Ind.mas 3 kolok

8/19/2019 Ind.mas 3 kolok

http://slidepdf.com/reader/full/indmas-3-kolok 1/4

Masine u masinskojindustriji- Masine alatkeza obradu rezanjem moguse razvrstati na osnovuraznih karakteristika.Najcesce se ove masinedele prema vrsti obrade,nameni, nacinu upravljanjai stepena automatizacije,konstruktivnimspecificnostima, brojuizvrsnih organa i tacnosti.Podele prema vrsti obradese dele na: strugove,rendisaljke, busilice,glodalice, brusilice,provlakacice. Podeleprema nameni se razlikuju:univerzalne, specijaliziranei specijalne masine.

Univerzalne masine alatkesu one na kojima se moguizvesti vrlo razlicite obradena pripremcima vrlorazlicitih karakteristika.Specijalizirane masine sunamenjene za obraduodredjenih pripremakarazlicitih dizajna, dok suspecijalne masinenamenjene za odredjenuobradu na jednomodredjenom pripremku.

Prema stepenuautomatizacije sve masinealatke se svrstavaju u grupe: neautomatizirane,poluautomati, automatigramskim upravljanjem.Prema konstruktivnim kar.npr. vertikalni ihorizontalni,poluautomatski strugovi isl. Prema broju osnovnihsklopova dele se na

jednovretene, visevretene

masine sa jednimnosacem alata, masine savise nosaca alata. Prematacnosti sve masine alatkese svrstavaju u pet grupa:normalne, povisene,visoke, vrlo visoke iposebne tacnosti. Obradana testerama- !lati zaodsecanje tj testere mogu

imati oblik lista, trake uvidu obruca i kruznogoblika. Prema tome se irazlikuju " osnovna tipamasina za odsecanje satesterama i to: masine zaodsecanje sa lisnatomtesterom, masine zaodsecanje sa kruznomtesterom i masine zaodsecanje sa trakastomtesterom. #od masine sakruznom testerom, testeraizvodi glavno kruznokretanje i primicanje kamaterijalu. $rei tip masinekoristi alat u vidubeskonacne trakeobmotane oko dva diskakoji obezbedjuju glavno

pravolinijsko kretanjetestere u odnosu namaterijal na radnom stolumasine. Obrada nastrugu- %brada na strugunaziva se struganje.Namenjena je obradispoljasnjih i unutrasnjihrotacionih i ravnih povrsina

jednosecnim alatom kojise naziva strugarski noz.Pri struganju glavnokretanje je obrtanje

obratka v, a pomocno jepravolinijsko kretanje alatas. #onstrukcija strugova jevrlo raznovrsna, pa se zatomogu podeliti na visenacina. Najvaznije inajcesce isticana podela jeprema obimu i vrstiproizvodnje za koji sunamenjeni. Prema ovojpodeli razlikuju se:strugovi za pojedinacnu,strugovi za serijsku i

strugovi za masovnuproizvodnju. Strugovi zaserijsku proizvodnju- &abi se skratilo vremepotrebno za promenu alataneophodno je na masiniimati mogucnost iistovremenogpozicioniranja veceg brojaalata, sto je upravo jedna

od osnovnih karakteristikastrugova za serijskuproizvodnju. Strugovi za s.proizvodnju su: strugovi savise nosaca alata'visesecni strugovi(,revolverski strugovi,kopirni strugovi i vertikalnistrugovi. )iseseni strugovisu prvenstveno namenjeniobradi stepenastih vratila.Na ovim strugovimaobradjuje se samospoljasne cilindricne,konusne, ravne, profilnepovrsine, zlebovi itd.*evolverski strugovi sunamenjeni za obraduspoljasnjih i unutrasnjihcilindricnih povrsina,

ravnih povrs., fazonskihpovrsina, zlebova, izradespoljasnjih i unutrasnjihnavoja, za busenje,prosirivanje, razvrstavanje,upustanje itd. Pripremcimogu biti u obliku sipke,otkivci i odlivci. #opirnistrugovi su najcesce istihkarakteristika kao iuniverzalni s tim sto sumogucnosti obradeprosirene kopirnim

uredjajem. )ertikalnistrugovi su namenjeniobradi delova velikihdimenzija i masa kod kojihse odnos izmedju duzine iprecnika obicno krece ugranicama +," do +,.Strugovi za masovnuproizvodnju- Skracenjevremena obradeomogucavaju strugovinamenjeni za masovnuproizvodnju kod kojih su

automatizovana svakretanja. -ao se ovakvistrugovi nazivajuautomatskim. %vi strugovise dele na razne nacine:prema nacinu dovodjenjapripremaka razlikuju seautomati sa dovodjenjempripremaka u vidu sipke istrugovi sa magacinom za



dovodjenje komadnihpripremakaodkivaka,odlivaka itd. &ruga podela

je prema broju glavnihvretena. Prema tomerazlikuju se jednovreteni ivisevreteni automatskistrugovi. /ednovreteniautomatski strug ima:prenosnik za glavnokretanje i glavno vretenougradjeno na postolju,mehanizam za automatskidovod pripremka u oblikusipke, dva ili vise poprecnanosaca alata, revolverskinosac alata sarevolverskim nosacem. Na

jednovretenimautomatskim strugovima

obradjuju se cilindricnepovrsineunutrasnje ispoljne, konusne ifazonske povrsineunutrasnje i spoljasnje,ravne, a izvodi se busenje,prosirivanje, razvrtanje.)isevreteni automatskistrugoviza razliku od

jednovretenihomogucavaju obradu visedelova istovremeno.Obrada na busilici- Pri

obradi busenjem potrebnasu dva osnovna kretanje.%ba kretanja izvodi alatspiralna burgija. Prvokretanje je glavnokretanje to je obratnokretanje alata brojemobrtaja n. &rugo kretanje

je pomocno kretanje ono je translatorno a izvodi gatakodje, alat pri prodiranjukorakom s u materijaluobratka. Pri klasifikaciji

busilica, koriste se polozajiglavnog vretena, brojvretena itd, a postojevertikalne i horizontalnebusilice, busilice sa kosimpolozajem glavnogvretena, jednovretene ivisevretene busilice iagregatne busilice. U

jednovretene vertikalne

busilice spadaju stone,stubne, radijalne,univerzalne, i koordinatnebusilice. Stone busilice sumasine manjih dimenzija.#oriste se za busenjeotvora i rupa manjegprecnika. Stubne busilicespadaju u masine vecihdimenzija u odnosu nastone busilice. 0lavnovreteno na kojem se nalazialat za busenje, dobijaglavno obrtno kretanje odelektromotora. Pomocnovertikalno kretanje alata jerucno. Sto masine, koja senalazi na stubu, moze sepo potrebi pomerati uvertikalnom pravcu po

stubu. radijalne busilice sekoriste za obradu vecih itezih obradaka. 0lavnoobrtno kretanje izvodiglavno vreteno koje sezajedno sa svojimnosacem, moze pomeratiu radijalnom pravcu pokonzoli. #oordinatnebuzilice sa vise vretenapredvidjene su zaobavljanje produktivnijihprocesa obrade, za

serijsku proizvodnju i zaobradu slozenijih oblikapovrsine. Obrada naglodalici- %bradaglodanjem ostvaruje sealatom koji se nazivaglodalo. 0lodalo jevisesecni alat, apredstavlja obrtno telo pocijem obimu ili na ceonojppovrsini su izradjeni zubi.0lavno kretanje priglodanju je obrtno kretanje

glodala oko svoje ose, apomocno moze izvoditiobradak ili glodalo.0lodanje ima nizspecificnosti kao sto su: u

jednom obrtu glodala zubistupaju u dodir samaterijalom obratkaveoma kratko vreme,proces zahvatanja

materijala obratka zubimaglodala je periodicanproces propracen udarima,velicina preseka strugotine

je promenjiva u tokudodira, u toku obrade semenja broj zuba u dodirusa materijalom obratka.Podela glodalica:horizontalne, vertikalne,portalne, alatne, kopirne ispecijalne. 1orizontalneglodalice imajuhorizontalnu osu glavnogvretena i sto pokretan u trimedjusobno upravneravni. )ertikalna glodalica

je osa njihovog glavnogvretena vertikalna, nemajunosac pomocnog oslonca i

ukrucenje. Na portalnimglodalicama se obradjujeistovremeno vise povrsinana delovima vecihdimenzija i masa, obicnoceonim i vretenastimglodalima. &elovi koji seobradjuju na ovimglodalicama su: stubovi,postolja, kucistaprenosnika, nosaca uobliku rama itd. !latneglodalice su obicno manjih

dimenzija. 2maju nosacglavnog vretena obrtanoko horizontalne ose, apostavlje je na krajuobrtnog nosaca. Nakopirnim glodalicama seizradjuju fazonske konturepovrsina. %brada ovakvihpovrsina se vrsi prislozenim kretanjima alata iobratka. %brada seefikasno ostvaruje upojedinacnoj i serijskoj

proizvodnji. Obradarendisanjem- *endisaljkei masine za provlacenje sumasine alata sa glavnimpravolinijskim kretanjem.*endisanjem se moguobradjivati ravne povrsine,zlebovi, profilne povrsine,a moze se izvoditi iistovremena obrada ravnih



povrsina masinskihdelova. %brada se izvodialatima koji su slicnekonstrukcije kao istrugarski nozevi namasinama koje se zovurendisaljke. U primeni sudve osnovne vrsterendisaljki i to:kratkohodne i dugohodne.#od kratkohodnihrendisaljki alat izvodiglavno pravolinijsko, aobradak pomocnokretanje, dok koddugohodne rendisaljkeobradak sa radnim stolommasine vrsi glavnopravolinijsko, a alat sanosacem pomocno

kretanje. #od vertikalnihkratkohodnih rendisaljkinosac alata se krece uvertikalnom pravcu, dok seobradak postavlja na radnisto. &ugohodnerendisaljke se primenjujukod obrade delova velikeduzine usled cega se takvidelovi postavljaju napokretni radni sto kojiizvodi glavno kretanje.3rzina rezanja pri

rendisanju je manja uodnosu na obradu nastrugu usled velikihinercijalnih sila kodpromene smera kretanjaradnog stola, odnosnonosaca alata rendisaljki.Obrada na brusilicama-*azlikujemo sledecetipove brusilica: brusiliceza brusenje spoljasnjihrotacionih povrsina,brusilice za brusenje

spoljasnjih cilindricnihpovrsina bez siljaka,brusilice za unutrasnjebrusenje, brusilice za sp. iunutr. brusenje, brusiliceza ravno brusenje,brusilice za ostrenje alata ispecijalne brusilice. Ugrupu brusilica za okruglobrusenje ubrajaju se

brusilice za spoljasnjekruzno brsenje izmedjusiljaka, brusilice zabrusenje bez siljaka,brusilice za unutrasnjebrusenje kao i univerzalnebrusilice i specijalnebrusilice. Na brusilicamaza spoljasnje kruznobrusenje obradjuju sespoljasnje cilindricne ikonicne povrsine, a moguse obradjivati i rotacioneprofilne povrsine. 3rusenjespoljasnjih cilindricnihpovrsina istog precnika ivece duzine obicno seizvodi na brusilicama bezsiljaka. %bradak se nalazi ina podupiracu izmedju

radnog tocila i vodecegtocila i tocka. Pri obrtanjuvodeceg tocila obrce se iobradak dok se radnotocilo obrce obrimnombrzinom Vt . 3rusilice zaunutrasnje brusenjeprimenjuju se za obraducilindricnih, konicnih iprofilnih unutrasnjihpovrsina. Unutrasnjebrusenje moze biti sauzduznim pomocnim

kretanjem obratka ili sapoprecnim pomocnimkretanjem tocila. 3rusenjeravnih povrsina se mozeizvoditi obimnompovrsinom koturastogtocila i ceonom povrsinomloncastog tocila. %simtoga, ravno brusenje semoze izvoditi nabrusilicama sa kruznim ipravougaonim radnimstolom. Odrzavanje

industrijskih masina-$ehnicko odrzavanjesistema predstavlja skuppostupaka i aktivnosti cija

je svrha sprecavanjepojava stanja 4u otkazu5vrati ponovo u stanje 4uradu5, u sto kracemvremenu i sa sto manjimtroskovima. Svi postupci i

aktivnosti odrzavanja utoku zivotnog cklusatehnickog sistema treba daobezbede: sto manjeotkaza i zastoja, sto manegresaka u proizvodnji, stomanje zaliha rezervnihdelova, sto manjedokumentacije u procesusprovodjenja idrzavanjaitd. $ehnicko odrzavanjesistema obuhvata merekoje zadiru u podrucjeproizvodjaca i korisnikatehnickog sistema. Procestrosenja sistema je jedanod uzroka zbog kojegodrzavanje mora postojatiu zivotnom ciklususistema. Proizvodjac

sistema mora voditi racunada trosenje bude ugranicama projektovanog,a korisnik da uslovitrosenja za vreme procesaeksploatacije da sto manjedodje do izrazaja. Sluzbaodrzavanja mora efikasnoraditi na sprecavanju iotklanjanju otkaza.%snovni ciljevi koji trebada se postignu procesomodrzavanja

su:obezbedjenjepotrebnognivoa,pouzdanostitehnickih sistema u procueksploatacije, zajednickoucesce, povecanjeproduktivnostti rada uproizvodnji, minimiziranjeukupnih troskovaodrzavanja, postizanjeboljeg kvaliteta proizvoda,isporuka proizvodakupcima na vreme itd.

Organizaciona strukturaprocesa odrzavanja-organizacija procesaodrzavanja predstavljatakve organizacionestrukture horizontalnepodele rada koje ceomoguciti izvrsavanje svihposlova odrzavanja utehnoloskom smislu.



%rgaanizacijom trebaobezbediti da se u oblastotehnologije odrzavanjaizvrsi piprema poslovatako da se ovi izvrsavajuna najracionalnijnacin.Najvaznijetehnicke,organizacione idruge podloge zaizvodjenje dobreorganizacije odrzavanjasu:definicija zeljenepouzdanosti u radu,podela poslova, izbor metoda odrzavanja,sigurnost pri radu, kvalitetproizvoda zavisi i od stanjaopreme i odrzavanja iste.Upravljanje odrzavanjem

je sistematski niz

postupaka, koji treba dauskladi veliki broj zavrsnihuticajnih faktora kako bi seostvarila funkcijacilja.Ukupna pripremaodrzavanja moze seposmatrati kao dveosnovne grupe poslova ito: poslovi tehnickepripreme i poslovioperativne pripreme.Organizovanje tehnickepripreme odrzavanja-

tehnicka riprema procesaobuhvata vise glavnihgrupa u oblasti tehnickepripreme. Uobicajeno jetehnicka priprema u oblastiodrzavanja sadrzi sl.grupeposlova: poslovi planske,konstrukcione, operativnepripreme, poslovi razvoja iunapredjenja odrzavanja,poslovi arhiviranjadokumentacije.Organizovanje

operativne pripremeodrzavanja- %P%obuhvata vise osnovnihgrupa poslova, ciji je cilj dase izvrsi kompletnanormativna pripremaprocesa odrzavanja kakobi se isti mogao normalnoodvijati. %perativnapriprema obuhvata:

operativno planiranje,lansiranje, disepecarenje,poslove materijalnogobezbedjenja i izradatehnologije odrzavanja.%prativna pripremaplanira, upravlja ikontrolise odvijanje svihoperativnih planovaodrzavanja i preduzimapotrebne mere da seposlovi i zadaci odvijaju uskladu sa postavljenomfunkcijom cilja u vremenu.Organizovanjepreventivnogodrzavanja-%rganizacijom procesaodrzavanja u preduzecuobicno se predvidja da se

preventivno i investicionoodrzavanje organizuju uposebne celine. $akoorganizovano postojiposebno preventivno, aposebno investicionoodrzavanje. %rganizacijapreventivnog odrzavanjaobuhvata: odrzavanjeosnovne opreme,odrzavanje alata i pribora,odrzanje energetskih idrugih sistema.

%rganizacija investicionogodrzavanja ima u svomsastavu sl: radionice zapreventivne periodicneopravke, odrzavanjesistema unutrasnjegtransporta, odrzavanjedizalica i kranova,odrzavanje gradjevinskihobjekata, proizvodnju iopravku rezevnih delova,za tehnicku dijagnostiku,za hidruliku i pneumatiku,

za racunare.

Documents

Ind.mas 3 kolok