tabele spedicija

8/7/2019 tabele spedicija

1/24

376

Ivana POPOVI PETROVI1 UDK: 339.5:656.96Biblid 0025-8555,59(2007)

Vol. LIX, br. 2-3, pp. 376-399Izvorni nauni rad

Jul 2007.

MEUNARODNA TRGOVINA USLUGAMA ULOGAMEUNARODNE PEDICIJE

ABSTRACT

The General Agreement on Trade in Services (GATS) is one of the WorldTrade Organisation's most important agreements. This accord is the first andonly set of multilateral rules covering international trade in services. It is aframework for international trade in services and a legal basis for resolvingconflicting national interests. For the past two decades, trade in services hasgrown faster than merchandise trade. Currently, they represent more than twothirds of the World Gross Domestic Product. As the term services covers a widerange of intangible and heterogeneous products and activities, there has been anincreasing demand for detailed, relevant and internationally comparablestatistical information on trade in services. In the last ten years, the share oftransportation services in international trade in commercial services was steadyand amounted to about one quarter.

Key words: Uruguay Round, GATS, classification of services, internationaltransportation services, commercial services, FIATA

Kljune rei: Urugvajska runda, GATS, klasifikacija usluga, meunarodnetransportne usluge, komercijalne usluge, FIATA

MEUNARODNA TRGOVINA USLUGAMA POJAM I ZNAAJ

Drugu polovinu dvadesetog veka karakterie veliki rast meunarodnetrgovine. Pored rasta trgovine robom, poslednjih tridesetak godinauoava se veoma dinamian rast trgovine uslugama. Sektor privrede u

kom nastaju usluge naziva se tercijalna industrija.

1 Ivana Popovi Petrovi, istraiva saradnik u Institutu za meunarodnu politiku iprivredu, Beograd.


2/24

377

MP 2-3, 2007 Meunarodna trgovina uslugama uloga meunarodne pedicije(str. 376-399)

Na meunarodnom nivou statistiko praenje ove oblasti je uglavnom bilo nepotpuno, a uzroci su brojni. Prvenstveno se radi o problemuodvajanja usluga od roba i samim tim nepotpunim nacionalnimstatistikama o uslugama. Zatim, podaci o meunarodnoj razmeni uslugama

po pojedinim sektorima su nedovoljno dezagregirani (prevoz robe, ostalitransport, putovanja, komunikacijske usluge, privredna propaganda uinostranstvu, profesionalne usluge, tehnike usluge). Pored toga, jedan deousluga koje su vezane za meunarodnu razmenu esto je ukljuen uvrednost izvoza robe. Radi se o uslugama koje se pruaju u paketu sa

robom koja se izvozi. Najee se radi o robi koju direktno izvoziproizvoa, a usluge koje prate tu robu su najee: obuka kadrova za radna uvoznoj opremi, transport koji obavlja proizvoa direktno. Takav inputse ukljuuje u vrednost izvoza robe i uveava je, a vrednost izvoza tako

pruane usluge se ne registruje. Meunarodni monetarni fond nije umogunosti da raspolae kompletnim statistikim podacima o trgoviniuslugama zato to neke od zemalja, ija je uloga u trgovini uslugamaznaajna, ne dostavljaju svoje nacionalne statistike podatke. IMeunarodni monetarni fond i Svetska trgovinska organizacija registrujusamo nefaktorske usluge, odnosno sve usluge osim usluga koje nastaju

po osnovu kapitala, a to su direktne investicije i po osnovu faktora radne

snage, a to bi mogle biti usluge vezane za doznake radnika zaposlenih uinostranstvu. S obzirom na to da direktne strane investicije ostvarujuznaajan rast, a i doznake radnika iz inostranstva nisu zanemarljive, jasno

je koliko je statistiko praenje meunarodne razmene usluga nepotpuno.2

Usluge je sa materijalnog aspekta teko definisati i opisati. Radi se oaktivnostima koje su preteno neopipljivog karaktera, kojima se reavajuodreeni problemi korisnika usluga i on e te aktivnosti platiti. Uslugezaokruuju proces kupovine i omoguuju neometano korienje kupljenog

proizvoda. Na mikronivou, proizvoaima koji nude proizvod, usluge dajudodatnu mogunost za diferenciranjem ponude u odnosu na konkurentskefirme. Predmeti robne trgovine najee su visoko standardizovani, zarazliku od usluga. Usluge su neodvojive od subjekata koji pruaju i odsubjekata koji koriste usluge. Za razliku od robe, usluge se ne mogu

proizvesti i uskladititi, ve se koriste u trenutku pruanja usluge.

2 Prema: Mlaen Kovaevi,Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002,str. 58-59.


3/24

378


MEUNARODNA KLASIFIKACIJA ROBA I USLUGA

Za sada ne postoji jedinstvena klasifikacija usluga. Da bi se moglestatistiki pratiti promene u ovom sektoru, izvreno je nekoliko klasifikovanjai to od strane eminentnih institucija. Jedan od najdetaljnijih pokuaja je

Nianska klasifikacija. Prema ovoj klasifikaciji, u Klasi usluga, pod brojem 39nalaze se evidentirane usluge koje se odnose na pediterske poslove, odnosnoto su transportne usluge i pored njih i turistike usluge.

Meunarodna klasifikacija roba i usluga izvrena prema Osmom izdanju

Nianske klasifikacije obuhvata dve grupe prva je Lista roba saobjanjenjima, a druga je Lista usluga sa objanjenjima.3 U okviru ove dveliste nalaze se evidentirane Klase roba, kojih je ukupno 34 i Klase usluga, kojih

je ukupno 11. Klase usluga su sledee: Klasa 35: oglaavanje; voenje poslova; poslovno upravljanje;

kancelarijski poslovi. Klasa 36: osiguranje, finansijski poslovi; novani (monetarni) poslovi;

poslovi vezani za nepokretnosti. Klasa 37: graevinsko konstruisanje; popravljanje, usluge instaliranja

(instalacione usluge). Klasa 38: telekomunikacije. Klasa 39: transportne usluge; pakovanje i skladitenje robe; organizovanje

putovanja.U navedenoj klasi su obuhvaene sledee usluge: usluge koje se

pruaju pri transportu ljudi ili robe sa jednog mesta na drugo (bilo kojimsredstvom prevoza) kao i usluge koje su obavezno povezane sa ovakvimtransportom (pediterske usluge); usluge skladitenja u cilju uvanja iliobezbeenja; usluge koje pruaju preduzea koja koriste mostove,eleznike pruge, feribote i sva druga sredstva koja koristi prevozilac;usluge vezane za najam transportnih vozila; usluge vezane za brodskuvuu, istovar robe, funkcionisanje dokova, spasavanje potonulih tereta;usluge funkcionisanja aerodroma; usluge pakovanja i sortiranja robe preotpremanja; usluge koje pruaju turistike agencije a sastoje se u davanjuinformacija o putovanjima ili transportu robe, informacije o tarifama, reduvonje i nainima transporta; usluge kontrole prevoznih sredstava ili robe

pre transporta. Ne obuhvata: usluge koje se odnose na reklamiranje

3 Internet,Meunarodna klasifikacija roba i usluga, www.zupat.sv.gov.zu/pds/ser/propisi/zigovi/nica.pdf, (30. III 2007.)


4/24

379


transporta-distribuciju prospekata, oglaavanje putem medija (kl. 35);usluge izdavanja putnikih ekova i kreditnih pisama (kl. 36); uslugeosiguranja robe i putnika za vreme transporta (kl. 36); odravanje i

popravku vozila i objekata vezanih za transport (kl. 37); rezervisanje sobau hotelima od strane turistikih agencija (kl. 42). Klasa 40: obraivanje materijala. Klasa 41: obrazovne usluge; pripremanje obuke; razonoda; sportske i

kulturne aktivnosti.

Klasa 42: naune i tehnoloke usluge i istraivanje i projektovanje u vezis navedenim uslugama; usluge industrijske analize i istraivanja;projektovanje i razvoj kompjuterskog hardvera i softvera; pravne usluge.

Klasa 43: usluge obezbeivanja hrane i pia; privremeni smetaj. Klasa 44: medicinske usluge; veterinarske usluge; higijenska zatita i nega

lepote za ljude ili ivotinje; agrikulturne, hortikulturne i umarske usluge. Klasa 45: individualne i drutvene usluge koje pruaju drugi, radi

zadovoljavanja potreba pojedinaca; usluge obezbeenja radi zatiteimovine i lica.4

Pored ove klasifikacije postoji jo nekoliko primenjivih naina za

sagledavanje i obuhvatanje usluga. Svoje klasifikacije imaju i Svetskatrgovinska organizacija (STO) i Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovinii razvoju (UNCTAD), kao i Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj(OECD).

Svetska trgovinska organizacija pod terminom usluga obuhvata velikugrupu nedeljivih i heterogenih proizvoda i aktivnosti, kao to su: transport,telekomunikacije, kompjuterske i informatike usluge, graevinarstvo,finansijske usluge, osiguranje, hotelijerstvo, zdravstvo i obrazovanje,

profesionalna, marketinka i ostala poslovna podrka, upravljanje, turizam,rekreacija i sport.5

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD (Organisation for

Economic Cooperation and Development OECD) u sektor usluga ubrajasledee vrste: trgovina i ugostiteljstvo, transport, finansije i osiguranje,

poslovne usluge, socijalne i line, dravne usluge.6

4 Ibid.

5 Internet, WTO,Measuring trade in services, March 2006.6 OECD,Manual on statistic of international trade in services, OECD, Paris, 2002, p.7.


5/24

380


ZNAAJ SEKTORA USLUGA U MEUNARODNOJ PRIVREDI

Meunarodna razmena usluga se u poslednje tri decenije, koliko seozbiljnije prate statistiki podaci vezani za sektor usluga, dinaminije

poveavala od meunarodne razmene roba. Na to ukazuju sledei podaci:

Tabela broj 1: Svetski izvoz proizvoda i uslugau periodu od 1980-2005. godine

Struktura (u %)

Godina

Svetski izvoz

roba i usluga (umlrd. USD)

Svetski izvoz

proizvoda(u mlrd USD)

Svetski izvoz

usluga(u mlrd USD) Proizvodi Usluge

1980 2440,1 2074,4 365,7 85,0 15,0

1985 2351,5 1968,9 382,6 83,7 16,3

1990 4300,3 3516,0 784,3 81,8 18,2

1995 6291,0 5098,2 1192,8 81,0 19,0

1999 7035,9 5682,1 1353,8 80,8 19,2

2000 7799,0 6364,0 1435,0 81,6 18,4

2005 10159,0 2415,0

Izvor: WTO, Trade in Services, Geneva, 1998. i International Trade Statistics, 2001, Geneva, 2001,preuzeto iz: Mlaen Kovaevi, Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 60.

Podaci za 2005. godinu: WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm (30.03.2007)

Dinaminiji rast meunarodne trgovine uslugama u odnosu nameunarodnu trgovinu robom se najbolje moe uoiti ukoliko se uporede

podaci iz prethodne tabele, koji se odnose na 1980. godinu, kada je vrednostsvetskog robnog izvoza bila 2074,4 mlrd USD, a vrednost svetskog izvozausluga 365,7 mlrd USD, i na 2000. godinu, kada je vrednost svetskog robnogizvoza bila 6364 mlrd USD, a vrednost svetskog izvoza usluga 1435 mlrd USD.

Posmatrano sa regionalnog stanovita, uee grupa zemalja u ukupnomizvozu komercijalnih usluga je veoma raznoliko. Neke od zemalja IstoneAzije, Pacifika i June Azije, ostvarile su za samo deset godina, dakle 2000.godine u odnosu na 1990. godinu, ak dva puta vei izvoz komercijalnihusluga. U istom periodu smanjenje uea je prisutno samo na podrujuSubsaharske Afrike. Postoje i zemlje, poput Grke ili Egipta, kod kojih jezabeleeno uee izvoza komercijalnih usluga u ukupnom izvozu roba iusluga od preko 50% i to 64,9% za Grku i 57,8% za Egipat.7

7 Mlaen Kovaevi,Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 60.


6/24

381


Na rast svetskog izvoza komercijalnih usluga uticao je niz faktora: rastdohotka svetskog stanovnitva, izraen rast direktnih investicija upravo udomenu usluga, liberalizacija meunarodne trgovine uslugama, razvojtehnikog progresa, proces privatizacije, unifikacija meunarodnogtrgovinskog prava, konvertibilnost veeg broja valuta, poveanje brojazemalja u svetu.

Ipak, treba istai da podaci o svetskom izvozu usluga ne prikazuju upotpunosti znaaj i porast uloge sektora usluga u meunarodnoj privredi,

kao to bi to pokazali podaci o svetskom domaem drutvenom proizvodu.To se deava zato to je uee komercijalnih usluga u svetskom izvozuznatno manje od njihovog uea u svetskom domaem drutvenom

proizvodu. Razlog tome nalazi se u samoj prirodi komercijalnih usluga,odnosno u njihovoj vezanosti za domae trite. Podaci UNCTAD-a iz1980. godine ukazuju na injenicu da je uee izvoza u ukupnoj svetskojindustrijskoj proizvodnji bilo 55%, u svetskoj poljoprivrednoj proizvodnjioko 45%, a uee izvoza kod komercijalnih usluga bilo je samo 8%, dakleto govori o pretenoj orijentaciji sektora usluga na domae trite. Drugirazlog nalazi se u injenici da je do liberalizacije u meunarodnoj trgoviniuslugama dolo znatno kasnije u odnosu na liberalizaciju meunarodne

trgovine robom, odnosno sa tim procesom otpoelo se tek nakon stvaranjaSvetske trgovinske organizacije.Podaci koji se odnose na regionalnu strukturu svetskog izvoza i uvoza

komercijalnih usluga, od 1980. godine pa nadalje, ukazuju na promeneuea odreenih regiona. Dolo je do znatnog porasta uea SeverneAmerike i Azije u svetskom izvozu komercijalnih usluga, a do pada ueaEvropske unije. I kada je u pitanju svetski uvoz komercijalnih usluga,

promene su u istom smeru i intenzitetu. Za sektor usluga karakteristino jevisoko uee razvijenih zemalja. Tako se 2000. godine gotovo 72%svetskog izvoza komercijalnih usluga odnosilo na zemlje Evropske unije,Severne Amerike, Japana i Australije. Ako se ovoj grupi doda i spisak od

etiri zemlje jugoistone Azije, nekada novoindustrijalizovane zemlje, adanas tretirane kao razvijene (Republika Koreja, Tajvan, Hong Kong iSingapur), sa ueem od 8,2%, onda sve ove napred navedene razvijenezemlje uestvuju u svetskom izvozu komercijalnih usluga sa 80,2%. Usvetskom uvozu komercijalnih usluga uestvuju sa oko 76,5%.8

8 Ibid., str. 72.


7/24

382


Za sektor komercijalnih usluga karakteristina je dominacija razvijenihzemalja. One najvie i uvoze i izvoze. To su zemlje Zapadne Evrope, SeverneAmerike, Japan i Australija. One su 2000. godine obavljale gotovo 71%

izvoza i 69,5% uvoza usluga.

Tabela broj 2: Regionalna struktura izvoza komercijalnih uslugau periodu 1980-2000. godine

IZVOZ (u%) UVOZ (u%)

Godina Godina

1980 1990 2000 1980 1990 2000

Svet 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

Sev. Amerika 12,4 19,3 21,7 9,8 15,3 16,8

Lat. Amerika 4,7 3,8 4,2 7,1 4,2 5,0

Zap. Evropa 58,5 53,0 45,0 47,6 47,9 42,8EU 52,2 47,1 40,2 43,1 42,7 39,7

Afrika 3,4 2,4 2,1 6,8 3,3 2,7

Azija 13,9 16,8 21,1 10,9 7,5 6,3

Ostalo 7,1 5,7 4,9 10,9 7,5 6,3

Izvor: WTO, Trade in Services, Section of the Statistical Division, Geneva, 1999. i WTO,InternationalTrade Statistics, 2001, Geneva, 2001, p. 42, preuzeto iz: Mlaen Kovaevi, Meunarodna trgovina,Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 71.

Tabela broj 3: Rang lista najveih izvoznika i uvoznikakomercijalnih usluga 2000. godine

Zemlje Vrednost izvoza u mlrd USD Uee u svetskom izvozu u %

SAD 198,9 13,8

Nemaka 132,2 9,2

Japan 115,7 8,1

Velika Britanija 82,1 5,7

Francuska 61,5 4,3

Italija 55,7 3,9Holandija 51,1 3,6

Kanada 41,9 2,9

Belgija i Luksemburg 38,3 2,7

Kina 35,9 2,5

Izvor: WTO,International Trade Statistics 2001, Geneva, 2001, p. 23, preuzeto iz: Mlaen Kovaevi,Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 75.

Uee u svetskom izvozu u %

Nemaka


8/24

383


Kada je u pitanju stepen koncentracije svetskog izvoza i uvozakomercijalnih usluga, opet je jedan mali broj zemalja dominantan po ueu usvetskom izvozu i uvozu usluga. Prvih 10 zemalja, najveih izvoznika 2000.godine ostvarile su ak 59,3% svetskog izvoza ovih usluga. Ako se tom spisku

po redosledu doda jo 15 zemalja, onda tih prvih 25 zemalja ostvaruje 83%svetskog izvoza komercijalnih usluga, to je podatak za 2000. godinu. Slinisu i podaci za ukupan svetski uvoz komercijalnih usluga, pa u skladu sa tim,moemo rei da se na prvih 10 zemalja najveih uvoznika komercijalnihusluga 2000. godine odnosilo 56,7% svetskog uvoza komercijalnih usluga, ana 25 najveih uvoznika preko 80%.

Sektor usluga danas uestvuje sa preko 2/3 u svetskom drutvenomdomaem proizvodu (World Gross Domestic Product GDP). Na osnovustatistikih podataka koje je prikupila Svetska banka, zakljuuje se da postojitendencija rasta udela usluga u GDP sa porastom nivoa dohotka. Ueeusluga u GDP visokorazvijenih zemalja poput SAD iznosi 75%, mada je

prosek za ovu kategoriju zemalja na neto niem nivou od 71%. U zemljamasrednjeg nivoa dohotka uee iznosi 55%, a u zemljama niskog nivoadohotka, kree se do 47%. ak i u ovoj poslednjoj grupi zemalja, iji je stepennerazvijenosti visok, sektor usluga predstavlja osnovnu privrednu aktivnost, a

njen doprinos GDP je najmanje jednak zbiru doprinosa sektora industrije isektora poljoprivrede. U okviru navedene tri grupe formirane prema nivoudohotka, postoje znaajne razlike u pogledu doprinosa sektora usluga. Tako na

primer, meu zemljama niskog nivoa dohotka razlike su oigledne izmeuIndije iji je udeo 49% i Nigerije iji je udeo samo 22%.

Statistika zapoljavanja ukazuje na injenicu da je sektor usluga veomaznaajan jer u veini zemalja u njemu je zaposleno vie od polovine, a na

primer u SAD ak vie od 75% zaposlenih. U periodu od 1990-2001. godineuoeno je usporavanje rasta doprinosa ovog sektora stvaranju GDP, to jestatistika zapoljavanja samo potvrdila time to je u istom periodu zabeleenousporavanje rasta doprinosa ovog sektora zapoljavanju. Za tih deset godina u

veini zemalja sa visokim nivoom dohotka dolo je do pomeranja zaposlenihiz sektora poljoprivrede i industrije ka sektoru usluga za oko 5 procentnihpoena. Do izraenijeg prelaska ka sektoru usluga dolo je u zemljama srednjegnivoa dohotka poput Poljske, gde je zabeleen rast od 15 procentnih poena.Kada je Poljska u pitanju mora se dodati da su devedesete godine prolog vekaza ovu zemlju predstavljale i godine tranzicije ka trinoj privredi, to iobjanjava ovako izraen porast znaaja sektora usluga.


9/24

384


Usluge se proizvode i na domaem i na meunarodnom terenu. Izvozkomercijalnih usluga na svetskom nivou dostigao je vrednost od 2100milijardi dolara 2004. godine, nakon prosenog godinjeg rasta od 7,6% poevod 1980. godine. U tom periodu trgovina komercijalnim uslugama rasla je breod trgovine robom i to za 6,6% proseno godinje. Od 1980-2004. godineudeo usluga u svetskoj trgovini rastao je i uvean je za 3 procentna poena, takoda je 2004. godine udeo usluga u svetskoj trgovini iznosio 19%.9

Udeo usluga u meunarodnoj trgovini nalazi se u suprotnoj poziciji sadoprinosom proizvodnje usluga domaoj privredi, odnosno, vei je znaajusluga u stvaranju GDP, nego to je doprinos ovog sektora meunarodnojtrgovini. Razlog tome je njihova neopredmeenost, odnosno sama priroda

proizvoda. Trgovina uslugama je pod veim dejstvom ogranienja u odnosu natrgovinu robom. Dok se roba, odnosno proizvod koji je predmet trgovine moe

proizvesti, uskladititi, pomeriti i koristiti u bilo koje vreme ili na bilo kommestu, sama isporuka, proizvodnja i korienje usluge povezani su tako da sezahteva blizina dobavljaa i potroaa.

OPTI SPORAZUM O TRGOVINI USLUGAMA FINALNOG AKTAURUGVAJSKE RUNDE PREGOVORA (GATS)

Tokom druge polovine dvadesetog veka uoen je porast znaaja usluga uprivrednom razvoju mnogih zemalja. Naroito su se isticale razvijene zemljesa SAD na elu po porastu udela sektora usluga u drutvenom proizvodu i uzaposlenosti. Uporedo sa razvojem ovog sektora javlja se potreba da setrgovina uslugama multilateralno regulie. Prvi koraci uinjeni su joezdesetih godina prolog veka i to u okviru OECD. Pregovori o trgoviniuslugama pokrenuti su tek u okviru Urugvajske runde pregovora i to od stranerazvijenih zemalja.

Za razliku od trgovine robom, predmet trgovine uslugama je neopipljiv inevidljiv. Domaa proizvodnja moe se tititi carinama i koliinskimogranienjima, odnosno podlee carinskim barijerama. Za razliku od robe,

usluge nije mogue tititi na takav nain, ve se uglavnom tite obavezomuea stranih prualaca usluga u domaoj industriji, a tu su otvorenemogunosti za diskriminaciju. Zbog toga je dolo do pokretanja

pregovarakog procesa radi uspostavljanja pravila koja e se odnositi na svepotpisnice multilateralnog trgovinskog sporazuma za sektor usluga.

9 OECD,Manual on statistic of international trade in services, OECD, Paris, 2002, p. 9.


10/24

385


Pokretai ovih pregovora bile su razvijene zemlje, to je odmah stvaralorezerve na strani zemalja u razvoju (ZUR), prvenstveno zato to su onesmatrale da je njihov sektor usluga na niem stepenu razvijenosti i pravneregulisanosti u odnosu na sektor usluga u razvijenim zemljama. ZUR su

pristale da uestvuju u otpoinjanju pregovora, ali pod uslovom da se pravnoodvoje pregovori o trgovini uslugama od pregovora o trgovini robom. Do togzahteva je dolo jer su ZUR elele da izbegnu eventualno povezivanje sektorausluga sa koncesijama u trgovini robom, pogotovo zato to je bilo oiglednokoliko je sektor usluga razvijeniji u grupi razvijenih zemalja.

Opti sporazum o trgovini uslugama (General Agreement on Trade inServices GATS) je prvi multilateralni sporazum kojim se odreuju okvir i

pravila koja e se primenjivati u oblasti trgovine uslugama. Nastao je saeljom da se uspostavi multilateralni okvir principa i pravila za trgovinuuslugama sa ciljem ekspanzije ove trgovine pod uslovima transparentnosti i

progresivne liberalizacije, i kao sredstvo za pospeivanje privrednog rasta svihtrgovinskih partnera i razvoja zemalja u razvoju.10 Opti sporazum o trgoviniuslugama je deo Aneksa 1 Sporazuma iz Marakea o osnivanju Svetsketrgovinske zajednice. Aneks 1 se sastoji od tri podaneksa i to su: Aneks 1 A Multilateralni sporazumi o trgovini robama; Aneks 1 B Opti sporazum o

trgovini uslugama; Aneks 1 C Sporazum o trgovinskim aspektima pravaintelektualne svojine.Sporazum se sastoji od nekoliko delova koji se odnose na opte obaveze i

mere, zatim ima anekse koji se odnose na specifinosti pojedinih sektorausluga, kao i nacionalne liste koncesija u kojima su navedene preuzeteobaveze koje e biti predmet kontinuiranog procesa liberalizacije.

Za samu primenu sporazuma zaduen je Savet za trgovinu uslugama, kojiu zavisnosti od kompleksnosti poslova moe osnivati komitete ija e uloga

biti pruanje pomoi u odreenim oblastima.Trgovina uslugama se u ovom sporazumu definie sa vie aspekata. Pod

tim pojmom se podrazumeva pruanje usluga: sa teritorije jedne zemljelanice na teritoriju neke druge lanice (na primer usluge saobraaja); nateritoriji jedne zemlje lanice korisniku usluga iz druge zemlje lanice (na

primer turizam); putem komercijalnog prisustva subjekata jedne laniceije se aktivnosti odvijaju na teritoriji druge zemlje lanice (na primer u

10 Tomislav Popovi (redaktor),Rezultati Urugvajske runde multilateralnih trgovinskihpregovora prevod, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str.298.


11/24

386


bankarstvu); od strane fizikih lica jedne lanice koji su prisutni na teritorijineke druge lanice (na primer graevinski radovi ili konsalting).

Predmet liberalizacije e biti mere kojima se regulie trgovina uslugamana centralnom, regionalnom i lokalnom nivou, kao i mere koje donosenevladina tela na koje je dravna uprava prenela izvrnu funkciju.

Opta obaveza predviena sporazumom je potovanje i primena klauzulenajpovlaenije nacije kojom se nalae svakoj zemlji lanici da odobriuslugama i pruaocima usluga bilo koje druge lanice, odmah i bezuslovno,

tretman ne manje povoljan od tretmana koji odobrava slinim uslugama ipruaocima usluga bilo koje druge zemlje.11

Sastavni deo sporazuma ine aneksi. Oni su nastali kao rezultat saznanjada tretman najpovlaenije nacije nije mogu u svim uslunim delatnostima,

pa je odobreno lanicama da predvide odreene izuzetke. Osnovni kriterijumza izuzetke dat je Aneksom o izuzecima od primene klauzule najpovlaenijenacije, a odnosi se na trajanje izuzetka od 10 godina, nakon ega e potpadati

pod opte mere. Bilo je predvieno da se izvri revizija izuzetaka donetih prestupanja STO, nakon pet godina, a svi eventualni novi izuzeci premaSporazumu o osnivanju STO morae da prou odgovarajuu proceduru kojase odnosi na izuzetke. Ta procedura podrazumeva da se usvoji izuzee na

ministarskoj konferenciji dvotreinskom veinom svih lanica, da se izuzee preispituje svake godine, nakon ega moe biti produeno, izmenjeno iliukinuto.12

Izuzetak od klauzule najpovlaenije nacije je lan 5 optih obaveza idisciplina, u kom se odredbom o ekonomskim integracijama dozvoljavalanicama da stupaju u meusobne sporazume o liberalizaciji trgovineuslugama, a da nemaju obavezu da meusobno date povlastice odobre iostalim lanicama. Odredbe vezane za klauzulu najpovlaenije nacije, pristuptritu i nacionalni tretman se nee primenjivati ni na zakone, propise ilizahteve kojima se regulie pruanje usluga za potrebe vlade, koje vre vladineuslune agencije, a bez namere da se izvri komercijalna preprodaja ili da se

koriste u pruanju usluga za komercijalnu prodaju.13

11 Ibid., str. 299.

12 Sneana Zubi Petrovi Analiza opteg sporazuma o trgovini uslugama finalnog aktaUrugvajske runde, uJugoslavija i Svetska trgovinska organizacija, Tomislav Popovi(redaktor), Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996, str. 137.

13 Tomislav Popovi (redaktor),Rezultati Urugvajske runde multilateralnih trgovinskihpregovora prevod, op. cit., str. 308.


12/24

387


Izuzea od osnovnih principa se dozvoljavaju pod uslovom da mere ne budu primenjivane na takav nain da se stvori diskriminacija ili prikrivenarestrikcija, odnosno definisana su lanom 14 kao Opta izuzea, a meu njimasu izuzea iz bezbednosnih razloga, kada lanica donosi mere radi zatite

javnog reda i morala, kao i ljudskog, ivotinjskog i biljnog ivota.Pored dela 2 u kom su definisane Opte obaveze i discipline, deo

Sporazuma o trgovini uslugama je i deo 3 u kom su definisane Specifineobaveze koje obuhvataju: pristup tritu, nacionalni tretman i dodatneobaveze. Specifine obaveze se dogovaraju u procesu pregovora i konsolidujuse u nacionalnim listama koncesija.

Obaveza pruanja pristupa tritu podrazumeva da e svaka lanicaodobriti uslugama i pruaocima usluga drugih lanica ne manje povoljantretman od tretmana obezbeenog pod uslovima, ogranienjima imogunostima dogovorenim i navedenim u njenoj listi koncesija.14 Cilj oveodredbe je da se postepeno eliminiu odreena ogranienja koja se odnose naogranienja: broja prualaca usluga, ukupne vrednosti uslunih transakcija,ukupnog broja fizikih lica koja mogu biti zaposlena u konkretnom uslunomsektoru, maksimalnog uea stranih lica u kapitalu zajednikih preduzea,kao i ogranienja vezanih za propisivanje forme pravnog lica koje e vriti

uslunu delatnost.lan 17 je odredba o nacionalnom tretmanu koja propisuje obavezu svakelanice da odobri uslugama i pruaocima usluga bilo koje druge lanice, uodnosu na sve mere koje se odnose na pruanje usluga, tretman ne manje

povoljan od tretmana koji odobrava svojim sopstvenim slinim uslugama ipruaocima usluga.15

lanom 18 definisane su dodatne obaveze koje pri tom ne spadaju ukategoriju pristupa tritu ili u kategoriju nacionalnog tretmana. To su sledeemere: priznavanje kvalifikacija, standardi, dozvole.

lanicama je omogueno da nakon perioda od tri godine mogu da povukuili izmene obaveze preuzete u svojim listama koncesija, ali pod uslovom da

stupe u pregovore o kompenzaciji sa oteenim stranama, a ukoliko ne donesuodluku, dalji korak preduzima arbitraa. Oblast usluga podlee kontinuiranoj

progresivnoj liberalizaciji do koje se dolazi sukcesivnim rundama pregovora.Zemljama u razvoju je omogueno da fleksibilnije sprovode liberalizaciju ili

14 Ibid., str. 311.

15 Ibid., str. 312.


13/24

388


da liberalizuju manji broj transakcija u sektoru usluga. Predvieno je da se proces liberalizacije odvija pod uslovima potpune transparentnosti, odnosnouz publikovanje svih relevantnih zakona i propisa i meunarodnih ugovora,notifikovanje Savetu za usluge o svim izmenama postojeih zakona i propisa,uz osnivanje informativnih punktova sa zadatkom da pruaju informacije ovaeoj zakonodavnoj regulativi na nacionalnom tritu.

MEUNARODNA PEDICIJA

Prema klasifikaciji Svetske trgovinske organizacije komercijalne uslugeobuhvataju tri kategorije: prva transportne usluge (odnosno uslugemeunarodne pedicije), druga putovanja (odnosno turizam) i trea ostale komercijalne usluge (graevinske, telekomunikacije, osiguranje,finansijske, informatika, poslovne usluge).

Paralelno sa razvojem trgovine moe se posmatrati i razvoj pedicije.Zapravo, oba ova razvoja su meusobno uslovljena. Istorijski poeci pediterskedelatnosti vezuju se za simbol srednjevekovne trgovine Veneciju. Njihovitrgovci su nakon ugovaranja prodaje poveravali isporuku robe posrednicima, aza taj posao su im isplaivali nadoknadu, uz obavezno podnoenje dokaza da jeroba isporuena kupcu. pedicija kao samostalna delatnost izdvojena je tokom

devetnaestog veka, a funkcija joj je bila organizovanje otpreme i dopreme robedo kupca. Kasnije se ovoj osnovnoj funkciji pridodaju jo neke aktivnosti, kaoto je kreditiranje nalogodavaca, odnosno trgovaca u iznosima koji su pokrivalitrokove nastale u periodu otpreme robe. Tokom dvadesetog veka pediteri usvoje usluge pored transporta ubrajaju i osiguranje, skladitenje robe, obavljanjesvih poslova vezanih za prelazak granice i carinjenje robe. Danas se preko 95%otprema robe u meunarodnoj trgovini obavlja posredstvom meunarodnihpediterskih preduzea.16

Meunarodna pedicija se paralelno razvijala sa razvojem meunarodnetrgovine. pediterska usluga moe biti predmet uvoza i izvoza. Dakle, kadarezident jedne zemlje angauje inostranog rezidenta, tj. peditera, radi realizacije

pediterske usluge, tada se radi o zakljuenju spoljnotrgovinskog posla uvozapediterske usluge. Obrnut je sluaj kada domaeg peditera angauje pravnolice koje je rezident druge zemlje, radi realizovanja pediterske usluge, tadakaemo da je zakljuen posao izvoza pediterske usluge.

16 Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Institut za ekonomsku diplomatiju,Beograd, 2005, str. 95.


14/24

389


Meunarodna pedicija podrazumeva pruanje pediterske uslugespoljnotrgovinskoj firmi, radi realizacije spoljnotrgovinskog posla.peditersko preduzee treba da obavlja nadzor i praenje robe tokomrealizacije isporuke. Taj posao treba da obavlja struno, sigurno, brzo, urednoi ekonomino. Meunarodna pedicija omoguuje spoljnotrgovinskoj firmi dase bavi novim kupoprodajnim ugovorima, dok pediter koji bi trebalo da

poznaje trite transportnih usluga, obezbeuje maksimalno efikasantransport. Kada je u pitanju meunarodna pedicija, moemo rei da se

pojavljuju dva peditera jedan izvoznikov, a drugi uvoznikov. Prvi

organizuje otpremu do mesta isporuke, a drugi prihvata poiljku i nadgleda jedo samog prijema na odreditu.

Ugovor o pediciji je komisioni ugovor prema kom pediter obavljaposlove pedicije u svoje ime i za raun svog komitenta odnosno nalogodavca,a zakljuuje se izmeu nalogodavca i peditera. Ovim ugovorom pediter seobavezuje da e za raun svoga nalogodavca, a to je spoljnotrgovinska firmada zakljui sve potrebne ugovore i obavi sve to je potrebno da bi se roba koja

je ugovorena spoljnotrgovinskim poslom, otpremila ili dopremila, zavisno odvrste dogovora. Nadoknada koju pediter dobija za svoj trud je pediterskatarifa. Pored toga, pediter ima pravo na nadoknadu svih trokova koji sunastali prilikom otpreme ili dopreme robe.

Prema statistikoj evidenciji Svetske trgovinske organizacijemeunarodna pedicija predstavlja vaan deo komercijalnih usluga koje sedele na: transport (transportation services); putovanja (travel services);ostale komercijalne usluge (other commercial services). Ova poslednjagrupa usluga, odnosno ostale komercijalne usluge, obuhvata:komunikacije, graevinske usluge, usluge osiguranja, finansijske usluge,informatike usluge, poslovne usluge, usluge koje se odnose na kulturu irekreaciju.

Meunarodna pedicija je statistiki obuhvaena kategorijom transporta(transportation). Prema podacima koji su dati u narednoj tabeli ueetransporta kao kategorije (odnosno pedicije) u ukupnoj vrednosti

komercijalnih usluga bilo je 23,6% 2005. godine. Od 1990. godine pa svedo 2000. godine postojao je pad uea kategorije transporta u komercijalnimuslugama, da bi usledile godine blagog rasta uea. Kategorija putovanja jeimala hronian pad uea poslednjih petnaestak godina, a kategorija ostalekomercijalne usluge je jedina beleila stalni rast uea.


15/24

390


Godinji porast vrednosti svetskog izvoza transportnih usluga jenaroito izraen tokom poslednjih desetak godina. Ova vrednost je 2005.godine iznosila 570 milijardi dolara, to je gotovo dvostruko vea vrednostod dostignute tokom 1998. godine, koja je bila neto via od 310 milijardidolara. Procentualni rast iz godine u godinu prikazan je u narednoj tabeli.

Na osnovu tih podataka zakljuuje se da je dinamika rasta vrednostisvetskog izvoza transportnih usluga neuporediva poslednjih pet godina u

odnosu na prethodnu deceniju.

Tabela broj 4: Svetski izvoz komercijalnih usluga po kategorijama

Vrednost

(u mlrd USD) Udeo(u %)

Godinja procentualna promena

Godine 2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

Komercijalneusluge

2415 100 100 10 14 20 10

- Transport 570 23,3 23,6 10 13 24 12

- Putovanja 685 32,1 28,4 7 10 18 8

- Ostale kom. us 1160 44,6 48,1 12 18 18 11

Izvor: Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm,p. 109, (13. III 2007)

Tabela broj 5: Svetski izvoz transportnih usluga

Vrednost u mlrd USD 570

Godinja procentualna promena (u procentnim poenima)

1990-95 6

1995-00 3

2000-05 10

2003 13

2004 24

Godine

2005 12Izvor: Internet, WTO,International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 181,(13.III 2007)

Najvei svetski uvoznici i izvoznici transportnih usluga su razvijene zemlje,to se podudara sa podatkom da je sektor usluga najrazvijeniji upravo ukategoriji razvijenih zemalja. Podaci naredne dve tabele upravo na to i ukazuju.


16/24

391


Podaci iz sledee tabele ukazuju da su najvei svetski izvoznicitransportnih usluga ujedno i najvei svetski uvoznici istih. Pored toga, uoavase i da sa rastom ili opadanjem udela u svetskom izvozu kod ovih zemalja uistom vremenskom periodu dolazi do reakcije u istom smeru kada je u pitanju

Tabela broj 6: Vodei izvoznici transportnih usluga u svetu

Vrednost(u mlrd USD)

Udeo u svetskomizvozu (u %)

Godinja procentualna promenaZemlje

2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 63.2 14.5 11.1 5 2 19 12

Nemaka 38.0 5.7 6.7 14 14 24 13

Japan 35.8 7.4 6.3 7 10 21 11

Velika Britanija 31.4 5.5 5.5 10 18 35 5

Francuska 27.1 5.3 4.8 8 15 19 6

Danska 26.2 4.1 4.6 - 22 18 -

Koreja 23.9 3.9 4.2 12 30 31 6

Holandija 21.1 4.8 3.7 5 -6 17 9

Hong Kong 19.6 3.7 3.4 9 4 25 13

Grka 17.3 2.3 3.0 17 35 53 5

Izvor: Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 182,(13. III 2007)

Tabela broj 7: Vodei uvoznici transportnih usluga u svetu


Udeo u svetskom uvozu(u %)


2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005SAD 88.2 15.7 13.3 6 12 19 13

Nemaka 43.6 6.1 6.6 11 20 18 6

Japan 40.3 8.0 6.1 4 6 23 3

VelikaBritanija

36.5 5.8 5.5 9 11 22 6

Francuska 28.6 4.3 4.3 10 19 26 6

Kina 28.4 2.5 4.3 22 34 35 16

Italija 21.4 3.1 3.2 10 22 21 9

Koreja 20.0 2.6 3.0 13 20 30 13

Indija 19.8 2.1 3.0 18 10 42 49

Danska 18.5 2.7 2.8 - 22 16 -

Izvor: Internet, WTO,International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 182,(13.III 2007)

Nemaka

Grka

Nemaka


17/24

392


njihov udeo u svetskom uvozu transportnih usluga. Tako su SAD imale blagipad uea u svetskom izvozu 2005. godine 11,1% sa 14,5% koliko je iznosilo2000. godine. U istom periodu zabeleen je i pad uea u svetskom uvozutransportnih usluga sa 15,7% iz 2000. godine na 13,3% 2005. godine.17

MEUNARODNA PEDITERSKA ORGANIZACIJA

pediterska preduzea se udruuju i na nacionalnom i na meunarodnomnivou radi meusobne saradnje, zatite interesa i unapreenja svoje delatnosti.

Na meunarodnom nivou je 1926. godine osnovan Meunarodni savezudruenja peditera ( International Federation of Freight Forwarders

Associations FIATA), ije su lanice nacionalna udruenja peditera.Ovaj savez je osnovan 1926. godine u Beu od strane udruenja iz 19

zemalja, a za sedite je odreen Bern u vajcarskoj. Danas je sedite u Cirihu,gde se nalazi i Sekretarijat.18

Pored znaajne uloge da zastupa interese svojih lanica u meunarodnimorganizacijama u oblasti transportnih, odnosno pediterskih pitanja, uloga oveorganizacije bila je i donoenje unificiranih obrazaca koji se koriste umeunarodnoj pediciji i bitno je olakavaju upravo zbog svoje unificiranosti.To su FIATA Documents: FCR pediterska potvrda; FCT transportna

potvrda; FBL teretnica za kombinovani prevoz; FWR skladina potvrda;SDT potvrda poiljaoca za prevoz opasne robe.

Ova dokumenta su priznata od strane Meunarodne trgovinske komore,izdaju ih lanovi organizacije, tampaju se prema unificiranom uzorku na vie

jezika.19

TURISTIKE USLUGE

Prema podacima iz tabele broj 4 uee putovanja kao kategorije (odnosnoturistikih usluga) u ukupnoj vrednosti komercijalnih usluga bilo je 28,4% 2005. godine. Od 1990. godine pa sve do 2005. godine uee kategorijeturizma u komercijalnim uslugama prati kontinuiran pad. To je oigledno

17 Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 182, (13. III 2007)

18 Internet, FIATA, www.fiata.com/index.php?id=119, (10.III 2007.)

19 Miodrag Markovi, Transport, pedicija, carine i osiguranje, Beogradska poslovnakola, Beograd, 2003, str.144.


18/24

393


nakon sagledavanja podataka iz 2000. godine, kada je uee turizma bilo32,1%, a 2005. godine 28,4%. Vrednost izvoza turistikih usluga nameunarodnom nivou 2005. godine bila je 685 milijardi dolara.20

Godinji porast vrednosti svetskog izvoza turistikih usluga je naroitoizraen tokom poslednjih desetak godina. Ova vrednost je 2005. godineiznosila 685 milijardi dolara, to je znaajno vea vrednost od vrednostidostignute tokom 1998. godine, koja je iznosila priblino 450 milijardi dolara.Procentualni rast iz godine u godinu prikazan je u narednoj tabeli. Na osnovutih podataka zakljuuje se da je dinamika rasta vrednosti svetskog izvozaturistikih usluga, slino kao kada se radilo o transportnim uslugama,neuporedivo vea poslednjih pet godina u odnosu na prethodnu deceniju.

Tabela broj 8: Svetski izvoz turistikih usluga



1990-95 9

1995-00 3

2000-05 7

2003 10

2004 18

Godine

2005 8


Najvei svetski uvoznici i izvoznici turistikih usluga, slino kao i usluaju transportnih usluga, su razvijene zemlje, to se podudara sa podatkomda je sektor usluga najrazvijeniji upravo u kategoriji razvijenih zemalja.Znaajno je svakako ukazati na pojavu Kine kao vodeeg uvoznika i izvoznikakako transportnih, tako i turistikih usluga. Pored toga Rusija se pojavljujesamo kao jedan od vodeih uvoznika turistikih usluga. Podaci naredne dvetabele upravo to i ilustruju.

20 Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 183, (13.III 2007.)


19/24

394


Tabela broj 9: Vodei izvoznici turistikih usluga u svetu




2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 102,0 20,5 14,9 1 -2 13 8

panija 47,7 6,2 7,0 10 24 14 6

Francuska 42,2 6,5 6,2 6 13 11 4

Italija 35,7 5,7 5,2 5 16 13 1

Velika Britanija 30,3 4,5 4,4 7 10 24 7

Kina 29,3 3,4 4,3 13 -15 48 14

Nemaka 29,2 3,9 4,3 9 20 19 6

Turska 18,2 1,6 2,7 19 56 20 14

Austrija 15,6 2,1 2,3 9 24 11 2

Australija 14,9 1,9 2,2 11 21 21 9

Izvor: Internet, WTO,International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 184,(13. III 2007)

Tabela broj 10: Vodei uvoznici turistikih usluga u svetu


Udeo u svetskomuvozu(u %)


2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 73,6 15,1 11,4 2 -1 14

Nemaka 73,0 11,9 11,3 7 23 9

VelikaBritanija

59,5 8,6 9,2 9 15 18

Japan 37,6 7,2 5,8 3 9 32

Francuska 31,2 4,0 4,8 12 20 22

Italija 22,7 3,5 3,5 8 22 -1

Kina 21,8 3,0 3,4 11 -1 26

Kanada 18,3 2,8 2,9 8 14 19

RuskaFederacija

17,8 2,0 2,8 15 14 22

Holandija 16,1 2,8 2,5 6 12 12


Lista najveih izvoznika turistikih usluga slina je listi najveihuvoznika istih. Uoava se i da sa rastom ili opadanjem udela u svetskomizvozu kod ovih zemalja u istom vremenskom periodu dolazi do reakcije u

Nemaka

Nemaka


20/24

395


istom smeru kada je u pitanju njihov udeo u svetskom uvozu turistikihusluga. Najoigledniji primer su kao i u sluaju transportnih usluga, SADsa blagim padom uea u svetskom izvozu 2005. godine 14,9% sa20,5% koliko je iznosilo 2000. godine. U istom periodu zabeleen je i paduea SAD u svetskom uvozu turistikih usluga sa 15,1% iz 2000. godinena 11,4% 2005. godine.21

OSTALE KOMERCIJALNE USLUGE

Pored ove dve ve pomenute grupe usluga transportne i turistike,Svetska trgovinska organizacija je definisala i treu grupu usluga, koja uztransportne i turistike formira sektor komercijalnih usluga. Statistika STO

pored meunarodne trgovine robom prati i meunarodnu trgovinu uslugama.Struktura usluga u prve dve kategorije je samim nazivom objanjena, a sastavtree grupe je prilino raznovrstan. To su sledee usluge: telekomunikacije,kompjuterske i informatike usluge, graevinarstvo, finansijske usluge,osiguranje, profesionalna, marketinka i ostala poslovna podrka, upravljanje,rekreacija i sport.

Prema podacima iz tabele broj 4 uee ostalih komercijalnih usluga kaokategorije u ukupnoj vrednosti komercijalnih usluga bilo je 48,1% 2005.

godine. Uee ove kategorije usluga u komercijalnim uslugama beleiizraen porast i to od 2003. godine. Vrednost izvoza ostalih komercijalnihusluga na medjunarodnom nivou 2005. godine bila je 1160 milijardi dolara.22

Godinji porast vrednosti svetskog izvoza ostalih komercijalnih usluga jenaroito izraen tokom poslednjih desetak godina, kao i u sluaju transportnih ituristikih usluga. Ova vrednost je 2005. godine iznosila 1160 milijardi dolara,to je znaajno vea vrednost od one dostignute tokom 1998. godine, od oko600 milijardi dolara. Procentualni rast iz godine u godinu prikazan je u tabeli 11.Procentualna godinja promena je naroito izraena od 2003. godine.

Najvei svetski uvoznici i izvoznici ostalih komercijalnih usluga, slinokao i u sluaju transportnih i turistikih usluga, su razvijene zemlje, to se

podudara sa podatkom da je sektor usluga najrazvijeniji upravo u kategorijirazvijenih zemalja. I u ovom sluaju SAD predstavljaju glavnog i izvoznika iuvoznika ostalih komercijalnih usluga u svetu.

21 Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 184, (13. III 2007.)

22 Ibid., p. 185.


21/24

396


Uee SAD u izvozu ostalih komercijalnih usluga je u blagom padu 2005.godine 16,3% u odnosu na 19,5% koliko je iznosilo 2000. godine.23 Poredovog primera, moe se uoiti primer Luksemburga koji u sluaju izvoza iuvoza transportnih i turistikih usluga nije bio evidentiran u grupi petnaestnajveih svetskih izvoznika i uvoznika navedenih grupa usluga, a u sluajuostalih komercijalnih usluga belei znaajnu procentnu promenu uea nagodinjem nivou, to se vidi iz podataka tabele broj 12.

Tabela broj 11: Svetski izvoz ostalih komercijalnih usluga



1990-95 10

1995-00 7

2000-05 12

2003 18

2004 18

Godine

2005 11


Tabela broj 12: Vodei izvoznici turistikih usluga u svetu




2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 188,8 19,5 16,3 8 7 12 10

Velika Britanija 127,1 11,7 10,9 10 15 21 0

Nemaka 81,4 6,2 7,0 15 22 13 10

Japan 59,7 5,9 5,1 9 9 27 16Irska 46,1 2,2 4,0 26 44 27 1

Francuska 45,7 4,6 3,9 8 16 6 8

Holandija 45,1 3,7 3,9 13 22 17 7

Indija 43,8 - 3,8 - 19 - -

Italija 42,2 2,9 3,6 17 23 15 27

Luksemburg 33,9 - 2,9 - 26 33 24

Izvor: Internet, WTO,International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, p. 186,(13. III 2007)

23 Ibid., p. 186.

Nemaka


22/24

397


Lista najveih izvoznika ostalih komercijalnih usluga slina je listinajveih uvoznika istih, to moemo zakljuiti na osnovu podataka iz tabele

broj 13.Na osnovu iznetih podataka moe se zakljuiti da sektor usluga sa sve tri

grupe usluga koje ga ine, ostvaruje dinamian rast, naroito u poslednjih petgodina. Ipak, rast je najvie izraen za ostale komercijalne usluge, ije se iuee u svetskom izvozu poveava za najvie procentnih poena. Sledetransportne usluge i prema ostvarenoj vrednosti izvoza, kao i kada se radi o

poveanju uea u svetskom izvozu. Izvesno smanjenje uea u svetskomizvozu postoji samo za grupu turistikih usluga, iako je u poslednjih pet godinadolo do poveanja vrednosti ostvarenog izvoza i za ovu grupu.

LITERATURA1. Mlaen Kovaevi,Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002.

2. Internet, Meunarodna klasifikacija roba i usluga, www.zupat.sv.gov.zu/pds/ser/propisi/zigovi/nica.pdf, (30. III 2007).

3. Internet, WTO,Measuring trade in services, March 2006.

4. OECD,Manual on statistic of international trade in services, OECD, Paris, 2002.

Tabela broj 13: Vodei uvoznici ostalih komercijalnih usluga u svetu


Udeo u svetskomuvozu(u %)


2005 2000 2005 2000-05 2003 2004 2005

SAD 119,4 12,2 11,5 10 7 15 8

Nemaka 84,8 9,3 8,2 8 15 15 4

VelikaBritanija

58,1 5,5 5,6 11 14 20 8

Irska 58,0 4,2 5,6 17 29 19 2

Japan 54,7 7,9 5,3 2 -3 13 3Italija 48,3 4,2 4,6 13 17 11 20

Francuska 45,1 3,9 4,3 13 21 13 8

Holandija 40,5 4,0 3,9 10 16 8 5

Kina 33,0 2,0 3,2 22 26 30 18

panija 32,5 2,7 3,1 14 25 20 6


Nemaka


23/24

398


5. Tomislav Popovi (redaktor), Rezultati Urugvajske runde multilateralnihtrgovinskih pregovora prevod, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 1996.

6. Jelena Kozomara, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Institut za ekonomskudiplomatiju, Beograd, 2005.

7. Internet, WTO, International Trade Statistics, www.wto.org/statis_e/its2006_e/toc_e.htm, (13.III 2007).

8. Internet, FIATA, www.fiata.com/index.php?id=119, (10.III 2007).

9. Miodrag Markovi, Transport, pedicija, carine i osiguranje, Beogradska poslovnakola, Beograd, 2003.

APSTRAKT

Opti sporazum o trgovini uslugama (GATS) predstavlja jedan od najvanijihsporazuma Svetske trgovinske organizacije. Ovaj sporazum je prvi i jedini kojiobuhvata multilateralna pravila o meunarodnoj trgovini uslugama. Sporazum

predstavlja okvir za meunarodnu trgovinu uslugama i pravnu osnovu za reavanjesukobljenih nacionalnih interesa. U poslednje dve decenije je zabeleen bri rasttrgovine uslugama nego trgovine robom. One sada ine vie od dve treine svetskog

bruto domaeg proizvoda. Poto izraz usluge obuhvata iroku skalu nematerijalnih iraznorodnih proizvoda i aktivnosti javlja se sve vea potreba za preciznim,

relevantnim i meunarodno uporedivim statistikim praenjem trgovine uslugama. U poslednjih deset godina je udeo transportnih usluga u meunarodnoj trgovinikomercijalnim uslugama bio ujednaen i iznosio je oko jedne etvrtine.

Ivana POPOVI PETROVI

INTERNATIONAL TRADE IN SERVICES THE ROLE OF

INTERNATIONAL SHIPPING

SUMMARY

During the 20th

century, international trade recorded a faster growth than output,while international merchandise trade grew at a quicker pace than trade in services. Thesector of services or tertiary industry expanded in the last two decades in particular.Although there has been a demand for statistical information on this sector it is a processthat is still under way and due to the nature of services, being different frommerchandises, as well as for the difficulties in separating international services fromdomestic ones the role and significance of this sector has not yet been clearly positioned.There are different ways of classifying merchandises and services on the part of eligible


24/24

399


institutions, while there is an additional problem of innovating services that are offeredas a result of the technological progress. Since this sector has been followed thirty yearsago up to the present times the participation of developed countries has been dominant.However, this sector is a basic economic activity of both of the countries with mid-andlow-level income. The employment statistics points out the significance of this sectorsince more than a half of employees in the world work in it.

With the development of this sector there was noticed a demand to regulate itmultilaterally. The first negotiations during the Uruguay round of talks were initiated

by developed countries, while developing countries showed some reservations. It

resulted in adoption of the General Agreement on Trade in Services as a part of theAnnex I of the Agreement Establishing the World Trade Organization. The field ofservices is subject to continuous progressive liberalisation that is achieved bysuccessive rounds of negotiations. Developing countries were enabled to liberalisetheir services to a lesser extent.

The World Trade Organization considers trade in services in the following way: astrade in transportation services, as travel services and other services. A part oftransportation services include international shipping services whose beginningscoincided with the trade development itself. Today, international shipping includesmerchandise shipping activities in international trade, and apart from the standardservices in transportation, it also includes insurance, merchandise storage and border-crossing activities. In comparison with the two other segments of commercial servicesthe growth of share of transportation services in international trade in commercialservices has been steady and even in the world exports of commercial services.