Informatika Predavanje br. 9 Fakultet bezbednosti P9.pdfrutera na osnovu tabele rutiranja. –ako nije unutar tabele rutiranja prosleđuje paket do default rutera koji ima veću tabelu

Informatika

Predavanje br. 9

Fakultet bezbednosti

dr Ana Kovačević

[email protected]

mailto:[email protected]



Sadržaj

• Mreže

• Internet

• Komunikacija

16.5.2019. autor: dr Ana Kovačević, FB 2

MREŽE



Uvod

• Stari koncept: centralni računar za kompletnu obradu – računski centar

• Lični računar: od izolovanog računara do uređaja koji obezbeđuje komunikaciju u realnom vremenu između više korisnika

• Šta je računarska mreža?

– veći broj povezanih računara koji mogu da razmenjuju podatke

– skup udaljenih računara povezanih prenosnim medijumom

– namenjena za prenos podataka, govora, slike, muzike, videa.


Samostalna PC konfiguracija

ŠtampačPloter Faks

Samostalan PC Samostalan PC Samostalan PC


Zajedničko korišćenje hardvera u

mreži

Štampač

Medijum za povezivanje

Ploter Faks

Umrežen PC Umrežen PC Umrežen PC Umrežen PC

Umrežen PC

Prednosti računarskih mreža

• 10% radnika British Telecom-a rade od kuće i iz

ekspozitura sa udaljenim pristupom što je dovelo

do smanjenja putovanja za oko 69 miliona milja

za 1 god.

• Porast efikasnosti od 12% je izmeren u

preduzećima u Švedskoj koja imaju pristup od

preko 2Mb/s

• Uvođenje digitalnog prijavljivanja poreza u

Nemačkoj , donelo je uštedu od 10 miliona evra

za godinu dana.


Primena računarskih mreža

• Poslovna mreže

• Mobilne mreže

• Internet

• Elektronsko bankarstvo

• Elektronska kupovina

• Elektronsko poslovanje

• Konferencije

• Edukacija

• Zabava

• Video nadzor

• Državna uprava



Video konferencija

Mreže u

obrazovanju

Udaljena veza sa bazom

Internet za prodaju i

dostavu


Zašto se računari umrežavaju?

• Deljenje resursa :

– podataka, programa, hardvera

• Razmena informacija:

– vesti, e-mail, diskusione grupe, chat, video konferencije, IP telefonija, ...

• Dostupnost udaljenih informacija:

– finansije, e-trgovina, WWW, online novine, ...

• Zabava (igre, filmovi, ...)


Zašto se računari umrežavaju?

• Pouzdanost :

– podaci mogu biti smešteni na više računara zbog mogućih kvarova

• Ušteda:

– personalni računari imaju bolji odnos kvalitet/cena u odnosu na skup centralni računar

• Mogućnost širenja:

– povećanjem obima posla mogu se poboljšati performanse


Računarske mreže

• Računarske mreže – kombinacija

hardvera i softvera koja omogućava

korisnicima da razmenjuju informacije.

• Računarska mreža:

– skup računara

– komunikacionih veza

– i softvera kojim se implementiraju

komunikacije u mreži.


Karakteristike računarskih mreža

• Brzina prenosa podataka (bps – bit per

second) zavisi od:

– vrste i dužine komunikacionog medijuma i

– upotrebljenog komunikacionog protokola.


Vrste mreža

U odnosu na medijum za prenos podataka

računarske mreže mogu biti:

1. kablirane mreže

2. bežične mreže


Kriterijum za poređenje mrežnih

alterntativa • CENA: inicijalno postavljanje mreže, operacioni

troškovi, održavanje.

• PERFORMANSE: brzina, raspoloživost,

kašnjenje, slabljenje signala, transparentnost,

garantovanje performansi.

• OSTALO: mogućnost širenja mreže, periodi

licenci i ugovora, vremensko angažovanje

menadžmenta, finansijski rizik, tehnički rizik.


Topologija računarskih mreža

• Topologija mreže – raspored računara i kablova u datoj mreži.

• Čvor – krajnja tačka neke mreže ili zajednički priključak za dve ili više grana u mreži; čvor je računar ili komunikacioni uređaj za povezivanje mreža ili delova mreže.

• Veza – komunikacioni put između dva čvora.

• Čvorovi komuniciraju putem fizičkih i logičkih veza.

• Ako ne postoji fizička veza među 2 čvora, logička veza se ostvaruje indirektno koristeći susedne čvorove.


Topologija mreža

• Podela prema topologiji mreže:

1. Magistrala

2. Zvezda

3. Prsten

4. Mrežna (mesh)

5. Kombinovana


Topologija mreža


Toplogija mreža (1)

• Mesh topologija se retko koristi, pošto je skupa za postavljanje i održavanje.

• Svaki mrežni uređaj se povezuje direktno na centralni server i na sve druge mrežne uređaje.


Podela mreža prema prostoru:

1. Personal Area Network (PAN) – personalna

računarska mreža (PC sa nekoliko drugih

uređaja).

2. Local Area Network (LAN) max 1km, obično

postojane konfiguracije.

3. Metropolitan Area Network (MAN)

4. Wide Area Network (WAN)

5. Global Network (Internet)


Podela mreža prema prostoru

PAN

• U okviru prostorije

• Bluetooth sistem

povezivanja



LAN

Osnovni tip mreže.

• U okviru zgrade ili

kampusa

• Velika brzina prenosa i

nepostojanje potrebe za

zakupljenim

telekomunikacionim

vodovima.

• Povezivanje: kablovima ili

bežična mreža.

RoutherSwitch

Hub

Bridge

Repeater

Internet

Switch

Server mreže

Email server

File server

Database

server

Web server

MAN

• Na nivou grada

• Na primer: centralna banka sa

ekspoziturama, internet servis provajder.



WAN

• Nije prostorno ograničena mreža, npr. region, država.

• WAN mrežu čini veliki broj povezanih lokalnih mreža

• Ove mreže se nazivaju i okosnice, ili kičma-mreže (backbone)


Arhitektura računarskih mreža

Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu

članova) računarske mreže mogu biti:

1. Host-based (npr. mainframe mreža)

2. Klijent-server (npr. LAN mreža)

3. Peer-to-peer (direktna veza svih

računara u RM)


Klijent-server mreže

• Klijent koristi resurse mreže.

Server sadrži resurse koje

stavlja na raspolaganje i pruža

usluge klijentima.

• Programi koji se izvršavaju na

serveru i koji obrađuju zahteve

klijenata nazivaju se servisi.

• Računar na koji je priključen 1

ili više štampača koje korisnici

priključeni na mrežu mogu da

koriste, je PRINTER SERVER.

Štampač

Medijum za povezivanje

Ploter Faks

Klijent/server Klijent/server Klijent/server Klijent/server

Klijent/server

Veći broj servera – raznovrsni

poslovi


Serveri

• Server: računar u mreži koji ima zadatak da

servisira zahteve klijenata za pristup mrežama i

aplikativnim resursima:

– Aplikativni serveri

– serveri datoteka (file servers)

– web serveri

– serveri baze podataka

– e-mail serveri

– serveri za čuvanje rezervnih kopija.

– proksi serveri (posrednici).


Peer-to-peer (P2P)

• Ne postoje namenski serveri niti hijerarhija računara

– svaki računar funkcioniše i kao klijent i kao server

– ne postoji administrator koji bi bio odgovoran za celu mrežu

– korisnik svakog računara sam određuje koji se resursi na njegovom računaru mogu deliti preko mreže

• Decentralizovana arhitektura

– Ne postoji centralni registar članova već se otkrivanje ostalih članova vrši preko internog protokola (najčešće u vidu broadcast zahteva).


Uređaji u računarskim mrežama

• Modemi (digitalnianalogni signal) – analogni

– digitalnidigitalni (adapteri)

• kablovski

• xDSL

• Hab: ima više priključaka na koji se priključuju računari ili drugi uređaji; prosleđuje signal koji do njih stiže. Habovi mogu da pojačavaju signal, da vrše interno rutiranje, isključuju neispravne priključke; upravljaju mrežom.

• Ruteri: mrežni uređaj za povezivanje računara na Internet; međusobno povezuju mreže koje koriste različite tehnologije


Ruter

• Ruter ima centralni procesor, memoriju i više U/I interfejsa za različite mreže.

• Kako da najbolje prenese mrežne podatke na cilj?

• Ruter primi IP paket PROVERAVA adresu: – ako je za lokalni računar tada ga prosleđuje direktno do

odredišta.

– ako je za udaljenu mrežu ruter prosleđuje paket do sledećeg rutera na osnovu tabele rutiranja.

– ako nije unutar tabele rutiranja prosleđuje paket do default rutera koji ima veću tabelu rutiranja.

• Ruteri mogu da povežu dve ili više LAN mreže, LAN i WAN mreže ili dve WAN mreže.


Prenos podataka u računarskim

mrežama • Radi pouzdanog prenos, poruke i podaci se dele u

manje celine koji se pakuju u posebne pakte paketski prenos podataka.

• U zavisnosti od opterećenosti mreže drugim korisnicima i podacima, paketi često ne stižu na mesto prijema istim putevima, pa čak ni redosledima kojima su poslati, vrši se rutiranje paketa.

• Na mestu prijema, paketi se raspakuju i na osnovu dobijenih delova sastavi se poruka. Ako neki paket ne stigne u predviđenom vremenu (ili stigne neispravan) od čvora koji ga je poslao traži se slanje kopije paketa.


Pouzdanost prenosa i zaštita

podataka na računarskim mrežama • Pouzdanost i ispravnost prenosa zavisi od kvaliteta

prenosnog medijuma i od komunikacionog softvera.

• Zadatak komunikacionog softvera, da poruku koja se prenosi podeli u pakete jednake dužine, kao i da rekonstruiše originalnu poruku iz paketa na prijemnoj strani; takođe detektuje grešku u prenosu zahteva slanje “pogrešnog” paketa.

• Identifikacija, autentifikacija, šifrovanje i dešifrovanje podataka obavlja uglavnom komunikacioni softver, dok je za zaštitu mreže od nedozvoljenog pristupa zadužen administrator mreže.

Internet - istorijat

• Razvijen dok je U.S. bila u hladnom ratu

sa Sovijetskim Savezom.

• Kreiran da bi reši dva problema

– Uspostavljanje bezbedne forme vojne

komunikacije

– Kreira način pomoću koga svi računari mogu

da komuniciraju



Internet

ARPANET (Advanced Research Projects Agency NETwork) – Agencija za napredne istraživačke projekte preteča je Interneta: Projekat Pentagona namenjen za vojne svrhe.

• Prva poruka poslata 1969

• Zasnivao se na P2P mrežnoj filozofiji i protokolima koji su kasnije preuzeti od strane ostalih računarskih mreža 80-tih godina

• Prestala je sa radom 1990, ostvarujući svoju istraživačku misiju, ali je ova tehnologija omogućila razvoj Interneta

Kako radi intenet

• Internet Protocol (IP) adresa

– Kako računari povezani na Interent

identifikuju jedan drugi

– Web sajtovima se dodeljuje jedinstvena IP

adresa

– Tekstualna verzija IP adrese se koristi pošto

je teško da se zapamti IP adresa.


Kako radi Internet

• Zahtev ide preko

linija prenosa:

– Slično mreži puteva

– Neki su brži od

ostalih

– Internet kičma:

Prenosne linije sa

najvećim brzinom



Internet

• INTERNET (Inter-Network) - svetska WAN mreža za prenos podataka

• Mreža servera povezanih optičkim kablovima

(kičmom Interneta), radio relejnim ili

satelitskim linkovima

• Obuhvata hiljade podmreža i milione računara

• U osnovi Interenta je mreža sa paketnim

slanjem


Internet

• Povezuje računare gotovo svih zemalja sveta i raste nezamislivom brzinom

• Isuviše je decentralizovana da bi se mogla precizno kvantifikovati

• Svaki ISP (Internet Service Provider) povezan je

stalnim vezama velike propusne moći sa drugim

ISP

• Veze između ISP-a preko kojih se odvija glavni

mrežni saobraćaj zove se Internet okosnica

(backbone)


Internet service provider ISP


Internet

• Krajem 90. godina pojavljuju se nove tehnologije

i usluge:

• Pretraživači Interneta (eng. search engines),

• Internet telefonija (VoiceIP),

• e-business,

• Web portali,

• e-banking

• Prenos multimedijalnih sadržaja.


TCP/IP

• TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet

Protocol):

• paket protokola (Protocole Suite) - srce Interneta

• omogućava međumrežnu komunikaciju i prenos

paketa podataka sa uspostavljanjem direktne veze

(bitne performanse)

• zahteva IP adrese

• TCP razlaže poruku na pakete na izvoru

• svaki paket ima IP adrese izvora i odredišta

• mrežni uređaji ruteri usmeravaju (rutiraju) pakete


TCP/IP

• IP adresa (protokoli IPv4, IPv6):

• Svaki Internet host (čvor) računar ima

jedinstvenu IP adresu

• IP adresa ima dva dela:

• identifikacija mreže i

• identifikacija računara u mreži

• Svaka adresa se sastoji od četiri skupa

brojeva odvojenih tačkama:123.23.168.22

(IPv4 standard)


IP adrese

• IPv4 32bitni broj napisan kao 4 osmobitna broja razdvojena tačkom.

• IPv6 128-bitni broj napisan kao 16 osmobitnih brojeva razdvojenih dvotačkom. (povećanje adresnog prostora, poboljšanje novih svojstava: parametri za nivoe prioriteta i kvalitet servisa).

• IP adresama upravlja Internet koorporacija za dodelu imena i brojeva ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) na osnovu dokumenta pod nazivom RFC 2050.

Standardi

• Standardi u projektovanju računarskih mreža

• Standardi obezbeđuju:

– Lakše projektovanje

– Lakšu implementaciju

– Lakše razumevanje

• Organizacije koje se bave standardizacijom

računarskih mreža (ISO, IEEE..)

• Familija standarda namenjena računarskim

mrežama IEEE 802.X Standardi


Protokoli u računarskim

mrežama • Protokol je skup pravila koji definiše

komunikaciju između dve tačke

• Protokoli kod OSI referentnog modela



TCP/IP

• TCP/IP (Transmission Control Protocol/

Internet Protocol) skup protokola.

• Podaci se grupišu u pakete i svaki paket

se šalje kroz odgovarajuću putanju.

• TCP radi sa individualnim paketima, a IP

obezbeđuje upravljanje stvarnom

isporukom paketa.


Internet domeni

• DNS (Domain Name Service) - Servis za dodelu

domena:

• uveden jer pamćenje zapisa IP adresa nepraktično

(ogroman broj IP adresa):

• omogućuje konverziju korisnicima razumljivog oblika

zapisa u simbolički oblik

• numerički oblik - potreban računaru za komunikaciju

• Simbolička IP adresa može da ima više delova:

ime_servisa + ime_servera + ime_domena +

ime_root_domena


Simbolička imena

• Ime servisa: • www. - skraćenica za web servis; smtp.- mail servis; ftp.- ftp

servis. Primeri: web server, mail server, ..

• Ime servera: • može biti proizvoljno, zavisi od mašte server administratora

• obično opisuje radno mesto ili servis koji server opslužuje

• Ime domena: • naziv kompanije koja se bavi određenim poslom.

• svaki domen se registruje i može ga koristi registrovani korisnik

• ime domena je unikatno – ne mogu se 2 pojaviti na Internetu


DNS

• Čini ga hijerarhijska struktura imena domena:

– hijerarhija domena realizuje se distribuiranim DB

• Internet ima preko 200 osnovnih domena (top-level domains)

– svaki domen može da ima poddomene, podpodomene itd...

– svaki domen sadrži jedan ili više računara

• Koren stabla je neimenovan

• Osnovni domeni :

– nose opšta imena ili geografska (državna) imena


INTERNET

• IP adresa – 32-bitni ceo broj

• IP adresa – zapisuje se kao niz od četiri

celobrojne vrednosti u opsegu [0,255].

• ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers), Internet korporacija za dodeljena imena i brojeve:

• upravlja sistemom imenovanja domena na Internetu


Fakultet bezbednosti

• www.fb.bg.ac.rs

• 82.117.194.25


Domeni

• edu – akademske institucije u SAD,

• org – neprofitne organizacije,

• gov – vladine organizacije u SAD,

• mil – vojska u SAD,

• com – komercijalne organizacije,

• int – međunarodne organizacije,

• pro – profesionalci sa sertifikatom iz neke oblasti (lekari,

• advokati, ...),

• museum – muzeji,

• net – računarske mreže


Domeni država

• jp – Japan,

• uk – Velika Britanija,

• de – Nemačka,

• fr – Francuska,

• us – Sjedinjene Američke Države,

• rs – Republika Srbija


Domeni

• Pravilo imenovanja domena:

– ne razlikuju se mala i velika slova (.com, .Com, .COM)

– imenovanje domena se ne vezuje za fizičke mreže

– imenovanje domena se vezuje za organizacionu strukturu


Servisi interneta

• E-mail: omogućuje razmenu elektronske pošte između korisnika

• FTP (File Transfer Protocol) : omogućuje razmenu fajlova

• WWW (World Wide Web): meta servis Interneta; koristi se za čitanje i pretraživanje dokumentacije na Internetu

• TELNET: služi za logovanje na udaljeni računar na mreži (remote access)

• CHAT (Internet Relay Chat) : koristi za online učestvovanje u diskusijama

• NEWSGROUPS: offline učestvovanje u diskusijama putem elektronske pošte


Uticaj računarskih mreža na

društvo • Različiti načini komunikacije između ljudi:

e-mail, chat, newsgroups itd. U radnim

uslovima sve to može da poboljša

produktivnost zaposlenih.

• Isporuka različitog sadržaja: audio, video,

aplikacije, muzika, “online” isporuka

aplikacija.


Uticaj računarskih mreža na

društvo - nastavak • Online” servisi: kupovina, bankarstvo,

beleženje medicinskih informacija itd.

• Nastaju novi problemi: Narušavanje

privatnosti, zaštita prava intelektualne

svojine, zloupotreba podataka, zaštita

podataka itd.

Komunikacija i saradnja na

Webu • Web 2.0 (Socijalni web)

– Omogućava korisnicima kreiranje sadržaja i

saradnju

• Socijalni mediji:

– Google Docs, Facebook, Youtube, Pinterest

– Blogs, wikis, podcasts, webcasts.


Socijalno umrežavanje

• Način kako ljudi koriste Interent da

komuniciraju i dele informacije

– Faceboo, Twitter

• Umrežavanje u poslovnoj komunikaciji

– Pronalaženje i popunjavanje poslovne

pozicijie

– LinekedIn je poslovna mreža

– Marketing i komunikacija sa kupcima.


Socijalne mreže

• Pitanje privatnosti:

– Kada su socijalne mreže postale popularne

briga za privatnost

– Većina sajtova je poboljšala zaštitu

privatnosti, smanjujući probleme ali ne i

eliminišući.



• Zaštita privatnosti

– Lične informacije trebaju da budu lične

(adresa)

– Poznavanje “prijatelja”

– Biti predostrožan kada se šalju slike (one

mogu biti javno vlasništvo)



• Zaposleni i škole koriste socijalne mreže

da provere potencijalne kandidate.

• Ljudi su otpušteni zbog korišćenja

socijalnih medija na sumljiv način:

– Negativni komentari o poslu, poslodavcu, ili

kolegama

– Neadekvatan sadržaj

• Odgovornost za sadržaj leži na onom ko

ga postavi. 16.5.2019. autor: dr Ana Kovačević, FB

64

E-mail

• E-mai je i dalje primarni način

komuniciranja na Internetu

• E-mail: Pisane poruke poslate ili primljene

preko Interneta

• Asinhrono

• Uobičajeno

• E-mail nije zaista privatan!


E-mail

• Biti koncizan i jasan

• Proveriti pravopis (koristiti spell-checker)

• Izbegavati skraćenice

• Koristiti odgovarajući subject line

• Uključiti i potpis, sa osnovnim

informacijama o kontaktu ili o firmi

• Uključiti samo ljude koje trebaju da dobiju

poruku.


E-mail

• Dva osnovna tipa e-mail sistema; mogu i

paralelno da se koriste

• Web-based e-mail klijenti

– može im se pristupiti sa bilo kod uređaja sa

Interneta

– Yahoo!Mail, Hotmail ili Gmail.

• E-mail klijent

– Pristupa mu se samo sa računara na kome je

instaliran klijentski softver; npr. Microsoft

Outlook


Instant Messaging

• Programi da komuniciraju u realno vreme na

Internetu

– Opuštena komunikacija među prijateljima

– Poslovna komunikacija za brzu i trenutnu

komunikaciu

• IM servisi (vlasnički): GoogleChat, Windows Live

Messenger, Yahoo!Messenger

• Facebook čet sa “prijateljima”

• Univerzalni web based chat servis: Meebo


Wiki

• Wiki je websajt koji omogućava

korisnicima da promene sadržaj

• Wikipedia koristi wiki tehnologiju tako da

sadržaj može da se kontinulano ažurira

• Google Docs ima wiki-like karakteristike


Wikis

• Wikipedia nije dobar izvor za istraživačke

radove – Pošto sadržaj ažuriraju korisnici, ne može mu se u

potpunosti verovati.

– Krierana je stroža kontrola, zahtevajući da korisnici

koji ažuriraju se registruju na sajt.


Blogovi

• Blog (weblog) je lični log ili dnevnik

postavljen na Web. Karakteristike

– Jedan autor

– Kreiran kao ulaz na jednu stranu

– Najnoviji ulaz na početku

• Video log (vlog) je lični dnevnik koji korisiti

video kao primarni sadržaj

• Besplatan blog hosting (blogger,

wordpress) 16.5.2019. autor: dr Ana Kovačević, FB

71

Podcast

• Podcast je serija audio i video fajlova koja

se distribuira preko Interneta.

– Podcast je dostupan za brojne teme i

sadržaje.

– RSS - Really Simple Syndication podcasts

koristi RSS da isporuči sadržaj

– Aggregator- locira sve prijavljene RSS serije i

dowloaduje novi sadržaj


Webcast

• Webcast je emitovanje (broadcast) audio

ili video sadržaja preko Interneta

– Uživo ili one-time događaj

– Kontinulano “hrani” audio i video sadržaj

– Olakšava pregledanje i downloadovanje

velike količine audio i video fajlova.

– Može biti interaktivno


Web zabava

• Web zabava uključuje:

– Streaming audio i video, Internet radio, MP3,

Interaktivne igrice, Smart TV

U osnovi je multimedia (više od jednog

oblika medije pored teksta).


Web zabava

• Plug-in (ili player): specijalna program

često potreban za gledanje ili slušanje

nekih multimedijalnih fajlova

• Plug-in besplatan

• Ažuiranje plug-insa


Web zabava

• Keš (Cache): Privremeno mesto za

smeštanje

• Da sistem izvršava efikasno

– Brisanje privremenog Internet keša regularno

– Kliknuti na Refresh ili F5 ključ da obezbedi da

je najskoriji sadržaj websajta prikazan

– Očistiti Internet keš ručno


Poslovanje preko Internata

• Elektornsko poslovanja (e-commerce) je

proces vođenja poslovanja online: – Business-to-consumer (B2C)

– Business-to-business (B2B)

– Conusmer-to-consumer (C2C)

• eBay, Craiglist

• Social commerce- deo elektronskog

poslovanja koje koristi socijalne mreže da

pomogne u marketinu i kupovini

proizvoda. 16.5.2019. autor: dr Ana Kovačević, FB

77

E-commerce zaštita

• Koristitit firewall, ažururan antivirusni softver,

koristiti jake passworde

• Izbegavati online transakcije na javnim

računarima

• Proveriti indikatore websajta: URL se menja od

http https

• Kupovani na poznatim, sigurnim sajtovima

• Proveriti mogućnost vraćanja


Web browser

• Web broser je softver insaliran na

račuanar koji omogućava da se locira,

prelgeda i upravlja webom.

• Grafički browseri prikazuju: tekst, slike,

zvuk i video

• Primer: MS Explorer, Firefox, Google

Chrome, Safari

– Privatnost (ne arhivirano pregledanje)

16.5.2019. autor: dr Ana Kovačević, FB

79

URL, Protokoli i imena domena

• Svaki web sajt ima jedinstvenu adresu

– Uniform Resource Locator (URL)

• URL s ima nekoliko delova koji

omogućavaju identifikovanje web

dokumenta.

– Protokol

– Ime domena

– Putanju ili suddirektorijum


Protokoli

• HTTP: Hypertext Transfer Protocol

– Web server- kompjuteri koji hostuju websajt

– Najčešći protokoll, ali ne i jedini (postoji i File

Transfer Protocol (FTP))

• BitTorrent protokol koristi se za prenos

fajlova peer-to-peer mrežni sistem, pa

razmena je mogućua izmeđa računara koji

imaju instaliran BitTorrent klijent


Imena domena

• www.nytimes.com

traži se home page

sajta

• Nakov svake kose

crte ide fajl ili putanja

u okviru sajta


http://www.nytimes.com/

Browser

• Brisanje istorije pregledanja

• Postavljanje web strana u toolbar

browsera: bookmarking

• Tagging ili social bookmarking • Čuvanje, organizovanje i upravljenje bookmaring

• Ključne reči ili termini dodeljeni web stranama,

digitalnim slikama ili videu

• Delcious, Digg i Reddit


Semantic web

• Semantic web (Web 3.0):

– Podaci se defišu tako da ih računari mogu

jednostavno procesirati

– Neke funkcionalnosti semantičkog weba

počinju da se pojavljuju (npr. Siri u iPhone4)

većina funkcionalnosti se i dalje razvija.

– Veliki izazov snimanje svih infomracija

trenutno dostupnih na webu u obliku

medapodadtaka koje računari mogu da

prepoznaju.


Semantic web

• Danas pretraživači su zanovani na

prepoznavanju ključnih reči (koji lekar,

radno vreme)

• A ideja semantičkog weba je da

korišćenjem agenata se odredi u kojoj

ordinaciji i u koje vreme prof. Jovanović

radi, kada je slobodno, koordiniše sa

vašim rasporedom i da vam zakaže

sastanak.


Efikasno pretraživanje weba

Search engine: skup progrma koji pretražuje

web za ključne reči.

Subject directory

Metasearch engine: pretražuje druge

pretraživče umesto pojedinih websajtova

(primer www.dogpile.com)


Preraživanje weba

• Pretraživači (search engine) imaju tri

komponente:

– Pauci konstantno skupljaju podatke na webu

– Programi za indeksiranje organizuju podatke

u velike baze podataka

– Softver pretraživača indekisra podatke,

izbacuje relevantne informacije

• Rezultujuća lista se pojavljuje u web

browseru


Evaluacija websajtova

• Pre nego što se koristi Internet izvor,

razmotriti:,

– Autoritet

– Relevantnost

– Kome je namenjeno

– Linkove


SKRIVENI WEB

FB 2013: doc. dr Ana Kovačević 89

963.812.360 korisnika

Facebook


Browser


Skriveni web

Skriveni web

• Skriveni web (deep web, hiden web, Bright

planet 2001)

• Skriveni web: oko 500 puta veći od

“površinskog” weba

• Dinamički sadržaji koji se nalazi unutar baza

podataka

• Raste brže od “uobičajenog” web-a

• Visoko kvalitetan i održavan sadržaj fokusiran

na određene teme

FB 2013: doc. dr Ana Kovačević

93

Internet odličan za širenje

informacija i propagande • Komunikacija pomoću računara je:

– BRZA

– JEFTINA i

– ANONIMNA

• Internet je pogodan domen za jednostavno širenje informacija i propagande.

• Značajan deo su ekstremistički forumi (sakriveni duboko) na Internetu; njihovo proučavanje je značajno za učenje i razumevanje različitih socijalnih i političkih pogleda prisutnih u ovim online društvima.


MRAČNA strana Interneta

• Terorističke organizacije koriste web:

– za promovisanje svoje ideologije,

– da olakšaju internu komunikacije,

– napadaju neprijatelje i

– izvršavaju kriminalne aktivnosti.

• ZATO je izuzetno važno da se analizira kako teroristi (ekstremističke grupe) koriste web da se preduprede njihovi napadi.

FB 2013: doc. dr Ana Kovačević

95

KOMUNIKACIONI SISTEM


Komunikacioni sistemi

• Osnovne komponente komunikacionog

sistema:

– Predajnik

– Kanal

– Prijemnik



• Informacija: prolazi put od predajnika do

prijemnika

• Šum- svaka prepreka na putu informacije

(ne može se potpuno ukloniti, već samo

svesti na prihvatljivi nivo)

• Povratna informacija – veoma značajna jer

pokazuje na koji način je informacija

prihvaćena na strani prijemnika.



• Osnovne karakteristike komunikacionog

sistema (predajnik + kanal+ prijemnik):

– Vrsta signala

– Tehnologija kanala (medijuma) za prenos

– Struktura kanala (medijuma) za prenos

– Mehanizam prenosa

– Propusni opseg i brzina

– Cena medijuma za prenos




• uspostavljaju veze između uređaja na

komunikacionoj putanji,

• prenose podatke,

• usmeravaju podatke koji se prenose na

najefikasniju putanju između dva uređaja i

obezbeđuju da se podaci korektno prime

na strani prijema.


Podaci i signali • Komunikacioni sistemi prenose podatke pomoću

signala.

• Podaci: su entiteti koji prenose neko značenje (datoteke

u računaru, muzika na CD-u).

– Savremeni komunikacioni sistemi omogućavaju

prenos multimedijalnih podataka (tekst, grafika, video

zapis, glas, muzika, animacija).

• Signali: električne ili elektromagnetne reprezentacije

podataka (konverzacija telefonom, download-ovanje

Web strane).

– Signalom se prenose podaci u računarskim mrežama

i komunikacionim sistemima.


Signal

• Analogni – kontinualni signal u toku vremena; potrebno da svi detalji budu tačno reprodukovani.

• Digitalni – diskretne vrednosti električnog impulsa sa mogućim vrednostima 1 i 0 (uključen i isključen); potrebno je da diskretni nivoi signala budu reprodukovani.


Signali

• Svi signali imaju tri komponente:

– amplitudu (mera jačine signala)

– frekvenciju (mera učestanosti signala, Hz,

kHz)

– fazu (poziciju signala relativno u odnosu na

dati vremenski trenutak ili u odnosu na nulu).

Vremenski domen Frekvencijski domen Propusni opseg

signala

Spore promene Niska frekvencija Mali

Brze promene Visoka frekvencija Veliki


Vrsta signala Frekvencija

Talas zemljotresa 0.01-10 Hz

Signal nuklearne eksplozije 0.01-10 Hz

Elektrokardiogram (EKG) 0-100 Hz

Šum vetra 100-1000Hz

Govor 100-4000Hz

Audio (zvuk) 20-20000Hz

Tabela opštih relacija

Primeri signala različitih frekvencija


Digitalni prenos

• Prednost u odnosu na analogni prenos za

digitalne podatke

– lakša primena kompresije

– bolja zaštita podataka

• Smanjenje cena računarskih komponenti

potrebnih za digitalnu konverziju i proces

prenosa podataka.

• Relativno laka nadogradnja digitalnih

komponenti.


Osnonvne funkcije savremenih

komunikacionih sistema • Uspostavljanje veze između uređaja na

komunikacionoj putanji

• prenos podataka

• usmeravanje podataka koji se prenose na najefikasnije putanje između dva uređaja

• obezbeđivanje da se podaci korektno prime na strani prijema

• obezbeđuju zaštitu podataka u toku prenosa


Opšti model komuniciranja

• Izvor: telefon, računar, mikrofon...

• Predajnik je uređaj u kome se može raditi transformacija, kodiranje, kompresija i/ili modulacija podataka. Pre prenosa neophodna KONVERZIJA u signale.

• Sistem prenosa može biti komunikaciona linija, kabl, vazduh, satelit, računarska mreža.

• Prijemnik (uređaj u kome se može raditi transformacija, dekodiranje, dekompresija i/ili demodulacija primljenih podataka).

• Odredište – zvučnik, slušalice, računar, štampač

Izvor PredajnikSistem

prenosaPrijemnik Odredište


Protokoli

• Neophodni za komunikaciju između

uređaja

• Protokoli- skup pravila koji se koriste da

omoguće komunikaciju različitih

komunikacionih uređaja.

• Definišu format i redosled poruka koje se

razmenjuju, kao i konkretne akcije nakon

slanja ili prijema poruke.


Način prenosa podataka

• simpleks (engl. simplex) podaci mogu da se prenesu samo u jednom smeru u bilo koje vreme.

• poludupleks (engl. half-dupleks) podaci mogu da se prenesu u oba smera ali u datom trenutku samo u 1 smeru.

• potpuni dupleks (engl. full-dupleks) podaci mogu da se prenesu u oba smera istovremeno.


Podela prema sinhronizaciji

pošiljalaca i primaoca • Prema kriterijumu sinhronizacije pošiljaoca

i primaoca postoji:

– asinhroni i

– sinhroni prenos podataka.


Asinhroni i sinhroni prenos

podataka • Asinhroni prenos podataka je podržan u

sistemima kod kojih predajnik, odnosno

pošiljalac može da generiše bitove u bilo kom

trenutku u vremenu. Pošiljalac i primalac koriste

nezavisne generatore takta.

• Sinhroni prenos: Pošiljalac i primalac rade u

sinhronizovanom režimu rada. Podaci se

prenose u blokovima. Ostvaruje se veća brzina

prenosa.


Poređenje sinhronog i asinhronog

prenosa • Sinhroni prenos omogućava da se veće

količine podataka brže prenesu nego što bi to

bilo asinhronim prenosom.

Prednosti asinhronog prenosa podataka:

– jednostavan,

– jeftin,

– dodatno 2-3 bita po karakteru (dodatno oko 20%),

– dobar za podatke sa međusobnim vremenskim

razmacima (npr.podaci sa tastature)


Prenos podataka

• Paralelni – brži ali je potreban veći broj

linija preko kojih se prenose podaci.

• Serijski


Uređaji u komunikacionim

sistemima • Repetitor

• Modem

• Multiplekser

• Hab

• Ruter


Repetitor

• Repetitor- uređaj za smanjivanje izobličenja pojačavanjem ili regenerisanjem signala tako da signal može dalje da se pošalje sa svojom prvobitnom jačinom i u prvobitnom obliku.


Modem

• Računari koji komuniciraju preko

analognih linija moraju da konvertuju

digitalni signal u analogni i analogni u

digitalni.

• Modem (engl. MOdulation DEmodulation)

primena za konvertovanje digitalnog u

analogni signal i obrnuto.


Multiplekser

• Multiplekser omogućava da 1 komukacioni

kanal prenosi podatke za više izvora.

Hab i ruter

• Hab: ima više priključaka na koji se priključuju računari ili drugi uređaji; prosleđuje signal koji do njih stiže. Habovi mogu da pojačavaju signal, da vrše interno rutiranje, isključuju neispravne priključke; upravljaju mrežom.

• Ruteri: mrežni uređaj za povezivanje računara na Internet; međusobno povezuju mreže koje koriste različite tehnologije



Medijum za prenos podataka

1. Bakarni kabl sa uparenim paricama (najeftiniji); spor prenos, zavisi od rastojanja.

2. Koasksijalni kabl – dva bakarna provodnika postavljena koncentrično; bolji od 1, ali zavisi od rastojanja.

3. Optički kabl (transformacija podatak u svetlosne impulse i svaki impuls predstavlja 1 bit); zanemarljivo slabljenje signala; najbolja tehnologija za prenos velike količine informacija na velika rastojanja.

4. Bežične komunikacije značajno manje efikasne od optičkih; imaju prednosti, ali nisu pogodne za velike količine podataka na velikim udaljenostima;

– Mikrotalasni, satelitski, prenos korišćenjem mobilnih mreža,

prenos korišćenjem bežičnih lokalnih mreža.

Standardi u komunikacionim

sistemima • U komunikacionim sistemima postoji

potreba za standardima, pre svega zbog

uređaja međusobne komunikacije.

Organizacije koje su zadužene za

donošenje standarda su:

– ISO (International Stadnadrds Organiztions)

– IEEE (Institute of Electrical Engineering)

– W3C (World Wide Web Consortioum)

– ITU (International Telecomunication Union)



Literatura

• Dejan Simić: Osnove informaciono-

komunikacionih tehnologija, FON 2011.

• Ozren Džigurski, Informatika, Fakultet

civilne odbrane, 2002.

• Alan Evans, Kendall MartinMary, Anne

Poatsy: Technology In Action 10th, 2014

Documents

Informatika Predavanje br. 9 Fakultet bezbednosti P9.pdfrutera na osnovu tabele rutiranja. –ako nije unutar tabele rutiranja prosleđuje paket do default rutera koji ima veću tabelu