Industrija 44

Broj 44 • Jun 2013. • Godina VIII • Cena 350 dinara

Broj 44

WWW.OP-GATE.COM

Najduži životni vek među kondenzatorima3 godine garancije na sve naše kondenzatore

> Energetska efikasnost> Kompenzacija reaktivne energije> Filteri viših harmonika> Monitoring i SCADA električnih veličina

KONDENZATOR d.o.o.Karađorđev trg 40

11080 Beograd - ZemunMob: 00 386 62 804 19 03

E-mail: [email protected]

Festo SFAM senzori

Kontinualno očitavanje protoka u širokom opsegu merenja, za sve standardne aplikacije.

Reč urednika Početak leta i - uvek isto razmišljanje. Da li će nas zadesiti poplava ili suša? Činjenica je da su se klimatske prilike u našoj životnoj sredini izmenile poslednjih godina, ali to je samo signal da se mi tome moramo prilagoditi, a nikako žaliti se - kako je to “viša sila”.

Nekako tradicionalno, ovaj junski broj posvećujemo agraru i postavljamo pitanja iz te oblasti stručnjacima. Veliko nam je zadovoljstvo što u ovom broju časopisa Industrija, ekskluzivno možemo da najavimo razgovor sa ministrom poljoprivrede u Vladi Srbije - Goranom Kneževićem.

Dok su napolju velike vrućine, uživajte u čitanju Industrije, koja za razliku od elektronskih izdanja časopisa može i da vas rashladi - ako je koristite kao lepezu.

Do kraja avgusta, kada nam izlazi Industrija broj 45, industrijski vas pozdravljamo!

Nikola Mirkovićglavni i odgovorni urednik

uvodnikuvodnik


Broj 44

WWW.OP-GATE.COM






Izdavač

IndMedia d.o.o. Privredno društvo za izdavaštvo i marketing Lazara Kujundžića 88, Beograd Tel/fax: +381 11 305 88 22 E-mail: [email protected] www.industrija.rs

Glavni i odgovorni urednik Nikola Mirković Tel: +381 60 344 8428 E-mail: [email protected] E DA KC I JALektura i redaktura: Aleksandra Radosavljević E-mail: [email protected] Jovanović Aleksandra Radosavljević Stana Arsenić Mihailo NenadovićPretplata:Stevan Jovičić Tel: + 381 60 344 84 27 E-mail: [email protected] za štampu i štampa Maxima graf, Vladana Desnice 13, PetrovaradinDistribucija Direkt marketing service d.o.o.Web www.industrija.rsČasopis izlazi dvomesečnoCIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 62 ISSN 1452 - 3639 = Industrija (Beograd, 2006.) COBISS.SR-ID 128184844 Izdavač ne snosi odgovornost za istinitost i verodostojnost objavljenih oglasa i promotivnih tekstova.

mailto:[email protected]

www.industrija.rs

mailto:[email protected]

www.industrija.rs

COBISS.SR

sadržaj

7

sadržaj

Industrija 44 / jun 2013.

Da biste obezbedili vaš PRIMERAK ČASOPISA INDUSTRIJA potrebno je da sledite uputstvo koje se nalazi na našoj web adresi www.industrija.rs

Napomena: Izdavač zadržava pravo da prihvati samo one formulare u koje su uneti svi traženi podaci.

pretplatite se na vaš primerak časopisa

Posetite nas na našoj Facebook stranici:www.facebook.com/casopis.industrija

RAZGOVOR S POVODOMAGRAR - NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL ...INTERVJU SA MINISTROM POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE GORANOM KNEŽEVIĆEM.“Kako već tradicionalno u junskom izdanju časopisa Industrija posebnu pažnju posvećujemo agrarnoj industriji, našem možda i najvećem pri-vrednom potencijalu, nismo dugo tražili kompetentnog sagovornika za temu broja, jer smo iz ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodopri-vrede, veoma brzo dobili odgovor da je ministar Knežević, raspoložen...”

10SadržajGORAN KNEŽEVIĆ, MINISTAR POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE•Agrar - neiskorišćeni potencijal. . . . . . . . . . . . . 10

JP VOJVODINAŠUME• Sertifikat za održivo gazdovanje šumama . . . . . . . . . . 12U FOKUSU• B i o d i z e l - od hrane do goriva i zdravije životne sredine . . . . . 14MESSER TEHNOGAS AD• Rashladni fluidi . . . . . . . . . . . . . . . . 16U FOKUSU• Opasnosti i štetnosti pri proizvodnji hrane . . . . . . . . . . 18U FOKUSU• Realni potencijali domaćeg agrara . . . . . . . . . . . . 2080. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU• Uspešan jubilarni Poljoprivredni sajam. . . . . . . . . . . 23U FOKUSU• Solarno biogasno postrojenje za poljoprivredna gazdinstva . . . . . 24OPGATE D.O.O.• Pločasti materijali za građevinarstvo . . . . . . . . . . . 26AUTOMATIKA I PROCESNI INŽENJERING D.O.O.• Integrisani sistem upravljanja klimatizacijom . . . . . . . . . 28NOVE TEHNOLOGIJE• Inovativni cevni spojevi sa vizuelnom identifikacijom instalacije . . . . 30•ABB lansira prvi niskonaponski prekidač u svetu . . . . . . . . 30MARKO KOLJENŠIĆ, MENADŽER PRODAJE U FIRMI ZODAX D.O.O.• Zodax - mladi tim spreman na sve izazove . . . . . . . . . . 32CENTAR ZA ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ U MAŠINSTVU• Virtuelno zavarivanje . . . . . . . . . . . . . . . 34HEXAGON METROLOGY • Obnavljanje partnerstva za inovacije sa Red Bull Technology . . . . . 38

TEORIJA UPRAVLJANJA• Razlike između PLC i PAC kontrolera . . . . . . . . . . . 40INEA SR D.O.O.• Primena Mitsubishi robota u industrijskoj automatizaciji . . . . . . 44KONDENZATOR D.O.O.• Preko 70 godina iskustva u proizvodnji kondenzatora . . . . . . . 46REČ STRUČNJAKA• Robotika u industrijalizaciji ekonomskog sistema srbije - I deo . . . . . 47INSA – INDUSTRIJA SATOVA A.D.• INSA®– Sistem za daljinsko očitavanje merila – “ADO” . . . . . . . 54GEBRÜDER WEISS• Gebrüder Weiss ugostio srednjoškolce iz Austrije . . . . . . . . 55

ATTOS KLIMA D.O.O.• “Vlak u snijegu” (ili - da li “belo” mora da bude baš tako “belo”?) . . . . 56POSLOVNI SAVETI• Najčešće korišćene tehnike u procesu pregovaranja . . . . . . . 60VOJVODINA METAL CLUSTER – VMC• Poslovno udruženje za unapređenje konkurentnosti metalskog sektora . . 62POSETILI SMO • Srbija - jedan od najvećih rasipnika energije u Evropi . . . . . . . 64FRANKFURT NA MAJNI • Frankfurtski sajam - centar svetske industrije tekstila . . . . . . . 66SAJAMSKA INDUSTRIJA• Zelena energija na Beogradskom sajmu . . . . . . . . . . 68SAJAMSKA INDUSTRIJA• 51. Međunarodni sajam nameštaja . . . . . . . . . . . 72

U FOKUSU SOLARNO BIOGASNO POSTROJENJE ZA POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA “Biogas je mešavina metana (50 do 70%), ugljen-dioksida (30 do 40%) i drugih gasova (kao što su vodonik, vodonik-sulfid, azot i dr.), koji se dobija prilikom razgradnje organskih materija pod anaerob-nim uslovima. Predstavlja kvalitetno gorivo koje može da zameni fosilna goriva, a takođe je i CO2 neutralno. U vreme kada rezerve fosilnih goriva opadaju, energetski troškovi rastu...”

24

47

REČ STRUČNJAKA ROBOTIKA U INDUSTRIJALIZACIJI EKONOMSKOG SISTEMA SRBIJE - I DEO “Po kom sistemu se odvija industrijalizacija u Srbiji? Da li mi hoćemo da se industrijalizujemo bez tehnološkog razvoja? Čini se da niko nema pravi odgovor na ova pitanja. Ovim člankom se, na primeru robotike pokazuje kakav je značaj novih tehnologija, kako smo mi nekada tu igrali aktivnu ulogu u svetskim okvirima, i konačno, kako ih treba revitalizovati...”

http://www.industrija.rs

www.industrija.rs

www.facebook.com/casopis.industrija

reflektorreflektor SRBIJA.. .

Holanđani grade biogas postrojenje u

Zrenjaninu - Projekat vredan 1,5 milion

evra biće realizovan kroz javno-privatno

partnerstvo

Gradsko veće Zrenjanina utvrdilo je predlog rešenja o davanju saglasnosti za izgradnju postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije iz biogasa, vrednog 1,5 milion evra.Projekat izgradnje kroz javno-privatno partner-stvo podnelo je zrenjaninsko javno komunalno preduzeće “Gradska toplana”.Pomoćnik direktora za tehnička pitanja u tom preduzeću, Vladimir Tešić objasnio je, da je ide-ja da se tim projektom pokaže da u Zrenjaninu može uspešno funkcionisati javno-privatno par-tnerstvo.Kako je rekao, projekat se realizuje kao ugovor-no javno-privatno partnerstvo. Partner u ovom projektu bilo bi holandsko preduzeće “HOST Bioenergy installations”, koje bi izgradilo postro-jenje za proizvodnju biogasa i tokom 12 godina ubiralo 75% prihoda, a nakon toga bi postroje-njem upravljao grad Zrenjanin.Ukupna vrednost investicije je 1,5 milion evra, od kojih privatni partner ulaže 780 000 evra. Kako je određeno, postrojenje bi trebalo da proradi u oktobru 2014. godine.Gradonačelnik Zrenjanina Ivan Bošnjak je rekao da je inicijativa od holandske Vlade stigla još 2009. godine, a da je Zrenjanin odabran da bude uključen u otvaranje pilot-postrojenja za proizvodnju električne energije iz biogasa.- Ovo nije veliki projekat, ali smo se potrudili da opravdamo očekivanja donatora, jer ovakvi, manji projekti, otvaraju vrata većim - rekao je Bošnjak.

“Porr” zainteresovan za izgradnju postrojenja

za prečišćavanje otpadnih voda u Nišu

S obzirom na to da je Niš jedini grad u Srbiji koji ima urađen projekat postrojenja za prečišćava-nje otpadnih voda - čija je izgradnja predviđena planom generalne regulacije i za šta postoji i izdvojeno zemljište, predstavnici “Porr”-a pred-stavili su svoj biznis plan izgradnje buduće fabri-ke za prečišćavanje otpadnih voda, navodi grad Niš na svom sajtu.Ukupna vrednost ovog projekta procenjena je na 235 miliona evra. Model finansiranja izgrad-nje postrojenja predviđa korišćenje bespovrat-nih sredstava fondova za zaštitu životne sredine Evropske unije u iznosu od 180 miliona evra ili

75% od ukupne sume, dok će 25% biti obez-beđeno kreditom Svetske banke za razvoj - sa kamatom ne većom od 0,5%, za čiju bi realizaci-ju garancije podnela kompanija “Porr”.Projekat bi bio realizovan u 5 faza, prve četiri faze podrazumevaju upotrebu sredstava od 180 miliona evra iz evropskog fonda, dok bi se Grad Niš uključio u poslednjoj fazi kroz pomenuti kre-ditni aranžman.Kako su naglasili predstavnici kompanije “Porr”, izvođenje radova trajalo bi pet godina, a podizvođači bi bile firme iz Niša, odnosno iz Srbije, čime bi veliki broj građevinskih kompani-ja sa ovih prostora bio uposlen.Kako je rekao gradonačelnik prof. dr Zoran Perišić, ovo je prvi sastanak sa predstavnicima “Porr”-a; sledeći koraci podrazumevaju priku-pljanje neophodne dokumentacije koja će biti dostavljena resornom ministarstvu, tako da će se tek posle detaljne analize i sagledavanja koliko ovakva investicija može biti pre svega od koristi građanima Niša - odlučiti da li će se kre-nuti u ovaj veliki projekat.

“Tigar” se sprema za povećanje izvoza

u Belorusiju

Ambasador Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev obišao je 17. juna 2013. godine korporaciju “Tigar” i u razgovoru sa menadžmentom upo-znao se sa kapacitetima i proizvodnim asorti-manom, saopštio je Centar za komunikacije te kompanije iz Pirota.Prema rečima generalnog direktora “Tigra”, Nebojše Đenadića, Belorusija je izuzetno važno tržište, gde se već plasiraju proizvodi fabrike “Tigar hemijski proizvodi”, a postoji izuzetan potencijal i za prodaju ostalih “Tigrovih” bren-dova.Ambasador Belorusije je, nakon ove posete, takođe ukazao na potencijal za proširenje saradnje između korporacije “Tigar” i beloru-skih kompanija.- Postoje značajne mogućnosti za povećanje izvoza “Tigra” u Belorusiju. To je od velikog zna-

Industrija 44 / jun 2013.8

čaja, imajući u vidu sporazum o slobodnoj trgo-vini između naših zemalja, kao i činjenicu da je Srbija član CEFTA, a da je Belorusija deo novih evroazijskih integracija - kazao je ambasador Belorusije.

Dejan Bodiroga proizvodi aparate za daljinsko očitavanje

brojila - Borski EWG spreman za početak izvoza

Novootvorena borska fabrika mernih instru-menata i aparata za daljinsko očitavanje brojila EWG, vlasnika Dejana Bodiroge, zapošljava pedesetak radnika i prva brojila su isporučena domaćem tržištu, a za ovu vrstu proizvoda već ima interesovanja i na inostranom tržištu.Fabriku su 16. juna 2013. godine obišli mini-starka energetike Zorana Mihajlović i ministar rudarstva Milan Bačević.- Pred Srbijom je zamena postojećih brojila i verujem da će, kako zakon nalaže, biti raspisa-ni tenderi. Na taj način će moći da se upravlja potrošnjom, a građani će imati pravilno čitanje brojila - istakla je Zorana Mihajlović.“Elektroprivreda Srbije” je spremna da u sarad-

nji sa republičkom Vladom pomogne razvoj domaće proizvodnje.- Pitanje zamene brojila je veliki problem Srbije, jer se elektrodistribucije pojedinačno dovija-ju kako da taj problem reše. Jedno od rešenja kako da zamenimo brojila je, da se ceo pristup nabavke brojila standardizuje, definišu potrebe i tehnički uslovi i da se na isti način ta nabavka obavi u svim elektrodistribucijama - istakao je Aleksandar Obradović, v.d. direktora EPS-a.Fabrika EWG, vredna 8 miliona evra je najsavre-menija i najveća u jugoistočnoj Evropi, u ovoj oblasti. Poseban značaj ima za lokalnu zajedni-cu, jer ima mogućnost da zaposli ukupno 1 000 ljudi.

Okolina Bora puna zlata - Istraživanja

kanadskih kompanija “Freeport” i “Reservoir

Mineral” pokazuju potencijal nalazišta ravan onima iz Konga

Dok vrednost plemenitih metala raste na svet-skim berzama, naš sektor rudarstva je zadovo-ljan dosadašnjim istraživanjima međunarodnih stručnjaka u okolini Bora. Prvi rezultati su

impresionirali investitore i analitičare.U okolini Bora zlato se tražilo još u vreme Rimljana. Od tada su kopani rudnici, uvođena sve savremenija tehnologija, ali se nikada nije odustalo od ovog, direktnog pristupa. Tragači iz prve ruke vide da li ovde vredi tražiti zlato.- Kažu da su ove naše planine prepune zlata, da su južnoafrički rudnici mnogo siromašniji nego ovaj naš kraj ovde - kaže Nebojša Trajilović, tra-gač za zlatom.Nova istraživanja pokazuju da je okolina Bora još puna zlata i bakra. Sondiranja kanadskih kompanija “Freeport McMoran” i “Reservoir Mineral,” pokazuju potencijal nalazišta ravan onima iz Konga. Međutim, stručnjaci upozora-vaju da će između ove faze i stvarnog otvaranja novih rudnika, proći dosta vremena.- Period je promenljiv, zavisi od mnogo stva-ri. I od fleksibilnosti države da nešto uradi, da pomogne, ali u pitanju su praktično desetine godina - kaže Miodrag Banješević, projektni koordinator rudnika “Bor”.Rudarstvo zavisi od količine dragocenih metala koja može da se nađe, i sposobnosti da se ta ruda iskopa i preradi. Pitanje je, kakvo je realno mesto Srbije u svetskim okvirima?Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostor-nog planiranja Milan Bačević kaže, da postoje i srednje i male evropske i svetske kompanije, koje svoj interes mogu da prepoznaju u ovim količinama koje možemo da im ponudimo.- Zbog toga je Srbija najinteresantnija država u Evropi po količinama koje su za nas velike, ali male ili srednje za neke visokorazvijene države iz zapadne Evrope ili Amerike - kaže Bačević.Svojevremeno je bilo reči o prodaji Rudar-sko-topioničarskog basena “Bor” rumunskom “Cuprom”-u ili austrijskom “A-Tec” -u.- Dok je ova vlada, Bor se neće prodavati. A dok je ovo ministarstvo, u Boru će se stvarati povoljniji uslovi za rad od onih koje trenutno ima - kaže Bačević.Istraživači iz “Freeport” i “Reservoir Mineral” imaju još šest godina da završe studiju o izvod-ljivosti, a onda predstoje dve godine za početak gradnje mogućeg novog rudnika.

reflektorreflektor. . . I SVET

Industrija 44 / jun 2013. 9

razgovor s povodom


razgovor s povodom

Kako već tradicionalno u junskom izdanju časopisa Industrija posebnu pažnju posvećujemo agrarnoj industriji - našem možda i najvećem privrednom potencijalu, nismo dugo tražili kompetentnog sagovornika za temu broja, jer smo iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, veoma brzo dobili odgovor da je ministar Knežević raspoložen da nam odgovori na pitanja. Iz dobijenih odgovora, čini se da se neke stvari počinju pomerati u pravom smeru.

Časopis Industrija: Prema najnovi-jim izveštajima, govori se da srpska privreda izlazi iz recesije

najviše zahvaljujući proizvodnji Fijata u Kragujevcu i poljoprivrednoj proizvodnji. Kako se može uticati da nam poljoprivre-da postane najjači izvozni potencijal?

Ministar Knežević: Privlačenje investicija, poboljšanje zakonske regulative i prome-na strukture poljoprivrednih proizvoda su neophodni elementi za veći izvoz i veći spoljnotrgovinski suficit od poljoprivrede.

Časopis Industrija: Kakvu vrstu subven-cija i pomoći, država danas nudi srpskom seljaku?

Ministar Knežević: Postoji izuzetno širok spektar podsticaja koje država pruža poljoprivrednicima, od direktnih plaćanja, preko učešća u finansiranju investicija, do kreditnih aranžmana. Sredstva jesu ograničena, isplate ponekad kasne, ali danas, zahvaljujući novom Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, svako zna šta od države može da očekuje - ako se opredeli za poljo-privrednu proizvodnju, što ranije nije bio slučaj.

Časopis Industrija: Godina iza nas nam je pokazala koliko vremen-ski uslovi mogu biti surovi po srpski agrar. Pred nama je leto i svi se pribojavamo suše, grada i ostalih neprilika. Da li država ima plan kako preduprediti ili smanjiti štete koje mogu nastati u narednom periodu?

Ministar Knežević: Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na realizaciji projekata izgradnje i unapređenja sistema za navodnja-vanje koji će maksimalno umanjiti uticaj klime na prinose. I sami proizvođači treba da se pridruže toj opsežnoj investiciji jer će ona biti uspešna jedino ako svi shvate zavisnost uspeha u proizvodnji prihvatanjem neophodnih inovacija.

Časopis Industrija: Uveliko se priča i o stranim investicijama u srp-ski agrar. Da li nam možete otkriti, dokle je došlo u pregovorima sa ulagačima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i da li ima interesovanja za ulaganja i iz drugih država?

Ministar Knežević: Ta investicija počinje ove godine, a biće dugotrajna. Očekujem veće prinose na zemljištu koje će obrađivati kompanija Al Dahra Srbija, kao i na zemljištu koje će biti navodnja-

AGRAR - NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL


≡ Razgovor vodio: Nikola Mirković

GORAN KNEŽEVIĆ, MINISTAR POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

Goran Knežević, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

razgovor s povodom


razgovor s povodomGORAN KNEŽEVIĆ, MINISTAR POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE

vano sredstvima iz aranžmana sa Emiratima. Biće i značajnih mul-tiplikativnih efekata - od zapošljavanja, preko zdravije konkurencije na agrotržištu, do stimulacije ostatka privrede koja će sarađivati s novom kompanijom.

Takođe, postoji ozbiljna zainteresovanost investitora iz Izraela za ulaganje u srpsku poljoprivredu. Izraelski investitori, osim kapitala, sa sobom donose najsofisticiranije naučno i tehnološko znanje iz oblasti poljoprivredne proizvodnje. Sa Izraelom smo dogovarali i bescarinsku trgovinu između dve države, kao i izvoz prehrambenih proizvoda iz Srbije, pre svega goveđeg mesa.

Časopis Industrija: U proteklih godinu dana koliko ste ministar, urađeno je dosta stvari. Šta je po Vašem mišljenju najveći uspeh u dosadašnjem radu, a gde mislite da još imate prostora za poboljšanje?

Ministar Knežević: Prvo sa čime smo se suočili bio je problem velike suše, koja nas je zadesila i nanela štetu srpskom agraru od preko milijardu evra. Reagovali smo i isplatili poljoprivrednicima preko 150 miliona evra pomoći za sanaciju posledica suše. To je, inače, najveća pomoć poljoprivrednicima u poslednjih 30 godina.

Doneli smo Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji će poljoprivrednim proizvođačima omogućiti predvidljivost u poslovanju i olakšati planiranje proizvodnje.

Agrarni budžet je uvećan za 40% u odnosu na prethodnu godinu. Subvencije se isplaćuju redovno, ali na žalost, sa zakašnjenjem. Zate-kli su nas dugovi iz prethodnog perioda, prinudne naplate merene milijardama dinara i pojačane kontrole ispravnosti mleka kao i orga-nizacioni problemi, pre svega u Upravi za agrarna plaćanja. Sve to nas sprečava da novac iz značajno uvećanog agrarnog budžeta na vreme stigne do poljoprivrednika.

Mi sve nabrojane probleme rešavamo, ali treba imati u vidu da su oni nastajali tokom čitave prethodne decenije i da se ne mogu rešiti preko noći.

Časopis Industrija: Pošto se naš časopis u najvećoj meri bavi novim tehnologijama i njihovom primenom, recite nam kakva je situacija u

srpskoj poljoprivredi, odnosno da li se poslovi u agraru i dalje obav-ljaju na tradicionalan način ili se prate svetski trendovi i stremi se uvođenju novih tehnologija?

Ministar Knežević: Nedvosmisleno smo opredeljeni za modernizaciju proizvodnje i težimo upotrebi novih tehnologija. Naravno, tu postoje određeni uslovi koje moramo da ispunimo i uveliko na tome radimo.

Radi se na edukaciji poljoprivrednih proizvođača i objašnjavanju zašto je dobro da sa zastarelih tehnologija prelaze na nove i iskoriste mogućnosti za unapređenje proizvodnje. Pored edukacije, da bismo došli do novih tehnologija potrebne su nam investicije koje će doneti kapital sa kojim ćemo moći da izvršimo prelaz sa starog načina rada na upotrebu savremenih tehnologija.

Časopis Industrija: Koje su prednosti, a koje mane približavanja Srbije evropskoj zajednici?

Ministar Knežević: Za privredu Srbije je važno da započnu pregovori o punopravnom članstvu u EU, jer je to jasan pokazatelj čitavom svetu, svakom potencijalnom ulagaču i poslovnom partneru da Srbija napreduje u izgradnji stabilnog i predvidivog ambijenta za život i rad.

U tom procesu, i poljoprivreda Srbije ima svoju veliku šansu da pove-ća proizvodnju, izvoz, uposlenost i javne prihode.

Časopis Industrija: Kako vidite srpski agrar u narednih pet godina?

Ministar Knežević: Uveren sam da možemo u narednih pet godina srpski agrar dovesti na mnogo viši nivo od sadašnjeg.

Očekujem da se u potpunosti pridružimo Zajedničkoj poljoprivrednoj

politici EU, da uvećamo proizvodnju i izvoz, a da građani koji se bave poljoprivredom poboljšaju svoj

životni standard.

u fokusu

SERTIFIKAT ZA ODRŽIVO GAZDOVANJE ŠUMAMA


u fokusuJP VOJVODINAŠUME

Svoju javnu i privrednu misiju, sa preko 1 650 zaposlenih, Preduzeće obavlja kroz pet ogranaka, koji čine četiri šum-ska gazdinstva i organizaciona jedinica specijalizovana za

lov i lovni turizam. Po principima međunarodne FSC standar-dizacije, Preduzeće gazduje na površini većoj od 129 000 ha - vodeći pri tome računa o ostalim prirodnim resursima u šum-skim područjima, među kojima se nalazi šesnaest zaštićenih područja na površini većoj od 70 000 ha.

JP “Vojvodinašume” je 2008. godine dobilo FSC sertifikat (SGS-FM/COC-005064) za održivo gazdovanje šumama po individu-alnom modelu gazdovanja šumama, jedinom takvom u širem okruženju, od strane SGS Qualifor-a.

Ovo je dokaz koji nedvosmisleno potvrđuje da se upravljanje i korišćenje šuma vrši u skladu sa strogim međunarodnim stan-dardima, obezbeđivanjem ekoloških, ekonomskih i socijalnih funkcija šuma. Sticanjem FSC sertifikata Preduzeće je dobilo mogućnost da ponudi puni asortiman šumskih drvnih proizvo-da iz sertifikovanih šuma, uz istovremeno obezbeđivanje broj-nih korisnih funkcija šuma.

Na ovaj način su obezbeđeni neophodni preduslovi za uspešan razvoj i očuvanje ugleda Preduzeća, u skladu sa prioritetima razvoja i strateškim opredeljenjima Autonomne Pokrajine Voj-

vodine. Radi očuvanja poverenja sadašnjih i budućih korisnika šumskih proizvoda i brojnih drugih interesnih grupa, uvedeni su standardi kvaliteta proizvoda i usluga, posredstvom unapre-đivanja metoda, načina i tehnologija gazdovanja šumama.

Nakon dobijenog sertifikata 2008. godine, ocenjivači SGS-a su svake godine u okviru procesa sertifikacije vršili redovne nad-zore trenutnog stanja sistema upravljanja šumama. Tokom tih nadzora i obilazaka terena, obavljali su se pregledi dokumenta-cije i terenske aktivnosti u svim ograncima Preduzeća.

Kao što pravila nalažu, u okviru procesa FSC sertifikacije održi-vog gazdovanja po individualnom modelu sertifikacije, svakih pet godina se vrši kompletna provera načina poslovanja pre-duzeća i započinje novi ciklus sertifikacije šuma, tzv. resertifi-kacija šuma.

Tim ocenjivača SGS-a je pod budnim okom Stuarta Chartlton–a (SGS South Africa – Lead Auditor Trainer) u martu 2013. godine izvršio kontrolu trenutnog stanja sistema gazdovanja šumama JP “Vojvodinašume“.

Obavljen je detaljniji pregled dokumentacije i pregled aktivno-sti na ispravljanju određenih neusklađenosti u radu, nastalih kao posledica manjih zahteva za korektivnim merama od stra-ne SGS-a u prethodnom periodu.

Javno preduzeće “Vojvodinašume” bavi se integralnim gazdovanjem šumama, upravljanjem lovištima i zaštićenim prirodnim dobrima. Od samog osnivanja 2002. godine veliki značaj se daje zaštiti životne sredine, očuvanju i nezi postojećih šuma, kao i povećanju šumovitosti i unapređenju postojećeg šumskog fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine.

JP „Vojvodinašume“ - Lovište „Kozara“ u Bačkom Monoštoru

u fokusu


u fokusuJP VOJVODINAŠUME

Pored toga, urađena je provera trenutne primene svih FSC principa i kriterijuma u direkciji Preduzeća i u šumskim gaz-dinstvima Sombor i Novi Sad. Obilasci terena su izvršeni u šumskim upravama u Apatinu, Bačkom Monoštoru, Futogu i u Bačkoj Palanci. Posećeni su Specijalni rezervati prirode “Gor-nje Podunavlje“ i “Bagremara“.

FSC sertifikat je produžen na narednih pet godina čime je JP „Vojvodinašume“ pokazalo da zaslužuje najvišu ocenu u svim segmentima rada. Preduzeće će i u budućnosti zadržati ovakav pozitivan trend, ispunjavajući i unapređujući sve zahteve, pro-pise i standarde koji su postavljeni u cilju što boljeg gazdovanja šumama - uz ekonomski isplativ, ekološki prihvatljiv i socijalno pravedan način.

Harvester John Deere 1470D

Obilazak terena sa ocenjivačima SGS-a (ŠU Bački Monoštor) - mart 2013.

Tim ocenjivača SGS-a u Šumskom gazdinstvu „Sombor“ - mart 2013.

u fokusuB I O D I Z E L OD HRANE DO GORIVA I ZDRAVIJE ŽIVOTNE SREDINE


u fokusu

SA ULJEM KIKIRIKIJA JE SVE POČELOBiodizel je tečno gorivo proizvedeno iz biljnih ulja ili iz korišćenih ulja i masti. Rudolf Diesel izumitelj dizel motora je, u Parizu 1900. godine, predstavio svoj novi motor koji je radio na ulje kikirikija.Veća naftna kriza sedamdesetih godina dovela je do ozbiljnijeg raz-mišljanja o biodizelu. U proizvodnji biodizela danas su najistaknutije Francuska, Nemačka, Austrija, Češka i SAD. Kod nas, biodizel dobija na značaju sredinom devedesetih godina.

ZA DOBIJANJE SIROVINE POTREBNA JE VEĆA POLJOPRIVREDNA PROIZVODNJANajčešće sirovine za proizvodnju biodizela su ulje suncokreta i uljane repice - mada se može koristiti i ulje kokosa, kikirikija, palme, soje, kao i nihove mešavine. Pogodna sirovina su i otpadna ulja i masti iz domaćinstava i restorana. Proizvodnja biodizela podstakla je veću proizvodnju i uzgajanje ovih kultura, a samim tim i veće zapošljavanje ljudi i manje korišćenje drugih oblika energije. Poljoprivredni proizvođači često razmenjuju sirovine za biodizel. Bio-dizel je u početku korišćen za rad poljoprivrednih mašina. Osim kao pogonsko gorivo, biodizel se može koristiti i kao biolož ulje - ener-gent za zagrevanje stambenih i poslovnih objekata, proizvodnih hala, sportskih dvorana, staklenika i drugih prostora. U Srbiji je od pome-nutih sirovina, najpogodnije uzgajati uljanu repicu. Jedina otežavajuća okolnost je ta što su prinosi mali (zbog male količine padavina) i loša mehanizacija. Sve više se stvara mogućnost da se biodizel proizvodi u seoskim domaćinstvima u kojima se uljana repica i gaji, što bi mnogo olakšalo proizvodnju i smanjilo troškove - jer bi transport sirovina bio mnogo kraći.

OTPAD KAO SIROVINAPomenuli smo da se kao sirovina za proizvodnju, mogu koristiti upo-trebljene masti i ulja iz domaćinstava, restorana i drugih ugostiteljskih objekata. Masti i ulja u ishrani imaju posebnu ulogu. Predstavljaju energetski koncentrat i izvor su liposolubilnih vitamina (vitamini koji su rastvorljivi u mastima) A, D, E i K. Izvor su esencijalnih masnih kise-lina, štite srce, kožu, kosti i druge organe od mnogih bolesti, učestvu-ju u izgradnji hormona, imaju i gradivnu ulogu – čine oko 2% svake ćelije. Količina masti biljnog porekla treba da iznosi bar jednu trećinu od ukupnih masti koje čine 25-30% energetske vrednosti celokupnog dnevnog obroka čoveka. Prekomerno unošenje i na neadekvatan način korišćenje masti i ulja mogu dovesti do gojaznosti, kardiovasku-larnih oboljenja i mnogih drugih. Najzdraviji način korišćenja ulja je kada su ona hladno ceđena u malim količinama, gde treba izbegavati njihovo zagrevanje. Mnoga ulja se smatraju i lekom jer pogodno utiču na mnoge bolesti.

Hranu najčešće pripremamo na ulju, a pri termičkom tretiranju masti i ulja (kuvanju, pečenju, prženju...) dolazi do njihove razgradnje. Menjaju se senzorne osobine masti i ulja kao i njihova biološka vred-nost. Dolazi do formiranja jedinjenja koja deluju štetno, a neka od njih imaju i kancerogeno dejstvo. Pri dugotrajnom termičkom tretiranju masti, uništavaju se esencijalne masne kiseline i vitamini. Slobodni radikali koji se stvaraju tom prilikom važe za najkancerogenije mate-rije. Veoma je opasno koristiti već korišćene masti i ulja za ishranu. Posebno treba istaći da ulja ne treba zagrevati iznad 180 oC ukoliko se koriste za ishranu.Ranije je postojao veliki problem - šta sa iskorišćenim, otpadnim mastima i uljima? Jednostavno, gde ih baciti? Oni nisu nimalo beza-zlen otpad. Sav taj otpad, odlazio je u kanalizaciju i dolazilo je do kontaminacije vodotoka i zemljišta, jer 1 litar ulja zagadi jedan milion litara čiste vode. Početkom 2012. godine, u Srbiji je zakonom zabra-njeno bacanje upotrebljenog jestivog ulja, ona se sada moraju predati ovlašćenim sakupljačima. Zakon se, pre svega, odnosi na ugostiteljske objekte i ustanove. U slučaju nepoštovanja ove odluke, kazne su ogro-mne. Na taj način se sprečava da taj otpad dođe u životnu sredinu i dobija se sirovina za biodizel.

SMANJENJE VISKOZITETA - GLAVNI CILJ TEHNOLOŠKOG POSTUPKAJedna od najvećih prepreka, koju treba ukloniti iz ulja da bi nastao biodizel - je viskozitet. Da bi se postigla manja viskoznost, potrebno je izvršiti hemijski postupak koji se zove trans-esterifikacija, prilikom koga dolazi do razbijanja molekula masti triglicerida, od koga nastaje nusproizvod glicerin. Masne kiseline koje su odvojene od glicerina vezuju se za metanol. Metanol je fosilnog porekla, zbog čega biodizel nije potpuno obnovljivo gorivo. Kaustična soda je još jedna opasna hemikalija koja se koristi prilikom proizvodnje biodizela. Pored gliceri-na koji se može koristiti u proizvodnji sapuna, kao nusproizvod javlja se i uljana pogača koja se može koristiti u ishrani stoke.

KO ĆE POBEDITI, BIODIZEL ILI DIZEL?Biodizel ne oštećuje dizel motore, čak se smatra da im produžava vek trajanja. Kod nekih motora potrebne su najmanje tehničke promene i to su uglavnom starija vozila koja sadrže neke gumene komponen-te - koje je potrebno zameniti sintetičkim (pre upotrebe biodizela). Biodizel ima nižu pH vrednost (kiseliji je od dizela), pa može doći do nagrizanja gumenih cevi. Biodizel ima veći sadržaj kiseonika i manju količinu ugljenika, dok je udeo vodonika približno isti. I pred hemij-skog postupka da se smanji viskozitet, biodizel i dalje ima veći visko-zitet od dizela, zbog čega su mnogi vozači nepoverljivi i smatraju ga nebezbednim za svoj automobil. Smatraju čak da čist biodizel može dovesti do problema u radu motora. Oprez nije na odmet, pa ukoli-

Uprkos našoj nemarnosti, moramo se okrenuti alternativnim obnovljivim izvorima energije. Mnogo je razloga koji govore u prilog tome, a dva su osnovna: zalihe fosilnih goriva su sve manje a njihov uticaj na životnu sredinu je sve veći problem i pored preduzetih brojnih mera koje bi trebalo da ublaže negativne posledice.

Razvojni put biodizela nije uopšte jednostavan - iako je mnogima delovao kao lako rešenje. Proizvodnja biodizela je tokom svog razvoja imala i uspone i padove, od euforične podrške do velikog osporavanja. U ovom

broju časopisa Industrija, pokušaćemo da odgovorimo na mnoga pitanja kada je biodizel u pitanju i bar delimično objasnimo njegov razvojni put koji još uvek traje, dok proizvodnja biodizela dobija sve veću i ozbiljniju ulogu.

≡ Tekst priredila: Jelena Kovačević, dipl. Geograf zaštite životne sredine

u fokusuu fokusu

ko postoji neka sumnja - treba pre upotrebe biodizela proveriti da li postoji neka opasnost. Tačka paljenja biodizela je preko 120oC, a kod dizela fosilnog porekla inosi 55oC. Biodizel i dizel imaju zaista slične karakteristike, ali svakim danom se nastoji da se biodizel što više pri-bliži kvalitetu dizel goriva. Danas se retko koristi čist biodizel, uglav-nom je u kombinaciji sa dizelom - gde čak i kada se nađe u malom procentu, poboljšava mazivna svojstva goriva.

KONAČNO DOSTOJAN PROTIVNIK KLIMATSKIM PROMENAMAO pojačanom iscrpljivanju prirodnih resursa, prekomernom zagađe-nju, efektu staklene bašte i mnogim drugim ekološkim problemima - slušamo svakodnevno, takođe i osećamo posledice. Prosečna glo-balna temperatura veća je za 0,6oC za poslednjih sto godina. Svetski klimatolozi, bez sumnje kažu da je kriv ljudski faktor. Promene su vid-ljive i u klimi Beograda, za poslednjih sto godina prosečna temperatu-ra je porasla za 0,5oC. Postepeno raste oblačnost i prosečna količina padavina. Ruke kao da su nam vezane, samo pratimo posledice ogro-mnih promena u životnoj sredini. Osnovnim krivcem za pojavu efekta staklene bašte i globalnog otopljavanja, smatra se povećana količina ugljen dioksida. Smatra se da, korišćenje motornih vozila stvara više aerozagađenja od bilo koje druge ljudske aktivnosti, pa tako pored ugljen dioksida dolazi do zagađenja vazduha oksi-dima azota i sumpora, lako isparivim organskim jedinjenjima, ugljen monoksidom kao i čvrstim česticama i olovom. Saobra-ćaj predstavlja jedan od najvećih zagađivača ugljen dioksidom. Smatra se da 60% emisije ugljen dioksida potiče od sagorevanja fosilnih goriva – pa bi upotrebom biodizela prvenstveno trebalo da se smanji njegovo emitovanje i ublaže se posledice efekta staklene bašte. Priroda kao da je sama pružila rešenje, jer više se nije imalo kud. Mnogo se istraživalo i došlo se do saznanja da je emisija ugljen dioksida pri korišćenju biodizela jedanaka nuli, iz razloga jer se posmatra ceo ciklus proizvodnja – potrošnja. Proizvešće se ono-liko ugljen dioksida pri korišćenju biodizela, koliko su ga biljke koje su bile početna sirovina koristile prilikom njihovog rasta. U biodizelu skoro i da nema sumpora, pa se smanjuje i emitovanje sumpor dioksida. Emitovanje azotnih jedinjenja je u većim kon-centracijama nego kod fosilnog dizela. Uzrok se vidi u tome, što se u toku proizvodnje uljane repice dodavalo mineralno đubrivo – usled čega dolazi do veće kiselosti zemljišta, toksičnosti i eutro-fikacije vode. Emitovanje štetnih gasova zavisi i od vrste motora koji se koristi.Biodizel ima veću tačku zapaljivosti nego fosilni dizel, pa je zato bezbedniji za skladištenje i transport - jer teže može doći do akci-denata. Biorazgradivost je još jedna pozitivna ekološka osobina biodizela. Kada je reč o njegovoj proizvodnji, zbog korišćenja nekih zapaljivih supstanci ona nije bezbedna, što predstavlja potencijalnu opasnost za životnu sredinu i lica koja rade u pogo-nu. Pravilnim radom, pridržavanjem propisa i bezbednosnim merama - rad u pogonu će biti bezbedniji. Biodizel spada u obnovljivi izvor energije, što znatno umanjuje korišćenje energi-je iz neobnovljivih izvora čije su zalihe sve manje i teže dostupne.

U SVETU ISTRAŽIVANJA NAPREDUJU – BIODIZEL OD ALGIBiodizel zaista ima dosta kvaliteta i treba podržati njegovu proizvodnju i upotrebu. U svetu svakim danom napreduje naučno-istraživački rad iz ove oblasti, javljaju se i nova otkrića. Pravo iznenađenje je dobijanje biodizela iz algi. Dok je kod nas pojam čak i dobijanje biodizela iz iskori-šćenih masti i ulja, u svetu se uveliko proizvodi biodizel od algi - čak je i zabeležen događaj njegovog korišćenja u avionskom saobraćaju. Alge takođe imaju sposobnost da koriste ugljen dioksid i sunce, akumuliraju i lipide i to čak do 50% svoje težine. Takođe, imaju veliku produktivnost po jedinici površine i rastu veoma brzo – pa se smatraju najpogodni-jim za proizvodnju biodizela. Mogu se koristiti već posle nekoliko dana. Farme algi se mogu postaviti vertikalno, a za njihovo gajenje može se koristiti neplodna zemlja. Pošto su alge veoma osetljive na promenu životnih uslova, treba voditi računa o optimalnoj svetlosti, temperaturi i hranjivim sastojcima. Treba i mudro odabrati kulturu algi koja je bogata lipidima. Naravno, i u ovom slučaju ima podžavanja i osporavanja. Za razliku od prethodne proizvodnje kod koje je bilo sporno ima li dovoljno zemljišta, ovde je sporno da li će za proizvodnju biodizela iz algi ima-ti dovoljno vode. Takođe se smatra, da je biodizel proizveden na ovaj način skup, ekonomski i ekološki neodrživ.Jako je važno stimulisati upotrebu biodizela na sve moguće načine. Ne mora to samo biti ekološki, ekonomski i pravni način. Ne možemo oče-kivati da sve odmah bude savršeno i bez ijedne prepreke, a pogotovo što smo “saterani u ćošak“ po pitaju energetske situacije. Nauka je toli-ko u svetu uznapredovala i zaista je potrebno i da je mi ovde pratimo. Možda ne baš u korak - jer bi to u našim mogućnostima bilo nerealno, ali joj svakako treba posvetiti više pažnje nego što činimo sada. Ova tema treba da je na vrhu liste pririoteta, jer ona je mnogo više od proi-zvođača i sakupljača.

DARWINGarden Design

• Idejna rešenja

• Izvođenje radova (zemljani radovi,

podizanje travnjaka, sadnja

sadnica, izgradnja vodenih površina,

kamenjar-alpinetum, sistem za

automatsko zalivanje Hunter)

• Održavanje zelenih površina

(redovno košenje travnjaka,

orezivanje žive ograde, okopavanje,

đubrenje, čepovanje travnjaka)

• Organska proizvodnja tepih travnjaka

Novi Sad, Vojvodina tel: 064/129-5523 [email protected]

O autoruJelena Kovačević je Viši nutricioni-sta –dijetetičar i diplomirani Geo-graf zaštite životne sredine. Autor je nekoliko radova i novinskih članaka. Posvećena je rešavanju mnogih problema ishrane i životne sredine. Sklona je istraživačkom radu. Učestvovala je u mnogim akcijama za očuvanje i poboljšanje životne sredine. [email protected]

u fokusu

RASHLADNI FLUIDI


u fokusu MESSER TEHNOGAS AD

Messer Tehnogas je posvećen pružanju sigurnih, visoko kvalitetnih i pouzdanih rashladnih rešenja za klimatizaciju i najzahtevnije rashladne aplikacije.

Od kućnih frižidera, supermarketa, automobila, transportnog hlađenja, stambe-ne i komercijalne klimatizacije, Messer Tehnogas pruža najširi spektar rashlad-nih rešenja za svu novu i postojeću opremu.

Messer Tehnogas u svojoj ponudi obuhvata širok asortiman HFC rashladnih fluida R134a, R404a, R407c, R410a…

Stručnjaci Messer Tehnogas-a fokusirali su se isključivo na ekološke gasove koji ne oštećuju ozonski omotač.

R134a je zamenio R12 u brojnim aplikacijama, kao što su npr. auto klime, hlađe-nje u domaćinstvu, transportno hlađenje i čileri.

R404a je veoma efikasan na niskim temperaturama hlađenja za komercijalne i industrijske rashladne sisteme, za temperature od -40oC do -20oC.

Hlađenje igra skrivenu, ali važnu ulogu u životima ljudi. Lanac hlađenja je od suštinskog značaja za ishranu stanovništva na svetu i taj lanac hlađenja se oslanja na visoke perfomanse rashladnih fluida. Bez rashladnih fluida, životni standard ljudi bi danas bio znatno niži. Udobna temperatura u radnim i životnim sredinama utiče na kvalitet života.

u fokusu


u fokusu MESSER TEHNOGAS AD

Messer Tehnogas ADtel.: +381 11 3537 227fax.: +381 11 3537 291www.messer.rs

R407c zamenjuje R22 u sistemima za klimatizaciju i čilerima za temperatu-re od -40oC do 10oC.

R410a je zamena za R22 u malim kli-ma uređajima i rashladnim jedinica-ma transporta.

Punionica rashladnih fluida u Pančevu raspolaže sa 2 skladišna rezervoara kapaciteta od po 20 t, odakle se vrše punjenja rashladnih fluida.

Rashladni fluidi se takođe pune iz velikih pokretnih cilindara, kapacite-ta jedna tona.

Na ovaj način, naši kapaciteti omo-gućuju kupcima stabilnu cenu tokom sezone i sprečavaju cenovne skokove tokom sezone.

U prodaji su isključivo evropski ras-hladni fluidi sa svim potrebnim ser-tifikatima.

Messerova punionica rashladnih flu-ida u Pančevu je tako locirana, da može da pokriva celokupno tržište Srbije i regiona.

Ovim programom smo upotpunili naš prodajni asortiman i omogućili našim kupcima da na jednom mestu nađu sve potrebno za obavljanje njihovih delatnosti.

Takođe, kupcima je na ovaj način sada olakšan problem odlaganja nepovratne ambala-že koji su do sada imali, pa tako kupci mogu vraćenu praznu ambalažu menjati za punu - kao što se to radi i sa svim ostalim tehničkim gasovima.

Ujedno, ovim se rešava i ispu-štanje preostalog rashladnog fluida iz nepovratne amaba-laže u atmosferu, jer se preo-stali rashladni fluid zajedno sa povratnom amabalažom vraća na dopunjavanje, s obzirom na to da je prema regulativama EU promet rashladnih fluida moguć isključivo u povratnoj ambalaži.

Messer Tehnogas se na ovaj način trudi da preko svoje pro-dajne mreže omogući dostu-pnost rashladnih fluida svim korisnicima Srbije i državama u regionu, a našim dugogodišnjim znanjem, stručnošću i kvalite-tom i u ovom segmentu, oprav-davamo poverenje naših kupaca.

u fokusuOPASNOSTI I ŠTETNOSTI PRI

PROIZVODNJI HRANE


u fokusuBEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Znamo da je hrana osnovna egzistencijalna potreba čoveka, samim tim i proizvodnja hrane, koja obuhvata poljoprivredu i prehrambenu industriju, je od velikog značaja za ljude. Velika

pažnja se posvećuje opasnostima kojima su izloženi ljudi pri konzu-miranju hrane a koje su prema mišljenju stručnjaka vezane za:

• mikrobiološku neispravnost hrane; • preteranu ishranu; • prirodne toksine koji se u njoj mogu naći; • ostatke primesa agrohemikalija koje su se koristile pri proizvod-

nji; • ostale dodatke prehrambenim proizvodima kao što su aditivi,

konzervansi i drugi. Svim ovim kao i drugim opasnostima, izloženi su i radnici koji rade u proizvodnji hrane.Ovog puta pažnju ću pokloniti zaposlenima na proizvodnji hrane i to onima koji rade u prehrambenoj industiriji i opasnostima, štetnosti-ma i opterećenjima kojima su oni izloženi tokom rada.Rad u prehrambenoj industriji obuhvata pripremu sirovina, izradu gotovih proizvoda, preradu, konzerviranje, pakovanje i čuvanje namirnica biljnog i životinjskog porekla, namenjenih ljudskoj ishrani.

Osnovne karakteristike rada su, da se rad odvija u zatvorenim pro-storima u kojima su radni uslovi, opasnosti, štetnosti i opterećenja za zaposlene različiti i uslovljeni tehnologijom rada. Svaka vrsta prehrambene industrije - kao što su mlinsko-pekarska, konditorska, mesno-prerađivačka, mlekarstvo, za preradu i proizvodnju ulja, za preradu i proizvodnju alkoholnih pića, za preradu i proizvodnju voća i povrća, za konzerviranje riba - ima posebne karakteristike i to ne samo kao celina već i svaki njen deo (proizvodni pogon). Sve je stro-go individualno.

Ono na šta želim da ukažem su neke opšte opasnosti i štetnosti koji-ma su potencijalno izloženi zaposleni u ovoj delatnosti:

Uslovi rada su različiti, ali se najčešće radi u nepovoljnim mikroklimatskim uslovima - koje karakteriše povećana vlažnost, niske ili visoke temperature, često su prisutni organska prašina, loša osvetljenost i buka.

Opasnost je suštinsko svojstvo ili sposobnost nečega, kao što su oprema, metod rada, radni materijal i drugo, da potencijalno može da dovede do povrede, odnosno oštećenja organizma. U pre-hrambenoj industiji su prisutne opasnosti:

• mehaničke - koje mogu da dovedu do povrede, bilo da potiču od opreme ili alata za rad,

• opasnosti od klizanja, saplitanja i padova, • opasnosti od indirektnog dodira sa električnom strujom, • opasnosti od eksplozija u sredini gde je u velikoj meri prisutna

organska prašina (brašno, šećer) i gde se radi sa uređajima pod pritiskom.

Profesionalne štetnosti su činioci koji narušavajući komfor na radnom mestu i u radnoj okolini dovode do promene zdravstvenog stanja, oboljevanja i umanjenja radne sposobnosti zaposlenog.

U prehrambenoj industriji su prisutne mnoge štetnosti kao što su:

• fizičke (prašina, posebno organska, buka, nepovoljni mikrokli-matski uslovi, neodgovarajuća osvetljenost itd.),

• hemijske (gasovi, para, aerosoli i dr.), • biološke (bakterije, gljive, virusi, paraziti i dr.).

≡ Autor teksta: Prim. dr sci Jelena Paunović-Pfaf, specijalista medicine rada

Opterećenja su povezana sa obavljanjem bilo kog rada, jer svaki zahteva od radni-ka da uloži izvestan napor da bi obavio posao. Taj napor može biti:

• fizički (težak fizički rad, prinudni položaj tela, ponavljajući pokreti i dr.), • psihička opterećenja (automatizacija, odgovornost, brz tempo rada, vremenski priti-

sak, smenski rad (posebno noćni), konfliktne situacije na radu, zlostavljanje itd.),• senzorna opterećenja čula - posebno vida (rad sa uređajima sa ekranima).

Svim ovim opterećenjima su izloženi i radnici u prehrambenoj industriji, posebno fizičkim opterećenjima (prinudan položaj pri radu, ponavljajući pokret) i psihičkim - vezanim za rad u smenama, vremenski pritisak, norme, zlostavljanja, itd. U svim industrijama pa i u prehrambenoj je sve više prisutna automatizacija i upotreba uređaja sa ekranima, što dovodi do porasta senzornih opterećenja posebno čula vida, kao i čula sluha, zbog pri-sutne buke.

Posledice svega toga su povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.Kod zaposlenih u prehrambenoj industriji su zabeležene:

• povrede (posebno posekotine), • oboljenja koštano-mišićnog sistema (posebno kičme), • reumatska oboljenja, • oboljenja organa za disanje,• oboljenja kože, • proširene vene na nogama, • oštećenje sluha (koje može da bude i profesionalno oboljenje).

PREVENTIVNE MEREPostoje strogi sanitarni propisi kako bi se zaštitile sirovine i proizvodi od raznih vrsta zaga-đenja, a to znači: zdrava higijenska sredina, nezagađen matrijal sa kojim se radi, pravilno ponašanje radnika u pogledu opšte i lične higijene, iskorenjivanje kliconoštva itd. Ove mere podrazumevaju i mogućnost lakog održavanja radnih prostorija, odvojene čiste i nečiste proizvodne linije, odgovarajući sanitarni čvor kao i obavezu zaposlenih da koriste radne uniforme samo u radnom prostoru. Sve ovo je u cilju zaštite potrošača, a šta je sa zaštitom zaposlenih?

ZAŠTITA ZAPOSLENIHObaveza poslodavca je da primeni raspoložive preventivne mere kako bi se eliminisali ili smanjili štetni efekti rada, a obaveza zaposlenih je da se tih mera pridržavaju. Kao što je naglašeno, svaki privredni subjekt je individualan što znači da su i opasnosti, štetnosti i opterećenja kao i preventivne mere, specifični. Ipak, postoje neke opšte pre-ventivne mere koje se odnose na sve, a to su:

• redovna procena rizika (nije dovoljno samo imati akt o proceni rizika, već rizicima treba upravljati bez obzira na veličinu rizika),

• obezbeđenje odgovarajućih radnih uslova (ventilacija, osvetljenost i dr.),• redovno održavanje radnih mesta, kao i opreme i alata za rad,• instaliranje odgovarajuće zaštite za posebno opasne delove opreme (mikseri, mašine

za sečenje itd.),• obezbeđenje (poslodavac) i korišćenje (zaposleni) odgovarajuće lične zaštitne opre-

me (rukavice, antifoni, respiratori itd.),• upoznavanje zaposlenih sa rizicima prisutnim na njihovim radnim mestima i merama

zaštite, • osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad - kako pre početka rada tako i u toku

rada (promena tehnologije i sl.),• redovna kontrola zdravstvenog stanja zaposlenih putem periodičnih, ciljanih ili

sistematskih pregleda (sanitarni pregledi su vezani sa sanitarne propise),• prilagođavanje režima rada i odmora zahtevima radnog mesta, odnosno poslova

(vreme, dužina i oblik odmora u toku rada).Prehrambena industrija ima još jednu karakteristiku, a to je da u njoj u velikom broju rade žene, što zahteva i primenu specifičnih mera bezbednosti i zdravlja na radu, posebno u vezi trudnoće i bezbednosti na radu. (Direktiva 92/85 EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu trudnica i porodilja ili dojilja).

u fokusuREALNI POTENCIJALI DOMAĆEG AGRARA


u fokusu

Prema prvim rezultatima Popisa poljoprivrede 2012, u Republici Srbiji ima 631.122 poljoprivredna gazdinstva, i to:

• 2.567 gazdinstava pravnih lica i preduzetnika, i• 628.555 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.Ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta na terito-riji Republike Srbije iznosi 3.355.859 ha, dok je ukupan broj gove-da 908.990, svinja 3.403.288, ovaca 1.729.278, koza 235.576, živine 26.627.308 i pčelinjih društava 673.651.

Poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije poseduju 408.734 dvoosovinska traktora.

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji koristi 4,5 ha poljo-privrednog zemljišta, poseduje jedan dvoosovinski traktor, gaji jedno grlo goveda, četiri svinje, tri ovce, 26 grla živine i jedno pčelinje društvo.

Tržište Evropske unije absorbuje polovinu ukupnog poljoprivred-nog izvoza iz Srbije. Drugo tržište po veličini jesu zemlje iz regi-ona, članice multilateralnog trgovinskog sporazuma CEFTA. Kao jedina zemlja iz regiona, Srbija uživa povlašćen pristup tržištu Ruske Federacije koji umnogome olakšava plasman poljoprivred-nih proizvoda. Poljoprivreda Srbije, od nedavno ima povlašćen pristup na tržišta Belorusije i Turske.

Od februara 2010. godine, počela je obostrana primena trgovin-skog Sporazuma između Srbije i EU. Ova činjenica omogućava bescarinski pristup srpskih proizvoda na izuzetno velikom i zah-tevnom tržištu, što se obilato koristi. U trgovini sa EU Srbija ima preferencijalni status za izvoz: 8.700 tona junećeg mesa (baby beef), 63.000 hektolitara vina i 180.000 tona šećera.

Generalni sistem preferencijala, odobren od strane Sjedinjenih Američkih Država, pruža mogućnost bescarinskog plasmana srp-skih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na tržište SAD.

Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove (zemljište i klimu) za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju (kako biljnu, tako i sto-čarsku), iskusne proizvođače, vrhunske strčnjake i naučne radni-ke, u svetu prizanate selekcije raznih biljnih proizvoda. U struk-turi, stvorene vrednosti poljoprivredne proizvodnje 70% potiče iz biljne proizvodnje, a 30% iz stočarske proizvodnje. Poređenja radi, u EU 70% vrednosti u poljoprivredi je poreklom iz stočarske, a 30% iz biljne proizvodnje.

Najvažniji poljoprivredni proizvodi Srbije su kukuruz, pšenica, suncokret, šećerna repa, soja, krompir, jabuke, šljive, grožđe, svinjsko, goveđe i živinsko meso i mleko.

Proizvodnja biljnih kultura u Republici Srbiji (u hiljadama tona):

Godina / biljna kultura 2008 2009 2010 2011 2012Pšenica 2.095 2.068 1.63 2.076 1.921Kukuruz 6.158 6.396 7.207 6.48 3.533Ječam 344 303 244 279 266Ovas 96 74 68 71 66Raž 14 13 10 12 10Šećerna repa 2.299 2.798 3.325 2.822 2.328Suncokret 454 378 378 432 366Soja 351 349 541 441 281

Prema podacima koje je na svom sajtu objavila Privredna Komora Srbije, možemo videti kakvo je stanje u domaćem agraru. Kao osnovno merilo, uzimaju se podaci prošlogodišnjeg popisa poljoprivrede.

ČETIRI PUTA VIŠE OSIGURANIH USEVA OD SUŠE U 2013. Osiguranje poljoprivrede sve je važnije jer su, zbog klimatskih promena, sve češće vremenske neprilike - suša, grad, poplave...

Ponuda osiguranja u poljoprivredi u Srbiji zastupljena je kod mnogih osiguravajućih kuća, ali samo “Delta Generali”, po rečima pomoćnika direktora za prodaju osiguranja poljoprivrede Milana Uzelca, u svojoj ponudi ima osiguranje od suše.- Interesovanje postoji, a raste i broj onih koji se odlučuju za ovu vrstu osiguranja, kao i površine koje se osiguravaju jer je prošle godine od posledica suše bilo osigurano 1 000 hektara, a ove oko 4 000 hektara – kaže Uzelac.

Po njegovim rečima, rast ukupnog osiguranja poljoprivrede, u odnosu na prošlu godi-nu, iznosi 30%, a 90% ukupnog osiguranja u poljoprivredi odnosi se na osiguranje od grada, požara i udara groma. Uzelac ističe da je osiguranje poljoprivrede sve važnije i da se, bez ove vrste zaštite proizvodnje, posebno kod onih koji se tim poslom ozbiljno bave, na velikim površinama, ne može zasnivati proizvodnja.- Sve je veće interesovanje poljoprivrednika da osiguraju svoje useve, posede, živo-tinje, a i na ovoj manifestaciji je to trend ... Tome je sigurno doprinela i olakšica koju obezbeđuje država – subvencionisanje dela premije osigranja u iznosu od 40% – kaže Uzelac.

“ELIXIR GROUP” ULAŽE 30 MILIONA EVRA U FABRIKU ĐUBRIVA - OTVARANJE POGONA U ŠAPCU NA JESEN 2013.

“Elixir Group” je uložila 30 miliona evra u izgradnju i rekonstrukciju fabrike mineralnih đubriva “Elixir Zorka” u Šapcu, koja bi trebalo da bude otvorena početkom jeseni, ističe PR menadžer “Elixir Group” Branislav Maričić.On je na konferenciji za novinare, održanoj na 80. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, istakao da će kada pomenuta fabrika krene sa radom, proizvodni kapaciteti “Elixir Zorke” Šabac biti na nivou od 300 000 tona mineral-nog đubriva.

Ta kompanija je na Novosadskom sajmu dobila dva priznanja - veliku zlatnu medalju i zlatnu medalju u konkurenciji proizvoda hemijske industrije.Maričić je precizirao da je Fabrika mineralnih đubriva “Elixir Zorka” krajem 2011. godi-ne postala deo poslovnog sistema “Elixir Group”, a da je tokom 2012. započet novi investicioni ciklus kroz revitalizaciju postojećih i izgradnju novih objekata i pogona za proizvodnju fosfornih i NPK đubriva.

reflektor plusreflektor plusVESTI IZ AGRARA

reflektor plus


reflektor plusEMIRATI ULAŽU 400 MILIONA EVRA U SISTEME ZA NAVODNJAVANJE U SRBIJI Razvojni fond iz Ujedinjenih Arapskih Emirata finansiraće završetak izgradnje Regionalnog vodosistema (RVS) Bogovina, koji će trajno rešiti problem vodosnabdevanja u Timočkoj krajini, potvrdio je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić.Sa vladom UAE, dogovoreno je da ulože oko 400 miliona evra u sisteme za navod-njavanje i odvodnjavanje u Srbiji, rekao je Dinkić i precizirao da će najveći deo te sume biti investiran u Vojvodini, a ostalo za izgradnju Bogovine i jedan projekat iz Mačve.Do sada je u izgradnju RVS Bogovina investirano 20 miliona evra. Dodatnih pet miliona evra je uloženo u izradu projek-

tne dokumentacije za izgradnju brane, čija je predračunska vrednost 54 milio-na evra.RVS Bogovina trebalo bi trajno da reši problem vodosnabdevanja svih opština i stvori uslove za navodnjavanje 7 000 hektara obradivih površina u Timočkoj krajini, a njenom izgradnjom bi se spre-čila i opasnost od poplava, jer bi se zimi akumulacija delimično praznila.Pored toga, podizanjem brane, visoke 54 metra i dugačke 400 metara, trebalo bi da se napravi akumulaciono jezero, kapaciteta 50 miliona kubika vode, što znači da bi pet puta bilo veće od Bor-skog jezera.

POKRAJINA DODELILA 13 MILIONA DINARA ZA NAVODNJAVANJE Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu dodelio je danas 13,1 mili-on dinara bespovratnih sredstava 31 korisniku konkursa za nabav-ku sistema za navodnjavanje.

Sredstva su namenjena za izgradnju bunara i nabavku opreme, kupovinu pumpi, agregata, cevnih linija za orošavanje, nabavku mašina i linija za zalivanje i finansiranje troškova izrade projekata i troškova naknade za geološko istraživanje.Najviše sredstava je izdvojeno za kupovinu opreme za navodnja-vanje u ratarstvu 9,37 miliona, za navodnjavanje plantaža voća izdvojeno je dva miliona, a za navodnjavanje povrtarskih kultura dodeljeno je 1,77 miliona dinara.Sredstva za podršku investicija po ovom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50% od plaćenog iznosa cene realizovane investicije, odnosno kupljene opreme, umanjenog za iznos sredstava na ime poreza na dodatu vrednost. Preostala sredstva obezbeđuje kori-snik sredstava.Za realizaciju konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za navodnjavanje poljoprivrednih kultura investiranjem u sisteme za navodnjavanje, Pokrajina je predvidela ukupan iznos od 175 milio-na dinara.Do sada su završena dva konkursna kruga, a potpisano je ukupno 59 ugovora čija vrednost iznosi oko 28 miliona dinara.

KOREJANCI TRAŽE DOBAVLJAČE IZ SRBIJE U prostorijama Ministarstva finansija i privrede, 14. juna održan je poslovni susret privrednika Južne Koreje i Srbije, sa ciljem povezi-vanja domaćih izvoznika sa potencijalnim kupcima u Južnoj Koreji. Organizatori skupa su Južnokorejska asocijacija uvoznika (KOIMA), Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIE-PA) i Privredna komora Srbije (PKS). U korejskoj delegaciji se nalazi 14 kompanija zainteresovanih da uvoze iz Srbije, za šta su im svoje proizvode prezentovali predstavnici preko 50 srpskih firmi.Okupljenim privrednicima su se obratili Kim Kwang-Keun ambasa-dor Koreje u Srbiji, Aleksandar Ljubić državni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede, Stevan Nikčević državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, kao i Božidar Laga-nin direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza i Raša Ristivojević podpredsednik Privredne komore Srbije.Izbor proizvoda koje korejske firme žele da uvoze iz Srbije je izuzet-no raznolik i između ostalog uključuje pšenično brašno, organsku hranu, medicinsko bilje, aluminijumske limove, nameštaj, drvo, mineralnu vodu i drugo. Iako je srpski izvoz u Južnu Koreju u posled-nje dve godine dupliran, ovo tržište od preko 50 miliona ljudi i dalje je neiskorišćeno od strane naših izvoznika, a ovaj susret još jedna prilika da se ta saradnja poboljša.

USPEŠAN JUBILARNI POLJOPRIVREDNI

SAJAMJubilarni 80. Međunarodni poljoprivredni sajam završen je uspešno. Na otvorenom prostoru sajmišta izlagači su se predstavili na 6,11 odsto većoj površini, dok je 1 350 m2 bilo više u halama u odnosu na prošlu godinu – istakao je generalni direktor Novosadskog sajma dr Dragan Lukač i dodao, da je samo na blagajnama prodato 73 121 ulaznica, što je 11 odsto više nego prošle godine.

Prema Lukačevim rečima, u odnosu na prethodnu godi-

nu prihod koji je Novo-sadski sajam ostvario na ovogodišnjem Poljopri-vrednom sajmu uvećan je za 10 odsto.Zadovoljstvo nastupom izrazio je pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije Nenad Katanić. On se poseb-no osvrnuo na izuzetno uspešnu saradnju sa resornim ministarstvom Republike Hrvatske, koja je ove godine bila Zemlja partner Poljoprivred-nog sajma. Uz to, kao veoma uspešne ocenio je i Nacionalnu izložbu stoke i Izložbu organske proizvodnje, čije je orga-nizovanje podržalo Mini-starstvo. Pun efekat nastupa na Poljoprivrednom sajmu, kompanija “Delta Đene-rali osiguranje” znaće sredinom juna, rekao je direktor Regionalnog centra Novi Sad te kom-panije Leonid Babić i dodao da su zadovoljni ostvarenim kontaktima sa poljoprivrednicima.Rukovodilac za poljoprivredno bankarstvo “Credit Agricole” banke, Aleksandar Simić saopštio je da je ta banka ostvarila željeni efekat ponudom novih kreditnih uslova pripremljenih specijalno za Poljoprivredni sajam. On je dodao i da je Sajam obeležio odličan odziv klijenata, veliki broj zahteva i 20 odsto veći iznos već finansiranih kredita u odnosu na prošlu godinu.Sledeće godine, Poljoprivredni sajam počeće druge subote u maju, a Zemlja partner biće Kraljevina Holandija.

u fokusuu fokusu80. MEĐUNARODNI POLJOPRIVREDNI SAJAM U NOVOM SADU

u fokusuSOLARNO BIOGASNO

POSTROJENJE ZA POLJOPRIVREDNA GAZDINSTVA


u fokusuPRIMENA NOVIH TEHNOLOGIJA U SEOSKIM DOMAĆINSTVIMA

U IHIS Naučno-tehnološkom parku Zemun A.D. je u završ-noj fazi realizacija inovacionog projekta finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog

razvoja i samog realizatora pod rukovodstvom prof. dr Mirka Komatine sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Cilj projekta je razvoj spregnutog anaerobno-solarnog bioreaktora (ASB sistem) modularnog načina izgradnje i instalacije uz mak-simalno iskorišćenje poljoprivrednog otpada (pre svega stajnja-ka) i dobijanje alternativnog izvora energije – biogasa i viso-kokvalitetnog prirodnog đubriva. Namera je da se primenom ove tehnologije u seoskim domaćinstvima i farmama smanji problem otpadnog stajnjaka i unapredi snabdevanje energijom, kako toplotnom, tako i električnom. Principijelna blok šema ASB sistema je data na slici 1.

Postrojenje se sastoji od digestora (reaktora) koji je urađen kao duplikatorska posuda koja se greje vodenim plaštom i snabde-va toplom vodom iz akumulatora toplote. Potrebnu toplotnu energiju obezbeđuje solarni kolektor, a u slučaju nedovoljnog

toplotnog potencijala, uključuju se električni grejači. Sistem je projektovan tako da potrošnja električne energije iz mreže bude minimalna i moguć je režim rada u niskom i srednjem temperaturnom režimu fermentacije.

U toku je završna faza realizacije pilot postrojenja kod rea-lizatora projekta na bazi urađenih termotehničkih proraču-na i dimenzionisanja izmenjivača toplote, analize vremena i postupka zagrevanja biomase navedenim izvorima toplote u reaktorskoj posudi.

Reaktorska posuda je zapremine 400 litara, od toga zapremina korisnog prostora digestora je 300 litara. Reaktor je cilindrič-na vertikalna duplikatorska posuda izvedena sa torisferičnim donjim dancem i poklopcem. Prema urađenim termotehničkim proračunima dimenzionisan je solarni kolektor od polimernih materijala. Na slikama 3. su dati 3D prikaz ASB sistema i foto-grafije montaže pilot postrojenja u prostorijama realizatora pod rukovodstvom direktora IHIS NTP dr Nikole Bajića.

Biogas je mešavina metana (50 do 70%), ugljen-dioksida (30 do 40%) i drugih gasova (kao što su vodonik, vodonik-sulfid, azot i dr.), koji se dobija prilikom razgradnje organskih materija pod anaerobnim uslovima. Predstavlja kvalitetno gorivo koje može da zameni fosilna goriva, a takođe je i CO2 neutralno. U vreme kada rezerve fosilnih goriva opadaju, energetski troškovi rastu, a životnu sredinu ugrožava nepravilno odlaganje različitog otpada, pronalaženje rešenja za problem nagomilanog biološkog otpada i tretman otpadnih organskih materija, postaje pitanje od velike važnosti.≡ Autori: Marijana Stamenković-Đoković, diplomirani inženjer poljoprivrede Dr Marko Rakin, diplomirani inženjer mašinstva

Slika 1. Blok šema ASB sistema

u fokusu


u fokusuPRIMENA NOVIH TEHNOLOGIJA U SEOSKIM DOMAĆINSTVIMA

Namera realizatora projekta je da na osnovu rezulta-ta istraživanja na pilot postrojenju, razviju modularni sistem osnovne zapremine bioreaktorske posude 10 m3, koji bi pri niskotemperaturnom režimu rada (15-200C) obezbedio preradu stajnjaka od 3-5 krava ili do 20 svi-nja, odnosno oko 100 kg tečnog stajnjaka dnevno, sa proizvodnjom do 2 m3 biogasa dnevno. Tehnološki deo realizacije i uvećanje procesa i opreme (scale up) vodi prof. dr Branko Bugarski sa Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu, u saradnji sa magistrom Petrom Smiljanićem, Markom Mirkovićem, dipl. hem. i pot-pisnicima ovih redova. Fotografije montaže digestora osnovne zapremine unutar seoskog domaćinstva date su na slikama 4. (podzemno postavljen).

Cilj rada na ovim postrojenjima treba da doprinese higi-jenizaciji prostora u seoskim domaćinstvima u Srbiji, sopstvenu proizvodnju organskog đubriva i unapređe-nje njihove energetske samostalnosti.

Slika 2. 3D Prikaz ASB sistema

Slike 3. Prikaz delova pilot postrojenja

O au

torim

a

Marijana Stamenković-Đoković, diplomirani inženjer poljoprivrede – smer prehrambena tehnologija biljnih proizvoda. Izvršni direktor IHIS Naučno-tehnološkog parka Zemun A.D., zadužena za inovacionu delatnost. Do sada učestvovala i učestvuje u realizaciji 4 inovaciona projekta.

Dr Marko Rakin, diplomirani inženjer mašinstva. Vanredni profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Učestvuje u izvođenju nastave iz grupe predmeta vezanih za opremu pod pritiskom, uključujući i predmet Oprema u biotehnologiji. Rukovodilac i učesnik više nacionalnih i međunarodnih projekata. Autor većeg broja radova i saopštenja, od toga 36 objavljenih u časopisima međunarodnog značaja sa SCI liste.

Slike 4. Prikaz ugradnje osnovnog modula digestora u okviru malog seoskog domaćinstva

predstavljamoPLOČASTI MATERIJALI ZA

GRAĐEVINARSTVO


predstavljamoOPGATE D.O.O.

Sa magacinskim prostorom od preko 1 200 m2, u moguć-nosti smo da vam u kratkom roku obezbedimo sve vrste pločastih materijala od drveta (oplate, MDF, HDF, OSB)

koji se, pored građevinske industrije i industrije nameštaja, mogu koristiti i u industriji transportnih vozila za oblaganje kamiona, autobusa, vagona i prikolica. U nameri da uslugu učinimo što kvalitetnijom i potpunijom, nudimo mogućnost sečenja pomenutog materijala na sve dimenzije, a u skladu sa potrebama klijenata.

OpGate d.o.o. je ovlašćeni distributer eminentnog proizvođa-ča žutih oplatnih ploča i nosivih H greda, austrijske kompanije Pfeifer koja je zahvaljujući dugogodišnjoj tradiciji kvalitetnog poslovanja postala jedna od najvećih kompanija tog tipa.

ŽUTA OPLATNA PLOČA (PFEIFER)Ove ploče izrađene su od smrčevog drveta sa odličnim meha-ničkim svojstvima u odnosu na svoju težinu. Premazane su melaminskom smolom koja im daje glatkost i vodootpornost. Veoma su lake za eksploataciju, a kompanija Pfeifer je garant kvaliteta.

NOSIVE H GREDEOsnovna namena je izrada konstrukcija u građevinarstvu - koje se oblažu pločama za šalovanje. Izrađene su od kvalitetnog suvog smrčevog drveta bez prirodnih grešaka, koje bi mogle da umanje tehničke karakteristike. Raspolažemo dužinama od 250 do 1 200 cm, a grede su zaštićene melamiskom smolom. Odlikuju se odličnim tehničkim osobinama (nosivost, krutost, vodootpornost, ravnost, mala težina), a kompanija Pfeifer je garant kvaliteta.

VODOOTPORNA ŠPER-PLOČA (BLAŽUJKA)Breza – ploča koja je po svojoj nameni i količinama najkorišće-nija u Evropi a proizvodi se uglavnom u Finskoj i Rusiji. Breza je vrsta drveta koja zbog svojih karakteristika daje proizvodu odlična mehanička i estetska svojstva, tako da se uz pravilnu upotrebu može koristiti i do 50 puta. Veoma je pogodna za građevinsku industriju, bez obzira da li se koristi za klasično šalovanje, ili u oplatnim sistemima. Radi se i sa protiv-kliznim filmom i ima veliku primenu u izradi podova za sve vrste tran-sportnih sredstava (kamione, autobuse, vagone, prikolice). Pored brezinih, raspolažemo još i sa oplatama od bukve, topo-le, eukaliptusa i okume.

OSB PLOČE 3Ploče koje su izrađene od većih, tankih komada drveta koji su međusobno zalepljeni i presovani. Zbog svojih vlagootpornih osobina, našle su veliku primenu u građevinarstvu za izgrad-nju pregradnih zidova, oblaganje i izolaciju krovova i podova. Posebno su pogodne za izradu montažnih kuća.

DURELISVlagootporna građevinska iverica koja sve više zamenjuje kla-sične OSB 3 ploče, a ono što je posebno preporučuje je cena. Razvojem hemije i kvalitetnih aditiva, omogućeno je da kla-sična iverica dobije svojstva potrebna za upotrebu u građe-vini, a to su pre svega otpornost na naprezanja i upotreba u promenljivim uslovima. Na svetskom tržištu, Durelis sve više zamenjuje OSB, posebno u izgradnji montažnih kuća i u primeni gde njihova veća težina ne predstavlja problem.

OPLATNI SISTEMI I GRAĐEVINSKE SKELEU cilju zaokruživanja ponude za građevinsku industriju, društvo OpGate potpisalo je ugovor o zastupništvu i distribuciji sa kiparskim proizvođa-čem oplatnih sistema i građevinskih skela Pavlos Zenonos & Sons. Navedena kompanija je zahvaljujući višedece-nijskom, kvalitetnom poslovanju preuzela primat na kiparskom tržištu sa preko 70% učešća u realizaciji građevinskih projeka-ta. Sistemi ovog proizvođača se odlikuju jednostavnom i lakom manipulacijom na gradilištu, uz visoku otpornost i čvrstoću, a širok asortiman dodatne opreme omogućuje njihovu laku pri-menu uz ispunjenje i najsloženijih projektnih zahteva.

predstavljamo


predstavljamoOPGATE D.O.O.

OPGATEBosanska 47a

11224 Beograd – VrčinTel: +381 11 8053 764Tel: +381 11 8053 990Fax: +381 11 8053 767

www.op-gate.com

Društvo OpGate d.o.o. osnovano je u junu 2010. godine. Bavi se uvozom i prodajom drvenih pločastih materijala namenjenih građevinskoj industri-ji i industriji nameštaja, kao i skela i oplata. Osnivač društva je kiparska kompanija OpGate ltd sa sedištem u Limasolu, koja se bavi međunarod-nom trgovinom navedenih vrsta materijala. Zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu zaposlenih, kompanija je u mogućnosti da sarađuje sa najvećim proizvođačima navedenih materijala širom sveta.

nove tehnologije

INTEGRISANI SISTEM UPRAVLJANJA KLIMATIZACIJOM


nove tehnologijeAUTOMATIKA I PROCESNI INŽENJERING D.O.O.BELIMO D.O.O.

Fabrika za proizvodnju ambalaže za farmaceutsku industriju “Lamp East” izgrađena je u Vršcu, odakle će svoje proizvode distribuirati širom Evrope. Italijanski partneri investirali su u

prvu fabriku ove vrste u Srbiji i zahtevali su vrhunski sistem za nadzor i upravljanje sistemima klimatizacije, grejanja i hlađenja. U saradnji sa firmom Automatika i procesni inženjering d.o.o. iz Vršca, ugrađen je integrisani sistem upravljanja vrhunskih performansi.

Projektnim zadatkom je predviđeno upravljanje i regulacija temperatu-rom, relativnom vlagom, pritiskom i protokom vazduha u proizvod-nji, kao i u kancelarijama i drugim prostorijama. Pri tome je trebalo zadovoljiti najviše standarde u ovoj oblasti, racionalizovati sistem i sma-njiti troškove izvođenja na najmanju moguću meru.Projekat je izveden sa Belimo pokre-tačima sa MP Bus komunikacijom. Na taj način je drastično smanjena količina ugrađenih kablova – svi pokretači se i napajaju i komunici-raju pomoću jednog trožilnog kabla. Uz to se i svi senzori, termostati i presostati preko MP Bus pokretača priključuju na integrisani sistem - pa

se i na taj način dodatno štedi na instalaciji. Za senzore i druge periferne elemente, korišćena je oprema nemačke firme Thermo-kon Sensortechnik GmbH. Pored informacija o temperaturi, rela-tivnoj vlagi i pritisku, centralnom sistemu se prosleđuju i podaci o trenutnom položaju svakog ven-tila i pokretača žaluzina.Pomoću VAV sistema (sistem sa varijabilnim protokom vazduha), obezbeđuje se tačno određena količina vazduha u prostorijama kao i neophodni nadpritisak kojim se održava zadata čistoća vazduha. Svi VAV regulatori takođe su priključeni na MP Bus komunikaciju, održavaju zadate parametre i šalju informacije o trenutnim protoci-ma i nadpritiscima u svim tretiranim prostorijama.Promenljiva brzina rada ventilatora postiže se pomoću frekventnih pretvarača VLT HVAC Drive firme Danfoss. Na frekventne regulatore se takođe priključuju senzori i drugi periferni elementi koji se zatim prosleđuju centralnom sistemu. Svi signali se dalje, preko gejtveja konvertuju na Profibus komuni-kaciju i na taj način povezuju na CSNU (centralni sistem nadzora i upravljanja). Tako se svi signali digitalizuju i prenose preko basa pa nije potrebno koristiti veliki broj skupih pojedinačnih analognih i digitalnih ulaza i izlaza na centralnom sistemu.

Na ovom projektu je korišćena Profibus komuni-kacija. Međutim, MP Bus je standardan Belimo protokol i sa odgovarajućim gejtvejom se može priključiti i na MODBUS, KNX, LON kao i na BAC-net mrežu.Sistem je racionalizovan i troškovi su reducirani na osnovu smanjenja količine kablova i drugih instalacija, dok je pouzdanost i efikasnost siste-ma ostala na najvišem nivou. Treba napomenuti i da je ovo prvi integrisani sistem sa MP Bus i Profibus komunikacijom u ovom delu Evrope.

Savremeni sistemi upravljanja klimatizacijom, grejanjem i hlađenjem odlikuju se visokim stepenom integrisanosti, standardnim protokolima u komunikaciji i racionalnijim instalacijama. Samo na taj način se može odgovoriti na stroge zahteve izgradnje modernih i visoko-tehnoloških industrijskih i komercijalnih objekata.

AUTOMATIKA I PROCESNI INŽENJERING d.o.o. Brestova 20, Vršac Tel/fax: 013/ 805 559 Mob: 063/ 355 707 [email protected] www.automatika.co.rs

nove tehnologijeINOVATIVNI

CEVNI SPOJEVI SA VIZUELNOM

IDENTIFIKACIJOM INSTALACIJE

ABB LANSIRA PRVI NISKONAPONSKI PREKIDAČ U SVETU - KOJI ĆE SE KORISTITI

ZA UPRAVLJANJE ENERGIJOM I ZA KOMUNIKACIJU S PAMETNIM MREŽAMA


nove tehnologijePARKER EO-3®

Više od 80 godina Parker Hannifin razvija hidrauličke cevne priključke visokog pritiska i postavlja globalne standarde na ovom području. Tokom godina, nove geometrije i materijali su

poboljšale performanse, pouzdanost i jednostavnost instalacije origi-nalnih Ermeto priključaka.Zato danas curenja u sistemima cevovoda obično ne mogu da se pri-pišu materijalnim nedostacima, kao nekada, nego nepravilnoj insta-laciji. U tom pogledu, pomoć obezbeđuje EO-3®, novi sistem cevnih priključaka, koji omogućava brzu instalaciju i vizuelnu identifikaciju pravilne instalacije. Njegova inovativna tehnologija podiže instalaciju cevi na viši nivo kvaliteta, bezbednosti i ekonomičnosti.Prednosti novog koncepta:

• Brza ručna predmontaža• Sigurnija ugradnja usled manjeg napora• Manje prostora potrebnog za ugradnju• Kraće vreme ugradnje

• Signalni prsten kao kontrola spajanja • Meka zaptivka integrisana u konus koja poboljšava zaptivanje i pri

uslovima visoke dinamike• Predinstaliran elastomer u telu priključka daje dodatnu bezbednost• Kompaktan dizajn priključka omogućava kompaktnost cele

konstrukcije

EO-3® cevni spoj može da se koristi u:• Spojevima sa krutim cevima kao i crevnim spojevima• Svim spoljnim prečnicima cevi od 6 mm do 42 mm• Temperaturama od -40° C do +120° C

Izvor: Parker Hannifin Corporation Tel: 00386 (0)7 337 66 50, Faks: 00386 (0)7 337 66 51E-mail: [email protected] osoba: Miha Šteger

Kompanija ABB Srbija je održala veoma uspešnu prezentaciju 14.05.2013. u hotelu Metropol Palace u Beogradu, na kojoj je predstavljen SACE Emax 2, najnovija generacija vazdušnih

prekidača. Preko 50 predstavnika značajnih domaćih kompanija je ovom prilikom moglo da čuje o svim prednostima proizvoda koje ova vrhunska tehnologija donosi na naše tržište.

Ovaj proizvod je razvijan u ABB centru u Bergamu (Italija) i rezultat je najsavremenijeg istraživanja. Prekidači poput Emax 2 se koriste pri zaštiti i kontroli velikih snaga u niskonaponskom okruženju, poput industrijskih i komercijalnih objekata u data centrima ili na brodovima. Zamenom postojećih prekidača sa Emax 2, postigao bi se potencijal za ostvarivanje godišnje uštede od 5,8 miliona mega-vat-časova (MVh) što je ekvivalentno godišnjoj potrošnji energije za 1,4 miliona domaćinstava u Evropskoj uniji. Ovo je dobra vest za životnu sredinu i za naše klijente koji mogu da ostvare značajne uštede prelaskom na naš novi uređaj. Prezentacija je bila podeljena na nekoliko celina. U uvodnom delu kompaniju ABB je ukratko predstavio direktor ABB Srbija, Aleksan-dar Ćosić. Na početku stručnog dela, učesnicima se obratio pred-stavnik fabrike ABB Italija, Gianluca Signorelli a potom je rukovo-dilac ABB divizije Niski napon Dejan Dešić informisao učesnike o upravljanju, priključivanju i povezivanju. Jednostavnost korišćenja SACE Emax 2 prekidača prezentovala je Branka Radosavljević, a o

karakteristikama je govorila Vesna Jovanović, inženjeri prodaje. O ilustracijama funkcije Power Controller-a ovog proizvoda, govorio je Marco Carminati inženjer prodaje iz ABB Italija, čime je prezen-tacija i bila zaključena. Učesnici su imali priliku da nakon prezentacije postavljaju pitanja i da popune upitnik, kako bi nas informisali o svom mišljenju o našem proizvodu a kasnije je za sve bio upriličen koktel.

ABB energetska procenaTražite način za poboljšanje energetske efikasnosti?

ABB d.o.o.Kumodraška 23511000 Beograd, SrbijaTelefon: +381 11 3094 300www.abb.rs

Ulaganje u poboljšanje energetske efikasnosti mogao bi da bude najbolji potez koji možete napraviti, kako za poboljšanje rada vaših postrojenja, finansijsku dobit tako i za očuvanje životne sredine. Danas kada sve vodeće kompanije teže da poboljšaju strategiju održivog razvoja, ABB im putem energetske procene pomaže da to i postignu. Putem energetske procene elektromotornih pogona ABB-ovi eksperti će vam omogućiti trostruku korist: uštedu energije, smanjeno emitovanje ugljen-dioksida (CO2) i drastično smanjenje troškova održavanja.Ako ste zainteresovani za smanjenje potrošnje električne energije i troškova proizvodnje, nemojte čekati, kontaktirajte ABB. Ova usluga vam pruža sjajnu priliku da u kratkom vremenskom periodu ostvarite povrat investicije i štednju na dugoročnom planu.www.abb.com/energyefficiency

razgovor s povodom


razgovor s povodomMARKO KOLJENŠIĆ, MENADŽER PRODAJE U FIRMI ZODAX D.O.O.

Kada smo u Srbiji uradili istraživanje iz oblasti sigurnosnih sistema i novih tehnologija, mnogo pretraživača na internetu nas je navodilo na beogradsku firmu Zodax d.o.o. - koja za Srbiju i region zastupa vodeći svetski brend u oblasti termovizijskih uređaja. Naravno, reč je o renomiranom svetskom proizvođaču FLIR Systems, koji je preko devet godina prisutan u našoj regiji, baš preko firme Zodax. Iz tog razloga uputili smo poziv za razgovor, na koji se veoma ljubazno odazvao menadžer prodaje u firmi Zodax, ali i naš veliki prijatelj Marko Koljenšić.

≡ Razgovor vodio: Nikola Mirković

Časopis Industrija: Možete li našim čitaocima, za početak razgovora, malo više reći o samom preduzeću Zodax? Od kada postoji, čime se bavi i kakvi su Vaši planovi za budućnost?

Marko Koljenšić: Preduzeće Zodax osnovano je 1999. godine. U sklopu preduzeća imamo više sektora koji se bave različitim vrstama delatnosti. Vezano za ovaj intervju, a povodom naše saradnje sa kompanijom FLIR Systems, spomenuo bih sektor vezan za korporativnu bezbednost, gde kroz različite vidove zaštite - krajnjem korisniku pružamo usluge tehničke zaštite po principu ključ u ruke. To podrazumeva konsalting, izradu projek-tnog zadatka, izradu glavnog projekta, distribuciju, integraciju sistema, obuku korisnika i tehničku podršku u garantnom i van-garantnom roku. Naši planovi za budućnost su okrenuti daljem razvoju projekata na domaćem tržitu ali istovremeno i većem prisustvu na regionalnom i svetskom tržištu.

Časopis Industrija: Kako je došlo do saradnje sa jednim ovako velikim proizvođačem sigurnosne i termovizijske opreme kao što je FLIR Systems u svetu?

Marko Koljenšić: Stručan tim, sastavljen od profesionalaca mladih i edukovanih ljudi željnih dokazivanja, je u konstant-nom traganju za novim tehnologijama. Tako smo i došli do kompanije FLIR Systems koja je prepoznala znanje, kvalitet i entuzijazam zaposlenih u Zodax-u i ukazala nam poverenje.

Časopis Industrija: U kojim sve granama industrije možemo pronaći FLIR-ove proizvode?

Marko Koljenšić: FLIR-ove proizvode možemo pronaći praktično u svim granama industrije jer je i njihova primena višestruka. Postoje termalne kamere koje služe za nadgle-danje i bezbednost, fizičko obezbeđenje, borbu sa požarom i spašavanje života, elektro-mehanička beskontaktna ispitivanja i merenja, energetsku efikasnost zgrada, automatizaciju i kon-trolu proizvodnih procesa, bolji pregled pri vožnji, nadgledanje saobraćajnica, detekciju gasova, medicinska ispitivanja itd. Postoji reč koje se obično kasno setimo, a koja je bitna za sve grane industrije. To je reč “preventiva”, i mi je u Zodax-u često koristimo.

ZODAX - MLADI TIM SPREMAN NA SVE IZAZOVE

Merenje temperature i inspekcija objekata, postrojenja, procesa i instalacija

razgovor s povodom


razgovor s povodomMARKO KOLJENŠIĆ, MENADŽER PRODAJE U FIRMI ZODAX D.O.O.

Časopis Industrija: Kako ovi savremeni proizvodi omogućavaju preventivno delovanje?

Marko Koljenšić: Odgovor na to pitanje nalazimo u narodnoj mudrosti „bolje sprečiti nego lečiti“. FLIR termalne kamere imaju sposobnost detektovanja infracrvenog zračenja koje je nevidljivo ljudskom oku. Kako sve u prirodi što nas okružuje emituje infracrveno zračenje, detekcija tog zračenja i njegovo prikazivanje u obliku slike nudi mnogobrojne mogućnosti:

• Detektovanje potencijalne opasnosti mnogo ranije, u svim uslo-vima (totalni mrak, dan, magla, kiša, sneg, prašina, dim);

• Inspekcija i bezkontaktno očitavanje temperature, čime se potencijalni problemi uočavaju pre nego što dođe do kvara i zastoja;

• Spašavanje lica i imovine;• Sprečavanje širenja zaraza;• Kontrola proizvodnih procesa;• Detekcija curenja gasova;što doprinosi značajnoj uštedi vremena, smanjenju troškova i većoj produktivnosti.

Časopis Industrija: Vidimo na Vašem sajtu da su neki od proi-zvoda na akciji?

Marko Koljenšić: U ponudi imamo veliki broj FLIR-ovih proizvoda i često se dešava da su neki od njih ponuđeni u okviru specijal-nih akcija i promocija. Vašim čitaocima predlažem da redovno posećuju naš sajt, kako bi bili pravovremeno informisani o svim pogodnostima koje nudimo.

Časopis Industrija: Iza nas je 51. Međunarodni sajam tehnike u Beogradu. Znamo da ste redovni izlagači na beogradskom Sajmu sigurnosne opreme, ali kakva su ovogodišnja iskustva sa Sajma tehnike?

Marko Koljenšić: Iskustva sa sajma su pomešana. Prisustvo na sajmu nam je koristilo, ali na osnovu analize stručnih poseti-laca po završetku sajma, smatram da postoji mogućnost daljeg unapređenja i razvoja Sajma tehnike. Iskreno se nadam da će ljubazne i profesionalne kolege sa Beogradskog sajma uvažiti neke od naših saveta.

Časopis Industrija: Vi ste naš dugogodišnji čitalac. Možete li nam reći šta za Vas znači postojanje jednog ovakvog časopisa?

Marko Koljenšić: Iako na tržištu postoji veliki broj časopisa, jedino se Industrija sveobuhvatno bavi najaktuelnijim temama iz svih grana industrije. Smatram da su praćenje svetskih trendova i inovacija, sagledavanje mogućnosti koje se pružaju i opšta informisanost neophodni za uspešno poslovanje i pros-peritet, a časopis Industrija svakako doprinosi tome.

FLIR termalne kamere za nadgledanje i bezbednost FLIR ručne termalne kamere za bezbednost

Nadgledanje i video analitika Termalna kamera namenjena vatrogascima

nove tehnologijeVIRTUELNO ZAVARIVANJE

NOVA TEHNOLOGIJA U OBUCI ZAVARIVAČA


nove tehnologijeCENTAR ZA ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ U MAŠINSTVU

Simulatori zavarivanja su virtuelni sistemi za obuku zavarivača koji pre svega imaju za cilj pojednostavljenje obuke, odnosno e-trening, kao i približavanje mlađim IT generacijama. Danas je na tržištu prisutno nekoliko različitih nezavisnih sistema: CS WAVE-Diginext Francuska, RW SOLD-Cesol Španija, ARC+ Kanada, VRTEX 360-Linkoln SAD, VW –Fronius Austrija.

Visoka tehnička škola strukovnih studija iz Zrenjanina je nabavila simulator zavarivanja CS Wave u okviru projekta: Obuka i sertifikacija zavarivača u Banatu, koji je finansi-

rala EU. Simulator zavarivanja CS Wave omogućuje ekonomičniju obuku - jer su velike uštede osnovnog i potrošnog materijala; bržu i kvalitetniju obuku - jer polaznici od samog početka vežbaju pra-vilne pokrete; bezbedniju obuku - jer ne postoji opasnost od udara struje i zračenja i ekološki prihvatljivu obuku zavarivača - jer nema štetnih gasova.

E-trening je moguće primeniti za REL, MIG/MAG i TIG postupak zavarivanja, sučeonih (BW) i ugaonih (FW) spojeva limova u svim položajima, osim nadglavnog PE (sl.1).

Ovaj sistem radi na bazi 6 ultrazvučnih senzora i ne koristi se, kao kod drugih sistema, virtuelna maska koja smanjuje prirod-nu žižinu daljinu ljudskog oka, tako da su ti simulatori nepovolj-ni za duži trening. Sa druge strane, držač elektrode je iste težine kao i realni držač elektrode (za razliku od drugih sistema gde je držač plastični), pa se uvežbavanje pokreta može primeniti lako na realno zavarivanje.

Nakon izbora postup-ka zavarivanja, vršimo izbor vrste spoja i izbor položaja zavarivanja. Veština zavarivača se postiže treningom parametara zavariva-nja: putanje kretanja, razmaka elektrode od predmeta, brzi-ne zavarivanja i ugla elektrode u odnosu na predmet i pravac kre-tanja (sl. 2).

Rezultati nakon virtuelnog zavarivanja prikazani su na sl. 3, gde se može videti naziv vežbe (postupak zavarivanja, položaj zavarivanja i da li je koreni prolaz ili popuna), zatim vreme zavarivanja, ukupan procenat uspešnosti, kao i pojedinačni procenat uspešnosti pojedinih parametara zavarivanja i grafički prikaz parametara zavarivanja.

≡ Tekst priredio: Mr. Dušan JovanićVisoka tehnička škola strukovnih studija u Zrenjaninu

1. Rad na simulatoru zavarivanja

2. Definisanje parametara zavarivanja

3. Grafički prikaz rezultata zavarivanja

Strelice označavaju napredovanje u odnosu na prethodni pokušaj (zeleno: bolje, žuto: sličan rezultat, crveno: više grešaka). Uko-liko kliknemo na jedan od parametara možemo da pogledamo njegove detaljne rezultate. Detaljnije razmatranje omogućeno je prikazom grafikona pojedinih parametara, kao i reprodukcijom kretanja elektrode ili pištolja u 3D, na osnovu čega se može uočiti u kom je trenutku greška nastala.

Simulator zavarivanja omogućuje da se preko kontrolnog centra vrši monitoring zavarivanja u realnom vremenu. Moguće je pla-nirati obuku, analizirati rezultate i pratiti napredak (sl. 5).

Preko kontrolnog centra je moguće podešavati vrstu materijala i tip elektrode, kao i tolerancije u odnosu na idealne parametre. Takođe je moguće i izvršiti izbor i program vežbi - kurikulum (E1, E2, E3, E4) za svakog zavarivača prema IAB-089r4-12). Minimalni zahtevi za obrazovanje, obuku, ispitivanje i kvalifikaciju osoblja

u zavarivanju - Međuna-rodni zavarivač (IW), koji predviđa upotrebu simu-latora zavarivanja u obuci zavarivača u trajanju od 20% od praktičnih vežbi.

Više informacija pronađite na: www.vts-zr.edu.rs/zavarivanje ili nas kontaktirajte putem e-maila: [email protected] i telefonom: 060/85-65-022

nove tehnologijenove tehnologijeCENTAR ZA ISTRAŽIVANJE I RAZVOJ U MAŠINSTVU

Industrija 39 / avgust 2012. 35

Širok opseg CNC i konvencijalnih mašinskih alata, sistemi obeležavanja

Alen PajićBranimira Ćosića 2921000 Novi SadPhone: +381 (0) 69 633 420E-mail: [email protected]

M+E CNC Technik dooNovi Sad

5. Podešavanje programa obuke, analiza rezultata, praćenje napretka obuke i podešavanje parametara zavarivanja

4. Izgled uzorka za zavarivanje u 3D

nove tehnologije


nove tehnologijeHEXAGON METROLOGY

P artnerstvo za inovacije znači da pored korišćenja proi-zvoda iz Hexagon Metrology, inženjeri Red Bull Teh-nology su takođe uključeni sa odeljenjem Hexagon

Metrology za istraživanje, razvoj i testiranje, pa s obzirom na to da su u vrhu automobilske tehnologije - obe kompanije imaju koristi od ove saradnje.

Chris Charnley, direktor odeljenja za kvalitet u Infiniti Red Bull Racing, rekao je: “Dok kontinuirano forsiramo veće obime promene kroz poslovanje, mi radimo sa ekstremno kratkim vremenom od porudžbine do isporuke, ali zahteva-mo optimum u kvalitetu komponente i preciznosti. Hexagon Metrology nam obezbeđuje ono što je najnovije u tehnologi-ji i sigurnu podršku da možemo da obavimo poslove pregleda u najkraćim mogućim rokovima, ali sa potpunim poverenjem u tačnost i pouzdanost rezultata.”

Al Peasland, načelnik Tehničkog partnerstva u Infiniti Red Bull Racing, dodao je: “Hexagon Metrology je izuzetno cenjen partner i integralna priroda njihovih proizvoda i usluga zna-či da oni sebe istinski doživljavaju kao deo tima. Oni dele naš entuzijazam i nude izvanredne nivoe podrške koja nam u krajnjoj liniji pomaže da ostanemo stabilno konkurentni.”

Nivo servisa za klijente očekivan od konstruktora i trostrukih svetskih šampiona u vožnji formule jedan je od vrhunskog značaja. Chris priča o svom iskustvu sa Hexagon Metrology servisom i timovima za aplikacije: “Priroda naše industrije zahteva mnogo vremena, fleksibilnosti i profesionalizma od inženjera za podršku Hexagon Metrology; taj servis je nešto što moramo da imamo. Inženjeri za podršku iz Hexagon Metrology postavljaju standarde za servis za klijente.”

Hexagon Metrology najavljuje potpisivanje ugovora o obnavljanju partnerstva za inovacije sa Red Bull Tehnology koji teče do kraja 2015. godine. Ovaj ugovor konsoliduje intenzivnu saradnju između isporučioca metroloških rešenja i Red Bull Tehnology.

Hexagon Metrology Predstavništvo Kragujevac Tel/Mob: +381 63 21 75 64,[email protected]

Hexagon Metrology je deo Hexagon (Nordijska berza: HEXA B; www.hexagon.com). Hexagon je vodeći globalni isporučilac dizajnerskih, mernih i tehnologija vizuelizacije koje korisniku omogućavaju kreiranje, merenje i pozicioniranje objekata kao i obradu i prikaz podataka.

OBNAVLJANJE PARTNERSTVA ZA INOVACIJE SA RED BULL TECHNOLOGY

Obnavljanje okvirnog ugovora između Hexagon Metrology i svetskih šampiona formule jedan

Potpisivanje ugovora o partnerstvu za inovacije u toku kontrolne izložbe 2013. S leva na desno: Norbert Hanke, generalni direktor i predsednik Hexagon Metrology, Chris Charnley, direktor odeljenja za kvalitet Red Bull Technology Ltd.

ELEKTROMARKET GRUP d.o.o.34 000 KragujevacIndustrijska bb. Str. Tel. +381 34 311 777Fax +381 34 311 778E-mail: [email protected]

Zemun - Altina5a Mala Pruga Mobilni +381 63 114 77 82Tel./Fax +381 11 316 39 50E-mail: [email protected] www.elektromarket.euwww.elmarkgroup.eu

nove tehnologije

RAZLIKE IZMEĐU PLC I PAC KONTROLERA


nove tehnologijeTEORIJA UPRAVLJANJA

Kratka istorija može da se prodiskutuje na sledeći način. PLC kontroleri su stvoreni kasnih 60-tih godina prošlog veka, sa ciljem da zamene sisteme koji su radili na bazi

releja. Konceptualno, oni su bili slični relejnim sistemima i kori-stili su lestvičastu logiku koja je oponašala izgled žičanih dija-grama koje su inženjeri koristili kako bi predstavili fizičke releje i tajmere, kao i veze između njih. Rani PLC kontroleri su zahtevali lokalne terminale za programiranje, imali su vrlo ograničenu memoriju i nedostajali su im udaljeni ulazi i izlazi.

Tokom 80-tih godina prošlog veka, izmišljen je PC softver za programiranje PLC kontrolera, koji je postajao sve brži i doda-vao je sve više funkcije kako su godine prolazile. Od onda, mno-ge nove tehnologije su bile primenjivane na PLC kontrolere, što je u velikoj meri proširilo njihove mogućnosti na, maltene, neprekidnoj osnovi.

PAC kontroleri su relativno novi na tržištu automatizacije, kori-steći termin „skovani“ uveden 2001. godine od strane predu-zeća za istraživanje tržišta ARC. Od onda, ne postoji specifičan dogovor o tome šta razlikuje PAC od PLC kontrolera. Neki kori-snici smatraju da je PAC jednostavno marketinški žargon kojim se opisuje visoko unapređen PLC kontroler, dok drugi veruju da razlika ipak postoji. U svakom slučaju, samo definisanje toga šta sačinjava PAC kontroler nije tako bitno kao samo razumevanje toga koji su najbolji vidovi primene ova dva tipa kontrolera.

ODREĐIVANJE KORISNIČKIH POTREBAMnogi snabdevači nude različite vrste PLC i PAC kontrolera, što može da oteža odluku pri izboru proizvoda za specifičnu pri-menu.

Tipično, PLC kontroleri su najprikladniji za upravljanje mašina-ma, kako male, tako i velike brzine. Uobičajene karakteristike ovih PLC kontrolera su jednostavan izvršni program, ograničena memorija i fokus na diskretne U/I portove sa ON/OFF kontro-lom.

S druge strane, PAC kontroleri su predviđeni za mnogo kom-pleksnije sisteme automatskog upravljanja koji se sastoje od niza PC softverskih aplikacija, uključujući HMI (Human machine interface) funkcije, menadžment prednosti, napredna uprav-ljanja procesima, itd. Uopšteno, PAC sistem se bolje uklapa u primene sa zahtevima vezanim za produženo upravljanje procesima, jer su PAC kontroleri više u stanju da rade sa U/I jedinicama i sličnim upravljačkim funkcijama. PAC kontroler omogućava veću fleksibilnost u programiranju, veći kapacitet memorije, bolju interoperativnost i mnogo više karakteristika i funkcija, generalno.

Kao rezultat arhitekture zasnovane na lestvičastim dijagramima i fokusa na ON-OFF kontrolu, samo proširenje PLC kontrolera iznad njihovih originalnih mogućnosti – kao što je dodavanje proširenih analognih upravljačkih sposobnosti – se često poka-zalo kao teško. U starijim verzijama PLC kontrolera, kao i ver-zijama koje su na nižem nivou, odvojene hardverske kartice su obično bile dodavane i programirane kako bi se postiglo funkcionisanje izvan središta fokusa PLC uređaja. Ove funkci-je su uključene, ali i neograničene na mrežne komponente za umnožavanja, prošireno upravljanje procesima i sofisticiranu manipulaciju podacima.

Kako bi se odgovorilo zahtevima vezanim za veću funkcional-nost PLC kontrolera, proizvođači su dodali karakteristike i razne

Dok su PLC kontroleri u upotrebi više od 40 godina, tek skorija unapređenja su u velikoj meri povećala njihove sposobnosti, smanjujući razliku između PLC i PAC (Programmable automation controller) kontrolera. Međutim, koje su razlike preostale između ove dve kategorije? Da li postoji rascep u performansama između PLC i PAC kontrolera na koje bi korisnik trebalo da obrati pažnju prilikom selekcije najboljeg rešenja za pojedinačnu primenu?≡ Autor teksta: Milica Đekić

druge mogućnosti. Na primer, stariji PLC kontroleri su mogli da smeste relativno mali broj PID petlji - obično oko 16, dok novi PLC uređaji mogu da rade sa hiljadama takvih sprega. Novije PLC kontrolere često karakterišu višestruki komunikacioni portovi i u mnogome povećana memorija u poređenju sa starijim modelima.

S druge strane, PAC kontroleri obezbeđuju otvoreniju arhi-tekturu i modularni dizajn kako bi omogućili komunikaciju i interoperabilnost sa drugim uređajima, mrežama i poslov-nim sistemima. Oni vrlo lako mogu da se koriste za komu-nikaciju, monitoring i upravljanje širom različitih mreža i uređaja, zato što mogu da zaposle standardne protokole i mrežne tehnologije kao što su Ethernet, OPC i SQL.

PAC kontroleri takođe nude pojedinačnu platformu koja radi u više domena kao što su kretanje, diskretni domen i kontrola procesa. Dalje, modularni dizajn PAC kontrolera pojednostavljuje proširenje sistema i čini dodavanje i ukla-njanje senzora i drugih uređaja jednostavnim, često elimi-nišući potrebu za prekidanjem ožičenja. Njihov modularni dizajn ih čini jednostavnim za dodavanje i efikasan moni-toring i upravljanje hiljadama U/I tačaka, što predstavlja zadatak iznad mogućnosti većine PLC kontrolea.

Druga ključna razlika između PLC i PAC kontrolera je pro-gramiranje zasnovano na oznakama ponuđeno od strane PAC kontrolera. Sa PAC kontrolerima, pojedinačna baza podataka sa oznakom može da se iskoristi za razvoj prime-nom jednog softverskog paketa koji je sposoban za pro-gramiranje više modela. Oznake ili opisna imena mogu da se povežu sa funkcijama pre nego što se pristupi specifič-noj U/I ili memorijskoj adresi. Ovo čini PAC programiranje visoko fleksibilnim, sa jednostavnom skalabilnošću za veće sisteme.

IZBOR JE VAŠZa jednostavne primene, kao što je upravljanje osnovnim mašinama, PLC je bolji izbor od PAC kontrolera. Slično, za većinu primena koje se sastoje ulavnom od diskretnih U/I jedinica, PLC je najbolji izbor.

Ukoliko primena uključuje monitoring i upravljanje većim brojem U/I tačaka, onda je PAC kontroler, gene-ralno, bolje rešenje. Ovo je takođe slučaj sa primena-ma koje obuhvataju čitavo postrojenje ili fabriku, što predstavlja situaciju kada postoji veći broj U/I jedinica.

Zabuna nastaje kada se primena nalazi negde između jedno-stavne i složene i pod tim uslovima se koristi ili PLC platforma visokog nivoa ili PAC platforma niskog nivoa. Konačno, izbor između ova dva rešenja će biti definisan precizno, uzimajući u obzir druge faktore vezane za specifične zahteve primene. Ovi faktori podrazumevaju, ali se ne ograničavaju na prethodno iskustvo sa svakom platformom, cenu, nivo lokalne podrške, kao i očekivani budući rast i promene.

FUNKCIJSKE RAZLIKEDemarkciona linija između PLC i PAC kontrolera postaje manje jasna. Iz perspektive programiranja, PLC tipično ima fiksnu memorijsku mapu i adresiranje. Nasuprot tome, PAC dopušta označavanje, što dopušta korisniku da definiše tipove podataka dok programira. Ovo pruža veću fleksibilnost, naročito kada se sistem proširuje.

Dok mnogi PLC kontroleri visokog nivoa imaju odličnu brzinu izvršavanja, PAC kontroleri obično nude mnogo veće U/I moguć-nosti, kao i kapacitet memorije. Ovo ih često čini boljim reše-njem za veće sisteme koji spajaju nekoliko obasti postrojenja.

Dok su napredni PLC kontroleri povećali opcije vezane za komu-nikaciju i upravljanje podacima, PAC kontroleri još uvek nude više built-in funkcija kao što su portovi za logovanje podataka sa USB uređaja, web server za posmatranje sistemskih podata-ka i fajlova za logovanje, kao i LCD ekran za prošireni korisnički interfejs i dijagnostiku.

PAC kontroleri su projektovani da budu integrisani sa SQL i dru-gim bazama podataka. Oni su još uvek najbolji izbor za primene u procesnoj tehnici zato što nude prednosti kao što su 16-bitna rezolucija koja je analogna preciznijim merenjima.

Savremeni PLC i PAC kontroleri dele mnoge zajedničke osobine i takođe mogu da rade u mnogim aplikacijama.

Konačni izbor će tipično biti određen stotinama faktora koji zavise od pojedinačne primene i fabričkog okruženja, što uključuje funkcionalne zahteve, planove za buduće proširenje, odnos između kompanije i distributera i iskustvo sa specifičnim platformama za automatizaciju.

Tekst je preuzet sa sajta www.automatika.rs

Vodeći Inženjerski portal na Balkanu e-mail: [email protected]

Tel: +381 63 402 426 www.automatika.rs

nove tehnologijenove tehnologijeTEORIJA UPRAVLJANJA

nove tehnologije

PRIMENA MITSUBISHI ROBOTA U INDUSTRIJSKOJ AUTOMATIZACIJI


nove tehnologijeINEA SR D.O.O.

FLEKSIBILNOST – TRENUTAN ODGOVOR NA PROMENU ZAHTEVAUbacite šest kolačića u kesicu pre podne, a popodne dvanaest u blister korišćenjem istog robota. Biti konkurentan na tržištu znači omogućiti brze promene moda rada. Naši roboti se brzo prilagođavaju promenama kapaciteta, količine i osobina. Mak-simalizovanom fleksibilnošću skraćuje se proizvodni ciklus čak i uz česte promene karakteristika proizvoda.

Mitsubishi roboti mogu obavljati veći broj različitih operacija jednu nakon druge: uzimanje proizvoda sa gomile i smeštanje na konvejer, ubacivanje u mašinu i najzad uzimanje gotovog proizvoda iz mašine.

EFIKASNOST – MAKSIMALNA FUNKCIONALNOSTRobot može raditi 24 časa u 7 dana, uvek konstantnom brzi-nom, bez potrebe za pauzama ili godišnjim odmorima. Svojom visokom preciznošću, smanjuje količinu škarta i osigurava kva-litet i profitabilnost. Bez obzira što se robot kreće, odgovaraju-ćim softverom, možemo minimalizovati bespotrebne pokrete robotske ruke. Robusno su konstruisani da rade repetativne zadatke bez zamora i pojave grešaka.

PRODUKTIVNOST – SKORO PERFEKTAN PROCES“Svaka sekunda se broji” je izreka koja je posebno opravdana pri masovnoj proizvodnji. Kombinujući brzinu, preciznost i tač-nost, roboti su idealni kada je potrebno brzo proizvesti veliki broj proizvoda. Naš holistički pristup će bolje zadovoljiti vaše potrebe, jer mi sagledavamo širu sliku: analizirajući aplikaciju predložićemo optimalni raspored opreme, minimalizovati kre-tanje robota, ukloniti kritična mesta i dobiti rešenje koje će obezbediti maksimalnu produktivnost.

CENA RADA – KVALITET UZ MANJU CENU RADAZahvaljujući preciznosti i kontroli koju roboti poseduju, elimi-nisaćete škart koji je svojstven ljudskom radu. Sposobnošću da rade u teškim uslovima repetitivne poslove za koje ljudi nisu

sposobni bez pada produktivnosti, roboti povećavaju bezbed-nost i smanjuju troškove proizvodnje. Ulaganje u Mitsubishi robote se brzo vraća kroz smanjenje vremena obustave pro-izvodnje, snižavanje troškova radnika, smanjivanje količine škarta i povećanje produktivnosti kao i ujednačenjem kvaliteta proizvoda.

KOMPAKTAN RASPORED – VIŠE U MANJEMNema potrebe za dodatnim prostorom i bezbedonosnim mera-ma, jer naši roboti rade tik uz proizvodne mašine. Mitsubishi roboti zauzimaju veoma malo mesta i imaju veliku nosivost, što ih čini idealnim za izuzetno brze i naročito precizne operacije.

BEZBEDNOST – NE DOZVOLJAVAJTE LJUDI-MA ONO ŠTO ROBOTI MOGU URADITI BEZ-BEDNIJEUkoliko se radi u opasnom okruženju ili je potrebno podi-ći objekat koji je teško zahvatiti, bolje je koristiti Mitsubishi robota. Svi naši proizvodi su dizajnirani da zadovolje najviše standarde bezbednosti propisane za robote. Sa Mitsubishi robotima koji obavljaju brze i repetitivne zadatke, ljudstvo se može uputiti na rad u nadzoru, van opasnih radnih uslova.

U Mitsubishi paleti robota nalazi se preko 200 varijacija modela: SCADA, MICRO, ASSEMBLY i roboti sa šest-stepena-slobode koji mogu rukovati teretom do 20 kg.

nove tehnologije


nove tehnologijeINEA SR D.O.O.

Idealne aplikacije gde će roboti smanjiti troškove i povećati produktivnost su:

• Rukovanje materijalom – pametno, pažljivo. Roboti su dizajnirani da pažljivo rukuju osetljivim objektima, smanjujući mogućnost njihovog oštećenja. Naši roboti inteligentno intereaguju sa kon-vejerima, mehanizmima za indeksiranje, fiderima materijala i drugim sistemima za rukovanje - kako bi precizno pozicionirali dolazeće objekte i pomerili ih kroz različite segmente proizvod-nog procesa.

• Pozicioniranje – uzimanje i postavljanje visokih performansi. Zgabiti neki objekat i postaviti ga na željenu lokaciju – deluje kao jednostavan zadatak, ali traži izuzetnu preciznost i tačnost. Mitsubishi roboti mogu uzimati i pozicionirati objekte izuzetno brzo i bezbedno, povećavajući produktivnost bez oscilacija u brzi-ni koje su svojstvene ljudskom radu.

• Uklanjanje materijala – selektivno razvrstavanje. Čak ni najobu-čeniji radnik ne može male i oštre površine precizno ostrugati i ispolirati i savršeno opseći višak. Mitsubishi poseduje sofisticirane robote koji mogu precizno obraditi metal i plastiku. Uklanjanje materijala danas predstavlja znatnu stavku u proizvodnji, gde Mitsubishi roboti pružaju pristupačna rešenja visokih performansi.

• Sastavljanje – povećanje efikasnosti cele linije. Centralno postav-ljen robot na jednoj liniji može raditi punim kapacitetom kada su mu dostupni svi delovi potrebni da se sastavi proizvod i pošalje na dalju obradu.

• Točenje – brzo i pouzdano. Uzimanje posude, postavljanje, punjenje hemikalije i onda ponavljanje – točenje je repetitivna aplikacija idealna kao robotska aplikacija, posebno ako je u pita-nju štetna ili opasna hemikalija: farbe, ulja, toksične industrijske tečnosti. Upotreba robota je opravdana i kada je potrebno obez-bediti izuzetnu higijenu - kao na primer u prehrambenoj industriji.

• Pakovanje i paletiziranje – usavršena aplikacija. Mitsubishi reše-nje za pakovanje i paletiziranje nudi fleksibilnost i snagu. Bez obzira na veličinu, oblik ili težinu objekata koji se pakuju, naši roboti će ih dohvatiti, preneti i pridržati, nežno spustiti i upako-vati. U slučaju potrebe, Mitsubishi roboti se lako reprogramiraju i uz zamenu alata u vrlo kratkom vremenu pakuju i paletiziraju sasvim različite proizvode.

Najčešća primena robota danas je u industrijskim primenama kao što su:

• Pakovanje hrane i pića – Automatizacioni procesi u prehrambenoj industriji i industriji pića zahtevaju delikatno i bezbedno pomera-nje kvarljive robe, za šta su idealni naši roboti - koji mogu raditi brzo, precizno i pažljivo. Mitsubishi nudi prava rešenja za pakova-nje, uzimanje-i-stavljanje, rukovanje materijalima i natakanje.

• Opšta proizvodnja – Sve kompanije se međusobno razlikuju, ali sve imaju istu potrebu za što većom produktivnošću i maksimal-nim kvalitetom proizvoda. Bez obzira koja je vaša grana industrije, naši prilagodljivi roboti mogu unaprediti vašu proizvodnju i obez-bediti veći profit.

• Automobilska industrija – Od montaže panela i zavarivanja pa do farbanja, Mitsubishi roboti poseduju potrebnu preciznost, snagu i efikasnost. Naši roboti su brzi, pouzdani i fleksibilni i uvek pove-ćavaju produktivnost i smanjuju troškove.

• Elektronska industrija – Da bi se obezbedila masovna izrada kompjutera, mobilnih uređaja ili telefona, brza montaža polu-provodničkih elemenata se vrši našim robotima brzo, ujednače-no kvalitetno i pouzdano. Da bi se postigao sličan nivo kvaliteta manualno, potrebno je angažovati veći broj edukovanog osoblja i pojačanu kontrolu kvaliteta - što drastično uvećava troškove u odnosu na robotsko rešenje.

• Zdravstvo – Greške su neoprostive kada je u pitanju spasavanje života. Bez obzira da li se radi na liniji za proizvodnju tableta ili sirupa protiv kašlja, Mitsubishi roboti svojom brzinom, tačnošću i preciznošću obezbeđuju vrhunski kvalitet proizvoda. Roboti mogu puniti, pakovati i paletizirati lekove superiornom brzinom. Kada je u pitanju medicinska oprema i uređaji, roboti mogu sastavljati, rukovati materijalima ili vršiti uklanjanje viškova materijala vrhunskom preciznošću, neophodnom jer bi i najma-nja greška prouzrokovala teške posledice.

Više informacija:INEA SR d.o.o.

Karađorđeva 12/21711300 Smederevo

Republika SrbijaTelefon: + 381 26 4615-401

www.inea.rs

predstavljamo


predstavljamoKONDENZATOR D.O.O.

Grad Gera je bio centar za proizvodnju konden-zatora od 1938. godine. Firma ELECTRONICON Kondensatoren GmbH koja je nastala 1992. godine iz prethodne RTF / VEB ELEKTRONIK Gera, postala je jedan od vodećih proizvođača kondenzatora u Evropi. Electronicon GmbH koji snabdeva kupce širom sveta postao je važan i pouzdan partner za mnoge proizvođače i koris-nike energetske elektronike, proizvođače uređaja za popravku faktora snage, proizvođače apara-ta za domaćinstvo i osvetljenje. Redovna ulaganja u napredne i ekološki prihvatljive tehnologije omogućavaju najviši nivo kvaliteta u proizvodnji po savremenim standardima koji su odobreni i pod nadzorom su vodećih sertifi-kacijskih tela. U globalizovanom svetu konkurencije obezbeđujemo:

• Potpunu bezbednost i pouzdanost naših proizvoda• Blisku saradnju između proizvođača i kupca, tako da proizvodi

ispunjavaju tehničke i poslovne zahteve• Stalno usavršavanje i razvoj naše tehnologije proizvodnje kon-

denzatora, sa posebnom pažnjom tehnologije MKPg • Praćenje i integraciju novih tehnologija u proizvodnji konden-

zatora • Prilagodljivost i blagovremenost ispunjavanja naših poslovnih

obaveza Naši iskusni razvojni inženjeri su nadležni i odgovorni za uvođenje najnovijih tehnoloških trendova koji su korisni za naše proizvode i koji obezbeđuju da naši proizvodi zadovoljavaju izazove tradicio-nalnih i novih tržišta. Osnova našeg uspeha je bliska i intenzivna saradnja između odeljenja komercijale, istraživanja, razvoja i proi-zvodnje. ELECTRONICON se stalno trudi da uspostavi bliske i inte-raktivne odnose sa svojim distributerima i direktnim klijentima na domaćim i inostranim tržištima. ELECTRONICON ne želi da bude jedan od mnogih ponuđača nego vaš partner za ideje i rešenja.Preduzeće KONDENZATOR d.o.o. Beograd zastupa nemačku firmu ELECTRONICON GmbH na području energetskih kondenzatora i ostale opreme za uređaje kompenzacije reaktivne energije u Republici Srbiji. Nemačko preduzeće je vodeće na tom području u Evropi i šire. Poznato je po vrhunskom kvalitetu proizvoda i kao takvo jedino daje 3 godine garancije za svoje proizvode. Naši proi-zvodi imaju najduži vek trajanja ( preko 15 godina) i kao takvi smo poznati u svetu. KONDENZATOR d.o.o. Beograd se bavi najviše energetskom efika-snošću, što znači proizvodnjom kompletnih sistema kompenzacije

reaktivne energije, kako na niskom tako i visokom naponu, ogra-ničenjem vršnog opterećenja, projektovanjem i ugradnjom novih štedljivih rasvetnih tela, revizijom trafo stanica itd. Problematika s kojom se uvek susrećemo je finansiranje takvih projekata. Iako se nijedna investicija tako brzo ne vraća, preduzeća teško odvajaju novčana sredstva za investiciju, a svakako mesečno plačaju troškove reaktivne energije.

KOMPENZACIJA REAKTIVNE ENERGIJEReaktivna energija predstavlja deo ukupne utrošene energije koji se troši na uspostavljanje i održavanje magnetnog polja u elek-tričnim mašinama. Najveći potrošači reaktivne energije su elek-tromotori i transformatori, ali i fluo cevi, ispravljači, računari itd. Pored toga što reaktivna energija zauzima prenosne i proizvodne kapacitete, prilikom prenosa reaktivne energije nastaju i značaj-ni gubici u provodnicima i transformatorima. Padovi napona u elektroenergetskom sistemu su donekle posledica i prekomerne potrošnje reaktivne energije. Veličina koja opisuje procenat utro-šene reaktivne snage naziva se faktor snage.Trenutno je na snazi tarifni sistem uveden od strane Elektroprivre-de Srbije koji svaku potrošnju reaktivne energije ispod granica teh-ničkog optimuma tj. faktora snage 0.95 opisuje kao prekomerno utrošenu reaktivnu energiju. Uz pomoć opreme za kompenzaciju reaktivne snage prosečan industrijski potrošač može povećati faktor snage, tj. smanjitiračune za reaktivnu snagu. Kompenzacijom reaktivne energije podrazumeva se montaža opreme koja generiše reaktivnu energi-ju i time kompenzuje potrošnju reaktivne energije u pogonu, što dovodi do značajnog smanjenja količine preuzete reaktivne ener-gije iz mreže.Na ovaj način se značajno ne umanjuje utrošak primarne energije, ali se umanjuju novčani izdaci koje preduzeće izdvaja za električnu energiju. Troškovi reaktivne energije tipično su odgovorni za oko 15% uku-pnog računa za električnu energiju. Kompenzacijom reaktivne snage ova kompletna stavka bi trebalo da bude skoro potpuno eliminisana.Kompenzacija reaktivne energije predstavlja jednu od najatraktiv-nijih mera uštede energije sa trenutnim efektima i kratkim peri-odom otplate investicije.Cene opreme za kompenzaciju su takve da se ova investicija isplati u roku od 6 meseci do 2 godine. Ugradnjom kondezatorskih baterija ne postiže se samo ekonom-ski efekat umanjenja računa za utrošenu energiju, već se postižu i mnogi drugi efekti:

• povećanje raspoložive snage• smanjenje gubitaka u prenosnim vodovima• smanjenje padova napona• povećanje veka trajanja opreme

PREKO 70 GODINA ISKUSTVA U PROIZVODNJI KONDENZATORA




reč stručnjakaROBOTIKA U INDUSTRIJALIZACIJI

EKONOMSKOG SISTEMA SRBIJE


reč stručnjaka

Po kom sistemu se odvija industrijalizacija u Srbiji? Da li mi hoćemo da se industrijalizujemo bez tehnološkog razvoja? Čini se da niko nema pravi odgovor na ova pitanja. Ovim člankom se, na primeru robotike pokazuje kakav je značaj novih tehnologija, kako smo mi nekada tu igrali aktivnu ulogu u svetskim okvirima, i konačno, kako ih treba revitalizovati. Slično je moguće uraditi i za druge visokotehnološke oblasti ali za tako nešto potreban je integralni, sistemski pristup. Nažalost, kod nas se industrijalizacija odvija bez krovnog dokumenta, a to je nova industrijska politika i strategija industrijskog razvoja. Pošto je tema vrlo kompleksna i ne dozvoljava kratke analize i odgovore, tekst smo rešili da podelimo na dva broja časopisa, tako da ćete nastavak ovog teksta čitati u avgustovskom izdanju Industrije.

U ovom tekstu se razmatra širi kontekst potencijalne uloge robotike u industrijalizaciji ekonomskog sistema Srbije. Daje se pregled stanja u svetu, sa posebnim fokusom na robotiku u Evropi i strateškim opredeljenjima za njen razvoj kao jedne od generičkih tehnologija za jačanje konkurentnosti evropske ekonomije na globalizovanom tržištu. Dalje se postavljaju i obrazlažu varijantni scenariji revitalizacije i jačanja robotike kao inženjerske discipline sa ciljem šire primene ove tehnologije u industriji Srbije. Paralelno, analiziraju se i odgovarajući aspekti vezani za sistem obrazovanja i naučno-istraživačku zajednicu. Takođe, navode se i odgovarajuća razmišljanja u smislu profilisanja robotike kao specifične tehnološke platforme unutar programa Nacionalnih tehnoloških platformi Srbije - NTPS Program, koji je inicirala i razvija Akademija inženjerskih nauka Srbije.

UVODTokom proteklih dvadeset i pet godina, praktično od sredine osam-desetih godina dvadesetog veka, ekonomski sistem Srbije je u kontinuitetu, dejstvom različitih erodivnih procesa duboko deindu-strijalizovan. Nestali su veliki industrijski sistemi koji su bili nosioci tehnološkog razvoja, posebno u delu prerađivačke industrije. Oko 700 000 industrijskih radnika je izgubilo posao, u proseku preko 30 000 godišnje. Doprinos industrije stvaranju BDP-a je sveden na manje od 15%, pri čemu je njegova vrednost za skoro 50% manja od one iz predkriznog perioda.

Ovako enorman razvojni diskontinuitet je doveo do niza vrlo nega-tivnih posledica koje sprečavaju razvoj Srbije i guraju je u trajno siromaštvo. Industrija je u savremenom društvu ključni nosilac proizvodne funkcije i samim tim ključni generator nove vrednosti

i nacionalnog bogatstva. U izveštaju iz 2009. godine, UNIDO navo-di: “Industrialization is integral to economic development. Scarcely any countries have developed without industrializing,and rapidly growing economies tend to have rapidly growing manufacturing sectors“. Ovakav stav se dalje jasno dokazuje konkretnim podacima koji obuhvataju celokupnu svetsku ekonomiju.

Kao rešenje nastalih problema nameće se ideja o industrijalizaciji, odnosno izgradnji novog industrijskog sistema. Ključno pitanje je kakva je industrija Srbiji potrebna i kakvu industriju Srbija može da izgradi. Odogovor na ovo pitanje, pored ekonomista i političara, mora da ponudi i inženjerska struka, jer je izgradnja industrijskog sistema neostvariva bez nauke, tehnologije i inženjerstva. U tom kontekstu nameće se pitanje mesta novih tehnologija i njihove ulo-ge u industrijalizaciji, kao i naših opredeljenja u vezi sa tim.

U okviru ovog teksta saopštavaju se rezulati istraživanja o značaju i ulozi robotike u razvoju savremene industrijske proizvodnje. Navodi se pregled stanja stvari u svetu, sa posebnim fokusom na strateške programe za razvoj robotike u Evropi, gde je robotika označena kao jedna od generičkih tehnologija, ključna za jačanje konkurentnosti evropske ekonomije na globalizovanom tržištu. Postavljaju se i obra-zlažu varijantni scenariji revitalizacije i jačanja robotike u Srbiji, kao inženjerske i naučne discipline, sa ciljem šire primene ove tehnolo-gije u industriji. Takođe, daje se i kratki osvrt na sistem obrazovanja inženjera i istraživača za oblast robotike. Na kraju, navode se i razmi-šljanja u smislu sistemskog profilisanja robotike Srbije kao specifič-ne tehnološke platforme, integrisane u okvir programa Nacionalnih tehnoloških platformi Srbije - NTPS Program, koji je inicirala i razvija Akademija inženjerskih nauka Srbije.

≡ Autori teksta: Petar B. Petrović, Aleksandar Rodić i Vladimir R. Milačić

I DEO

reč stručnjaka


reč stručnjakaRENESANSA ROBOTIKEPrvi digitalni i programabilni robot – robotska ruka, nastao je 1954. godine, kao inovacija koja je patentirana. Tvorac ovog robota je bio američki inženjer i inovator George Devol (1912-2011). Nazvao ga je Unimate (izvedeno iz fraze na engleskom jeziku: Universal Automa-tion). Proizvodnja, odnosno komercijalna valorizacija Devolove ideje ostvarena je kroz kompaniju Unimation Inc. koju je osnovao 1956. godine američki inženjer i preduzimač Joseph Engelberger. Bila je to prva fabrika za proizvodnju robota, a Joseph Engelberger se smatra ocem robotike.

Unimation je prvog robota prodao kompaniji General Motors, 1961. godine, za zadatke manipulacije vrelim i teškim odlivcima na mašini za livenje u kalupu delova za automobilsku industriju (fabrika Inland Fisher Guide, West Trenton, New Jersey, USA). Proizvodna cena tog robota je bila 65 000 američkih dolara, a prodat je za 18 000 ame-ričkih dolara! Istorijski gledano, Unimate 1900 je bio prvi robot koji je uveden u industrijsku proizvodnju. On je označio početak nove ere industrijske automatizacije i masovni ulazak robota u industriju. Ovo je takođe i trenutak kada je umetnička imaginacija češkog pisca Karela Čapeka iz knjige objavljene 1920. godine pod nazivom R.U.R. - Rossum’s Universal Robots, u kojoj on opisuje robote, mašine koje liče na čoveka i zamenjuju ga na poslovima koje on ne želi ili nije u stanju da obavlja, postaje stvarnost koja dobija svoj puni smisao. Ta 1961. godina je trenutak kada je dokazana praktična upotrebljivost robota i stvoren novi tehnološki entitet, industrijski robot, koji je tehnološki ekvivalent čoveka u savremenoj indstrijskoj proizvodnji, sposoban da obavlja različite zadatke i zameni čoveka uvek kada se izvode:• monotoni i fizički iscrpljujući poslovi, • poslovi koji mogu da ugroze čovekovo zdravlje, ili • poslovi koje čovek fizički nije u stanju da obavlja.Samo osam godina kasnije, Unimate roboti dokazuju svoj puni teh-nološki potencijal kroz izgradnju revolucionarne proizvodne linije za montažu automobila u General Motorsu. 1969. godine, Lordstown tehnološki eksperiment demonstrira generički karakter robotske tehnologije i daje novi zamah industrijskoj proizvodnji. Roboti su u Lordstunu udvostručili proizvodnju u odnosu na bilo koju do tada postojeću fabriku sa proizvodnim kapacitetom od 110 automobila na sat. Tačkasto zavarivanje šasije automobila je bila ključna teh-

nološka operacija, a ostvaren je stepen automatizacije od 90%.

Sl. 1. 1969. godina: Prva masovna primena robota u automobilskoj industriji - Lordstown ekspe-riment u General Motors-ovoj fabrici automobila. Koncept je dokazan.

Dalji razvoj industrijske robotike, u naučnom i aplikativnom smislu odvijao se eksponencijalnom brzinom, da bi osamdesetih godi-na dvadesetog veka u razvojnom smislu dostigao svoje zasićenje. Izgledalo je kao da je teško dodati nešto novo, kao da je industrijski robot na kojem počiva industrijska automatizacija kakva je u tom vremenu dominirala, postao iscrpljen koncept i da je tehnološki i socijalni bum koji se desio u protekle dve decenije prošlost. A onda, se devedesetih godina prošlog veka u oblasti proizvodnih tehnolo-gija dešava revolucija. Proizvodna paradigma masovne produkcije postepeno nestaje i na njeno mesto dolazi nova, radikalno nova proizvodna paradigma masovne kastomizacije.

Nova paradigma počiva na masovnoj personalizaciji i masovnoj vari-jantnosti, uz radikalni pad obima serija, koje se u nekim slučajevima svode na pojedinačnu proizvodnju. Tehnološki odgovor na nove zahteve pronađen je u robotu. On postaje ključni tehnološki entitet nove proizvodne paradigme, jer se u njemu prepoznaje inherentni potencijal da zameni čoveka u uslovima maloserijske proizvodnje i

ekstremne varijantnosti. Početak novog milenijuma za robotiku zna-či novu renesansu. Robot se vraća u najuži naučni, ali i ekonomski fokus, kao ključna tehnologija koja može dugoročno i na održivim osnovama da obezbedi kompetitivnost nacionalnim ekonomijama u globalizovanom svetu.

Robot za novu proizvodnu paradigmu je bitno drugačiji od konvenci-onalnog robota. On je, pre svega, inteligentna i komunikativna maši-na, sposobna da timski radi sa čovekom, sa kojim ostvaruje fizički kontakt, deli zajednički radni zadatak (kolaborativni rad) i uči od čoveka. Robot za novu proizvodnu paradigmu je robot koji po svom ponašanju liči na čoveka. To je industrijski humanoid. Roboti u fabri-kama budućnosti i same fabrike budućnosti - budućnosti koja je već danas prisutna, izgledaće bitno drugačije od postojećih stereotipa industrijske proizvodnje. Na slici 2 prikazan je koncept industrijskog humanoida, robot FRIDA koji je realizovan u okviru EU FP7 projek-ta ROSETTA. Ovaj robot je veličine odraslog čoveka srednjeg rasta, poseduje bimanualnu konfiguraciju sa 14 stepeni slobode i može bezbedno da radi sa čovekom na proizvodnim linijama za montažu. On počiva na bitno drugačijim konceptualnim osnovama u odnosu na konvencionalne industrijske robote. FRIDA ima specfičnu nosi-

vost koja se poredi sa specfičnom nosivošću čovekove ruke, ima ugra-đenu popustljivost u svim pogon-skim aktuatorima i ima sposobnost pasivnog povratnog pogona, sa svoj-stvom učenja pokreta koje mu saop-štava čovek. On ima takozvanu „self-contained“ konstrukciju, što znači da je njegov kompletan upravljački sistem smešten u samom robotu (u ovom slučaju je to torzo robota).

Sl. 2. Koncept industrijskog humanoida kompanije ABB – dvoruki robot FRIDA, specijalizovan za kooperativni rad sa čove-kom na linijama za montažu.

GLOBALNI TRENDOVI – ARMIJA ROBOTSKIH RADNIKAMeđunarodna federacija za robotiku (IFR – International Federation of ROBOTICS) na sistematski način prati razvoj robotike, uključujući i industrijske robote i njihovu primenu u praksi.

Prema IFR totalna akumulirana prodaja, mereno od početka indu-strijske primene robota početkom šezdesetih godina, pa do kraja 2010. godine, procenjuje se na 2 142 000 robotskih jedinica (u ovaj broj su uključene i specijalne industrijske robotske jedinice koje su instalisane u Japanu do 2000. godine). Značajan broj najstarijih robota je van upotrebe, tako da IFR procenjuje da je krajem 2010. godine u operativnom stanju bilo oko 1 035 000 univerzalnih indu-strijskih robota i oko 1 300 000 robotskih jedinica. Ovi podaci su izvedeni indirektnim pristupom, na bazi procene srednjeg radnog veka robota od 12 godina (UNECE/IFR pilot studija je pokazala da prosečni operativni radni vek robota možda prelazi i 15 godina, što značajno povećava broj operativnih robota u svetu).

Ostvarena i procenjena buduća kumulativna godišnja prodaja indu-strijskih robota u periodu od deset godina prikazana je na slici 3. U 2010. godini prodato je ukupno 118 337 robota, što predstavlja rast od 47% u odnosu na kriznu 2009. godinu. Obim tržišta industrijskih robota u 2010. godini procenjen je na 17,5 milijardi američkih dola-ra, pri čemu u ovu vrednost nisu uključeni cena softvera, robotskih periferija i aktivnosti inženjeringa robotskih sistema. Enormni rast od 37% je ostvaren i u 2011. godini, a u narednim godinama se oče-kuje stabilan godišnji rast od oko 5%. Ovi podaci su vrlo indikativni, jer pokazuju čvrstu povezanost robotske tehnologije sa industrij-skim i generalno, ekonomskim razvojem. Uočava se da je u odnosu na predkriznu 2008. godinu prisutan respektivan rast, odnosno da


se tržište robota oporavilo mnogo brže od oporavka ekonomskog sistema, koji je i dalje suočen sa kriznim stanjem pod dejstvom tako-zvanog efekta duplog dna. Nameće se zaključak da robotska tehno-logija čini industriju imunom na krizne situacije!

Sl. 3. Pregled kumulativne prodaje industrijskih robota prema IFR statistici za

period 2005. do 2015.

Distribucija prodaje industrijskih robota po regionima za period 2008. do 2011. godine prikazana je na slici 4. Azija je i dalje domi-nantno najveće tržište, a to će i ostati u budućnosti zbog naglog rasta tržišta Kine, čija industrijska proizvodnja ulazi u stadijum intenzivne robotizacije. Distribucija prodaje robota po nacionalnim ekonomi-jama je prikazana na slici 5. Japan i dalje ima dominantnu poziciju, USA na američkom kontinentu, a Nemačka u Evropi.

Sl. 4. Distribucija prodaje robota po regionima za period 2008. do 2011.

Sl. 5. Distribucija prodaje robota po nacionalnim ekonomijama za period 2008. do 2011.

U 2010. godini, 14 hiljada novih industrijskih robota je isporučeno nemačkoj industriji. Ova rekordna prodaja (treći po veličini broj prodatih robota na tržištu Nemačke ikada zabeležen) je usko pove-zana sa naglim oporavkom nemačke industrije posle krizne 2009. godine. Oporavak industrije automobila je bio najznačajniji pokre-tač ovakvog rasta, gde je ostvaren skok od oko 172% u odnosu na kriznu 2009. godinu. U 2011. godini, ukupna prodaja robota u Nemačkoj dalje raste i dostiže 43%. U 2010. godini u Italiji je prodato oko 4 500 robota, u Francuskoj oko 2 000, u Španiji oko 1 900, a u Engleskoj oko 900 robota.

Ipak, ukupan broj instaliranih i operativnih industrijskih robota može u određenim okolnostima da dovede i do pogrešnih zaključa-ka. Umesto apsolutnog broja operativnih robota, mnogo reprezen-tativniji indikator je gustina primenjenih robota. Gustina robota se definiše kao ukupni broj industrijskih robota univerzalne namene na 10 hiljada industrijskih radnika, posmatrano u odnosu na određene industrijske grane (često se automobilska industrija posmatra odvo-jeno), ili na sveukupnu prerađivačku industriju.

U tabelama 1 i 2 dati su brojni podaci koji ilustruju globalnu distribu-ciju godišnje prodaje i broj operativnih industrijskih robota (ukupan broj instaliranih i funkcionalnih jedinica). Takođe, navedene su i pro-cene budućeg stanja za 2011. i 2014. godinu.

Globalna distribucija godišnje prodaje industrijskih robota.

Globalna distribucija operativnih industrijskih robota.

U 2011. godini prosečna gustina robota u globalnoj prerađivačkoj industriji je oko 55 robota na 10 000 radnika. Detaljni pregled je prikazan na slici 6. Vodeće nacionalne prerađivačke industrije su Republika Koreja, Japan (izgubio je lidersku poziciju!), i Nemačka sa gustinom robota preko 250 (2,5%). Interesantno je da rast gustine robota postoji u Nemačkoj i Republici Koreji, dok je u Japanu prisut-

reč stručnjakareč stručnjaka


na stagnacija. Inače, 19 nacionalnih ekonomija od 45 analiziranih ima gustinu robota iznad proseka, a 13 nacionalnih ekonomija ima gustinu robota iznad 100 robota na 10 hiljada radnika. 10 ekonomija ima između 20 i 55 robota na 10 hiljada radnika. Sve ostale ekono-nomije - njih 16, ima manje od 20 operativnih robota na 10 hiljada radnika zaposlenih u prerađivačkoj industriji.

Nausprot prerađivačkoj industriji, automobilska industrija ima značajno veću gustinu robota. Na osnovu podataka iz 2010. godi-ne, Japan je vodeći sa 1 436 operativnih industrijskih robota opšte namene na 10 hiljada radnika. Slede Italija sa 1 229 i Nemačka sa gustinom od 1 130 robota na 10 hiljada radnika. Dakle, u Japanu, Italiji i Nemačkoj na 10 ljudskih radnika radi više od jednog robot-skog radnika. To je preko 10%. Ne treba zaboraviti da robot može da radi u 3 smene, neprekidno!

Sl. 6. Gustina robota:

a)nacionalne ekonomije iznad svetskog proseka,

b)nacionalne ekonomije ispod svetskog proseka.

ZAŠTO ROBOTIKA?U studiji From Internet to robotics - A roadmap for US robotics, 2009, robotika se definiše kao ključni ekonomski enejbler. U proteklih deset godina, u robotici se desio punktualni tehnološki skok, goto-vo neverovatan napredak, koji je robotsku tehnologiju pretvorio u transformativnu, sa potencijalom da u narednim decenijama izmeni budućnost sa takvom širinom zahvata i efektima, koji su uporedivi sa kompjuterima i ICT tehnologijom. Nova generacija robota stvara širok prostor za stvaranje novih proizvoda i veliki realni potencijal za generisanje novih, viskokvalitetnih radnih mesta.

Za domen industrijske proizvodnje, industrijska robotika nosi slede-ća ključna inherentna svojstva:

• Roboti podižu produktivnost,

• Roboti podižu kvalitet,

• Roboti podižu kompetitivnost,

• Roboti podižu profitabilnost,

• Roboti su fleksibilni,

• Roboti rade neprekidno,

• Roboti smanjuju utrošak materijala i energije,

• Roboti otvaraju nova, kvalitetna radna mesta!

• Roboti smanjuju absentizam, i

• Roboti smanjuju potrebu za relokacijom proizvodnje u sredine sa jeftinom radnom snagom.

Globalna ekonomska kriza dovela je do suštinskog zaokreta i potpu-nog napuštanja do skora važećih stereotipa vezanih za industrijsku, odnosno materijalnu proizvodnju.

Amerika i Evropska unija, koje su planski deindustrijalizovale svoje ekonomije u protekle dve decenije, naučile su lekciju i intenzivno obnavljaju svoju industrijsku proizvodnju, stimulišući povratak proi-zvodnih pogona i fabrika u sopstveni ekonomski prostor. Taj proces, kombinovan sa novom proizvodnom paradigmom masovne kasto-mizacije, doveo je robotiku u najuži fokus. Ona je eksplicitno svr-stana u korpus ključnih generičkih tehnologija na kojima se baziraju skoro sve strategije za jačanje kompetitivnosti ekonomije i uspostav-ljanje ili održavanje liderske pozicije u razvoju i primeni novonastaju-ćih i naprednih (advanced) industrijskih tehnologija.

U cilju potpunijeg razumevanja razvojnih potencijala robotike, treba pored industrijskih robota uzeti u obzir i servisne robote i robote koji se koriste u medicinske svrhe. U tom kontekstu, vrlo je indikativna projekcija koju je izradila japanska asocijacija za robotiku 2005. godi-ne, gde se jasno uočava dramatičan rast tržišta servisnih robota, a kompletno svetsko tržište se procenjuje u 2025. godini na preko 66 milijardi američkih dolara (slika 7). To je ogroman potencijal, koji je relevantan za svaku ekonomiju, podjednako za one vodeće, kao i za one koje se nalaze u stanju tehnološkog sustizanja.

Sl. 7. Procena kumulativnog rasta globalnog tržišta robota u milijardama američkih dolara iz 2005. (Japan Robot Association).

STRATEŠKI RAZVOJNI PROGRAMIU istraživačkom, naučnom i obrazovnom kontekstu, robotika je u vrhu strateških programa vodećih nacionalnih ekonomija. Dalje se navode neki od vrlo ilustrativnih primera.

Prvi primer je vezan za stav koji Savet američkog predsednika za teh-nologiju navodi u svom izveštaju iz juna 2011. godine, gde se robotika stavlja na prvo mesto prioriteta za jačanje kompetitivnosti nacionalne ekonomije u globalnim okvirima i podjednako, za očuvanje i jačanje potencijala za obezbeđivanje nacionalne bezbednosti. U odeljku pod naslovom: “Important technology areas for advanced manufactu-


5.6 5.7 11 24.9 66.5

ring” navodi se sledeće:

“The following techno-logies represent poten-tial areas that would align with the criteria PCAST have outlined for public-private investment to support advances in manufactu-ring:

Advanced robotics. Next-generation robots could be mobile and autonomous in their environment, with the ability to interact with their environment and achieve outcomes wit-hout programming of all procedures. They also have the potential to be safely operable aro-und humans or in dangerous environments. Intelligent automation could build robots’ capabilities to increase autonomy and flexibility to enable manufacturers to respond to needs and desires of customers very efficiently. Major advances could provide broad-based innova-tion benefiting multiple industries, such as that provided by compu-ter-aided design and computer-aided manufacturing, total quality management, and just-in-time manufacturing. The private sector currently under-invests in robotics technology as the full benefits are dispersed across many firms and industries. Public-private inves-tments to advance robotics technology could help US manufacturers compete by allowing quick, nimble improvements in product quality, productivity, time to market, and cost.”

Drugi primer se odnosi na Evropsku uniju. U Evropskoj uniji razvoj robotike definisan je Strateškom istraživačkom agendom (SRA), koja je izgrađena u okviru Evropske tehnološke platforme za robotiku EUROP. U uvodnom delu SRA se navodi:

“Long accepted by industry for improving factory quality, perfor-mance and efficiency, robotics has for at least three decades been a key technology in engineering industries for increasing industrial productivity and for competitive manufacturing. Robotics is now at a point where its scope is dramatically expanding. 21st century robot machines will be used in all areas of modern life in the form of surgical devices, machines to explore space and conduct hazardous tasks on earth, robot assistants in the home or work place and the most exci-ting toys and entertainment devices child-kind has ever seen!

The major challenges for the 21st century are:

• To develop robotic systems that can sense and interact with the human world in useful ways.

• To design robotic systems able to perform complex tasks with a high degree of autonomy.

This will result in robot technologies being embedded in literally thou-sands of future products, each one having huge commercial potential.

Such future robot systems will affect a broad range of social and eco-nomic activities. They will transform everyday life as well as industrial processes resulting in a step change of similar impact as internet, mobile phones and laptops technologies have shown at the end of the 20th century. They will enable new kinds of industrial automati-on; add performance and functionality to future machines; provide a wide range of innovative products, applications and services; and perform complex security and space missions. They will be driven by social aspirations and bring economic benefits, impacting on a wide range of peoples’ lives and core issues of our European society.

The world-wide market for such future robot systems is forecast by United Nations Economic Commission for Europe (UNECE) and the International Federation of Robotics (IFR) to be in excess of € 55 billi-on per annum by 2025.”

Strateška istrživačka agenda EUROP platforme uvodi širu definiciju i novu klasifikaciju robota, fokusirajuci se na dva aspekta: oblik inte-rakcije sa čovekom kroz aplikativne scenarije, nezavisno od sadržaja same aplikacije i sektora privredne aktivnosti u kojoj se primena ostvaruje (slika 8). Za budućnost razvoja robotike, od posebnog


Sl. 8. ETP EUROP nova klasifikacija robota generički model za izgradnju strateške istraživačke agende za evropsku robotiku.


značaja je takozvani Co-x koncept (takođe sadržan u U.S. inicijativi: National Robotics Initiative (NRI) (nsf12607) - The realization of co-robots acting in direct support of individuals and groups; lansirana decembra 2012.), odnosno varijantni oblici robota saradnika, čija pri-mena daleko prevazilazi okvir industrijske sredine. Takođe, sa aspekta industrijske proizvodnje, jedan od ključnih ciljeva je široka disperzija robota u proizvodne sredine poput mikro, malih i srednjih preduzeća, odnosno sredina sa malim investicionim potencijalom, što ima dubo-ki uticaj na konstrukciju robota i njihov sistem upravljanja.

Robotika je tematski prioritet Evropskih FP istraživačkih projekata. Tako se na primer, kroz FP projekte ostvaruje prodor u domen indu-strijskih humanoida, na primer FP6 projekti: PHRINEDS i SME robot, ili FP7 projekat: ROSETTA, i prekomercijalni projekat humanoida DLR/KUKA LWR, koji je kao koncept i razvojna platforma prisutan u velikom broju FP projekata dugi niz godina. Primer industrijskog humanoida FRIDA koji je razvijen u okviru FP7 projekta ROSETTA naveden je na slici 2. Timski i kooperativni rad, kao i neposredni fizički kontakt izme-đu robota i čoveka, gde su pored bezbednosti uključeni i mnogi drugi aspekti, kao psihološki na primer, je radikalno novi istraživački okvir, koji za cilj ima izgradnju potpuno novih tehnoloških entiteta na kojima Evropa gradi svoju strategiju za masovni povratak industrijske proi-zvodnje u svoj ekonomski sistem, ali i teničko-tehnološko liderstvo u globalnim okvirima. Robotika se razume kao nova kibernetska platfor-ma, sastavni deo evropske digitalne agende, za novu industriju Evrope i jedan od konstituenata onoga što se naziva trećom industrijskom revolucijom. Realizacija praktično primenljivog kibernetsko-tehno-loškog entiteta, koji je sposoban za autonoman i kooperativan/timski rad sa čovekom, je izuzetno kompleksan inženjerski i naučni zadatak. Uspešnost ostvarivanja tog zadatka odrediće našu budućnost.

Aktuelna aktivnost u vezi robotike odnosi se na Osmi okvirni program pod nazivom HORIZON 2020, koji Evropa kao finansijski instrument opredeljuje za oblast nauke i istraživanja sa fondom od 80 milijardi evra. U okviru ovog programa se robotika, mehatronika i industrij-ske ICT pojavljuju kao osnovni sadržaji drugog tematskog prioriteta: Industrial leadership za koji je određen fond od 18 milijardi evra. U tom kontekstu, značajna je inicijativa privatnog i javnog partnerstva: Robotics PPP.

“The Horizon 2020 proposal includes the establishment of so called Public-Private Partnerships (PPP) to strengthen Europe‘s competitive position in a particular business sector.

A European robotics PPP will boost research and innovation in this field and will foster a positive per-ception of robotics. It will aim at:

• strengthening competitive-ness and ensuring industrial leadership of manufacturers, providers and end users of robo-tics technologies and services

• the widest and best uptake of robotics technologies and services for professional and private use

• the excellence of its science base.

To achieve this mission, both public and private side collabo-rate on the definition and imple-mentation of strategic roadmaps for research, development and innovation until 2020.

Goals of the Robotics PPP:

1. Develop strategic goals of European robotics and foster their implementation

2. Improve industrial competitiveness of Europe through innovative robotic technologies

3. Position robotic products and services as key enablers for solving Europe‘s societal challenges

4. Stren Robotics PPP gthen networking activities of the European robotics community

5. Promote European robotics6. Reach out to existing and new users and markets7. Contribute to policy development and addressing ELS

issues”

Karakteristično je da se EU Robotics PPP smešta u kontekst Evropske digitalne agende. Kompletna inicijativa je organizovana kroz kontekst neprofitne organizacije «euRobotics aisbl» koja predstavlja sve zain-teresovane strane i ima jednu vrlo diverzifikovanu strukturu, počev od proizvođača robota i komponenti, sistem integratora, uslužnih kompanija, korisnika, pa do istraživačkih institucija i univerziteta.

Nastavak teksta u narednom broju časopisa Industrija.


Serbia19.-21.02.2014www.icm.si

Celje, SloveniaCelje, Slovenwww.icm.si29.-31.01.2014

Sofia, Bulgaria*www.icm.si

05.-07.03.2014

* V sodelovanju z Bulgarreklama / In cooperation with Bulgarreklama

Three days in the world of automation, robotics, mechatronics and industrial and professional electronics...

nove tehnologije


nove tehnologijeINSA – INDUSTRIJA SATOVA A.D.

INSA sistem daljinskog očitavanja se sastoji od više uređaja. Zajed-ničko za sve merne uređaje je da baterija u modulu traje do 15 godina. Svi moduli su certifikovani i rade na 868 Mhz frekvenciji.

Razlikujemo dva načina očitavanja, prvi način je očitavanje na nivou inkasanta, a drugi način je automatsko očitavanje pomoću mbus, gprs i gsm protokola. Svi ovi načini daljinskog očitavanja su našli svo-ju primenu i opravdali uložena sredstva. Na slici je prikazano očita-vanje sa inkasantom koje funkcioniše po sledećem principu. U šahti imamo vodomer na kome se nalazi modul za daljinsko očitavanje. Inkasant pomoću ručnog terminala šalje upit za željene informacije koje su najčešće informacije o trenutnom stanju na merilu. Nakon slanja upita modul na vodomeru vraća informacije koje se snimaju u ručnom terminalu. Nakon očitavanja inkasant se sa pročitanim podacima vraća u bazu (mesto gde bi trebalo da se slivaju očitane informacije) i prenosi očitane podatke na matični računar, podaci se kasnije distribuiraju u sistem naplate. Programi za sistem daljinskog očitavanja se prilagođavaju jeziku kupca. Po sličnom principu funk-cioniše očitavanje pomoću GPRS protokola, jedina razlika je što se upiti (zahtevi za informacijom) prave iz kancelarije.

Na sledećoj slici gore u sredini prikazan je Ado Terminal, a pored njega je prikazan primer izgleda Ado adaptera za daljinsko očitava-nje na samom vodomeru.

ADO Terminal je uređaj namenjen očitavanju svih vrsta ADO uređaja preko kabla, bluetooth-a ili radijski. INSA ADO softver za daljinsko očitavanje koji je implementiran u ovom Ado Terminalu omogu-ćava potpuno automatsko očitavanje merila kao i mogućnost trenutnog pregleda ili statističkog prikaza pa čak i slanja podataka na udaljeni server ili računar putem wifi ili gprs protokola. Termi-nal poseduje mogućnost povezivanja sa svim ADO modulima za daljinsko očitavanje preko kabla, bluetooth-a ili radijski.Prednosti sistema za daljinsko očitavanje: • Omogućava se praćenje potrošnje vode ili gasa u samom procesu

distribucije do krajnjeg korisnika, što direktno utiče na smanjivanje gubitaka u mreži

• Brže očitavanje merila• Očitavanje bez ometanja korisnika• Tačnije očitavanje – izbegnuta je ljudska greška prilikom pisanja stanja• Izbegnut je direktni kontakt sa potrošačem (nema ometanja

korisnika)• Izbegnuta je manipulacija podacima• Evidencija tačnih vremena očitavanja• Detekcija manipulacija sa merilom

INSA sistem daljinskog očitavanja koristi se za daljinsko očitavanje vodomera, kalorimetara, gasomera i drugih uređaja za merenje potrošnje. Sistem koristi radio prenos kao osnovni medijum za komunikaciju sa uređajima, a isti je moguće povezati na druge medijume i mreže kao što su wifi, ethernet, usb, bluetooth ili mreža mobilne telefonije.

®– SISTEM ZA DALJINSKO

OČITAVANJE MERILA – “ADO” ADAPTERI ZA DALJINSKO OČITAVANJE

Akcionarsko društvo “INSA” - Industrija Satova, ZemunTršćanska br.21, 11080 Beograd-ZemunTelefon: + 381 11 2612 422 + 381 11 3713 606 + 381 11 3713 607Fax: + 381 11 2614 330E-mail: [email protected]

Očitavanje na nivou čitača Ado Terminal Kućni vodomer sa ADO čitačem

logistika

GEBRÜDER WEISS UGOSTIO SREDNJOŠKOLCE IZ AUSTRIJE

Gebrüder Weiss d.o.o. Dobanovci je sa zadovoljstvom u svojim prostorijama ugostio učenike jednog odeljenja Srednje stručne škole iz Miterdorfa kod Graca, koji su na završnoj godini stručnog obrazovanja za rad u branši špedicije i logistike.


logistikaGEBRÜDER WEISS

Učenike su predvodili profesori, gospođa Ulrike Hausbauer i gos-

podin Georg Schober. U pro-storijama Gebrüder Weiss-a u Dobanovcima predstavljena im je kratka prezentacija koju je priredio menadžer logistike i zamenik direktora, gospodin Dejan Spasojević, a iz koje su mogli da se upoznaju sa strukturom i načinom rada filijale - nakon čega su mogli da postavljaju pitanja. Posle obilaska i predstavljanja zasebnih odeljenja, učenici su imali priliku da posete i naš magacin.

Na pitanje zašto su se odlučili za posetu Srbiji i Beogradu, gospođa Hausbauer je obja-snila da se ovakve ekskurzije organizuju svake godine, a ovaj put su želeli da posete državu koja nije članica Evrop-ske unije i da u sklopu toga posete firmu u kojoj će moći da dobiju najbolje informa-cije o načinu funkcionisanja preduzeća u branši špedicije i logistike u regionu.

Beograd i Gebrüder Weiss izgledali su im kao idealan izbor, a po njihovim rečima na odlasku i nasmejanim licima, može se zaključiti da se nisu pokajali.

Gebrüder Weiss d.o.o. Transport and Logistics

Beogradska bb, DobanovciTel: +381 (0) 11.3715.235Fax: +381 (0) 11.3715.201

E-mail: [email protected]: www.gw-world.com

Gebrüder Weiss timSa preko 5 000 zaposlenih, 158 sopstvenih pogona i godišnjim prihodom od preko jedne milijarde evra, preduzeće Gebrüder Weiss spada u vodeća transportna i logistička preduzeća u Evropi. Pod krovom Gebrüder Weiss Holding AG, sa sedištem u Lauterahu (Forarlberg) preduzeće je pored svojih glavnih oblasti poslovanja drumskog transporta, vazdušnog i pomorskog transporta robe, kao i logistike, okupila i niz visoko specijali-zovanih industrijskih rešenja i ćerki-firmi – među njima i logistički konsalting x|vise, tectraxx (specijalisti za visokotehnološka preduzeća), inet-logistics (softverska rešenja za upravljanje transportom TMS), Railcargo (železnički transport) i servis za dostavu paketa Gebrüder Weiss, suvlasnik austrijskom DPD sistema za direktnu distribuciju paketa. Ovakvo koncentrisanje delatnosti omogućava koncernu da brzo i fleksibilno reaguje na potrebe klijenata. Zbog velikog broja ekoloških, ekonomskih i socijalnih mera, ovo porodično preduzeće, čija istorija seže u prošlost više od 500 godina, i danas se smatra predvodnikom na području održivog razvoja.

kreativna industrija

A SADA NEŠTO SASVIM DRUGAČIJE

“VLAK U SNIJEGU” (ILI - DA LI “BELO” MORA DA BUDE BAŠ TAKO “BELO”?)


kreativna industrijaATTOS KLIMA D.O.O.

SCENA PRVA, PRVI PUT ... Zamislite ... pada sneg. Ali baš pada! ... zatrpao je staze i ceo travnjak, vaše predivne otvorene terase sa pogledom na voćnjak i ružičnjak, prilaz garaži, put do glavne kapije - nema ih! A na krovu, snega gotovo metar! Sve je stegnuto belim okovima! ... vaše ostvarenje sna o domu koji će vam pružati slobodu i napajati vas lepotom nije kako je zamišljeno i projektovano! Valja se izboriti sa nepogodom - sloboda se ponovo osvaja ...

SCENA SASVIM DRUGA ... Dok na toplom podu dnevne sobe “gradim” od kockica kule sa najmlađim sinom, iz kuhinje se širi prijatan miris večere u iščekivanju. Pogotovo mirisi svežeg povrća i začinskog bilja koje supruga i kći ubiraju sveže iz tople staklene bašte u kojoj “čuda uzgajaju”, i to cele godine. Pogledavam kroz prozor … sneg je već dobrano zabeleo ... i sve ogrnuo belim plaštom. Napolju tišina. Samo se ponekad veselo začuje oluk koji “sprovodi” otopljeni sneg sa krova. Prigušeno se čuje otvaranje kapije. Konačno. Jaka svetla poznatog automobila na prilaznom putu obasjavaju ulazak u garažu, gde je sneg već otopljen. Parkirao je. Ne zadugo, čuju se i ulazna vrata. Stigao je i najstariji sin. “Zdravo svima!” čuje se iz hodnika. “Gde si toliko dugo?” pitam ga. ”... Ma ... čistili sneg na parkingu “faksa” - da bi mogli otići kući, naravno ... mojoj drugarici Mariji nije hteo da upali auto.

Dok smo gurali i pokušali da upalimo, sav sam se isprljao, pa sam sprao obuću i kabanicu”. ”Ma, gde si sprao?”, pitam ja. “Na dvorišnoj slavini ... zaštita od smrzavanja, sećas se?” ... ”I, nadam se da nemate ništa protiv, pozvao sam Mariju kod nas na večeru, pa ću je kasnije odvesti, ako se na tu stranu uopšte može proći”. “Naravno da nemamo protiv, došli ste u pravi čas” progovara supruga, “večera je upravo gotova – SVI ZA STO!”.

Grupacija ATTOS bavi se proizvodnjom i distribucijom komponenti grejanja, mernih i kontrolnih uređaja (proizvođači kotlova i bojlera, prizvođači kućnih aparata, podrška sistemima grejanja, akumulatori vode svih veličina i namena, itd.). U okviru grupacije deluje i ATTOS KLIMA, firma koja efikasno nastupa u segmentima grejanja i hlađenja kako objekata (rezidencijalnih, poslovnih, industrijskih ... ), tako i privrede.

kreativna industrija

”Kažite mi”, pita Marija “šta radite da vam je palma tako lepa i zdrava ... a oleandri ... pre-divni!”. ”Eee...” čujem ironično-hvalisavi ćerkin glas “Tata je mami poklonio sistem protiv smrzavanja biljaka i sada sve njene biljke uživaju kao da su na mediteranu. Ali vratila mu je istom merom – znaš! Pojavili su se sistemi za otapanje fotopanela – odmah mu je poručila, da se više ne pentra i čisti ih po ovakvom nevremenu”. “Ajde, ajde ... izdajice ...” progovaram, ”da večeramo, pa SVI napolje na grudvanje”. ”Pa imate li vi uopšte čime da se grudvate” šaljivo će Marija. ”Vidi, Marija ...”, odgovaram “ ... trava voli, treba i jeste zimi da je prekrivena snegom. GREJNI KABLOVI I SISTEMI OTAPANJA SNEGA I LEDA kod nas pomažu prirodi, a ne služe da odmažu! ... Znači grudvanje posle večere – stoji?”. “Naravno” grakanuše - svi radosno u glas!!!

SCENA PRVA, DRUGI PUT“Već tri sata čistim sneg i nisam ni na pola stigao. Noć je uveliko ... kako ću sutra na posao? I ajde čisti sa mnom cela porodica – u redu - ali to što mi tast i tašta pomažu ... “mast će da mi vade” ako se rasčuje ... Eeeeee ... a ja teram šegu kako su komšijina kuća i kola k’o igračke spram mojih! Sutra idem kod komšije na čašu onog njegovog super vina, i brate mili, da mi kaže kako se on rešio ove bede!”.

Svako pitanje ima odgovor, svaki problem ima rešenje ... pronađite one koji znaju ...


kreativna industrijaATTOS KLIMA D.O.O.

ATTOS KLIMA d.o.o. Novi SadTemerinski put 26 A21000 Novi Sad, Srbijatelefon: +381 21 419 999fax: +381 21 419 900e-mail: [email protected]: www.attos.rs

• Grejni kablovi samoregulišući/promenljive snage

• Grejni kablovi za otapanje krovova i oluka

• Grejni kablovi i mreže za otapa-nje prilaznih rampi i staza

• Grejni kablovi i mreže za podno grejanje objekata

• Grejanje/dogrevanje sistema za recirkulaciju tople vode

• Grejanje podova u hladnjača-ma (zaštita od smrzavanja)

• Grejni kablovi za frigomehani-ku i klimatizaciju

• Rešavanje buđi u objektima• Grejači za otapanje na fotona-

ponskim panelima

• Grejanje i otapanje cevnih sistema

• Grejanje staklenih bašti i rasadnika

• Zaštita rasadnika od insekata• Pojasni grejači sudova hemij-

ske i prehrambene industrije• Grejni kablovi specijalne

namene EX izvedbe• Detektori temperature i vlage• Centralno upravljanje i

programiranje• Prateći program za montaže

NAŠ PROGRAM

predstavljamo knjigu

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE


predstavljamo knjiguPOSLODAVAC I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Podaci ukazuju da najveći deo zagađenja dolazi od indu-strije, zatim poljoprivrede i saobraćaja. Kao posledica velikog tehničkog progresa i razvoja industrije dolazi do

sve većeg, nažalost štetnog, uticaja čoveka na sredinu koja ga okružuje. Ovaj uticaj je posledica prelaska štetnosti koje nasta-ju u toku proizvodnog procesa u životnu sredinu (ukoliko nisu preduzete adekvatne mere zaštite) a koje uslovljavaju konta-minaciju vazduha, vode i zemljišta.

To je bio razlog da se u svetu pararelno sa prioritetnim ciljevi-ma i aktivnostima kao što su mir, ekonomski razvoj, socijalna pravda i demokratija - poslednjih godina 20. veka ustanovi još jedan, možda najznačajniji sa aspekta opstanka ljudske vrste, a to je zaštita i unapređivanje životne sredine. Kontrola ekološ-kih rizika, kao dominantnog faktor poslovnog rizika, omoguću-je upravljanje zaštitom životne sredine.

KAKO NASTAJE ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE? Zagađenje zemljišta je najčešće posledica odlaganja indu-strijskog i komunalnog otpada - koji čine kako organske tako i neorganske materije. Površinski sloj zemlje je često zagađen osim hemijskim materijama i parazitima i mikroorganizmima, te može da bude izvor zaraznih oboljenja.

Voda može biti kontaminirana otpadnim vodama koje se direk-tno izlivaju u vodotokove, ili indirektno dospevaju do izvorišta i bunara a sadrže metale, patogene mikroorganizme, hemijske ili radioaktivne materije, gde kao takva postaje izvor trovanja i oboljenja.

Vazduh može biti kontaminiran hemijskim elementima, jedi-njenjima, aerosolima, dimom i parom koje se direktno ispu-štaju u spoljnu sredinu.

Zavisno od fizičko-hemijskih svojstava, ove materije mogu vrlo brzo da se razgrade i da ne ostavljaju posledice, ali mogu i da u životnoj sredini dugo opstanu u vazduhu, vodi ili da se aku-muliraju u flori i fauni. Dalje, putem udisanja kontaminiranog vazduha, upotrebe kontaminirane vode ili putem lanca ishra-ne - dospevaju u organizam čoveka, gde ispoljavaju toksična svojstva čiji je rezultat oštećenje zdravlja stanovništva.

Osim hemijskih materija, kao zagađivači životne sredine se pojavljuju:

• zračenje koje dolazi od izvora kao što su električna pražnjenja, fluoroscentne sijalice, radarski sistemi, radio i tv odašiljači, sateliske komunikacije, predajne antene, nadzemni i podzemni vodovi visokog napona, trafo stanice, postrojenja za proizvodnju prenos i distribuciju električne energije i dr.,

• buka, posebno komunalna buka čiji su izvori prvenstveno saobraćaj i građevinski radovi,

• svetlost, kao zagađenje životne sredine (čije se posledice tek sagledavaju) je rezultat loših projekata rasvete - koji dopuštaju veštačkoj svetlosti da sija na sve strane, umesto da se usmerava na dole, gde je potrebna. Ako znamo da je mrak potreban za naš bioritam koji je važan za naše postojanje, onda je jasno da se mogu očekivati štete za organizam zbog njegovog narušavanja.

Poglavlje iz knjige „Poslodavac i bezbednost i zdravlje na radu“. Ovaj jedinstven priručnik možete poručiti na telefon redakcije časopisa Industrija 011/305-8822 ili putem e-maila: [email protected].

Životna sredina je sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono čime su direktno ili indirektno povezani čovekova životna i proizvodna aktivnost. Poznato je da su promene u životnoj sredini velikim delom posledica neodgovornog ponašanja u radnoj sredini. Zna se da kako svakodnevne aktivnosti tako i povremene akcidentalne situacije, u proizvodnim procesima najčešće hemijske ili radiološke prirode, mogu da utiču na kvalitet životne sredine.

predstavljamo knjigu


predstavljamo knjiguPOSLODAVAC I BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU

Boravak čoveka u tako kontaminiranoj životnoj sredini, dovodi do pojave akutnih i hroničnih oboljenja - što direktno utiče na kvalitet života stanovništva.

ZAŠTO JE OVA OBLAST ZA VAS VAŽNA?Verovatno ćete postaviti pitanje zašto je ovo za mene bitno? Odgovor je jasan. Vi kao poslodavac koji proizvodi “zagađivače” ste obavezni i da zaštitite životnu sredinu od tih proizvoda.

Kada ste se upoznavali sa zakonskim propi-sima, videli ste da vaše obaveze kao poslo-davca u odnosu na zaštitu životne sredine proističu iz uzajamne uslovljenost radne i životne sredine, i one su ugrađene u sistem upravljanja životnom sredinom (koji proisti-če iz ISO 14001), kao i u zakonsku regulativu.

Nacionalni standard JUS ISO 14000:1997 definiše sistem menadžmenta životnom sredinom (Environmental Management Sistem - EMS) kao deo ukupnog sistema menadžmenta, koji obuhvata organizacionu strukturu, aktivnosti planiranja, odgovorno-sti, praksu, postupke, procese i resurse za razvoj, uvođenje, postizanje, preispitivanje i održavanje politike zaštite životne sredine.

Propisano je da se svaka aktivnost u odnosu na životnu sredinu sprovodi na mestu zaga-đenja i na teret zagađivača, bilo da se radi o preventivnim aktivnostima ili nadoknadama zbog štetnih efekata. Prema Zakonu o zaštiti životne sredine (2004) i Pravilnika o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka - zagađivači su dužni da vode podatke o vrsti i količini štetnih i opasnih materija koje ispuštaju u vazduh; moraju da obezbede mere-nja (sami ili preko ovlašćenih organizacija). Očuvanje životne sredine je danas jedan od najvažnijih zahteva koji se postavlja pred proizvođače, posebno različitih hemijskih proizvoda. Ovi se odnose na smanjenje emisije otrovnih gasova, prečišćava-nje otpadnih voda koje se ispuštaju u otvorene vodotokove, skladištenje određenih hemijskih međuprodukata i hemijskog otpada koji ne mogu biti prerađeni, kao i na nihovo ukljanjanje mehaničkom, hemijskom ili termičkom razgradnjom. Naznačaj-niji i izuzetno opasni zagađivači su sintetski materijali (posebno

plastične materije) koji se bacaju u okolinu, i sintetska ulja kao što je piralen a koji se koriste za hlađenje električnih transfor-matora i kao maziva u nekim slučajevima zatvorenih sistema.

Iskustva stečena pri ugradnji sistema upravljanja zaštitom život-ne sredine, upućuju na konstataciju da se zaštita radne sredine ne može posmatrati nezavisno od kvaliteta zaštite životne oko-line. Zato se istovremeno može govoriti o zaštiti radne sredine - kao podsistema zaštite životne sredine i obrnuto. Činjenica je da se ova dva sistema međusobno prožimaju, pri čemu i pored dosta zajedničkih elemenata, svaki poseduje svoje specifičnosti. Nemojte da zaboravite da je zdrava životna sredina bitna - kako bi bio zadovoljavajući kvalitet života ljudi, i da je Vaš udeo u tome kao poslodavca veoma odgovoran i značajan.

NOVO U PONUDIIZDAVAČKE KUĆEIND MEDIA D.O.O.

KNJIGA KOJA ĆE UNAPREDITI

VAŠE POSLOVANJE

864,00 DIN.(u cenu su uračunati porez i poštarina)

rok dostave na vašu adresu - 5 dana

poslovni savetiNAJČEŠĆE KORIŠĆENE

TEHNIKE U PROCESU PREGOVARANJA


poslovni saveti

U praksi, mnogi vešti pregovarači kreiraju svoje tehnike po principu “sam svoj majstor”, s tim da se neke tehnike ponav-ljaju kod više njih i neke od najčešćih su:

1. “Upotreba tišine” - Ova tehnika podrazumeva da u nekim ključ-nim momentima pregovaranja zaćutimo! Budući da postoji prirod-na tendencija kod mnogih ljudi da kada se pojavi vakum tišine - oni imaju potrebu da je popune, na taj način postižemo da nam druga strana pričajući pruži više informacija i samim tim da, možda i kaže nešto što nije planirala. “Upotreba tišine” je takođe dobra tehnika da se izvrši dodatni, blagi pritisak na sagovornika.2. “Kontra predlog” - Pomenutu tehniku koristimo kada dobijemo iznenada predlog koji nije prihvatljiv za nas. Potrebno je uputiti, pa makar i formalno kontra predlog, koji znamo da druga strana ne može da prihvati. Na taj način ćemo anulirati njihov zahtev.3. “Preokret pitanjem” - Ako nam ne odgovara ono što čujemo od druge strane, pokušajmo da preokrenemo situaciju pitanjem: “Iz kojih razloga to kažete?” Ova tehnika navodi drugu stranu da još jednom, pažljivije razmotri svoju poziciju. Ako ništa drugo, nateraće je da dalje priča, a mi imamo vremena da složimo misli i iznesemo što uverljivije svoj stav.

4. Tehnika “lažnjak” - U toku pregovora, drugoj strani predstavi-mo dva moguća načina dolaženja do sporazuma. Pri tome, prvi način (koji ujedno mi želimo da postignemo) favorizujemo, a kod predstavljanja drugog razmotrimo stvari za koje smatramo da nisu povoljne za drugu stranu. Nakon toga, postavimo pitanje: “Šta Vama više odgovara od dve ponuđene opcije”. On će naravno odabrati prvu i imati još više simpatija prema nama - jer smo mu predočili nedostatke druge opcije (iako je ona bila “lažnjak”, nešto što i nismo imali nameru da ponudimo).5. “Analiza posledica” - Ukoliko imamo ozbiljan zastoj u pregovori-ma ili druga strana ne prihvata dogovor, primenjujemo pomenutu tehniku na sledeći način - “iskoračićemo u budućnost” i analizira-ti kakve su moguće konsekvence ukoliko ne dođe do dogovora. Odnosno, taksativno nabrajamo sve ono što će izgubiti druga stra-na, ali i mi zajedno sa njom kao njeni partneri.

6. “Koja je najniža cena” - Ovo je često korišćen pristup u pregovorima od strane osobe koja kupuje, kako bi izvršila dodatni pritisak. Ono što mi treba da uradi-mo jeste da damo komentar u sledećem stilu: “Uvažavam Vaš zahtev s tim da želim da znate da na osnovu infomacija koje ja imam, mislim da nema prostora za nižu cenu”. A onda dodamo: “Ono što jedino ja mogu da uradim, jeste da pre-nesem mojim kolegama, pa da čujem i njihovo mišljenje”. Šta postižemo ovom tehnikom? Pošto je vrlo moguće da druga strana samo blefira upotrebom tehnike “APP” (ako prođe, prođe), kada vidi da se nismo “upecali” jednostavno prihvati ponudu takvu kakva jeste. A ako i dalje tvrdoglavo insistira na boljim uslovima, imamo mogućnost da ih ponudimo nakon konsultacije sa kolegama.

Ako analiziramo ponašanje dobrih pregovarača, primetićemo da se, praktično svi u većoj ili manjoj meri služe određenim tehnikama. Upotreba tih tehnika se dešava, nekad na svesnom, a nekada na nesvesnom nivou.

poslovni saveti


poslovni saveti

7. “Raspon cena” - U situaciji kada druga strana traži da kažemo koliko para smo spremni da platimo za nešto, mnogo je bolje da damo raspon cena. Recimo, ako smo za kupovinu stana spremni da izdvojimo 55 000 evra, umesto da kažemo samo tu cifru, mnogo je bolje reći: “Ono što sam ja planirao jeste da izdvojim oko 50 000 evra do maksimalnih 55 000 evra. Šta postižemo ovom tehnikom? Sprečavamo drugu stranu da nam traži dodatne ustupke i postiže-mo još jedan pozitivan efekat. Recimo, ako je druga strana tražila 58 000 evra za stan, veća je verovatnoća da će prodavac prihvatiti našu cenu od 55 000 - jer će imati utisak da je već dobio ustupak sa cenom, jer je naš raspon bio od 50 000 do 55 000 evra.8. “Ograničen budžet” - Ovu tehniku koristimo u situacijama kada, kao kupci želimo da snizimo cenu koja je već snižena, a da se ne zameramo prodavcu.Na primer: “Vaša ponuda je izuzetno korektna, s tim da je ja i dalje ne mogu prihvatiti, na moju žalost, jer budžet koji mi je odobren je nešto manji”. Posle ovako upotrebljene “tehnike ograničenog budžeta” u većini slučajeva druga strana nas pita koliki nam je to budžet. Ako cifra nije znatno niža od trenutne ponude, velika je verovatnoća da će ona prihvatiti cenu koju smo praktično mi for-mirali kao kupci, a ne ona kao prodavac. Na ovaj način smo vrlo jednostavno uštedeli i sebi ili svojoj kompaniji nesto novca.9. “Zatezanje konopca” - Ovu tehniku koristimo kada se pregovori prilično lagano odvijaju, a druga strana ne pruža nikakav otpor.Na primer: “Nakon razgovora sa Vama, stekao sam utisak da Vam naša ponuda odgovara. S tim da ću Vas zamoliti da mi date samo malo vremena da proverim sa našom direkcijom da li je to sve na ovaj način izvodljivo”.Zašto koristimo pomenutu tehniku? Iz jednostavnog razloga što je u prirodi većine ljudi da sve ono što lako dobijaju obično ne cene ili ne doživljavaju da je dovoljno vredno.10. “Pojačani efekat cene” - Ukoliko u toku procesa pregovaranja imamo za cilj da plasiramo ponudu osrednje cene, mnogo bolji efekat ćemo imati ako prvo prezentujemo “pojačanu” ponudu koja podrazumeva veću cenu. Definitivno proizvodi sa osrednjom cenom postaju više traženi ako prvo na uvid damo drugoj strani one skuplje.11. “Blago isticanje nedostatka” - Isticanje vrlo malih nedostataka u delu naše ponude, može ostaviti pozitivan efekat na drugu stranu - koja stiče utisak da nismo hvalisavci i više nam veruje. Zanimljivo je kako je ovu tehniku vrlo mudro iskoristila u nastupu kompanija “Avis” koja kaže: “Mi smo br. 2 u svetu, a ne broj 1 i zato se i više

trudimo”. Želim još jednom da naglasim, da prilikom upotrebe ove tehnike treba da vodimo računa da nedostatak koji smo istakli stvarno bude mali, praktično banalan.12. “Gluma razočaranosti” - Ukoliko druga strana ima predloge koji su malo lošiji od naših ciljeva, možemo upotrebiti ovu tehniku na sledeći način: “Budući da izuzetno cenim Vaše mišljenje moram Vam priznati da sam malo razočaran Vašom ponudom koju ja, nažalost, ne mogu da prihvatim”. Efekat ove tehnike jeste da u veći-ni slučajeva druga strana ima potrebu da smanji našu razočaranost (pogotovo što izuzetno cenimo njeno mišljenje) i obično nam pruža povoljniju ponudu.13. “Upotreba dokaza” - Ukoliko primetimo da je druga strana sumnjičava u odnosu na ono što govorimo, potrebno je da predsta-vimo što više argumenata i dokaza kako bismo neutralisali sumnju. Radi lakšeg razumevanja šta sve to imam od “alata”, u vidu dokaza sada ćemo predstaviti tri vrste istih:1. Socijalni dokaz - On se izražava tako što predstavljamo razna svedo-

čanstva onih koji su već sarađivali sa nama.2. Tehnički dokaz - Podrazumeva da obavestimo drugu stranu da je

predmet našeg pregovora (recimo naš inovativni proizvod) testiran i da je u skladu sa svim najvažnijim međunarodnim standardima.

3. Faktički dokaz - Predstavlja davanje informacija o istraživanjima koje pokazuju kako se naš proizvod kotira na tržištu u odnosu na druge.

O najčešće korišćenim tehnikama u pregovaračkom procesu, slu-šali su polaznici Akademije komercijalne komunikacije, prema pro-gramu “D. R. Gilbert centra” na VIII modulu koji je vodio Dragiša Ristovski (“D. R. Gilbert”).Izvor informacija: e-kapija.com

posetili smo

VOJVODINA METAL CLUSTER - VMCPOSLOVNO UDRUŽENJE ZA

UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI METALSKOG SEKTORA


posetili smoVOJVODINA METAL CLUSTER – VMC

Vojvodina Metal Cluster je moćan, organizovan, izvozno orijentisan metalski sektor Srbije, čija je konkurentnost na globanom tržištu zasnovana na vrhunskom kvalitetu proizvoda, svetskim standardima, inovativnom znanju, visokim tehnologijama i ekološki čistoj i održivoj proizvodnji.

U Temerinu je 24. maja 2013. godine, održana zatvarajuća konferencija projekta Vojvodina Metal Cluster – VMC, koji finansira Evropska unija iz programa RSEDP2 (Regionalni

socio-ekonomski program razvoja 2) i čija je ukupna vrednost 860 000 evra. Domaćini skupa, predsednik SO Temerin, gospodin Andraš Gustonj i predsednik Skupštine VMC, gospodin Ljubiša Radenović, otvorili su konferenciju.

Cilj projekta Vojvodina Metal Cluster je od samog početka i razvoja, pa sve do uspostavljanja klastera - bilo udruživanje onih činilaca koji u takvom vidu saradnje nalaze poslovni interes. VMC brine kako o ekonomskom, tako i o društvenom aspektu poslova-nja i to upravo udruživanjem, kao osnovnim.

Prisutnima su se obratili, ispred Vlade AP Vojvodine, Pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova gos-podin Miroslav Vasin, ispred Ministarstva finansija i privrede, viši savetnik gospođa Zorica Marić, kao i gospodin Hugh Brooks savetnik tima tehničke podrške RSEDP2.

Pokrajinski sekretar, gospodin Miroslav Vasin se prisutnima ispred Vlade AP Vojvodine, obratio rečima: ,,Realizacijom projek-ta Vojvodina Metal Cluster uspešno smo ostvarili viziju i misiju, jer se pokazalo da znamo da pišemo kvalitetne projekte, da je ideja udruživanja vid ulaganja u budućnost i da su priče da je metalski sektor u veoma teškom stanju, netačne. Vlada AP Voj-vodine će nastaviti da svesrdno pruža pomoć i podršku u daljim naporima i aktivnostima projektnog tima VMC. Ovim projektom smo pokazali da smo u stanju da prihvatimo i primenimo evrop-ske normative, standarde i vrednosti. Završna konferencija pro-jekta je zapravo početak puta ka progresivnijem modelu poslova-nja, udruživanja i ka održivoj poslovnoj klimi”.

Menadžer projekta, gospodin Zoran Pekez, naveo je da je podrš-kom Vlade Republike Srbije, Vlade AP Vojvodine i Opštine Teme-rin, nakon 27 meseci i 20 uspešno upotpunjenih projektnih zada-taka, realizovan projekat Vojvodina Metal Cluster.

VMC raste po stopi od preko 50% godišnje i predstavlja

najznačajniji poslovni konzorcijum metalaca u Srbiji.

Učesnici konferencije imali su priliku da posete i prostorije Vojvo-dina Metal Cluster-a u Temerinu i upoznaju se sa načinom poslo-vanja njegovih članova i uslovima u kojima im je omogućen rad i edukacija zaposlenih u okviru edukativnog centra u kompleksu.

VMC okuplja 116 preduzeća metalskog sektora, zapošljava 6 300 radnika i ostvaruje godišnji promet veći od

260 miliona evra, kao i izvoz od preko 72 miliona evra.

≡ Tekst priredila: Aleksandra Radosavljević

posetili smo

SRBIJA - JEDAN OD NAJVEĆIH RASIPNIKA ENERGIJE U EVROPI


posetili smo

‘’Srbija treba što pre da modernizuje svoju industriju, s obzirom na to da je jedan od najvećih rasipnika energije u Evropi’’, poručio je Mihael Šmit na konferenciji o Energetskoj efikasnosti u industriji, koju je organizovala Delegacija Nemačke privredne komore u Srbiji dana 28.06.2013 u beogradskom hotelu Tulip Inn.

Na konferenciji, pored predstavnika osam nemačkih kom-panija koje traže partnere u Srbiji (“Ađinol Lube Oil”, “Limon”, “PEWO Energietecnick”, “Helios Ventilatoren”,

“Doepke Scaltengeraete”, “Theben”, “Walther-Werke” i “FTG Friedric Goehringer Elektrotecnik”), prisustvovali su stručnja-ci i predstavnici nemačkih i srpskih institucija, kao i redakcija časopisa Industrija.

Gospodin Šmit, direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji istakao je, da je jako bitno da se oporavi srpska privreda. S obzi-rom na to da Srbija nema more, niti naftu, osuđena je da bude

industrijska zemlja i zato je veoma važna modernizacija industrije. Obimna nemačka studija

potvrdila da je korišćenje energije u srpskoj industriji

izuzetno veliko, kao i da je najgore što se potrošnja

povećava u poslednjih 10 godina, dok se u

zemljama Evropske unije stalno sma-njuje.

To se u Srbiji dešava, prema njegovim rečima, zato što naj-veći potrošači, neefikasna i stara preduzeća koja troše puno energije, opstaju jer ih pomaže država, na primer u metalskoj industriji. Moraju da se otvaraju nova i efikasnija preduzeća, naglasio je Šmit.

Nove investicije, takođe, donose nove tehnologije, naročito kada je reč o “grinfild” investicijama, ali i srpska privreda i industrija imaju dobru osnovu za neophodnu modernizaciju.

Šmit je istakao da energija mora racionalno da se troši, što u Srbiji nije slučaj, jer veliki deo privrede još nije privatizovan, pa vlasnička struktura nije jasna. Srbija, kako je rekao, takođe ima obavezu prema EU i Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope da liberalizuje tržište struje, za šta su prvi koraci već preduzeti.

Industrija će zbog liberalizacije tržišta električne energije osetiti udarac, jer će se cena struje povećavati, rekao je Šmit dodajući da će ta cena biti ekonom-ska i u početku dosta velika, zbog čega Srbija treba da se pripremi za taj “šok”.

“Ovih osam preduzeća iz Nemačke nude određena rešenja da se izazovi lakše prevaziđu”, rekao je Šmit. Na konferenciji su predstavnici Nemačke razvojne banke i Evropske banke za obnovu i razvoj predstavili mogućnosti finansiranja modernizacije u oblasti energetske efikasnosti.

Šmit je dodao da će predstavnici nemačkih firmi u narednom periodu putovati po Srbiji i razgovarati sa potencijalnim par-tnerima u zemlji.

Predstavnici Ministarstva energetike Srbije su naveli da je ene-getska efikasnost uslov razvoja cele privrede i da Srbija troši dva do tri puta više energije od, na primer, Rumunije i Bugar-ske, ali i pet do šest puta više od Nemačke i drugih zemalja zapadne Evrope.

sa lica mesta

FRANKFURTSKI SAJAM - CENTAR SVETSKE INDUSTRIJE TEKSTILA


sa lica mestaFRANKFURT NA MAJNI

U organizaciji predstavnika frankfurtskog sajma za naš region - beogradske firme “Zodax”, organizovan nam je put na najveći svetski sajam iz oblasti tekstila i tekstilne industrije, koji se održava svake druge godine.

Kao što smo i najavili u februarskom broju Industrije, kada smo objavili izveštaj sa njihove konferencije za štampu, od 10. do 13. juna u izložbenim halama Frankfurtskog sajma,

održani su sajmovi pod nazivom Techtextil i Texprocess, vodeće manifestacije u oblasti tekstilne industrije.

Kao i po nekom već nepisanom pravilu, Frankfurtski sajam sa svakom svojom novom manifestacijom, uvećava broj izlagača i posetilaca u odnosu na ranije godine - što je bio slučaj i sa ovim sajmovima u odnosu na prethodni ovaj događaj iz 2011. godine. Ovaj put registrovano je 1 648 izlagača sa svih kontinenata, što je povećanje za 123 kompanije u odnosu na prošli sajam.

“Techtextil postavlja nove rekorde u pogledu broja izlagača i veli-čini izložbenog prostora, dok se Texprocess odlikuje većim brojem internacionalnih učesnika koji redovno učestvuju duži niz godina. Sve u svemu, naš sajamski dvojac na Frankfurtskom sajmu nudi najveći spektar tehničkih tekstila, tekstilnih tkanina i najsavreme-nije tehnologije za preradu.” izjavio je prilikom otvaranja Detlef Braun, član izvršnog odbora Frankfurtskog sajma.Ono što smo mi mogli da primetimo dok smo pažljivo šetali kroz sajamske hale, jeste upravo trend koji prati sve grane industrije u svetu, a to je značajno veće prisustvo predstavnika iz Azije, a naročito iz Kine. Naravno da se odmah može primetiti prisustvo kompanija iz Japana, Indije, ali i proizvođača i distributera sa osta-lih kontinenata. Po našem mišljenju, pored azijskih kompanija, naj-dominantniji su bili predstavnici iz Evrope, a tu naročito ističemo Italijane, koji su imali nacionalni nastup u skoro celoj polovini hale 3.0, kao i kompanije iz Francuske. Naravno, nemački predstavnici su prednjačili u svojoj brojnosti s obzirom na to da je ovo njihov domaći sajam.

≡ Tekst priredio: Nikola Mirković

Frankfurtski sajamFrankfurtski sajam je grupa koja ima globalnu mrežu od 28 filijala i preko 50 prodajnih partnera, što je čini prisutnom u preko 150 zemalja. Događaji u organizaciji Frankfurtskog sajma se održavaju na više od 30 lokacija širom planete. U 2012. godini Frankfurtski sajam je organizovao 109 manifestacija, od kojih je više od polovine bilo održano van teritorije Republike Nemačke. Sajmište u Frankfurtu se prostire na 578 000 m2 i trenutno ima 10 izlagačkih hala kao i veliki Kongresni centar koji se nalazi odmah pored.

Velika žurka na otvorenom prostoru

sa lica mesta


sa lica mestaFRANKFURT NA MAJNI

Ali, kako to dobri organizatori rade, bilo je mesta i za dobar provod, tako da se po završetku rada drugog dana sajma, preš-lo u otvoreni prostor sajmišta - gde je počela velika zabava na kojoj su učestvovali svi izlagači, kao i pojedini predstavnici medija. Uz odličan bend i još bolju hranu i piće, vrlo spon-tano je dolazilo do komunikacije i ugovaranja sastanaka za naredni dan između izlagača. Mi smo to sve pratili sa velikom pažnjom, jer se ovakav vid “poslovanja” kod nas još uvek ne primenjuje, a svakako je koristan i zabavan, što je možda i naj-interesantnije.

Napominjemo da se svi zainteresovani za izlaganje ili samo za posetu Frankfurtskom sajmu mogu obratiti njihovom zva-ničnom predstavniku za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju - fir-mi Zodax iz Beograda, gde će dobiti sve željene informacije i potrebnu podršku. Do 2015. godine, kada će se svetski tek-stilci ponovo okupiti u Frankfurtu na Majni, industrijski vas pozdravljamo.

ZODAX d.o.o. iz Beograda je od 2002. godine zvanični zastupnik Frankfurtskog sajma (GmbH) za područje Srbije, Crne Gore i Makedonije.

Kao zastupnik jedne od najstarijih sajamskih institucija, Zodax vam pruža svu neophodnu pomoć za posetu i izlaganje na nekom od preko 100 stručnih sajmova širom sveta koje organizuje Frankfurtski sajam.

Zodax d.o.o. BeogradResavska 32/IV11040 BeogradTel: +381 (0)11 3220 600 Fax: +381 (0)11 3225 171e-mail: [email protected]

Kont

akti

:

Bilo je vremena i za odličnu zabavu Izlagači su bili zadovljni posetom

Kako se to radi u Kini

sajamska industrija

ZELENA ENERGIJA NA BEOGRADSKOM SAJMU


sajamska industrija

Sajam ekologije će okupiti sve učesnike u sistemu zaštite životne sredine sa posebnim akcentom na takozvanu „zelenu ekonomiju“, odnosno industriju reciklaže, obnovljive izvore energije i upravljanje otpadom.

Kompanije koje se bave rešenjima zaštite životne sredine u raznim oblastima privre-đivanja - predstaviće strategiju, projekte i

edukativne programe za očuvanje životne sredine i prirode.

Tokom četiri sajamska dana raspravljaće se o aktu-elnim temama iz ove oblasti - u okviru bogatog, stručno-pratećeg programa koji će se sastojati iz brojnih prezentacija, diskusija, konferencija i okruglih stolova. Manifestacija će istovremeno biti i mesto za mnogobrojne susrete svih koji žele da zaštite, očuvaju i unaprede svoju životnu okolinu.

Istovremeno, od 9. do 12. oktobra, održava se i sajam energetike. U narednim godinama, Srbija ulazi u period velikih razvojnih projekata u ener-getskom sektoru - što podrazumeva ogromna inve-sticiona ulaganja.

Razvojni ciklusi obuhvataju gradnju novih termoe-lektrana, otvaranje novih rudnika uglja, izgradnju interkonektivnih dalekovoda sa zemljama u okru-ženju, izgradnju gasovoda Južni tok i podzemnog skladišta gasa Itebej, izgradnju produktovoda kroz Srbiju i rezervoara za skladištenje nafte.

Uvođenje i razvoj čistih izvora energije je jedan od prioriteta daljeg razvoja energet-skog sektora, imajući u vidu da su u Srbiji ukupni potencijali obnovljivih izvora ener-gije jednaki godišnjoj potrošnji naftnih derivata. Očekuje se da Srbija do 2020. godine u ukupnoj potrošnji poveća udeo sa sadašnjih 21,2% na 27% energije koja se dobija iz obnovljivih izvora energije.

Da bi se to ostvarilo, biće potrebno 1 092 MW zelene energije i to će se postići izgradnjom vetroelektrana, velikih i mini hidroelektrana (u Srbiji postoji preko 950 lokacija za izgradnju malih HE), korišće-njem biomase (koja učestvuje sa 63% u ukupnom potencijalu OIE), izgradnjom solarnih elektrana i korišćenjem geoter-malne energije.

Posebna pažnja biće posvećena projekti-ma povećanja energetske efikasnosti - što predstavlja jedan od stubova održivog razvoja i najveći je potencijal za povećanje ekonomske snage društva.

sajamska industrijaOD 1. DO 4. OKTOBRA 2013:

EKOTEHNO ENERGETIKA INTERPROTEX


sajamska industrija

U prvim radnim danima oktobra, od utorka do petka, Zagrebački velesajam priprema i organizuje specijalizovane sajmove Ekotehno, Energetiku i Interprotex. Spajanjem ova tri sajma, nastoje se objediniti programi i projekti iz oblasti očuvanja, zaštite i unapređenja životne sredine, ljudi i imovine, kao i iz oblasti energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije.

EKOTEHNO je binealni sajam, namenjen proizvođačima i pro-davcima opreme za upravljanje otpadom i vodama, zaštitom zemljišta i vazduha kao i komunalnih vozila i opreme. Cilj je

da sajam postane mesto susreta industrije sa sve većom potra-žnjom, jer se briga o zaštiti životne sredine svakim danom kroz zakonsku regulativu sve više ističe kao nužnost i briga šire druš-tvene zajednice.Svim učesnicima, izlagačima i posetiocima nudi se kvalitetan struč-ni i propratni program, koji će sasvim sigurno dati potrebne infor-macije i nova saznanja svima onima koji neposredno odlučuju i brinu o očuvanju životne sredine, vode, zemljišta i vazduha. Podstaknuti uspešnim prvim sajmom ENERGETIKA održanim 2012. godine, nastavlja se i proširuje program izlaganja sa konvencional-nim izvorima energije, objedinjujući na taj način čitav energetski sektor. Cilj sajma usmeren je prema pod-sticanju preduzetnika u razvoju i proizvodnji opreme unutar energetskog sektora, kao i povećavanju svesti o korišćenju energije i toplote, energetskoj efikasnosti i merama uštede energije.

Održaće se dva važna događaja, Energetski forum koji predstavlja novi oblik komunikacije Vlade Republike Hrvatske sa privrednici-ma iz sektora energetike, putem kojeg će se otvoriti i pokrenuti pitanja prilagođavanja i usklađivanja energetskog tržišta sa pra-vilima Evropske unije. Na ovaj način daće se jasne smernice o mogućnostima povećanja investicija u energetskim projektima. Druga konferencija o energetskoj efikasnosti i obnovljivim izvori-ma, analiziraće najvažnije teme energetskog sektora sa namerom unapređenja poslovnih prilika i usmeravanja investicija prema projektima energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije. Pokrovitelj Energetika 2013. je Ministarstvo privrede Republike Hrvatske.

U istom terminu sa sajmovima Ekotehno i Energetika, odžava se i sajam INTERPROTEX, koji nastavlja dugogodišnju tradiciju visoko specijalizovanog bienalnog sajma zaštite. INTERPROTEX će iznova na jednom mestu ujediniti razne grupacije ove privredne grane, i na taj način će se ponovo potvrditi kao regionalni lider u grupi safety-security sajmova.

Od stručnog programa posebno izdvajamo ENERGETSKI FORUM i 2. KONFERENCIJU O ENERGETSKOJ EFIKASNOSTI I OBNOVLJIVIM IZVORIMA.

7. Međunarodni sajam eko-tehnologija, zaštite životne sredine i komunalne opreme

2. Međunarodni sajam energetike, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije

11. Međunarodni sajam zaštite lica i imovine

sajamska industrija

SAJAM SA TRADICIJOM ODRŽAVANJA VIŠE OD POLA VEKA

51. MEĐUNARODNI SAJAM NAMEŠTAJABEOGRADSKI SAJAM 11.-17. NOVEMBAR 2013.


sajamska industrija

Beogradski sajam nameštaja, unutrašnje dekoracije, mašina, alata i repromaterijala, održaće se sredinom novembra, kao svojevrsni fenomen, zadržavši poziciju lidera u organizaciji sajmova iz oblasti drvne industrije u regionu.

Baš u ovoj činjenici, nalazi se objašnjenje za blagi ali konti-nuirani rast broja stranih izlagača i izložbenog prostora koji zakupljuju. Među njima su i neke strane firme - proizvođači

koji spadaju u red najpoznatijih evropskih proizvođača nameštaja i repromaterijala.

Sajam nameštaja u Beogradu je i dalje jedino mesto gde se tokom sedam dana intenzivno obavljaju veoma važna poslovna dešava-nja - novi kontakti i upoznavanja između domaćih i stranih pro-izvođača, proizvođača i trgovaca, prezentacije najnovijih modela nameštaja, novih tehnologija i trendova u dizajnu kao i druge aktivnosti u vezi sa uspešnim poslovanjem ove u Srbiji razvijene i za izvoz značajne industrijske grane.

Beogradski sajam nameštaja je jedino mesto gde domaći proi-zvođači u jednom kratkom vremenskom periodu, sa intenzivnim poslovnim dešavanjem, mogu da velikom broju profesionalnih posetilaca ali i širokoj publici prikažu svoje najnovije prozvode. Sajam je mesto, gde su osim standardnih poslovnih komercijalnih kontakata, ostvareni značajni kontakti sa stranim firmama tipa kooperacije, zajedničkog ulaganja, transfera tehnologije kao i dru-gi viši oblici poslovne saradnje.To je takođe najbolje mesto gde domaći proizvođači mogu upo-rediti svoje tehnologije i kvalitet proizvoda sa inostranim proizvo-dima, razmeniti iskustva sa poznatim evropskim brendovima iz oblasti nameštaja i ostvariti konkretne poslovne aranžmane kroz kooperativne odnose ili kroz povećanje izvoza svojih proizvoda. Intenzivnost kao i raznovrsnost poslovnih kontakata i finansijskih efekata su odlike svakog od sedam dana trajanja ovog najvećeg sajma u regionu.Ove godine očekuje se da će preko 500 izlagača iz Srbije i inostran-stva posetiti oko 70 000 stručnih posetilaca, kupaca iz zemlje i regiona. Svi oni imaju priliku da na jednom mestu naprave pregled postojeće domaće i strane ponude i cena, i da uz odgovarajuće i adekvatne popuste naprave za sebe najbolji izbor.

2. međunarodni sajam energetike, energetske učinkovitosti i obnovljivih izvora energije

RegionalnaEnergetikaZagreb 2013

Prijavite svoje

sudjelovanje već danas i

ostvarite dodatni popust!

EKOTEHNO1 - 4 October 2013

7th International Eco-Technology, Environmental

Protection and Municipal Equipment Fair

Međunarodni sajam ekotehnologija, zaštite okoliša i komunalne opreme

Zagrebački velesajam, Avenija Dubrovnik 15, 10020 Zagreb, HrvatskaT [+385 1] 6503 533, 6503 544 F [+385 1] 6503 108 E [email protected]

T [+385 1] 6503 557, 6503 479 i 6503 279 F [+385 1] 6503-393 E [email protected] [+385 1] 6503 560 F [+385 1] 6503-459 E [email protected]

www.zv.hr

01.10.2013.

1– 3.10. 2013.

2– 3.10. 2013.

Energetski Forum

Druga konferencija o energetskoj učinkovitosti i

obnovljivim izvorima energije

industrijski web adresarindustrijski web adresarABB www.abb.rs

Aluroll www.aluroll.rs

Attos klima www.attos.rs

Automatika i procesni inženjering www.automatika.co.rs

Belimo www.belimo.at

Beogradski sajam www.sajam.co.rs

Elmark www.elmarkgroup.eu/sr/

Festo www.festo.rs

Fox Electronics www.fox.rs

Gebruder Weiss www.gw-world.com

Genesis - Osijek www.genesis-osijek.hr

Hexagon Metrology www.hexagonmetrology.eu

Hrizantema www.darwingardendesign.com

Ifam i intronika www.icm.si

Inea Sr www.inea.rs

Insa www.insa.rs

Jadranski sajam www.adriafair.co.me

JP Vojvodinašume www.vojvodinasume.rs

Kondenzator [email protected]

M+E CNC Technik www.eszterga.hu

Messer tehnogas www.messergroup.com

Microdis www.microdis.net

OpGate www.op-gate.com

Packtech www.alexpo.co.rs

Parker www.parker.com

Portal Automatika www.automatika.rs

Printer King www.printerking.rs

Revija Ventil www.revija-ventil.si

Tecon sistem www.tecon.rs

TV emisija Radim Gradim www.radim-gradim.rs

Yaskawa Slovenija www.yaskawa.eu.com

Zagrebački velesajam www.zv.hr

Zodax www.zodax.rs

Posetite nas na:www.industrija.rs

www.facebook.com/casopis.industrija


Broj 44

WWW.OP-GATE.COM






Documents

Industrija 44