PSIHOLOGIJA

Učenje

Šta sve učimo?

• Stičemo znanje i veštine

• Emocije i nove motive

• Stavove i vrednosti

• Nove oblike ponašanja

• Socijalne veštine

• Jezičke veštine

• Načine zadovoljenja potreba

• Psihopatološke oblike ponašanja

Najčešda definicija • Učenje je trajna ili relativno trajna promena u

individui koja se pod određenim uslovima može manifestovati u njenoj aktivnosti i koja je rezultat prethodne aktivnosti.

• Da li je adaptacija (snalaženje u prirodnoj i socijalnoj sredini) osnovna funkcija učenja?

Razmatranje definicije • Prva primedba - Da li naučeno mora da se

manifestuje u ponašanju? Postoji i latentno učenje.

• Obično se pod učenjem misli na progresivnu promenu. Ali mogu da se uče i pogrešni načini reagovanja.

• Da li možemo da učimo i pasivno ili učenje mora da bude uvek aktivno?

• Da li možemo da učimo kroz unutrašnje doživljaje?

Definicija: (Radonjid, 2004)

• Učenje - trajna ili relativno trajna i relativno specifična promena individue, koja se manifestuje u njenom doživljavanju ili iskustvu i u njenoj aktivnosti, a koja je rezultat prethodnih doživljavanja ili iskustva ili aktivnosti individue.

• Kratko rečeno – učenje je relativno trajna promena u ponašanju nastala na osnovu iskustva.

• da individua sada misli, opaža ili reaguje na sredinu na nov način

• da je promena rezultat iskustva te osobe, doživljaja ili aktivnosti tj. da predstavlja rezultat ponavljanja, učenja, prakse ili posmatranja aktivnosti drugih

• da je nastala promena relativno trajna.

Vrste učenja • Habituacija

• Klasično uslovljavanje

• Instrumentalno učenje

• Učenje uviđanjem

• Učenje po modelu

Habituacija i senzitizacija

• Habituacija - kada organizam prestaje da reaguje na određenje draži nakon nekog vremena, tako da ga te draži više ne ometaju (na primer, fenomen tolerancije kod narkomana)

• Senzitizacija- organizam je sve osetljiviji na određene nadražaje

Ivan Petrovič Pavlov-ruski nobelovac, fiziolog

Učenje uslovljavanjem

• Pavlovljeva istraživanja – proučavao je reflekse povezane sa ishranom kod pasa

• Osnovni pojmovi klasičnog uslovljavanja:

• prirodna draž

• bezuslovni refleks

• uslovna draž

• uslovni refleks

• Bezuslovna draž (BD, US)

• Bezuslovna reakcija (BR, UR)

• Uslovna draž (UD, CS)

• Uslovna reakcija (UR, CR)

• Sticanje

• Gašenje

• Spontano obnavljanje

Proces uslovljavanja

Emocionalno uslovljavanje: Votson i Rajnerova

Eksperiment sa malim Albertom

• Eksperiment su izveli Votson (začetnik bihejviorizma) i Rajnerova

• BD-iznanadan jak zvuk; BR-strah; UD-bela životinja; UR-strah od bele životinje

• Cilj: dokaz u prilog teorijskoj postavci bihejviorizma da se emocionalne reakcije uče (kroz proces klasičnog uslovljavanja)

Emocionalno uslovljavanje - odlike

• Lako se stiče

• Teško se gasi

• Lako se generalizuje

• Uče se i negativne emocije

• Averzivne draži – izazivaju negativne reakcije

• Apetitivne draži – služe zadovoljenju osnovnih nagona

Torndajkov eksperiment

Instrumentalno uslovljavanje

• Učenje na osnovu posledica našeg ponašanja

• Zakon efekta – radnje se uče zavisno od posledica

• Učenje putem pokušaja i pogrešaka

• Važnost motivacije za uspeh učenja (značaj potkrepljenja)

Opis eksperimenta

• Zadatak mačke je bio da dosegne ribu koja se nalazila van kaveza (bilo je potrebno da povuče konopac koji je oslobađao rezu)

• Slepi pokušaji i slučajni uspesi zakon efekta – radnje bivaju učvršdene ili eleminisane zavisno od efekta do kojih dovode

• Šta je princip potkrepljenja?

Operantno uslovljavanje

• Berhus Frederik Skiner

• Dao je novi naziv za instrumentalno uslovljavanje – operativno uslovljavanje

• Skinerov kavez

• Kod operantnog uslovaljavanja Skiner je merio učestalost javljanja odgovora (eksperimenti sa pacovima)

Oblikovanje ponašanja • Metod sukcesivnih aproksimacija

• Osnovni oblik potkrepljenja – primarni potkrepljivači i sekundarni potkrepljivači (uparivanje neutralnih draži sa primarnim potkrepljivačima)

• Primer: nagradidemo dete za jednu sklonjenu igračku, a onda postepeno povedavamo zahteve za dobijanje nagrade dok ne dođemo do konačnog cilja, da pospremi sve igračke.

• Uvremenjenost, doslednost

Poređenje klasičnog i instrumentalnog uslovljavanja

• Klasično:

• Dve draži (UD i BD)

• Prate se nevoljne radnje i refleksi

• Uparivanje draži

• Instrumentalno:

• Ponašanje i ishod

• Voljne radnje

• Pradenje ponašanja

Kažnjavanje

• Potkrepljenje – usmereno na osnaživanje ponašanja

• Kažnjavanje – utiče na slabljenje ponašanja, suzbijanje određenog ponašanja (privremeni prestanak)

• Gašenje – prestanak davanja potkrepljenja za ponašanje (način eliminisanja neželjenog ponašanja)

Latentno učenje i kognitivne mape

• Edvard Tolman – pacovi formiraju kognitivne mape tokom učenja

• Eksperiment sa pacovima ( učili su mapu lavirinta iako to nije bilo vidljivo u njihovom ponašanju)

• Učenje se prikazuje formulom S-O-R. Način na koji jedinka doživljava određenu draž (O) utiče na krajnji ishod učenja.

Kelerovi eksperimenti

Učenje putem uviđanja

• Volfgang Keler – istraživanje sa šimpanzama

• Za vreme I sv. rata osnovao laboratoriju na Tenerifima

• Ispituje ponašanje majmuna u problem situaciji

• Uviđanje odnosa među elementima koji sačinjavaju situaciju je osnova ovog učenja

Učenje uviđanjem

• Učenje iz jednog pokušaja

• Uče se odnosi

• Postoji transfer naučenog

• Učestvuju viši kognitivni procesi

Učenje po modelu – opis eksperimenta

• Bandura-čuvena istraživanja sa Bobo-lutkom

• Deci od 4-5 godina prikazan je film u kojem se osoba agresivno ponaša prema lutki.

• Deca oponašaju ponašanje uzora u zavisnosti od posledica koje po njega ima dato ponašanje

• Dve vrste učenja po modelu: opservaciono i vikarijsko učenje

Učenje po modelu • Opservaciono-posmatranje uzora, nema

potkrepljenja • Vikarijsko-model opseracionog

učenja+posmatrano ponašanje je nagrađivano ili kažnjavano

• Učenje po modelu: Stiču se novi oblici ponašanja, opšta pravila ponašanja, stavovi, vrednosti

• Motivisanost i sposobnost da se imitira • Brzo i trajno učenje, spontano (bez bez

svesne namere uzora) • Efikasnije od verbalnog uputstva

Nekoliko predloga za učenje • Učenje nije lako. Evo kako ovaj stav argumentujem.

• Prvo, učenje zahteva dosta vremena i energije.

• Drugo, potrebno je konstantno, nekada satima održavati pažnju.

• Trede, ponekad zbog učenja propustimo važne stvari u životu, što znači da zahteva izvestan stepen odricanja.

• Ali rezultat je ono što nas najčešde motiviše?

Motivacija i učenje

• Koliko nam, na primer, položeni ispit znači, šta nam donosi?

• Savet - da postanete svesni koliko vam je cilj važan, da veoma često primenjujete tehnike samomotivacije, da se osvrnete na dobre stvari koje ste uradili, da realno i motivišude postavite nove ciljeve, da tragate za načinima da postignete rezultate, a da pri tom sebe i nagradite...Namera je najvažnija, namere i odlučnost da se gradivo savlada...

Aktivnost prilikom učenja

• Pa zar nisam aktivan dok čitam? Samo mehaničko čitanje gradiva nije dovoljno. Važan je rad na gradivu koje se uči.

• Rad je kada tragam za celinama koje de mi pomodi da organizujem gradivo, kada izdvajam najvažnije delove, kada pravim beleške, crteže i grafikone, kada studiozno iščitavam pasuse sve dok ne razumem smisao rečenog, kada više puta ponavljam ono što sam naučila...

Smisao

• Najvažnije je uviđanje smisla onoga što se uči...to je trenutak kada nakon ulaganja napora i razmišljanja kažemo u sebi...aha, shvatila sam!

• Dobro je zapisati svojim rečima, na margini, u svesci, povezati sa onim što ved znamo...i eto načina da se novo gradivo poveže sa starim i bolje zapamti.

U isto vreme i na istom mestu

• Tehnika učenja je individualna stvar, ali postoje i neka korisna pravila.

• Neke osobe bolje uče pre podne, drugima je pažnja najbolja u kasnim večernjim satima...Kada god možemo, dobro je da sledimo svoj prirodni ritam i da učimo uvek u isto vreme, najbolje i na istom mestu.

Rasporediti gradivo

• Dobro je učenje rasporediti u vremenu...to potvrđuju i istraživanja. Lakše se nauči obimno i teško gradivo ako se rasporedi u vremenu. To praktično znači da svakoga dana pređemo određenu količinu gradiva.

• Kod “kampanjskog” učenja informacije koje dolaze do naših „memorija“, kako kratkotrajne, tako i dugotrajne, krade ostaju i ne zadržavaju se dovoljno dugo da bi se znanje povezalo, osmislilo i zadržalo u dugotrajnoj memoriji.