: 1-2-3-4-5. Nakon pet pritisaka vratite se na telefon.

1:5CPR

Dobro! Sada nastavite naizmenicno jedan udah pa pet pritisaka na grudni kos, bez pauze. Pritiskajte grudi brzo, dvaput u sekundi. Brojte naglas. Nezno uduvavajte dok ne vidite da se grudi odizu. Nastavite naizmenicno jedan udah pet pritisaka dok ne stigne Hitna pomoc . Odmah se vratite na telefon ako niste u stanju to da uradite. Ja sam na vezi i slusam vas sve vreme. Odlicno vam ide. Prirodno je da se umorite, ali samo nastavite! Hitna pomoc je na putu.

1:5CPR


7

03 Zagueni disajni putevi1A.03.01 A.03.02 A.03.03IKRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Ne odgovara na vikanje i drmusanje Jedva die Nepovezano govori Sumnja na veliki predmet u grlu Bled i oznojen Plavicasto/sive usne Izgleda iscrpljeno

5 1.3 1.3 1.3 1.3 1.3 1.3

"Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje saniteta - local doctor on call - deurnog lekara Ukoliko je neophodno Ukoliko je neophodno - slanje helikopteraorspecijalne jedinice - medic helicopter i special unit ako je potrebno, predlozite If relevant, advise - privatan prevoz Dajteadvice to caller Give savete pozivaocu Pitajte dodatna pitanja od vanosti Piosti Informiite relevant personnel za poziv Update all svo osoblje vezano 1. Nivo hitnosti, glavni problem i 1. adresa /optina address/municipality 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 3. 4. Dogovoreni putevi komunikacije 4. A 5. Ime, starost iand bolesnika 5. Name, age, pol sex 6. Nivo svesnosti, disanja, status cirkulacije circulation-status 7. Instruction/crucial saveti dati pozivaocu 7. Uputstva/najvanijiadvice given Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.03.04 A.03.05 A.03.06 A.03.07

P R I O R I T E T

H.03.01II P R I O R I T E T

Ozbiljan kaalj, ali die Ozbiljan kaalj, ali jasno govori

2.3.4 2.3.4

Go through remaining criteria Predjite kroz preostale kriterijume Postavljanje to caller Give advice ostalih pitanja od vanosti Davanje saveta pozivaocu Do one of the following: Ucinite on callod sledeceg: - Pctor neto - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom or t ili - informiite doktora a zatim contact caller again kontaktirajte pozivaoca or ili - Poaljite ambulantno vozilo or ili care - Zamolite bolesnika da dodje do Doma zdravlja centre/out-patients. Tell caller to phone back immediately if condition Recite pozivaocu da se javi odmah ukoliko se stanje pogora sti Postavljajte dodatna pitanja od vanosti G Dajte savet pozivaocu procedures, e.g.: Pratite lokalne procedure, npr: -oBAVE OSTI - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br:.. boro ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja do ........sati. ce ili ili - Obavestite lokalnu patronanunurse regarding - Inform district sestru o potrebnoj nezi care requirements i/ili and/or - Ugovorite vreme narednog poziva i/ili and/or - Zamolite pozivaoca da kontaktira svog lekara ili lokalnog lekara opte prakse sledeceg radnog dana i/ili practitioner on next lekara narednog dana - Sami obavestite bolesnikovogworking day and/or ili - ing day, or - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna - End call if no assistance is required NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA ukoliko se stanje pogora

H.03.02

V.03.01III

Ima neto u grlu ali normalno die Iskaljao je predmet, die normalno

3. 4 3.4

V.03.02P R I O R I T E T

8

Norveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

03DODATNA PITANJA SAVETI POZIVAOCU POMOC MEDICINSKOM OSOBLJU

Da li je pocetak bio iznenadan? ta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li ste sigurni da bolesnik ima neto zaglavljeno u grlu? ta bi moglo da bude to to je zaglavljeno u grlu? Da li bolesnik mora da sedne kako bi mogao da die? Da li ste upoznati sa tim da bolesnik pati od nekog srcanog oboljenja? Ili neke druge bolesti? Da li je bolesnik pod nekom terapijom? Kojom?

1. Ne moe da kalje Morate pomoci bolesniku da izbaci strani predmet Dozvolite mi da vam objasnim kako to da uradite 2. Uspeva da dode do vazduha Bolesnik mora da nastavi da kalje kako bi izbacio strani predmet. Ukoliko ovo ne uspe, objasnicu vam kako mu moete pomoci 3. Bolesnik mora udobno da se smesti 4. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah nam javite ukoliko dode do pogoranja 5. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesno stanje mladih od 8 godina 1-8 godina Ambulantno vozilo je na putu. Ne sputajte slualicu! Prinesite dete blie slualici. Pridrite dete sa glavom okrenutom nadole, i korenom dlana potapite jako pet puta izmedu lopatica na ledima. Ucinite to odmah. Postavite dete na leda. Postavite koren vadeg dlana na pola puta izmedu bradavica na grudnom kou. Pritisnite na dubinu 2-3 cm pet puta zaredom. Ucinite to odmah. Otvorite detetu usta i proverite moete li ita da izbacite. Vratite se do telefona kada ste to uradili.Ostanite na vezi!!

Ponudite da vodite uputstvima kako bi izvrili Hemlihov manevar prilagoden starosti bolesnika

UPUTSTVAMl a d ji od 1 god i ne Sanitet je vec na putu. Ne sputajte slualicu!! Prinesite bebu blie telefonu. Postavite dete da lei na stomaku preko vae ruke, glave okrenute nadole. Tapite je izmedu lopatica na ledima korenom dlana, pet puta. Okrenite bebu na leda. Spustite vrhove dva prsta na grudnu kost na pola puta u predelu izmedu bradavica. Pritisnite nadole 1-2 cm, pet puta, brzo. Ucinite to sada. Otvorite bebina usta i vidite da li ita moete da izvadite. Vratite se do telefona kada ste to uradili. Ostanite na vezi.

S t a ri ji od 8 g od i na Ambulantno vozilo je na putu Ne sputajte slualicu!! Da li bolesnik moe da ustane? Ukol i ko b ol es ni k m oe d a us t a ne: Dovedite sada bolesnika do telefona ! stanite iza njega i obuhvatite ga rukama oko struka Stavite svoju stisnutu pesmnicu tacno izmedu pupka i spoja rebara. Drugu ruku stavite preko prve. Stegnite jako i nagore po dijagonali pet puta. Uradite ovo odmah i ostanite na vezi. Uk ol i k o b ol es ni k ni je u s t a nju d a s t oji : Pomerite telefon blie bolesniku! Poloite bolesnika da lei ravno na ledima i sedite preko njegovih nogu. Smestite koren svog dlana izmedu pupka i spoja rebara. Postavite drugu ruku preko prve. Naglo pritisnite dijagonalno i navie. Uradite ovo pet puta zaredom. Otvorite mu usta i vidite moete li ita da izvadite.

Jo uvek ne place/jo uvek ne die Ponovo lupite bolesnika pet puta po ledima I pet puta pritisnite grudi dok strani predmet ne izade napolje, ili dok bolesnik ne izgubi svest Nesvesno stanje Usta na usta. Ukoliko ni ovako ne uspevate da ubacite vazduh u pluca, morate koristiti kombinovanu metodu od smenjivanja pet pokuaja da uhahnete vazduh u pluca, pet udaraca izmedu lopatica I pet pritisaka na grudi, dok ne stigne pomoc Place / i prica sada Proverite da li ima jo stranih tela za uklanjanje. Ostavite dete da lei postrance.

Jo uvek nita ne izlazi Pet pritisaka, pa pregledajte usta. Nastavite to da radite. Nesvestan bolesnik:: Usta na usta. Ukoliko jo uvek ne uspevate da udahnete vazduh u pluca, morate koristiti metodu smenjivanja Svestan/moe da govori Potraite strani predmet u ustima

Potpuno zaguenje disajnih putevaSrcani zastoj ili zaguenje? Kada odrasla osoba kolabira tokom obroka, morate brzo da procenite da li je uzrok tome srcani zastoj. U slucaju naglog gubitka svesti uvek treba zapoceti sa CPR (vidi 01/02: nesvesna stanja mladih / starijih od 8 godina). Ukoliko vazduh lako dolazi do bolesnika zakljucicemo da je iznenadan gubitak svesti uzrokovan srcanim zastojem. Ukoliko je teko ili cak nemoguce ventilirati bolesnika, tada su udarci u leda, nagli pritisci u predelu abdomena i pritisak na grudi neto sa cime morate odmah zapoceti. Ukoliko ste zapoceli sa uputstvima iz poglavlja 01/02 Besvesna stanja mladih / starijih od 8 godina, bicete upuceni natrag na uputstva o pritisku na abdominalni deo (Hajmlihov manevar) na ovoj strani. Prepreke u farinksu Veci predmeti mogu da se zaglave u drelu i tako izazovu delimicno ili totalno zaguenje disajnih puteva. Ovakva situacija je kriticna i bolesnik se gui. Ukoliko bolesnik moe da die I vazduh prolazi mimo stranog tela, tada je snano kaljanje najbolji nacin da se predmet izbaci. Ukoliko bolesnik ne moe da die tada je situacija kriticna i zahteva trenutnu pomoc sa strane. Bolesnik se tada oslanja na pomoc koja "imitira" kaljane, koritenjem Hajmlihovog manevra kao to je opisano na ovoj strani. Mali otri predmeti kao to su riblje kosti, igle delovi izgrienog nokta mogu se zaglaviti u grkljanu ili grlu. Tada oni izazivaju nelagodnost, bol, I mogu da dovedu do lokalne infekcije. U ozbiljnijim slucajevima moe da se probije sluzokoa I time izazove ozbiljna infekcija. Bolesnici koji u grlu imaju mali nepokretan predmet, treba da konsultuju lekara, i da budu upuceni na ORL odeljenje kako bi im tamo odstranili predmet putem endoskopije to je pre moguce. Do tog trenutka bolesnik nita ne sme da uzima na usta. Prepreka u bronhijama Najrizicnija grupa ovde su mala deca. Strana tela zaglavljena u bronhijama su najcece mala: kikiriki, graak, sitan novac, delici ljuske jajeta, ili delovi igracaka. Ona mogu da izazovu delimicno zaguenje disajnih puteva. Najceci simptom je iznenadni napad kalja. Ponekad ovaj napad kalja prode, pracen vremenskim intervalom od nekoliko dana ili nedelja bez simptoma cak i kada je strano telo i dalje prisutno. Ovo moe da izazove lokalnu infekciju pluca sa flegmonom, temperaturu, kaljanje i delimican kolaps pluca. Zbog toga je najvanije konsultovati lekara ukoliko postoji sumnja da dete ima strano telo u bronhijama.

9

04 Ozbiljne nesrece1KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Povrede vatrom: Pogledaj 09 Opektorine/povrede strujom Gasne/hemijske povrede: Pogledaj 22 Hemikalije-gasovi Saobracajne nesrece: Pogledaj 33 Saobracajne nesrece Manji udesi: Pogledaj 34 Nesrece Vatra/eksplozija-nesreca na zemlji Avionska nesreca Voz /tramvajska nesreca Saobracajna nesreca Nesreca nastupila rukovanjem opasnim materijama Lavina Ostale prirodne nepogode Curenje gasa Brodska nesreca Nesreca na pucini Nesreca sa rizikom od radijacije Teroristicka/ratnaaktivnost Ostale velike nesrece/udesi Moguca katastrofa Preteca (neposredna) katastrofa

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz

A.04.01 A.04.02 A.04.03 A.04.04 A.04.05 A.04.06 A.04.07 A.04.08I

1.2.3.6 1.2.3 1.2.3 1.2.3 1.2.3.7 1.2. 1.2.3 1.2.3.7 1.2.3 1.2.3 1.2 1.2.3 1.2.3 1.2.3 1

Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem 1. adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

P R I O R I T E T

A.04.09 A.04.10 A.04.11 A.04.12 A.04.13 A.04.14 A.04.15

10


04DODATNA PITANJASituacija Postoji li neki drugi broj /nain komunikacije? Recite mi ta se dogodilo Koliko otprilike ima povredjenih? Da li su aktivirane i druge hitne slube? (hitna pomo, vatrogasci, policija, pomo iz vazduha) Mesto nesree (uz pomo mape ako je mogue) Kakav je prilaz mestu? Ima li prepreka? Da li helikopter moe da sleti u blizini? Kakvi su vremenski uslovi na mestu nesree (vetar, svetlost, vidljivost, obla-nost, kia, sneg, temperatura) Ima li bezbednostnog rizika? (Lavina? Vatra? Eksplozija? Plin? Visok napon struje? Radijacija?)

SAVETI POZIVAOCU1. Bezbednosna i generalna slika Ostanite na vezi, ne sputajte slualicu! Molim vas da osmotrite celu situaciju i da mi date jo informacija to pre! Nazovite me odmah ukoliko nam se veza prekine. Uinite sve to moete kako bi mesto bilo bezbedno. Niko ne sme da se izlae opasnosti tokomspasilake akcije. 2. Ukoliko je mesto nesree bezbedno Vratite se i pobrinite za osobe u nesvesti, stavite ih u poloaj za oporavak. Prebrojte povredjene i javite mi. Preuzmite kontrolu na mestu nesree, ili asistirajte. 3. Jednostavne mere prve pomoi, ukoliko je mogue Postavite one koji su u nesvesti u poloaj za oporavak,ili asistirajte u tome. Utoplite povredjene. Prebacite ebad preko povredjenih, i ispod njih, sklonite to vie ljudi u zaklon,po mogustvu u zatvoreni prostor. Nemojte povredjenima davati hranu ili pie. Ne ostavljajte povredjene bez nadzora. Pobrinite se da svaki povredjeni ima nekog da mu pomogne kraj sebe. Pokaite razumevanje. Teite povredene. Pobrinite se da neko doeka ambulantno vozilo ili helikopter. Pogledaj poglavlje 01/02 Nesvesni 4. preko/ispod 8 godina. Pogledaj poglavlje 29 Oteano disanje 5. Pogledaj poglavlje 09 Opekotrine-povrede 6. strujom Pogledaj poglavlje 22 Hemikalije/gasovi 7.

PO M O M ED I CI N S K O M O S O B L JUMere prve pomoi na mestu nesree Niko ne sme da se izlae opasnosti tokom spasilake akcije. Pobrinite se da je mesto nesree bezbedno,ukoliko to vec nije uinjeno. Procenite rizik - i izvestite o tome. Steknite sliku o razmerama nesree i izvestite o tome. Stavite svima do znanja da ste lekar. Preuzmite kontrolu ukoliko policija i vatrogasci nisu stigli. Organizujte radove Dajte prioritet ukupnoj slici situacije, i organizaciji a zatim se okrenite povredje-nima. Odredite bezbedno mesto za povredene po mogucstvu u zatvorenom prostoru. Organizujte prevoz i potragu za povre-djenima. Asistirajte. Na mestu nesree prua se samo delimina pomo - otvaranje vazdunih puteva - poloaj za oporavak - prioritet ima noenje bolesnika do mesta za povredene Mere na mestu za povredjene: prva pomo i dalji transport bolesnika Otvorite vazdune puteve i povredjene i nesvesne stavite u poloaj za oporavak. Zagrejte bolesnike, ne dozvolite da im bude hladno. Sprecite pad cirkulacije: podignite im noge, wide-bore venous cannulas. Spoljanje krvarenje: kompresioni zavoj (nikad tourniquet). Umanjite i imobiliite dislocirani prelom. Tretman bolova: intravenoznim opijatima i anti-emetics.

O katastrofama/velikim nesreamaDefinicija Medicinska katastrofa: kada broj rtava kojima je potrebna pomo premauje kapacitete medicinskih aparata. U praksi se ne razlikuju katastrofa i velika nesre-a/udes. Lokalni planovi u sluaju katastrofe Kontrolni punkt Hitne pomoci I primarnih zdravstvenih centara moraju biti upoznati sa procedurama lokalnog plana u slucaju katastrofe moraju se uzbuniti najblii kontrolni punkt hitne pomoci kao i policijske snage. U lokalnom planu za slucaj katastrofe sledece stavke moraju biti jasno naznacene: - ko koga obavetava? -ko ima autorizaciju da objavi da je dolo do katastrofe? - ko ima autorizaciju da primeni razliite hitne mere? Saveti operateru u centru primarne nege - Odmah poveite pozivaoca sa kontrolnim centrom Hitne pomoci - Nadzirite poziv I prikupite informacije - Nabavite lokalni plan za slupcaj katastrofe I budite stalno u kontaktu sa Hitnom pomoci, jer ce im moda biti potrebna vaa pomoc - Ponudite svoje znanje ako je potrebno. - Ponudite pomo ukoliko smatrate da je potrebna. - Budite spremni da primite druge hitne pozive! Saveti operateru u kontrolnom centru Hitne pomoi - Ostanite u kontaktu sa pozivaocem, to je prioritet, jer e se telefonske linije ubrzo blokirati - zapiite sve to vam je reeno i beleite vreme poziva - proverite da li radi sound log . - prikupite to je mogue vie podataka o oblasti gde se katastrofa dogodila (lokalitet, pristup, vreme i svetlo, fizike prepreke, mogue opasnosti, znakovi, itd.) - prema postojeem protokolu slube i lokalnom kao i regionalnom protokolu za sluaj katastrofe, operater mora odmah da uzbuni: 1.Lokalne policijske vlasti (ukoliko je neophodno i lokalne vazdune slube spaavanja) 2.Lokalne vatrogasne ili spasilake jedinice 3.Odgovorne vazdune medicinske timove 4 Kontrolne centre Hitnih pomoi sused nih regiona 5.Lokalne Hitne pomoi - razmiljajte o alternativnim reenjima - budite spremni da primite jo hitnih poziva! - ukoliko je potrebno pozovite jo osobl ja na radno mesto Nesrece koje ukljuuju radijaciju Moete zvati hitne slube 24 sata dnevno. Informacije moete dobiti i od vojnih medicinskih snaga

11

05 Rezervacija transporta1A.05.01 A.05.02 A.05.03 A.05.04 A.05.05 A.05.06 H.05.01KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. Nestabilne vitalne funkcije. Primarna pomoc: Transport do deurnog lekara ili poliklinike. Nestabilne vitalne funkcije. Sekundarna pomoc: Prevoz do vieg nivoa pomoci. Nestabilnne vitalne funkcije Pomoc ostalim hitnim slubama. Trenutna pomoc.

"Ostanite na vezi!" Postavljajte dodatna vana pitanja Utvrdite sta je potrebno ostlim med.sluzbama Ako saljete transport: - Posaljite ambulantno vozilo, ili - Povezite pozivaoca sa timom Hitne pomoci, ili - Povezite pozivaoca sa med.helikopterom Pocnite da pratite operacije u toku Obavestite pozivaoca o svemu sto se desava Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju

P R I O R I T E T

I

Trening: Trenutno reagovanje.

Ostali zadaci. Trenutna potreba.

Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. Moguce ozbiljno stanje.

Ostanite na vezi! Postavljajte dodatna vana pitanja Utvrdite sta je potrebno ostalim sluzbama Kada saljete transport - Posaljite ambulantno vozilo - Povezite pozivaoca sa helikopterom Obavestite urgentni centar Pomozite urgentnom centru raspolozivim podacima

H.05.02

Primarna pomoc: Transport do deurnog lekara ili poliklinike. Moguce ozbiljno stanje.

P R I O R I T E T

II

H.05.03

Sekundarna pomoc. Prevoz do vieg nivoa pomoci. Stanje nije urgentno.

H.05.04 H.05.05 H.05.06 H.05.07

Pomoc ostalim hitnim slubama - bez nepotrebnog odlaganja.

Trening - pomoc bez nepotrebnog odlaganja.

Postavljajte dodatna vana pitanja Ukoliko je potreban prevoz: - Poaljite ambulantno vozilo sto je pre moguce ili - Povezite pozivaoca sa helikopterom Ako je potrebna kucna poseta - Povezite pozivaoca sa lekarom ili - Obavestite lekara i kontaktirajte pozivaoca Recite pozivaocu vreme u koje moze da ocekuje da stize Hitna pomoc Ponudite dodatne podatke medicinskom osoblju NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju Postavljajte dodatna vana pitanja Ako je potreban prevoz: -Dogoorite vreme prevoza -Poaljite ambulantno vozilo u dogovoreno vreme Ako je potrebna kucna poseta: -Povezite pozivaoca sa lekarom ili -Obavestite lekara i javite pozivaocu -Ugovorite vreme kucne posete NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Obavestite ga o eventualnom kasnjenju

Ostala pomoca- pomoc bez nepotrebnog odlaganja.

Zahteva se poseta bolesniku.

V.05.01

Primarna pomoc: Transport direktno u bolnicu. Stanje nije urgentno.

V.05.02III

Primarna pomoc: Transport do lekara/deurnog lekara. Stanje nije urgentno.

P R I O R I T E T

V.05.03

Sekundarna pomoc. Prevoz do vieg nivoa pomoci Stanje nije urgentno.

V.05.04 V.05.05 V.05.06 V.05.07 V.05.08 V.05.09

Sekundarna pomoc. Prevoz do nieg nivoa pomoci.. Stanje nije urgentno. Sekundarna pomoc. Transport od bolnice do kuce ili Doma zdravlja. Asistiranje hitnim slubama. Nije urgentno. U dogovoreno vreme. Trening o dogovaranju vremena prevoza. Other assistance. No urgency. Agreed time. Zahteva se poseta bolesniku.

12


05DODATNA PITANJAKoji je najvaniji kliniki problem? Da li je bolesnik potpuno budan? Pospan? Moe li da se probudi? Da li je nesvestan? Da li bolesnik normalno die? Oteano? Ne die? Uestalo die, dahe? Da li je cirkulacija bolesnika stabilna? Puls? Krvni pritisak? Boja lica? Cijanotina? Bled i oznojen? Pitanja za pozivaoca van med.ustanove: Da li ste sada uz bolesnika, ili ste bili? Kada? Da li je uzrok njegovog stanja srani ili modani udar? Pitanja za pozivaoca iz med.ustanove: Da li je bolesnik trenutno pod terapijom (pod kiseonikom, infuzijom, na respiratoru ili neto drugo?) Ima li potrebe za specijalnom opremom, medicinskim osobljem ili strunim licima - tokom prevoza? - na prijemnom odeljenju?

SAVETI POZIVAOCUVidi"Pomoc medicinskom osobljul".

PO M O M ED I CI N S K O M O S O B L JUPonudite medicinskom ili drugom osoblju kontakt sa bolnikim specijalistom. Objasnite nivo urgentnosti za koji ste se odluili i obavestite da se oekuje da stigne traeno ambulantno vozilo. Dodatna pomo u Indeksu: Ukoliko bolesnik nije u bolnici: Asistirajte pri pruanju pomoi sluei se odgovarajuim poglavljem

O rezervaciji transportaKriterijumi ostalih poglavlja Ukoliko otkrijete odredjeni kliniki problem koji se tie nekog drugog poglavlja Indeksa, pribeleite to jer to moe biti korisna osnova za ostala vana pitanja i detaljnija uputstva medicinskom osoblju. Ambulantno vozilo Ambulantno vozilo moe se koristiti kada je bolesniku potrebno nosilo ili medicinska nega/tretman tokom transporta. Lekar zaduen za prevoz snosi punu odgovornost za bolesnika tokom prevoza, i mora da odlui o nivou urgentnosti. Specijalizovano ambulantno vozilo Ambulantna vozila sa specijalizovanim osobljem koje moe da intubira ili daje terapiju, trebalo bi da bude narueno kada je to neophodno i potrebno sa medicinske take gledita. Moda je svrsishodno da se poalje anesteziolog ili asistent anesteziologa iz bolnice, bilo u ambulantnom vozilu ili u drugom specijalizovanom vozilu. Vozilo za hitne aktivnosti Pojedini medicinski helikopteri imaju na raspolaganju auto koji vozi lekara do mesta sletanja, ili kada zbog vremenskih uslova ne moe da poleti, vozi lekara na mesto nesree. Pomo ostalim urgentnim slubama. Osoblje mora da se pobrine za vlastitu bezbednost. Dogovorite gde ete se sresti sa policijom ili vatrogascima pre nego to stignete na mesto udesa. Osoblje hitne pomoi ne sme da ulazi u opasna podruja. Policija mora da osigura mesto nesree pre nego to da zeleno svetlo osoblju hitne pomoi Medicinski helikopter Ministarstvo Zdravlja (Norveke) sainilo je vodi o korienju medicinskih helikoptera. U korist bolesnika i kako bi racionalizovali korienje resursa, proce-nite alternativne naine vezane za vrstu tretmana i nain prevoza za svaki pojedinani slucaj. Uslovi za korienje medicinskog helikoptera ili drugih specijalistikih resursa kao to su vozilo za hitne aktivnosti ili specijalizovano ambulant no vozilo 1. Korienje medicinskog helikoptera ne sme da rezultira slabijim kvalitetom nege bolesnika. 2. Korienje medicinskog helikoptera ne sme da dovede do kanjenja u pruanju neophodne pomoi 3. U primarnim sluajevima, helikopter uvek treba da se koristi kao dodatak lokalnoj hitnoj pomoi i lekaru. Ukoliko su ispunjeni gore navedeni uslovi, onda se medicinski helikopter ili drugi resorsi mogukoristiti kada: - lokalna hitna pomo ili lekar nemaju strunost, opremu ili resurse da odgovorno tretiraju bolesnika na mestu nesree ili tokom prevoza. - je vreme potrebno lokalnoj Hitnoj pomoi / lekaru da stigne do bolesnika previe dugo - su alternativni naini prevoza da bolnice previe dugi - kada alternativni naini prevoza nisu odgovarajui Uslovi za sletanje helikoptera - Ne sme biti nikakvih prepreka ili kablova iznad visine uspravljenog oveka - najmanje 30x30 metara povrine za sletanje - ravna povrina za sletanje - povrina sa koje su uklonjeni svi predmeti koje silina elise moe da povue - da je mogue prii mestu sletanja vozilom - ukoliko mesto sletanja nije poznato pilotu ili se pak ne koristi esto, treba da bude jasno oznaeno. Oznaavanje mesta u toku dana - Zamolite nekoga da mae belom zastavom/kartonom - Abulantno vozilo treba da upali plava svetla Oznaavanje mesta u toku noci - Ambulantno vozilo treba da upali plava svetla - Svetla za upozorenje na drugom vozilu - Isprekidano svetlo baterijske lampe ili nekog drugog jakog izvora svetlosti Stalna mesta za sletanje helikoptera. Svaka optina bi trebalo da ima neka mesta koja su stalno oznaena za sletanje medicinskog helikoptera. Vazdune kompanije mogu da daju savete i uputstva.

13

06 Nejasan problem1A.06.01 A.06.02 A.06.03I P R I O R I T E TKRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Ne odgovara na vikanje ili drmusanje Pri svesti je, ali samo to se nije onesvestio Oteano disanje, izgleda iscrpljeno Bled i oznojen, iznenadni i vidljivi napad Iscrpljenosti, mucnine, malaksalosti Iznenadan I potpun pad energije Ima temperaturu, nenormalno jake bolove po ili ispod koe Predpostavite crveni kriterijum (stupanj urgentnosti) (u(vie nijedna informacija vam nije dostupna) Ostali crveni kriteriumi(Ukoliko prema informacijama ne moe da se nade odgovarajuci kriterijum u Indeksu)

2.7 2.3.5.6.8 1.2.3.6.5.8 2.3.4.5.6.8 2.3.4.5.6.8 2.3.4.5.6.8 5.6.8

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.06.04 A.06.05 A.06.06 A.06.07 A.06.08

8

A.06.09

8 2.3.4.5.6.8Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili r - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA

H.06.01 H.06.02

Iscrpljen bolesnik (nejasna/nesigurna informacija) Sumnja na ozbiljnu infekciju kod bolesnika sa niskim nivoom imuniteta Iznenadan napad lupanja srca, puls preko 110/min. Jak bol, nepoznatog uzroka Onesvestio se nekoliko puta, oporavio posle svakog Iznenadna vrtoglavica, ocigledna malaksalost Hitno potrebna nega Predpostavljeni uti kriterijum Predpostavljeni uti kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali uti kriterijumi (nijedan drugi kriterijum Indeksa ne odgovara) Psiho-socijalni problem Predpostavljeni zeleni kriterijum (nedostupni dodatni podaci) Ostali zeleni kriterijumi (Ostali kriterijumi Indeksa ne odgovaraju)

4.5.6.8 2.3.5.6.8 3.4.5.6.8 2.3.5.6.8 2.3.5.6.8 8 8

H.06.03II P R I O R I T E T

H.06.04 H.06.05 H.06.06 H.06.07 H.06.08 H.06.09

Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Pratite lokalne procedure, npr

8

H.06.10P R I O R I T E T III

8 8

V.06.01 V.06.02

8

- obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.............. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan r ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

V.06.03

8

14


06DODATNA PITANJAMentalno stanje Da li bolesnik odgovara na pitanja? Moe li bolesnik da pomera ruke i noge? Disanje Da li die normalno? Sa naporom? Kratkog je daha? Plitko die? Jesu li mu usne plave? Cirkulacija Da li je bled i oznojen? Moete li da napipate puls? Da li je puls ubrzan? Opte zdravstveno stanje Slab i izmoren? Bezvoljan? Ravnoduan prema okruenju? Boluje li od neke konkretne bolesti? Da li je bolesnik na svakodnevnoj terapiji? Kojoj? Da li je nedavno boravio u bolnici ili imao operaciju? Da li je pio i jeo ita u poslednjih 12 sati? Simptomi i znakovi Kada je poelo? Da li se razvijalo satima? Danima? Nedeljama? Bol? U kom predelu? Stalan ili u napadima? Opiite bol. Munina ? Povraanje? Koliko dugo? U groznici? Kolika je temperatura? Moe li normalno da pomera ruke i noge? Osip? Na kom delu tela? Opiite ga. Vrtoglavica? Da li je bila iznenadna? Veliki gubitak teine ili dehidriranost? Hladan ili smanjene telesne temperature? Psiho-socijalna situacija (Vidi tekst "O nejasnom problemu") Bespomoan i bez nadzora? Sposoban da se stara o sebi? Alkoholiar? Narkoman?

SAVETI POZIVAOCU1. Polusvesno stanje ili oteano disanje Postarajte se da bolesnik die slobodno. Podignite bradu i neno potisnite glavu. Oslobodite ga tesne odee i pomozite mu da zauzme udoban poloaj. 2. Bolesnik nije u stanju da sedi uspravljeno Postarajte se da slobodno die. Pridignite bradu i neno nagnite glavu unazad. Poloite bolesnika na stranu, ukoliko je mogue u poloaj za oporavak. Proverite da li bolesnik jo uvek die. Ostanite kraj bolesnika Ukoliko prestane da die zaponite CPR. 3. Bolesnik je vidno bled i oznojen Poloite bolesnika na pod i pridignite mu noge 4. Ukoliko je bolesnik hladan ili se smrzava Zagrejte ga toplom odeom, ebadima ili neim slinim (osim ukoliko je u pitanju dete sa visokom temperaturom) 5. Pronaite lekove koje bolesnik koristi Pokaite ih lekaru ili tehniaru. 6. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah obavestite ukoliko se stanje pogora 7. Vidi poglavlje 01/02 8. Nesvesni ispod/iznad 8 godina. Ukoliko se utvrdi problem, pogledajte odgovarajue poglavlje i postupajte prema uputstvima

PO M O M ED I CI N S K O M O S O B L JUProverite vitalne funkcije Svesnost: svestan/priseban? Pospan? Moe da se razbudi? Reaguje na bolni stimulus? Disanje: Slobodni disajni putevi? Normalno disanje? Brzina disanja? Cirkulacija: Karotidni puls? Brzina? Krvni pritisak? Boja koe? Brzina punjenja kapilara? Tamperatura ? Ukupna procena stanja Skinite odeu sa bolesnika i paljivo pregledajte ima li: Osip i petehiju. Povrede (ubodne rane, modrice, prelome) Tragove injekcija (dijabetiar, narkoman) Opipajte detaljno lobanju Proverite veliinu zenica, reakciju na svetlost Sainite detaljnu istoriju slucaja ako je mogue Proverite socijalnu situaciju Pod nadzorom? Izgrednik? Neuhranjen? Temperatura u prebivalitu (niska temperature tela)? Proverite opte zdravstveno stanje Mentalne funkcije? Dehidriran? Ishrana? Hipotermija? Proverite da li je mogue utvrditi: Hematoloki / infektivni status? Nivo eera u krvi? Procenat kiseonika? Proverite istoriju bolesnika Lekar opte prakse ili bolnika dokumenta

O nejasnom problemuVITALNE FUNKCIJE Pitanja u poglavlju START pokazae nivo Svesnosti. Dodatna pitanja pruie vam podatke o disanju. Kritina ili ozbiljna oboljenja ili povrede mogu se otkriti ukoliko dodatno Ispitivanje iz ovog poglavlja ukae na to da su Vitalne funkcije ugroene. Svesnost. Ozbiljno bolestan ili povreen bolesnik koji je nemiran, zbunjen ili u grevima, esto je kritino bolestan. Nedovoljno snabdevanje mozga kise-onikom uzrok je ovakvih simptoma. Ozbiljni bolesnici su esto letargini i ne zanima ih ta se deava u njihovom okruenju. Disanje. Ozbiljne disajne smetnje mogu biti znak kritine bolesti ili povrede, ali isto tako uzrok moe biti i neka manja smet-nja kakva je sindrom hiperventilacije. Cirkulacija. Bleda, oznojena koa uobiajen je znak problema cirkulacije, ali isto tako se moe javiti u sluaju jakog bola Ili kritino niskog nivoa eera u krvi. OPTE ZDRAVSTVENO STANJE Vano je utvrditi opte zdravstveno stanje bolesnika. Da li bolesnik izgleda slabo ili iscrpljeno? Ovo je jako teko utvrditi preko telefona. Medicinsko osoblje naviklo je da optu procenu vri posmatranjem: boje koe, izraza lica, motornog odgovora, naina na koji bolesnik govori i mentalnih funkcija, stava, mogue neuhranjenosti ili dehi-dracije, disanja, temperature tela, itd. Teko je i roacima da budu objektivni u davanju opte slike, ili u prenoenju tanog podatka telefonom jer su subjektivni. Kao to su navedeni znaci i simptomi tipini za oboljenje ili povredu, bolesnici u ovakvom zdravstvenom stanju esto pate i od: - Slabosti - Gubitka apetita - Gubitka interesovanja za ono to ih okruuje - Smanjenog ili izmenjenog stanja svesnsti NEOBJANJIV OZBILJAN BOL Veoma ozbiljan, ali inae neobjanjiv bol po koi, pod koom ili u miiima, moe da bude rezultat nekrotinog fascitisa i bakterije koja se rapidno razmnoava kroz tkivo. Process zapaljenja obino poinje u rukama i nogama, bolesnici koji su im najpodloniji imaju ranice (od preleanih boginja, od punktiranja ili posle operacije, I slino). Ovakvo stanje najee je praeno visokom temperaturom, ali vano je zapamtiti da ovo ne mora uvek da bude sluaj. IMUNO SUPRESIJA HIV/SIDA bolesnici kojima je uklonjena slezina, kao i oboleli od leukemije ili oni kojima je transplantiran organ, kao i ostali bolesnici kod kojih je prisutan problem imuniteta, koji su na terapiji steroidima ili su dijabetiari, imaju smanjen imuni sistem. Infekcije se razvijaju brzo, a znaci iI simboli su nejasni. PSIHO-SOCIJALNA SITUACIJA esto je neophodno utvrditi psiho-socijalnu sliku kako bi se dalje pravilno postupalo, naroito u sluajevima kada je stanje bolesnika nejasno.#

- Prethodni istorijat bolesti ili smetnji? - Da li koristi lekove? - Da li je nedavno boravio u bolnici? - Kakvi su uslovi za ivot (toalet, susedi, stepenice, koji sprat)? - Da li je u stanju da se stara sam o sebi? - Ima li roaka koji mogu da pomognu? Neke druge vrste nadzora? - Kakva je mogunost roaka da stalno nadgledaju bolesnika? - Moe li da jede i pije? - Da li je jeo i pio u proteklih nekoliko dana? - Odrava li linu higijenu? Moe li sam da ode do toaleta? - Istorija mentalnih bolesti? Senilnost? Napetost? - Alkoholiar ili narkoman? - Uzmite u obzir starost i pol, kulturu i jezik (ukoliko je u pitanju stranac), linost, komplikacije koje mogu biti izazvane drugim bolestima.

UKOLIKO NISTE SIGURNI, KONTAKTIRAJTE DEURNOG LEKARA U nejasnim sluajevima vano je imati deurnog lekara koji e izvriti brzu procenu stanja. Ambulantni ili primarni Centar ne bi trebalo da postavlja anamnezu, jer je to posao lekara. Moete pozivaoca direktno spojiti sa lekarom. Potujte lokalne procedure.

07 Alergijska reakcija1A.07.01 A.07.02 A.07.03 A.07.04 A.07.05 A.07.06 A.07.07 A.07.08KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Ne reaguje na vikanje I drmusanje Jedva die Jedva die Tekoce sa disanjem se pogoravaju velikom brzinom Nije u stanju povezano da govori Jedva guta Vidno je pospan ili razdraen Bled I oznojen Alergijska reakcija koja se ubrzano pogorava (prethodio je anafilakticki ok))

6 1.3.4.5 1.3.4.5 1.3.4.5 1.3.4.5 2.3.4.5 2.3.4.5

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 3. 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

P R I O R I T E T

I

1.3.4.5

H.07.01II

Tekoce sa disanjem, ne izgleda iscrpljeno Alergijska reakcija koja se ubrzano pogorava

1.3.5 2.3.5

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA

H.07.02 H.07.03

P R I O R I T E T

I dalje mu nije dobro iako je od al.reakcije prolo 30 min Sumnja na anafilakticki ok zbog slicnog prethodnog Iskustva

2.3.5 2.3.5

H.07.04

V.07.01III

Alergijska reakcija nakon vie od 30 min posle izlaganja 2.3.5 Javili su se svrab i osip Nagli napad zapuenog nosa ili curenja iz nosa Zabrinutost zbog alergijske reakcije. Za sada u redu 3.5.8 3 3.5

V.07.02 V.07.03 V.07.04

Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi and/or - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna

P R I O R I T E T

16



Prethodna alergijska reakcija Da li je bolesnik ranije imao napad alergije Koji je bio opasan po ivot? Da li je bolesnik na lekovima? Kojim? Da li bolesnik ili neko u blizini ima antihistaminike pri ruci? Da li bolesnik pati od astme, Ili neke druge plune ili srane bolesti? Prethodni anafilaktiki ok Da li bolensnik ima pri sebi injekciju adrenalina Ili sprej koji se koristi u sluaju oka? Akutni napad ta je moglo da izazove ovu reakciju? ta se dogodilo? Kada su i kako poeli simptomi? Da li se simptomi razvijaju velikom brzimom? Svrab i osip? Gde? Slab, munina, povraanje? Bolovi u stomaku? Da li se stanje poboljava ili pogorava?

1. Polu-svesno stanje i tekoce sa disanjem Omoguite bolesniku da slobodno die. Skinite tesnu odeu, pomozite da bolesnik sedne i udobno se namesti. Ukoliko bolesnik ne moe da sedne, neno gurnite glavu unazad i podignite bradu. Poloite bolesnika postrance, ako je mogue u koma poloaj. Proverite da li bolesnik die. Ukoliko prestane da die: zaponite CPR 2. Ako se bolesnik ne osea dobro Poloite ga na lea i podignite mu noge 3. Pomozite mu da uzme lekove za alergiju Postupajte po uputstvrima koja idu uz kutiju s lekovima 4. Ustanovite koje lekove bolesnik koristi i pokaite ih lekaru ili tehniaru 5. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah se javite ukoliko se stanje pogora 6. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni ispod / preko 8 godina 7. Vidi poglavlje 14 - Ujedi ivotinja ili insekata 8. Vidi poglavlje 20 Problemi sa koom i osip

Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Anafilaktiki ok Kiseonik, iv braunila, iv tenosti. (visok prioritet) Adrnalin - Odrasli: 1mg im (u ozbiljnim sluaajevima sa problemom cirkulacije -0,1-0,5 mg iv polako) - Deca: 0,01 mg/kg. im Adrenalinski sprej za inhalaciju Antihistaminici H blokovi iv/im Procenite: - Antihistaminici H2 blokovi iv - Glukokortikoidi iv/im, ili tablete - Kalcijum iv polako Ozbiljan spazam bronhija Beta-antagonist inhalacija ili im/iv Aminophylline iv polako (20 min) Glukokortikoidi iv/im ili tablete Ako je stanje kritino: Racemic adrenalin inhalacija: 0,2-0,5 mls u 1-2 mls. NaCl. N.B. Opasnost od povratnog efekta nakon 30-60 min. Zahteva prevoz u bolnicu praen kvalifikovanim osobljem Pad cirkulacije Poloite bolesnika na leda i podignite mu noge 20-30 cm. Poveajte priliv tenosti ako je sistoliini KP ispod 100mm Hg kod bolesnika iznad 12 god. (ili ispod 70 mm Hg kod dece ispod 12 god.): Ringer ili NaCl iv. Procenite indikacije za intropiju (npr. Dopamine) u konsultaciji sa specijalistom iz bolnice.

O alergijskim reakcijamaALERGENI Alergijske reakcije izazvane su alergenima. Sklonost ka alergijskim reakcijama postepeno se razvija kod odredjenih osoba koje mogu biti podlone razliitim alergenima. Osoba dakle moe da naglo reaguje na neto to je ranije tolerisala bez problema. Najece uzroci alergijskih reakcija su: - Ubodi insekata - Neka hrana (naroito morska, zatim vrste oraha i jaja) - Lekovi (naroito acetylsalicylates, NSAID, antibiotiici) - Inhalirani alergeni (naroito polen, kuna praina i grinje, ivotinjska dlaka). VANA INFORMACIJA - Na ta je bolesnik imao reakciju? - Postoji li istorija ozbiljnih alergijskih napada? - Vreme od ujeda ili drugog izlaganja alergenu? - Kada su poeli simptomi? - Da li su se simptomi ubrzano razvili? - Uticaj na opte zdravstveno stanje (slabost, munina, bledilo iIi oznojenost)? AKUTNA ALERGIJA Razvija se brzo, u roku od 30-60 min od trenutka izlaganja alergenu. Najceci simptomi akutne alergijske reakcije su: - Svrab (oi, lice, usta, koa) - Urtikarija pri svrabu, upaljenji crveni osip i plikovi - Munina i bolovi u stomaku - Simptomi astme ANAFILAKTICKI OK (ALERGIJSKI OK) Ukoliko alergijska reakcija preraste u anafilaktiki ok, bolesnik e iskusiti tekoce sa disanjem a boja koe e prei u jasno iI svetlo crvenu, da bi zatim postala bleda i cijanotino siva. Sluzokoa membrane usta i gornjeg respiratornog trakta mou da oteknu (Kvinkov edem) tako ometajui disanje. Ukoliko doe do pada cirkulacije, koa ce postati bleda, oznojena, hladna i dijaforetina. Bolesnik e oseati nesvesticu, pa ak moe i da izgubi svest. Kolaps cirkulacije moe dalje da dovede do sranog zastoja. Bolesnici sa prethodnom istorijom akutnih napada Ili anafilaktikog oka, astmatiari kao iI bolesnici sa sranim problemima su najugroeniji. OZBILJNI SIMPTOMI - Problemi sa disanjem (oticanje sluzokoe membrane usta i grkljana, ili astma) - Tekoce pri gutanju (oticanje sluzokoe membrane grkljana) - Bleda, oznojena koa (nizak BP pad cirku, lacije) - Istorija ozbiljnih (anafilaktikih) alergijskih reakcija - Naglo pogoranje alergijskih simptoma SPECIFICNO LEENJE Neki bolesnici su izrazito osetljivi na razvitak kritinih alergijskih reakcija kao to su oticanje respiratornog trakta, akutni napad astme ili alerijski ok. Ovi bolesnici uz sebe treba da imaju Adrenalinsku olovku (Epipen, Anaguard, komplet za slucaj alergijskog oka, ili inhalatorAdrenalin Medihaler) po nalogu lekara opte prakse ili bolnice, i treba da ih koriste kada je neophodno. Neko od roaka bolesnika takoe treba da zna kako se ovi preparati koriste. Moe biti potrebno da se bolesniku da ekstra doza njegove terapije za astmu (npr. Bricanyl ili Ventolin) u obliku pudera za inhalaciju, ili u vidu inhalatora.

%

08 Krvarenje (netraumatsko)1KRI ERIJUM T SAVET

2

ODAZIV

Vaginalno krvarenje: ginekologija / trudnocaA.08.01 A.08.02 A.08.03I P R I O R I T E T

Ne reaguje na vikanje i drmusanje Svesna, ali samo to se nije onesvestila Oteano disanje Bleda, oznojena I jo uvek krvari Iskaljava velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca velike kolicine svetlo crvene krvi Povraca staru krv u obliku zrna kafe Oseca se iscrpljeno i slabo Svea krv tece slobodno iz rektuma Iznenadan proliv Bolesnik se ne oseca dobro I dalje obilno krvari i nakon vie od 20 min.

9 2.3.5.6 3.5.6 2.3.5.6 3.5.6 2.3.5.6

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem , adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.08.04 A.08.05 A.08.06 A.08.07

2.3.5.6 2.3.5.6

A.08.08 A.08.09

2.3.5.6 2.3.5.6Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda kontaktirajte pozivaoca ili - Poaljite ambulantno vozilo ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja ili dnevnu bolnicu NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi and/or - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

A.08.10

H.08.01II

Krvarenje je prestalo, I dalje bled I oznojen. Povraca male kolicine svee crvene krvi Povraca staru krv, ne izgleda slabo Velika kolicina tamne stolice Jako krvarenje iz nosa, sa trajanjem preko 20 min

2.3.6.7 1.3.6.7 1.3.6.7 1.3.6.7 6.7.8

P R I O R I T E T

H.08.02 H.08.03 H.08.04 H.08.05

V.08.01III

Iskaljavanje male kolicine krvi i mukusa Male kolicine svee krvi U stolici i na toilet papitu Tamna tarry stolica, bez ostalih simptoma Krv u urinu Krvarenje iz nosa sa trajanjem vie od 20 min Otekline na koi, stalno ali minimalno krvarenje

7 7 6.7 7 8 4.7

V.08.02 V.08.03 V.08.04 V.08.05 V.08.06

P R I O R I T E T

18



Kada je poelo? Koliko dugo ve traje krvarenje? Koliko mislite da je osoba izgubila krvi? Da li se ovo deavalo I ranije? Koji je tada bio razlog? Da li bolesnik osea neki bol? Gde? Da li se bolesnik osea slabo? Ima li muninu? Povraa? Da li bolesnik prima dnevno anti-koagulante? Koje? Da li je bolesnik na terapiji zbog reumatskih problema? Kojih? Da li bolesnik uzima lekove? Koje? Da li bolesnik ve pati od neke druge bolesti ili smetnji? Povraanje krvi Da li je krv crvena, ili tamno braon kao zrna kafe? Krv u stolici Vidite li sveu krv, ili je tamna, crna? Da li se krv pojavljivala i mimo odlazaka bolesnika u toalet? Iskaljavanje krvi Velike koliine, ili tek malo, izmeano sa sluzi? Da li bolesnik jo uvek iskaljava krv? Mnogo? Da li oteano die?

1. Poloite bolesnika u udoban poloaj 2. Poloite ga na lea, noge uzdignute 3. Ne dajte bolesniku da pije i jede 4. Pritisnite jako oblast koja krvari istom krpom, sve dok se krvarenje ne zaustavi. Uzdignite deo tela koji krvari,ukoliko je to mogue. 5. Pronaite lekove koje bolesnik koristi i pokaite ih lekaru ili tehniaru. 6. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Izvestite nas odmah ukoliko se stanje pogora 7. Ovo bi trebalo da detaljnije ispita lekar. 8. Krvarenje iz nosa: Sedite uspravno nagnuti ka napred vrsto zapuite nos 20 min. Isperite usta cistom hladnom vodom, ne izduvavajte nos. Ne gutajte krv. 9. Vidi poglavlje 01/02 nesvesnit ispod/iznad 8 godina

Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Obilno krvavljenje Koma poloaj. Poloite bolesnika na lea i uzdignite noge 20-30 cm. Kiseonik: 7-10 litra preko maske (3-4 litra preko nazalnog katetera). Procenite: 1) Smestiti u sanitet i odvesti (ukoliko je put do bolnice kratak) 2) Zaponite sa iv infuzijom i pre prevoza Oprez kod upotrebe infuzije ukoliko pacijent nije u hemoraginom oku. Hemoragini ok Ubacite iroku iv braunilu u veliku venu (npr. na prevoju lakta). Ponite sa 2 litra kristaloidnog rastvora-Ringer iv. Ukoliko je neophodno: 1 litar koloidnog rastvora. Tenosti treba da budu tople. Podignite sistolni KP na 90 mm Hg (i vie ukoliko je bolesnik hipertenziar). Nepotrebno podizanje KP moe da uvea krvarenje. Najbri mogui prevoz do bolnice u pratnji kvalifikovanog osoblja. Krvarenje iz rane nee da se zaustavi Jak pritisak na oblast koja krvari i to due vreme. Koristite kompresioni zavoj na mestu rane (ne spiralni).

O krvarenju (ne-traumatskom)OZBILJNO? Da li je krvarenje ozbiljno zavisi od gubitka krvi i uzroka krvarenja. Prvi znaci nekih ozbiljnih Tumora mogu biti slaba krvarenja iz prirodnih otvora na telu. Ovakva krvarenja treba uvek da proveri lekar. Gubitak krvi i opte zdravstveno stanje su faktori koji odluuju o nivou urgentnosti, osim u slucaju trudnoe, kada se u obzir moraju uzeti i drugi faktori (idite na poglavlja 17 Poroaj I 18 ginekologija i akuerstvo). U mnogim sluajevima bolesnici mogu da izgube dosta krvi pre nego to to primete,npr. iz stomaka ili digestivnog trakta. OK SINDROM Poetak pada cirkulacije (oka) poinje bledom oznojenom koom i ubrzanim ali slabim pulsom, esto praenim uznemirenou i tenzijom. Bolesnik se moe i onesvestiti usled gubitka krvi, ili usled nekritine reakcije na prizor krvi (vazovagalna sinkopa). Nije lako utvrditi razliku izmeu ova dva klinika stanja. ok sindrom ne sme da se poistoveti sa popularnim shvatanjem "oka" kao psiholoke reakcije na traumatino iskustvo. Krvarenje zbog lekova. Lekovi kao to su antikoagulanti (Warfarin), acetilsalicilati (Disprin, Aspririn itd.) i NSAIL (Naprosyn, Feldene) Smanjuju sposobnost tela da koagulira krv, a time i uveavaju mogunost krvarenja. Konstantna slabija krvarenja treba normalno da se zaustave za kratko vreme, ali mogu da traju due i time izazovu gubitak krvi, zbog korienja gore pomenutih lekova. Acetilsalicilati i NSAIL uveavaju tendeciju ka krvarenju u stomaku i crevima. Iskaljavanje krvi (haemoptysis) Iznenadno Iskaljavanje velikih koliina svee krvi iz plua Je kritino, hemoragiju je teko zaustaviti, usled ega se bolesnik moe i uguiti. Tuberkoloza plua je nekada bio uobiajeni uzrok ovakvih krvarenja. Danas je najei uzrok hemoragije pluni tumor koji je prodro u krvne sudove. Male koliine svee krvi ili krv u tragovima u iskaljavanom sadraju mogu biti od bronhitisa ili upale plua. U svakom sluaju to su prvi znaci ozbiljne bolesti plua. Povraanje krvi (haematemesis) ir koji krvari, ili krvarenje iz vena u osnovi jednjaka (variksi jednjaka) izazivaju muninu i povraanje svee crvene krvi. Bolesnik moe da izgubi znaajne koliine krvi i pre povraanja. Povraanje tamne krvi koja lii na zrnca kafe ukazuju na to da se krv ve neko vreme nalazila u stomaku. Male koliine svee krvi uobiajene su nakon jakog napada povraanja, i mogu biti rezultat ogrebotina na jednjaku. Gubitak krvi i opte zdravstveno stanje odluie o nivou urgentnosti. Krv iz nosa ne treba da se guta jer moe da se nae u povraki. Svee krvarenje iz rektuma. Obilno krvarenje iz rektuma koje ne moe da se zaustavi upuuje na krvarenje debelog creva ili rektuma. Ovo je najece znak ozbiljnog oboljenja creva. Manje koliine krvi u stolici, krv na toalet papiru, obino su rezultat postojanja Hemoroida. Pa ipak, i ovde moe da bude u pitanju ozbiljno oboljenje, pa treba ii na proveru. Tamna, crna stolica (melena) se deava zbog krvarenja Iz stomaka, ili gornjih delova creva vezanih za eludac - ukazuje na obilan gubitak krvi.Opti simptomi odluie o nivou urgentnosti. Krv u urinu (haematuria) moe biti izazvana infekcijom, kamenom u bubregu, povredom ili tumorom, Ili tendencijom ka krvarenju. Obino je gubitak krvi mali. Opti simptomi odluie o nivou urgentnosti. Kada se pojavi treba proveriti kod lekara. Krvarenje iz nosa (epistaxis) obino prestane samo. Bolesnik treba da sedi uspravno, blago nagnut ka napred. Moe biti potrebno da se pritiskom zapue nozdrve na 20 min. Bolesnik ne treba da trese nos narednih nekoliko sati. Ukoliko se krvarenje ponovi, treba konsultovati lekara. Krvarenje iz varikoznih vena. Treba konsultovati lekara ukoliko krvarenje ne prestane ak ni nakon primenjenog pritiska. Hronino krvarenje iz malih plikova treba da proveri lekar, to je pre mogue. Ovo moe biti znak raka koe koji je u nastanku.

'

09 Opekotine/povrede elektricnom strujom1A.09.01 A.09.02 A.09.03 A.09.04 A.09.05 A.09.06 A.09.07 A.09.08 A.09.09 A.09.10 A.09.11KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Oteano disanje Pospan ili razdraljiv Izloen dimu, oteano govori i guta Jake opekotine, kod odraslih (vie od 20% koe) Jake opekotine, kod dece (vie od 10% koe) Jake opekotine na licu Povrede od visokog napona Ostale ozbiljne povrede sa opekotinama Pad sa preko 5 metara Nestale osobe (Spasilacka akcija u toku)

6 4.5 4.5 4.5 3.4.5 3.4.5 3.4.5 2.3.5 3.4.5.7 3.4.5.7 1

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem , adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktiviranee 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

P R I O R I T E T

I

H.09.01II

Odrasli sa manje od 20% opekotina na koi 3


P R I O R I T E T

H.09.02

Deca sa manje od 10% opekotina na koi 3.5

H.09.03

Umerene opekotine na licu ili u blizini zglobova 3

H.09.04

Udar kucnom strujom (220V) proveden kroz telo, oseca se loe 5

H.09.05

Pad sa 3-5 metara

3.5.7Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodje u Dom Zdravlja u vreme.. ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi ili / i - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana, ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni dan, ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSA

V.09.01III

Manje opekotine (manje od 1% - npr.dlan na ruci) 3


Kucna struja (220V) provedena kroz telo Bez problema sada Ucesnik u nesreci, sada bez problema

V.09.03

20



Situacija ta se zapalilo? Da li jo uvek gori? Ima li mnogo dima? Da li su obaveteni vatrogasci? Policija? Jo neko? Postoji li opasnost od eksplozije u blizini? Da li su svi evakuisani? Da li neko nedostaje? Opekotine / povrede disajnih puteva Ima li vidljivih opekotina? Na kom delu tela? Ima li opekotina na licu? Ima li opekotina u blizini zglobova? Povrede el.strujom Koja vrsta struje je u pitanju? Kuna na 220V? Visoka voltaa? Kako je bolesnik doiveo elektricni ok? Kada? Da li je bolesnik i dalje povezan sa izvorom struje? Da li je bolesnik sada na sigurnom? Da li je iskljueno elektrino napajanje?

1. Bezbednost Niko ne sme da bude izloen opasnosti tokom spasilacke akcije Ukoliko nema opasnosti, prenesite bolesnika na sigurno 2. Struja visokog napona Ne dodirujte nikoga ko je jo uvek povezan sa izvorom struje. Drite sve podalje od svega to je je povezano na struju. Ukoliko je moue sve iskljuite. Iz dispeerskog centra se moe pozvati elektrodistribucija ili odgovarajua kompanija. 3. Povrede na koi Rashladite oblast pod opekotinom tekuom vodom sa slavine ili sa tua, ili postavite bolesnika pod tu. Voda bi trebalo da isprva bude hladna, (ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. 20 stepeni C). Rashlaujte oblast najmanje 15 min. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. Povrede na glavi prekrijte istim i vlanim komadima platna ili zavojem. 4. Oteano disanje/opekotine disajnih puteva Omoguite bolesniku da slobodno die. Olabavite tesnu odeu. Pomozite bolesniku da sedi uspravno u udobnom poloaju. Ukoliko bolesnik nije u stanju da sedi: nagnite mu glavu unazad, paljivo, i podignite bradu. Poloite bolesnika postrance, ukoliko je mogue u koma poloaj. Proverite da li bolesnik i dalje die. Ukoliko bolesnik ne die, zaponite CPR. 5. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora Odmah prijavite ukolijo se stanje pogora. 6. Vidi poglavlje 01/02 nesvesni do / preko 8 godina 7. Vidi poglavlje 35 Nesrece.

Mogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Na mestu nesree Niko ne sme da se izlae opasnosti! Preuzmite kontrolu ukoliko vatrogasci i policija Jo nisu stigli. Povrede na koi Rashladite oblast pod opekotinom tekuom vodom sa slavine ili sa tua, ili postavite bolesnika pod tu. Voda bi trebalo da isprva bude hladna,(ali ne ledena) zatim mlaka (otpr. 20 stepeni C). Rashlaujte oblast najmanje 15 min. ali pazite da se bolesnik ne smrzne. Povrede na glavi. Prekrijte cistim i vlanim komadima platna ili kompresionim zavojem. Mogu se koristiti i posebni preparati kao to su Watergel or Burnshield Intravenozni pristup IV Opijati dok bol ne prestane ili ne umine IV antiemetici Utopljavanje i odmor. Procenite nivo povrede koristeci "pravilo devetki". Dim\Povrede od udisanja 100 % kiseonik kroz masku ili tubus isisace ugljen monoksid. U sluaju povrede disajnih puteva intubacija se Razmatra u ranom stadijumu. Hospitalizacija uvek, ukoliko - Su opekotine velike (>10% kod dece, >20% kod odraslih) - Duboke opekotine oko zglobova (ak i kada povreda izgleda kao mala) - Opekotine na licu - Opekotine na genitalijama - Jake opekotine po rukama - Povrede disajnih organa / udisanje / trovanje

O opekotinama, povredama strujomOZBILJNE OPEKOTINE -povrede respiratornog trakta (nos, usta, grkljan, dunik, plua) -Trovanje plinom (ugljen monoksid ili cijanogeni gasovi) - Duboke opekotine na preko 20% koe kod odraslih. - duboke opekotine na preko 10% koe kod dece ispod 10 godina. Udisanje toplih gasova moe da dovede do oticanja sluzokoe gornjih respiratornih organa time izazivajuci simptome guenja nekoliko minuta ili sati nakon vatre. Dim i gare na licu, opekotine oko usta i nosa, spaljene obrve ili dlake u nosu, promuklost i tekoe pri gutanju su razlozi da se posumnja na povrede disajnih puteva. Tretman je rana intubacija pre nego to edem sluzokoe u grlu ne uini intubaciju tekom. Trovanje gasom. Materijali koji se koriste u savremenom okruenju emituju otrovne gasove kada se zapale. Ugljen monoksid i cijanogeni gasovi su najopasniji. Oni mogu da izazovu guenje i povrede plua. Tretman je 100% kiseonik, i ukoliko je potrebno hidroksikobalamin (Cijanokit) i Na-tiosulfat za sluaj cijanotinog trovanje. Rani tretman hiperbarinim kiseonikom moe da spreci neurolka oteenja u kasnijem stadijumu. Povrede na koi. Moemo razlikovati delimino guste-povrinske opekotine (poznate kao opekotine 1. I 2. stepena) gde je koa crvena i ponekad pod plikovima, i gusteduboke opekotine (poznate kao opekotine 3.stepena) gde je koa delimino oprljena crnim, a delimino suva i bleda, sa slojevima povreene koe, ukljuujui i nerve i krvne sudove. Opekotine su najee i povrinske i duboke. Ne morate da donesete odluku o tome da li su opekotine povrinske ili duboke, ali treba da znate koja je povrina tela zahvaena koristei "pravilo devetki". Distribucija povreda: "Pravilo devetki" je sraunato deljenjem cele povrine tela. Glava i vrat: Ruke Grudi i abdomen Lea Noge i stopala Ruka 9% 9% 18% 18% 18% 1% Prva pomo kod opekotina: Prskajte hladnom tekuom vodom najmanje 15 minuta.Voda treba da je isprva hladna, ali ne ledena, Zatim mlaka (oko. 20C.). Bolesniku ne sme da bude hladno. Prkrijte povrejeni deo istom, vlanom krpom ili kompresionim zavojem. Ne dajte bolesniku da jede ili pije ako su povrede na koi znaajne. POVREDE ELEKTRINOM STRUJOM 220 volti je kuna struja koja uglavnom ne moe da nakodi, ali moe da izazove aritmiju. Struja visokog napona prenosi se krvnim sudovima, miicima i nervima, i moe da izazove ozbiljna unutranja oteenja kao i vidljive spoljne povrede na mestu gde je ula i izala. Srani zastoj moe da se dogodi kao posledica prolaska struje kroz srce. Nesree sa visokim naponom esto zavravaju padom sa visine (vidi poglavlje 35-Nesree).Spasilako osoblje mora da se zatiti, elektrino napajanje mora odmah da se iskljui, ukoliko Je mogue (zvati elektrodistribuciju, elezniku stanicu, policiju ili odgovarajue odeljenje).Osobe koje su u kontaktu sa elektrinim kablovima ne sme da dodiruje nestruno osoblje. Povrede pri padu Vidi poglavlje 35 Nesree Povrede hemijskim sredstvima Vidi poglavlje 22 Hemikalije-gasovi Veliki poar Vidi poglavlje 04 Velike nesree

'

10 Bol u grudnom kosu -srcana oboljenja1A.10.01 A.10.02 A.10.03 A.10.04KRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Ne reaguje na drmusanje ili vikanje Bol u grudima, samo to se nije onesvestio/la Oteano disanje* Jak bol u srednjim grudima koji traje due od 5 min Nije mu /joj dobro (vrtoglavica i mucnina) - bled I oznojen* - bol I neprijatan osecaj u grudima* - bol u ramenu, ruci ili vilici* - iznenadan gubitak snate u rukama* Moguce ozbiljno stanje srca*

6 1.3.4.5 1.2.3.4.5 1.2.3.4.5

"Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite - privatan prevoz Dajte savete pozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem , adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

P R I O R I T E T

I

A.10.05 A.10.06 A.10.07 A.10.08 A.10.09

1.2.3.4.5 1.2.3.4.5 1.2.3.4.5 1.2.3.4.5 1.2.3.4.5

* Takode pitajte da li je bolesnik uzimao nitroglicerin, i ako jeste kada i sa kakvim efektom. Nivo urgentnosti nije crveni ukoliko se uzela doza od 1-4 tablete ili doza Spreja nitroglicerina

H.10.01II

Mala nelagodnost, inace se dobro oseca 1.2.3.5


P R I O R I T E T

H.10.02 H.10.03 H.10.04

Gliceril trinitrat pomae, ali na kratko Bol sa strane grudi Iznenada se oseca loe, nepoznato lupanje srca

1.3.5 1.5 1.5

V.10.01III

Bol kada duboko udie, ili tokom fizickih vebi Ima osecaj da je ritam srca nepravilan Iznenadan napad lupanja srca, inace se dobro oseca Kratki otri bolovi u grudima Uznemirenost zbog srcanog oboljenja

1.5 1.5 1.5


V.10.03 V.10.04 V.10.05

5

Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokalne procedure, npr.: - obavestite deurnog lekara - Zamolite pozivaoca da kontaktira deurnog lekara na telefon br... ili - Zamolite bolesnika da dodj u Dom Zdravlja e u vreme........ ili - Obavestite lokalnu patronanu sestru o potrebnoj nezi i / ili - Ugovorite vreme narednog poziva i / ili - Zamolite pozivaoca da se obrati svom ili drugom lokalnom lekaru opte prakse sledeceg dana,i ili - Sami obavestite njegovog lekara naredni da ili - Zavrite razgovor ukoliko pomoc nije potrebna NEKASEJAVIODMAHAKOSESTANJEPOGORSANorveski Indeks Urgentnog zbrinjavanja, III izdanje

22

10DODATNA PITANJABol Opiite bol? Koji probada? Koji stee? Grevit? Otrina? Jaina? Gde u grudima se bol javlja? U srednjem delu ili sa strane? Koliko dugo je bol trajao? ta je bolesnik radio u tom trenutku? Da li je bolesnik i ranije iskusio takav bol? ta je tada bilo u pitanju? Ukoliko je srano oboljenje poznato Angina pektoris? Raniji infarkt miokarda (koronarni)? Ostala srana oboljenja? Bolest plua? Ostalo Da li je nedavno bio bolestan? Da li je probao gliceril trinitrat? Da li je pomoglo? Da li bolesnik svakodnevno uzima lekove? Koje? Ostale bolesti ili tegobe? Postoje li srana oboljenja u porodici? Koja? U kom dobu? Pitajte ako je mogue Da li bolesnik pui? Koliko dnevno? Da li je bolesnik proveravao nivo holesterola? Da li je bio visok? Da li je bolesnik upravo uzeo Vijagru?

SAVETI POZIVAOCU1. Pomozite bolesniku da zauzme udoban poloaj, bilo da sedi ili da lei Obezbedite mu tiinu i toplinu 2. Dajte 1-4 gliceril trinitrat tablete ili doze u spreju, ako je mogue odmah 3. Dajte bolesniku aspirin npr. Disprin, Novid. Moe da se savae ili rastvori u malo vode 4. Pronaite lekove koje boesnik koristi i pokaite ih lekaru ili tehniaru 5. Ne ostavljajte bolesnika bez nadzora. Odmah prijavite ako doe do pogoranja 6. Vidi poglavlje 01/02 Nesvesni do / preko 8 godina

PO M O M ED I CI N S K O M O S O B L JUMogu da vas poveem sa specijalistom u bolnici. Sumnja na srani udar: brzo reagujte Kiseonik 7-10 litara maskom, ili 3-4 litre preko nazalnog katetera. Utopliti i pustiti da dmara. Obezbedite iv pristup Gliyceriyl trinitrat 2-4 tabletes/doza spreja (ako je sistolni KP preko 110) IV Opijati za smanjenje bolova ili prestanak bola Antiemetici iv Acetilsalicilati 300 mg oralno Obezbedite takoe Velike elektrode za defibrilator radi monitoringa i eventualne defibrilacije u toku transporta. Odreene beta blokatore iv. (npr. Seloken 5 mg do 3puta) Diazepam iv ukoliko je bolesnik razdraljiv i zabrinut Trombolitiki tretman prema lokalnim procedurama, ili uz konsultaciju sa bolnikim odeljenjem ili medicinskim helikopterom. Kardiogeni ok Kiseonik 7-10 litara putem maske ok poloaj: Poloite bolesnika na leda I Uzdignite noge 20-30 cm. Obezbedite brzu iv infuziju: 500-1000 ml. (Razmiljajte! Postoji rizik od edema plua) Procenite indikaciju za primenu inotropa (npr. Dopamine) u konsultaciji sa bolnikim specijalistom. U slucaju ventrikularne / supraventrikularne tahikardije: Procenite da li je potrebna i sinhronizovana defibrilacija, u konsultaciji sa specijalistom u bolnici.

O bolu u grudima/sranim oboljenjimaANGINA PEKTORIS (STEZANJE U GRUDIMA) Miici srca snabdevaju se krvlju preko koronarnih arterija. Ukoliko dotok krvi nije dovoljan snabdevanje sranog miia kiseonikom bie smanjeno, to uzrokuje neprijatnost u grudima. Ova neprijatnost obino proe nakon nekoliko minuta odmaranja, ili nakon uzimanja Gliceril trinitrata. Simptomi angine koji se u kraim vremenskim intervalima (dani ili nedelje) pogoravaju, ukazuju na mogu infarkt miokarda. INFARKT MIOKARDA (SRANI UDAR) Ukoliko doe do zastoja u jednoj od koronarnih arterija (tromboza, skleroza), snabdevanje odreenih delova sranog miia (miokarda) bie odseeno. Ako se ovo zakrenje ne razbije istog trenutka (trombolizom ili operacijom) tada ce delovi sranog miica u toku nekoliko sati umreti. Bol ili nelagodnost. Srani udar obino poinje bolom ili "nelagodnou" u grudima, u jednoj ili obe ruke, ka ramenima i dalje prema grlu. Mnogi su te simptome opisali kao stezanje ili nelagodne greve, ili pak kao oseanje skuenosti u grudima. Napad moe da bude potpuno iznenadan i esto je pokrenut fizikim naporom, ali moe da se dogodi i tokom odmora. Stanje bolesnika pogorava se u roku od 5-15 min. Bol ili nelagodnost mogu se takoe osetiti kao da dolaze iz gornjeg abdominalnog predela i mogu se tumaiti kao bolovi od nadimanja. U nekim sluajevima, naroito kod starijih, simptomi mogu varirati ili biti nekarakteristini. Ukoliko postoji istorija angine ili infarkta miokarda, bolesnik e prepoznati simptome. Bol se ne moe otkloniti odmorom ili uzimanjem nitroglicerina - Gliceril trinitrata. Ovo moe biti pomo pri odreivanju da li je u pitanju angina ili infarkt miokarda. Najei usputni simptomi. Bolesnik se esto osea loe, ima muninu, vrtoglavicu i napet je. Mnogi su i bledi i oznojeni. Neki osete nagli gubitak snage u rukama i opte gledano kau da se oseaju jako slabo. Bolesnik izgleda bolesno i kao da pati ukoliko se tegobe intenziviraju. Dodatne smetnje sa disanjem su ozbiljne i mogu biti znak akutnog poputanja srca. Aritmije i srani zastoj. Aritmije su uobiajene u satima nakon sranog udara, a postoji mogunost i razvijanja ventrikularne fibrilacije (VF, haos u elektrinom sprovoenju izaziva nekoordinirane srane kontrakcije bez pumpanja krvi). Radite CPR dok defibrillator ne stigne jer to uveava anse za preivljavanje. Elektrini ok je neophodan za pokretanje rada srca. Svakim uteenim minutom znatno se uveava ansa za preivljavanje. Inae se koriste u hitnim pomoima, ali defibrilatore danas moete nai i na drugim mestima. U sluaju da se sumnja na srani udar, mora se prineti i upotrebiti najblii raspoloivi defibrilator. Defibrilator takode treba da je pristupaan i tokom prevoza bolesnika. Akutno poputanje srca. Akutni edem plua i kardiogeni ok nastaju zbog akutnog poputanja pumpe, koje nastaje ukoliko je zahvaen veci deo sranog miica. Tipini simptomi su tekoe sa disanjem, teskoba, bledilo, hladnoa!

i oznojena koa. Akutno poputanje srca kao i pluni edem ili kardiogeni ok su opasni po ivot. NEKI OZBILJNI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Neka stanja mogu se pomeati sa sranim napadom: - Embolija plua - Aneurizma aorte - Perikarditis - Pneumotoraks (nastao spontano ili u traumi) OSTALI RAZLOZI ZA BOL U GRUDIMA Bol u grudima je est simptom upale plua, loe probave, bola u miiima, preloma rebara, hiperventilacije (vidi stranu 28 Psihijatrija) I stresa. Iznenadan otar bol u grudima koji traje nekoliko sekundi nije znak oboljenja srca ve moe da se odnosi na bol u miiima. UBRZANI PULS (>110) Iznenadno ubrzanje i nepravilan puls mogu nastati zbog pretkomorske fibrilacije ili supraventrikularne tahikardije.Opte stanje bolesnika odluie o nivou urgentnosti. Ubrzan puls bez bola, tekoe sa disanjem ili ostale nelagodnosti, obino ne ukazuju na urgentno i ozbiljno stanje. PALPITACIJE ILI NEPRAVILNI OTKUCAJI SRCA Ponekad osetimo sasvim jasno da je nae srce preskoilo jedan otkucaj. Ovo je potpuno uobicajeno, i samo po sebi je retko opasno.

11 Diabetes1A.11.01 A.11.02 A.11.03IKRITERIJUM SAVET

2

ODAZIV

Ne odgovara na drmusanje i vikanje, plitko die Ne odgovara na drmusanje i vikanje, disanje je u redu Oteano disanje Konvulzije Loe se oseca, sa bolom i nelagodnocu u grudima, ramenu, ruci ili vilici

1.5.6.7 1.5.6.7 1.5. 6.7 1.6.7.9za pozivo za poziv

"Hold the line!" "Ostanite na vezi!" Uzbuna - slanje ambulantnog vozila - deurnog lekara Ako je neophodno, aktivirajte Ukoliko je potrebno, aktvirajte - medicinski helikopter ili specijalnu jedinicu ako je potrebno, predlozite elevant, advise r If - privatan prevoz Dajte savete caller Give advice topozivaocu Postavljajte dodatna vana pitanja Informiite svo osoblje vezano za poziv 1. Nivo hitnosti, osnovni problem adresa /optina adresa /optina 2. Sluzbe koje su aktivirane 2. Sluzbe koje su aktivirane 3. Moguci bezbednosni rizici 4. Dogovorena sredstva komunikacije 4. Agreed communication links 5. Ime, starost i pol bolesnika 6. Nivo svesnosti, disanje, breathing, Level of consciousness, 6. status cirkulacije 7. Uputstva/najvaniji saveti dati pozivaocu Ponudite detaljnije podatke medicinskom osoblju

A.11.04 A.11.05

P R I O R I T E T

6.7.8

H.11.01 H.11.02 H.11.03 H.11.04

Bled i oznojen, ne moe da popije zasladenu tecnost Konfuzan, ne moe da popije zasladenu tecnost Ima temperaturu, izgleda slabo ili se oseca loe

2.5.6 2.5.6 6

Predjite kroz preostale kriterijume Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Ask further relevant questions Ucinite neto od sledeceg: - Poveite pozivaoca sa deurnim lekarom ili - obavestite deurnog lekara i onda or kontaktirajte pozivaoca ili contact ambulantno - Poaljite caller again vozilo ili - Send an bolesnika da - Zamolite ambulance dodj u Dom Zdravlja e ili dnevnu bolnicu. - Ask patient to come to primary care NEKA SE JAVI ODMAH AKO SE STANJE POGORSA Tell caller to phone back immediately if condition Postavljajte dodatna vana pitanja Dajte savete pozivaocu Sledite lokal

Documents

Index Urgentnog Zb