1. Deo

1. Šumpeterova teorija- radi se o autoru čiji se radovi često koriste u izvornom ili modifikovanom obliku kod razmatranja tehnološkog razvoja. Šumpeter je tretirao procese ekonomske evolucije kao posledice inovacija. Prema šumpeteru proces tehnološke promene iskazuje se preko inovacija i to uvođenjem novih proizvoda,uvođenjem novih metoda proizvodnje,otvaranjem novih tržišta, realizacijom nove organizacije proizvodnje.Bitna obeležja ove teorije su: ,neravnomerni nastanak tehnoloških inovacija,znacaj preduyetnika u ekonomskom razvoju ,stimulativno dejstvo uspeha pionira novih tehnologija na ostale čime raste broj preduzetnoka i samih inovacija,pad cena pod uticajem rasta ponude novih proizvoda na tržištu što dovodi do smanjenetražnje za sredstvima za proizvodnju,period apsorpsije tehnološkog progresa odvija se najčešće u vreme depresija jer stara preduzeća usled konkurentskog pritiska modernizuju svoju proizvodnju.Prema šumpeteru postoje 3 tipa ciklusa u neokapitalističkom razvoju. - Dugoročni-proces nastajanja i apsorpsije radikalnih inovacija - Srednjoročni ( u trajanju od 8-10 god.) - Kratkoročni ( u trajanju od oko 40 meseci).

2. Neoklasična teorija rasta- u okviru ove grupe teorijskih razmatranja čiji su najznačajniji predstavnici bili, Abramovic,Denison,i Solou, ostvaren je značajan napredak u razmatranju problema uticaja tehnike i tenologije na ekonomski rast.Na osnovu empirijskih ispitivanja i teorijske elaboracije, utvrdjeno je da na ekonomswki rast, pored tradicionalnih faktora uticu i tzv. nekonvencionalni faktori. Ti nekonvencionalni faktori su se u konkretnim analizama pojavili kao neobjesnjeni deo uformi reziduala. Sta redizdual hipoteticki obuhvata? Prema teoriji to su: ,najbolja alokacija resursa u vremenu ,najbolji kvalitet resursa ,razni oblici inovacija.

3. Nova teorija rasta- ova teorija naglasava prvenstvenu ulogu ulaganja u R&D i ljudske resurse, i argumentuje tezu da je tehnologija deo ekonomskog sistema i da je ekonomski rast rezultat tehnoloske promene.Prema novoj teoriji rasta tehnoloske inovacije imaju rastuce prinose tokom vremena, za razliku od konvencionalnog investiranja u fabrike i postrojenja, sto ima opadajuce prinose tokom vremena. Nova teorija rasta kaze da investicije cine tehnologije vrednijim, i obrnuto. Savremena svetska privreda se vise temelji na idejama nego na objektima i vise na nematerijalnom nego na materijalnom.

4. Nova tehno-ekonomska paradigma- poslednje decenije 20 veka mogu se oznaciti kao period tehnološke revolucije u domenu kompleksa aktivnosti na relaciji nauka-znanje-informacija. Novi privredni i drustveni kontekst oznacava se i kao društvo znanja ili digitalna ekonomija. Faze tehnoloske revolucije su:

- I faza ( sredina 1980-ih) karakterise uticaj mikroprocesorske tehnologije na racunarsku delatnost i komunikacije.

- II faza (pocetak 1990-ih) karakterise porast znacajnih mreznih tehnologija za poslovnu,obrazovnu i zabavnu aktivnost.

1

- III faza (od sredine 1990-ih na ovamo) eksplozivni rast interneta, koji menja model razumevanja informacione delatnosti i poslovne aktivnosti. Dakle poslovnu aktivnost na pocetku XXI veka karakterisu nematerijalni i nevidljivi resursi ili imovina, za razliku od predhodnog razdoblja u kome je vidljiva ili fizicka imovina bila osnovni predmet aktivnosti u tehnoloskoj I inovacionoj oblasti.

5. Nove tehnologije i visoke tehnologije- postojece kompanije u razvijenim privredama trose najmanje 5% svog prihoda za razvoj novih tehnologija a nove kompanije ulazu I znatno vise. Kao oslonac nove tehno-ekonomske paradigme (TEP), nove tehnologije i visoke tenologije, podrazumevaju vrhunski proizvod stvoren:- povecanim i specificno strukturisanim ulaganjem u NIR- intezivnim interaktivnim vezama nauke i privrede, i- celovitim razvojem naucno-istrazivackog kompleksa i inovacione aktivnosti.

6. Karakteristike novih – visokih tehnologija- ,visoka rastuća stopa ,akumulativnosti,elasticnost traznje po dohodku,fleksibilnost reprodukcionih sistema i procesa ,mala I opadajuća stopa ,energetske I resursne intenzivnosti,stetnih efekata na prirodno i drustveno okruzenje ,osetljivost na krize i efekte kriza u okruzenju. Osnovni rezultati primene novih tehnologija su:podizanje kvaliteta i funkcionalnosti proizvoda I usluga ,povecanje pouzdanosti i efikasnosti sistema ,visoka dodatna vrednost,visoka stopa rastaStavovi o uspesnosti u oblasti novih tehnologija mogu se grupisati u okviru sledecih 6 tema: biznis focus, prilagodljivost, organizaciona kohezija, preduzetnicka kultura, osecaj za integritet, top menadzment punog obima.

7. Specificna podrucja UNTI- su:,menadzment istrazivanja i razvoja ,menadzment razvoja novih proizvoda ,menadzment operacija i proizvodnje ,tehnoloska strategija ,tehnoloska saradnja,process komercijalizacije.

8. Opsta podrucja UNTI- su: kompleksnost,rizik ,ucenje ,kreativnost ,znanje.Nove tehnologije i inovacije – resurs od najviseg znacaja za postizanje, odrzanje i razvoj konkurentskih prednosti. Konkurentska prednost ima: relativnu dimenziju ,apsolutnu dimenziju.

2. Deo

8. Reinzinjering i organizacione promene- do reinzinjeringa dolazi zbog: promenjljivosti poslovnog okruzenja ( ponasanje potrosaca,konkurencija…) ,promene u tehnologiji ( izrazite,turbolentne,sa visokim stepenom neizvesnosti).Postoje razlicite def. reinzinjeriga pri cemu je osnovno da:a) podrazumeva potrebu da se pocne od pocetka i da se promene koje zadiru u sustinu organizacije i njenog funkcionisanja osmisle i sprovedu.b) Neophodno je sustinski preispitati sve aspekte organizacijec) Stavlja se naglasak na poslovne procese.

2

9. Modeli rada- Do 1970 dominantan model rada bio je tejloristicki koga karakterise tipmasovne proizvodnje. Posle 1970 ovaj model je ugrozen kombinacijom tehnoloskih i trzisnih promena, naziva se psfordisticki, i karaktrise se masovnim marketingom.

10. Model 7 S- razvijen krajem 1790-ih god. , nastao na osnovu poznate studije “ U traganju za savrsenstvom” , ovaj model se naziva i MekKinzijevim modelom. Obuhvata 7 kljucnih domena neophodnih u odvijanju aktivnosti upravljanja preduzecem: vestina, osoblje, vrhunski ciljevi, stil, sistemi, stategija, struktura. Ovaj model se cesto koristi za uporednu analizu menadzmenta americkih i japanskih firmi.

11. Integralni model poslovanja- obuhvata 4 kljucna domena neophodna u odvijanju aktivnosti upravljanja preduzecem:- u domenu strategije: uspostavljanje strateske vizije okrenute trzistu i potrosacima- u domenu ljudi: organizacija, motivacija…- u domenu tehnologije: primena odgovarajuce tehnlogije- u domenu poslovnih procesa: ponovno preispitivanje poslovnih podrucja.

12. Deskriptivni model- obuhvata 4 kljucna domena neophodna u odvijanju aktivnosti upravljanja preduzecem:Kultura: zajednicke vrednosti, iskustva…Procesi: sled aktivnosti koje ispunjavaju potrebe internih i eksternih korisnikaStruktura: radi definisanja komunikacije unutar organizacijeTehnologija: uloga u nastanku, transferu i upravljanju informacijama.

13. Model inovativne organizacije- kao kljucni i zajednicki domen neophodan u odvijanju aktivnosti upravljanja preduzecem pojavlju je se tehnologija. Stopa po kojoj ce preduzece uvoditi novu tehnologiju zavisi od 2 faktora:SUIT=f (KOG,IO)1) specificnost konkurentskog okruzenja u grani (KOG) kojoj pripada preduzece-KOG je pod uticajem ekonomskih i drustvenih faktora2) stepena inovativnosti organizacije (IO)- IO je pod uticajem stepena razvijenosti inovativne organizacijeInovativna organizacija podrazumeva:

- otvorenost ka promenama i inovacijama- uspesno upravljanje promenama uz ostvarivanje efektivnosti- uspesno apsorbovanje promena uz visok stepen efikasnosti- fleksibilnost u svim domenima organizacije.

14. Uporedni pregled modela upravljanja- svako poredjenje menadzment modela polazi od STRATEGIJE kao kriticnog domena organiza cije preduzeca. Prema recima Takea Fudzisave (osnivaca Honda motorsa ) japanski i americki menadzment su isti u 95 %, a razliciti svega 5% , ali tih 5% znacajno opredeljuju menadzment modele. U razmatranje se uzimaju 3 teorije menadzment

3

sistema: japanska teorija,americka i evropska teorija, pri cemu je istrazivanjima identifikovana i tzv. teorija Z, koja se moze naci u nekim americkim kompanijama.

15. Japanska teorija- zasniva se na 4 osnovne kategorije: dugorocni rast, integrisanost, konsenzus, kvalitet.Vecina japanskih kompanija:zaposljava svoje kljucne ljude dozivotno,rotira ih kroz razne f-je,unapredjuje ih veoma sporo I to uglavnom prema starosti,dodeljuje odgovornost grupi a redje pojedincima. Sve to omogucava japanskim kompanijama da: svoje ljude tretiraju kao kompletne licnosti, da izgrade poverenje koje olaksava odlucivanje,da kontrolisu zaposlene na indirektan nacin.

16. Americka teorija- zasniva se na 4 osnovne kategorije: konkurencija ,profitna orjentisanost,individualizam, profesionalizam. Vecina Americkih kompanija: daje ugovore o zaposljavanju, malo se bavi kompletnom licnoscu, razvija individualnu odgovornost.

17. Teorija Z- ovakav tip kompanija se karakterise sledecim osobinama: dozivotno zaposlenje, sporije stope za napredovanje zaposlenih, manje formalan sistem kontrole, vise brige za kompletnu licnost.

18. Evropska teorija- karakterise se jedinstvom i diverzifikovanoscu. Glavne karakteristikeevropskog upravljackog iskustva: orjentisanost na ljude, pregovaranje, diverzifikacija, delovanje izmedju ekstrema.Glavni podtipovi evropskog menadzmenta su: latinski,anglosasksonski,nemacki tip.

19. Znacenje tehnologije- prema siroj def. tehnologija obuhvata vestinu, znanje, i sposobnost da se prave, koriste i izradjuju stvrari, tj. tehnologija podrazumeva: metode koje se koriste za trzisne i vantrzisne aktivnosti ,prirodu i karakteristike onoga sto se proizvodi ,nacine na koje se sve moze proizvesti. Moze se reci da tehnologija obuhvata sve napore i odnos coveka prema prirodi i drustvu.Tehnologija obuhvata sredstva, nacine i orudja koja su rezultat svesnog covekovog napora da opstane i zadovolji ostale svoje potrebe.

20. Tehnologija kao objekat upravljanja- u cilju sto tacnijeg definisanja pojmova tehnologija i upravljanje tehnologijom u preduzecu, tehnologiju treba posmatrati kroz 3 oblasti:tehnologija proizvoda, tehnologija procesa, Informacione tehnologije.

21. Tehnologija proizvoda- elementi tehnologije proizvoda su: planiranje proizvoda- zapocinje identifikacijom potreba potrosaca, utvrdjivanjem svojstva proizvoda koji ce zadovoljiti potrebe potrosaca.Inzinjering proizvoda- zavisi od konstrukcije i tehnologije izrade proizvodaprimenjeni inzinjering- unapredjenje prodaje,zadovoljenje potreba kupaca..inzinjering usluga na terenu i servisa- odrzavanje, popravka, serviseranje proizv.

22. Tehnologija procesa- elementi tehnologije procesa su: materijali, proizvodni sistem, kontrola kvaliteta, oprema i alati, odrzavanje, transport materiala.

4

23. Tipovi tehnologije- se u okviru menedzmenta mogu tumaciti kao: Makro fenomen- tehnologija se posmatra kao projektovana celina koja podrazumeva sbe potencijale moguce primene. Mikro fenomen – tehnologija se posmatra kroz specificne oblike njene primene u praksi. Po tipu koriscenih resursa razlikuju se: IT informacione tehnologije ,TPT tradicionalne proizvodne tehnologije ,SPT savremene proizvodne tehnologije. Informacione tehnologije ( IT) – postoje 2 pravca IT-a ,analiza tehnickih karakteristika – koja ukazuje da su hardver i softver medjusobno zamenjljivi ,analiza ekonomskih karakteristika – koja istice 3 kljucne karakteristike inform.:njihovu nedeljivost u primeni, potpunu heterogenost, zavisnost od celine i konteksta u kome se nalaze. Komponente tehnologije – svaka tehnol. sadrzi 3 nezavisne medjusobno uslovljene i podjednako znacajne komponente: hardver, softver, brejnver.

24. Tehnoloski paket i 10 tehnoloskih komponenti- Osnovne komponente structure tehnologije mogu se svesti na tehnoloski paket koji moze postati predmet tehnoloskog transfera. Tehnoloski paket cine: tehnoloski know-how, oprema,material, covekov rad, gradjevinski objekti, energija, organizacija, upravljanje, mere i sredstva zastite zivotne sredine, proizvodi. Odnos tenologije i tehnoloskog know – how- preme def. tehnoloski know- how predstavlja znanja iskustva i tehnicke vestine koje se mogu primeniti u industriji. Moze biti: zasticen ili nezasticen. Moguca su 2 oblika tehnoloskog know-how:,prenos putem licenci industrijske svojine, prenos putem licenci know-how. Odnos tehnologije i opreme- jedna tehnologija – alternativna oprema,jedna masina – razlicite tehnologije ,jedna tehnologija – odredjena oprema. Odnos tehnologije i materijala- jedna tehnologija – alternativni material,jedna vrsta materijala – razlicite tehnologije. Odnos tehnologije i covekovog rada- covekov rad odgovarajucih kvantitativnih i kvalitativnih svojstava kao neophodna karika u lancu,obuka radnika za rad sa novom tehnologijom. Tehnologija i gradjevinski materijali- znacaj sifre lokacije u koje se smesta odgovarajuca tehnologija,zemljiste kao relevantni faktor. Tehnologija i energija- tzv. procesna energija kao ulazni element ,energetske tehnologije ,energija kao predmet obrade, ulazna sirovina ili azlazni proizvod. Tehnologija i organizacija / upravljanje- izbor optimalne organizacije i upravljanja za odgovarajucu tehnologiju,efikasnost tehnologije kao f-ja nivoa i kvaliteta organizacije preduzeca. Tehnologija i mere zastite okruzenja- neke tehnologije kao nezeljene efekte u primeni izazivaju zagadjenje radne i zivotne sredine,pojam cistih i prljavih tehnologija. Tehnologija i proizvodi / usluge-Odredjeni proizvod – razlicite alternativne tehnologije.

25. Fragmentacija tehnologije- obzirom da se upravljanju tehnologijom u preduzecu najcesece pristupa celovito, svaki oblik fragmentacije se moze smatrati nepovoljnim, ili cak izrazito stetnim. Fragmentacija tehnologije se javlja: okviru transfera tehnologije- ukoliko se transfer odvija uz nedovoljno prisustvo svih komponenti tehnoloskog paketa, kada se izolovano posmatra f-ja upravljanja tehnologijom od ostalih f-ja u preduzecu kada se 3 kljucna podrucja tehnologije- tenologija procesa, tenologija proizvoda i informaciona tenologija odvojeno posmatraju u organizacionom pogledu. Posebno je izrazena potreba integrisanosti f-je upravljanja tehnologijom sa ostalim funkcijama u preduzecu.

5

26. Covek i tehnologija- znacaj i uloga coveka u ovom kompleksnom sistemu su primarni.Covek je taj koji inicira naucno istrazivacki rad, sprovodi ga, primenjuje rezultate, stvara nove tehnologije.

27. Drustvo i tehnologija- razvoj tehnologije preko odgovarajuceg ekonomskog napretka uslovljava i drustveni napredak: povecanje dohodka po stanovniku, void ka rastu tehnoloskih dostignuca,visi dohodak obezbedjuje tehnoloski napredak sa novim poboljsanim proizvodima, uz rast dohotka, i ,visi dohodak uz stalnu stednju dovodi do vece stednje po stanovniku.

28. Pravilo 3L – je problem kvalifikovanosti kadrova I znacaj permanentnog obrazovanja3L questions- long life learning. Problem zaposlenosti se vezuje za odluku o novim tehnologijama i za opredeljenje za odredjenu tehnologiju. Uspesna primena nove tehnologije iziskuje stvaranje uslova za brzo usvajanje – pre svega odgovarajuca kvalifikovanost kadrova kao kriticni factor.

29. Pokazatelj produktivnosti rada- produktivnost rada = ukupni proizvod / ulozeni rad.Moze se primetiti trend njegovog stalnog rasta, s obzirom na sve nize zahteve za potrebnim ljudskim radom po jedinici proizvod. Ovo je posledica uvodjenja NT koja: smanjuje potrebu za ulaganje covekovog rada, zamenjuje ulaganje neposrednog ljudskog radakoriscenjem ljudskih resursa. Pri tom su promene u privredi istovremeno i podsticaj i ogranicenje za razvoj preduzeca prema novoj tehnologiji.

3.Deo

30. Upravljanje tehnologijom i produktivnosti- tehnoloski napredak se zasniva na intenzivnoj inovacijskoj aktivnosti a ostvaruje se putem transfera tehnologije. Jedan od osnovnih rezultata tehnoloskog napretka je porast produktivnosti svih angazovanih resursa, a glavni faktori ocene uspesnosti preduzeca su produktivnost i kvalitet.

31. Aspekt efikasnossti i efektivnosti- aspekt efikasnosti je odnos izmedju upotreebljenjih resursa i ostvarene proizvodnje. Aspekt efektivnosti – ukupna prizvodnja sa aspekta krajnjeg korisnika kupca proizvoda na trzistu.

32. Nove tehnologije i produktivnosti: matrica ciljeva- jedna od metoda za analizu uticaja tehnologije na uspesnost firme je i matrica ciljeva koje se primenjuje za ocenu produktivnosti u organizaciji nakon uvodjenja nove tehnologije. Koriscenje ovakve matrice u preduzecu u jednakim vremenskim razdobljima omogucava menadzmentu preduzeca da uvidi promene koje su nastupile nakon uvodjenja NT.

33. Tri pristupa promenama i razvoju organizacije- to su: strukturni- struktura u organizaciji na prvom mestu ,tehnoloski- zahtevi tehnologije na prvom mestu ,ljudski ( humani ) – promena ponasanja ljudi na prvom mestu U okviru razmatranja odnosa tehnologije i organizacije dugo je bio prisutan tehnoloski determinizam koji je lagano prerastao kroz vreme u tzv. meki determinizam koji se zasniva na svestranijem integrativnom sagledavanju tehnologije.

6

34. Koncepti human relations, teorija motivacije Masloua, Mcgregorova teorija X, likerova ideja- human relations- uticaj ljudskog faktora na delovanje organizacije postaju akademska disciplina krajem1920-ih god.teorija motivacije masloua- postala je osnova za organizacionu analizu i studije motivacije radnika, i uvela pojam koncept hijerarhije potreba.rad humana strana preduzeca mcgregora- koji je izvrsio suocavanje dotadasnjih postavki, oznacavajuci ih kao teorija x – koji cine skup vrednosti uslovljen negativnim, bezlicnim pristupom ljudima i organizaciji sa predlozenom teorijom y- koju cini skup vrednosti uslovljen pozitivnim pristupom ljudima i organizaciji.likerova teorija o drustvenim organizmima- radnim grupama kao osnovnim elementima organizacjije dalje razvije teoriju Y sagledavanjem organizacije kao humanisticke socijalne strukture.

35. Tehnologija i organizaciona struktura. Organizaciona struktura preduzeca je deo infra strukture ili mreze nematerijalnih sistema za podrsku u okviru koje deluju tehnicki sistemi- primena NT u organizaciji uslovljavaju sledece promene: javljaju se plice organizacije, stvaraju se multifunkcijalni timovi koji ce planirati i upravljati promenama, veca fleksibilnost medju timovima i unutar njih.

36. Tipovi organizacione strukture. 3 osnovna tipa:- funkcionalni – hijerarhijska struktura zasnovana na jednoj funkciji ili disciplini- projektni – potreba da se odredjeni zadatak zavrsi u odredjeno vreme- matricni – ljudi u organizaciji pripadaju funkcionalnoj hijerarhijiU praksi se javljaju sledeci tipovi: projektno –matricni, balansirani matriucni, funkcion.-matricni.

37. Pojam tehnoloske inteligencije, inovacije,inovativnosti i procesa inovacije. Tehnoloska inteligencija – radi se o specijalnom obliku konkurentske inteligencije i faktoru uspesnog upravljanja. Ona predstavlja prikupljanje,analizu i primenu javno dostupnih informacija o eksternim karakteristikama tehnologije. Inovacije se odnose na promene u tehnologiji a inovativnost je svojstvo jedinice koja se bavi usvajenjem nove ideje. Proces inovacije se vezuje za povezivanje tehnoloske mogucnosti sa potrebama trzista.

38. Karakteristike modela inovativne organizacije. - vizija o kompaniji kao celini, okrenutost ka kupcima i trzistu, oslanjanje na tehnologiju, plitke organizacione strukture, pozitivni odnos prema upravljanju promenama,

39. Sedam faza u rastu organizacije. novi preduzetnicki poduhvat – period uspostavljanja novog posla i projekta mreze, ekspanzija – nastupa naglo i uslovljava veoma brz rast i razvoj prodaje, profesionalizacija i integracija – najkriticnija faza koju odlikuje prelazak na novi rezim organizacije rada, konsolidacija – desava se u trenutku kada se javi potreba za unapredjenjem organizacione kulture, diversifikacija – znacajna faza ciklusa u kojoj se vrsi obogacivanje prvobitnog posla, opadanje-revitalizacija – javlja sae zbog starenja, odsustva novih ideja zaokreta ili propadanja.

7

40. Konsolidacija razvojem organizacione kulture. Obuhvata: akcije unapredjenja organizacione kulture, razvoj inovativne organizacione kulture, podsticanje profitabilnih promena u organizaciji.

41. Procedura promene organizacione strukture. Ima 8 koraka:pripremno obrazovanje, opravdanje troskova i privrzenost zadacima, formiranje upravno izvrsnog odbora za vodjenje projekta, izbor operativnog rukovodioca projekta, formiranje projektnog tima izvrsilaca, obezbedjivanje profesionalnog vodjenja, aktivnost na sirem obrazovanju cutljive vecine, ostvarenje pilot projekta.

42. Ciljevi upravljanja tehnologijom u preduzecu. Krajni ciljevi su dualni i usmereni na: ostvarenje efikasnosti tehnologije – podsticanje sto vecih rezultata uz sto manja ulaganja, ostvarivanje efektivnosti tehnologije – nastojanje da prisutna tehnologija bude delotvorna u smislu zadovoljenja potrebe kupaca.

43. Dualnost upravljanja tehnologijom. Moze se izraziti kroz: stratesko upravljanje tehnologijom – tezi se ostvarenju vece efektivnosti tehnologije, operativno upravljanje tehnologijom – tezi se ostvarenju vece efikasnosti tehnologije.

44. Stratesko i operativno upravljanje tehnologijom. Stratesko upravljanje govori o dugorocnim promenama i kriticnim pravcima koje preduzece treba da usvoji, operativno upravljanje govori o obezbedjivanju sigurnosti delovanja sistema i ostvarenju ciljeva efikasnosti.

45. Stratesko podrucije poslovanja. Pomaze menadzmentu preduzeca da donese tri vazne odluke: u kojem SBA ce firma poslovati u buducnosti, kakvu konkurentsku poziciju ce firma zauzeti u svakom SBA u kom se nadje, kakvu konkurentsku strategiju firma treba da sledi da bi ostvarila tu poziciju.

4.Deo

46. Tri generacije modela upravljanja istrazivanjem i razvojem. I generacija-nekadasnja praksa R&D funkcije(tokom 50-tih i 60-tih godina proslog veka): a)potpuna izolovanost, b)dobro materijalno obezbedjenje, c)odvojenost od tekucih problema organizacije. II generacija-primenjuje se poslednjih decenija i karakterise znacajnijom vezom izmedju R&D funkcije i svih aktivnosti u preduzecu,uvazavajuci:a)projektni karakter,b)detaljnije sagledavanje prednosti i nedostataka, c)ispitivanje cost-benefit svakog individualnog projekta. III generacija-bliska povezanost i utkanost R&D funkcije u sva strateska opredeljenja razvoja preduzeca.Najuspesniji model ove generacije je matricni model projektnog organizovanja.

47. Kvantitativno sagledavanje tehnoloskih promena. Inovacijske aktivnosti teku u dva smera: odozgo-nadole(proizvodnja-R&D), odozdo-nagore(R&D-proizvodnja). Nacini kvantitativnog sagledavanja: merenjem inputa u inovacioni proces(merenjem R&D troskova,izdvojenih sredstava za R&D-u odnosu na ukupne iznose za celo preduzece), merenjem autputa R&D( pracenjem broja invencija zasticenih patentom.), neposrednim merenjem autputa inovativnog procesa.

8

48. Evolutivne i radikalne inovacije. Inovacije ne cine vise izolovane pojave vec kontinuirani, dinamicki procesi. Radikalne inovacije : prekidaju kontinuirani inovativni tok preduzeca i namecu potrebu za novim tehnoloskim procesima.Nove okolnosti koje ove inovacije izazivaju predstavljaju novu tehnolosku paradigmu. Evolutivne inovacije:predstavljaju kumulativno nadogradjivanjeznanja i iskustava u jednoj oblasti.

49. Tehnoloske trajektorije. Opisuju pravac kojim se tehnologija razvija u vremenu i odnose se na postupne promene,koje nastaju usled kontinualnih,marginalnih poboljsanja,pri cemu prirodne trajektorije preduzeca odrazavaju kumulativno nadogradjivanje znanja i iskustva u odredjenoj oblasti. razlika: trajektorija preduzeca-sopstvene tehnoloske promene ucinjene tokom vremena,kontinualna, gradi se na proslim iskustvima.opsta tehnoloska trajektorija- diskontinualna,umanjuje znacaj kumulativnog znanja.

50. Faze razvoja novog proizvoda/procesa. 1) generisanje ideje,preliminarna selekcija i izbor ideja, 2)generalna specifikacija, 3)ocena i odabir projekata-studije izvodljivosti, 4)projektovanje novog proizvoda, 5)detaljno projektovanje tehnologije proizvoda i procesa, 6)testiranje.

51. Sekvencijalni i simultani model tehnoloske inovacije.Sekvencijalni model(sekvencijalno inzenjerstvo) predstavlja klasican pristup razvoju novog proizvoda,koji se bazira na sledecem: marketing i R&D su izvor novih ideja i koncepcija o P/U, dizajneri i konstruktori proizvoda koncept pretvaraju u skup funkcionalnih specifikacija, funkcionalne specifikacije ukazuju na osnovne karakteristike proizvoda odrazavajuci zahteve koje P/U moraju da zadovolje, funkcionalne karakteristike se prevode u specifikaciju proizvoda, procesni inzenjeri tada razvijaju i specifikaciju procesa. Simultani model(simultano inzenjerstvo) okuplja razlicite funkcionalne oblasti organizacije da se ostvari razvoj novog proizvoda cime se obezbedjuje integrisanost i ruse barijere izmedju razvoja proizvoda i procesa.Sve funkcionalne oblasti treba da daju doprinos: marketing, istrazivanje i razvoj, finansije,pravni aspekt,komercijala, proizvodnja i imzenjering.

52. Osam faktora uspesnog dizajna i konstrukcije proizvoda. 1) ekonomska opravdanost(ekonomski faktori), 2) pouzdanost, 3) odrzavanje, 4) jednostavnost ili simplifikacija proizvoda(kompleksnost konstrukcije), 5) jednostavnost u koriscenju-sigurnost i udobnost proizvoda, 6) diverzifikacija proizvoda-uvodjenje novih linija,modela, 7) trziste-analiza,planiranje,usavrsavanje proizvoda, 8) efikasnost procesa i zahtevi proizvodnje ili standardizacija-ostvarivanje sto veceg stepena uniformnosti.

53. Tehnoloska strategija. Upravljanje tehnologijom se u sustini zasniva na sistematskom principu koji uzima u obzir: predvidjanje pravca i potreba za tehnoloskim razvojem, konkretnu primenu tehnologije. Slozenost problema upravljanja tehnologijom u preduzecu uslovljena je postojanjem protivurecnih zahteva: potreba za novim tehnologijama, racionalizacija koriscenja postojecih tehnologija.

9

54. Uloga investicije u novu tehnologiju. Znace porast efikasnosti i efektivnosti proizvodnog procesa.kriva troskova I – oznacava smanjenje jedinicnih troskova sa postojecom tehnologijom je moguce povecanjem ukupnog obima proizvodnje, kriva troskova II – oznacava rast efektivnosti pri investiranju u novu tehnologiju snizenjem funkcije troskova u celini, rast investicija u novu tehn. dovodi do: ciste promene, sinergetskih promena.

55. Nove tehnologije i konkurencija/profitabilnost. tacka A – zastarelost tehnologije vodi gubitku trzista i padu profita, tacka B – uspesno inoviranje proizvoda omogucava rast profita, tacka C – tehnicko usavrsavanje ne vodi rastu profita.

56. Nove tehnologije i strategije preduzeca. S obzirom na stratesku orijentaciju moze se izvrsiti podela preduzeca na: preduzeca koja se bave strateskim planiranjem, preduzeca sa jakom finansijskom kontrolom, preduzeca sa izrazitom strateskom kontrolom.

57. Karakteristike konkurentske strategije. Svako preduzece razvija svoju konkurentsku filozofiju.To se naziva konkurntka strategija koja se moze ostvariti putem: tehnoloske prednosti, portfolio svojstva svog poslovanja, nizih troskova, marketinga.

58. Reaktivna strategija – kada preduzeca odgovaraju na traznju kupaca i aktivnost konkurenata; responzivna – preduzece reaguje neposredno na zahteve kupaca da se uvede inovacija, imitativna – odgovor na novi proizvod koji su uveli konkurenti kopiranjem novog proizvoda, drugi bolji – razvoj i unapredjenje inovacije koje su uvelikonkurenti.

59. Proaktivna stategija – kada preduzeca nastoje da predvide promene u okruzenju; preduzetnicke – uvodjenje inovacija sa visokim rizikom, strategija nabavke – kupovina novih tehnoloskih resenja, zasnovane na marketingu – iniciranje inovacija na marketing principu.

60. Trziste i tehnologija – promene na trzistu i u oblasti proizvodnje. Promene na trzistu uslovljene su tehnoloskim promenama koje se odnose na: skracivanje zivotnog ciklusa proizvoda, ubrzano uvodjenje novih proizvoda i procesa, nepredvidjene konkurente, neizvesnost traznje. Promene u oblasti proizvodnje obuhvataju nekoliko svojstva kao sto su: uproscavanje proizvoda i procesa, smanjivanje zaliha, zavtevi za povecanim kvalitetom, aktuelnost manjih postrojenja, manje serije proizvoda.

61. Odredjivanje tehnoloske strategije preduzeca. Utvrdjuje se polazeci od srateskih ciljeva i zadataka preduzeca sto znaci da treba uvaziti sire trzisne uslove u kojima preduzece posluje, jer sve promene znacajno odredjuju tehnolosku strategiju preduzeca.62. Model hijerarhije strategije. 1)poslovna strategija – nalazi se na najvisem nivou sa posebno izvodjenom konkurenskom strategijom preduzeca, 2)trzisna strategija – nalazi se na srednjem nivou i odnosi se na strategiju proizvoda, 3)tehnoloska strategija – nalazi se na najnizem nivou.

63. Strategija technologu push. Ova se strategija objasnjava jednostavnim modelom u kome otkrice pokrece lanac inovativne aktivnosti, koji zavrsava difuzijom inovacije.Ova strategija znaci da se kao

10

problem upravljanja javlja prevazilazenje svih preprekakoji se nalaze na putu uspesnog prihvatanja tehnoloske promene. R&D→proizvodnja→marketing→trzisne potrebe.

64. Strategija technology pull. Ovaj model polazi od utvrdjene potrebe ili traznje na trzistu, i na dugi rok sagledava se kroz unapredjenje tehnologije kao jedan od vitalnih resursa.izrazena potreba na trzistu→marketing→istrazivanje i razvoj→proizvodnja.

65. Svojstva tehnoloske strategije u preduzecu. Postoje tri svojstva: mora se razvijati zajedno sa proizvodnom, marketinskom i drugim funkcionalnim strategijama, mora se donositi cvrsto se vezujuci za poslovnu strategiju preduzeca, mora da bude uskladjena sa svakom revizijom poslovne strategije preduzeca i u skladu sa njeni sveukupnim trzisnim nastupom.

66. Najznacajnije promenljive pri donosenju odluke o nabavci. Postoje 4 grupa promenljivih: interni resurs i(ljudski, tehnicki, finansijski), eksterni resursi (spoljni ljudski, tehnicki i finansijski), tehnoloske promenljive (karakteristike nove tehnologije: stabilnost raspolozivost, investicije), strateske vrednosti(troskovi, rezultati).

5Deo

67. Tehnoloske inovacije i komercijalizacija invencije. Tehnoloske inovacije predstavljaju prvu primenu nauke i tehnologije okrenuti komercijalnom uspehu i ukljucuju skup naucnih, tehnoloskih, finansijskih i komercijalnih aktivnosti. Inovacija se odnosi na koriscenje novog znanja za ponudu novih proizvoda koji imaju bolju vrednost za korisnike sto se vrtednuje na trzistu.inovacija=invencija+komercijalizacija. Inovacija je uspesna ako je moguce njenom komercijalizacijom povratiti sredstva investirana u njen razvoj i ostvariti profit. Inovacija je novi nacin stavljanja starih ili novih ideja u praksu sa ciljem da se pronadju kreativna resenja za probleme kupca.

68. Tri pristupa u kreiranju inovacija. marketinski pristup – zasniva se na tome da se ideje za inovacije dobijaju na osnovu povratnih informacija od kupaca, tako se kupci stavljaju u poziciju inovatora akompanija dolazi do besplatnih inovacija na proizvodu, tehnoloski pristup – zasniva se na inspiraciji za inovacije zaposlenih koji profesionalno posmatraju upotrebnu vrednost proizvoda kroz potrebe kupca, pristup genija – ne moze se generalizovati i ima retku primenu.

69. Osobine menadzera koji stvaraju inovativnu klimu. Osobine: da budu entuzijasti za inovacije, da budu sami inovativni i otvoreni za nove ideje, da ohrabruju celu svoju okolinu da inovira, da tolerisu greske i ne blamiraju ljude.

70. Modeli inovacionih aktivnosti. Pracenjem razlicitih dominantnih modela tehnoloskih inovacija u odgovarajucim periodima istoriskog razvoja, sistematizovali su se modeli inovacionih aktivnosti, kao I njihova generaciska podela .

11

71. Pet generacija I.A . I generacija.-linearni model, science-technology push ili model nauke-tehnologije koja gura. Ovaj model je bio zastupljen tokom 50-60-tih god. proslog veka.II gener. –linearni model demand-market pull ili model trazenje koja gura.Prema ovom modelu , inovacije su izvedene iz uocene traznje na drzistu ,koja potom uslovljava pravce razvoja .III gener.- prelazni model , coupling model ili model povezivanja ,koji se zasniva na sprezi ranijih linearnih modela .IV gener.-interaktivni model ,simultaneous engineering ,koji se karakterise visokim stepenom interakcije izmedju razlicitih delova firme.V gener.-interaktivni model , strategy pull ili model strategije koja gura . Mrezni model koji podrazumeva savremeni tip inovacionih aktivnosti okarakterisan rastucom strateskom I tehnoloskom interaktivnoscu izmedju razlicitih organicacija unutar I izvan firme.

72 Šta podrazumeva linearni model- Radi se o modelu koji je dugo bio dominantan I koji podrazumeva da nakon faza istrazivacke aktivnosti sledi razvoj,proizvodnja I marketing novig tehnologija ,razvoj novih proizvoda, sama proizvodnja I eventualna komercijalizacija.

73. Šta podrazumeva interaktivni model- Interaktivni model se bitno razlikuje od linearnog pristupa, jer naglasava: centralnu ulogu dizajna, ulogu brojnih interakcija koje se:-odvijaju u firmi grupi firmi koje blisko saradjuju u mreznoj strukturi ,ili se-odvijaju izmedju pojedinacnih firmi I naucnog I tehnoloskog sistema unutar koga se odvijaju inovacione aktivnosti.

74. Klasifikacija inovacija- Inovacije se mogu klasifikovati na razlicite nacine: -prema uticaju na produktivnost(radno intenzivne I kapitalno intenzivne)-prema relativnom znacaju u inovacionom procesu(evolutivne I radikalne)-prema rezultatu inovacione aktivnosti (inovacija procesa I inovacija proizvoda)-prema obimu promena koje izazivaju u proizvodu(komponentne I arhitekturne)-prema ukupnom uticaju na poslovnu aktivnost (odrzive I disruptivne).Potporu inovacionih aktivnosti cine imovina ,kompetencije I znanje.

75. Funkcionalni konceptS3PE prema Afuahu- Afuah je 1998 god. predstavio funkcionalni koncept S3PE,za koji smatra da je od izuzetne vaznosti za uspesnost inovacija. Radi se o pravilnoj kombinaciji strategije ,strukture, sistema ,zaposlenih I okruzenja. a) strategija –skup tehnoloskih I trzisnih aktivnosti I odgovarajucih resursa , koji ukazuje na to koja ce se od tih aktivnosti izvrsavati I kada.b)sistem-definise nacin merenja uspesnosti ,nagradjivanja ,kaznjavanja.c)struktura-pravac izvrsavanja ucesnika u realizaciji odredjene aktivnosti I lociranje pitanja konkretne odgovornosti za izvrsenje odredjenog posla.d)zaposleni- kao heterogena kategorija sa kljucnim obelezjima.e)okruzenje-(konkurentsko I makro-okruzenje)

76. Inovaciona sposobnost-Od posebnog znacaja je inovaciona sposobnost kao:sposobnost kreiranja ,razvoja I primene I difuzije novih ili usavrsavanja postojecih procesa I metoda.Inovaciona sposobnost se manifestuje u promenama I poboljsanjima starih I iznalazenju novih proizvoda I usluga , novim dostignucima marketinga,novim formama distribucije I kanala prodje u novim potencijalima ekonomije.

12

77. Dva aspekta inovacione sposobnosti- A.)sposobnost transformacije ,prilagodjavanja ili poboljsanja u cilju odrzavanja ili poboljsanja konkurentnosti na trzistu –fleksibilnost.B)sposobnost stvaranja novih tehnoloskih resenja ,inovacija ,razvojem novih proizvoda,postupaka,metoda,sredstava I procesa-kreativnost. Kumulativni karakter evolutivnih inovacija nadmasuje ekonomske efekte radikalnih inovacija.

78. Prema Poteru ,najtipicnije inovacije koje menjaju konkurentsku prednost su: nove ili promenjene tehnologije, nove ili promenjene potrebe kupaca, neophodnost novih industriskih segmenata, promenjeni inputi troskova ili koristi, promene u upravljackoj funkciji.

79. Glavni kvantitativni pokazatelji inovacionog efekta su: 1.kvantifikacija neposrednog ulaza (broj istrazivaca u odnosu na ukupan broj zaposlenih u firmi ,broj radnika sa VSS spremom, idt) 2.kvantifikacija posrednog autputa (broj patentiranih inovacija ,broj registrovanih pronalazaka,..) 3. kvantifikacija neposrednog autputa (valorizacija patenata ,novih tehnoloskih postupaka ,metoda..).

80. Kontinuirano tehnolosko inoviranje –osnova je za stvaranje stabilnog tehnoloskog napretka I inovacionog drustva .Moze se reci da su najblize tom modelu SAD I Vel.Britanija , iz razloga sto su uspele da ostvare kontinuiranu tehnolosku inovativnost jos od industriske revolucije pa do danas.

81. Znanje- Obelezje ekonomije u kojoj danas znanje jeste to da pocetne prednosti,stecene ranom primenom I eksplatacijom znanja ,postaju tajne I imaju nepovratan karakter.

82. Ucenje kroz koriscenje- U okviru nove tehno-ekonomske paradigme ,znanje se javlja kao oblik javnog dobra –naime, koriscenje od strane pojedinaca ne smanjuje obim I mogucnost koriscenja od strane ostalih. Sta vise , visestruko koriscenje znanja jedino ga moze povecati putem tzv. ucenja kroz koriscenje ,ali se zato ekonomska vrednost znanja znatno smanjuje simultanim koriscenjem vise subjekata .

83. Podele znanja- I to na:-nekodifikovano znanje se tesko jasno iskazuje kao potpuno razumljivo I kompletno –kodifikovano znanje je na pr. publikovano u semama ,formulama ili kompjuterskom kodu ,nema dileme oko interpretacije I znacenja-primer vidljivog znanja se proizvodi ,jer su raspolozivi za kopiranje I imitaciju kada se uvedu na trziste-primer nevidljivog znanja su procesne tehnologije I one se zato uspesno I mogu zastititi od strane vlasnika-pozitivno znacenje-negativno znacenje-automatsko znacenje ne zahteva velike modifikacije sistema –sistemsko znanje zahteva modifikaciju ostalih podsistema.

84. Zastita intelektualne svojine-jos uvek nije najbolje resena ,iako postoje odredjeni oblici prava ,izrazenih kroz:patente,poslovne tajne,robnu marku, autorsko pravo,licencu itd.

85. Tehnolosko preduzetnistvo –aktivnosti I rezultati-Preduzetnistvo je kljucni pokretac procesa tehnoloske inovacije.Tehnolosko preduzetniostvo predstavlja skup aktivnosti kojima se kreiraju nove kombinacije resursa, u cilju ostvarenja inovacije u profitabilnom pravcu .Moze biti :individualno I korporativno.Tehnolosko preduzetnistvo ukljucuje: razvoj proizvoda ,procesa, trzista I administrativnih sposobnosti .Pri tome se:-pod rezultatima podrazumevaju:inovacije, otkrica I

13

tehnologije – pod aktivnostima podrazumevaju:pronalazacke I eksperimentalne aktivnosti , kao I ostala sistematska bazna I primenjena istrazivanja.

86. Veza tehnologije I strategije –Za razumevanje tehnoloske strategije firme, nije dovoljno samo poznavati stavove I verovanja top menadzmenta o poslovnoj aktivnosti, nego I analizirati sta firma zaista radi I u kojoj meri postoji saglasnost ili razlika izmedju pozitivnog ili normativnog ,sto se u stvarnosti ispoljava kao razlika izmedju proklamovane strategije I strateske akcije.Iz tog razloga ,postoje sledeci osnovni pristupi strategiji:pozitivni(odnosi se na aktuelnu strategiju firme I na to kako se ona ostvaruje kroz:jezgra kompetentnosti, agense proizvod /trziste ,kljucne vrednosti ,zaposleni normativni(odnosi se na to kakva bi strategija firme mogla biti ).Poseban pristup srategiji, proizvod/trziste ,odnosi se na to kako firma konkurise sa svojim proizvodima I uslugama.

87. Genericke strategije- Kao osnova za klasifikaciju konkurentskih strategija ,Porter je1985 god. formulisao genericke strategije :-siroka diferencijacija u delatnosti –fokusirana diferencijacija –siroko liderstvo u troskovima u delatnosti –fokusirano liderstvo u troskovima.Svaka od generickih konkurentskih strategija zahteva razlicitu tehnolosku strategiju ,koje se diferenciraju prema tome dali se odnosi na proizvod ili proces.

88. Konkurentska prednost i uspesnost ekonomskih subjekata –Konkurentska prednost preduzeca ,privrede i drzave,predstavlja fenomen koji nije pozeljno sagledavati samo iz lokalne perspektive ,zato sto je svako ogranicavanje na lokalno delovanje u danasnjim uslovima problematicno.Drugim recima ,prisutni globalni procesi imaju dominantan uticaj na sve dogadjaje u svetu i predstavljaju generator svih tekucih i buducih promena.Zbog toga je pozeljno i fenomenu konkurentske prednosti pristupiti na globalnom makroekonomskom fenomenu na koji uticu mnogi internacijonalni faktori:kursevi valuta,kamatne stope ,drzavni deficiti,brojnost i jeftina radna snaga , posedovanje i obilnost prirodnih bogatstva ,politika drzavne uprave ,organicaciona struktura poslovanja.

89. Dijamant konkurentskih prednosti – Prema Porteru ,drzava ima najvise izgleda na uspeh u onim industriskim granama ili segmentima,u kojima su najpovoljniji dijamanti konkurentskih prednosti. Ovaj teorijski koncept je nastao kao rezultat obimnog istrazivanja ,kojim je obuhvaceno izucavanje konkurentskih prednosti deset nacionalnih privreda koje su sa preko 50%ucestvovale u izvozu te godine. Pri tom su analizirane samo one grane koje su u ispitivanim zemljama predstavljale bazu njihove konkurentnosti .

90. Cetri osnovne determinante konkurentske prednosti drzava : -determinante uslova (polozaj zemlje u pogledu proizvodnih faktora) –determinante traznje (priroda domace traznje za proizvodima i uslugama privrednih grana) – srodne i pratece privredne grane (stepen prisustva kvalitetnih dobavljaca i srodnih privrednih grana na domacem trzistu)-strategija ,struktura i rivalitet firmi-sposobnost da se stalo inovira uz podrsku snaznog liderstva ukljucujuci i sposobnost da se sprovodi strategija dobrog trzisnog pozicioniranja).

91. Dodatne varijable izvan dijamanata- Izvan dijamanata nalaze se dve vrlo vazne varijable , koje bitno uticu na sposobnost stvaranja konkurentske prednosti preduzeca ,ali su za preduzece neka vrsta

14

vise sile –zato sto se na njih veoma malo moze uticati .Te dve dodatne varijable su:vlada-uloga koju mora ispuniti drzava sa jasnim naznakama drzavnoj administraciji na svim nivoima o tome sta se mora ciniti da se dostignu ,pojacaju i poboljsaju nacionalne konkurentske prednosti.

92. Slucaj ili sansa- razni dogadjaji izvan kontrole preduzeca i drzave ,kao sto su cist pronalazak, proboj u osnovnoj tehnologiji ,spoljno politicki dogadjaj i veci zaokreti u traznji na globalnom trzistu.

93. Bazni faktori-uticu na medjunarodnu konkurentnost u vazni su u tradicionalnim privrednim delatnostima:prirodni faktori,klima,lokacija, strucna radna snaga,raspolozivost duznickog kapitala.

94. Konkurentski faktori-uticu na obelezja konkurentnosti u propulzivnim privrednim granama:inovativnost i inventivnost, raspolozivost nove tehnologije ,raspolozivost elektronskih uredjaja , telekomunikaciona infrastruktura ,visoko obrazovana radna snaga , ulaganja u nauku i istrazivacki rad ,upravljanje novim tehnologijama i inovacijama ,upravljanje istrazivanjem i razvojem, marketing aktivnosti.

95. Kriterijumi uspesnostu- Na osnovu uvida u koncept dijamanata konkurentskih prednosti ,mogu se definisati i uspesne drzave u odredjenim oblastima ,i to pomocu dva kriterijuma uspesnosti :1.kriterijum ucesca konkurentskih delatnosti u ukupnom izvozu drzave, 2.kriterijum ucesca izvoza na nivou drzave u izvozu na svetsko trziste.

96. Tehnoloska matrica i portfolio –Tehnoloska matrica predstavlja nacin da se iskaze integracija tehnoloske i proizvod/trziste strategije firme ,kroz dekompoziciju svakog proizvoda i usluge u konstitutivne tehnologije ,i na bazi procene relativne snage ,tj. stepena distiktivne kompetencije firme ,uzimajuci u obzir tehnologiju i prikaze putem matrice proizvod-tehnologija. Tehnoloski portfolio- predstavlja nacin klasifikacije tehnologija prema znacaju koji imaju za konkurentsku prednost ,i na osnovu relativne pozicije firme prema konkurentima. Mnoge kompanije imaju u svom portfoliu vise poslovnih segmenata –pojam multibiznisa ,pri cemu je svaki segment poslovna jedinica sa svojom odgovarajucom tehnologijom .Iz tog razloga je izuzetno vazna veza izmedju biznis i tehnoloskog portfolia ,jer se povecava pouzdanost odlucivanja u pogledu investicionih tehnoloskih prioriteta.

97. Tehnoloska evolucija i procena inovacionih sposobnosti-Tehnoloske promene ,izrazene kroz inovativnost firmi,nuzno se moraju podsticati u cilju stalnog rasta konkurentskih prednosti firme.Pri tom ,kljucne funkcije za upravljanje inovacijama jesu: istrazivanje i razvoj, proizvodnja i marketing. Integracija navedenih funkcija i strategije firme predstavlja dinamicki proces ,koji zahteva razumevanje dinamike zivotnog ciklusa razlicitih tehnologija koje su angazovane u poslovnoj aktivnosti firme .

98. Procena inovacionih sposobnosti – Upravljacka aktivnost u oblasti novih tehnologija i inovacija zahteva poznavanje :1.inovacionih sposobnosti firme ,i 2.prepreka inovacionom procesu ,i to kako na nivou poslovne jedinice ,tako i na nivou korporacije .Iz tog razloga se vrsi procena inovacionih sposobnosti ,koje cine sirok skup organicacionih karakteristika koje omogucavaju i podrzavaju

15

inovacionu strategiju .Inovacione sposobnosti se posmatraju na:-nivou poslovne jedinice i –na nivou korporacije.

6. Deo

99. Karakteristike tehno-ekonomske paradigme: novi koncept efikasnosti za organizacioni model na nivou osnovne proizvodne jedinice, novi model upravljanja ,organizacije i rukovodjenja firmom, povecanje produktivnosti rada, snacna orjentacija ka tehnoloskoj inovaciji, novi oblik investiranja, koncept proizvodnog procesa i asortimana uz brzi stepen rasta, redefinisanje optimalnih struktura i odnosa, novi kriterijumi u lociranju inovacija, rekonstruisanje medjusektorskih odnosa.

100. Dominatna TEP- Kada jedna tehno-ekonomska paradigma postane dominantna ,razvija se snazna sklonost ka tahnickoj i organizacionoj inovaciji koriscenjem svih njenih potencijala .Tada se ,u organizacionom smislu,vrsi kombinacija : a) centralizacije i decentralizacije , b) vece kontrole i vece autonomije, c) konkurencije i kooperacije, d) hirarhije i posthirarhiskog timskog rada i e) liderstva i kolektivne interakcije u upravljanju.

101. Novi okviri razvijanja savremenog poslovanja –postavljeni su u cetri glavna domena:-nove tehnologije ;-novo preduzece ;-novo poslovno okruzenje –novi geopoliticki poredak .

102. Promena tehno-ekonomskog okvira savremenog poslovanja –Dvadeseti vek je bio vek industriske civilizacije ,koja se odlikovala sledecim osnovnim karakteristikama: industrija je zasnovana na elektromehanickoj tehnologiji i intezivnom koriscenju sirovina,materijala, energije i radnika niske strucnosti, ekonomija velikih proizvodnih jedinica koncentrisanih na uskom teritorijalnom prostoru, neravnomernost i razvojni jaz izmedju drzava ,regiona,kao i unutar njih samih, drasticni poremecaji u odnosu coveka i njegovog prirodnog okruzenja.

103. Stara tehno-ekonomska paradigma –Osnovni simboli :visoki fabricki dimnjaci ,pokretne trake,petrohemija...Osnovne karakteristike: gigantizam,masovna proizvodnja i strategija minimalne promene. Zasnovanost na:jeftinoj nafti kao energetskom izvoru ,jeftinim neobnovljenim resursima, energetski intezivnim materijalima i proizvodima ,korporaciji kao dominantni oblik reprodukcije, upravljkackoj strukturi sa posebnom rukovodnom i administrativnom hijerarhijom. Nosioci rasta: velike korporacije za proizvodnju nafte, hemikalija, automobila, metalurgija, vojna industrija.

104. Nova tehno-ekonomska paradigma- zasnovana je na mikroelektronici i informacionom intezitetu . Osnovni simboli:racunari,internet ,informacije ,komunikacije. Osnovne karakteristike :informaciona intezivnost procesa, masovni marketing, maloseriska, heterogena i fleksibilna proizvodnja, stalne inovativne aktivnosti. Zasnovanost na : integrisanju i interakciji izmedju proizvodnje, marketinga i rukovodjenja, fleksibilnom automatskom snabdevanju i elektronskom upravljanju, ljudskim resursima i redukciji energetskih i sirovinskih resursa , povecanoj upotrebi sintetskih sirovina i novih materijala , neiscrpljivanju prirodnih resursa i vecoj kontroli u oblasti zastite okoline ,ubrzanom rastu sektora usluga .

16

105. Fordizam-U ovom modelu dominiraju :racionalnost, svrhovitost i funkcionalizam plus masovna proizvodnja. Opsta obelezja fordizma su :visoko razvijena podela poslova i zadataka unutar firme, visok nivo mehanizovanosti upotrebljene, usko specijalizovane opreme, zaposljavanje velikog broja ljudi razlicitih kategorija, princip maksimizacije produktivnosti zavisan od ekonomije obima, zavisnost od velikog ,stabilnog i po mogucstvu rastujuceg trzista.

106. Tojotizam-Ovaj model je dobio ime po poznatim japanskim firmama .Ukazuje na kljucne komponente adekvatnog socio-ekonomskog okruzenja potrebnog za koriscenje punih potencijala nove tehnologije i oznacava dominantna obelezja paradigmatskog pomaka od fordistickog modela. Tojotizam, kao novina u revitalizaciji i restrukciji menadzment strategija, koncepta organizacionog funkcionisanja i razvoja savremene svetske privrede ,polazi od:-osporavanja ,pa i potpunog negiranja koncepta fordizma, i- uspesnosti prevazilazenja poteskoca fordistickog modela upravljanja, koje se intezivno ispoljavaju od kasnih sezdesith.

107. Forma japanskih preduzeca , zaibatsu ili keiretsu se karakterise :-grupnom strukturom –porastom proizvodnje u okviru interfirmskih interakcija –dominacijom mreznog tipa korporativnog organicovanja.Keiretsu je kvalitetna osnova za zajednicki razvoj proizvodnih i trgovinskih aktivnosti.

108. Nove tehnologije i globalizacije –Sirokim konceptom globalizacije obuhvacene su brojne pojave i pitanja savremenog doba ,koja su dovela do radikalnih promena kororativne strategije u odnosu na operacije, marketing, finansiranje. Najkrace, radi se o teznji da se ostvare konkurentske prednosti preko nacionalnih granica. Mnogobrojna istrazivanja ukazala su na to da su stvaranje, koriscenje i prodaja tehnologije jedan od kljucnih razloga globalizacije firmi , a podaci o uspostavljenim kooperativnim odnosima na globalnom svedskom nivou govore o cetri kljucna motiva za uspostavljanje mreza i alijansi na multinacionalnom nivou : tehnoloska komplementarnost, skracivanje vremena inovacija, pristup trzistima, uticaj na strukturu trzista.

109. Medju zanacajne ciljeve globalizacije tehnoloskih aktivnosti ,ubrajaju se :globalna eksplatacija tehnologije, globalna tehnoloska kolaboracija, globalno generisanje novih tehnologija.

110. Najnovija faza globalnog razvoja karakterise se: smanjenjem insistiranja na vlasnickoj osnovi, smanjenjem insistiranja na kompletnoj direktnoj kontroli reprodukciong lanca, usmeravanjem ka oblicima interaktivnog i fleksibilnog povezivanja firmi u strateske alijanse, u prvi plan se stavljaju pozitivni efekti takvog povezivanja za sve ucesnike.

111. Formiranje transnacionalnih kompanija postalo je jedno od paradigmatskih karakteristika aktuelnog globalnog razvoja ,sto: pomaze domacoj ekonomiji da razvije inovacionu sposobnost putem globalizacije R&D aktivnost i obuke zaposlenih, obezbedjuju firmama iz zemalja domacina pristup visokim tehnologijama, olaksavaju pristup kapitalu.

112. Moorova zakonitost-Gordon Mur je pored Douga Engelbarta osnivac I director kompanije Intel. On je uocio eksponenicajlni trend rasta performansi chipa .Ova uocena zakonitost u literature je poznata pod imenom kao Intelova zakonitost. U sustini Engelbart je prvi uocio zakonitost ali ju je Mur popularizovao, postavljajuci je kao biznis plan kompanije Intel. Kroz vreme se pokazalo da ova

17

eksponencijalna zavisnost vazi za skoro sve nove tehnologije. U novoj literature se sve vise vostavlja pitanje da li ovaj eksonencijalni trend rasta jos uvek dovoljno dobro opisuje uticaj novih tehnologija na tehnoloski rast u aktuelnom trenutku.

113. Paradigma informacione intenzivnosti-Informacione tehnologije su paradigmatsko obelezje novog doba tako da je relativno jasan znacaj ove tehnologije.Prikazuje se kroz dominantnu ulogu u konstrukcionim I upravljackim koncepcijama na globalnom planu. Pimena ingormacione tehnologije je bitno uticala I na promenu karakteristika reprodukcionog procesa kao shot su: IT su radon stedljive, IT stede strani kapital, IT stede obrtni kapital, IT uticu na povecanje kvaliteta u svim segmentima reprodukcionog procesa, IT su materijalno I energetski stedljive. Informaciona tehnologija u uslovima paradigmatskog trenutka deluje na sledece nacine: vodi ka globalizovanim informacionim solucijama I sistemima komunikacije,integrise inteligenciju u mreze uz neogranicene mogucnosti komunikacije I izaziva visoke direktne I indirektne troskove.

114. On-line bankarski sistemi-Zahvaljujuci razvoju internata korisnicima se nude znatno jeftinije usluge nego u ostalim vidovima bankarstva kao sto je npr provera stanja racuna ili transfer raspolozivog novca,obveznica I td.Troskovi bankarske transakcije putem web strane banke na internetu iznosi oko 1 penija,a ako se obavljaju kod blagajnika u banci oko 1,05 USs-ovo je jedan od primera ustede I ona iznosi oko 89%.

115. Troskovi avionskih karata-Primer ustede:troskovi rezervacije karte putem web strane avio-kompanije na internetu je oko 1USs,a ako se obavlja kod putnicke agencije oko 8USs(usteda je negde oko 87%).Prema naj novijim najavama I trendovima klasicne papirne avio karte nece biti u upotrebi od januara 2008 godine jer ce svi podaci o putniku biti smesteni u komjuterski system,a na salteru aerodrome putnik ce pokazivati samo pasos.Placanje racuna ovim putem bice I brze I efikasnije a usteda ce biti od 67%-70%. Osiguranje zivota(oko 50%).

116. Prihod od elektronske trgovine-U Istocnoj Evropi je vrlo nizak nivo elektronske tgovine za razliku od Zapadne Evrope. Odgovor na sve ovo je je: nizak nivo koriscenja interneta, nizak nivo dohodaka, nedostatak kreditnih kartica,valutna kriza, relativno nov pristup potrosackim dobrima.

117. Efekti tehnoloskih promena na poslovnu aktivnost-Procesi koji se odvijaju u svetskoj privredi karakterisu se kao treca tehnoloska revolucija ili naucno-tehnoloska revolucija. Proces modernog tehnicko-tehnoloskog razvoja karakterisu sledeci parametri:promena znacaja starih I pojava novih oblasti u strukturi privrede,promena kljucnih faktora rasta I razvoja,promena u institucijalnom okruzenju,promena karaktera starih I pojava novih profila strucnosti I structure zaposlenih,promene u stilu zivota I kulturnim navikama,promene u odnosu covek tehnika,a kao karakteristicna razlika izmedju predhodne I aktuelne paradigme se javlja razlika u dominantnom tipu investicije.Nekad su bile dominantne materijalne investicije kao sto su fizicki capital I inercija industrijske strukture,dok su sad dominantne nematerijalne investicije kao npr razvojni skokovi I znanje.

118. Bestezinska ekonomija-Naziva se weightless economy I predstavlja dominantni deo savremene privrede koji se karakterise sledecim:informacione I komunikacione tehnologije(ICT) ukljucujuci i internet, intelektualna svojina gde spadaju (patenti,autorska prava,zastitni znakovi,medicinsko

18

znanje,reklama,obrazovanje), elektronske biblioteke I baze podataka (novi mediji-video zabava,radio I televizija),biotehnologija.

119. Nova ekonomija- Nova ekonomija,novo preduzece I nova tehnologija su medjusobno u neraskidnoj vezi. Novi paradigmatski oblik koji cini sistematizaciju obelezja nove ekonomije prikazan je prema sledecim stavkama:nova ekonomija znanja,nova ekonomija je ujedni I digitalna ekonomija, nova ekonomija je molekularna ekonomija,virtualizacija (fizicke stvari koje poprimaju oblik neceg virtuelnog), mrezna ekonomija,konvergencija, nova ekonomija je inovaciona ekonomija (inovacija kao kljucni pokretac ekonomske aktivnosti), neposrednost (real time privreda I real time preduzece), nova ekonomija je globalna ekonomija (globalizacija), nered (nova socijalna pitanja koja se pojavljuju mogu da izazovu masovne konglikte I traume).

120. B-Web-Business Web je nesto poput novog modela stvaranja bogatstva.Radi se zapravo o pojavi novog modela firmi I njenih interakcija sa spoljnim entitetima zasnovan na Internetu.Ovaj model predstavlja razvijenu mrezu snabdevaca,distributera,ponudjaca servisa I potrosaca koji poslovnu komunikaciju I transakciju obavljaju putem interneta.Kao kljucni predstavnik I segment ovog modela javlja se mali broj kompanija sa izuzetno visokim rastom prihoda od preko 20% godisnje I takve kompanije se nazivaju gazele.One su odgovorne za stvaranje 70% nove zaposlenosti u SAD od 1993-96,dok 1997 godine broj ovih gazela kompanija je u SAD presao broj od 355000.

121. E-konomija-Kod ovog termina treba naglasiti cinjenicu da je razvoj,difuzija I primena modernih informacionih tehnologija pokretac savremene ekonomske transformacije.Ovaj model se razvija u okolnostima kada visoke tehnologije I promenjena organizacija transformicu ne samo jedan proizvodni sector vec I ekonomiju u celini kao I ostatak drustva.

122. Pokretacko drustvo-Prema Drakeru savremene promene se ne mogu posmatrati I shvatiti kao tehnicko-tehnoloska promena nego kao celovita transformacija tehnologije,ekonomije I drustva u celini.I to sve sa znanjem kao jedinim osnovnim resursom u jezgru koje daje osnovna obelezja novom postkapitalistickom drustvu. Put od industijske revolucije pa do dan danas se deli na tri perioda:-period industrijske revolucije sto podrazumeva primenu znanja na alatke,procese I proizvode.-period revolucije reproduktivnosti:primena znanja na rad I radnu snagu-period revolucije menadzmenta:primena znanja na samo znanja.

123. Dugi talasi razvoja-U okviru terijskih razmatranja tehnicko-tehnoloskog razvoja neki strucnjaci ga posmatraju kao deo promene modusa rasta ili drugih talasa razvoja.Vazna otkrica za tehnoloski razvoj su bila tokom citavog razvoja ljudskog drustva,ali nisu sva imala isti sa ekonomskog, drustvenog I tehnoloskog stanovista.zato je tokom navedenih dugih talasa rasta cesto dolazilo I do pogresnih procena nekih inovacija koje su se kasnije potvrdile kao veoma znacajne.

124 .Promena paradigme I uspesnost firme-Firma se moze posmatrati kao organizacija kokja obavlja skup aktivnosti koristeci odgovarajuce resurse za proizvodnju odredjenih proizvoda.Firma funkcionise I razvija se u okviru 3 veoma vazna relacije:izmedju svog proizvodnog asortimana I zahteva trzista; izmedju nameravanog cilja I ciljeva kojima teze rivali I saradnici firme; odnosa koji se uspostavlja

19

izmedji realnih troskova karakteristika firme I potencijala nove TEP. U modernoj svetskoj privredi firma se sve vise pretvara u proizvodjaca I transformatora informacija I znanja velike razvovrsnosti. Ona postaje kontinualan system toka aktivnosti,informacija ,procena I donosenja odluka.Uspesnost firmi koje se bave novim tehnologijama odredjena je osnovnim terminima,koje:-odrzavaju stabilnost I konzervaciju postojeceg stanja gde spadaju:biznis focus,osecaj za integritet I organizaciona kohezija.-odrazavaju rapidne promene gde spadaju:top menadzer punog obima,preduzimacka kultura I prilagodljivost.

125. Paradoks menadzmenta novih tehnologija-Ako polovina faktora uspeha vuce u jednom smeru a druga polovina u drugom smeru onda nastaje tzv. Paradoks menadz.nov.tehno.Samo pronalazenje najboljeg odnosa u ovom dualnom odnosu moze dovesti do pozitivnih rezultata I ubrzanja tehnoloskog razvoja odnosno usvajanje tehnoloskih promena.U skladu sa tim se menja I definicija savremenog menadzera jer je to onaj koji je odgovoran za primenu I izvodjacku stranu znanja kao I promene dva druga znacajna faktora a to su: radna snaga-za koju se predpostavlja da ce nestati kao factor proizvodnje I tradicionalni capital- koji ce doziveti radikalnu promenu definicije I funkcije. Osobine koje su predpostavka uspesnosti funkcionisanja firme u novoj paradigmi su:inventivnost,inovativnost I fleksibilnost.

126. Zahtevi nove konkurentske situacije u smislu uspesnosti firme- refokusiranje reprodukcionog procesa, preispitivanje potencijala I reinoviranje proizvodnog procesa u smislu primena NT, uvodjenje novih menadzment tehnika I metoda, reformisanje pozicije I znacaja ljudskog kapitala, rekonstrukciju poslovne aktivnosti, organizacione structure I razvojne strategije. Bez ovih karakteristika firma na trzistu medju konkurentima ne bi imala nikakvog vidljivog uspeha.

127. Sta poseduje uspesna firma-Uspesna firma mora da poseduje sledece faktore:, kvalifikovanu I sve vise visokostrucnu radnu snagu, zahtevne kupce na cije se trazenje mora brzo I kvalitetno odgovoriti,pouzdane dobavljace I modernu tehnologiju.

7.Deo

128. Sposobnost I kompetentnosti firme-Tehnologija se kao concept evolutivnog organizacionog ucenja nalazi u osnovi razvoja strategije u okviru koga koga se uspostavljaju interaktivne veze izmedju tehnoloskih sposobnosti I kompetentnosti. Sposobnosti firme su resursi firme koji su nevidljivi I ukljucuju znanje, iskustvo I kvalifikacije zaposlenih. Kompetentnosti firme se odnose na organizacione sposobnosti kombinovanja I obnavljanja imovine firme kao I sposobnosti situacija I odrzavanja konkurentskih prednosti tzv. Integrisani klaseri specificne imovine firme.

129 Elementi organizacione kompetentnosti-To su: alokativna kompetentnost-odlucivanje sta ce se proizvoditi,za koje trziste I po kojoj ceni, transakciona kompetentnost-odlucivanje o tome da li ce se nesto proizvoditi ili kupiti, da li poslovnu aktivnost treba obavljati samostalno ili partnerski,

20

funkcionalna kompetentnost-sposobnost efikasnog upravljanja I ucenja, administrativna kompetentnost-dizajn organizacione structure I politike za sto vecu efikasnost performansi.

130. Resursi firme-Oni obuhvataju imovinu I sposobnosti. Mogu biti izvor konkurentskih prednosti ali koriscenje sposobnosti zavisi od procesa rutinizacije. Uspesnost poslovanja zavisi od vestine upravljnja sposobnostima koje u datom trenutku mogu da predstavljaju ogranicenje ili prednost. Okvir savremene tehnoloske strategije zasnovan je s jedne strane na tehnoloske sposobnosti a sa druge strane na iskustvu. Tehnoloske sposobnosti-tehnoloska strategija-iskustvo Upravljenej novim tehnologijama I inovacijama u savremenom razdoblju naglasava prednost postojanja bliske veze izmedju sposobnosti da se upravlja:tehnoloskim resursima, razlicitim vidovima nevidljive imovine I potencijalima za postizanje odrzanje I unapredjenje konkurentskih prednosti.

131. Pristupi zasnovani na resursima,kompetentnostima I sposobnostima-Pristup zasnovan na resursima:On se primenjuje kada su resursi vredni, redki I skupi za imitiranje I ne mogu se zameniti,pa u tom slucaju govorimo o resursima kao izvoru odrzivih konkurentskih prednosti.Zasnovan na kompetentnostima: Primenjuje se kada je uloga kompetentnosti razvijenih u firmi vezana za profitabilnu upotrebu resursa. Zasnovan na sposobnostima:Primenjuje se kada se analizira koje su sposobnosti potrebne razvoj resursa koji su osnova konkurentske prednosti.

132. Jezgra kompetentnosti-Ona predstavljaju jedan od teorijskih pristupa pri razmatranju mogucnosti upravljanja novim tehnologijama I inovacijama koji su do 1990.god. razvili Hamel I Prahalad. Po svom karakteru jezgra kompetentnosti imaju obelezje nevidljive imovine I tehnologije, I samim tim rastuce prinode. Jezgra kompetentosti mogu biti predstavljena kao: izvor razvoja poslovnih aktivnosti, kompetentnost kljucnih tehnologija kao npr znanje I vestina, kolektivno ucenje u organizaciji koje se posebno odnosi na to kako da se koordinisu razlicita proizvodna znanja I integrisu sa tokovima tehnologije I na kraju komunikaciono, siroko I dubinsko angazovanje koje prolazi kroz organizacione granice. Glavne karakteristike jezgra kom.su da:omogucavaju potencijalno sirok pristup razlicitim trazistima,znacajno doprinose povecanju vidljivih koristi za potrosace od finalnih proizvoda, tesko se animiraju.

133. Koren konkurentskih rednosti-On se moze prepoznati ukoliko se diverzifikovana kompanija posmatra kao kao drvo pri cemu su stablo I grane kljucni proizvodi,manje grane su poslovne jedinice a lisce,cvetovi I plodovi su finalni proizvodi.Jezgra kompetentnosti cine korenski system koji obezbedjuje ishranu I stabilnost pa se mozemo izvesti zakljucak da jezgra kompetentnosti zapravo I pstavljaju koren konkurentskih prednosti za neku firmu.Radi se o kolektivnom ucenju u organizaciji koje se direktno odnosi na koordinaciju razlicitih proizvoda znanja I vestina I integraciju sa tokovima tehnologija.

134.Kljucni proizvodi-Vidljiva veza izmedju identifikovanih jezgra kompetentnosti I finalnih proizvoda se iskazuje putem Kljucnih proizvoda koji predstavljaju: fizicko odredjenje jednog ili vise jezgara kompetentnosti (npr motor koji proizdi Honda), komponentu ili posklopove koji stvarno doprinose vrednosti finalnih proizvoda. Sve u svemu ipak postoji neka razlika izmedju jezgara kompetentnosti,kljucnih proizvoda I finalnih proizvoda.Ta razlika uslovljana je cinjenicom da se globalna konkurencija odvija prema razlicitim pravilima igre na svakom nivou.Npr jezgro

21

kompetentnosti ima za cilj postizanje svetskog vodjstva u dizajnu I razvoju specificnih grupa proizvoda, a sto se postize maksimiranjem ucesca u kljucnim proizvodima na svetskom nivou.

135. Strateska arhitektura-Pod ovom arhitakturom podrazumeva se:osnova za izgradnju kompetentnosti I mapa puta kojom se identifikuje kada ce se jezgra kompetentnosti razvijati u buducnosti. Strateska arhitektura treba da da odgovore na pitanja koja se vezuju za kvalitet I snagu korena konkurenskih prednosti. Neka od pitanja su: -koliko dugo kompanija moze sacuvati konkurentnost u datoj poslovnoj aktivnosti ukoliko ne kontrolise odredjena jezgra aktivnosti, koja su jezgra kompe.najbitnija za zadovoljenje registrovanih potreba potrosaca, koje potencijalne koristi mogu biti izgubljene ukoliko dodje do gubitka odredjene kompetentnosti. Dajuci odgovore na ova navedena pitanja strateska arhitektura:stvara osnovu za diverzifikaciju proizvoda I trzista,utvrdjuje prioritete za transparentnu alokaciju resursa u organizaciji,ne moze se lako kopirati od strane konkurenata, sluzi kao sredstvo za komunikaciju sa potrosacima.

136. Prisvajanje profita od inovacija I dinamicke sposobnosti- Za upravljanje novim teh. I inovacijama je potrebno da u uslovima nove tehno-ekonomske paradigme koja se odlikuje brzim promenama bitna je adekvatna identifikacija faktora koji uticu na to ko ce prisvojiti profit od inovacije.To mogu biti:firma koja je bila prva na trzisru,firma sledbenik ili firma koja ima sposobnosti koje inovacija zahteva. Mnogobrojni su faktori koji uticu na prisvajanje profita od inovacija, a to su pre svega:dinamicke sposobnosti,rezim prisvojivosti I komplementarna imovina.

137. Dinamicke sposobnosti-U odnosu na definiciju ova sposobnost se tesko objasnjava kako se izgradjuju I kako uticu na prisvajanje profita od inovacione aktivnosti.Radi se o sposobnostima koje omogucavaju da se u cilju pristizanja konkurentske prednosti razumeju,predvide a potom iskoriste nove povoljne prilike I rekonfigurisu I zastite imovina zasnovana na znanju,kompetentosti kao I komplementarna imovina I tehnologije. Da bi organizacija pokazala svoje dinamicke sposobnosti ona mora da:razume I predvidi povoljne prilike I potrebu za promenama kao I da brzo reaguje preduzimanjem adekvatne akcije I ivestiranjem kao I kretanje ka novom rezimu efikasnosti I sposobnosti.

138. Rezimi prisvojivosti- Ovi rezimi se odnose na faktore okruzenja koji uticu na sposobnost inovatora da prisvoji profit od same inovacije. Imovina moze biti izvor konkurentskih prednosti samo ako je podrzana cvrstim rezimom prisvojivosti u protivnom cim postane razmenljiva na konkurenskom trzistu,gubi tu sposobnost. Rezim prisvojivosti moze biti: cvrst-tu se radi o relativno lakoj zastiti tehnologije na osnovu cega innovator moze relativno lako da prisvoji profit jer zahvaljujuci efikasnim pravnim instrumentima I karakteristikama same tehnologije moze da spreci ostale konkurente da uspesno to odrade, slab-nemoguca zastita tehnologije jer je saradnja sa ostalim firmama od znacaja za firmu inovatora da postoji bar deo rezultata inovativne aktivnosti.Tako se kod nevidljive imovine rezim prisvojivosti definise u funkciji od lakoce kopiranja I efikasnosti prava intelektualne svojine.

139. Kopiranje I imitiranje- Kopiranje ukljucuje transver kompetentnosti iz jednog ekonomskog okruzenja u drugo dok je imitacija prosto kopiranje izvedeno od strane konkurenata. Kopiranje moze da vrsi firma koja poseduje:osnove za process ucenja ili usavsavanja I ona koja ima sposobnost podrske geografskoj ekspanziji linija proizvoda. Lakoca imitiranja znatno utice na smanjenje profita

22

pa se mora u okviru te firme raditi na jacanju tzv otezavajucih faktora za process imitacije.Tu spadaju:prava intelektne svojine I implicitni oblik znanja. Postoji i drugi faktor pored patentnog sistema I on utice na razliku izmedju troskova kompanija I troskova imitiranja-vidljivost tehnologije I organizacije. Pri tom su svi elementi vidljivosti naglaseniji kod tehnologije proizvoda zbog cega je ona podlozna negativnom inzenjeringu dok je tehnologija procesa nevidljivost naglasenja.

140. Komplementarna imovina- tu imovinu cine kao neophodni deo specijalizovanog tipa-marketing, konkurencija, posprodajna podrska I servisi. Komplementarna imovina po tipu moze biti :geneticka, specijalizovana I kospecijalizovana. U zavisnosti od tipa inovacije komplementarna imovina: moze biti deo sistema kada je inovacija sistematska, bice potrebna za uspesnu komercijalizaciju kada je inovacija autonomna. Najbolja je ona varijanta u kojoj je vlasnik inovacije ujedno I vlasnik komplementarne imovine.

141. Paradigma dominantnog dizajna-Ona se javlja tokom jedne od faza ciklusa industrijske inovacije.Postoje: 1. fluidna faza-dizajn proizvoda jos nije poprimio obelezja paradigmaticnosti pa je proizvodni proces fleksibilan I lako prilagodljiv za promene. 2.tranziciona faza-kod proizvoda se pojavljuje najmanje jedan dizajn koji je dovoljan da se stalno ima znacajan obim proizvodnje I to je dominantan dizajn. Pojava ovog dizajna znaci da postoji skup koncepata kljucnog dizajna uskladjenih sa kljucnim funkcijama koje proizvod treba da izvrsava. 3.specificna faza-najvaznije postaju evolutivne tj. inkrementalne inovacije,a kao izvor inovativnih inicijativa pojavljuju se cesto snabdevaci.

8.Deo

142. Tehnoloska evolucija-Evolucioni pristup pokazuje nacin formulisanja I primene tehnoloske strategije firme I promena koje se u njoj odvajaju tokom vremena. Tehnoloska evolucija je deo sirokog zivotnog ciklusa u odredjenoj privrednoj delatnosti na koju deluju evolucioni faktori .Osnovne faze su:period disrupcije ili previranja gde postoji konkurencija izmedju razlicitih dizajna proizvoda ili usluga a drzava inventivno podstice tehnoloske promene, pojava dominantnog dizajna koji omogucava vodecu poziciju na odredjenom trzistu I prisvajanje visokog profita od inovacione aktivnosti, period evolutivnih(inkrementalnih)promena,to je iskoriscenje prednosti tehnoloske trajektorije I puno iskoriscavanje potencijala dominantnog dizajna, period zrelosti tu dolazi do tehnoloskog diskontinuiteta, smanjenog profita od postojecih proizvoda i javljaju se nova tehnoloska resenja.

143. Osnovne faze zivotnog ciklusa delatnosti-Ovaj siklus je vrlo dobro utemeljen kako teorijski tako I prakticno.Sam pojam zivotnog ciklusa se pojavio tokom ranijih decenija dvadesetog veka I razvijao se dalje u naucnoj literature kroz mnogobrojne pristupe kao sto su:veze I uticaji izmedju razvoja tehnologije proizvoda I procesa unutar same konfiguracije dizajna proizvoda preko prakticnih tehnoloskih procesa,organizacione determinante tehnoloskih promena,evolucija tehnologije putem tehnoloske trajektorije tipa S krive,razvoj novih tehnologija I njihovih trajektorija putem tehnoloske S krive i na kraju je veza drugih talasa rasta I tehnoloske evolucije.

23

144. Tehnoloska S kriva- Ona predstavlja koristan opis zamene starih tehnologija novim na nivou privrednih delatnosti kao I na nivou firme za planiranje novih tehnologija. Svaka tehnologija ima svoj zivotni ciklus krivu S (poznatu kao zmija u skoku). Performanse ove krive su linearna funkcija rastuceg ulaganja I napora. U zrelim privrednim delatnostima sve veca I veca ulaganja I napori rezultuju sve manjim I manjim progresom, dok progress privrednih delatnosti u razvoju moze biti izuzetno brz. Kljucna tacka tehnoloske strategije firme jeste tacka dostizanja granice dominantnog razvoja proizvoda kada firma mora da napravi skok izmedju tehnologija ili pak razlicitih dominantnih dizajna.Radikalno nove tehnologije se najcesce razvijaju od strane firmi koje ulaze u delatnost a ne od onih koje su vec postojeci lideri delatnosti.

145. Perspektivna strategija S krive-Treba isteci i znacaj S krive kao pokazatelj zastarelosti firme u strateskom menagementu tehnologije jer treba uociti momenat kada postojeca tehnologija dosatize tacku promene I treba identifikovati nove pristupe koji dolaze.Strateski je vazno uloziti napore za usvajanje I razvoj novih tehnologija I na vrema se preorijentisati u trenutku kada njihove performanse nadmase sposobnosti tekucih tehnologija.

146. Arhitekturne inovacije-to su inovacije koje menjaju nacin na koje su komponente proizvoda medjusobno zajedno povezane pri cemu koncept kljucnog dizajna proizvoda I baznog znanja ostaju netaknuti.Efekti arhitekturnih inovacija na konkurentsku poziciju firme u funkciji su od procesa organizacionog ucenja tj.odnose se na znanja o komponentama I njihovoj medjusobnoj vezi.Prema okviru za definisanje inovacija,kvalifikacija inovacija se pored evolutivnih I radikalnih siri I na:a)modelarne inovacije(zamena analognih digitalnim telefonima) i b)arhitekturne inovacij.

9.Deo

147. Inovaciona aktivnost i MPS-U vreme velikih tehnoloskih pomaka mala I srednj preduzeca(MSP) imaju znacajnu prednost u odnosu na velika preduzeca.Mala I srednja preduzeca se prema nekim odredbama EU mogu definisati kao preduzeca sa manje od 250 zaposlenih,godisnjim obrtom od 40 miliona EUR i kao upravljacki nezavisna.Takodje MSP imaju izuzetnu ulogu u otkrivanju diverzifikacije proizvoda pomerajuci granice proizvodnje I potrosnje. Kao I tragajuci za elementima I koristima za ekonomski rast I kreiranje zaposlenosti. U odnosu na tehnoloske promene MSP imaju prednost u odnosu na velika preduzeca.Brojne high-tech tehnologije koje su nekada bile dostupne samo velikim privrednim sistemima danas su dostupne I sektoru male privrede pa se inovacione aktivnosti I zasnovanost na znanju posebno stimulise na nivou MSP.

148. Podela MSP prema inovativnosti-Na niskotehnoloska MSP,MSP sa minimumom tehnoloskih sposobnosti,tehnoloski kompetentna MSP i MSP koja mogu biti izvodjaci istrazivanja.

149. Inovaciona aktivnost,MSP i nasa privreda-Trenutno se kljucni procesi razvoja nase privrede nalaze na strain velikih I srednjih preduzeca pri cemu je pozeljan pravac tehnoloske obnove osnivanje I razvoj MSP. Za uspesniji razvoj MPS neophodno je obezbediti odgovarajuce uslove: strucnu pomoc, usavrsavanje u nizu aktivnosti tipa gde spadaju:racunovodstvene I fanansijske usluge,racunarske usluge, razliciti servisi, informacioni servisi, specijalizovani strucni centri, marketing, odnosi sa

24

javnoscu, studije izvodljivosti, industrijski dizajn I inzenjerin kao I menadzerski konsalting. U cilju pospesivanja nastanka I razvoja inovativnih MSP mere koje drzava preduzima u odnosu na MSPtreba da budu: jasne ,jednostavne, lako I brzo sprovodljive pri cemu je za razvoj preduzetnistva bitno I postojanje razvijene I kvalitetne javne infrastruture,naucno-tehnoloske I informacione ifrastrukture.

150. Koja su pitanja znacajna za drzavne inicijative u unapredjenju elektronskog poslovanja i trgovine- Prilagodjavanje baza podataka,obezbedjivanje odgovarajucih informacionih centara za razlicite potrebe MSP, informaciona zagusenos pri cemu se javlja nedostatak vremena ili slabe kopjuterske pismenosti.Ove probleme mozemo prevaziciako poznajemo korisnika,pristupom bazi podataka,izbegavanja preplitanja sa trzisnim mehanizmom I subvencionisanje. Predvidjena institucijalna resenja I aktivnosti za razvoj MSP javnog karaktera I mreza privatnih,specijalizovanih organizacija za finansiranje razvoja MSP ukljucuje vejiki broj subjekata koji cine mrezu slozenih zahteva koja mora zadovoljiti uslove:medjupovezanost,interoperabilnost I koncepsiju tipa otvorenog sistema koji sadrzi neposrednu komunikaciju izmedju svih bitnih subjekata u mrezi,stvaranje uslova za povezivanje sa medjunarodnom mrezom,povezivanje sa akademskom mrezom I informisanje o ostalim izvorima relativnih informacija.

151. Uloga univerziteta u podsticanju inovacionih aktivnosti MSP-Jedna od mogucnosti da se podstakne razvoj preduzetnistva putem osnivanja na znanju zasnovanih MSP jeste ucesce univerziteta u osnivanju tehnoloskih parkova.Prema def. koju je dala Medjunarodna asocijacija tehnoloskih parkova(IASP) sa sedistem u Malagi tehnoloski park je organizacija upravljana od specijalizovanih profesionalaca ciji je osnovni cilj da povecaju blagostanje zajednice promovisuci kulturu inovativnosti I konkurentnosti udruzenih preduzetnika I univerzitetskih istrazivackih institucija.Za postizanje ovih ciljeva. 152. Tehnoloski park (TP) stimulise I upravlja protokom znanja I tehnologija izmedj univerziteta,R&D institucija, MSP I trzista,olaksavajuci rast I kreiranje na inovacijama zasnovanih kompanija kroz inkubacione procese I obezbedjujuci servisne usluge u cilju povecanja dodate dodate vrednosti zajedno sa uslugama visokokvalitetnog ambijenta I oprema u TP. Tehnoloski park predstavlja skup MSP koji je povezan sa univerzitetom ili istrazivackim institucijama koje obezbedjuju infrastrukturu I usluge za aktivnosti okupljenih MSP, olaksavaju process transfera tehnologije I podsticu privredni razvoj regiona u kome se nalaze. Kljucnim delom uspesnog parka smatra se jak univerzitet koji preduzeca u okviru TP moze povezati sa tehnologijom(know-now) novim diplomiranim osobljem, specijalistickim postrojenjima I upravljanje znanjem. S druge strane tehnoloski parkovi koji se po pravilu nalazi pri univerzitetu ili velikom naucno-istrazivackom centru predstavljaju neku vrstu servisne structure,pruzajuci usluge novim inovacionim firmama I to:konsultacije za finansiranje,marketing I pravo,tehnicka pomoc sto podrazumeva iznajmljivanje istrazivacke I kancelarijske opreme.

153. Primer INNOTECH parka u Budimpeshti-On je osnovan 1987.god pri Univerzitetu za tehnologiju I ekonomiju u Budimpeshti.Struktura ovog parka se moze oznaciti kao optimalna obzirom da je 52% u posedu univerziteta,38% je u posedu lokalne uprave I 10% u posedu Ministarstva za prosvetu.INNOTECH funkcionishe kao spin-off kompanija,osnovana pri univerzitetu pruzajuci inkubatorske usluge za profesore univerziteta koji formiraju preduzetnicke R&D imvine.

25

10.Deo

154. Znanje kao konkurenska sila broj jedan XXI veka-To je sasvim sigurno sto je u zizu interesovanja dovelo istrazivanja vezana za ekonomiju I drustvo bazirano na znanju, zasnovanom na novim tehnologijama I kontinuiranoj inovativnoj aktivnosti. Iz tog razloga jedna od osnovnih delatnosti manadzera u narednom periodu I vremenu koje dolazi jeste vezana upravo za upravljanje novim tehnmologijama I inovacijama,sto predstavlja veliki izazov kako za najbogatije I najrazvijenije, za aktuelne lidere, tako I za one manje razvijene ali spremne za pracenje tokova. Upravljanje novim tehnologijama I inovacijama se sva cesce u praksi preduzeca javlja kao posebna funkcionalna oblast sa svojim posebnim oderedjenjem I orjentacijom ka strateskom menadzmentu,pitanjima dugorocnog opstanka, rasta I razvoja organizacija u savremenom okruzenju.

155. Kljucni odnosi oblasti upravljanja n.teh. i inovacijama- Poceci razvoja teorije inovacija povezuju se sa analizama Shumpetera jos iz 1930g koji je prvi ukazao na znacaj inovacija kao osnovnog faktora tehnoloskog progresa I ekonomskog razvoja u smislu zamene starih tehnologija novim. Nakon pedeset godina Utebek Abernati razvijaju pristup po kome u fazi nastanka svakog industrijskog sektora postoji radikalna inovacija proizvoda koji sledi inovaciju odhovarajuceg procesa proizvodnje pracen difuzijom evolutivnih inovacija. Medjuti naj noviji period razvoja uslovio je sirenje pojma inovacije koja se vise ne posmatra samo kao tehnoloska inovacija vec je pracena dodatnim promenama upravljanja I organizacije tzv inovacijama organizacije I upravljanja.

156. Kljucne odrednice savremenog upravljanja novim tehnologijama I inovasijama-One se odnose na: 1.kompresiju vremena-vidljivu kroz radikalna skracenja ciklusa inovacije,zivotnog veka tehnologije proizvoda I procesa, brzeg izlaska na trziste I povlacenja proizvoda.2.kompresiju prostora,koja se odnosi na sazimanje,povezivanje globalnog svetskog prostora zahvaljujuci novim IC-tehnologijama I uslovljavajuci sasvim novi karakter odnosa u menadzmentu tehnologije I inovacija koji karakterise otvorenost ka saradnji I povezivanju sa okruzenjem I razvoj kooperativnih kompetentosti kao kljucnih za ostvarenje konkurentnosti svih operacija.3.integrativnost tehnologija koje podrazumeva takav stepen povezivanja medjurazlicitim tehnologijama. Naj veci uspeh postizu oni koji dezinfikuju tehnolosku osnovicu I povezujuci razlicite tehnologije razvijaju inovativne proizvode zasnovane na procesima I operacijama.

26