INFOsistem malog biznisa-Uvod u mali biznis

8/8/2019 INFOsistem malog biznisa-Uvod u mali biznis

1/31

Uvod u mali biznis


2/31

Priroda malog biznisa

Malim biznisom se nastoji ostvariti profitobezbjeujui proizvode koji zadovoljavaju potrebeljudi. Rezultat napora biznisa jesu proizvodi koji imajumaterijalne i nematerijalne karakteristike

obezbjeujui zadovoljenje potreba i benefite.

Kada kupite proizvod, ono to kupujete jeste benefit izadovoljenje potreba koje omoguava proizvod.Mekdonalds (McDonald's) hamburger ili sendvi sa

organskom hranom se kupuje da bi se utolila glad.Pore Kajen (Porsche Cayenne) se kupuje da sezadovolji potreba za transportom i elja da sepredstavi odreeni imid.


3/31

Biznis pojedinci ili institucije koje nastojeostvariti profit obezbjeujui proizvode kojizadovoljavaju potrebe ljudi.

Proizvod Dobro ili usluga sa materijalnim

(vidljivim) i nematerijalnim karakteristikama kojeobezbjeuju zadovoljstvo i benefite.


4/31

ta je sve proizvod?

Veina ljudi povezuje rije proizvod samaterijalnim dobrima automobil, raunar, veknahleba, kaput ili neka druga materijalna stvar.Meutim, proizvod moe biti i usluga, kada ljudi ili

maine proizvode neto od vrednosti za kupce.

Npr. hemijske ienje, razvijanje fotografija,pregled kod doktora, gluma filmske zvezde ilikoarkaki igra.

Proizvod mo

e biti i ideja. Konsultanti i advokati,npr. stvaraju ideje za reavanje problema.


5/31

Cilja biznisa

Primarni cilj svakog biznisa, pa i malog biznisa, jeostvarivanje profita razlike izmeu trokovaproizvodnje i prodaje proizvoda tj. cene koju plaakupac.

Ako kompanija potroi 2 dolara za proizvodnju,finansiranje, promociju i distribuciju proizvoda kojiprodaje za 2,75 dolara, biznis ostvaruje profit od 0,75dolara na svaki prodati proizvod.

Svaki biznis ima pravo da zadr

i i koristi svoje profitepo svom nahoenju u okviru zakonskih ogranienja zato to je profit nagrada za preuzimanje rizika uprocesu obezbjeenja proizvoda.


6/31

Profit

Profit razlika izmeu trokova proizvodnje + prodajeproizvoda i cene proizvoda koju plaa kupac.

Da bi ostvarili profit, pojedinac ili organizacija moraju

posedovati odre

ene ve

tine u planiranju,organizovanju i kontroli aktivnosti malog biznisa, kao iu pronalaenju i razvoju zaposlenih, tako da proizvode

one proizvode koje e kupci kupovati.

Malom biznisu je, takoe, potreban marketing ekspert

u cilju saznanja koji su proizvodi potrebni kupcima,kako bi se proizvodili ti proizvodi, kako bi se odredila

cena istih i kako bi se preduzele aktivnosti na njihovojpromociji i distribuciji.


7/31

Pored toga, malom biznisu su potrebni finansijskiresursi i vetine u finansiranju, odravanju iirenju svojih aktivnosti.

Ostali izazovi koji se postavljaju pred ljudima u

malom biznisu su potovanje zakona, poslovanjena etiki i drutveno odgovoran nain, kao iprilagoavanje ekonomskim, tehnolokim i

dru

tvenim promenama.


8/31

Izvor kapitala za mali biznis

Sopstvena sredstva.

Kratkoroni zajmovi.

Hipotekarni zajam.

Novana podrka drave, vlade, ministarstva ililokalne uprave.

Domai i strani dobavljai povoljni uslovi

plaanja.

Partnerstvo zajednika ulaganja.

Pozajmica od prijatelja ili porodice.


9/31

U cilju ostvarenja i odranja profitabilnosti, malibiznis mora proizvoditi kvalitetne proizvode,poslovati efikasno, biti drutveno odgovoran ipotovati principe etike u poslovanju sa kupcima,

zaposlenima, investitorima, dravnim organima idrutvom.

Sobzirom da ovi subjekti imaju interes zauspenost i rezultate poslovanja biznisa, ponekad

se nazivaju stejkholderima biznisa.


10/31


11/31

U centru slike su vlasnici, zaposleni i kupci;

spoljanji krug sadri primarne biznis aktivnosti

menadment, marketing i finansije.

Vlasnici obezbjeuju resurse novac ili kredit da

bi zapoeli biznis. Zaposleni su odgovorni za radkoji se odvija u okviru biznisa. Vlasnici upravljaju

samim biznisom ili zapoljavaju ljude koji erealizovati ove zadatke.

Npr. predsednik General Motorsa nije vlasnik, ve

zaposleni koji je odgovoran za upravljanje svimzaposlenima na nain da se ostvaruje profit za

investitore, koji su stvarni vlasnici.


12/31

Konano, i najvanije, glavna uloga biznisa jestezadovoljenje potreba kupaca. Ljudi i sile koje suvan kontrole organizacije pravne i regulatornesile, ekonomija, konkurencija, tehnologija, kao i

etika i drutvena odgovornost sve imaju uticajana dnevno poslovanje biznisa.


13/31

Ciljevi malog biznisa

Ostvarivanje maksimalnog profita (dobiti);

Ostvarivanje maksimalne profitne stope (stope

dobiti); Maksimalno mogui i ekonomski racionalan rast i

razvoj preduzea;

Poveanje vrednosti preduzea (bogatstvavlasnika preduzea).


14/31

Najuspeniji preduzetnici


15/31

Bil Gejts

Prvi na listi je Bil Gejts (53), ovek koji je bio

najbogatiji na svetu od 1995. pa sve do 2007.godine, kada je na jednu godinu izgubio titulu odVorena Bafeta.

Gejts je bio jedan od osnivaa Majkrosofta pre

35 godina, ali je 2007. godine napustio kompaniju.

Student Harvarda, bez diplome, koji je davnoobeao kompjuter na svakom stolu, u svakojkui, sada je vie zainteresovan za humanitarne

akcije koje ostvaruje preko fondacije sa suprugomMelindom. Sa njom i troje dece ivi u velelepnojkui, pored jezera Vaington.


16/31

Voren Bafet

Drugo mesto zauzima Voren Bafet (78), teak 37milijardi i vrlo zanimljiva linost. Sin je politiara ibrokera iz Omahe (drava Nebraska), ali je poeoda radi ve sa 11 godina, kada je platio i prvi porez.

Vlasnik je investicionog fonda Berkir Hetavej(Berkshire-Hathaway) i zbog sposobnosti dapredvidi berzanske trendove dobio je nadimakProrok iz Omahe.

Godinama unazad najavljuje da e, posle svoje

smrti, sve to ima biti podeljeno u dobrotvornesvrhe.


17/31

Karlos Slim Helu

Trei je Meksikanac Karlos Slim Helu (69),vredan 37 milijardi dolara.

U julu 2007. godine, ovaj meksiki industrijalac,sin libanskog emigranta koji se bavi

komunikacijama, najvie beinom telefonijom,stigao je do ela liste, ali je godinu, ipak, zavriona treem mestu, da bi se tokom 2008. godinepopeo na drugo mjesto.


18/31

Lorens Elison

Suosniva softverskog giganta, Orakl (Oracle),Lorens Elison (64), je etvrti na listi sa 22,5milijardi dolara.

U posljednjih 4 godine, njegova kompanije je

obavila 49 akvizicija (merderi), irei se na svimpoljima kako bi zadrala konkurentnost na tritu.Sam Lorens (Lari) Elison je rodom iz ikaga, gdeje studirao fiziku ali nikada nije diplomirao.

Kompaniju Orakl je osnovao 1977. godine, a

kompanija je poela da se kotira na berzi 1986.godine, jedan dan pre nego to je to uinioMajkrosoft.


19/31

Ingvar Kamprad

Peto mesto zauzima osniva vedskog lancaprodavnica namjetaja, IKEA, Ingvar Kamprad (83),

sa 22 milijarde dolara. Ingvar Kamprad se jo kaotinejder bavio biznisom, prodajui ibice, ribu,olovke, estitke i sline sitnice.

Nametaj je poeo da prodaje 1947. godine, a prvuprodavnicu IKEA je otvorio 1958. godine (ime IKEAsadri inicijale njegovog imena, kao i prva slovaimena farme i sela gde je odrastao). Penzionisaose 1986. godine, mada i dalje radi u kompaniji kao

savetnik.

Kompanija IKEA je danas prisutna u 36 zemalja iprodaje vie od 9.000 artikala.


20/31

DOBRE STRANE MALOG BIZNISA

Primamljivost i dostupnost.

Trina prilagodljivost.

Inovativnost i motivacija.

Mogunost zapoljavanja.

Mogunost samozapoljavanja.

Kooperativnost s velikim.

Vea uinkovitost.

Psiholoke pogodnosti.


21/31

LO E STRANE MALOG BIZNISA

Mogunost propasti.

Nedostatnost kapitala, informacija i strunosti.

Psiholoke neugodnosti.

Preduzetnika etika.

Nie plate.

Kompjuterska nepismenost.

Vii rizik.

Kratkoroni ciljevi.

Radno intenzivni.


22/31

MALI BIZNIS PREMA UKUPNOM BROJUAPOSLENIH

SAD: do 1500 zaposlenih; raunarska industrija.do 1000; prehrambena industrija, proizvodnjasportske opreme do 500 zaposlenih.

Austrija, Belgija, Holandija i Velika Britanija: do

100 zaposlenih. Francuska: do 500 zaposlenih.

Japan: prema grani delatnosti: od 50 do 300zaposlenih.

vedska:200 zaposlenih.

vajcarska: male kompanije do 49 zaposlenih -srednje kompanije do 499 zaposlenih i velikekompanije vie od 500 zaposlenih.


23/31

MALI BIZNIS U SVETSKIM RAZMERAMA

Austrija: uestvovanje malih kompanija u ukupnombroju kompanija (bez onih iz podruja poljoprivrede)je 99%, osiguravaju 55% radnih mesta i ostvaruju50% ukupnog drutvenog proizvoda.

Belgija: male kompanije predstavljaju 98% svihkompanija, od ega je 85% onih s manje od 10zaposlenih.

Francuska: male kompanije do 500 zaposlenih ine99,9% svih kompanija, radno angauju 66,8% svih

zaposlenih, ostvaruju 53,6% dru

tvenoga proizvoda,a u ukupnim investicijama uestvuju sa 55,1%.


24/31

MALI BIZNIS U SVETSKIMRAZMERAMA

Holandija: male kompanije ukupnom brojuuestvuju sa 98,5%, od ega je njih 90% sa manje

od 10 zaposlenih, ostvaruju treinu

nacionalnog dohotka i radno angauju 37%

radnika. vajcarska: male kompanije do 49

zaposlenih uestvuju sa 97,1% u ukupnom brojukompanija


25/31

MALI BIZNIS U SVETSKIMRAZMERAMA

SAD: male kompanije do 10 zaposlenih

uestvuju sa 88,9% u ukupnom broju kompanija , onekoje imaju 20 zaposlenih sa 91,3%, do 100

zaposlenih sa 99,1%, a kompanije do 500

zaposlenih sa 99,8%.


26/31

Znaaj preduzetnitva u svetu

Malo i srednje preduzetnitvo je kljuni znakrastue ekonomije. Ono je pravi pokreta razvoja,

ideja, inovacija i napretka za svoje finansijere izaposlene.

Mali preduzetnici su osnova evropske ekonomije.Oni su kljuni izvor zapoljavanja i plodno tlo za

poslovne ideje.


27/31

Znaajni podaci

U Evropskoj zajednici: egzistira 18 miliona malih i srednjih preduzea, to

je 99,8 % svih privrednih subjekata.

9 od 10 privreddnih subjekata zapoljava manje od

10 radnika, a meu njima je 50% one man/woman

band.

zapoljavaju 66% svih zaposlenih, odnosno 117miliona osoba;

ostvaruju 56% ukupnoga prihoda;

svake godine se registruje 2 miliona novihpreduzea.

sveke godine se zatvori 1,6 do 1,8 milionapreduzea, to je 9-10% ukupnog broja subjekata.


28/31

Ameriki san

Posluje gotovo 25 miliona malih i srednjihpreduzea.

Glavni su izvor novih radnih mesta, zapoljavaju75% ukupne radne snage.

zasluni su za 55% svih inovacija

ostvaruju 47% svih prihoda SAD ekonomije

predstavljaju udeo od 96% amerikih izvoznika


29/31

Pozitivne strane malog biznisa

Poveavaju konkurenciju, a time i efikasnost celeprivrede.

Pokreta su novih radnih mesta i restruktuiranjaprivrede.

Omoguavaju zadovoljenje preduzetnikih pobuda

te poveavaju socijalnu i ekonomsku mobilnoststanovnitva.

Predstavlja znaajno sredstvo tehnolokog

razvoja. Sastavni su deo mree oko velikih preduzea, te

utiu na gobalne promene u nacionalnoj privredi.


30/31

Pitanja za diskusiju

Cilj malog biznisa?

ta je neophodno da bi se ostvario profit?

Stejkholderi u malom biznisu?

Da li posedujete preduzetniki gen? Zato se ugledati na one koji su najbolji?

ta treba uiniti da biste bili razliiti i drugaiji uodnosu na druge?


31/31

Documents

INFOsistem malog biznisa-Uvod u mali biznis