Industrijalizacija i Kultura

5/26/2018 Industrijalizacija i Kultura

1/16

(RE)INDUSTRIJALIZACIJA I KULTURA U TRANZICIONOJ SRBIJI

Doc. dr Marija ukanovi Karavidi 1, dipl.ecc. master Dragica Jovanevi 2,

dipl. politikolog, dipl.ecc. master Milo tanojevi !

1.Fakultet za kulturu i medije, Univezitet Megatrend, Beograd2.Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd3.Visoka kola za poslovnu ekonomiju i preduzetnitvo, Beograd

Rezimelanak prikazuje kompleksni odnos izmeu fenomena industrijalizacije iimplikacija koje industrijalizacija ima na kulturnu, socio ekonomsku ipolitiku sferu . Poseban aspekt svakako predstavlja oblast kulture (iroko

sva!ene kao masovna kultura". #va dva usko povezana pojma prate se krozsve faze razvoja industrijalizacije, deindustrijalizacije, reindustijalizacije iostavljaju tra$ove jedna na dru$oj. %ticaj prvo$ talasa industrijalizacije namasovne mi$racije prema industriskim centrima zauvek !e promeniti pojam ikoncept kulture kakav je oveanstvo do tada poznavalo. &a ubrzanomindustrijalizacjom sredinom prolo$ veka nastaju i novi fenomeni kao to sumasovno drutvo, potroako drutvo i masovna kultura, odnosno kulturnaindustrija.

'ljune rei

ndustrijalizacija, deindustrijalizacija, reindustrijalizacija, kultura, masovna

kultura, masovno drutvo

)bstract

*e article presents te comple+ relationsip beteen te penomena ofindustrialization and implications tat industrialization ave on te cultural,socio - economic and political spere. ) special aspect is certainl te fieldof culture (broadl conceived as a mass culture". *ese concepts aremonitored trou$ all pases of industrialization, deindustrialization, andte leave implications one on anoter. *e impact of te first ave ofindustrialization to mass mi$ration to industrial centers ill forever can$ete concept of culture as mankind as kno util no. *e rapid

industrialization in te middle of te last centur created a ne penomenasuc as mass societ, consumerism and mass culture and cultural industries.

'e ords

ndustrialization, deindustrialization, reindustrializtion, culture, massculture, mass societ


2/16

UVODNE NAPOMENE - DEFINISANJE POJMOVA

Na samom poetku ovog rada va!no je de"inisati pojmove koji su kljuni za razumevanje teksta,

kao i za iru i potpuniju sliku o radu.

Industri!"i#!$i!je pojam koji 1#$3. godine %omitet Ujedinjeni& na'ija za industrijski

razvoj de"inie kao pro'es ekonomskog razvoja u kojem se najve(i deo resursa privrede

mo)ilie u razvoju i primeni savremene te&nologije, "ormiranju privredne strukture koju

karakterie dinamiki prera*ivaki sektor sa visokom zastupljeno(u proizvodnje

sredstava za proizvodnju i potroni& do)ara, ime se osigurava visoka stopa privrednog

rasta u 'elini i uspeno ostvaruju 'iljevi ekonomskog i drutvenog napretka.1

+ndustrijaliza'ija je naj)r!i i naje"ikasniji nain za )rzi prelazak iz tradi'ionalnog u

industrijsko drutvo.

D%industri&"i#&$i!se mo!e oznaiti kao

- ovl/enje iz st/ri& industrij/, pose)no, industrij/ z/ proizvodnju i prer/du tekstil/ i ko!e

i sirovinski intenzivni& proizvodnji osnovni& met/l/ i &emijski& proizvod/, koje se n/

r/zne n/ine dislo'ir/ne ili preputene tzv. novo-industrij/lizov/nim zemlj/m/.

- 0//nje uloge propulzivni& del/tnosti z/ proizvodnju so"isti'ir/ni& proizvod/ visoki&

te&nologij/, pose)no u elektro-met/lnom kompleksu poluprovodni'i, elektronski

r/un/ri, komunik/'ion/ oprem/ i ure*/ji, odnosno u proizvodnji &emijski& i

"/rm/'eutski& proizvod/ novi m/terij/li, novi lekovi, k/o i poj/v/ tzv. inov/tivni&

kre/tivni& industrij/ i r/zni& servisni& industrij/ u slu!)i ost/le industrije.2

1Navedeno prema predavanju ro". ju)odraga 4vi(a, ojam i karakteristike industrijaliza'ija2Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja,2511., 6epu)liki zavod za razvoj, 4trategija i politika razvoja 6.4r)ije 2511 -2525. predlog., Beograd


3/16

R%industri!"i#!$i!

U kon'eptu reindustrijaliza'ije dr!ava )i tre)alo da

- 4manjuje javnu potronju

- reorijentie se sa teku(i& na kapitalne izdatke

- Umanji )irokratske prepreke i rizike za poslovanje i investiranje

- 6e"ormie javni sektor

Ne sme se upasti u zamku podr!avanja nasumino oda)rani& preduze(a i sektora 7 tako )i sevratili netr!inim i loim prin'ipima aloka'ije sredstava i upravljanja. 6eindustrijaliza'ija jeste

potre)na, ali postoji opasnost da se kon'ept reindustrijaliza'ije vulgarizuje. 0asno je da su u

osnovi industrijske politike koja tre)a da potpomogne reindustrijaliza'iju strukturne re"orme i

in"rastrukturne investi'ije. 3

Ku"tur! masovna

%ultura s&va(ena kao maosovna kultura, tj. proizvod i posledi'a pro'esa industrijaliza'ije, dakle

posledi'a promena u ekonomsko politikoj organiza'iji i ustrojstvu drutva. U tekstu (e )iti

analizirane karakteristike masovne kulture i njene kauzalne veze sa stepenom industrijaliza'ije

jednog drutva8.

Tr!n#i$i'n! Sri!

9kvir glavne analize )i(e upravo tranzi'iono drutvo u 4r)iji. :)og opteg mesta i o)imne

literature na temu tranzi'ija u 4r)iji, autori smatraju da je za samu sutinu rada va!no izdvojitinekoliko napomena i polja u kojima se kre(e analiza "enomena industrijaliza'ije i kulture. o

svojoj de"ini'iji tranzi'ija predstavlja prelazak sa jednog naina proizvodnje komandna

3

ro". V. Vukovi(, 2515., ;eindustrijaliza'ija i 6eindustrijaliza'ija, dostupno na&ttp


4/16

privreda na drugi tr!ina privreda. 9no to me*utim u 4r)iji predstavlja glavnog saputnika

tranzi'ije jeste deindustrijaliza'ija i loa privatiza'ija, mo!e se slo)odno re(i veoma skromni&

uinaka po pitanju napretka zemlje.

%ako se navodi u strategiji razvoja industrije klju uspe&/ le!i u stv/r/nju mnogo /tr/ktivnijeg

investi'ionog /m)ijent/ z/ ul/g/nj/ u sektore prer/*iv/ke industrije s/ visokom dod/tom

vredno(u. N/je"ik/sniji n/in d/ se ostv/re strukturne promene, u)rz/ni privredni r/st i izvoz je

privl/enje str/ni& direktni& investi'ij/ i pron/l/!enje str/teki& p/rtner/ s/ r/zvijeni& tr!it/ u

svetu.?%retanje industrijske proizvodnje 4r)ije 1#8$ 7 2515 prikazano na gra"iku )r.1 4tr/tegija

i politika r/zvoj/ industrije 6epu)like 4r)ije 2511-2525, Minist/rstvo ekonomije i region/lnog

r/zvoj/ 6epu)liki z/vod z/ r/zvoj, dostuno na &ttp


5/16

drugde, u postokto)arskoj 4r)iji je preterano u)rzanje dovelo do ma&nitanja tr!ine

konkuren'ije, koja je zaustavljala ekonomski rast za raun uve(anja kapitala privatni& vlasnika

koji se nije investirao u proizvodnju, z)og nedovoljno promiljene i ra'ionalne privatiza'ije,

kojoj je )io jedini 'ilj da se to )r!e i po svaku 'enu rasproda dr!avna imovina i u sektorima

koji se uo)iajeno ne privatizuju ni u demokratski razvijenim zemljama >4, na"tna industrija,

rudarstvo, AA i sl.$

ISTORIJSKI OSVRT

6azvoj nauke i te&nike uvek dovodi do znaajni& promena u razliitim drutvenim s"erama. re

svega, uti'aj razvoja te&nike ogleda se u s"eri rada, ekonomskim odnosima, nainu o)avljanja

posla, odnosima na radu a nije zanemarljiv uti'aj i na kulturu jednog drutva.

U 1C. Veku >ngleska je imala najvii stepen manu"akturne proizvodnje. ronalazak parne

maine 1D$8. godine od strane ;!ejmsa Vata predstavlja znaajnu prekretni'u u prera*ivakim

delatnostima i industriji. Nekadanja manu"aktuna proizvodnja i upotre)a runog alata

zamenjenja je mainama i "a)rikim radom, tako da je pronalazak parne maine oznaio poetak

prve industrijske revolu'ije. Usledile su znaajne promene ne samo u pro'esu rada i proizvodnje

ve( je dolo i do nastanka modernog gra*anskog drutva i naputanja nekadanjeg "eudalnogure*enja. rimena parne maine u industriji, kao i nastanak prvi& "a)rika dovodi do

zapoljavanja sve ve(eg )roja radnika iji su poslodav'iu pripadali gra*anskom sloju.

9tkri(e elektrine energije i motora sa unutranjim sagorevanjem i nji&ova primena u pro'esu

proizvodnje smatra se poetkom druge industrijske revolu'ije koju nazivaju i industrijskom

'iviliza'ijom ili 'iviliza'ijom drugog talasa. Elavne novine koje sa so)om donosi druga

industrijska revolu'ija kako navodi Ao"lerDjesu sin&ronza'ija svi& o)lika rada i ponaanja ljudi u

radnoj organiza'iji, kon'entra'ija koja se ogleda u tome da su organiza'ije sada "iziki lo'irane

na jednom mestu i maksimiza'ija odnosno nastojanje da se "ormiraju organiza'ije koje (e

zapoljavati veliki )roj ljudi i proizvoditi to ve(e koliine ro)e za tr!ite.

6Eolu)ovi(, :., 2553 +zazovi tranzi'ije u 4r)iji 7 Blokada ili otvaranje perspektive za )udu(nost u romenevrednosti i tranzi'ija u 4r)iji pogled u )udu(nost, +nstitut drutveni& nauka, Beograd7Bolii(, 4. 2553 4vet rada u tranzi'iji, lato, Beograd


6/16

;alji razvoj nauke i te&nologije donosi nove promene i dovodi do tre(e industrrijske revolu'ije.

oetke tre(e industrijske revolu'ije nalazimo u pronalasku atomske energije, primeni

elektronike i in"ormatike u pro'esu proizvodnje i upravljanju sistemima. ;anas mo!emo govoriti

o postindustrijskom drutvu ili postindustrijskoj revolu'iji gde su najznaajniji "aktori

drutvenog progresa znanja i sposo)nosti pojedin'a.

%ako )i se do)ila to jasnija slika "unk'ionisanja postindustrijskog drutva, va!no je sagledati i

karakteristike samog rada u ovoj epo&i. Broj zanimanja se jo tokom prve industrijske revolu'ije

naglo pove(ao i dolazi do podele rada, ovaj trend nastavlja se do dananji& dana. U >ngleskoj

1C81. godine )ilo je registrovano 831 zanimanje, dok je sedamdeseti& godina prolog veka

prema poda'ima Ujedinjeni& na'ija )roj zanimanja iznosio 35.555. 0aka usmerenost na pro"it

dovela je do zamenarivanja znaaja so'ijalne klime koja postoji u jednoj organiza'iji, a kao

najznaajnija posledi'a nedovoljne prilago*enosti rada oveku javlja se pro)lem otu*enja na

radu. 9tu*enje na radu se mo!e de"inisati kao raskorak izme*u vrednosti i potre)a oveka i

so'ijalno strukturisani& mogu(nosti za realiza'iju ti& potre)a ajevi(, 255$C. ;urgi autori

pre'iznije ovaj "enomen odre*uju kao situa'iju u kojoj radni'i nisu u stanju kontrolisati svoj

neposredni radni pro'es, nemaju ose(aj smislene povezanosti svoga rada sa 'elokupnom

proizvodnjom, ne pripadaju datoj integrisanoj zajedni'i a rad nije sredstvo za nji&ovu

samorealiza'iju Blauner, 1#$8#. 6adnik postindustrijskog drutva koji se nosi sa otu*enjem na

radu do!ivljava opte ose(anje nemo(i i )esmislenosti, javlja se anomija kao i stav da seodre*eni 'iljevi mogu posti(i samo drutveno nedozvoljenim sredstvima, samootu*enje kao i

so'ijalna i kulturna izola'ija. 4o'ijalna izolazija pojedin'a podstaktuta je njegovim do!ivljajem

da nije pri&va(en od strane pojedina'a ili grupa, a uz so'ijalni ide i kulturna izola'ija gde

pojedina' prestaje da o)ra(a pa!nju i vrednuje sadr!aje svoje kulture. %ulturna izola'ija kao

jedan od aspekata otu*enja izuzetno je znaajan "enomen pose)no u drutvu poput naeg u

uslovima tranzi'ije i ekonomske krize.

ODNOS INDUSTRIJALIZACIJE I KULTURE

U okviru so'ioloki& teorija o industrijskom i postindustrijskom drutvu nailazimo na amerikog

ekonomistu i so'ioliga Volta 6ostova. o njemu drutvo masovne potronje i )lagostanja, nastaje

8ajevi(, ;., 255$ si&ologija rada, +B>6, Beograd9Blauner, 6., 1#$8 lienation and Freedom, G&i'ago UnivesitH ress, G&i'ago


7/16

nakon drugog svetskog rata najpre u 4; i Veilkoj Britaniji a potom se razvija i u drugim

visokorazvijenim zemljama sveta. 9no se zasniva na primeni nauno te&noloke revolu'ije u

proizvodnji to dovodi do masovne proizvodnje i visoko& na'ionalnog do&otka. U nemu je

ve(ina egzisten'ijalni& potre)a ljudi za&valjuju(i masovnoj proizvodnji reena, i glavna

drutvena )riga je usmerena na zadovoljenje vii& du&ovni& potre)a oveka kultura koje vode

njegovom razvoju.15

Masovnog drutva kakvog danas poznajemo ne )i )ilo )ez industrijaliza'ije koja je sa so)om

donela ur)aniza'iju, standardiza'iju proizvodnje, masovne potre)e i )irokratiza'iju drutvenog

!ivota. 0edan od prvi& e"ekata industrijaliza'ije i ur)aniza'ije kako navodi pro"esor Bo!ovi(

jeste raspadanje odre*eni& primarni& zajedni'a pod pritiskom porasta stanovnitva i )rzi&

drutveni& promena. @Fa)riki rad i grad kao lokalna zajedni'a ali sa tradi'ionalnom

drutveno(u, postali su milje i domanantni okvir za rad sve ve(eg )roja ljudi. ostignuta je

usmerenost na intenzivno industrijalizivano drutvo ali po 'enu nesigurnosti, neukorenjenosti i

otu*ivanja11

Budu(i da jedno od glavni& karakteristika industrijaliza'ije proizvodnje predstavlja serijska

proizvodnja koja je standardizovana i tipizirana uti'alo je i na vrednosti kulture, njenu

orginalnost i preti da uniti autonomiji kulture. Masovna kultura je zavisna od te&nologije. Vera

u te&nologiju i njene domete uvrstila je i uverenje da maina mo!e da zameni oveka i uini sveto i ovek tako da se danas susre(amo sa tzv. te&nikim o)likovanjem du&a ili industrije svesti.

Masovna kultura nastala u uslovima kapitalistike 'iviliza'ije nudi nov nain miljena !ivljenja i

ponaanja preo)likovala je ljudske potre)e i orijentisan je na komer'ijalne interese i pro"it. %ako

prime(uje :ori'a Aomi( u svojoj knjizi Ne=s age @ % plimi apatinosti samo privatna sfera

opsataje/ sa svojom bri$om o zdravlju, o pojavnosti, o materijalnom pola0aju, sa fantazmomn

konano$ oslobaanja stvarni potreba, sa privatanjem permisivne lo$ike koja doputa

putanje sa lanca svi lini kompleksa, sa raspolo0ivo!u svi zamislivi odnosa1&avremena

kultura, uprklos injenici da je odreuje edonizam, pokazuje da u0ivanje samo do0ivljava istu

sudbinu kao sve vrednosti/ ono naime ne izmie infektu ravnodunosti, $ube!i svoj subverzivni

naboj.

10Navedeno premaei(, M.,1##D. 4o'iologija, Fakultet politiki& nauka, Beograd11M.;.%vejl, 1#D$, Uvod u so'iologiju masovni& komunika'ija, Elas, Beograd


8/16

6azvoj te&nologije doveo je do pojave masovni& medija koje mo!emo posmatrati kao sredstva

koja na izvestan nain demokratiziraju kulturu. Mediji irokim narodnim masam ine dostupnim

najrazliitije sadr!aje kulture tako da je prisuta interna'ionaliza'ija i glo)aliza'ija kulturni&

vrednosti.

Masovna kultura per se te!i samanjivanju so'ijalni& i kulturni& razlika izme*u pojedini&

drutveni& grupa tako to &omogenizuje i ujednaava razliite kulturne nivoe. o svom

karakteru ona postaje reproduktivna i gu)i se nekadanji produktivni karakter kulture. %ao i

masovno drutvo i masovna kultura podvrgnuta je visokom stepenu 'entraliza'ije i kontrole.

%ako Bo!ovi( prime(uje, za razliku od narodne kulture koja je rasla odozdo, masovna kultura je

nametnuta odozgo.

;anas mo!emo govoriti o kulturnoj industriji koja se odnosi na pro'es trans"orma'ije

umetnikog dela u kulturni proizvod, koji podle!e pravilima tr!ita kao i svaki drugi proizvod.

ro'es tranzi'ije koju ukljuuje i prelazak na tr!ine prin'ipe poslovanja sa so)om donosi i

ukidanje na'ionalne kulture koja )iva zamenjena masovnom odnosno idustrijskom kulturom koja

po svojoj prirodi te!i da )ude nadna'ionalna d/ stvori jednu kulturnu p/r/digmu kojoj (e )iti

str/no ispolj/v/nje n/'ion/lni& spe'i"inosti, koj/ ne(e trpeti umetnost u "unk'iji politike

&omogeniz/'ije n/'ion/lne z/jedni'e, ve( (e je posm/tr/ti u kontekstu jedne depolitizov/ne

kulture.

Najve(i )roj teorija o masovnom drutvu iz)egava da kritikuje osnove industrijskog drutva.

ostoje(e drutvo se nudi i do!ivljava kao drutvo )lagostanja u kome o)ian ovek mo!e da

zadovolji sve ve(i )roj lini& i drutveni& stalno rastu(i& potre)a. +pak, mogu(e je razlikovati

dva osnovna naina interpretiranja masovnog drutva12.

>litistika kritika masovnog drutva iji su predstavni'i konzervativ'i poput 9rtege i Easeta,

krajnje pesimistiki gledaju na masovno drutvo i negovu perspektivu. 9ni smatraju da kultura

tre)a da se zaustavi na grani'ama klasa, pojedini& delova klasa i slojeva, da se ponovo podignu

zidovi stare klase i mase, da se opet podvrgnu aristokratskoj kontroliIsamo o)razovano

gra*anstvo tre)a da stvara odre*ena kulturna do)ra.

12Bo!ovi(, 6. 1##Dukotine kulture, rosveta, Beograd


9/16

;rugi prava' inerpretiranja "enomena masovnog drutva isti vidi kao imanentan modernom

drutvu, ali istie neop&odnost kritike analize svega to takvo drutvo donosi.

INDUSTRIJALIZACIJA U SRBIJI I NJENE IMPLIKACIJE NA KULTURU

oe'i industrijaliza'ije na ovim prostorima vezani su za osnivanje 4enjskog rudnika, prvog

rudnika mrkog uglja na prostoru 'entralne 4r)ije. 6udnik je osnovan 1C?3. godine, a krajem 1#.

veka najkvalitetniji ugalj se izvozio u ustrougarsku i Aursku. :animljivo je napomenuti da je za

to vreme, a to nije )io sluaj ni u %raljevini 0ugoslaviji koja je )ila inae sla)o

industrijalizovana zemlja, primetan "enomen migra'ija i to iz ve(i& evropski& 'entara u za)aene

delove Balkana. Naime, ono to (e kasnije za&vatiti prostore 'ele komunistike 0ugoslavije a to

su migra'ije ka industrijskim 'entrima dogodilo se intezivnije izme*u dva svetska rata. Aako jesa rudarima, majstorima, in!injerima, geometrima i ostalim prate(im oso)ljem iz evropski&

zemalja Nemaka, Jeka stigao i deo nji&ove kulture. 4enjski rudnik i 6avna reka do)ijaju

katoliku 'rkvu, )anket salu i sportske terene. Nakon drugog svetskog rata ova mesta

do!ivljavaju svoj drutveno ekonomski pro'vat i postoje dve )olni'e od koji& je jedna po

opremljenosti &irurke sale )ila odma& iza VM u Beogradu, metaloprera*ivako preduze(e,

autotransportno preduze(e. 6adile su termoelektrana, tamparija, prikazivali se "ilmovi i

pozorine predstave.

Nakon zavretka rata narodna vlast u 0ugoslaviji pred se)e postavlja dva 'ilja. rvi 'ilj jeste

o)nova ratom razorene zemlje a drugi reorganiza'ija privredni& odnosa. Nakon o)nove, sledila

je etapa industrijaliza'ije i elektri"ika'ije. Velika su sredstva )ila ulo!ena u teku industriju,

energetiku, rudarstvo i vojnu opremu, a zapostavljen je razvoj lake industrije i in"rastrukture.

Bez zapadne pomo(i poetkom ezdeseti&, privreda je stagnirala industrijaliza'ija je zastala,

poljoprivreda je nazadovala, seosko se stanovnitvo smanjivalo. 6aslojavanje sela i @)e!anje od

pluga je sve izra!enije. ;o&odak koji se stie izvan poljoprivrede znatno je laki. U uslovima

dinaminog prirodnog i drutvenog razvoja u posleratnom periodu, deavale su se korenitepromene u prostornom rasporedu stanovnitva, a pose)no u masovnoom prelasku iz sela u grad.

Nasuprot tome, porastao je udeo nepoljoprivrednog stanovnitva uz izraziti porast gradskog

stanovnitva.


10/16

U)rzana industrijaliza'ija u 4F60 pored dezagrariza'ije imala je za posedi'u i ur)aniza'iju i

ve(i priliv stanovnitva u gradove. Aako seosko stanovnitvo naputa sela i svoje dotadanje

osnovno zanimanje poljoprivredu kon'entrie se oko ve(i& industrijski& 'entara, ve(i& gradova.

No naputanje kulturoloki& modela i o)raza'a poonaanja nije tako lako kao naputanje

dojueranjeg osnovnog zanimanja. 9va nova klasa pored volje za radom donosi u gradske

sredine i svoj sistem vrednosti, ukuse, dok gradska sredina postavlja svoje standarde i pravila

ponaanja. Aako dolazimo do &i)ridni& o)lika kulture nastali& kao proizvod interak'ije dva

kulturoloka modela.

Ai &i)ridni o)li'i kulture ogledaju se u perverznom spoju ruralni& navika i novi& za&teva koje

pred doseljenike stavljaju pravila !ivota u ur)anoj sredini. 6adno vreme od sedam do tri

predstavlja drastino drugaiji kon'ept od onog na koji su )ili naviknuti u svojoj primarnoj

seoskoj sredini u kojoj se radilo od svitanja do sumraka i gde je ostajalo malo slo)odnog

vremena za )ilo kakav o)lik so'ijalno kulturni& aktivnosti. osela i igranke kao i stvaranje

narodne kulture zamenjeni su u!ivanjem u plodovima masovne kulture koja podilazi ukusu

ve(ine, jer ipak njen 'ilj nije da oplemeni ve( da za)avi i uni"ormie. a tako ovaj je"tini i lako

prijemivi proizvod na grani'i kia okupira i umrtvljuje svaku individualnost i orginalnost i

slian je polo!aju radnika i mestu koje on zauzima u velikim industrijskim postrojenjima. 9n je

dakle jedan od mnogo)rojni& ra"ova nepregledne mainerije ali sa la!nim prividom da se )ez

njega ne mo!e.9vaj privid (e de"initivno nestati prelaskom iz so'ijalizma u drutvo tr!inog kapitalizma. 4r)ija

i ovom sluaju gaji svoj spe'i"ikum tako da )i u namanju ruku )ilo nepre'izno poistove(ivati

ure*ena zapadna tr!ita i nekonsolidovanu situa'iju na polju ekonomije i politike na naem

prostoru.

Filozo"ija )rzog uspe&a i lake zarade za&vatila je srpsko drutvo u tranzi'iji .4voj mo!da i

najstraniji odraz ona daje upravo na polju kulture. U zemlji u kojoj ne radi gotovo ni jedna

"a)rika a )roj strani& )anaka uveliko prevezilazi )roj )i)lioteka i kulturni& 'entara po gradovimaskromni su izgledi za )ilo kakvo pozi'ioniranje kulturni& vrednosti na tr!itu. judi optere(eni

elementarnim egzisten'ijalnim pro)lemima na poslednje mesto stavljaju kulturne potre)e. 9ni

tako nekritiki i )ez promiljanja gutaju sa nezasitim apetitom sve to im se servira putem

masmedija.


11/16

;rutvo kako danas imamo u 4r)iji ne mo!e se odrediti kao postindustrijskom u punom znaenju

tog pojma, )udu(i da nakon so'ijalni& previranja nastali& kao posledi'a raspada )ive repu)like,

srpsko drutvo na odre*en nain vratilo u preindustrijsko i premoderno stanje koje se oitava u

jaanju znaaja koji se pridaje etnikim, verskim i polnim identitetima.Gvetianin,255D13

ko se na sve to doda i aktuelni politiki diskurs koji vlada u 4r)iji, koji podse(anja radi nije

novovekovna tekovina, a koji pravi jasnu distink'iju izme*u patriota i izdajnika kao i so'ijalno

pri&vatljivi& kulturni& o)raza'a koji karakteriu i jedne i druge, izgledi za kulturnu eman'ipa'iju

i progres svode se na minimum.

Upravo je pitanje industrijaliza'ije jedno od va!niji& za razumevanje opteg so'ijalno kulturnog

stanja jednog drutva. Mitovi iz do)a komunizma srueni su krajem prolog veka na krilima

na'ionalizma i ratova. 9naj deo industrije koji je pre!iveo raspad 4F60, sank'ije koje su zadesile

0ugoslaviju tokom devedeseti& godina i )om)ardovanje, tranzi'iju i privatiza'iju sigurno ne(e.

6eindustrijaliza'ija dakle predstavlja novi mit u koji jo uvek veruje onaj sloj stanovnitva koji

!ivi u udo)noj prolosti. Upravo taj sloj stanovnitva pod uti'ajem sedativni& sadr!aja koje upija

u svom okru!enju veruje u mit reindustrujaliza'ije i revitaliza'ije srpske privrede uz jednu jedinu

ideju o sigurnom radnom mestu. Na!alost, iskustva zemalja iz regiona koje su odmakle i

prele!ale ove deije )olesti tranzi'ije govore suprotno. Noam Jomski18, istaknuti kritiar

amerikog drutva, smatra da drutva slu!e(i se glo)alnom so'ijalno-politikom manipula'ijom

imaju za 'ilj pasiviza'iju oveka kao aktivnog politikog )i(a.

4voje 'iljeve ostvaruju koriste(i se tzv. politiko medijskim strategijama

1. strategija za)ave,

2. strategija stvori pro)lem, pa ponudi reenje,

3. strategija postupnosti nepopularne mere,

8. strategija nepopularnog odlo!enog u )udu(nost,

?. strategija in"antiliza'ije,

$. strategija umesto razmiljanja priziva se emo'ija,

D. strategija dr!anja javnosti u neznanju i gluposti,

13 redrag Gvetianin, %ulturne potre)e, navike i ukus gra*ana sr)ije i Makedonije, 9d)or za gra*anskuini'ijativuNi, 255D14 G&omskH, N., 15 4tategies o" manipulation )H t&e media, - reuzeto sa&ttp


12/16

C. strategija o&ra)rivanja osrednjosti,

#. strategija zamene ljudskog revolta krivi'om,

15. strategija Kznamo vas )olje nego to vi sami se)e poznajeteK.

4r)ija ni u ovom sluaju ne predstavlja izuzetak i ovo zapa!anje Jomskog mo!emo primeniti na

aktuelne prilike u 4r)iji.

4trategije koje autor navodi prepoznajemo u naoj svakodnevni'i poma!u nam da je )olje

razumemo. +n"antiliza'ija, orijentisanost na za)avu, pozivanje na emo'ije umesto na razmiljanje

i dr!anje javnosti u neznanju. +ndustija zav)ave sigurno je najproduktivnija u odnosu na druge

industrije u 4r)iji danas. 4a rizikom da zvuimo krajnje pesimistino rekli )i smo da je industrija

za)ave zapravo i jedina industrija koja )esprekorno "unk'ionie. 4tanovnitvu se konstantno

serviraju je"tine podvale i privid !ivota. Aako se kao to mnogi autori smatraju stavnitvo

pasivizira i dovodi u jedno nadra'ionalno &ipnotiko stanje. 4vi realni pro)lemi koji optere(uju

gra*anstvo, poput opti& so'io-ekonomski& pro)lema )ivaju zamenjeni, nadrealnim emisijama

o !ivotima ljudi koji su proizvod upravo industrije za)ave.

0er kakav se to kulturoloki model predstavlja u tranzi'ionoj 4r)iji kao dominantanL Vlasni'i

kapitala steenog pod okrijem sank'ija i u klimi ratni& godina sa kraja prolog veka uvode svoj

kapital u legalne tokove a jedan od zgodni& naina svakako je i privatiza'ija pod sumnjivim

uslovima. Gilj ovakvi& transak'ija svakako nije opti interes kako novog vlasnika tako idr!ave ve( o)ina trgovina i zloupotre)a jo uvek kr&kog post komunistikog tranzi'ionog

sistema.

%akva nam se, dakle, slika i poruka alju sa najvii& politiko 7 ekonomski& stajalita u dr!aviL

4tvara se kulturni o)raza' koji gaji ne kulturu )urazersko 7 ortako 7 kumovskog sistema

vrednosti, gde se sve mo!e i @lako (emo.

osledi'e sve ga toga po ire drutvene odnose su karastro"alne. +doli postaju pojedin'i koji su

uspeli da svoj kapital sumljivog porekla uvedu u legalne tokove da plate porez, to je san

svakog kriminal'a postanu uspeni kontraverzni )iznismeni. 9ni su po!eljan model ponaanja

i san svakog deaka. 9 tome kao je teko u svetu )iznisa i lju)avi irokim narodnim masama (e

kroz pesmu u jednoj od )ez)roj kontakt emisija, o)jasniti lepa polovina naeg )iznismena,

tako*e mlada i uspena pevai'a idol mnogi& devoji'a.


13/16

epa strana ako je ima ove medijske manipula'ije i stvaranja novi& idola 1? i kulturoloki&

o)raza'a u pogonima "a)rika za)ave jeste populariza'ija sporta, to opet u sluaju 4r)ije ima

svoju spe'i"inu odredni'u. otpuno )izarna situa'ija stvara se svaki put kada npr. vaterpolo

reprezenta'ija osvoji neko od najvii& svetski& takmienja, a isti ti sportisti nemaju elementarne

uslove za trening i priremu. Mo!da i naj)rutalni vid zloupotre)e sportski& uspe&a predstavlja

potpuno iskrivljena slika o va!nosti ti& doga*aja po !ivote ve(ine stanovnitva. +ako 4r)ija ima

jednu od najve(i& stopa korup'ije u >vropi i za deset tranzi'ioni& godina nije uspela da asvaltira

ni deset kilometara auto puta i rei pitanje industrijaliza'ije i nezaposlenostiIali zato ume da

napravi spektakularna slavlja povodom svakog sportskog uspe&a. + tako dolazimo do poro)anog

re'epta &le)a i igara, gde ogroman pro'enat stanovnitva posmatra industrijalizovane vesti i

arene slike na ekranu irom zatvoreni& oiju.

ZAKLJUAK

6ad predstvalja pokuaj da se osvetli i razume odnos koji postoji izme*u stepena razvoja

industrijaliza'ije i kulture jednog drutva. 6ad ne pretenduje da daje konane zakonitosti

kazuzalne veze pojmova kultura i industrijaliza'ija ali svakako da ima za 'ij da istakne kakve

sve implika'ije na kulturu odnosne njene pojavne o)like u jednom dtutvu ima stepeninduistrijaliza'ije. ose)no va!an segment rada predstavlja prikaz trenutnog stanja u tranzi'ionoj

4r)iji sa isti'anjem izazova koji stoje pred nama kako u smislu razvoja privrede i industriuje tako

i posledi'a aktuelnog stanja na kulturu, stavove i vrednosti.

15rilog 2, opadi(, ;., 2553, Uzori maladi& u posleratnom periodu, Friedri'& >)ert 4ti"tung+nstitut drutveni& nauka, Beograd


14/16

PRILOZI

Pri"'* +

Uti$& ,rir%dn'* &.i%nt& n& ,ri"&/%n% in%stit'r&+0

M'tii i#&$i&n& (,us1) M'tii ,ri"&/%n& (,u"")

P'"iti/2i uti$&

Nest/)ilno politiko st/nje, restriktivno

z/konod/vstvo, dominir/ju(/ /nti-poslovn/

kultur/, ogr/nienje kredit/, siv/

ekonomij/ i neure*eno tr!ite

4t/)ilno politiko st/nje, li)er/lno

z/konod/vstvo, dominir/ poslovno orjentis/n/

kultur/, r/st kredit/,ure*eno tr!ite

E2'n'.s2i

uti$&

oi ekonomski uslovi, m/li poten'ij/l

r/st/, visoki oper/tivni trokovi, zrelo

tr!ite, m/lo dom/(e tr!ite

;o)r/ ekonomij/, visok poten'ij/l r/st/, niski

oper/tivni trokovi, tr!ite u r/zvoju, mogu(nost

investir/nj/ u imovinu, veliko tr!ite, povolj/n

kurs, depresir/ne 'ene /k'ij/

S'$i&"ni uti$&i Neg/tivno drutveno okru!enje, nepovoljni

demogr/"ski trendovi, st/gn/'ij/ i p/d

popul/'ije, r/st so'ij/lni& d/v/nj/

ozitivno drutveno okru!enje, pozitivni

demogr/"ski trendovi, r/st popul/'ije, sm/njenje

so'ij/lni& d/v/nj/

Ku"turni uti$&i Nepozn/t kulturni milje, &eterogeno

kulturno okru!enje m/li i neprij/teljskir/spolo!eni segmenti

ozn/te re"erentne t/ke u kulturnom miljeu,

/tr/ktiv/n s/st/v kulturni& vrednosti, inov/tivn/poslovn/ kultur/, negov/nje korpor/tivne

kulture,&omogen kulturni /m)ijent prij/teljski

segmenti

K'n2ur%ntns2&

stru2tur&

Neprij/teljsko konkurentsko okru!enje,

visok nivo kon'entr/'ije, s/tur/'ij/ tr!it/

ponudom,nepovoljni uslovi z/ oper/tivni

r/d

Ar!ine nie, k/p/'iteti u posedu, mogu(nost

eksp/nzije putem kopir/nj/, povoljni uslovi z/

oper/tivni r/d

Pri"'* 3

16+zvor %onkurentnost privrede 4r)ije 2553, 0e""erson +nstitute


15/16

Is,iti!n% '."!din% u Srii un! 34435+6

+ u ispitivanju omladine sprovedenom juna 2552. godine na uzorku od 1.?#1 mladi& od 1?-28 godine nteritoriji 4r)ije )ez %osova i Meto&ije postojalo je pitanje ko su nji&ovi uzori. + ovde pada u oi veli

nespremnost mladi& da nekoga uopte proglase uzorom - nikoga nije navelo ak 81O mladi&, to je vi

nego u ranijim istra!ivanjima i to verovatno govori o produ!enoj krizi autoriteta. Me*u do)ijeni

odgovorima, 35O su linosti iz sveta estrade, 1CO su sportisti, 1#O linosti iz kulture i istorije, #O

politike, $O iz privatnog !ivota, 1$O ostalo. U porePenju sa najmlaPom uzrasnom podgrupom 1?-

godina najstarija uzrasna podgrupa 22-28 godine je re*e )irala linosti iz sporta i estrade ?2O prem

81O a neto e(e linosti iz kulture 1DO prema 23O i politike CO prema 18O.

%zori mladi u posleratnom periodu

1## Mladi(i su okrenuti sportu a devojke estradi. ak 23O od oni& mladi(a koji su dali neki odgovor

mogli su da navedu tri imena navelo je samo sportiste, dok je samo 3O devojaka navelo sam

sportiste. 4 druge strane, 3DO od devojaka koje su dale neki odgovor navele su samo linosti sa estrad

u pore*enju sa 11O mladi(a.

LITERATURA

1. 4avi(, j., ojam i karakteristike industrijaliza'ija, predavanje

17 opadi(, ;., 2553, Uzori maladi& u posleratnom periodu, Friedri'& >)ert 4ti"tung+nstitut drutveni& nauka, Beograd


16/16

2. 4trategija i politika razvoja 6. 4r)ije 2511 -2525, 2511., Ministarstvo ekonomije i

regionalnog razvoja 6epu)liki zavod za razvoj, Beograd

3. Vukovi(, V. 2515, ;eindustrijaliza'ija i 6eindustrijaliza'ija, dostupno na

&ttp6, Beograd

D. Blauner, 6., 1#$8, lienation and Freedom, G&i'ago UnivesitH ress, G&i'ago

C. ei(, M.,1##D, 4o'iologija, Fakultet politiki& nauka, Beograd

#. M.;.%vejl, 1#D$, Uvod u so'iologiju masovni& komunika'ija, Elas, Beograd

15. Bo!ovi(, 6. 1##D, ukotine kulture, rosveta, Beograd

11. Gvetianin, ., 255D, %ulturne potre)e, navike i ukus gra*ana sr)ije i Makedonije,

9d)or za gra*ansku ini'ijativu,Ni

12. opadi(, ;., 2553, Uzori maladi& u posleratnom periodu, Friedri'& >)ert 4ti"tung

+nstitut drutveni& nauka, Beograd

13. G&omskH, N., 15 4tategies o" manipulation )H t&e media, - reuzeto sa

&ttp

Documents

Industrijalizacija i Kultura