UNIVERZITET U NOVOM SADU

POLJOPRIVREDNI FAKULTET

INOVATIVNI PROGRAMI UNAPREĐENJA

ORGANSKE PROIZVODNJE

- P r i r u č n i k -

Novi Sad, 2015.

2

„Inovativni programi unapređenja organske proizvodnje“

Autori:

Dr Veljko Vukoje,

Msc Mirela Tomaš Simin

Dipl. inž. Uglješa Trkulja

Dr Jovan Krompić

Dipl. inž. Sandra Klještanović

Štampa: „Stela Art“ Novi Sad

Tiraž: 130 primeraka

Ovaj priručnik rezultat je realizacije projekta pod nazivom „Inovativno-edukativni

programi unapređenja organske proizvodnje u funkciji ruralnog razvoja“ kojega

finansira Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike

Srbije.

3

S A D R Ž A J

1. Uvod 5

2. Osnovni principi organske proizvodnje 7

2.1. Sertifikacija i zakonodavstvo 11

2.2. Stanje organske poljoprivrede na svetskom tržištu 15

3. Iskustva iz organskog voćarstva 19

3.1. Uvod u organsko voćarstvo 19

3.2. Početni koraci 19

3.3. Proizvodnja voća u skladu sa potrebama i mogućnostima 20

3.4. Plantažni uzgoj 21

3.5. Zaštita voća u skladu sa organskim principima 27

3.6. Proizvodnja u skladu sa prirodom 30

4. Model za evidenciju, obračun i analizu troškova i

rezultata na poljoprivrendim gazdinstvima 31

4.1. Značaj postojanja modela 31

4.2. Metodologija 36

4.2.1. Osnovi metodologije za evidenciju na gazdinstvu 36

4.2.2. Softverska podrška metodologiji 37

4.2.3. Definisanje „model gazdinstva“ i planiranje proizvodnje 38

4.2.4. Specifičnosti obračuna troškova i rezultata u

poljoprivredi 42

4.2.4.1. Praćenje troškova u poljoprivredi po

mestima nastanka 44

4.2.4.2. Značaj i postupak sastavljanja kalkulacija na PG 46

4.3. Funkcionisanje evidencije i izrada analitičkih kalkulacija 49

4.3.0. Evidencija i kalkulacije u biljnoj proizvodnji 50

4.3.0.1. Evidencija i obračun troškova 51

4.3.0.2. Evidencija i obračun rezultata 59

4.3.0.3. Utvrđivanje cene koštanja proizvoda 64

4.3.1. Evidencija i kalkulacije u stočarskoj proizvodnji 67

4

4.3.2. Kalkulacije prerade poljoprivrednih proizvoda 76

4.3.3. Evidencija i kalkulacije pomoćnih delatnosti 77

4.3.3.1. Traktori 78

4.3.3.2. Kombajni 83

4.3.3.4. Sistem za navodnjavanje 84

4.3.3.4. Priključne mašine 85

4.3.4. Evidencija i kalkulacije opštih troškova 87

4.4. Dodatni pokazatelji uspeha proizvodnje 90

4.4.1. Dobit i dohodak 91

4.4.2. Ekonomičnost 93

4.4.3. Stopa dobiti (profitabilnost prihoda) 94

4.4.4. Rentabilnost 94

4.4.5. Senzitivna analiza 95

4.5. Analiza troškova i rezultata pojedinačnih proizvodnji 96

4.5.1. Biljna proizvodnja 97

4.5.2. Uporedne analie uspeha ratarskih proizvodnji 105

4.5.3. Uporedne analize uspeha voćarskih proizvodnji 110

4.5.4. Uporedne analize uspeha stočarskih proizvodnji 112

4.5.5. Analiza ostalih aktivnosti na gazdinstvu 114

4.5.6. Analize na nivou gazdinstva u celini 114

4.5.6.1. Zbirna kalkulacija za gazdinstvo u celini 115

4.5.6.2. Poređenje uspeha između pojedinih proizvodnji i grana 120

5

1. UVOD

Organski sistem poljoprivredne proizvodnje je privukao veliku pažnju tokom

protekle dve decenije, jer se čini da nudi rešenje za neke od problema koji trenutno

postoje u poljoprivrednom sektoru industrijalizovanih zemalja. Organska

poljoprivreda ima potencijal da obezbedi koristi u smislu zaštite životne sredine,

konzervaciju neobnovljivih izvora energije, poboljšanog kvaliteta hrane, smanjenje

autputa pratećih proizvoda i preorjentaciju poljoprivrede ka tržištima na kojima

postoji tražnja za vrednijim proizvodima. Neke evropske zemlje su prepoznale i

odgovorile na ove potencijalne koristi od organske poljoprivrede, i pružile podršku

farmerima da usvoje ovaj sistem proizvodnje. Pomoć se realizuje direktno kroz

finansijske podsticaje ili/i indirektno kroz podršku istraživanjima, savetodavstvu i

tržišnim inicijativama. Rezultat ovako značajne i sistematske podržke ogleda se u

ubrzanom razvoju organske poljoprivrede širom Evrope, sa sličnim trendom,

možda manje naglašenim, i širom sveta.

Poljoprivreda Srbije je zasnovana na malim gazdinstvima, sa malim i

iscepkanim zemljišnim posedima (u proseku 4,5 ha), koja ostvaruju mali prihod i

nedovoljnu efikasnost proizvodnje. Tehnička opremljenost je veoma niska,

nemodernizovana, sa malom specijalizacijom proizvodnje, izrazitom

ekstenzivnošću proizvodnje, a pri tom, bez adekvatnog odgovora na potrebe tržišta.

Takođe, proizvodnja je prvenstveno namenjena za ličnu potrošnju članova

gazdinstva, za direktne proizvođače, a samo mali višak odlazi na tržište.

Ruralne oblasti u Srbiji odlikuje različitost u karakteristikama, od socijalnih,

demografskih, do ekonomskih i svih drugih. Ipak, ono što im je nažalost

zajedničko je "umiranje" sela usled velikih migracija iz ruralnih u urbane krajeve, u

potrazi stanovnika za boljim poslom, većim izvorima prihoda i boljim životnim

standardom. Usled migracija iz ruralnih u urbane predele, dolazi do takozvanog

"demografskog pražnjenja" sela. Sve je češći slučaj da se cela domaćinstva gase.

Ne samo što iz sela odlazi radno sposobno stanovništvo i time se smanjuje

raspoloživa radna snaga, već odlaze mladi stručnjaci i obrazovani ljudi, koji bi

svojim znanjem mogli da utiču na privredni razvoj i na poboljšanje postojeće

situacije. Proces migracije u pojedinim delovima Srbije, kao što je Istočna Srbija i

veliki broj opština Južne Srbije je daleko iznad proseka migracija i u Srbiji i u

Evropi, što se mora uzeti kao veoma ozbiljan problem. Osim toga, problemi

današnje poljoprivrede i sela su i neorganizovanost proizvođača, nepostojanje

brendiranih proizvoda, visoka nezaposlenost žena u ruralnim sredinama (90%,

izvor: RZS), a nepostojanje organizovanog otkupa proizvoda u nekim slučajevima,

neinformisanost stanovništva o mogućnostima diverzifikacije ekonomskih

aktivnosti u ruralnim sredinama i sl.

Organska proizvodnja predstavlja kompleksan način proizvodnje koji mora da

poštuje stroge zakonske norme i standarde. Upravo u tome se ogleda prednost

organskih proizvoda koji predstavljaju sinonim za zaštitu zdravlja i života ljudi,

prirode i okoline. Visok prirodni potencijal i povoljni klimatski uslovi, Srbiju

ubrajaju u zemlje u kojima se organska proizvodnja može uspešno razvijati.

Organski proizvodi Srbije mogu biti jedan od faktora ekonomskog razvoja i

6

prepoznatljivosti naše zemlje. Ovaj vid proizvodnje omogućava ostvarivanje

značajnog profita na malim poljoprivrednim gazdinstvima karakterističnim za

Srbiju.

Organska proizvodnja se u Srbiji odvija na površini od oko 7500 ha (prema

podacima Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije). U

strukturi proizvodnje, primarno mesto zauzima ratarska proizvodnja. Organsko

stočarstvo tek počinje da se razvija na teritoriji Republike Srbije.

Osnovna karakteristika organske proizvodnje u Srbiji je da postoje dve osnovne

grupe odnosno tipa organskih proizvođača. Prvu grupu čine samostalni proizvođači

koji imaju direktno sklopljen ugovor sa nekom od kontrolnih organizacija. Druga

grupa su tzv. kooperanti, čija proizvodnja podleže grupnoj sertifikaciji, koja je

dozvoljena po našim zakonskim propisima1. Ovi proizvođači su u ugovornom

odnosu sa nekom od kompanija koje im otkupljuju celu proizvodnju namenjenu

izvoznim tržištima, a istovremeno im obezbeđuje podršku: inpute, edukaciju,

pokriva troškove sertifikacije i sl., pri čemu je nosilac sertifikata kompanija, a ne

sam proizvođač. Više od 60% proizvođača (samostalnih) čine gazdinstva sa manje

od 6 ha zemljišnih površina.

Republika Srbija se suočava sa mnogim problemima koji su povezani sa

ruralnim sredinama. Ruralni razvoj je deo ukupnog razvoja države i on mora biti u

ravnoteži sa razvojem industrije, poljoprivrede i sektora usluga.

Organska proizvodnja može imati značajnu ulogu u razvoju ruralnih područja,

jer omogućava ekonomski rast, diverzifikaciju aktivnosti, privlačenje finansijskih

sredstava, a takođe je sastavni deo Strategije za poljoprivredu i ruralni razvoj

(Prioritetno područje 9. – Zaštita i unapređenje životne sredine i očuvanje prirodnih

resursa). Na ovaj način, organska poljoprivreda se može posmatrati kao faktor koji

će pomoći razvoju ruralnih područja, zajedno sa drugim alternativnim metodama

razvoja.

Za razliku od konvencionalne poljoprivrede, organska poljoprivreda omogućava

uspešan razvoj multifunkcionalne poljoprivrede, koja obuhvata proizvodnju hrane

kao i nepoljoprivrednih proizvoda (npr. suveniri , rukotvorine) i usluga kao što su

obrazovanje, rekreaciju, agro, eko, etno i seoski turizam i dr. Multifunkcionalna

poljoprivreda doprinosi očuvanju zemljišta, vode, zdravlja biljaka, životinja i ljudi,

biodiverziteta i agrobiodiverziteta, odnosno očuvanju vrednosti ruralne sredine,

domaćinstva, farme sa lokalnim etnološkim, kulturnim vrednostima i tradicijom.

Generalno, ekološki i ekonomski značaj organske poljoprivrede ogleda se u

revitalizaciji ruralnih područja.

Organska proizvodnja omogućava zapošljavanje mladih i aktivnih ljudi,

uključivanje žena u agrobiznis, što može da dovode do smanjenja stope

nezaposlenosti u Srbiji i da doprinese ekonomskom razvoju ruralnih područja,

stvarajući dodatu vrednost proizvodu ili usluzi.

Može se reći da Srbija ima dobar potencijal za razvoj organske proizvodnje, kao

i da postoji značajana zainteresovanost privatnog sektora za ulaganje u organsku

proizvodnju. Brži razvoj ovog segmenta domaće poljoprivrede pozitivno se

1 Zakon o organskoj proizvodnji, Službeni Glasnik Republike Srbije, br 30/10.

7

odražava na zdravlje ljudi i životnu sredinu, poboljšava kvalitet života i ekonomski

razvoj, uz očuvanje vrednosti ruralne sredine, kulturnih vrednosti i tradicije u

regionu.

2. OSNOVNI PRINCIPI ORGANSKE POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE

Organska poljoprivreda se može definisati kao pristup u poljoprivredi gde je

cilj: stvaranje integrisane, humane, ekonomski i prirodno održive poljoprivrede,

koja maksimizira iskorišćavanje obnovljivih izvora koji potiču sa farme i

menadžment ekoloških i bioloških procesa i interakcija kako bi se obezbedili

prihvatljivi nivoi prinosa i nutritijenata, zaštita od bolesti i štetočina i prihvatljiv

povraćaj uloženog rada i ostalih resursa.

Tako definisano, održivost čini srž organske poljoprivrede. Termin održivost je

korišćen u širem smislu tako da se odnosi ne samo na održivost neobnovljivih

izvora (zemljišta, energije, minerala), već se odnosi i na pitanja ekološke i socijalne

održivosti. Termin „organska“ je najbolje posmatrati kao koncept koji farmu

posmatra kao organizam u kojem svi sastavni delovi – zemljište, mineralne

materije, mikroorganizmi, insekti, biljke, životinje i ljudi – deluju zajedno kako bi

stvorili jednu koherentnu celinu. U mnogim evropskim zemljama organska

poljoprivreda je prepoznatljiva kao ekološka poljoprivreda.

Da bi se razumeo koncept organske poljoprivredne proizvodnje, pre svega je

potrebno ukazati na razlike koje postoje između različitih tipova i oblika

poljoprivredne proizvodnje. Razlike će se najlakše uočiti ukoliko se definišu

različiti tipovi poljoprivredne proizvodnje.

Organska poljoprivredna proizvodnja u prvi plan ističe kvalitet i bezbednost.

Ona je deo tzv. održive poljoprivrede, koja se zakonski reguliše i podleže inspekciji

(ovlašćene organizacije), odnosno dobijanju sertifikata (kod nas sa nazivom –

„organski proizvod“). Osnovna karakteristika ove proizvodnje je izbegavanje

primene sintetičkih mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu biljaka, regulatora rasta

u stočarstvu i aditiva za stočnu hranu. Kvalitet proizvoda podleže kontroli po

standardima Codex Allimentarius za organsku proizvodnju (donet 1999. i revidiran

2001. godine).

Konvencionalna ili moderna, industrijska poljoprivreda je takav oblik

proizvodnje koji se zasniva na sledećim principima: primena savremenih

tehnoloških rešenja, koncentracija kapitala i centralizacija zemljišta (ukrupnjavanje

poseda), masovna (tržišna) robna proizvodnja, gajenje useva u monokulturi,

primena visokoprinosnih hibrida i sorti, primena značajnih količina herbicida i

đubriva, korišćenje eksternih energetskih inputa, visoka produktivnost, efikasnost

radne snage, idr. U ovoj poljoprivredi progres se meri stalnim povećavanjem

profita uz smanjenje broja ljudi uključenih u proces proizvodnje.

Održiva poljoprivreda (sustainable agriculture) je naziv koji potiče od reči

sustinere (sus-ispod, tener-držati) i označava održanje ili očuvanje poljoprivrede

tokom dužeg vremenskog perioda. Održiva poljoprivreda, kao deo šireg koncepta

održivog razvoja, definisana je Agendom 21, na konferenciji UN o održivoj sredini

8

i razvoju (Rio de Ženeiro, 1992)2. To je sistem proizvodnje koji objedinjuje

ekološke i ekonomske elemente proizvodnje, brigu za zdravlje ljudi i pri tome

uzima u obzir različitosti poljoprivrede i društvene zajednice. Vezan je za

upravljanje poljoprivrednim resursima, posebno zemljištem kao (ne)obnovljivim

resursom, koji je nužno sačuvati od antropogenih uticaja, ne samo u fizičkom, nego

i u kvalitativnom pogledu.

Održiva poljoprivreda je, dakle, način proizvodnje koji, posmatran u dužem

vremenskom periodu, unapređuje kvalitet životne sredine i resurse na kojima se

proizvodnja zasniva, zadovoljava čovekove potrebe za hranom, ima ekonomsku

isplativost i unaređuje kvalitet života farmera i celokupnost društva. Danas se

smatra da održiva poljoprivreda obuhvata niz načina proizvodnje koji imaju

usklađene odnose poljoprivrede i ekosistema.

Integralna poljoprivredna proizvodnja se odvija na bazi standarda (principa)

koja su propisala udruženja za integralnu proizvodnju. Osnovna namera ovoga

koncepta je redukcija primene opasnih agrohemikalija, posebno pesticida i jačanje

svesti o značaju ekološkog unapređenja proizvodne tehnologije u celom lancu

proizvodnje, prerade i potrošnje hrane. Ona podrazumeva integrisanje svih mera:

ekoloških uslova, izbora vrste i sorte, agrotehničkih mera. Ovde se primenjuju

organska i mineralna đubriva uz primenu integralnog sistema zaštite biljaka

(moguća je i primena određenih pesticida). Plodored se postavlja kao osnovni

sistem biljne proizvodnje. Sve to smanjuje rizike kontaminacije hrane i životne

sredine, a proizvodi se kvalitetan i bezbedan proizvod za zaštitu životne sredine.

Ovaj oblik proizvodnje je prelaz ka organskoj i održivoj proizvodnji hrane.

Permakultura je sistem proizvodnje i uređenja farme i poljoprivrednog

zemljišta sa ciljem održivog razvoja. Nastala je 70-ih godina prošlog veka. Bill

Mollison i David Holmogen dali su naziv ovom sistemu proizvodnje – stalna

poljoprivreda (Permanent agriculture). Ovaj sistem obuhvata ekološke principe

proizvodnje hrane i namirnica, ekološko i ekonomično uređenje poljoprivrednog

gazdinstva i poljoprivrednog zemljišta uz stalnu smenu biljnih vrsta u toku godine.

Ona počiva na posmatranju i razumevanju prirode u datim ekološkim uslovima i

njenu primenu u proizvodnji i životu.

Dobra poljoprivredna praksa (Good Agricultural Practice) definiše način rada

i proizvodnju za svaki proizvodni sistem. Kriterijumi dobre poljoprivredne prakse

su sledeći: očuvanje plodnosti zemljišta, brižljivo raspolaganje izvorima vode i

njeno ekonomsko korišćenje, izbor vrsta i sorti za određeni plodored i ekološke

uslove i primenu svih agrotehničkih i zootehničkih mera koje omogućavaju

dobijanje ekonomskog prinosa i kvalitetnog zdravstveno bezbednog proizvoda.

Osnovni princip dobre poljoprivredne prakse je mogućnost praćenja (tracebility)

2 Održivi razvoj je socioekonomski i kulturni razvoj koji je usklađen sa uslovima,

ograničenjima i kapacitetima životne sredine (momenat racionalnosti) kojom se ne

narušavaju uslovi opstanka za buduće generacije (momentat solidarnosti). Održivost ima

više značenja i aspekta, kao što su socijalna održivost, ekonomska održivost, ekološko –

prostorna održivost, politička održivost. Koncept održivog razvoja ustanovljen je još 1989.

godine i proklamovan tzv. Bergenskom deklaracijom (1990).

9

procesa proizvodnje, prerade i čuvanja, primena dobre higijenske prakse i vođenje

evidencije (kao i u organskoj i integralnoj proizvodnji). Sve su to, uz inspekcijsku

kontrolu i sistem sertifikacije HACCP, kriterijumi kvaliteta hrane i namirnica

prema Codex Alimentarius.

Biološka (ekološka), organska poljoprivreda, su sinonimi jednog istog

sistema proizvodnje. To je sistem koji je zakonski regulisan, a bazira se na

standardima IFOAM (Međunarodne federacije za organsku proizvodnju),

zakonskoj regulativi EU iz 2007. i Codex Alimentarius – zajedničkoj regulativi

FAO/WTO (Svetska organizacija za poljoprivredu i Svetska zdravstvena

organizacija). Organskom hranom se zove hrana iz organske proizvodnje, i ona je

obeležena. Njenu kontrolu sprovode državne institucije, dok u integralnoj

proizvodnji kontrolu sprovode udruženja. Ceo postupak organske proizvodnje, od

„njive do trpeze“ je pod inspekcijskom kontrolom, uz odgovarajući sertifikat.

Njenu implementaciju prate, pored zakona, i odgovarajući pravilnici. Reč je, dakle,

o sistemu ekološkog upravljanja proizvodnjom hrane kojim se unapređuje

biodiverzitet, kruženje materije u prirodi, biološka aktivnost zemljišta i zaštita

životne sredine.

Organski proizvod je proizvod proizveden i označen u skladu sa posebnim

zakonom o organskoj proizvodnji i propisima donetim na osnovu njega.

Organska proizvodnja predstavlja sistem ekološkog upravljanja

proizvodnjom, preradom, pakovanjem, skladištenjem, prevozom (transportom),

označavanjem, marketingom i kontrolom organski proizvedene hrane u skladu sa

važećim međunarodnim standardima, posebno propisima EU, IFOAM

(Međunarodna federacija za organsku poljoprivredu), kao i Zakona.

Prema Ministarstvu poljioprivrede SAD (USDA) organska poljoprivreda je

ekološka proizvodnja koja promoviše i unapređuje biodiverzitet, biološke cikluse i

biološku aktivnost u zemljištu. Bazira se na minimalnoj upotrebi inputa poreklom

izvan farme i zasniva se na agrotehničkim merama koje obnavljaju, održavaju i

unapređuju ekološku harmoniju.

Sistem organske proizvodnje zabranjuje primenu mineralnih đubriva,

pesticida, regulatora rasta i hormona, aditiva u preradi, PVC ambalaža koje sadrže

hlor. Nije dozvoljeno ni korišćenje genetski modifikovanih organizama.

Organska proizvodnja zasniva se na prirodnim procesima i upotrebi organskih

i prirodnih mineralnih materija. Materijal za reprodukciju (seme, sadni materijal,

jaja, matice, podmladak, seme za osemenjavanje životinja, isl.) koji se primenjuju u

organskoj proizvodnji, mora biti proizveden metodama organske proizvodnje.

Sistem organske proizvodnje zasniva se na bazičnim standardima koji su

formulisani u okviru IFOAM (International Federation of Organic Agriculture

Movements), koji je osnovan još 1972. godine. Ova internacionalna asocijalcija

formulisala je sledeće ciljeve (principe):

Proizvodnja hrane visoke hranljive vrednosti. Ovaj cilj proističe iz

činjenice da je hrana danas deo preventive, pa i lečenja oboljenja

savremenog čoveka;

10

Proizvodnja u skladu sa biološkim principima i ciklusima. Ovaj

cilj proističe iz činjenice da se u organskoj proizvodnji radi u skladu sa

prirodom i ekosistemom;

Podsticanje bioloških ciklusa u okviru proizvodnog sistema, jer

agrobiocenoza nema sposobnost samoregulacije. Zbog toga se uslovi

agrobiotopa moraju da usklade sa zahtevima agrobiocenoze. Dinamička

ravnoteža ovih odnosa čini agroekosistem. Očuvanje stabilnosti

agroekosistema i ekosistema, uz racionalno korišćenje prirodnih resursa,

osnova je na kojoj počiva organska poljoprivreda;

Dugoročno održavanje i povećanje plodnosti zemljišta. Ovaj

zahtev proističe iz značaja zemljišta za poljoprivrednu proizvodnju, ali i

ugroženosti ovog složenog sistema. Agrotehničkim merama (plodoredom i

drugim merama) organska poljoprivreda ostvaruje cilj – očuvanje „živog“

zemljišta, kao osnove poljoprivredne proizvodnje;

Maksimalno korišćenje obnovljivih izvora energije u okviru

proizvodnog sistema, odnosno korišćenje sirovina (materijala) koji se

recikliraju, čime se uspostavlja kruženje materije, koje je prekinuto u

konvencionalnoj poljoprivredi;

Uravnotežen odnos biljne i stočarske proizvodnje, čime se postiže

samoodrživost;

Domaćim životinjama moraju se omogućiti uslovi gajenja kojima

će se obezbediti njihova dobrobit i njihovo zdravlje;

Na najmanju meru smanjiti zagađenja koja su posledica

poljoprivredne proizvodnje;

Održavanje genetske raznovrsnosti u poljoprivrednom sistemu i

ekosistemu, uključujući zaštitu biodiverziteta, što je posebno značajno za

integralni ruralni razvoj, kao i revitalizaciju i očuvanje poljoprivrednog

pejzaža;

Organska proizvodnja je human oblik proizvodnje, ali i način

života, što pretpostavlja poštovanje prava građana (proizvođača) na

kvalitetan, srećniji život, na duži period. Održivi razvoj sa ekonomskim i

ekološkim profitom, daje mogućnost za takve uslove života.

Veoma su značajni evropski propisi o hrani.

Evropska zajednica je usvojila tzv. Belu knjigu za bezbednost hrane (opšta

iskustva za zaštitu zdravlja i potrošača, januar 2000). Osnovni cilj ovog dokumenta

je obezbediti najviši mogući nivo zdravstvene zaštite (Evropski propis III-235

„zaštita potrošača“). Osnovni mehanizam regulisanja odnosa u ovoj oblasti je:

regulativa – direktiva – odluka. Poznate su Evropske direktive za higijenu

namirnica, kao i Regulativa 178/2002 (Zakon o hrani).

Zakon o hrani (Regulativa EC No 178/2002 od 28. januara 2002) izlaže: opšte

principe, uspostavlja Evropsko telo za bezbednost hrane (EFSA) – European Food

Safety Authority) i daje procedure vezane za bezbednost hrane. Delokrug zakona

su: namirnice (životinjskog porekla, biljnog porekla); hrana za životinje; ceo lanac

snabdevanja („od njive do trpeze“). Prati se: primarna proizvodnja (uzgoj, gajenje,

lov, ribolov); prehramebna industrija; snabdevanje; transport; maloprodaja.

11

Zakon o hrani EC daje opšte regulative za hranu: opšti principi, opšte obaveze u

trgovini namirnicama i opšte propise. Opšti principi su: princip predostrožnosti,

princip transparentnosti, princip analize opasnosti, princip zaštite interesa potrošača

(Propisi o hrani – Evropski pristup, TÜV, 2006). Opšte regulative za hranu su:

sigurnost hrane, sigurnost hraniva, mogućnost praćenja proizvodnog procesa,

prezentacija namirnica, odgovornost operatora.

Evropsko telo za bezbednost hrane EFSA ima u svom sastavu Naučni

komitet i Naučne panele. Prate se: biološke opasnosti (BIOHAZ); aditivi za hranu,

arome, pomoćni materijali u proizvodnji i u kontaktu sa hranom (AFC); zdravlje

biljaka, proizvodi za zaštitu bilja, njihove rezidue (PPR); prehrana, dijetetski

proizvodi, alergije (NDA); komponente u prehrambenom lancu (CONTAM);

genetski modifikovani organizmi (GMO); zdravlje životinja, dobrobit životinja

(AHAW), aditivi i proizvodi ili supstance koje se koriste u hrani za životinje

(FEEDAP).

U EU se vrši nadzor nad tržištem hrane. Za ovo tržište su odgovorni: (1)

proizvođači, uvoznici, prevoznici, trgovci u veleprodaji, trgovci u maloprodaji i

ostali isporučioci hrane i hraniva na tržištu; (2) vlada (carina, kontrola, inspekcije);

(3) privatni sektor (kontrolne laboratorije, osobe odgovorne za tržište, agencije za

zaštitu potrošača).

U EU su razrađeni standardi za menadžment bezbednošću hrane. S tim u

vezi su uvedeni standardi: Codex Alimentarius; ISO 22000, nacionalni standardi

(DS 3027: 2002, holandski standard za ocenu operativnog HACCP sistema);

tehnički standardi (npr. EUREPGAP, BRC hrana, IFC, SQF 1000 and SQF 2000,

FEFCO (International GMP).

Detaljan opis principa i prakse organske poljoprivrede se može pronaći u

literaturi širom sveta. Najvažniji faktor koji razlikuje organsku poljoprivredu od

ostalih alternativnih održivih pristupa je postojanje zakonskih standarda i procesa

sertifikacije koji omogućavaju jasno razlikovanje organskih i drugih proizvodnih

sistema, pre svega zbog marketinga.

2.1. Sertifikacija i zakonodavstvo

Ključni element tržišta organskih proizvoda je njegova regulacija. Ona je

neophodna kako bi se održali visoki etički standardi organske proizvodnje i

pokreta, održalo poverenje potrošača u proizvode, podržali i ohrabrili proizvođači i

kako bi se obezbedila osnova za trgovinu organskim proizvodima preko granica.

Simbol organske proizvodnje predstavlja glavnu odliku koja objedinjuje

proizvođače, prerađivače i veleprodaje. Kada su jednom sertifikovani od

odgovarajuće asocijacije mogu upotrebljavati oznaku na svojim proizvodima.

Troškovi sertifikacije se nadoknađuju upotrebom oznake koja obezbeđuje dodatu

vrednost na tržištu.

Biodinamički pokret je prvi uveo samoregulaciju. Smernice za proizvodnju radi

dobijanja Demeter oznake uspostavljene su 1928. godine u Nemačkoj i kasnije su

postale standard za Demeter oznaku u mnogim drugim zemljama. Sedamdeset su

bile posebno aktuelne za uspostavljanje oznaka prema standardima organske

12

proizvodnje. U Francuskoj, Nature et Progres je svoju oznaku predstavila 1972., u

Britaniji Asocijacija za zemljište je to učinila 1973., a u Nemačkoj Bioland je uveo

svoju oznaku 1978. godine.

Set organskih standarda sadrži minimum ključnih pravila koja su primenljiva

širom sveta. Ono što razlikuje jednu grupu od druge je nivo zahteva koji

postavljaju a koji ide dalje od osnova za regulisanje organske proizvodnje. Ukoliko

farmer dobije pozitivan odgovor na njegov zahtev za priključivanje organskom

sistemu, potrebno je da prođe period konverzije koji može da traje od godinu dana

u slučaju Kontroll-foreningen for Alternativ Odling (KRAV) u Švedskoj do sedam

godina kako propisuju određeni standardi u biodinamičkoj proizvodnji. Za farmere

je najčešće dostupna oznaka za proizvode koji se nalaze u periodu konverzije od

kojih je najpoznatija oznaka Biodyn za proizvode koji su u konverziji ka

biodinamičkoj proizvodnji. Zemlje se međusobno znatno razlikuju po pitanju

svojih zahteva za sertifikaciju. Italija je npr., do 1993. godine imala više od 20

asocijacija koje su se bavile sertifikacijom i svaka od njih sertifikuje prema

sopstvenim pravilima dodeljujući svoj logo sertifikovanim proizvodima. S druge

strane Irska i Portugal su imale samo jedan logo, tj oznaku za čitavu zemlju. Što

više sertifikacionih tela postoji u jednoj zemlji koja funkcionišu nezavisno jedno od

drugog to je veća sumnja i nejasnoća kod potrošača i veći zahtevi prilikom

uspostavljanja zajedničkih nacionalnih standarda.

Neke od vodećih zemalja po pitanju proizvodnje i potrošnje organskih

proizvoda su uspostavile svoje nacionalne standarde za sertifikaciju. Francuska je

bila prva evropska zemlja koja je uvela zvaničnu oznaku AB za organske cerealije,

voće i povrće. AB znači agriculture biologique. Zakon je donet 1980. godine što je

omogućilo zvanično donošenje seta standarda za sertifikaciju. Kasnije je organska

poljoprivreda i zvanično definisana. Dokumentom iz 1983. godine određen je broj

farmera, potrošača i predstavnika vlade u tzv. Komisiju Nationale d’Homologation

koja je bila zadužena za analizu standarda određene asocijacije. Nakon preporuke

Komisije konačna odluka je zavisila od vlade. Kada je jednom asocijaciji odobreno

korišćenje AB oznake, ona je mogla dalje da odobrava korišćenje te oznake svojim

članovima koji su za to bili kvalifikovani. Sistem je bio samoregulišući. Prvi set

standarda koji je bio odobren, bio je 1986. godine za vodeću asocijaciju u

Francuskoj, Nature et Progres. Novi zakon je donešen 1988. godine koji je

predstavio set standarda na nacionalnom nivou. Francuski potrošači prepoznaju i

poštuju AB oznaku i kada su supermarketi počeli sa prodajom svešeg organskog

voća i povrća, ono je nosilo samo AB oznaku.

Britanija je pratila Francusku u nacionalnim standardima za organsku

sertifikaciju. Registar Organskih Standarda za Hranu Velike Britanije (UKROFS)

je ospostavljen u okviru Hrana iz Britanije organizacije 1987. godine a osnovan je

od strane Ministarstva za poljoprivredu. Prihvatajući savete od proizvođača i

prerađivača, UKROFS je osmislio set standarda 1993. godine koji su pokrivali

ratarstvo, povrtarstvo i animalnu proizvodnju, kao i preradu organskih proizvoda.

Drugi oblici sertifikacije, od strane drugih asocijacija, moraju biti u skladu sa

UKROFS standardima, da bi bili u mogućnosti da svojim korisnicima omoguće

korišćenje UKROFS oznake. UKROFS je zadužen za vođenje liste svih zvaničnih

13

proizvođača organske hrane. Kao deo monitoringa i kontrole UKROFS inspektori

jednom godišnje proveravaju slučajan uzorak od 10% prijavljenih proizvođača.

UKROFS oznaka na proizvodu ne služi da bi zamenila oznake sertifikacionih tela.

Njegova oznaka se postavlja pored oznake sertifikcione kuće i služi da istakne

njihovu kompetentnost u domenu organske poljoprivrede.

EC Regulativa

Od januara 1993. godine svi sveži i prerađeni biljni proizvodi organskog

porekla koji se prodaju na teritoriji Evropske Unije podležu standardima koje je

uspostavila Evropska Komisija. Proizvodi animalnog porekla nisu bili regulisani.

Ovi standardi su po prvi put dozvolili inspektorima da uđu u trag i onemoguće

prevare na tržištu organskih proizvoda. Minimum dve godine perioda konverzije se

zahtevalo. Svaka zemlja članica je imala određeni Inspektorat (DIA) koji je

zadužen za praćenje i kontrolu organske sertifikacije samostalno ili u saradnji sa

sertifikacionim telima. U Britaniji, raniji set standarda UKROFSa je sada obavezan

sa UKROFSom kao DIA. Ostale zemlje članice su morale da osnuju nova tela koja

će imati ulogu Inspektorata, kako bi bila u skladu sa donešenom Regulativom.

Uvođenje Regulative je imalo velikog uticaja na sertifikaciona tela: u

Francuskoj i Italiji njihov broj je smanjen na pet, u Irskoj je porastao na tri a u

Nemačkoj se povećao sa šest na više od pedeset, mada je situacija komplikovana

zbog postojanja odvojenih inspekcionih tela za svih šesnaest federalnih država. U

nekim slučajevima, poput Danske, Francuske ili Norveške, sertifikaciju sada

sprovode delimično ili potpuno vladine agencije.

Uvoz u Evropsku Uniju omogućen je zemljama koje se nalaze na listi odobrenih

zemalja (tzv. Lista Trećih Zemalja). Izražena je zabrinutost da u određenim

zemljama, pre svega južne Evrope, u kojima ne postoji tradicija organske

proizvodnje, može doći do negativnog uticaja od strane lokalnih vlasti koje mogu

biti suviše popustljive ili suviše na strani nazovi organske poljoprivrede iz

socijalnih, političkih i ekonomskih razloga, što može da nanese štetu imenu

organske poljoprivrede. Kritika je išla i u pravcu toga da su standardi u EC

Regulativi preniski i da umesto da podignu mogu da dovedu do snižavanja

standarda u organskoj proizvodnji.

EU je 2007. godine usvojila prvi deo kompletno revidiranih propisa i regulativa

o organskoj proizvodnji, Regulativu koja je stupila na snagu 1. januara 2009.

godine. Mnoge evropske zemlje koje nisu članice EU su već počele sa

prilagođevanjem svojih regulativa Regulativi 834/2007.

Međunarodna sertifikacija i akreditacija:

Na međunarodnom nivou, inicijalna ideja i podstrek za uvođenje globalnih

organskih standarda potekla je od Međunarodne Federacije za Organsku

Poljopriverdu (IFOAM). IFOAM je osnovan 1972. godine i danas ima svoje

sedište u Tholey-Theley u Nemačkoj. Gotovo sve važne nacionalne evropske

sertifikacione organizacije su članovi IFOAMa, kao i mnoge asocijacije i institucije

koje se ne bave sertifikacijom, što znači da evropski članovi dominiraju

Federacijom mada je uočljiv povećan interes zemalja u razvoju.

14

IFOAM je osmislio set proizvodnih standarda koji predstavljaju minimum koji

primarni proizvođači moraju da zadovolje, i svi njeni članovi se u principu

rukovode ovim pravilima. IFOAM standardi su korišćeni kao osnova prilikom

izrade EC Regulative, ali i ostalih nacionalnih regulativa. Cilj IFOAMa je da se

stvori jedan globalni „organski pečat“ koji bi nosili svi koji se nalaze u procesu

organske proizvodnje.

Osnovni standardi IFOAM-a definišu kako se organski proizvodi uzgajaju,

proizvode, prerađuju i kako se njima rukuje. Oni reflektuju trenutno stanje metoda

koji se primenjuju u procesu organske proizvodnje i prerade. Osnovni Standardi

IFOAM-a, zajedno sa Akreditacionim kriterijumima IFOAM-a čine Norme

IFOAM-a, koje predstavljaju okvir za sertifikaciona tela i organizacije za

uspostavljanje sopstvenih standarda; IFOAM Norme se često nazivaju i „standardi

za standarde“. U saradnji sa drugim organizacijama i članovima IFOAM-a,

Komisija za Standarde IFOAM-a je razvila IBS. IBS predstavlja svojevrstan

pregled principa, preporuka, osnovnih standarda i zabrana koji se mogu

primenjivati u organskoj proizvodnji. Godine 2005. IFOAM je usvojio 4 osnovna

principa organske proizvodnje: 1) zdravlje; 2) ekologija; 3) fer ponašanje i 4) briga.

Na međunarodnom nivou, Organizacija za Hranu i Poljoprivredu (FAO) je

odgovorila na rast organskog sektora, uvodeći standarde za organsku proizvodnju u

Codex Alimetarius.

Proces sertifikacije prolazi kroz nekoliko faza:

Registracija je proces kada proizvođač ili grupa proizvođača potpisuje

ugovor sa sertifikacionom kućom i popunjava aplikacione akte za

pristup sertifikacionom procesu;

Potpisivanje sporazuma o inicijalnoj inspekciji da bi sertifikaciona kuća

sačinila plan inspekcije, procenila troškove procesa sertifikacije i

predložila proizvođaču aktivnosti koje je neophodno sprovesti kako bi

se lakše prošlo kroz proces sertifikacije;

Prva inspekcija pribavlja dodatne informacije i kreira plan konverzije

poljoprivredne proizvodnje. Inspektor upoznaje proizvodne planove

proizvođača u naredne tri godine i zajednički definišu prethodnu

proizvodnju gde će se odvijati proizvodnja (parcele), zatim, tehnologiju

organske proizvodnje, očekivane prinose, način skladištenja i način

prodaje proizvoda. Inspekcija ima zadatak da prikupi podatke, da utvrdi

da li se proizvođač pridržavao standarda i da u slučaju sumnje uzme

uzorke na analizu. Izveštaj inspektora ima za cilj da se definiše situacija

kod proizvođača i da ukaže na to da li su poštovani ili ne propisi. On

priprema informacije na osnovu kojih će se vršiti ocena primene normi i

procedure proprisane standardima. (Lazić, B. i sar., 2008).

Primena metoda organske proizvodnje u Republici Srbiji počela je devedesetih

godina dvadesetog veka po standardima Međunarodnog pokreta za organsku

poljoprivredu (IFOAM) a kasnije i u skladu sa Zakonom o organskoj poljoprivredi

(Sl. List SRJ, broj 28/2000).

15

Zakonom i podzakonskim aktima detaljno su propisana pravila proizvodnje,

prerade, skladištenja, transporta, prometa, obeležavanja organskih proizvoda i

druga pitanja iz ove oblasti a krajem 2006. godine izabran je nacionalni znak kojim

se obeležavaju sertifikovani proizvodi:

Od januara 2011. godine primenjuje se Zakon o organskoj proizvodnji (Sl.

Glasnik 30/2010); Pravilnik o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i

metodama organske proizvodnje (objavljen u Službenom glasniku RS br. 48/11)

Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o kontroli i sertifikaciji u organskoj

proizvodnji i metodama organske proizvodnje (objavljen u Službenom glasniku RS

br. 40/12). Usvojen je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o korišćenju

podsticaja za organsku proizvodnju ( „Sl. glasnik RS“ 62/15).

2.2. Stanje organske poljoprivrede na svetskom tržištu

Organska poljoprivreda se razvija ubrzanim tempom i statisitički podaci su sada

dostupni za 170 zemlju sveta. Udeo poljoprivrednog zemljišta i farmi je porastao u

mnogim zemljama. Prema poslednjim podacima sertifikovane organske

proizvodnje (Willer, 2015):

43,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta sa površinama u periodu

konverzije, se nalazilo u vlasništvu 2 miliona organskih proizvođača.

Regioni sa najvećim organskim površinama su Okeanija, Evropa i

Južna Amerika. Australija, Argentina i SAD su zemlje sa najviše

organskih površina;

Trenutno, 1 procenat poljoprivrednog zemljišta u zemljama

obuhavćenim istraživanjem se nalazi u organskom sistemu proizvodnje;

U Evropskoj Uniji 5,7 procenata zemljišta je u organskom sistemu;

Neke zemlje imaju daleko veće udele organskih površina: Foklandska

Ostrva 36,3%; Lihtenštajn 31%; Austrija 19,5%;

U 11 Zemalja više od 10% poljoprivrednog zemljišta je organsko;

Najveći udeo organskih zemljišnih površina u Evropi nalaze se u

Lihtenštajnu, Austriji i Švedskoj;

Zemlje sa najvećim brojem proizvođača su Uganda, Indija i Etijopija.

Gotovo polovina organskih proizvođača se nalazi u Africi;

16

Gotovo 35 milion ha se eksploatiše za sakupljačku proizvodnju i za

ispašu pčela. Veći deo ovih površina se nalazi u zemljama u razvoju –

što je suprotno u odnosu na poljoprivredno zemljište, od kojeg se 2/3

nalazi u razvijenim zemljama.

Skoro 2/3 organskih površina čine pašnjaci i livade (27 miliona ha).

Obrađivane površine (oranice i višegodišnji usevi) zauzimaju 7,7

miliona ha – gotovo četvrtinu organskih površina. U poređenju sa

prethodnim periodom, postoji jasna tendencija povećanja obrađivanih

zemljišnih teritorija. Relativno visoki udeli pojedinih kultura su

zabeleženi, među najznačajnijima izdvajamo organsku kafu i masline

koji zauzimaju 5% ukupno požnjevenih površina, a u nekim zemljama

udeo ovih kultura je i veći – 30% kafe u Meksiku je organskog porekla.

Organska poljoprivredna površina u svetu (2013. godina)

Izvor: IFOAM, Organic Monitoring, 2015.

Deset vodećih zemalja po pitanju površina u organskom sistemu proizvodnje je

predstavljeno na sledećem grafikonu:

17

Procentualno učešće organskog u ukupnom poljoprivrednom zemljištu je:

Kanada

Urugvaj

Nemačka

Francuska

Italija

Španija

Kina

SAD

Argentina

Australija

0,9

0,9

1,1

1,1

1,3

1,6

2,1

2,2

3,2

17,2

Poljoprivredno zemljište u organskoj proizvodnji

2013: 10 vodećih zemalja

Milioni hektara

Italija

Letonija

Češka

Samoa

Francuska Gvajan

Švajcarska

Estonija

Švedska

Austrija

Lihtenštajn

Foklandska Ostrva

10,30%

11,00%

11,20%

11,80%

11,90%

12,20%

16,00%

16,30%

19,50%

31,00%

36,30%

Zemlje sa više od 10% organskog poljoprivrednog zemljišta

18

Prema podacima FiBL i IFOAMa, rast organskih površina u svetu od 1999.

godine do 2013. godine je predstavljen na narednom grafikonu:

Vrednost tržišta organskih proizvoda u 2013. godini je bila 72 milijarde US

dolara, pri tome najveće tržište je zabeleženo u SAD, Nemačkoj i Francuskoj. Po

pitanju potrošnje, izdvajaju se zemlje Evropske Unije, gde je u 2013. Godini

potrošnja per capita za organske proizvode iznosila 210 evra u Švajcarskoj, 163

evra u Danskoj i 157 evra u Luksemburgu.

Kod analize ovakvih podataka treba imati u vidu da je učešće organskog u

ukupnom poljoprivrednom zemljištu u svetu 0,98% a da gotovo 60% zemalja za

koje su podaci dostupni imaju manje od 1% organskog zemljišta.

Prema podacima Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, do

septembra 2013. Godine u Srbiji je bilo 7.455 hektara u organskom sistemu

proizvodnje. Prema Popisu poljoprivrede ukupno poljoprivredno zemljište u Srbiji

je 3.355.859 ha, što nam govori da je u Srbiji u organskom sistemu proizvodnje

svega 0,22% poljoprivrednog zemljišta.

19

3. ISKUSTVA IZ ORGANSKOG VOĆARSTVA

3.1. Uvod u organsko voćarstvo

Iskustva koja želimo da podelimo sa vama u narednim poglavljima su

jedinstvena i protkana sa mnogo truda i ljubavi prema voćarstvu i svim

vrednostima koje proizvodnja u skladu sa prirodom donosi. Početak proizvodnje

voća na organskim principima znači promenu načina razmišljanja, stavova i

shvatanja da uz sva blaga prirode ostvarimo nove uspehe, ne samo u proizvodnji,

nego u svim segmentima svakodnevnog života.

Uz zdravo voće koje proizvodimo, boravak u prirodi nezagađenoj primenom

pesticida, vodeći računa o svakom živom biću koje se nalazi u našem voćnjaku,

svojim primerom postižemo da buduće generacije nauče da sačuvaju savršenu

harmoniju čudesnog sveta koji je stvoren pre nas.

3.2. Početni koraci

Nakon donete odluke o proizvodnji voća na organskim principima, počinje

prelazni period koji je podeljen u tri faze. Promena svesti i odlučnost da se istraje u

nameri da se postane organski proizvođač, uprkos čuđenju i podsmehu okoline, je

osnova uspešne proizvodnje i ona predstavlja ključnu prvu fazu. Velika pomoć u

ovom periodu je verovanje u ispravnost odluke i hrabrost da se istraje uz podršku

porodice i uspešnih organskih proizvođača.

Važno je i da se proizvođači imaju kome obratiti za savet i pomoć, prisustvovati

predavanjima iz ove oblasti i dobro se informisati o svemu što ih očekuje u

proizvodnji. Druga faza je detaljno planiranje uz analizu početnog stanja. Šta nam

je prioritet? Da li želimo proizvoditi voće

samo za naše potrebe u okviru okućnice

ili nam je želja da se bavimo plantažnim

uzgojem voća? Uz analizu potrebnih

ulaganja i raspoloživih sredstava za

realizaciju, dolazimo do treće faze koja

predstavlja preusmeravanje, odnosno

početak proizvodnje po organskim

principima.

Već posađene voćke mogu da se

prevode na organski način uzgoja pod

određenim uslovima, ali je sigurnija

proizvodnja kada se podiže novi zasad.

Prelazni period u organskom voćarstvu je

tri godine. Postoji mogućnost da se ovaj

period skrati na zahtev proizvođača

ukoliko postoji dokaz da je proizvedeno

”Edukacija na otvorenom,Udruženje

”Vredne ruke” Itebej

Organski zasad orah kajsija, porodica

Mujkanović, Irig2014.

20

voće uzgajano po organskim principima.

3.3. Proizvodnja voća u skladu sa potrebama i mogućnostima

Uzgoj voća na okućnici

Uređenje okućnice kao i zasnivanje povrtnjaka i voćnjaka odgovoran je posao i

podrazumeva planiranje, održavanje plodnosti zemljišta, pravilnu setvu i sadnju,

preventivne mere zaštite, kontrolu bolesti i štetočina kao i pravilno ubiranje i

čuvanje biljnih delova i plodova.

Planiranje i analiza predstavljaju važan korak na putu ka uređenju dvorišta i

imanja. Okućnica mora da funkcionalno zadovoljava potrebe porodice. Najpre

treba definisati celine koje su neophodne i šta je prioritet.

Svaka organska farma je poseban

ekosistem, jer je proizvodnja organizovana

u skladu sa potrebama, željama i

mogućnostima članova domaćinstva. Osim

prostora za proizvodnju, obuhvata prateće

objekte i prostor za stanovanje. Celu parcelu je potrebno urediti u skladu sa

osnovnim principima očuvanja i zaštite sredine i zdravlja ljudi, biljaka i životinja.

Ako je bašta mala, voćke treba

prilagoditi prostoru koji je na

raspolaganju. Posebnu pažnju kod

gajenja voća na malim površinama

treba obratiti na efekat senke. Voćke

sa manjim obimom krošnje treba uvek

saditi na južnim delovima parcele, a

one najbujnije na severnim. Postoji

širok izbor patuljastih voćnih vrsta

koje traže malo prostora za rast i

Uzgoj voća i biobašti

Za uzgoj voća na okućnici, preporuka je da

se gaje različite voćne vrste za upotrebu u

svežem i prerađenom obliku za potrebe

domaćinstva. Odabrane vrste i sorte treba

da imaju izraženu otpornost na bolesti.

Odvojiti i organizovati prostor

povrtnjak,

mini voćnjak,

travnjak,

cvetne leje,

ukrasno drveće i šiblje,

kutak sa začinskim biljem

komposište

kućice za ptice i korisne

insekte

Korisne biljke

neven, kadifica, dragoljub, bosiljak, grahorice

Biljke koje treba saditi zajedno, dobri susedi

trešnja/ren

jagoda/beli luk

malina, ribizla, ogrozd/đurđevak

Biljke koje ne treba saditi zajedno, loši susedi

jabuka/krompir

21

plodonošenje. Ako imaju i genetsku otpornost na najznačajnije bolesti i štetočine,

one su idealan izbor za gajenje na okućnici. Uz zid ili ogradu mogu se saditi

stubaste (kolumnar) forme voća, koje imaju kratke rodne grane (rodne kolače).

Najveći izbor stubastih formi ima jabuka. Rezidba se svodi na proređivanje cvetnih

pupoljaka i skraćivanje rodnih kolača da bi se obezbedila redovna rodnost. Sade se

na razmaku od 50 cm, a mere nege su opširnije opisane u poglavlju o plantažnom

uzgoju.

3.4. Plantažni uzgoj

Planiranje organske proizvodnje

Planiranje podizanja višegodišnjih zasada traje najmanje godinu dana i za to

vreme treba identifikovati rejon, izabrati i pripremiti parcelu za sadnju, izabrati

podlogu, sortu i sistem gajenja. Preporuka je da se odmah posle sadnje zasad

prijavi kao organski kako bi prelazni period, koji traje 1-3 godine, protekao dok

zasad ne dođe u punu rodnost. Na taj način se dobija organski proizvod čim zasad

stupi u period pune rodnosti.

Identifikacija rejona i izbor parcele

Ocena rejona se vrši na osnovu analize

pedoklimatskih faktora.Veoma je važno pre

sadnje utvrditi da li rejon može da se

preporuči za organsku proizvodnju.

Pedoklimatske osobine rejona i izabrane

parcele mnogo utiču na izbor voćne vrste,

podloge i sorte.

Izborom pravog rejona i parcele smanjuje

se zavisnost zasada od spoljnih faktora.

Kod izbora parcele za višegodišnji zasad u

organskoj proizvodnji ključni faktor je

obezbediti prostornu izolaciju parcele od svih

trenutnih izvora zagađenja kao i predvideti

moguće nove izvore zagađenja i mere da se

ona spreči. Najbolje je ako parcela ima prirodnu

izolaciju, a po potrebi ona se može formirati

sadnjom ili setvom brzorastućih biljaka. Širina

izolacionog pojasa zavisi od izvora zagađenja i

brzine i pravca dominantnih vetrova.

Pedoklimatski faktori

Relativna vlažnost - Za većinu voćnih vrsta, optimalna vrednost relativne

vlažnosti vazduha je oko 75 %. Rejoni sa relativnom vlažnošću vazduha manjom

od 80 % su povoljni za organsku proizvodnju, jer imaju manji potencijal za razvoj

bolesti.

Kombinovani zasad orah i

kajsija, Irig

Sadnja 2006. godine

Gazdinstvo Mujkanović

22

Dnevne temperature, dužina dana i intezitet svetlosti - Za većinu voćnih vrsta

min. i max. dnevne temperature treba da su u intervalu od -5 do +35 stepeni.Treba

izbegavati rejone gde je česta pojava prolećnih mrazeva i gde su zimske

temperature niže od – 10°C (posebno je nepovoljno za rane sorte). U takvim

rejonima se gaje sorte kasnijeg cvetanja i zrenja, a i rezidba se vrši kasnije.Visoke

dnevne temperature 40°C-45° C prave ožegotine na plodovima i bobicama, pa u

takvim rejonima treba vršiti zasenčavanje zasada i defolijaciju (uklanjanje listova)

raditi u manjem obimu kako bi se izbegle ožegotine. Duži dani i odgovarajući

intezitet svetlosti utiču na kvalitet i obojenost plodova i raniju berbu.

Dnevna osunčanost u periodu maj – septembar treba da je od 10 – 15 sati i što je

veća pozitivnije utiče na fotosintezu, a samim tim i na kvalitet voća i bolju

kondiciju celog zasada. Južne ekspozicije i ravni ili blago nagnuti tereni pozitivno

deluju na rast i razvoj većine voćnih vrsta.

Padavine - Minimalna količina padavina, sa dobrim rasporedom, za

višegodišnje zasade je 600 mm/m². Ako su padavine manje obavezno treba

planirati navodnjavanje zasada ili birati bujnije podloge. Voda za navodnjavanje

organskih zasada mora biti odgovarajućeg kvaliteta .

Brzina vetra – treba

izbegavati rejone sa jakim

vetrovima. Na parceli su

poželjni blagi vetrovi, jer

povoljno utiču na oprašivanje i

smanjenje relativne vlažnosti u zasadu.

Zemljišni sistem – Pre podizanja višegodišnjih zasada potrebno je uraditi

analizu fizičkih (vodno-vazdušni režim, mehanički sastav) i hemijskih (sadržaj

mikro i makro elemenata, pH vrednost zemljišta, sadržaj karbonata i humusa)

osobina zemljišta i na osnovu njih uraditi popravku istih. Posebnu pažnju treba

obratiti na sadržaj pH vrednost i kreča u zemljištu. Sve jagodaste voćne vrste, a

posebno borovnica i brusnica, zahtevaju kisela i beskarbonatna zemljišta. Zemljišta

sa sadržajem kreča većim od 5% nisu pogodna za većinu koštičavih voćnih vrsta i

krušku, ako je kalemljena na dunji. Nadmorska visina odabrane parcele bi trebala

da bude viša od 200 m. Ujednačene i ne previše nagnute parcele se lakše održavaju

i neguju.Prirodni elementi u blizini zasada (žive ograde, manje drveće, žbunovi...)

povećavaju stabilnost ekosistema i pružaju zaštitu od vetra, smanjuju

evapotranspiraciju, obezbeđuju stanište za korisne insekte i ptice.

Izbor voćne vrste, podloge i sorte

U organskim

zasadima voća mogu

se gajiti, u zavisnosti

od namene, sve voćne

vrste i sorte koje se već

gaje i u klasičnim

zasadima. Zaštita

višegodišnjih zasada

Ranija berba utiče na smanjenje rizika od pojave bolesti i

štetočina

Visoke dnevne temperatre utiču na ređu pojavu bolesti i

štetočina

Umereni vetrovi su poželjni jer obezbeđuju

dobru provetrenost zasada čime se smanjuje

upotreba biopreparata.

23

od bolesti i štetočina je jednostavnija ako u zasadu nema izrazito osetljivih sorata, a

najbolje je ako gajene sorte imaju genetsku otpornost na jednu ili više bolesti i

štetočina.

Jabuka sorta Wiliams pride i kajsija NS-4, organska proizvodnja

Voćne vrste pogodne za organsku proizvodnju

Skoro sve koštičave i jagodaste voćne vrste se zbog kraće vegetacije, uz

primenu biopreparata, veoma uspešno mogu gajiti u organskoj proizvodnji. Kod

gajenja oraha treba birati sorte otporne na sivu trulež lista i ploda, a kod gajenja

ribizle po organskim principima bolji izbor su sorte crne ribizle, zbog svoje

otpornosti

Veoma uspešno, u organskoj proizvodnji mogu se gajiti i ogrozd, josta i aronija.

Zasad aronije u prelaznom periodu, Grabovci, gazdinstvo Rahar

Izbor podloge

Prilikom izbora podloga treba uzeti u obzir njihovu otpornost na: bolesti,

štetočine, vetrove, vlažnost zemljišta, sadržaj kreča, sušu, nematode i sl. Pravilnim

24

izborom podloge treba da se smanji štetan uticaj pedoklimatskih osobina parcele.

Izabrana podloga treba da ima i dobar afinitet sa sortom.

Izbor sorti

Glavni kriterijumi kod izbora sorte su: kratka vegetacija – rane sorte, umerena

bujnost, debljina pokožice, otpornost na bolesti i štetočine, dobar afinitet sa

podlogama.

Autohtone sorte većine voćnih vrsta imaju genetsku otpornost na jednu ili više

bolesti. Autohtone sorte jabuke koje se preporučuju za organsku proizvodnju su:

Šumatovka, Zelenika, Kablarka i Krstovača. Kod nekih autohtonih sorti jabuke je

urađena i klonska selekcija kojom se za organsku proizvodnju posebno preporučuju

sorte: Budimka klonovi Arilje i Gradac i Kožara klonovi Arilje i Gradac. Od

priznatih sorti jabuke najbolje rezultate u praksi, na osnovu otpornosti i kvaliteta,

dale su sorte: Topas, Enterprise, Gold Rush, Rawena, William’s pride, Mody.

Sadni materijal treba da bude bezvirusan. Sadnica ne treba da bude previše

bujna, mora biti bez mehaničkih oštećenja i sa dobro razvijenim korenovim

sistemom i sraslim spojnim mestom. Prevremene grane utiču na brže stupanje u

pun rod.

Uređenje i priprema parcele

Pre sadnje treba, po potrebi, uraditi krčenje zemljišta. Ostaci korenovog sistema

prethodno gajenih višegodišnjih vrsta mogu imati štetan uticaj na mlad zasad.

Na osnovu agrohemijskih i fizičkih analiza zemljišta potrebno je uraditi

meliorativno đubrenje parcele, kalcifikaciju, drenažu.

Krčenje zemljišta – parcelu obavezno očistiti od ostataka korenovog sistema

prethodno gajenih višegodišnjih vrsta zbog njegovog višegodišnjeg štetnog uticaja

na mlad zasad. Pre sadnje parcela treba da se dve godine odmara od ostataka

korena i štetnih organizama prethodnih kultura.

Nivelisanje - ravnanje terena se radi po potrebi i u cilju bolje organizacije

zemljišne teritorije i lakšeg manipulisanja mehanizacijom.

Odvodnjavanje i navodnjavanje – pre podizanja višegodišnjih zasada potrebno

je na osnovu pedoklimatske analize parcele planirati njeno odvodnjavanje

(drenažu) ili navodnjavanje. Najzastupljeniji način navodnjavanja višegodišnjih

zasada je navodnjavanje „kap po kap”. Prednosti ovog načina navodnjavanja su:

najracionalniji utrošak vode u odnosu na

druge načine navodnjavanja, najmanje je

stresan za voćke, najmanje zbijanja

zemljišta, najpreciznije doziranje vode,

mogućnost fertirigacije. Filteri za vodu su

obavezni, a ako je nagib parcele veći od 5% treba koristiti kompenzujuće kapljače.

U organskoj proizvodnji hemijska i bakteriološka analiza vode je obavezna.

Suzbijanje višegodišnjih korova i parazita je jednostavnije uraditi pre

sertifikovanja parcele. Parcelu treba pre sadnje što bolje očistiti od višegodišnjih i

rizomskih korova i nematoda.

Udaljenost prve i poslednje sadnice u

redu od ograde ili granice parcele

treba da je 6-8 metara.

25

Organizacija zemljišne teritorije – uvođenje u parcelu i pokazivanje granica

treba pre sadnje da uradi geometar. Ako se planira ograđivanje zasada, ograda treba

da se postavlja udaljena najmanje 0,5 m od granice parcele. Planiranjem pravca i

dužine redova treba predvideti i potreban prostor za izolacioni pojas i lako

manevrisanje sa mehanizacijom

Ako se sade voćne vrste sa visokom krošnjom treba obratiti pažnju na efekat

senke na susedne parcele.

Priprema i održavanje zemljišta

Rigolovanje u organskim zasadima nije dozvoljeno, jer nepovoljno utiče na

zemljišnu strukturu (površinski sloj se sporo regeneriše) i mikrobiološku ravnotežu,

ali može da se vrši podrivanje na dubini od oko 60 cm (ova mera se preporučuje i u

klasičnim zasadima).

Posle podrivanja vrši se meliorativno đubrenje i ravnanje parcele. Sadnja se

vrši desetak dana posle ravnanja parcele kako bi se zemljište dobro sleglo.

Treba izbegavati teške mašine koje sabijaju zemlju i freze, a više koristiti

kultivatore i drljače.

Đubrenje organskih zasada

Pre sadnje na parceli treba uraditi meliorativno đubrenje i to na osnovu

agrohemijske analize i samo sa elementima koji nedostaju. Meliorativnim

đubrenjem treba, po potrebi, dovesti sadržaj fosfora, kalijuma u humusa u

optimum. Optimalan sadržaj fosfora u zemljištu je oko 15 mg/100g suvog

zemljišta, kalijuma oko 25 mg/100g suvog zemljišta , a humusa bi bilo dobro da

ima više od 3%. Meliorativnim đubrenjem se može i povećati pH vrednost

kalcifikacijom. Đubrenjem treba da se održi hemijska, fizička i mikrobiološka

plodnost zemljišta. Ako je sertifikacija parcele već urađena za meliorativno

đubrenje treba koristiti samo đubriva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji.

Primenom organskih đubriva (stajnjak, kompost, treset, glisnjak, osoka) pre sadnje

popravljaju se fizičke i hemijske osobine zemljišta i povećava mikrobiološka

aktivnost. Ako ne mogu da se nabave organska đubriva, dobra alternativa je

zelenišno đubrivo.

Odlične rezultate kao zelenišno đubrenje daje gajenje bele slačice (smanjuje

brojnost nematoda u zemljištu) i stočnog graška, a veliku primenu u praksi ima i

gajenje facelije, lucerke, uljane repice, heljde. Biljke koje se gaje za zelenišno

đubrenje treba da imaju brz porast i veliku vegetativnu masu. U fenofazi cvetanja

kada im je porast najveći one se usitne, mulčiraju i zaoru.

26

Određivanje sistema uzgoja voćaka

Pre sadnje potrebno je odrediti uzgojni oblik,

rastojanje između redova i u redu, raspored sorti

oprašivača (ako sorte nisu samooplodne) i razmeravanje

i obeležavanje mesta za sađenje.

Sistemi gajenja voća i vinove loze u organskim

zasadima su slični onima u konvencionalnim i najviše

zavise od osobina sorti i podloga.

Rastojanje u redu i između redova treba da je nešto

veće kako bi se izbeglo stvaranje mikroklime i time

smanjila upotreba biopreparata.

Sadnja

Izbor i nabavku kvalitetnog sadnog materijala treba

izvršiti pravovremeno. Kriterijumi za nabavku

kvalitetnog sadnog materijala su: sertifikovan sadni

materijal, prevremene grane, visoko kalemljene sadnice,

dobro razvijen korenov sistem, zdrav nadzemni deo bez

mehaničkih oštećenja, dobro diferencirani i zdravi pupoljci, propratna

dokumentacija.

Sadnja voća može biti u jesen ili proleće, tokom celog perioda fenofaze

mirovanja ako zemljište nije zaleđeno ili previše vlažno.

Jesenja sadnja je bolja od prolećne, jer tada posađene sadnice imaju bolji

prijem, u toku zime obrazuju jači korenov sistem i brže rastu u prvim godinama

nakon sadnje. Nedostatak jesenje sadnje je mogućnost krađe i neophodna zaštita od

zečeva i poljskih miševa.

Kod prolećne sadnje obavezno treba planirati zalivanje.

Posebno su pogodne za sadnju sadnice sa prevremenim grančicama, koje se ne

moraju skraćivati.

Pre sadnje potrebno je ukloniti sa sadnice sve mehanički oštećene delove korena

i nadzemnog dela. Osnovne korenove žile treba skratiti za 1/3 ili više što zavisi od

njihove bujnosti, veličine jamića za sadnju i načina sadnje (ručno ili mašinski).

Sadnju obaviti na približno istoj dubini na kojoj je sadnica bila u rastilu. Slabo

razvijene prevremene grane treba skratiti na 2-3 pupoljka. Pre sadnje, u cilju boljeg

prijema, korenov sistem treba potopiti u smešu goveđe balege, ilovače i vode

(1:1:1) ili u neki drugi , u organskoj proizvodnji dozvoljen preparat (Slavol, ekstra

Održavanje prostora u redu

kombinacijom

zatravljivanja međurednog

prostora i mehaničkom

obradom u redu

Kod korišćenja stajnjaka treba znati da efekat korišćenja hranljivih elemenata

traje 4 godine. Prve godine iskorišćenost zaoranog stajnjaka je oko 40%, 2.

godine 30%, 3. godine 20%, a 4. godine 10%.

Važno je napomenuti da se pun efekat đubrenja stajnjakom postiže samo ako se

on zaore odmah po iznošenju na parcelu (zaoravanjem posle 24 časa od

momenta iznošenja gubi se više od 30% vrednosti stajnjaka). Đubrenje

stajnjakom se preporučuje svake 4 godine.

27

gel ...). Skraćivanje sadnica posle sadnje se vrši prema uzgojnom obliku koji će se

formirati, a on zavisi od voćne vrste, sorte i podloge koja će se gajiti. Ako sadnice

imaju na sebi dobro razvijene

prevremene grane, po potrebi ih

treba prorediti.

Nega voćaka u mladom zasadu

Obrazovanje oblika krune – U

mladim zasadima treba izbegavati

oštru rezidbu, a formiranje uzgojnog

oblika treba raditi povijanjem

bujnih grana koje rastu pod oštrim

uglom. Grane povijene pod uglom većim od 60° u odnosu na vodilicu imaju

mnogo manju bujnost i pre ulaze u rodnost. U organskim zasadima treba obavezno

primenjivati zelenu rezidbu. Ona treba da obezbedi bolju provetrenost krune, lakšu

i efikasniju primenu biopreparata i da smanji intezitet i veličinu preseka kod

zimske rezidbe.

Đubrenje mladih zasada – Ako je meliorativno đubrenje urađeno na osnovu

preporuke i hemijske analize zemljišta, đubrenje mladog zasada prve 2-3 godine

treba raditi samo sa azotnim đubrivima, a posle toga sa kompleksnim đubrivima i

to na osnovu prinosom iznetih hraniva.

Održavanje zemljišta u mladim zasadima – Održavanje međurednog prostora u

višegodišnjim zasadima može biti u obliku: jalovog ugara, zatravljivanja cele

površine, zatravljivanje samo međurednog prostora i kombinovanje jalovog ugara i

gajenja biljaka za zelenišno đubrenje (svake 2-3 godine se u međuredni prostor

usejavaju biljke za zelenišno đubrenje ili se u toku jedne godine u svaki treći

međuredni prostor usejavaju biljke za zelenišno đubrenje). Ako se vrši

zatravljivanje cele i dela površine za zatravljivanje treba koristiti travnu smešu koja

ima plitak korenov sistem i ne koristi vodu iz istog zemljišnog profila kao i gajena

kultura. Ovo je najpraktičniji oblik održavanja međurednog prostora, posebno ako

u zasadu imamo i sistem za navodnjavanje. Orijentaciona setvena norma je 60

kg/ha travne smeše.

Prostor u redu se može održavati u obliku jalovog ugara. Na manjim

površinama dobre rezultata daje i malčiranje. Za malčiranje se najviše koristi slama

i pokošena trava. Malč dobro zadržava vlažnost zemljišta i značajno smanjuje

prisustvo korova u redu, ali predstavlja sklonište za miševe. Na kraju vegetacije

malč treba skloniti iz reda.

Poboljšanje oplodnje – Kao polinatori u voćarsko vinogradarskoj proizvodnji

najviše se koriste pčele i bumbari, a veoma dobre rezultate daje i korišćenje divljih

pčela – osmija. Prednost osmija je što su aktivne već na temperaturama od 8-10°C,

ne smeta im kiša, imaju veći procenat oplodnje posećenih cvetova od medonosnih

pčela i nemaju žaoku.

Za suzbijanje štetočina u organskoj

proizvodnji uz dobro poznavanje

agroekosistema, potrebno je:

vršiti pregled zasada

primenjivati preventivne mere nege

zasada

primenjivati mehaničke mere borbe

samo kod izrazite brojnosti

štetočina koristiti biopreparate

28

3.5. Zaštita voća u skladu sa

organskim principima

U organskoj proizvodnji je zabranjena

upotreba klasičnih hemijskih sredstava za

zaštitu bilja, pa se kombinuju indirektne i

direktne mere zaštite u cilju održavanja

voćaka u dobrom zdravstvenom

stanju.Takav oblik zaštite zahteva znanje,

poznavanje biologije i uslova razvoja

štetočina i patogena, pregled voćaka i

praćenje kretanja i razmnožavanja

štetočina. Potrebno je pravovremeno i pravilno izabrati najefikasnije metode protiv

pojedinih štetočina.Osnova uspešne zaštite u organskoj proizvodnji voća je u

preventivnim merama.

Sve do sada opisano, od izbora lokacije i sortimenta, ugojnih oblika, primene

mera nege i održavanja plodnosti, utiče na zdravstveno stanje i otpornost biljke.

Ukoliko je sve u početku urađeno u pravcu stvaranja optimalnih uslova za razvoj

voćke, onda mere zaštite od štetočina koje borave u višegodišnjem zasadu kao

posebnom ekosistemu, ne predstavljaju problem.

Osnovni preduslovi za efikasnu zaštitu višegodišnjih zasada je gajenje otpornih

sorti, veći razmak sadnje i dobro provetrena i

osunčana parcela.

Mere zaštite višegodišnjih zasada u

organskoj proizvodnji se dele na mehaničke,

hemijske i biološke. Mehaničke mere čine

upotreba različitih lovnih klopki, mamaka i

prepreka, kao i mehaničko uklanjanje

zaraženih delova biljaka i štetnih insekata.

Hemijskim merama zaštite obuhvaćena je

upotreba preparata na bazi bakra, sumpora i

mineralnih ulja, kao i biopreparata

dobijenih ekstrakcijom različitih biljaka

(kopriva,luk, rastavić, paprika, kamilica,

rabarbara, pelin, ruzmarin, ren, zova,

duvan, buhač ). Bakarni preparati se

najčešće koriste pre i posle završetka vegetacije. Pre početka vegetacije bakarne

preparate kod koštičavog voća treba koristiti pre pucanja pupoljaka (što kasnije to

bolje), a kod jabučastih voćnih vrsta u fenofazi pucanja pupoljaka do fenofaze

mišijih ušiju. Posle završetka vegetacije, najbolje je bakarne preparate koristiti

kada sa stabla otpadne oko 70 % lišća. Bakarni preparati su odlična preventiva i za

bakterioznu plamenjaču (Ervinia amilovora), ali moraju da se primene u roku od

24 časa od nastanka mehaničkih oštećenja (grad, zečevi )

Preparati na bazi sumpora koji su dozvoljeni u organskoj proizvodnji (Kosan,

Kumulus, Kolosul…) imaju slabije dejstvo na temperaturama nižim od 18°C, a na

Zbunjivači koji ometaju parenje

leptira jabučnog smotavca, čime se

smanjuje brojnost u zasadu.

29

temperaturama višim od 28°C su fitotoksični. Primenom sumpornih preparata

smanjuje se brojnost grinja.

U praksi se primenjuje rastvor kalijumovog sapuna (1%), vodenog stakla

(Na2SiO3, 0,5 do 1%), Kalijum permanganata (KMnO4, 1% ), sode bikarbone

(NaHCO3, 1%). Primenom rastvora sode

bikarbone (1%) u fenofazama pucanja

pupoljaka, mišijih ušiju i cvetnih balona

dobijaju se dobri rezultati u zaštiti zasada od

najzastupljenijih biljnih bolesti, a posebno

pepelnice. Pored kalijumovog sapuna i

ekstrakta koprive u suzbijanju lisnih vaši i još

nekih štetnih insekata dobre rezultate dobijamo

upotrebom 0,3 % rastvora mineralnih ulja. U

novije vreme se koriste propolis, kompostni i

homeopatski ekstrakti. Biološke mere zaštite

se zasnivaju na upotrebi preparata na bazi gljiva, bakterija i virusa, zbunjivača i

feromona (dozvoljeno ih je upotrebljavati samo u obliku mamaca, a ne i za

prskanje ).

Prednosti biopesticida:

niska toksičnost za sisare

mali uticaj na korisne organizme i životnu sredinu

visok stepen selektivnosti

kratka karenca

Zaštita od divljači – Velike štete mladim zasadima mogu da prouzrokuju

glodari i divljač, a posebno zečevi. Zaštita od zečeva najčešće se svodi na zaštitu

debla i najnižih skeletnih grana korišćenjem”staklenih mrežica”, papirnih i

plastičnih đžakova, premazivanjem mladih sadnica „Kunilentom“ ili užeglom

mašću (najbolje se pokazalo u praksi ).

Tabela: Osnovne razlike između organske i konvencionalne proizvodnje

Korišćenje organskih đubriva u cilju

održavanja plodnosti zemljišta

Korišćenje sintetičkih đubriva u cilju

ishrane biljaka

Redukovana obrada, malčiranje i

pokrovne kulture Duboka obrada i jalovi ugar

Mehaničko uništavanje korova u redu Upotreba herbicida

Cvetni pojas za korisne i štetne insekte Monokultura

Regulisanje štetočina, bolesti i korova

putem prirodnih antagonizama Upotreba pesticida

Oprašivanje pčelama i drugim insektima Prskanje suspenzijama polena

30

Regulisanje rodnosti prirodnim putem Hemijsko proređivanje plodova

Dovod vode kapilarnim putem Navodnjavanje

Očuvanje raznolikosti živog sveta Uništavanje štetnih i korisnih insekata

primenom insekticida

Kompostiranje, vraćanje biljnih ostataka

u zemljište

Upotreba sintetičkih poboljšivača

strukture zemljišta

Očuvanje i zaštita životne sredine Zagađenje pesticidima

3.6. Proizvodnja u skladu sa prirodom

Primenom osnovnih smernica za uzgoj voća na organskim principima, koje smo

pokušali da prenesemo, izabrane biljke će imati povoljne uslove za rast, razvoj i

plodonošenje. Svaki problem koji se pojavi u proizvodnji, biće iz razloga što

priroda uspostavlja ravnotežu, jer je neprirodno da na određenoj plodnoj površini,

gde smo podigli zasad, raste veliki broj biljaka iste vrste. Time privlačimo insekte

koji se hrane listovima, plodovima ili korenom gajenih biljaka.Sve što boravi u

vašem ekosistemu, a to sadnjom voćnjak postaje, ima jedan cilj, da ostavi

potomstvo i obezbedi uslove za njegov rast i razvoj. Štetni insekti imaju svoje

prirodne neprijatelje, koje mi primenom preprata možemo uništiti.

Onog trenutka, kada naučimo da prepoznajemo, kada i šta možemo da

primenimo, a da ne poremetimo povezanost svih organizama koji žive u našem

voćnjaku, možemo reći da smo naučili osnovu čudesnog sveta prirode, a to je da

ostavimo potomcima uslove da i oni mogu da žive u zdravom okruženju.

31

4. MODEL ZA EVIDENCIJU, OBRAČUN I ANALIZU TROŠKOVA I

REZULTATA NA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

4.1. Značaj postojanja modela

Republika Srbija (RS) raspolaže sa veoma značajnim prirodnim, ljudskim i

tehničko-tehnološkim resursima za razvoj poljoprivredne proizvodnje. Ako se

uzme u obzir i na njoj zasnovana prehrambena industrija i brojne druge povezane

privredne grane, jasno je da agrosektor predstavlja ključni razvojni potencijal naše

pokrajine, odnosno cele zemlje.

Poljoprivredna gazdinstva (PG) predstavljaju osnovne privredne jedinice u

našoj poljoprivredi. Njihovi osnovni ciljevi su ekonomske prirode, tj. da ostvare

određeni profit, odnosno dohodak, koji će omogućiti normalan život članovima

domaćinstva. Sve proizvodne aktivnosti na gazdinstvu podređene su tom cilju,

uključujući i rad savetodavaca.

Dugo vremena su u domaćim agroekonomskim istraživanjima porodična

gazdinstava bila zapostavljena u odnosu na krupna poljoprivredna preduzeća.

Privođenjem kraju procesa vlasničke transformacije i postepenim napredovanjem

naše zemlje ka članstvu u EU, porodična gazdinstva dolaze u centar interesovanja,

zauzimajući mesto koje im realno i pripada. Rast cena hrane poslednjih godina i

podizanje stepena profitabilnosti poljoprivrede, utiču da sve veći broj mladih

farmera vide svoju perspektivu u bavljenju poljoprivrednom proizvodnjom. Pri tom

nastoje da unaprede svoja gazdinstva u svakom pogledu, odnosno da dostignu viši

nivo efikasnosti i konkurentnosti. U tome im je neophodna dobro osmišljena

podrška svih državnih organa i institucija koji se bave poljoprivredom.

Savetodavna služba ima ključnu ulogu, s obzirom na inenzitet neposrednih

kontakata sa poljoprivrednim proizvođačima.

Nedostatak pouzdanih proizvodnih i ekonomsko-finansijskih informacija

predstavljaja ključno ograničenje sprovođenju kvalitetnih agroekonomskih analiza

na porodičnim gazdinstvima, a time i unapređenju njihovog poslovanja.

Poljoprivredno gazdinstvo je, nezavisno od njegove veličine, složen proizvodni

sistem kojim nije moguće kvalitetno upravljati samo na osnovu intuicije, iskustva,

sećanja, manje ili više pouzdanih procena i sl. Kvalitetne informacije predstavljaju

ključni resurs upravljana, odnosno poslovanja uopšte, svih privrednih subjekata, pa

i poljoprivrednih gazdinstava. Samo organizovana kontinuirana knjigovodstvena

evidencija može obezbediti kvalitetne informacije za uspešno upravljanje

gazdinstvom.

Upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom je u nekim aspektima složenije,

usled brojnih specifičnosti poljoprivrede, koje ovaj proces usložnjavaju i čine

zahtevnijim. Brojni su problema sa kojima se farmeri svakodnevno sreću, a čije

rešavanje predstavlja preduslov kvalitetnog upravljanja gazdinstvom. Na primer:

kako pravilno definisati mesta troškova, organizovati evidenciju i obračun,

izvršiti analizu troškova i rezultata po proizvodnjama, granama i za gazdinstvo u

celini, i iskoristiti dobijene informacije za donošenje ispravnih odluka;

32

kako sastaviti analitičke kalkulacije pojedinih proizvodnji i zbirne kalkulacije

po granama, odnosno za gazdinstvo u celini, i iskoristiti dobijene informacije za

donošenje ispravnih odluka;

kako sastaviti razne analitičke izveštaje o troškovima i rezultatima, izvršiti

njihovu prezentaciju i iskoristiti prikupljene informacije za upravljaljnje

gazdinstvom (farmeri), odnosno za davanje saveta (savetodavci);

kako obračunati, protumačiti i iskoristiti za donošenje ispravnih odluka čitav niz

osnovnih i izvedenih pokazatelja uspeha (marža pokrića, dobit, dohodak, vrednost

proizvodnje, stopu akumulativnosti itd.);

Postavlja se pitanje: „Da li su naši poljoprivrednici dovoljno osposobljeni za

kvalitetno rešavanje navedenih problema? Postoje naravno retki izuzeci, ali

posmatrano u proseku, jasno je da nisu u stanju da se nose sa ovim manje ili više

složenim ekonomskim pitanjima. To nije ni moguće, odnosno nije realno od njih

ni očekivati. Za rešavanje ovih upravljačkih problema, neophodno je postojanje

solidno organizovane knjigovodstvene evidencije na gazdinstvima, koja može da

produkuje kvalitetne računovodstvene informacije. S obzirom da na našim

gazdinstvima ne postoji takva evidencija, iluzorno je govoriti o uspešnom

upravljanju gazdinstvima.

Višedecenijsko odsustvo organizovane evidencije na gazdinstvima stvorilo je

vrlo ozbiljne probleme u ovoj oblasti. U takvim okolnostima je logično da bude

vrlo izražen nedostatak stručnih znanja iz domena obračuna i analize ekonomskog,

odnosno finansijskog poslovanja gazdinstva. To dalje onemogućava kvalitetno

upravljanje, odnosno predstavlja značajno ograničenje razvoja naših gazdinstava.

Vrlo često su naši farmeri skloni da ne shvataju ozbiljno, pa čak i da

omalovažavaju značaj edukacije iz ove oblasti. Sasvim suprotno govore iskustva

poljoprivredno razvijenih zemalja, u kojima se gro svih edukacija, kao i rada

savetodavaca, odnosi na rešavanje ekonomsko-finansijskih problema gazdinstava.

Sadašnje stanje u Republici Srbiji je takvo da PG nemaju obavezu vođenja

knjigovodstva, osim onih koja su u sistemu PDV-a. Aktuelni poreski propisi

nalažu da poljoprivredna gazdinstva čiji godišnji promet pređe 8.000.000 dinara

postaju obveznici PDV-a. To dalje praktično znači da dobijaju status preduzetnika i

imaju obavezu vođenja knjigovodstva. Ova gazdinstva se obraćaju

računovodstvenim agencijama, koje im vode tzv. „prosto knjigovodstvo“,

uglavnom u istoj formi i sadržini kao što to rade za sve druge preduzetnike. Ovo

knjigovodstvo je prevashodno koncipirano tako da omogući efikasnu kontrolu od

strane poreskih organa. Za farmere ono uglavnom predstavlja dodatni posao i

trošak, pri čemu je povratna korist minimalna ili nikakva.

U toku je i uspostavljanje FADN sistema u našoj zemlji koji u EU funkcioniše

još od 1965. godine (Farm Accountancy Data Network - Mreža za prikupljanje

računovodstvenih podataka sa poljoprivrdnih gazdinstava). Kada ovaj sistem bude

uspostavljen u punom kapacitetu, što se očekuje narednih nekoliko godina,

agroekonomski istraživači će dobiti vrlo značajnu bazu podataka za svoja

istraživanja. Ipak, FADN sistem kao i drugi slični sistemi za prikupljanje podataka,

imaju vrlo ozbiljna ograničenja u pogledu kvantiteta i kvaliteta podataka koje

obezbeđuju. Ona proizilaze iz činjenice da se ovi sistemi zasnivaju na uzorku, koji

33

je manje ili više reprezentativan, ali uvek obuhvata relativno mali broj gazdinstava

(najviše do 2% ukupnog broja gazdinstava). Osim toga, pitanje je kvaliteta

dobijenih podataka, s obzirom da se zasnivaju na principu dobrovoljnosti, a podaci

se uglavnom prikupljaju metodom ankete. Proizvođači nisu motivisani da daju

tačne podatke, vrlo često su to parcijalna istraživanja sa određenom namenom i

ograničenim brojem finansijskih varijabli itd. Ovakvi podaci su vrlo upitni,

pogotovu u zemljama gde ne postoji obaveza vođenja knjigovodstva. Samo u

uslovima kada većina gazdinstava vodi kontinuiranu računovodstvenu evidenciju,

moguće je obezbediti dovoljno pouzdane podatke za kvalitetne agroekonomske

analize. Postojanje FADN-a ili nekog drugog uhodanog sistema prikupljanja

podataka svakako je korisno jer doprinosi efikasnijem obezbeđivanju podataka, ali

ne rešava suštinski problem njihovog kvaliteta.

Međutim, u poslednje vreme se i ovde stvari menjaju, i to sve brže. Pre svega

mlađi farmeri koji se ozbiljno posvećuju poljoprivrednoj proizvodnji, a postepeno i

oni stariji, shvataju koliko je važno voditi računa o finansijskim aspektima

proizvodnje, odnosno ovladati stručnim znanjima za donošenje ispravnih odluka u

ovom domenu. Domaći proizvođači shvataju da je poljoprivreda perspektivna

delatnost koja može obezbediti pristojne prihode za porodicu, ali samo ako podignu

efikasnost proizvodnje, odnosno ukupnu konkurentsku sposobnost svog

gazdinstva. Odavno već u poljoprivredi nije glavni problem nešto proizvesti u

dovoljnoj količini, već to i prodati po odgovarajućoj ceni, odnosno ostvariti profit,

kao i u svim drugim delatnostima.

Da bi se mogli uspešno nositi sa navedenim problemima u poslovanju, domaći

proizvođači moraju prethodno da steknu odgovarajuća znanja, odnosno ovladaju

konkretnom metodologijom, tehnikama i postupcima koji su im za to neophodni.

Sve više farmera je spremno da se edukuje iz oblasti ekonomsko-finansijskih

aspekata poslovanja i upravljanja gazdinstvom. Takođe prihvataju kao

neophodnost i uvođenje određenog vida knjigovodstvene evidencije na svojim

gazdinstvima. O tome svedoče iskustva članova ovog istraživačkog tima, sa

prethodnih edukacija sa sličnom tematikom. Interesovanje je bilo iznad svih

očekivanja, polaznici su bili uglavnom mlađi farmeri, odnosno deca starijih

farmera.

Dodatni problem predstavlja činjenica da su i naši savetodavci dosta nesigurni,

a često i potpuno neobučeni za uspešno davanje saveta iz oblasti ekonomsko-

finansijskog poslovanja gazdinstava. To je donekle i očekivano, s obzirom da je

većina završila biološke smerove poljoprvrednog fakulteta (ratarstvo, stočarstvo,

zaštitu bilja i dr.), a u praksi su se retko neposredno bavili ovim pitanjima. Ovo ih,

naravno, ne može opravdati od odgovornosti da se edukuju i osposobe i za ovaj

veoma važan segment savetodavnog rada.

Nije, dakle, pitanje da li treba sprovoditi edukaciju farmera o računovodstvu i

ekonomsko-finansijskim aspektima poslovanja gazdinstava, već: kako tu edukaciju

organizovati i realizovati na najefikasniji način? Ključni problem je odsustvo

sistematičnosti i sveobuhvatnosti, odnosno nepostojanje jedinstvene metodologije,

koju bi primenjivali svi savetodavci i farmeri. Zbog toga se, kao prvi korak,

nameće izrada jedinstvene metodologije računovodstvene evidencije i, na njoj

34

zasnovane, metodologije za obračun i analizu najvažnijih ekonomsko-finansijskih

pokazatelja poslovanja, odnosno pravilnu primenu ovih informacija u

svakodnevnom upravljanju gazdinstvom. Paralelno s tim, neophodno je izraditi i

efikasan računovodstveni softver koji u potpunosti podržava definisanu

metodologiju. Konačno, potrebno je edukovati savetodavce i farmere za njihovu

primenu u praksi. S obzirom da se radi o materiji koji je dosta stručna i relativno

kompleksna, u prvoj fazi treba staviti akcenat na edukaciju savetodavaca. Oni će

potom ta znanja postepeno i sistematično prenositi i samim farmerima.

Osnovna svrha postojanja ovakvog modela, odnosno jedinstvene metodologije,

jeste obezbeđivanje kvalitetnih informacija svim zainteresovanim korisnicima.

Stoga je pri njenom koncipiranju i neposrednom definisanju neophodno prioritetno

uvažiti informacione zahteve najvažnijih korisnika, a to su:

1) farmeri,

2) savetodavci i

3) korisnici na makro nivou.

Farmeri i savetodavci zainteresovani su prevashodno za mikro pokazatelje, koji

se tiču svakog pojedinačnog gazdinstva. Oni potrebne informacije obezbeđuju iz

osnovnih izveštaja koje model produkuje – a to je kalkulacija, odnosno na bazi

dodatnih, izvedenih pokazatelja i izveštaja, koji se takođe zasnivaju na

kalkulacijama. Reč je o egzaktnim parametrima koji omogućavaju da se na

pouzdan način reše brojni problemi na gazdinstvu, od izbora optimalne proizvodne

strukture, preko podizanja nivoa efikasnosti svake proizvodnje pojedinačno i

gazdinstva u celini, pa do uspostavljanja novih kanala distribucije, procene

opravdanosti investicionih poduhvata i sl.

Korisnici na makro nivou (državni organi i institucije, naučno-obrazovne

ustanove, komore, strukovna udruženja i drugi korisnici koji se bave

poljoprivredom), zainteresovani su, u prvom redu, za makro pokazatelje. Radi se o

potencijalnim sekundarnim korisnicima, i to prevashodno izvedenih podataka,

odnosno indikatora. Kvalitetni makro pokazatelji mogu se utvrđivati, tj. izvoditi,

samo na osnovu pouzdanih naturalnih, vrednosnih i relativnih pokazatelja sa samih

gazdinstava, čije produkovanje predstavlja suštinu ove metodologije. Dobijeni

izvorni podaci, podrazumeva se sa reprezentativnog uzorka gazdinstava, dalje se

razvrstavaju i uprosečavaju na nivou države, pokrajine, pojedinih regiona; zatim po

veličini i tipu gazdinstava, granama proizvodnje, pojedinim proizvodnjama, kao i

prema drugim kriterijumima, po potrebi. Ovako izvedeni podaci predstavljaju

dobru informacionu osnovu za brojne agroekonomske analize na makro nivou, na

bazi kojih se sastavljaju i prezentuju odgovarajući izveštaji. Time se stvaraju

pretpostavke za definisanje adekvatnih mera agrarne politike, i što je posebno

važno, za egzaktno praćenje njihovih efekata.

Utvrđivanje, odnosno izvođenje, analiza i prezentacija podataka na makro

nivou, nije neposredno sastavni deo ove metodologije, ali ona predstavlja njegovo

ishodište. Veoma je važno ukazati na ovu mogućnost, kao potencijalno vrlo važan

informacioni segment, koji se može nadograditi, odnosno razviti na pouzdanim

izvornim podacima koje ova metodologija obezbeđuje.

35

□

Pri izradi modela za evidenciju, obračun i analizu na PG neophodno je pomiriti

suprotstavljene zahteve preciznosti, informativnosti i analitičnosti, sa jedne strane, i

zahteve jednostavnosti, preglednosti i ekonomičnosti modela, sa druge strane.

Drugim rečima, treba napraviti model koji će biti maksimalno jednostavan za

korišćenje, a istovremeno dovoljno sadržajan i pouzdan. Napred izneti zahtevi

odlučujuće utiču na bazično koncipiranje modela, kao i na definisanje pojedinačnih

metodoloških i aplikativnih rešenja. Da bi bila prihvatljiva, metodologija (i prateći

softver) treba da ispunjava sledeće osnovne zahteve:

da bude usklađena sa metodologijom obračuna i analize ekonomsko-

finansijskih rezultata u zemljama EU;

da bude dovoljno jednostavna i razumljiva za korišćenje, ne samo za

savetodavce i druga stručna lica, već i za same farmere;

da bude adaptibilna, odnosno realno primenljiva na domaćim gazdinstvima,

čija je struktura dosta raznovrsna, a koja su, u najvećem broju, još uvek

dosta daleko od gazdinstava u poljoprivredno razvijenim članicama EU (tj.

da je mogu koristiti gazdinstva različite veličine, proizvodne strukture, ona

koja su u sistemu PDV-a i ona koja nisu itd.);

da od korisnika u početku zahteva posedovanje minimalnih znanja iz oblasti

finansija, kao i kratko vreme za unos osnovnih podataka;

da istovremeno bude dovoljno sadržajna, odnosno da obezbedi sve

relevantne informacije zbog kojih se i uvodi;

da najveći deo obračunsko-tehničkih operacija prateći softver obavlja

samostalno ( o čemu se u nastavku detaljnije govori.);

da softver koji podržava celu metodologiju omogući sumiranje podataka na

makro nivou (država, pokrajina, region i sl.), i potom njihovo zbirno

razvrstavanje prema različitim kriterijumima, uprosečavanje, analizu,

sastavljanje i prezentaciju zbirnih izveštaja itd.

Organska poljoprivreda se odvija po jasno definisanim pravilima i

standardima. Pouzdano dokumentovanje tehnoloških mera i postupaka predstavlja

preduslov za sertifikaciju organske proizvodnje. Svaka proizvodnja pa i organska,

zahteva bar najosnovniju evidenciju o troškovima i rezultatima, kako bi se na

pouzdan način mogla pratiti njena isplativost. Kod organske poljoprivrede je to

posebno važno, zbog specifičnosti tehnologije i stalnih polemika, odnosno sumnji u

njenu profitabilnost u domaćim uslovima.

Logično je da se ova dva zahteva objedine u jedinstven sistem evidencije, koji

će na optimalan način odgovoriti kako potrebama sertifikovanja tako i ekonomske

valorizacije organske proizvodnje. U metodološkom smislu nema nema bitne

razlike u evidenciji i obračunu troškova i rezultata za konvencionalnu i organsku

proizvodnju.

Uvažavajući realnost trenutka u kojem se nalazi naša poljoprivreda, posebno

individualna gazdinstva, kao i ceneći sugestije savetodavaca i samih farmera,

koncipirana je odgovarajuća metodologija za analizu i korišćenje svih najvažnijih

36

ekonomsko-finansijskih pokazatelja poslovanja na PG. Metodologija će sadržavati

postupak analize, intepretacije dobijenih rezultata na bazi zaokruženog seta

apsolutnih i relativnih pokazatelja uspeha, koji su veoma pogodni i važni za

poređenje, odnosno analizu uopšte.

Definisani ciljevi i projektni zadaci suštinski opredeljuju sadržaj i strukturu

definisanog modela za evidenciju, obračun i analizu troškova i rezultata na

poljoprivrednim gazdinstvima. Model se praktično sastoji iz dva dela, koji čine

jedinstvenu celinu, i to:

1) Metodologije i

2) Pratećeg softvera (excel aplikacija).

4.2. Metodologija

Najpre je definisana kompletna i zaokružena računovodstvena metodologija za

evidentiranje poslovnih događaja, utvrđivanje i analizu ekonomskih parametara

poslovanja poljoprivrednih gzdinstava (PG), i posebno, za pravilno korišćenje

dobijenih rezultata u procesu odlučivanja.

Sama metodologija se sastoji od dva jasno definisana segmenta koji su naravno

čvrsto povezani u jedinstvenu metodologiju. Radi se o sledećim segmentima:

a) Metodologija za evidenciju poslovnih događaja na gazdinstvu,

b) Metodologija za obračun, analizu i prezentaciju ekonomskih pokazatelja

poslovanja gazdinstva.

4.2.1. Osnovi metodologije za evidenciju na gazdinstvu

Ovo je ključni segment, kome je posvećena najveća pažnja u ovom istraživanju.

Pouzdana kontinuirana evidencija predstavlja osnovni preduslov za dobijanje

kvalitetnih informacija koje se dalje koriste za obračune i analizu finansijskih

pokazatelja, odnosno donošenje poslovnih odluka. Kvalitet prikupljenih podataka

opredeljujuće utiče na pouzdanost utvrđenih pokazatelja, odnosno svih drugih

informacija koji se na osnovu toga produkuju. Pouzdane podatke nije moguće

obezbediti bez određenog oblika knjigovodstvene evidencije na samom gazdinstvu.

Pri koncipiranju evidencije, neophodno je pomiriti suprotstavljene zahteve

preciznosti, informativnosti i analitičnosti, sa jedne strane, i zahteve jednostavnosti,

preglednosti i ekonomičnosti evidencije, sa druge strane. Drugim rečima, treba

napraviti sistem evidencije koji će biti maksimalno jednostavan za korišćenje, a

istovremeno dovoljno sadržajan i pouzdan. Napred izneti zahtevi odlučujuće utiču

na bazično koncipiranje modela evidencije.

U ovom projektu je prihvaćen i razrađen određeni model tzv. prostog

knjigovodstva. Tačnije, radi se o sistemu tabelarnih evidencija, uklopljenih u

jedinstven sistem knjigovodstvene evidencije, koji obezbeđuje dovoljan fond

računovodstvenih podataka za potrebe obračuna, analize i upravljanja. Sistem se

sastoji od sledećih najvažnijih evidencija:

37

Evidencija o kapacitetima gazdinstva (zemljište, oprema, objekti,

osnovno stado, višegodišnji zasadi);

Detaljna evidencija o troškovima, po vrstama (materijala, radne snage,

usluge itd.), i mestima njihovog nastanka (glavna, pomoćna i opšta

mesta troškova);

Detaljna evidencija o ostvarenim rezultatima (prinosima po

proizvodnjama, zalihama proizvoda i poluproizvoda, realizaciji po

kupcima, tržištima, itd.);

Evidencija o potraživanjima, naplati, obavezama, plaćanjima itd.

Sve evidencije su naravno važne, ali je posebna pažnja posvećena evidenciji o

troškovima i ostvarenim rezultatima. One obezbeđuju ključne podatke za druga dva

segmenta metodologije (tj. za obračun i analizu troškova i rezultata, odnosno

produkovanje informacija za potrebe upravljanja). Ostale evidencije su koncipirane

u minimalnom obliku, ali tako da obezbeđuju neophodan kvantum pouzdanih

podataka. I pored toga, može se reći da se radi o zaokruženom i kompletnom

sistemu knjigovodstvene evidencije.

Svi obrasci (tj. tabele) za pojedine evidencije izrađeni su u papirnoj i

elektronskoj formi (excel tabele). Ceo koncept od evidencije do obračuna i analize

indikatora uspeha, zaniva se na osnovnoj premisi: „štedeti vreme, prevashodno

farmera, ali i savetodavaca“. Ovome posebno doprinosi prateći softver, koji je

sastavni deo ukupne metodologije. Realizacija se može sprovoditi na dva načina:

Tako da farmeri sami evidentiraju podatke na gazdinstvu, unose ih u

računar i na osnovu toga dobija bazičene ekonomske podatke, dok im

savetodavci pomažu kod računanja, analize i tumačenja složenijih

indikatora i izveštaja.

Većinu poslova obavljaju savetodavci (vrši evidenciju poslovnih

događaja, tj. unos podataka u računar, a potom i obračune, analize i

konačno prezentovanje, tumačenje i davanje saveta farmerima. U ovoj

varijanti farmeri eventualno treba da pribeleže osnovne podatke o

utrošcima i cenama.

Realno je da druga varijanta u početku bude zastupnjenija, ali treba težiti prvoj,

što će se postepeno ostvarivati. Važno je da u što većoj meri podatke upisuju sami

farmeri (odnosno neko od članova domaćinastva), i to kontinuirano kako

troškovi/prihodi nastaju, a da se kasnije, po potrebi, prodiskutuju sa savetodavcima.

Ovo ih istovremeno podstiče na stalno razmišljanje o troškovima, rezultatima itd.,

odnosno doprinosi njihovom shvatanju značaja kontinuirane evidencije na

gazdinstvu.

4.2.2. Softverska podrška metodologiji

Veoma važan deo modela predstavlja izrada odgovarajueg softvera, odnosno

aplikacije u excel programu, koja podržava najvažnije segmente definisane

metodologije. Excel program je sastavni deo standardnog Windows paketa,

38

jednostavan je za korišćenje, i praktično poznat većini korisnika računara. Glavna

prednost excela, u odnosu na neke druge programe koji su pogodni za izradu

ovakve vrste aplikacije, ogleda se u jednostavnosti i prilagodljivosti. Obuka za

korišćenje excel programa, na zahtevanom korisničkom nivou, relativno je kratka i

jednostavna. Excel omogućava dobru preglednost svih sadržaja, jednostavno

unošenje podataka i svođenje većine obračunsko-tehničkih operacija na minimum.

U excelu se vrlo lako ispravljaju sve vrste grešaka, koje neminovno nastaju u radu

sa podacima. Za održavanje ove aplikacije nije neophodna podrška profesionalnog

informatičara, čime se izbegavaju ne samo značajni troškovi funkcionisanja, već i

brojni drugi organizacioi problemi. Svaki korisnik, koji solidno poznaje rad u

excelu, može sve sam da uradi, popravi, izmeni, itd. Ako je neophodno, tj. ukoliko

farmer ili savetodavac naiđe na neki ozbiljniji problem koji ne može sam rešiti,

uvek se može jednostavno ceo excel fajl poslati članovima projektnog tima, ili

nekome ko ima više iskustva u radu sa ovim programom.

Izrаdа sаme аplikаcije ne zаhtevа posebno informаtičko znаnje, dovoljno je

dobro poznаvаnje excel progrаmа, koji pružа velike mogućnosti. Člаnovi

istrаživаčkog timа poseduju neophodno znаnje, kаo i potvrđenа i proverenа

iskustvа u izrаdi sličnih аplikаcijа. Excel aplikаcijа je jedinstvena celina, ali se

uslovno može podeliti na tri segmenta:

Aplikаcijа zа evidenciju poslovnih događaja i izrаdu аnаlitičkih kаlkulаcijа

pojedinih proizvodnji. Sastavni deo ovog segmenta je i izrada: zbirnh

kаlkulаcijа zа pojedine grаne (rаtаrstvo, povrtаrstvo, voćаrstvo, stočаrstvo,

prerаdа); zаtim аnаlitičkih indikаtorа zа аnаlizu pojedinаčnih proizvodnnji,

grаnа i indikаtorа zа аnаlizu poslovаnjа gаzdinstvа u celini. Pri tom se

podrаzumevа, dа korisnik unosi sаmo osnovne podаtke (površinа, j.m.,

količinа, cenа itd.), а softver sаmostаlno vrši većinu izračunavanja, preuzima

podatke iz obrazaca i na taj način popunjava većinu stavki analitičkih i zbirnih

kаlkulаcija i drugih izveštаja, odnosno rаčunа većinu osnovnih i izvedenih

pokаzаteljа uspeha.

Aplikаcijа zа izrаdu analizu dobijenih rezultata. Sadrži izradu odgovarajućih

analitičkih i sintetičkih indikatora, i njihovo korišćenje za uporedne analize

uspeha između pojedinih proizvodnji, garana, za gazdinstvo u celini.

Podrazumeva se automatsko izračinavanje indikatora i crtanje različitih

grafikona za prezentaciju.

U elektronskoj i pаpirnoj formi, u vidu prilogа, dаti su i posebno dizаjnirаni i

prilаgođeni „obrаsci“ zа tekuću evidenciju osnovnih proizvodnih i

ekonomskih podаtаkа nа gаzdinstvu, što je preduslov zа kvаlitetnu izrаdu

kаlkulаcijа i ostаlih indikаtorа.

4.2.3. Definisanje „model gazdinstva“ i planiranje proizvodnje

U cilju detaljnog objašnjenja i prezentacije definisane metodologije i pratećeg

softvera, kreirano je tzv. model gazdinstvo „Agrar“. Pri tom se vodilo računa da

bude relativno veće gazdinstvo za naše uslove, sa raznovrsnijom strukturom

39

proizvodnje i da postiže solidan nivo intenzivnosti proizvodnje. Osnovne

karakteristike ovog model gazdinstva, važne za prezentaciju metodologije, su:

Obrađuje ukupno 50 ha, od čega deo zemljišta (16 ha) uzima u zakup (parcele

označene sa „T“ su sopstvene, a one označene sa „Z“ zakupljene).

Podrazumeva se da se evidencija vodi samo za ekonomski „značajne“

proizvodnje. Drugim rečima, kalkulacije se se ne sastavljaju za one

proizvodnje koje su isključivo namenjene zadovoljavanju prehrambenih

potreba članova domaćinstva (npr. povrće u bašti, voće u dvorištu, živina i

svinje za sopstvene potrebe i sl.).

U strukturi je zastupljena ratarska, voćarska i stočarska proizvodnja, kako bi se

mogle pokazati obračunske specifičnosti pojedinih grana.

Većinu stočne hrane (kabaste i koncentrovane) proizvodi samostalno, u vidu

poluproizvoda.

Raspolaže sa najvećim delom sopstvenih sredstava potebnih za finansiranje

proizvodnje, a samo manji deo finansira iz kredita.

Poseduje većinu neophodnih objekata i mehanizacije (osim kombajna), a

takođe ima i teretni kombi za transport, prevashodno voća do mesta prodaje.

Gazdinstvo je registrovano, ostvaruje sve predviđene subvencije, pretpostavka

je, zbog jednostavnosti, da nije u sistemu PDV-a, što ne menja suštinu

metodologije, sve cene su sa uračunatim PDV-om.

Pored nosioca gazdinstva, još dva člana domaćinstva su radno sposobna

(supruga i sin), dok se ostatak radne snage angažuje eksterno (preko studentske

zadruge i u nadnicu). Nosilac gazdinstva plaća, naravno, penziono i

zdravstveno osiguranje.

Gazdisntvo se ne bavi preradom proizvoda.

Proizvodi se uglavnom ne skladište već se prodaju odmah posle žetve itd.

Podrazumeva se da gazdinstvo na početku svake godine pravi plan proizvodnje,

koji se tokom godine može menjati, u zavisnosti od konkretnih uslova. Tabele 1 i 2

ne predstavljaju „planove proizvodnje“ u pravom smisli, već prikaz strukture

proizvodnje na model gazdinstvu, uz pretpostavku da su planirana i ostvarena

struktura proizvodnje podudarne (tj. u toku godine je planirano svedeno na

ostvareno).

S obzirom da se naše „model gazdinstvo“ ne bavi preradom, u nastavku se daju

planovi/strukture proizvodnje za biljnu i stočarsku proizvodnju. U slučaju postojanja i

prerade na gazdinstvu, to ne predstavlja problem, metodologija obračuna je ista kao za

primarnu poljoprivrednu proizvodnju, samo je forma kalkulacije nešto drugačija,

tačnije jednostavnija.

40

Tabela 1: Struktura biljne proizvodnje „model gazdinstva“ za 2014. godinu

Obrasci planova proizvodnje mogu da sadrže znatno više podataka, kao što su:

sorta/hibrid/rasa, da li se i koliko navodnjava, zatim planirani prinos, planirane

tršišne cene i vrednost proizvodnje itd. Deo ovih podataka može da se upiše i

kolonu “napomena” ili da se otvori još par kolona, što se u sxcelu jednostavno radi.

U cilju jednostavnosti i preglednosti za potrebe prezentacije ove metodologije

odlučili smo se za jednostavniju tabelu.

41

Označavanje proizvodnji i pravilno koncipiranim šiframa takođe je jako bitno.

Radi se o klasifikujućim šiframa, koje su važne za kasniji rad sa bazama podataka

(sortiranje, sumiranje, klasifikacija i ekstrakcija podataka po različitim

kriterijumima). Zbog toga je neophodno da sva gazdinstva koriste jedinstveni

šifarnik, koji je koji je razrađen u okviru modela.

Svi podaci iz tabele „Plan proizvodnje” (proizvodnja, površina, šifra, parcele)

preuzimaju se u “Obrasce za evidenciju”, a pototm i u „Kalkulaciju” pojedinih

proizvodnji, što je u excelu već isprogramirano. U slučaju pojave novih

proizvodnji, ovo povezivanje se vrlo lako izvrši, pošto je reč o osnovnom

korisničkom nivou poznavanja excel programa.

Za plan/strukturu stočarske proizvodnje važe isti principi kao za biljnu

proizvodnju, ali postoje i određene specifičnosti (tab. 2). U stočarstvu je, po

pravilu, neophodno odvojeno voditi evidenciju i sastavljati kalkulacije ne samo

za različite vrste stoke, već u okviru njih i za pojedine kategorije (npr. telad,

junice do 1 godine, junice 1-2 godine, krave), odnosno smerove proizvodnje (za

priplod, za tov). Radi pojednostavljivanja, odnosno koncentracije na suštinske

stvari u metodologiji, usvojene su pretpostavke: da u proizvodnji mleka postoji samo

jedna kategorija „krave“, tj. telad se prodaju, a kasnije se kupuju steone junice.

Tabela 2: Struktura stočarske proizvodnje „model gazdinstva“ za 2014.godinu

Veličina kapaciteta u stočarstvu najčešće se izražava brojem grla odgovarajuće

kategorije. U pčelarstvu je jedinica mere »košnica« (ili roj). Samo u izuzetnim

slučajevima se kao jedinica mere uzima »tona« (npr. kod proizvodnje puževa).

U kolonu 4 upisuje se prosečan broj grla u toku godine. Prosečan broj grla

računa se na kraju godine, za svaku kategoriju stoke posebno, na osnovu operativne

evidencije „listova stoke“, i to tako što se broj hranidbenih dana u toku godine

podeli sa 365 (detaljnija objašnjenja data su nastavku).

42

4.2.4. Specifičnosti obračuna troškova i rezultata u poljoprivredi

Biološki kаrаkter poljoprivredne proizvodnje izаzivа brojne i vrlo znаčаjne

specifičnosti, koje dolаze do izrаžаjа u svim segmentimа ove privredne grane.

Posebno velike specifičnosti se jаvljаju u domenu evidentiranja, obаrаčunа i

analize troškovа i rezultata na poljoprivrednim gazdinstvima/preduzećima (nаčini,

metode i tehnike prikupljаnjа, obrаde, obračuna i analize, potom

sаopštаvаnjа/prezentovanja i tumačenja dobijenih rezultata).

Specifičnosti su uglavnom uslovljene izvesnim posebnim karakteristikama:

1) kapaciteta poljoprivrednih gazdinstava,

2) sredstava za rad ovih gazdinstava i

3) same poljoprivredne proizvodnje.

KAPACITET POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA: bazira se na poljoprivrednom

zemljištu, koje ima izvesne karakteristike od posebnog značaja za obračun

troškova:

Neistrošivost - važi samo ako se poljoprivredno zemljište koristi u skladu sa

njegovom namenom, odnosno ako se održava njegov kvalitet. Zbog toga se na

zemljište ne obračunavaju troškovi amortizacije.

Nepokretnost - utiče na lokaciju privrednih zgrada radi njegove eksploatacije, a

samim tim i na troškove internog transporta.

Neumnoživost - u cilju povećanja poljoprivredne proizvodnje na površinski

ograničenom zemljištu potrebno je vršiti odredjena ulaganja (različite vrste

građevinskih i meliorativnih radova).

Različita plodnost zemljista – izaziva značajne razlike u pogledu setvene

strukture, plodoreda, upotrebe đubriva, navodnjavanja, prinosa i sl., a time i

razlike u troškovima i rezultatima za useve koji se gaje na zemljištima različite

plodnosti.

SREDSTVA ZA RAD POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA: imaju izvesne specifičnosti

u pogledu troškova koji se na njih odnose, a javljaju se kod:

Gradjevinskih objekata - razmeštaj gradjevinskih objekata u poljoprivrednim

preduzećima je od posebnog značaja, iz razloga sto se kod njih proizvodnja

obavlja na većim zemljišnim kompleksima. Potrebno je napraviti takav

raspored gradjevinskih objekata koji ce omogućiti racionalnu proizvodnju i sto

manje transportne troškove.

Poljoprivrednih masina - u poljoprivredi se osnovni agrotehnički poslovi

(oranje, setva, zetva i dr.) sa mašinama moraju izvršiti u kratkim vremenskim

intervalima, s tim što se i u slobodnom vremenu neke od njih, kao na primer,

traktori, koriste za pomoćne poslove u okviru sopstvenog preduzeca ili za

pružanje usluga drugim organizacijama. Ovakav nacin korišćenja

poljoprivrednih mašina uslovljava teškoće u pogledu pravilnog planiranja

njihove nabavke i u pogledu pravilnog obračuna odnosno rasporeda njihovih

43

troškova na odgovarajuće vremenske periode i na odgovarajuće proizvode i

usluge.

Sredstava za rad sa biološkim dejstvom (osnovno stado, voćnjaci, vinogradi i

redje hmeljnici i šume) - sa gledista obračuna troškova ova sredstva imaju

značajne specificnosti:

- njihova eksploatacija odredjena biološkim svojstvima;

- ne može im se produžiti vek trajanja;

- nemaju troškove investicinog održavanja;

- posebno važno utvrditi momenat njihovog prevodjenja u upotrebu, koji će,

na primer, za krave biti sa momentom steonosti, za dugogodisnje zasade

godina u kojoj vrednost roda pokriva troškove uzgoja itd;

- ova sredstva je pozeljno likvidirati posle ekonomski korisnog veka trajanja,

tj.u onom momentu kada troškovi za njihov uzgoj postanu veći od

proizvodnje odnosno učinaka koje daju i

- likvidaciona vrednost kod nekih od ovih sredstava prilično je velika (na

primer kod osnovnog stada, oraha i kestenja) i ista se, kao takva, mora

uzeti u obzir prilikom obračuna amortizacije.

SPECIFIČNOSTI SAME POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE: uglavom proističu iz

njenog biološkog karaktera. Dosta su brojne i rаznovrsne, а sа аspektа uticаjа nа

osobenosti obračuna, kаo nаjznаčаjnije se mogu nаvest sledeće:

Poljoprivredа kаo delаtnost, а nаjčešće i PG pojedinаčno, predstаvljаju veomа

složene poslovne sisteme, što proizilаzi iz njene složene strukture (veći broj

grаnа, sа znаčаjnim brojem proizvodnji, pomoćnih delаtnosti itd.). To

neposredno usložnjаvа i evidenciju i obračun troškova u poljoprivredi.

Cene poljoprivrednih proizvodа su, zbog znаčаjа zа životni stаndаrd, uvek pod

većim ili mаnjim nаdzorom držаve. Stogа je položаj poljoprivrede u primаrnoj

rаspodeli uglavnom nepovoljаn.

Zbog njenog biološkog kаrаkterа uspeh poljoprivredne proizvodnje primаrno

je determinisаn kvаlitetom onovnih prozvodnih resursа (plodnost zemljištа,

kvаlitet semenа i đubrivа, genetski potencijаl sorti i sl.).

Povećаnje obimа proizvodnje može se ostvаriti povećаnjem osnovnih

kаpаcitetа (gde postoje velikа ogrаničenjа nаročito kod biljne proizvodnje) i

povećаnjem stepenа intenzivnosti proizvodnje.

Proces prozvodnje i proces rаdа vremenski se najčešće ne podudаrаju.

Veliki uticаj klimаtskih uslovа nа rezultаte, što znаčаjno povećаvа rizik

poslovаnjа.

Konаčni rezultаti su poznаti tek po okončаnju procesа proizvodnje, koji trаje

dugo. Mogućnost uticаjа (nа osnovu internih kontrolа i аnаlizа) u toku

proizvodnje dostа su smаnjene.

Vezаnа (kuplovаnа) proizvodnjа – više glаvnih i/ili sporednih proizvodа, što

otežаvа precizno utvrđivаnje cene koštаnjа.

Znаčаjаn deo zаvršenih proizvodа koristi se kаo poluproizvod, tj. kаo

reprodukcioni mаterijаl zа sopstvenu potrošnju.

44

Sezonsko korišćenje kаpаcitetа i rаdne snаge stvаrа znаčаjne orgаnizаcione

probleme, sа stаnovištа njihovog rаcionаlnog korišćenjа.

Obrt kаpitаlа je spor, а često je potrebno dugo čekаti dа se sredstvа uloženа u

investicije počnu vrаćаti (višegodišnji zаsаdi, šume, osnovno stаdo i dr.).

Nаvedene specifičnosti se nаročito odrаžаvаju nа kаrаkter troškovа, nаčin

njihovog reаgovаnjа nа promenu obimа proizvodnje, uprаvljаnje troškovimа i

rezultatima u poljoprivredi, kаo i nа sаme obrаčunske postupke sa troškovimа i

rezultatima. Sve to obrаčun troškovа i rezultata u poljoprivredi čini ne sаmo bitno

rаzličitim, već istovremeno i znаtno složenijim nego u industriji.

4.2.4.1. Praćenje troškova u poljoprivredi po mestima nastanka

Bez praćenja troškova po mestima njihovog nastanka, u poljoprivredi nije

moguće pravilno organizovati evidenciju i postići odgovarajući nivo preciznosti

obračuna troškova i rezultata, odnosno tačnosti kalkulacija pojedinih proizvodnji,

kao najvažnijeg internog dokumenta (izveštaja) o troškovima. To dalje znači da ni

ostali okonomsko-finansijski izveštaji i pokazatelji neće biti dovoljno pouzdani, što

za posledicu ima donošenje pogrešnih odluka. To može biti jako opasno za

opstanak i razvoj gazdinstva.

Mesta troškova (MT) se mogu definisati kao „uži organizacioni delovi

gazdinstva u okviru kojih se obavljaju određeni srodni odnosno homogeni

poslovi”. Ona su nastala iz potrebe da se odgovori na važno

obračunsko/upravljačko pitanje „gde su nastali pojedini troškovi gazdinstva?“ U

poljoprivredi se javljaju sledeće vrste mesta troškova (MT):

1) Glavna MT,

2) Pomoćna MT i

3) Opšta MT.

Glavna MT- predstavljaju glavne linije proizvodnje (pšenica, kukuruz, soja....,

mrkva, krompir, paradajz,...., jabuka, kruška, šljiva, vinsko grožđe,..., proizvodnja

mleka, tov svinja, proizvodnja jaja,..., prerada graška, voća, mleka... itd.) (šema 1).

U poljoprivredi se analitičke kalkulacije sastavljaju prevashodno za glavna

mesta troškova (linije proizvodnje), a ne za pojedine proizvode. Pri tom se posebna

MT otvaraju za iste vrste proizvodnje koje se paralelno pojavljuju u istoj godini

(npr. u 2014. godini), ali se završavaju u različitim godinama (npr. pšenica

2013/14 je jedno MT, a pšenica 2014/15 drugo MT). Takođe se odvojeno prate

merkantilna i semenska proizvodnja (npr. merkantilna pšenica je jedno MT, a

semenska pšenica drugo MT).

Posebna MT se mogu otvarati i različite sorte iste proizvodnje, odnosno za istu

proizvodnju na različitim parcelama. Ovo je opravdano samo ako to znači i bitno

različite troškove i rezultate proizvodnje. Iz razloga jednostavnosti, ovakvo rešenje

nije primenjeno u prikazu ove metodologije.

U stočarstvu se otvaraju posebna MT za pojedine kategorije u okviru iste vrste

stoke, odnosno iste proizvodnje (npr. u proizvodnji mleka: krave, telad, junice do 1

45

godine, junice 1-2 godine itd.). Ovo je preporučljivo kod većih gazdinstava, koja

samostalno uzgajaju osnovno stado. Za potrebe prikaza metodologije, a vodeći

računa o preglednosti i neophodnosti akcentiranja najvažnijih metodoloških

problema, za naše “model gazdinstvo” je pretpostavljeno da prodaje telad i kupuje

steone junice. To znači da je u okviru proizvodnje mleka otvoreno samo jedno

mesto troškova „Krave“.

Pomoćna MT- predstavljaju pomoćne delatnosti, tj. delatnosti koje

omogućavaju normalno odvijanje glavne delatnosti. Poljoprivreda je

karakteristična po relativno velikom broju pomoćnih MT, što značajno usložnjava

ukupan obračun troškova. U poljoprivrednim gazdinstvima se mogu pojaviti

sledeće vrste pomoćnih MT:

- radionica,

- traktori po kategorijama - laki, srednji, teški, super teški,

- kombajni univerzalni,

- kombajni specijalni – za šećernu repu, za grašak, voće itd,

- priključne mašine,

- sistem za navodnjavanje,

- sušara,

- mešaona stočne hrane,

- eventualno transpotrna služba, energana.

Koja od nabrojanih pomoćnih MT će stvarno biti otvorena, zavisi od konkretnih

uslova na svakom gazdinstvu. Pri tome, treba voditi računa o jednostavnosti i

preglednosti obračuna, pogotovu kada je reč o prosečnim individualnim

gazdinstvima,.

Za potrebe prikaza metodologije, na našem “model gazdinstvu” otvorena su

četiri pomoćna MT: laki, srednji i teški traktori, i priključne mašine. Gazdinstvo

nema soptveni kombajn, a pripremanje stočne hrane i silaže nisu tretirani kao

posebna mesta troškova. Izdvajanjem priključnih mašina kao posebnog MT

značajno doprinosi preciznosti obračuna. Duga mogućnost je da se troškovi

priključnih mašina evidentiraju u okviru opštih troškova, što je manje precizno,

pogotovu u slučaju kada se otvara samo jedno mesto opštih troškova, kao u našem

slučaju (OT Gazdinstva).

Mesta opštih troškova (OT) - se u poljoprivredi najčešće javljaju u vidu:

a) OT grane (biljne proizvodnje, stočarske proizvodnje i prerade),

b) OT uprave i

c) OT prodaje (komercijalne službe).

Ova klasifikacija se odnosi prevashodno na poljoprivredna preduzeća. Pri tome,

treba imati u vidu da veći broj MT znači detaljniji i precizniji obračun, ali

istovremeno i komplikovaniji, manje pregledan i skuplji obračun troškova. Treba

težiti optimumu između ove dve krajnosti, prema konkretnim uslovima u svakom

pojedinačnom preduzeću. a prosečna poljoprivredna gazdinstva, vodeći računa o

jednostavnosti i preglednosti, najčešće je dovoljno otvoriti samo jedno mesto

opštih troškova, i to „OT gazdinstva“. Takvo rešenje je primenjeno i u prezentaciji

ove metodologije. Radi se o dosta širokoj i raznolikoj grupi troškova, koji su

46

zajednički za više ili sve proizvodnji. Pri tom je dobar deo njih režijskog, odnosno

neproizvodnog karaktera, o čemu se u nastavku više govori.

Šema 1: Obračun troškova u poljoprivredi

Nosioci troškova su učinci (proizvodi i usluge) zbog kojih, u krajnjoj liniji, svi

troškovi na gazdinstvu i nastaju. Za poljoprivredu je karakterističan obračun po

principima masovne proizvodnje, što znači da se preko MT prate, ne samo

indirektni, već i direktni troškovi (šema 1).

Direktni troškovi se odmah vezuju za glavna MT, dok se indirektni najpre

«sakupljaju» na pomoćnim i opštim MT, a potom se raspodeljuju na glavna MT.

Posle ove raspodele, na glavnim MT se nalaze svi podaci, tj. troškovi, neophodni

za sastavljanje analitičkih kalkulacija pojedinih proizvodnji. U poljoprivredi se,

dakle, prilikom obračuna troškova, „nosioci troškova“ praktično i ne koriste.

4.2.4.2. Značaj i postupak sastavljannja kalkulacija na PG

Osnovni cilj svakog obračuna troškova i rezultata u poljoprivredi jeste

sastavljanje kalkulacija pojedinih proizvodnji. Osnovu ove metodologije čine

upravo ааnnааlliittiiččkkee kkааllkkuullааcciijjee proizvodnji nа gаzdinstvu. Podrаzumevа se dа je

neophodno sаstаviti i kаlkulаcije korišćenjа pojedinih sredstаvа mehаnizаcije, kаo i

zа drugа pomoćnа i opštа mestа troškovа. Analitičke kalkulacije su osnovni

Osnovni materijal Direktni troškovi Pšenica

Pomoćni materijal Kukuruz

Ostali materijal Suncokret

Rezervni delovi Soja

Energija Teški traktori Šećerna repa

Amortizacija Srednji traktori ...

Rezervisanja Laki traktori Krompir

Troškovi rada Kombajni Raspodela Paprika

Troškovi naknada Priključne mašine Grašak

Proizvodne usluge Radionica ...

Neproizvodne usluge Hidrosistem P-nja mleka - krave

Reprezentacija Sušara P-nja mleka - junice

Troškovi osiguranja P-nja mleka - telad

Porezi, takse i sl. Tov svinja

Ostali mematerijalni troš. Proizvodnja jaja

Kamate na obrtna sredstva ...

OT gazdinstva Proizvodnja jabuka

OT grane Proizvodnja kajsija

...

Eksterne usluge

PRIMARNE VRSTE

TROŠKOVA

GLAVNAMESTA

TROŠKOVA

POMOĆNA MESTA

TROŠKOVA

MESTA OPŠTIH

TROŠKOVA

S= PUNA CENA KOŠTANJA

47

dokumenti, odnosno izveštaji, koje obračun troškova produkuje. One predstаvljаju

bаzične obrаčune nа osnovu kojih se dаlje izvode brojni drugi аnаlitički i sintetički

izveštaji i pokаzаtelji.

Forma i struktura kalkulacije mogu biti vrlo različite, u zavisnosti od

primenjene metodologije obračuna, odnosno zadataka koji se pred kalkulaciju

postavljaju. Zadaci kalkulacije su uglavnom informacione prirode, a kao najvažniji,

mogu se navesti obezbeđivanje informacija o:

veličini i strukturi troškova,

ceni koštanja proizvoda (punoj i/ili redukovanoj),

vrednosti proizvodnje,

ostvarenom finansijskom rezultatu (bruto marži, dobiti/gubitku, dohotku),

stepenu isplativosti pojedinih proizvodnji (ekonomičnost, akumulativnost), itd.

Navedene informacije, u krajnjem efektu, treba da omoguće racionalnije

upravljanje troškovima, odnosno gazdinstvom u celini.

Pri definisanju forme kalkulacije treba voditi računa o dva međusobno

suprotstavljena principa: (a) informativnost i (b) preglednost. Povećanje

informacione sposobnosti kalkulacije, što joj je i osnovna svrha, zahteva da ona

sadrži veći broj redova i kolona. Sa druge strane, to neposredno ugrožava princip

preglednosti, odnosno jednostavnosti i razumljivosti, koji je u računovodstvu uvek

važan. Neophodno je, dakle, naći optimalno rešenje između ova dva

suprotstavljena zahteva. Sama forma kalkulacije je neposredno opredeljena i

primenjenim sistemom obračuna troškova (po stvarnim, normativnim, standardnim,

varijabilnim, direktnim, ABC i drugi savremeni sistemi obračuna). Poljoprivreda

kao specifična delatnost, zahteva korišćenje više različitih metoda kalkulacija3.

Kаlkulаcije u ovoj metodologiji primаrno se zаsnivаju nа rаzvrstаvаnju troškovа nа

fiksne i vаrijаbilne, usled čegа se osnovni rezultаt javlja u vidu mаrže pokrićа.

□

Da bi se osnovni proizvodno-ekonomski pokazatelji pratili na kvalitetan način,

neophodno je:

1) Prikupiti podatke i srediti ih;

2) Izvršiti određene prethodne obračune;

3) Sastaviti analitičke kalkulacije proizvodnji;

4) Izračunati dodatne pokazatelje uspeha gazdinstva;

5) Izraditi druge analitičke i sintetičke izveštaje;

6) Pravilno protumačiti, prezentovati i iskoristiti podatke.

Sastavljanje anаlitičkih kаlkulаcija pojedinih proizvodnji nа poljoprivrednom

gаzdinstvu predstavlja najvažniji i najobimniji zadatak, i istovremeno, čini srž

definisane metodologije u okviru realizacije ovog projekta. Tome je prilagođen i

definisani model evidencije u ovom projektu. Uzet je u obzir samo kriterijum

3 Detaljnije o vrstama, metodama i formama kalkulacije u poljoprivredi pogledati, Vukoje,

V.: Primena sistema obračuna po standardnim troškovima u ratarskoj proizvodnji,

magistarska teza, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, 1999.

48

varijabilnosti troškova, tj. u odnosu na promenu veličine kapaciteta (promena broja

ha, grla, stabala i sl.). Takođe je prihvaćena za poljoprivredu realna pretpostavka,

da među indirektnim troškovima uglavnom nema varijabilnih troškova, odnosno da

ih je, ako i postoje, dosta teško precizno identifikovati. Shodno tome, definisani

model obračuna produkuje kalkulacije po direktnim varijabilnim troškovima, a

osnovni rezultat se javlja u vidu marže pokrića. Prezentirana struktura i forma

kalkulacije uglavnom je usaglašena sa kalkulacijama koje se sastavljaju na

gazdinstvima razvijenih zemalja EU, i u ovom momentu sasvim odgovara

potrebama naših poljoprivrednih gazdinstava.

Paralelno sa metodološkim objašnjenjima kalkulacije, daju se i objašnjenja za

popunjavanje predviđenog obrasca za evidentiranje podataka o troškovima i

rezultima na gazdinstvu. Pri tom se polazi od pretpostavke da se podaci relativno

redovno upisuju u predviđene obrasce za evidenciju, bilo u papirnu formu

obrazaca, ili neposredno u njihovu excel formu.

Istovremeno se, dakle, daju i osnovna uputstva za korišćenje i funkcionisanje excel

aplikacije. Pri tom se podrazumeva da korisnici softvera solidno poznaju rad u excel

programu.

Objašnjenja se u nastavku daju po pojedinim elementima (redovima)

kalkulacije (tab. 4), odnosno segmentima obrasca (tab. 3) iz kojih pojedine

pozicije kalkulacije proizilaze. Tačnije, podaci se upisuju u obrasce, a excel

aplikacija uglavnom samostalno preuzima podatke iz obrazaca u kalkulaciju. Pri tom,

naravno, vrši i brojne druge obračune i operacije, kao što su:

računske operacije sabiranja, množenja, deljena, oduzimanja, računanje

proseka itd.,

izračunavanje prosečnih cena gde je i ako je to neophodno,

preračunavanje svih vrednosti na jedinicu kapaciteta (po 1 ha),

izračunava strukturu troškova (u %),

izračunava cenu koštanja po jedinici mere (po 1 t, 1 l),

samostalno izračunava skoro sve vrste rezultata (vrednost proizvodnje, bruto

marža),

samostalno obračunava pokazatelje u okviru odeljka „dodatni indikatori

uspeha“ (ukupni troškovi, dobit, ekonomičnost, profitabilnost prihoda), pri

čemu ostale podatke (o kamatama, fiksnim i režijskim troškovima) preuzima iz

drugih excel tabela/obračuna, koji se nalaze u drugim sheet-ovima (listovima)

ove excel aplikacije,

samostalno računa i podatke u okviru senzitivne analize za svaku proizvodnju,

takođe samostalno crta i grafikone strukture troškova za proizvodnju itd.

Budući da je struktura kalkulacije različita za biljnu, stočarsku proizvodnju i

preradu, to se u nastavku daju odvojena metodološka objašnjenja za svaku od njih.

Pri tom se, naravno, ne ponavljaju oni delovi koji su isti za sve kalkulacije.

49

4.3. Funkcionisanje evidencije i izrada analitičkih kalkulacija

Kvаlitet prikupljenih podаtаkа opredeljujuće utiče nа pouzdаnost utvrđenih

pokаzаteljа, odnosno svih drugih informаcijа koji se nа osnovu togа produkuju.

Neko (sаvetodаvаc ili/i fаrmer) morа zа zаbeleži izvestnu količinu izvornih

podаtаkа nа gаzdinstvu, jer bez togа jednostаvno ne može da funkcioniže bilo koji

model. U ovom modelu su, nаrаvno, predviđeni i obrаsci zа prikupljаnje podаtаkа

nа terenu koje popunjаvаju sаmi fаrmeri, uz veću ili mаnju pomoć sаvetodаvаcа.

Ovi obrаsci po svojoj strukturi uglаvnom odgovаrаju formi kаlkulаcijа. Dobro bi

bilo dа u što većoj meri podаtke sа gаzdinstvа upisuju sаmi fаrmeri (odnosno neko

od člаnovа domаćinаstvа), i to kontinuirаno kаko troškovi/prihodi nаstаju, а dа se

kаsnije eventuаlno mаlo prodiskutuju sа sаvetodаvcimа.

Forma, sadržina i metodologija pojedinih obrazaca za evidenciju osnovnih

podataka o troškovima i rezultatima na gazdinstvu, kao i način korišćenja

(popunjavanja) u excel programu, detaljno se objašnjavaju i prikazuju u nastavku.

S obzirom da su pojedine kalkulacije i drugi izveštaji (dokumenti) neposredno

povezani sa obrascima za evidenciju, iz kojih se u stvari i dobijaju (proizilaze), to

se i objašnjenja za njih daju paralelno, odnosno istovremeno, u okviru određenih

tačaka ove metodologije.

Obrasci za evidenciju su dati u elektronskoj formi, kao excel tabele, koje se

uvek mogu odštampati. Pri tom su moguća dva načina njihovog korišćenja u

praksi:

Farmeri (odnosno neko od članova porodice) najpre ručno upisuju podatke u

odštampane obrasce, a zatim ih povremeno, sami ili uz pomoć savetodavaca,

unose u elektronsku formu obrazaca na računaru.

Farmeri odmah neposredno upisuju podatke u elektronsku formu obrazaca na

računaru, što je svakako kraći, efikasniji i preporučljiviji postupak, pogotovu

kod farmera koji bolje koriste računare.

Postoji i treči način, koji je najkraći i najbrži, a to je da se podaci ne unose u

obrasce (bilo u elektronsku ili papirnu formu), već neposredno u elektronsku

formu tj. kalkulacije. To, na primer, znači da se podaci mogu direktno unositi u

elektronsku formu kalkulacije, uz minimalno prilagođavanje pojedinih „excel

ćelija“, odnosno formula koje su u njima već upisane. Ovo, naravno,

podrazumeva nešto bolje, poznavanje rada u excel programu, ali ništa posebno,

i dalje se radi samo o korisničkom nivou.

Ako se podaci nešto redovnije prate i beleže, svakako je bolje koristiti jednu

od prve dve varijante. Treća varijanta je, na neki način, iznuđeno rešenje koje može

biti prihvatljivo u slučaju nerednovnog unosa podataka, a u cilju skraćivanja celog

posla. Ona zahteva manji broj unosa (npr. unose se zbirno količina i ukupan iznos

za sva mineralna đubriva, gorivo, rad itd.). Ovakav postupak može za posledicu

imati nešto manje precizne podatke, ali to ne mora obavezno da znači.

Jedan od načina je da se iskoriste podaci iz „Knjige istorije polja“, naravno

ako gazdinstvo vodi ovu vrstu evidencije. U ovoj evidenciji postoji većina

naturalnih podataka koji su neophodni za sastavljenje analitičkih kalkulacija u

50

biljnoj proizvodnji. Ostaje, međutim, i dalje problem evidencije cenama, zatim o

troškovima u stočarstvu, o pomoćnim i opštim troškovima i dr.

4.3.0. Evidencija i kalkulacije u biljnoj proizvodnji

Sastavljanje anаlitičkih kаlkulаcija pojedinih proizvodnji nа poljoprivrednom

gаzdinstvu predstavlja najvažniji i najobimniji zadatak, i istovremeno čini srž

definisane metodologije u okviru realizacije ovog projekta. Uzet u obzir samo prvi

kriterijum varijabilnosti troškova, tj. u odnosu na promenu veličine kapaciteta

(promena broja ha, grla, stabala i sl.). Takođe je prihvaćena za poljoprivredu realna

pretpostavka, da među indirektnim troškovima uglavnom nema varijabilnih

troškova, odnosno da ih je, ako i postoje, dosta teško precizno identifikovati.

Shodno tome, definisani model obračuna produkuje kalkulacije po direktnim

varijabilnim troškovima, a osnovni rezultat se javlja u vidu marže pokrića.

Prezentirana struktura i forma kalkulacije uglavnom je usaglašena sa kalkulacijama

koje se sastavljaju na gazdinstvima razvijenih zemalja EU, i u ovom momentu

sasvim odgovara potrebama naših poljoprivrednih gazdinstava.

Paralelno sa metodološkim objašnjenjima kalkulacije, daju se i objašnenja za

popunjavanje predviđenog obrasca za evidentiranje podataka o troškovima i

rezultima na gazdinstvu. Pri tom se polazi od pretpostavke da se podaci relativno

redovno upisuju u predviđene obrasce za evidenciju, bilo u papirnu formu ili

elektronsku (excel) formu.

Istovremeno se, dakle, daju i osnovna uputstva za korišćenje i funkcionisanje excel

aplikacije. Pri tom se podrazumeva da korisnici softvera solidno poznaju rad u excel

programu.

Objašnjenja se u nastavku daju po pojedinim elementima (redovima) kalkulacije

(tab. 4), odnosno segmentima obrasca (tab. 3) iz kojih pojedine pozicije kalkulacije

proizilaze. Tačnije, podaci se upisuju u obrasce, a excel aplikacija uglavnom

samostalno preuzima podatke iz obrazaca u kalkulaciju. Pri tom, naravno, vrši i brojne

druge obračune i operacije, kao što su:

računske operacije sabiranja, množenja, deljena, oduzimanja, računanje

proseka itd.,

izračunavanje prosečnih cena gde je i ako je to neophodno,

preračunavanje svih vrednosti na jedinicu kapaciteta (po 1 ha), izračunava

strukturu troškova (u %), izračunava cenu koštanja po jedinici mere (po 1 t, 1 l),

samostalno izračunava skoro sve vrste rezultata (vrednost proizvodnje, bruto

marža),

samostalno obračunava pokazatelje u okviru odeljka „dodatni indikatori

uspeha“ (ukupni troškovi, dobit, ekonomičnost, profitabilnost prihoda), pri

čemu ostale podatke (o kamatama, fiksnim i režijskim troškovima) preuzima iz

drugih excel tabela/obračuna, koji se nalaze u drugim sheet-ovima (listovima)

ove excel aplikacije,

samostalno računa i podatke u okviru senzitivne analize za svaku proizvodnju,

takođe samostalno crta i grafikone o strukturi troškova za svaku proizvodnju, itd.

51

Treba naglasiti da kalkulaciju, kao najvžniji dokument (izveštaj) u domenu

obračuna troškova, softver u potpunosti samostalno saszavlja. Drugim rečima, u

ovaj dokument se ništa ne upisuje od strane korisnika.

Zbog značaja i dužine objašnjenja su razdvojena na deo koji se odnosi na

evidenciju i obračun troškova i deo koji se odnosi na ostvarene rezultate i

utvrđivanje cene koštanja. Budući da je struktura kalkulacije različita za biljnu,

stočarsku proizvodnju i preradu, to se u nastavku daju odvojena metodološka

objašnjenja za svaku od njih. Pri tom se, naravno, ne ponavljaju oni delovi koji su

isti za sve kalkulacije.

4.3.0.1. Evidencija i obračun troškova

U objašnjenjima je akcenat stavljen na one elemente i metodološke postupke

koji mogu stvoriti nedoumice kod savetodavaca, dok su opštepoznate stvari u vezi

sastavljanja kalkulacija izostavljene. U tabeli 4. prikazana je kalkulacija pšenice,

uz napomenu da je struktura kalkulacije ista za sve biljne proizvodnje.

Unošenje podataka u obrazac za evidenciju maksimalno je pojednostavljeno i

automatizovano. Podatak o količini i najčešće ceni mora neko da ukuca, bez toga

ne može, a većinu ostalih operacija softver samostalno izračuna/preuzima i upisuje

odgovarajuće mesto u obrascu, odnosno u kalkulaciji. Za one pozicije gde postoji

mogućnost izbora između više varijanti, unos podataka je dodatno pojednostavljen

i olakšan, na taj način što su napravljeni padajući meniji (Slike 1, 1a i 1b). Ovim se

istovremeno ograničava mogućnost greške, i stvaraju pretpostavke za

programiranje drugih izračunavanja/preuzimanja u okviru različitih excel sheet-

ova, odnosno tabela.

Svi spiskovi pozicija koje se pojavljuju u vidu padajućih menija nalaze se u

posebnom sheet-u excel aplikacije „Liste“. Pri tom su različite liste za biljnu i

stočarsku proizvodnju, zbog razlika u strukturi troškova, odnosno kalkulacija.

52

Tabela 3: Obrazac evidencije za biljnu proizvodnju: Pšenica 2014. godine

Površina (hа): 5,3 Parcele: T2, T5, T9 Šifra: 90101

Red.

broj T R O Š K O V I Ј.М. Količina Cena

Seme pšenice t 0,85 34175 29049 X. 2013.

Seme pšenice t 0,63 34300 21609 X. 2013.

1 Σ Seme / rasad: 1,48 34228 50658

NPK 15:15:15 t 1,54 41050 63217 X. 2013.

Urea t 1,00 42210 42210 II. 2014.

2 Σ Mineralna đubriva: 2,54 41507 105427

3 Stajnjak t 8,2 820 6724 XII. 2014.

Artea lit 3,2 1385,0 4404 IV. 2014.

Metamark lit 12,7 1290,0 16409 IV. 2014.

4 Σ Zaštitna sredstva: 15,90 1309 20813

Dizel D2 lit 21,2 132,0 2798 VII. 2013. Ursus 1614

Dizel D2 lit 12,7 132,0 1679 X. 2013. IMT 549

Dizel D2 lit 55,7 134,0 7457 X. 2013. MZT 820

Dizel D2 lit 174,0 134,0 23316 X. 2013. Ursus 1614

Dizel D2 lit 17,0 134,0 2273 II. 2014. IMT 549

Dizel D2 lit 10,1 141,0 1420 II. 2014. MZT 820

Dizel D2 lit 10,1 141,0 1420 IV. 2014. MZT 820

Dizel D2 lit 13,3 141,0 1868 IV. 2014. MZT 820

Dizel D2 lit 23,6 143,0 3375 VII. 2014. MZT 820

Dizel D2 lit 12,7 143,0 1819 VII. 2014. IMT 549

5 Σ Gorivo: 350,2 135,4 47425

Mamci za glodare kg 15,4 55,0 845 II. 2014.

Manila kg 10,8 145,0 1566 VII. 2014.

6 Σ Ostali materijal 2411

Svega troškovi materijala (1 dо 6) 233458

Žetvа/ berba 27030 VII. 2014.

Osiguranje proizvodnje 10550 XI. 2013.

7 Σ Direktne usluge 37580

Rad članova porodice 1 čas 38,0 140 5320 VII. 2013.

Rad članova porodice 1 čas 21,0 140 2940 X. 2013.

Nadnice radnicima 2 čas 10,0 140 1400 X. 2013.

Rad članova porodice 1 čas 13,0 140 1820 II. 2014.

Nadnice radnicima 2 čas 9,0 145 1305 IV. 2014.

Rad članova porodice 1 čas 12,0 140 1680 VII. 2014.

8 Σ Troškovi rada 169335 103,0 140 14465

А ) SVEGA VARIJABILNI TROŠKOVI ( 1 dо 8 ) 285503

IZNOS DATUMMEHANIZACIJA

/ NAPOMENA

53

Nastavak tabele broj 3.

Povr- P r i n o s Tržišna Vrednost proizvodnje

šina t / hа Ukupno cena Ukupno Datum

Glavni proizvod 5,3 6,47 34,29 14520,4 497919 VII. 2014.

Sporedni proizvod 4 4,10 16,40 1350,0 22140 VII. 2014.

9 Svega prinos 520059

Ј.М. Količina Cena

AD "Danubijus" Glavni proizvodt 15,4 15000,0 230850 VII. 2014. rok pl.15.VII.

ZZ "Agronom" Glavni proizvodt 8,2 14500,0 118900 X. 2014. rok pl. 15.II.

PG "Marković" Sporedni proizvodt 4,0 1350,0 5400 X. 2014.

0

0

10 Svega prodaja 355150

Zamena za hleb Glavni proizvodt 3,0 14000,0 42000 VIII. 2014.

Ostalo (pokon i sl.) Glavni proizvodt 1,5 14400,0 21600 IX. 2014.

Glavni proizvodt 0

11 Svega za domaćinstvo 63600

Seme i sadni materijal korišćeni na PGGlavni proizvodt 0,8 7680,2 6144 X. 2014.

Prostirka zakrave Sporedni proizvodt 8,7 1350,0 11718 XII. 2014.

Prostirka svinje Sporedni proizvodt 1,2 1350,0 1625 XII. 2014.

Sporedni proizvodt 0

t 0

12 Svega za gazdinstvo 19488

Subvencije po hektaru ha 5,3 6000,0 31800 XII. 2014.

Premija osig.- isplata štete 3450

13 Svega subvencije 35250

-Zrno: t 28,9 14520,4 419494

-Slama: t 13,9 1350,0 18743

-Zrno: t 0,8 7680,2 6144

-Slama: t 9,9 1350,0 13343

-Zrno: t 5,4 14520,4 78425

-Slama: t 2,5 1350,0 3397

17 OSTALO -Subvencije, osiguranje i dr. 35250

B ) Σ PRIHODI (14+16+17): 555309

NAPOMENA

16

15

14

OSTVARENI

REZULTATI

R E A L I Z A C I J A

UKUPNO

PROIZVODI

Od toga :

POLUPROIZVODI

KRAJNJE ZALIHE

54

Slika 1: Prikaz izbora odgovarajućeg tipa traktora

Slika 1a: Prikaz unosa odgovarajuće eksterne usluge

Slika 1b: Prikaz unosa odgovarajuće vrste subvencija

Važno je da se unese bar približan podatak u kolonu „Datum“, jer to pruža niz

mogućnosti za različite analize troškova i rezultata. Pored ostalog, to omogućava

softveru da izvrši razgraničenje troškova i rezultata po godinama nastanka. Ovo je

veoma važno i prilično komplikovano pitanje u poljoprivredi, s obzirom da je

proces proizvodnje dug, i često se proteže u dve kalendarske, tj. obračunske

godine. Može se desiti, da se proizvodi prodaju tek u trećoj godini, a sve do tada ne

možemo sastaviti potpuno tačnu kalkulaciju.

Pravilno vremensko razgraničavanje troškova i rezultata je preduslov za

sastavljanje tačnih bilansa, stanja i uspeha. Ovaj problem je znatno izraženiji u

biljnoj proizvodnji (posebno u ratarstvu) nego u stočarskoj proizvodnji. U

stočarstvu se ovaj problem javlja kod tova, koji može da obuhvati dve susedne

godine.

55

1. Seme/rasad:

Seme/rasad zajedno sa đubrivom, stočnom hranom, prostirkom i grlima

stavljenim u tov predstavlja »osnovni materijal« u primarnoj poljoprivrednoj

proizvodnji. Seme/rasad može biti izraženo različitim jedinicama mere (JM). Ako

se radi o rasadu tada je jedinica mere »komad«. Takođe nema dileme kada se za

jedinicu mere uzima »setvena jedinica - SJ« (šećerna repa, eventualno kukuruz

itd.). Ako je količinu semena neophodno izraziti težinskom jedinicom, onda u cilju

dobijanja uporedivih podataka, za ratarske proizvodnje treba uvek uzeti tonu (t), a

za povrtarske kilogram (kg).

Ako se javljaju više vrsta semena (npr. različite sorte, ili od različitih

proizvođača) u obrazac za evdenciju unose se posebno količina i cena za svaku

vrstu semena. Softver sam sračunava iznose, sabira kolone „količina“ i „iznos“, a

potom njihovim deljenjem izračunava prosečnu cenu utrošenog semena. Softver

potom zbirne podatke prenosi u kalkulaciju, koja se nalazi u istom sheet-u excel

programa (tabela 4)..

Prethodni princip važi za sve vrste troškova kod kojih se posebno unosi

količinska i cenovna komponenta. Kao izuzetak se mogu pojaviti pojedine vrste

„direktin usluga, gde se ponekad upisuju samo podaci o „iznosu“. Po istom ovom

pricipu se unose i podaci o ostvarenom prinosu, odnosno prodaji.

Deo semena koji se eventualno koristi iz sopstvene proizvodnje, obračunava se

po ceni koštanja, a ne po tržišnoj ceni. Pri tom se cena koštanja izračunava kao

zbir osnovne cena koštanja iz kalkulacije i eventualnih troškova dorade, čuvanja,

transporta i sl. Po istom principu se obračunavaju i svi drugi poluproizvodi

(proizvodi koji se ne prodaju eksterno, već se koriste za reprodukcionu potrošnju

na gazdinstvu, nezavisno od toga da li se radi o glavnim ili sporednim

proizvodima). To istovremeno znači da se u kalkulacijama onih proizvodnji koje

daju poluproizvode, pri izračunavanju vrednosti proizvodnje, poluproizvodi

vrednuju takođe po ceni koštanja. Ako se radi o poluproizvodima koji su po svom

karakteru sporedni proizvodi (slama, kukuruzovina, stajnjak i sl.), i čiju je cenu

potrebno utvrđivati procenom, onda se koristi njihova jedina cena koju imaju, a to je

procenjena cena, (o proceni se više govori u nastavku).

2. Mineralna đubriva:

Za mineralna đubriva važe isti principi evidencije i obračuna kao i za seme. Za

sve vrste mineralnih đubriva jedinica mere je tona (t).

3. Stajnjak:

Korisno dejstvo stajnjaka se obično raspodeljuje na četiri godine, i to u

sledećem omeru: 1. godina 40%, 2. godina 30%, 3. godina 20% i 4. godina 10%.

To znači da se u pojedinim godinama količina stajnjaka računa primenom

odgovarajućeg procenta. U našem primeru je pretpostavka da korisno dejstvo

stajnjaka nije prisutno kod svih parcela, kao i da je vreme proteklo od đubrenja

različito za pojedine parcele, kod kojih to dejstvo postoji.

56

Tabela 4: Kalkulacija proizvodnje: Pšenica 2014. godine

57

Stajnjak spada u grupu proizvoda koji nemaju opštepoznatu tržišnu cenu, jer

nisu predmet redovnog prometa na tržištu. Poljoprivreda je karakteristična po

relativno velikom broju ovakvih proizvoda (slama, kukuruzovina, stajnjak, zelena

stočna hrana, silaža, seno, glava i lišće šećerne repe, stočna repa i dr.). Kod nekih

od ovih proizvoda javlja se problem utvrđivanja (procene) obračunske cene, u

slučaju kada se javljaju kao poluproizvodi, o čemu se detaljno govori u nastavku.

4. Zaštitna sredstva:

U zavisnosti od toga u kojem se agregatnom stanju pojavljuju, za jedinicu mere

treba uzeti kilogram (kg) ili litar (l).

5. Energenti:

Definisani model podrazumeva da se troškovi goriva i ostalih energenata

(električna energija, gas i čvrsta goriva), direktno vezuju za pojedine proizvodnje.

Na ovaj način se povećava preciznost obračuna, s obzirom da se radi o vrlo

značajnim troškovima (posebno u biljnoj proizvodnji). Ovaj način je znatno precizniji

nego vezivanje goriva za MT traktor, i posle raspodela sa ostalim troškovima traktora,

najčešće na osnovu časova rada. Podаci o utrošenom gorivu mogu se relаtivno lаko

obezbediti, pogotovu kod novijih trаktorа. A i kada se radi o starijim traktorima,

poljoprivrednici prilično pouzdano znaju koliko su potrošili goriva za pojedine

agrotehničke operacije, na pojedinim parcelama. U krajnjoj liniji, uvek postoji

mogućnost primene metoda „dosipanja do punog rezervoara“. To znači da se krene sa

punim rezervoarom, a poslednji rezervoar se napuni do kraja, na osnovu čega se

jednostavno sračunava utrošeno gorivo u toj operaciji. Savetodavci, ukoliko učestvuju

u obračunu i analizi troškova (što je u početku očekivano), ipak treba da obrate

pažnju na realnost podataka o utrošenom gorivu, imajući u vidu primenjenu

tehnologiju, udaljenost pojedinih parcela, da li se koriste eksterne usluge i sl.

U slučaju kada nije moguće precizno utvrditi troškove pojedinih energenata

(npr. električne energije u stočarstvu, jer ne postoji posebno brojilo) treba primeniti

metod iskustvene procene.

6. Ostali materijal:

Ovde spadaju razne vrste pomoćnog materijala, ambalaže i sitnog inventara.

Radi se o prilično brojnim i po karakteru raznorodnim materijalima, koji se

izražavaju različitim jedinicama mere, usled čega nije moguće sabirati njihove

količine. Sa druge strane, reč je o manje značajnim troškovima, pa je njihovo

posebno iskazivanje u kalkulaciji neracionalno. Zbog toga se za materijale iz ove

grupe u kalkulaciju ne unose jedinica mere, kolicina i cena, već samo iznos

58

troškova u dinarima, tj. kao jedna stavka kalkulacije. To omogućava da njihovo

lakše zbrajanje i uprosečavanje u zbirnim kalkulacijama.

7. Direktne usluge:

Ova grupa troškova obuhvata prevashodno eksterne direktne proizvodnje

usluge (obrada zemljišta, kombajniranje, zaštita, transport proizvoda, sušenje,

skladištenje, zatim u stočarstvu usluge veterinara, analiza mleka i sl.). Zbog

jednostavnosti forme kalkulacije tu su razvrstani i neki troškovi koji, strogo uzevši,

ne predstavljaju usluge u pravom smislu (osiguranje proizvodnje, analiza zemljišta

i dr.). i održavanje opreme delimično. Ovde ne treba evidentirati one vrste

usluga/troškova koje po svom karakteru nisu proizvodne, odnosno koje spadaju u

»opšte troškove gazdinstva ili grane« (npr. zemljišna renta, kamate na obrtna

sredstva, savetodavne, advokatske, računovodstvene i druge neproizvodne usluge).

Kod unosa ovih troškova u „obrazac“ za evidenciju bira se sa padajućeg

menija, tj. prethodno definisane liste eksternih usluga, koje su različite za biljnu i

stočarsku proizvodnju. Može se upisivati količina i cena, pri čemu računar sam

izračunava iznos, a može se uneti i samo iznos troškova u dinarima. U oba slučaja

softver u formu „kalkulacije“ upisuje samo ukupan iznos troškova, s obzirom da se

radi o različitim uslugama, koje se izražavaju različitim jedinicama mere, usled

čega nije moguće sabirati njihove količine

8. Troškovi rada:

Neophodno je razlikovati i posebno evidentirati dve kategorije troškova rada:

(a) rad članova porodice (sopstveni rad, porodični rad) i (b) eksterni (plaćeni) rad.

Troškovi »eksternog rada« pored neto iznosa obuhvataju i eventualne poreze i

doprinose (npr. ako se radnici angažuju preko studentske zadruge, po ugovoru o

delu, ili su zaposleni na gazdinstvu). Iznos poreza i doprinosa se obračunava kroz

cenu rada po 1 času. Ako se radi o nadničarima (kao što je u našem primeru), onda

se troškovi poreza i doprinosa ne plaćaju i ne obračunavaju.

Troškovi »rada članova porodice«, pored rada članova porodice, obuhvataju i

sav drugi neplaćeni rad (pomoć komšija, rodbine, prijatelja i sl.). Cena porodičnog

rada se određuje na osnovu aktuelnih cena plaćenog rada, za isti/sličan nivo

složenosti. Kod našeg „model gazdinstva“ imamo tri radno sposobna člana

porodice, a po potrebi se angažuju i eksterni radnici, uglavnom u vidu nadničenja, a

ređe preko studentske zadruge.

Savetodavcima koji pomažu u evidenciji, obračunu i analizi troškova,

preporučuje se, da u cilju provere realnosti podataka o utrošenim časovima rada,

konsultuju i stručnu literaturu u kojoj su ovi normativi obrađeni.

Prethodna kalkulacija (tab. 4) prikazana je u njenom izvornom bliku, tj. vidu

excel sheet-a. Excel pruža niz mogućnosti u pogledu obračuna, između ostalog, da

se i izvan samog obrasca (tj. tabele) kalkulacije koriste i druge ćelije, za brojne

dodatne podatke, odnosno izračunavanja.

□

59

4.3.0.2. Evidencija i obračun rezultata

U poljoprivredi trebа, generalno, prаviti jаsnu rаzliku između vrednosti finаlne

proizvodnje i vrednosti ukupne proizvodnje (ukupnog obrtа).

U K U P N A P R O I Z V O D NJ A (UKUPAN OBRT) =

+

- Proizvodi prodаti nа tržištu,

- Proizvodi upotrebljeni zа plаćаnje u

nаturi,

- Proizvodi ustupljeni bez nаknаde,

- Proizvodi potrošeni u sаmom,

gаzdinstvu, poklonjeni isl.

- Proizvodi upotrebljeni zа investicionu

potrošnju, tj. izgrаdnju novih kаpаcitetа

na gazdinstvu.

Vrednost ukupne proizvodnje (ukupаn obrt) predstаvljа sumu vrednosti svih

dobijenih proizvodа bez obzirа nа njihovu primenu, tj. bez obzirа dа li su proizvodi

reаlizovаni nа tržištu ili su upotrebljeni zа dаlju reprodukciju (kаo poluproizvodi)

nа gаzdinstvu.

Vrednost finаlne proizvodnje predstаvljа vrednost proizvodа reаlizovаnih izvаn

poljoprivrednog gаzdinstva, upotrebljenih zа investicije (npr. sаdnice zа podizаnje

zаsаdа, prirаst osnovnog stаdа, drvo zа podizаnje objekаtа), potrošenih za ishranu

članova domaćinstva, za plaćanje u naturi ili ustupljnih bez naknade.

O ovome se vodilo računa pri koncipiranju dela obrasca evidencije koji se odnosi

na ostvarene rezultate (tab. 3a), kao i strukturi toge dela kalkulacije (tabela 4a).

Vrednost proizvodа upotrebljenih zа dаlju

reprodukciju nа gаzdinstvu

(poluproizvodi)

Vrednost eksterno reаlizovаnih proizodа

(vrednost finаlnih proizvoda)

60

Tabela 3a: Evidencija ostvarenih rezultata (isečak iz - tab. 3)

Dakle, pozicije pod rednim brojevima 10, 11 i 13 predstavljaju finalnu

proizvodnju, dok se pozicija broj 12 odnosi na poluproivode. Prilikom unosa ovih

podataka bira se sa padajućih menija, odnono strogo definisanih lista pozicija. Na

kraju ovog dela obrasca, vrši se sabiranje i istovremeno razvrstavanje na finalne

proizvode, poluproizvode i prelazne zalihe proizvoda.

Povr- P r i n o s Tržišna Vrednost proizvodnje

šina t / hа Ukupno cena Ukupno Datum

Glavni proizvod 5,3 6,47 34,29 14520,4 497919 VII. 2014.

Sporedni proizvod 4 4,10 16,40 1350,0 22140 VII. 2014.

9 Svega prinos 520059

Ј.М. Količina Cena

AD "Danubijus" Glavni proizvodt 15,4 15000,0 230850 VII. 2014. rok pl.15.VII.

ZZ "Agronom" Glavni proizvodt 8,2 14500,0 118900 X. 2014. rok pl. 15.II.

PG "Marković" Sporedni proizvodt 4,0 1350,0 5400 X. 2014.

0

0

10 Svega prodaja 355150

Zamena za hleb Glavni proizvodt 3,0 14000,0 42000 VIII. 2014.

Ostalo (pokon i sl.) Glavni proizvodt 1,5 14400,0 21600 IX. 2014.

Glavni proizvodt 0

11 Svega za domaćinstvo 63600

Seme i sadni materijal korišćeni na PGGlavni proizvodt 0,8 7680,2 6144 X. 2014.

Prostirka zakrave Sporedni proizvodt 8,7 1350,0 11718 XII. 2014.

Prostirka svinje Sporedni proizvodt 1,2 1350,0 1625 XII. 2014.

Sporedni proizvodt 0

t 0

12 Svega za gazdinstvo 19488

Subvencije po hektaru ha 5,3 6000,0 31800 XII. 2014.

Premija osig.- isplata štete 3450

13 Svega subvencije 35250

-Zrno: t 28,9 14520,4 419494

-Slama: t 13,9 1350,0 18743

-Zrno: t 0,8 7680,2 6144

-Slama: t 9,9 1350,0 13343

-Zrno: t 5,4 14520,4 78425

-Slama: t 2,5 1350,0 3397

17 OSTALO -Subvencije, osiguranje i dr. 35250

B ) Σ PRIHODI (14+16+17): 555309

NAPOMENA

16

15

14

OSTVARENI

REZULTATI

R E A L I Z A C I J A

UKUPNO

PROIZVODI

Od toga :

POLUPROIZVODI

KRAJNJE ZALIHE

61

Na osnovu podataka iz obrasca evidencije, softver samostalno popunjava

odgovarajući segment u kalkulaciji koji se odnosi na ostvarene rezultate (tab. 4a). Tabela 4a: Utvrđivanje rezultata proizvodnje (isečak iz kalkulacije- tab. 4)

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ .

9 Pšenica zrno 5,3 6,47 14520 497919 93947 7680,2

10 Pšenica slama 4,0 4,10 1350 22140 4177 1350,0

11 Prihodi od subvencija 5,3 31800 6000

12 Ostali prihodi 3450 651

B) 555309 104775

C) 269806 50907

Vrednost (din)

BRUTO MARŽA (B - A)

ha

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

Da li će neki proizvod biti finalni proizvod ili poluproizvod, zavisi od njegove

namene (tj. da li se realizuje eksterno ili interno), a ne od njegove vrste (glavni

ili sporedni), niti od stepena tehnolološke finalizacije. Na primer, zrno kukuruza

prodato na tržištu predstavlja finalni proizvod, a isto to zrno kukuruza upotrebljeno

u kao hrana tovu svinja predstavlja poluproizvod. Upravo zbog toga je prilikom

evidencije ostvarene realizacije neophodno za svaku poziciju upisati da li se radi o

„Glavnom proizvodu“ ili „Sporednom proizvodu“.

Prethodna klasifikacija je važna, pre svega, kod utvrđivanja vrednosti

proizvodnje za gazdinstvo u celini, gde je potrebno uzeti samo vrednost finalnih

prozvoda (detaljnije u nastavku). Sa aspekta svake pojedinačne proizvodnje, i

finalni proizvodi i poluproizvodi čine njenu vrednost proizvodnje. Pri tom je

najispravnije da se finalni proizvodi i poluproizvodi vrednuju po istoj ceni (tržišnoj

ili nekoj drugoj obračunskoj). Poljoprivreda je karakteristična po značajnom udelu

poluproizvoda, pri čemu je naročito važna stočna hrana. Najpre da objasnimo

moguće načine procenjivanja, tj. vrednovanja finalnih i poluproizvoda.

Vrednost FINALNIH PROIZVODA (proizvodi koji se eksterno realizuju) uvek se

obračunava po tržišnoj ceni, tj. po ceni realizacije. Pri tome nije važno da li se radi

o glavnim ili sporednim proizvodima. Jer, s obzirom da se prodaju van gazdinstva,

znači da imaju poznatu prodajnu (tržišnu) cenu.

POLUPROIZVODI se mogu procenjivati, odnosno vrednovati u kalkulacijama,

na sledeće načine:

1) Poluproizvodi koji se u okviru određene linije proizvodnje javljaju kao jedini

proizvod (npr. zelena stočna hrana, silaža, seno, stočna repa, itd.), ili

predstavljaju glavni proizvod, odnosno deo ukupne kokličine glavnih

proizvoda (npr. zrno kukuruza, ječma itd.). Za ove proizvode je relativno

jednostavno sastaviti kalkulaciju troškova proizvodnje i tako utvrditi njihovu

cenu koštanja, po kojoj se dalje vrši obračun. Ovde je, dakle, reč o proceni

»metodom cene koštanja«.

2) Proizvodi koji su rezultat zajedničke (vezane) proizvodnje, i najčešće se

javljaju kao sporedni proizvod (npr. slama, kukuruzovina, stajnjak, glava i

62

lišće šećerne repe i dr.). Većina ovih proizvoda se, ipak, u manjoj ili većoj

meri, pojavljuje u prometu između poljoprivrednih proizvođača. To znači da

uglavnom imaju neku poznatu cenu (izraženu u novčanim jedinicama i/ili u

vidu omjera sa odgovarajućim tržišnim proizvodima), po kojoj se vrši razmena.

Ova cena može da varira između pojedinih lokalnih sredina. Upravo po ovoj

ceni treba vršiti njihov obračun, uvek kada je to moguće, tj. kada se može

dovoljno pouzdano utvrditi njihova lokalna tržišna cena. Ovaj postupak se

može nazvati metodom procene prema »tržišnoj ceni«. S obzirom da se u ovoj

metodologiji za razdvajanje troškova (tj. za obračun cena koštanja vezanih

proizvoda), koriste tzv. „stari metod“ i „novi metod“, znači da procenjena

„tržišna cena“ sporednih proizvoda istovremeno predstavlja i njihovu cenu

koštanja.

3) Ako eventualno postoje i takvi proizvodi za koje sa prihvatljivim stepenom

pouzdanosti nije moguće utvrditi ni cenu koštanja ni lokalnu tržišnu cenu, onda

treba primeniti alternativne metode procene4 (npr. »metod zamene«, »metod

upotrebne vrednosti« i dr.).

Ako se finalni i poluproizvodi u kalkulacijama vrednuju po različitim cenama

dobijaju se netačni i neuporedivi podaci za one proizvodnje koje deo ili sve

proizvode plasiraju kao poluproizvode (u našem primeru je to kukuruz, a može biti

i lucerka, stočni ječam, pa i silažni kukuruz itd.). Kod ovih proizvodnji rezultat je

potcenjen, jer se poluproizvodi vreduju najčešće po nižoj ceni (u slučaju kada je to

cena koštanja ili neka druga manja od tržišne). U proizvodnji pšenice se ovaj

problem ne postavlja, jer je slama, iako poluproizvod, već procenjena (vrednovana)

po tržišnoj ceni.

Ovakvim načinom obračunavanja poluproizvoda (tj. po ceni koštanja),

favorizuje se preciznost finansijskog rezultata za gazdinstvo u celini, u odnosu na

finansijski rezultat pojedinih proizvodnji. Pri tom, treba voditi računa da li se i u

kome obimu poluproizvodi zaista mogu eksterno realizovati, u konkretnim

proizvodnim i tržišnim uslovima.

Imajući u vidu prethodna razmatranja, mi smo se odlučili za vrednovanje na

oba načina, za različite potrebe. Tačnije, u osnovnim analitičkim kalkulacijama

proizvodnji kukuruza, lucerke i silažnog kukuruza, poluproizvodi su vrednovani po

ceni koštanja. Na taj način se u konkretnim uslovima na gazdinstvu dobije tačnija

kalkulacija, a takođe i pogodnija za obračun stočne hrane i drugih poluproizvoda.

Ovim se poluproizvodi vrednuju po istoj ceni i u njihovoj izvornoj kalkulaciji

proizvodnje (u kojoj su dobijeni), i u kalkulaciji proizvodnje gde su upotrebljeni

kao repromaterijal. Na primer, kukuruz upotrebljen u tovu svinja, vrednuje se po

istoj ceni (tj. po ceni koštanja) i u kalkulaciji proizvodnje kukuruza gde se javlja

kao (polu)proizvod, i u kalkulaciji tova svinja, gde se javlja kao materijal. Ili, na

primer, slama koja se koristi kao prostirka, obračunava se po procenjenoj tržišnoj

4 Detaljnije o metodama procene materijala koji nemaju poznatu tržišnu cenu pogledati na

primer Andrić, J.: Kalkulacije u poljoprivredi, Poljoprivredni fakultet, Zemun, 1991, str.

14-36.

63

ceni i u kalkulaciji proizvodnje pšenice gde je proizvedena, i u kalkulaciji

proizvednje mleka, gde se koristi kao prostirka, tj. materijal. Slama koja se,

eventualno prodaje eksterno, predstavlja finalni proizvod, i vrednuje se naravno po

tržišnoj, tj. ostvarenoj prodajnoj ceni.

Međutim, takođe su napravljeni i dodatni obračuni, na bazi vrednovanja i

poluproizvoda po tržišnim cenama. Na taj način su dobijeni pokazatelji uspeha za

potrebe merenja i ocene rezultata, odnosno poređenja između pojedinih

proizvodnji i grana. Ovo se odnosi samo na kukuruz merkantilni, jer je u

konkretnim uslovima našeg „model gazdinstva“ usvojena pretpostavka da se sve

zrno kukuruza može eksterno realizovati. Za lucerku i silažni kukuruz ovi obračuni

nisu izvođeni, jer je usvojena suprotna pretpostavka, da se silaža i seno lucerke, ne

mogu eksterno prodati, kao i iz razloga jednostavnosti. Kao što je već rečeno, ovaj

problem se kod pšenice ne postavlja, jer je slama već vrednovana po tržišnoj ceni.

Neki poljoprivredni proizvodi se mogu prodavati sukcesivno, u dužem

vremenskom periodu, čak i u sledećoj godini (npr. pšenica, kukuruz, soja, ..., voće i

povrće koje se čuva itd.). To znači da vrednost proizvodnje nije moguće putpuno

tačno utvrditi (a time ni sastaviti kalkulaciju), sve dok se ne prodaju svi proizvodi,

jer su tržišne cene promenljive. Često je neophodno raspolagati kalkulacijama pre

nego što je prodata celokupna količina proizvoda, a najkasnije do kraja godine. U

tom slučaju, u cilju kompletnosti kalkulacije, najbolje svu preostalu (tj. neprodatu)

količinu proizvoda obračunati po važećoj tržišnoj ceni u tom momentu. Problem

vrednovanja prelaznih zaliha gotovih proizvoda i nedovršene proizvodnje postavlja

se, prevashodno, prilikom utvrđivanja godišnjeg rezultata gazdinstva u celini, o

čemu se u nastavku više govori.

Ukupna vrednost proizvodnje obuhvata i iznos primljenih premija, regresa,

dotacija, kompenzacija i svih drugih vrsta subvencija. U vrednost proizvodnje

treba uračunati i eventualne prihode od osiguranja, po osnovu pretrpljenih šteta.

Finansijski rezultat:

Budući da su u ovoj metodologiji troškovi razgraničeni na fiksne i varijabilne,

to se primarni rezultat u kalkulacijama javlja u vidu bruto marže (marža pokrića,

marginalni rezultat, neto prihod). Bruto marža je koristan pokazatelj rezultata, i to

prevashodno sa aspekta kratkoročnog odlučivanja (period do jedne godine,

odnosno jedan reprodukcioni ciklus u poljoprivredi). Budući da su fiksni troškovi u

kratkom roku uglavnom nepromenljivi (tj. ne mogu se izbeći u značajnijoj meri), to

se isplativost pojedinih proizvodnji može bolje sagledati na osnovu bruto-marže,

nego na osnovu neto rezultata (dobiti/gubitka).

U ovom modelu je uzet u obzir samo kriterijum varijabilnosti troškova u odnosu

na promenu veličine kapaciteta u poljoprivredi (broj ha, grla, stabala). Pri tom se

može prihvatiti pretpostavka o pravolinijskom kretanju varijabilnih troškova

pojedinih linija sa povećanjem/smanjenjem njihove zastupljenosti na gazdinstvu

omogućava korišćenje bruto marže u postupku planiranja optimalne strukture

proizvodnje (npr. metodom linearnog programiranja), kao jednog od osnovnih

kriterijuma optimalnosti. Upravo je uloga bruto marže u optimiranju strukture

64

proizvodnje najznačajniji razlog zbog koga je u ovoj metodologiji usvojena forma

kalkulacije u kojoj je osnovni rezultat bruto marža.

Forma kalkulacije u ovom modelu obračuna, predviđa, naravno, utvrđivanje i

neto rezultata proizvodnje (dobit/gubitak), kao i niz drugih korisnih indikatora

uspeha (o ovome se detaljno govori u tački 2.8).

Porez na dodatnu vrednost PDV:

U našoj zemlji postoje poljoprivredna gazdinstva koja su: (a) u sistemu PDV-a

(obveznici) i (b) ona koja to nisu. Neuporedivo su brojnija gazdinstva koja nisu u

sistemu PDV-a, i taj odnos se neće bitnije promeniti u bliskoj budućnosti. Ne

ulazeći detaljnije u problematiku PDV-a, važno je naglasiti da je ova metodologija

namenjeno prevashodno gazdinstvima koja nisu u sistemu PDV-a. To znači da sve

cene treba uzimati sa uračunatim PDV-eom. Ovo se odnosi kako na cene eksterno

nabavljenih inputa (materijali, usluge i dr.), tako i na prodajne cene eksterno

realizovanih proizvoda/usluga. Drugim rečima, kod gazdinstava koja nisu u

sistemu PDV-a, u prodajnu vrednost proizvoda se uračunava i eventualna PDV

nadoknada.

4.3.0.3. Utvrđivanje cene koštanja proizvoda

Poljoprivrednа proizvodnjа imа kаrаkteristike vezаne (kuplovаne) proizvodnje.

Kаo rezultаt jedinstvenog tehnološkog procesа, а to znаči i uglаvnom jedinstvenih

troškovа proizvodnje, često se dobijа više proizvodа, koji mogu biti glаvni i/ili

sporedni. Nа primer, u proizvodnji pšenice: zrno- glаvni i slаmа- sporedni proizvod; u

proizvodnji mlekа: mleko, telаd i prirаst- glаvni, а stаjnjаk- sporedni, itd.

U vezаnoj proizvodnji nаjveći deo predstаvljаju zаjednički troškovi, а tek posle

rаzdvаjаnjа nаstаju i njihovi pojedinаčni troškovi. To su, nа primer, u proizvodnji

pšenice: bаlirаnje, prevoz i kаmаrisаnje slаme, odnosno trаnsport i sklаdištenje

zrnа; ili u proizvodnji mlekа: izđubrаvаnje i prevoz stаjnjаkа, odnosno troškovi

muže, čuvаnjа i prevozа mlekа. Ovi troškovi se mogu direktno vezаti zа konkretаn

proizvod, odnosno obuhvаtiti nа kontu dаtog nosiocа troškovа. Međutim, to se

uglаvnom ne rаdi, iz prаktičnih rаzlogа, jer bi to zаhtevаlo rаzgrаničаvаnje i

evidenciju ovih troškovа u svim fаzаmа obrаčunа. Istovremeno, efekti nа

preciznost obrаčunа ne bi bili posebno znаčаjni, jer se, po prаvilu, rаdi o

neuporedivo mаnjem delu ukupnih troškovа proizvodnje. Nаjčešće se svi troškovi

evidentirаju zajedno, а nа krаju se, prilikom sаstаvljаnjа kаlkulаcije, posebnim

obrаčunskim postupkom, ukupni troškovi rаstаvljаju nа pojedine proizvode. Ovаj

postupаk se ne bi mogаo izbeći ni u slučаju odvojenog evidаntirаnjа direktnih

troškovа, jer bi se opet morаli rаzdvаjаti zаjednički troškovi5.

Postoji više rаzličitih metodа zа rаzdvаjаnje zаjedničke cene koštаnjа nа

pojedine proizvode, а u ovoj metodologiji se koriste sledeći:

5 Vukoje, V.: Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava-praktikum, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad, 2011, str. 152-156.

65

1) Stаri metod,

2) Metod relаcije i

4) Novi metod.

U ovoj metodologiji, prvi metod se koristi kod obračuna cene koštanja u

ratarstvu, drugi u voćarstvu, a treći u stočarstvu. Sledstveno tome, prva dva metoda

se objašnjavaju u ovoj tački, a dugi u sledećoj tački ovog poglavlja (kod stočarskih

kalkulacija). Pre utvrđivanja cene koštanja neophodno je utvrditi vrednost

proizvodnje, jer se tako dobijaju pokazatelji koji se, u nekim metodima, koriste pri

izračunavanju jediničnih cena koštanja.

Utvrđivanje cene koštanja po jedinici proizvoda zahteva minimalan ili nikakv

dodatni rad od strane farmera/savetodavaca. Na osnovu prethodno unetih podataka

o troškovima i vrednosti proizvodnje program sam izračunava cenu koštanja. Ipak,

s obzirom da je ponekad preporučljivo izvršiti proveru dobijenih podataka, to će u

nastavku biti ukratko objašnjen način izračunavanja cene koštanja.

Stаri metod:

Poznat je još i pod nazivima „metod ostаtkа“, „metod supstrаkcije“. Predstavlja

je nаjjednostаvniji metod, koji se nаjviše primenjuje u ratarskoj proizvodnji.

Pogodаn je kаdа se kаo rezultаt zаjedničke proizvodnje dobijа jedаn glаvni i jedаn

ili više sporednih proizvodа. Postupаk se sаstoji u tome dа se od ukupne cene

koštаnjа (tj. ukupnih zаjedničkih troškovа proizvodnje) oduzme vrednost sporednih

proizvodа, а ostаtаk predstаvljа cenu koštаnjа glаvnog proizvodа. Potom se

deljenjem sа količinom dobijа cenа koštаnjа po jedinici glаvnog proizvodа.

Vrednost sporednih proizvodа može se utvrđivаti (tj. procenjivati) po: plаnskoj

ceni koštаnjа, po plаnskoj prodаjnoj ceni, ili po tržišnoj ceni. Nаjbolje rešenje je dа

se sporedni proizvodi vrednuju po tržišnoj ceni, jer se u kаlkulаciji i glаvni

proizvodi iskаzuju po tržišnoj ceni. U ovoj metodologiji se vrednost sporednih

proizvodа utvrđuje nа bаzi tržišnih cenа, što je već objašnjeno kod procene

poluproizvoda. Pri tome se, аko proizvodi nemаju opštepoznаtu tržišnu cenu, što je

sа sporednim poljoprivrednim proizvodimа čest slučаj, može uzeti i cenа sа

lokаlnog tržištа, odnosno cenа poslednje poznаte trаnsаkcije.

U nаstаvku se prikаzuje postupаk rаzdvаjаnjа ukupne cene koštаnjа nа glаvni i

sporedni proizvod, koristeći podаtke iz kаlkulаcije proizvodnje pšenice (tаb. 4).

66

Tabela 4b: Utvrđivanje cene koštanja (isečak iz kalkulacije- tab. 4)

A) 285503 53869 86,3

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ .

9 Pšenica zrno 5,3 6,47 14520 497919 93947 7680,2

10 Pšenica slama 4,0 4,10 1350 22140 4177 1350,0

11 Prihodi od subvencija 5,3 31800 6000

12 Ostali prihodi 3450 651

B) 555309 104775

C) 269806 50907

VARIJABILNI TROŠKOVI (1 do 8)

Vrednost (din)

BRUTO MARŽA (B - A)

ha

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

Obračun cene koštanja zrna:

- Tržišnа cenа slаme = 1.350 din/toni; → tržišnа vrednost = 22.140 din.

- Ostаtаk vrednosti: 285.503 varij. trošk. - 22.140 vred.slаme = 263.363 din

- Cenа koštаnjа 1 t zrnа = 263.363 din / 34,291 t (5,3 x 6,47) = 7.680,2 din/t

Po ovom metodu, tržišnа cenа i cenа koštаnjа sporednog proizvodа su iste,

odnosno sporedni proizvod imа sаmo jednu cenu (1.350 din/toni). Sledstveno

tome, ukupna vrednost sporednih proizvoda jednaka je troškovima njihove

proizvodnje, što znači da je rezultat po osnovu sporednih proizvoda uvek neutralan,

tj. jednak nuli. Sav „teret“ ostvarivanja pozitivnog finansijskog rezultata pada na

glavni prizvod, što je i logično, s obzirom da se prevashodno zbog njega i

organizuje proizvodnja.

Ako se računa ukupna (puna) cena koštanja, onda se umesto varijabilnih

uzimaju ukupni troškovi, a ostali postupak je isti. Puna cena je takođe utvrđena, u okviru

dela kalkulacije koji se zove „Dodatni indikatori“, što se prikazuje u nastavku.

„Metod relacije“:

Rаstаvljаnje zаjedničke cene koštаnjа po ovom metodu vrši se srаzmerno

tržišnoj ceni svakog proizvodа, nezаvisno dа li se rаdi o glаvnim ili sporednim

proizvodimа. To znаči, dа svаki proizvod preuzimа srаzmerаn deo troškovа i

srаzmerаn deo „odgovornosti“ zа uspeh ukupne proizvodnje.

Pogodаn je zа utvrđivаnje cene koštаnjа u voćаrstvu, kаdа se dobijаju isti

proizvodi rаzličitog kvаlitetа (npr. I, II i III klаsа jаbukа). I u ovoj metodologiji je

primenjen upravo za uvtrđivanje cene koštanja u voćarskoj i vinogradarskoj

proizvodnji.

Formulа zа izrаčunаvаnje individuаlne cene koštаnjа konkretnog proizvodа

kuplovаne proizvodnje je sledećа:

Relacija (R) =Varijabilni (ili ukupni) troškovi (A)

Ukupna vrednost proizvodnje (B)

Cena koštanja proizvodа = Tržišnа cenа proizvodа x R

67

U nаstаvku se prikаzuje postupаk rаzdvаjаnjа ukupne cene koštаnjа nа glаvni i

sporedni proizvod, koristeći podаtke iz prethodne kаlkulаcije proizvodnje jabuke.

Tabela 4c: Utvrđivanje cene koštanja (isečak iz kalkulacije proizvodnje jabuka)

Obrаčun:

R = A / B = 974.212 / (2.458.145 + 542.652) = 0,3247

Cenа koštаnjа 1 t jabuka I klase: 37.841 x 0,3247 = 12.285,1 din/toni

Cenа koštаnjа 1 t jabuka II klase: 19.492 x 0,3247 = 6.328,0 din/toni

„Novi metod“ je pogodan za primenu u proizvodnji mlekа, pa je objašnjen u

sledećoj tački koja se odnosi na evidenciju i kalulacije u stočarstvu.

4.3.1. Evidencija i kalkulacije u stočarskoj proizvodnji

Struktura obrasca za evidenciju i same kalkulacije su nešto različiti u odnosu na

biljnu proizvodnju, ali je princip rada isti. Podaci se unose u obrazac, najčešće

izborom sa padajućeg menija, a softver potpuno samostalno sastavlja kalkulaciju.

Zbog toga se u nastavku nešto detaljnije objašnjavaju samo ona metodološka i

aplikativna pitanja koja su specifična za stočarsku proizvodnju.

A) 974212 304441 83,2

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 I Klasa 2,2 29,00 37841 2458145 768170 12285,1

10 II Klasa 0,96 29,00 19492 542652 169579 6328,0

11 Prihodi od subvencija 38923 12163

12 Ostali prihodi 24300 7594

B) 3064020 957506

C) 2089807 653065 BRUTO-MARŽA I (B - A)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

haVrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

68

Prosečan broj grla: 9,51 Šifra: 93001

Red.

broj Ј.М. Količina Cena

Koncentrat za Krave 1 kg 10000 28,713 287125 I. 2014.

Koncentrat za Krave 1 kg 7312 28,713 209946 XII. 2014.

Druga koncentrovana hrana kg 100 20,00 2000 XII. 2014.kg 0

1 Σ Koncentrovana hraniva 17412 28,66 499071

Silaža kg 40000 2,77 110937 I. 2014.

Seno-lucereke kg 6504 3,07 19942 III. 2014.

1Ispaša kg 60 1200 72000 VI. 2014.

Silaža kg 22686 2,77 62918 VIII. 2014.

Seno-lucereke kg 10000 3,07 30661 IX. 2014.

1Repini rezanci kg 2375 2,80 6650 XII. 2014.kg 0

2 Σ Kabasta hrana 81625 3,71 303107

2Voda kg 16425 0,130 2135 I. 2014.

2Mleko u prahu za telad kg 85 230,00 19550 III. 2014.

2Ostala hrana kg 0 VI. 2014.kg 0

3 Σ Ostala hrana i voda 0 #DIV/0! 21685

I ) 823863

Slama pšenice kg 8680 1,35 11718 XII. 2014.kg 0

4 Σ Slama - prostirka 8680 1,35 11718

Lekovi kg 18340 XII. 2014.kg

5 Σ Lekovi i slično 0 #DIV/0! 18340

1Dizel D2 lit 230 134 30820 I. 2014. IMT 549

2Električna energija lit 23725 0,62 14710 III. 2014.

1Dizel D2 lit 145 142 20590 VI. 2014. MZT 820

2Prirodni gas lit 85 49,00 4165 XII. 2014.lit 0

6 Σ Energenti 24185 2,91 70285

Sredstva za dezinfekciju kg 2925 VI. 2014.

Ostalo kg 2180 XII. 2014.kg

8 Σ Ostali materijali 0 #DIV/0! 5105

II ) 105448

3Veštačko osemenjavanje 4750 I. 2014.

2Osiguranje životinja 6270 III. 2014.

3Analiza mleka 8350 VI. 2014.

1Veterinarske usluge 7310 XII. 2014.

3Ostаle direktne uslugа 9460 XII. 2014.

0

9 Σ Direktne usluge 0 #DIV/0! 36140

Rad članova porodice 1 čas 1000 135,00 135000 I. 2014.

Nadnice radnicima 2 čas 400 145,00 58000 III. 2014.

Ostali rad 2 čas 150 50,00 7500 VI. 2014.

Rad članova porodice 1 čas 350 135,00 47250 XII. 2014.

čas 0

10 Σ Troškovi rada 1900 130,39 247750

A) 1213201

IZNOS T R O Š K O V I DATUMMEHANIZACIJA /

NAPOMENA

Svega troškovi hrane (1 do 3)

Troškovi ostalog mater. (5 do 8)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 10)

69

Nastavak obrasca za evidenciju:

Proizvod Datum J.M. Količina Datum Količina Cena IZNOS NAMENA

Mleko I. 2014. lit 20000 I. 2014. 15000 28 420000 FP Prodato mlekari

Mleko II. 2014. lit 5000 II. 2014. 5000 30 150000 FP Prodato sa gazdinstva

Mleko IV. 2014. lit 13000 V. 2014. 25000 28 700000 FP Prodato mlekari

Mleko V. 2014. lit 11000 IIV. 2014. 5000 28 140000 FP Prodato mlekari

Mleko VII. 2014. lit 2000 IX. 2014. 840 20,0 16766 PP Za telad i sl.

Mleko X. 2014. lit 5570 XI. 2014. 730 28 20440 FP Za domaćinstvo i sl.

Mleko XII. 2014. lit 3000 XII. 2014. 7000 30 210000 FP Prodato sa gazdinstva

lit 0

11 Σ Mleko 59570 58570 28,3 1657206

Telad - 5 grla kg 200 90 285 25650 FP Telad- prodaja

Telad - 2 grla kg 90 135 285 38475 FP Telad- podmladak

45 285 12825 FP Telad- za domaćinstvo i sl.

45 285 12825 PP Telad- za tov

12 Σ Telad 7 290 315 285,0 89775

13 Σ Prirast kg 295 295 165 48675 FP Prirast krava

Stajnjak t 63 10,0 820 8200 PP Stajnjak- za đubrenje

t 40,0 820 32800 FP Stajnjak- prodaja

14 Σ Stajnjak 63 50 820 41000

Premija za mleko 7din/lit 52000 7 364000 Premija za mleko 7din/lit

Po grlu 20000/ grlu 9 20000 180000 Po grlu 20000/ grlu

Subv. za osiguranje grla 10 330 3300 Subv. za osiguranje grla

15 Σ Subvencije 52019 547300

Premija osig.- isplata štete 23560 Premija osig.- isplata štete

0 0

16 Σ Ostali prihodi 0 23560

12 -Mleko: l 58570 28,3 1657206

-Telad: 89775

-Prirast: 48675

-Stajnjak: t 50,0 820,0 41000

13 -Mleko: t 840,0 20,0 16766

-Telad:

-Prirast:

-Stajnjak: t 10,0 820,0 8200

14 -Mleko: t 1000,0 28,3 28294

-Telad: 0

-Prirast: 0

-Stajnjak: t 13,0 820,0 10660

15 OSTALO -Subvencije, osiguranje i dr. 570860

B ) Σ PRIHODI (12+14+15): 2446471

Od toga :

POLUPROIZVODI

UKUPNO

PROIZVODI

KRAJNJE ZALIHE

P R O I Z V O D N J A R E A L I Z A C I J A

70

Struktura i metodologija stočarskih kalkulacija je, u osnovi, slična

kalkulacijama biljne proizvodnje, uz određene razlike, koje se ukratko objašnjavaju

u nastavku. Pri tom se, naravno, ne ponavljaju oni delovi koji su isti kao za

kalkulacije biljne proizvodnje.

Stočarskih proizvodnji ima znatno manje nego biljnih, ali se može reći da je

sastavljanje kalkulacija nešto komplikovanije, i to prevashodno u pogledu izbora

proizvodnji i dodatnih obračuna koje je potrebno uraditi. Osnovnu jedinicu

kapaciteta, za koju se vrši osnovni obračun troškova i rezultata u stočarstvu,

predstavlja jedno grlo.

Tabela 5: Kalkulacija proizvodnje: Mleka i teladi - Krave

Prosečna kalkulacija: Proizvodnje mleka- Krave 2014 93001

Prosečan broj grla: 9,51 Godina proizvodnje: 2014.Red.

broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/grlu Strukt.

(% )1 Koncentrovana hraniva kg 17412 28,7 499071 52465,7 37,3

2 Silaža kg 62686 2,8 173854 18276,7 13,0

3 Seno (lucerke i dr.) kg 16504 3,1 50603 5319,7 3,8

4 Druga kabasta hrana kg 2435 32,3 78650 8268,2 5,9

5 Ostala hrana i voda 21685 2280 1,6

I ) 823863 86610 61,5

6 Slama - prostirka kg 8680 1,35 11718 1232 0,88

7 Lekovi i sl. 18340 1928 1,37

8 Gorivo pogonsko 375 137,1 51410 5405 3,84

9 Drugi energenti 18875

10 Ostali materijali 5105 537 0,38

II ) 105448 11085 7,9

11 Direktne usluge 36140 3799 2,70

- usluge veterinara 7310 768 0,55

- osiguranje 6270 659 0,47

- ostale usluge 22560 2372 1,68

12 Troškovi rada čas 1900 130,4 247750 26045 18,5

A) 1213201 127540 90,6

OSTVARENI Broj P r o i z v o d n j a Tržišna Vrednost proizvodnje VARIJABIL.

REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu CENA KOŠ.

13 Mleko 9,51 lit 59570 28,3 1685501 177191 18,02

14 Telad 7 kg 315 285,0 89775 9438 181,5

15 Prirast 9,51 kg 295 165,0 48675 5117 105,1

16 Stajnjak 9,51 t 63,0 820,0 51660 5431 820,0

17 Subvencije 547300 57536

18 Ostali prihodi 23560 2477

B ) 2446471 257189

C ) BRUTO-MARŽA ( B - A ) 1233270 129650

VREDNOST PROIZVODNJE ( 13 до 18 )

Troškovi hrane (1 do 4)

Troškovi ostalog mater. (5 do 8)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 12)

71

nastavak stočarske kalkulacije

Kalkulacije treba sastavljati samo za „ozbiljnije“ vrste stočarske proizvodnje, tj.

za one koje daju značajnije količine proizvoda za tržište. U stočarstvu je, po

pravilu, neophodno izrađivati posebne kalkulacije ne samo za pojedine vrste stoke,

već i u okviru njih, i za pojedine kategorije stoke (npr. u proizvodnji mleka: krave,

telad, junice do 1 godine, junice 1-2 godine itd.), Takođe se podrazumeva

sastavljanje posebnih kalkulacija za različite smerove proizvodnje (priplod, tov).

Ovo je preporučljivo kod većih gazdinstava, koja samostalno uzgajaju osnovno

stado. Za potrebe prikaza ove metodologije, a vodeći računa ograničenosti prostora

i neophodnosti akcentiranja najvažnijih metodoloških problema, pretpostavljeno je

da naše “model gazdinstvo” prodaje telad i kupuje steone junice. To znači da je u

okviru proizvodnje mleka prikazana samo kalkulacija za kategoriju „Krave“.

1. Prosečan broj grla:

U stočarstvu se tokom godine dešavaju kontinuirane promene na osnovnom

stadu (prevođenje između kategorija, kupovina, prodaja, izlučivanje, uginuće itd.).

Usled toga, kalkulacija se može sastavljati samo za prosečan broj grla određene

kategorije, za posmatranu godinu. To podrazumeva postojanje bar minimalne

evidencije o promenama u okviru pojedinih kategorija.

Neophodno je detаljno prаtiti sve promene osnovnog stаdа u toku obrаčunskog

periodа. Osnovnu operаtivnu evidenciju predstаvljаju „listovi stoke“, nа kojimа se

detаljno beleže svi nаturаlni i vrednosni podаci o početnom stаnju, ulаzu i izlаzu

po pojedinim kаtegorijаmа u toku godine (tabela 5.a). Pri tom se odvojeno prаte ne

sаmo pojedine vrste stoke, već i pojedine kаtegorije u okviru njih.

Prosečan broj grla računa se za svaku kategoriju stoke posebno, tako što se broj

hranidbenih dana u toku godine podeli sa 365 (3.474 : 365 = 9,51 grla).

Povećаnje vrednosti osnovnog stаdа nаstаje po osnovu:

- nаbаvke (kupovine),

Dodatni indikatori:

19 Kamata na obrtna sredstva 14693 1545 1,1

20 Režijski troškovi (opšti) 66587 7000 5,0

21 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 44496 4678 3,3

22 1338977 140762 100,0

23 DOBIT ( B - 22) 1107494 116427 UK. C. KOŠ.

24 Ekonomičnost proizvodnje (B : 22); (B:A) 1,83 2,02 20,02

25 Stopa dobiti (profitabilnost prihoda) (23 : B) x 100; (C :B)x100 45,3% 50,4% 201,7

Analiza osjetljivosti:

(kretanje bruto marže) lit/grlu 22,6 28,3 34,0

Promena prinosa +/- 20% 5009,9 65861 94211 122562

Promena tržišne cene +/-20% 6262 94211 129650 165088

7514,9 122562 165088 207614

Tržišna cena mleka (din/l):

UKUPNI TROŠKOVI (A +19+20+21)

72

- priplodа (telаd, jаgnjаd itd.),

- prevođenjа iz drugih kаtegorijа,

- prirаstа (povećаnje težine),

- porаstа cenа i

- viškovа po popisu. Tabela 5a: List stoke za kategoriju: Krave, godina: 2014.

Smаnjenje vrednosti osnovnog stаdа može nаstupiti usled:

- prodаje,

- uginućа,

- prinudnog klаnjа,

- prevođenjа u drugu kаtegoriju ili tov,

- smаnjenjа cenа stoke i

- mаnjkovа po popisu.

2. Troškovi hrane:

Troškovi hrane su, zbog njihovog dominantnog učešća, izdvojeni kao posebna

grupa troškova u strukturi kalkulacije. U kalkulaciji su izdvojene pet vrsta

(kategorija) hraniva (koncentrovana hrana, silaža, seno, druga kabasta hrana i

ostala hrana i voda). U obrascu za evidenciju su hraniva detaljnije raščlanjena, a

softver ih prilikom sastavljanja kalkulacije, sažima u neku od ovih vrsta. U praksi

je moguća podela i na drugačiji način, u zavisnosti od vrste hrane koja se koristi u

konkretnom slučaju, što se jednostavno promeni u excel tabelama.

Treba napomenuti da nije uvek moguće potpuno precizno utvrditi količinu

utrošene hrane po pojedinim kategorijama stoke, posebno kada se radi o kabastoj

hrani. Stoprocentna tačnost nije, međutim, ni neophodna. Zadovoljavajući stepen

preciznosti može se postići i iskustvenom procenom, a po potrebi se može koristiti

i metod svođenja na uslovna grla.

Red. P R O M E N A S T A N J E

broj Datum O P I S

1 2 3 4 5 6 7 8 9 (7x8)

1 01.01. Stanje na početku godine 10 5850 145 848250 10 59 590

2 01.03. Izlučeno - prodato 2 1210 150 181500 8 81 648

3 20.05. Kupljeno 1 530 155 82150 9 82 738

4 10.08. Kupljeno 2 1070 160 171200 11 66 726

5 15.10. Izlučeno - prodato 1 605 157 94985 10 77 770

6 31.12. 10 5930 165,0 978450 10

U K U P N O: 365 3472

P R O S E K: 9,51

Vrednost

(din)

Broj

grla

Masa

(kg)

Broj hrani-

dbenih danaBroj grla

Stanje na kraju godine -

utvrđeno popisom

Broj

dana

Cena

(din/kg)

73

Hraniva dobijena iz sopstvene proizvodnje kao glavni i/ili sporedni proizvod,

obračunavaju se po ceni koštanja, odnosno po procenjenoj ceni, što je napred već

objašnjeno kod poluproizvoda. Ako se radi o koncentrovanoj hrani koja se

priprema na gazdinstvu, onda u cenu treba naravno uračunati sve komponente (npr.

kukuruz, sojina sačma, riblje brašno, repini rezanci, stočna so, premiks i sl.), kao i

troškove rada i energije utrošene na pripremanju hrane. Drugim rečima, neophodno

je sastaviti kalkulaciju pripremanja koncentrovane hrane, kao što je to pokazano

kod kalkulacije proizvodnje tovnih svinja. U slučaju ozbiljnije proizvodnje treba

otvoriti mesto troškova „Mešaona stočne hrane“, i sastavljati posebne kalkulacije za

različite vrste koncentrovane hrane. Jedinica mere za sva hraniva je kilogram (kg).

3. Troškovi ostalog materijala:

Obuhvata različite vrste ostalog materijala. Za slamu se kao normativ, može

uzeti 3-5 kg po jednom odraslom grlu. Za lekove i ostali materijal nije neophodno

upisivati količinu i cenu, već samo iznos troškova.

Utrošeni energenti su razdvojeni na gorivo i druge energente (električna

energija, prirodni gas i ostali energenti). Pretpostavka je da štala ima posebno

brojilo, a ako to nije slučaj, onda treba potrošnju treba utvrditi procenom. Tu je i

podatak o količina goriva potrošenog za godinu dana (355 lit). Koristi se kao ključ za

raspodelu ostalih troškova mehanizacije, i naravno, ulazi u ukupne troškove energije,

zajedno sa električnom energijom.

4. Direktne usluge:

Za ovu grupu troškova važe isti principi kao kod biljne proizvodnje. Obuhvata

prevashodno eksterne direktne proizvodnje usluge (veterinarske usluge, analiza

mleka i sl.). Prilikom evidencije bira se sa padajućeh menija. Pod „osiguranjem

proizvodnje“ unose se troškovi osiguranja grla stoke. Za troškove iz ove grupe

najčešće je dovoljno upisati samo iznos troškova.

5. Troškovi rada:

Važe isti principi kao za biljnu proizvodnju. U stočarstvu se utrošci rada mogu

unositi nedeljno ili čak petnaestodnevno.

6. Vrednost proizvodnje:

Stočarstvo je karakteristično po tome što se u okviru iste proizvodnje, po

pravilu pojavljuju dva ili više vezanih proizvoda. U prikazanoj proizvodnji mleka i

teladi pojavljuju se četiri vrste proizvoda (mleko, telad, prirast, stajnjak), i još razne

premije i eventualno osiguranje. U našoj kalkulaciji je obračunata ukupna količina

dobijenog mleka, nezavisno od toga da li se eksterno prodaje, ili se koristi interno

(za ishranu teladi, za potrebe domaćinstva, eventualni poklon i sl.). Mleko

upotrebljeno za ishranu teladi predstavlja, u stvari, poluproizvod i trebalo bi ga

vrednovati po ceni koštanja, kao što je pokazano kod kalkulacije kukuruza. Ovo

mleko predstavlja trošak u kalkulaciji teladi, naravno po ceni koštanja. Mleko

74

iskorišćeno za potrebe domaćinstva, eventualni poklon i sl., predstavlja, naravno,

finalni proizvod, i tako je i obračunato.

Nа osnovu podаtаkа iz „listovа stoke“ sаstаvljа se obrаzаc „obrt stаdа“, koji

pored ostаlog, služi zа obrаčun prirаstа osnovnog stаdа. Prirаst određene kаtegorije

stoke u toku posmаtrаnog periodа, predstаvljа povećаnje težine odnosno vrednosti

koje je rezultаt sopstvene proizvodnje.

Neophodno je, dаkle, rаzdvojiti povećаnje vrednosti osnovnog stаdа po osnovu

nаbаvke, od povećаnjа koje je rezultаt sopstvene proizvodnje (prirаst). Sаmo

vrednost prirаstа predstavlja prihod periodа u kome je nаstаo. Ako se radi o tovu,

onda je osnovni proizvod utovljeno grlo (a ne prirast), s tim da se u tom slučaju

„grlo stavljeno u tov“ javlja kao osnovni materijal.

Obračun prirasta se vrši za svaku kategoriju posebno, i to po sledećoj formuli:

+ Ukupna težina grla posmatrane kategorije na kraju godine

+ Težina grla izlučenih iz te kategorije u toku godine (prodaja, uginuće, klanje,

prevod u višu kategoriju, eventuali prevod u tov)

- Težina grla uvedenih u tu kategoriju u toku godine (prevod iz niže kategorije,

kupovina)

- Ukupna težina grla posmatrane kategorije na početku godine

= Prirast u toku godine (u kg )

Vrednost prirasta se obračunava po tržišnim cenama stoke na kraju godine.

Obračun prirasta u našem primeru je prikazan u tabeli 5.b. Osim po osnovu

prirasta od 48.675 din (295kg x 165 din/kg), vrednost krava se povećala i po

osnovu porasta tržišnih cena (sa 145 din/kg na početku, na 165 din/kg na kraju

godine). Ovo povećanje u našem primeru iznosi 81.525 din (130.200 – 48.675), i u

stvari predstavlja revalorizaciju osnovnog stada

Tabela 5b: Obračun prirasta za kategoriju: Krave, godina: 2014.

1 2 3 4 5 6 (3x4) 7 (5-6)

1 Masa grla na kraju godine (tab. 5a : red 6) 5930

2 Ukupan izlaz u toku godine (tab. 5a: 2+ 5) 1815

3 Masa grla na početku godine (tab. 5a : 1) 5850

4 Ukupan ulaz u toku godine (tab. 5a: 3 +4) 1600

5 УКУПАН ПРИРАСТ (1+2-3-4) 295 165,0 130200 48675 81525

6 31,0 17 13688 5117 8570

Masa

(kg)UKUPNO

tab. 5a:

red 6 -1

Прираст по грлу ( 5 : прос. број грла)

Red.

broj Prirast Revalori-

zacija

O P I S Cena na

kraju

godine

POVEĆANJE VREDNOSTI

75

7. Cena koštanja:

Utvrđivanje cene koštanja za pojedine proizvode prikazano je u tabeli 5.d, pri

čemu je primenjen „novi metod“. Program naravno sam vrši ovaj obračun cene

koštanja, a farmer/savetodavac treba prethodno da unese podatke o količini i

tržišnoj ceni pojedinih proizvoda. U nastavku je dat tabelarni prikaz u cilju boljeg

razumevanja metodologije. Za stajnjak treba uvek uzeti tonu ( t ) kao jedinicu mere, a

za prirast i utovljena grla kilogram (kg).

„NOVI METOD“:

Novi metod je pogodаn zа primenu kаdа se u vezаnoj proizvodnji dobijаju dvа

ili više glаvnih proizvodа, i jedаn ili više sporednih proizvodа. Tipičаn primer je

proizvodnjа mlekа, gde su mleko, telаd i prirаst glаvni, а stаjnjаk sporedni

proizvod. U nаstаvku se novi metod ilustruje uprаvo nа primeru proizvodnje mlekа

(tab 5.d).

Tabela 5.c: Podaci za utvrđivanje cene koštanja (isečak iz kalkulacije p-nje mleka)

Novi metod predstаvljа kombinаciju stаrog metodа sa metodom relаcijа, ili sa

nekim drugim sličnim metodom. Nаjpre se od ukupne cene koštаnjа oduzme

vrednost sporednih proizvodа, po plаnskoj ceni koštаnjа, ili kаko je usvojeno u

ovoj metodologiji, po tržišnoj (tj.procenjenoj) ceni. Sporednim proizvodom se ovde

smatra samo stajnjak, mada se u literaturi mogu naći i drugačiji stavovi, po kojima

i prirast predstavlja sporedni proizvod. Ostаtаk troškovа se rаspodeljuje nа glаvne

proizvode, primenom metodа relаcije, ili nekog drugog pogodnog metodа. U

našem primeru je ostatak troškova raspodeljen na glavne proizvode srazmerno

njihovoj tržišnoj vrednosti.

Primenjenа je, dаkle, kombinаcijа „stаrog metodа“ i „metodа relаcije“.

Vrednost glаvnih proizvodа (red 4) ne sаdrži vrednost stаjnjаkа, kаo ni vrednost

premijа i osigurаnjа.

A) 1213201 127540 90,6

OSTVARENI Broj P r o i z v o d n j a Tržišna Vrednost proizvodnje VARIJABIL.

REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu CENA KOŠ.

13 Mleko 9,51 lit 59570 28,3 1685501 177191 18,02

14 Telad 7 kg 315 285,0 89775 9438 181,5

15 Prirast 9,51 kg 295 165,0 48675 5117 105,1

16 Stajnjak 9,51 t 63,0 820,0 51660 5431 820,0

17 Subvencije 547300 57536

18 Ostali prihodi 23560 2477

B ) 2446471 257189

C ) BRUTO-MARŽA ( B - A ) 1233270 129650

VREDNOST PROIZVODNJE ( 13 до 18 )

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 12)

76

Tаbelа 5.d: Rаzdvаjаnje ukupnih troškovа u proizvodnji mlekа

4.3.2. Kalkulacije prerade poljoprivrednih proizvoda

Akcenat ovog projekta je na obračunu i analizi troškova i rezultata primarne

poljoprivredne proizvodnje (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo i

stočarstvo). Na našem „model gazdinstvu“ ne postoji prerada poljoprivrednih

proizvoda, ali se ne može isključiti mogućnost da na nekim gazdinstvima postoji.

Zbog toga se ovde ne ulazi u detaljna objašnjenja kalkulacija prerade, već se samo

daje struktura kalkulacije i neke najbitnije napomene. Sama kalkulacija (tabela 5.e)

i ne zahteva značajnija dodatna metodološka objašnjenja.

U okviru eventualne prerade poljoprivrednih proizvoda treba uzimati u obzir

samo „ozbiljnije“ vrste proizvodnje (one koje daju značajnije količine proizvoda za

tržište) i koje se obavljaju isključivo „pod firmom“ poljoprivrednog gazdinstva.

Ako se prerada obavlja u okviru posebno registrovane radnje/preduzeća, koja se

fizički nalazi na gazdinstvu i/ili je u vlasništvu nekog od članova domaćinstva, u

tom slučaju se radi o posebnom privrednom subjektu, koji ima svoje

knjigovodstvo, odnosno kalkulacije.

Budući da se radi o relativno velikom broju potencijalnih proizvodnji to nije

bilo moguće detaljnije specifirati troškove, odnosno proizvode. Korisno je još

jednom napomenuti da osnovni materijal predstavlja onaj materijal/sirovinu koji

ulazi u sastav proizvoda, tj. čini gradivnu supstancu proizvoda. Sve ostalo spada u

pomoćni materijal.

1 Ukupni varijabilni troškovi proizvodnje 1213201

2 Tržišnа (procenjena) vrednost stаjnjаkа 51660

3 Ostаtаk vrednosti (1-2 ) 1161541

4 Vrednost glаvnih proizvodа* 1823951

5 Koeficijent ( 3 / 4 ) 0,6368

PRO

2 3 4 = 3 х 2 5 6

- Mleko 28,3 0,6368 18,0 59570,0 1073372

- Telаd 285,0 0,6368 181,5 315,0 57171

- Prirаst 165,0 0,6368 105,1 295,0 30998

- Stаjnjаk 820,0 1,0000 820,0 63,0 51660

UKUPNO: 1213201

* Nije uključenа vrednost stаjnjаkа, kаo ni premijа i osigurаnjа.

I Z N O S

Tržišnа

cenа

Koefici-

jent

Cenа

koštаnjаKoličinа Ukupni troškovi

1

O P I SRed.

broj

77

4.3.3. Evidencija i kalkulacije pomoćnih delatnosti

Poljoprivredа je kаrаkterističnа po relаtivno velikom broju pomoćnih

delatnosti, odnosno pomoćnih MT. To znаčаjno usložnjаvа ukupаn obrаčun

troškovа. Troškovi pomoćnih delаtnosti predstаvljаju znаčаjnu i stаlno rаstuću

poziciju u strukturi cene koštаnjа poljoprivrednih proizvodа. To je rаzlog dа se i

evidenciji i obračunu ovih troškovа posveti odgovаrаjućа pаžnjа.6

U prosečnim poljoprivrednim gazdinstvima obično se pojavljuju sledeće vrste

pomoćnih MT:

1) trаktori po kаtegorijаmа:

lаki,

srednji,

teški,

super-teški,

2) kombаjn univerzаlni,

3) priključne mašine.

Kod većih poljoprivrenih gazdinstava mogu se pojaviti i neka od sledećih MT:

1) mešаonа stočne hrаne,

2) rаdionicа,

3) sušаrа,

4) sistem zа nаvodnjаvаnje,

5) kombаjni specijаlni – zа šećernu repu, zа grаšаk, voće itd,

6) eventuаlno trаnspotrnа službа.

Troškovi pomoćnih delаtnosti mogu se dostа precizno rаspodeliti na primaoce

usluga, s obzirom dа uglаvnom postoji jаsno izrаženа i pouzdаno merljivа vezа sа

primаocimа njihovih uslugа (litri utrošenog goriva, čаsovi rаdа, kwh, normа čаs,

tonа, tonа kilometаr, m3, obrаđeni hektаri itd.). Znаtno je veći problem

orgаnizovаti evidenciju i kontrolu troškova, kojа će obezbediti dа podаci budu

pouzdаni.

Za svako mesto troškova je neophodno, dakle, organizovati posebnu evidenciju

o troškovima, tj. redovno popunjavati „obrasce za evidenciju“ o nastalim

troškovima. Nakon toga se, podrazumeva i sastavljanje kalkualacije za svako MT.

Podrazumeva se da preuzimanje podataka u obrazac kalkulacije, iz obrasca za

evidenciju troškova, excel program vrši automatski, vršeći istovremeno i brojne

druge obračune.

U nastavku se najpe daju obrasci za evidenciju i kalkulacije pomoćnih MT koji

su postojali na našem „model gazdinstvu“, a to su: traktor teški, traktor srednji,

traktor laki i priključne mašine. Istovremeno sa metodološkim objašnejnjima

6 Vukoje, V.: Računovodstvo poljoprivrednih gazdinstava-praktikum, Poljoprivredni

fakultet, Novi Sad, 2011, str. 126-138.

78

kalkulacija, daju se i osnovna objašnjenja funkcionisanja excel softvera, kao i

popunjavanja „obrazaca“ za evidenciju troškova.

Potom se prikazuju kalkulacije važnijih mesta troškova koja nisu postojala na

našem „model gazdinstvu, ali se realno mogu pojaviti na poljoprivrednim

gazdinstvima, češće ili ređe (kombajn, sistem za navodnjavanje). Istovremeno se

daju i kratka metodološka objašnjenja vezana za obračun i raspodelu njihovih

troškova.

4.3.3.1. Traktori U nastavku se na primeru „teških traktora“ objašnjava evidentiranje podataka u

kreiranom obrascu i kalkulacija kao i postupak raspodele troškova pomoćnih

delatnosti.

Neki autori smatraju da trаktori, kombаjni i drugа sredstvа mehаnizаcije ne

predstаvljаju pomoćnu delаtnost u prаvom smislu, već da su to su sredstvа zа rаd

kojа se koriste u procesu proizvodnje, kаo i svа drugа. Međutim, nezаvisno od togа

dа li predstаvljаju osnovnu ili pomoćnu delаtnost, zа utvrđivаnje troškovа

korišćenjа ovih sredstаvа neophodno je otvoriti posebnа MT, odnosno sаstаvljаti

posebne kаlkulаcije.

Trаktori su osnovne pogonske mаšine u poljoprivredi, koje se koriste zа

rаzličite poslove (obrаdа zemljištа, trаnsport, utovаr, zаštitа, nаvodnjаvаnje itd.). S

obzirom nа znаčаjno učešće u ceni koštаnjа poljoprivrednih proizvodа, obrаčunu

troškovа trаktorа zаslužuje posebnu pаžnju.

U kаlkulаcijаmа troškovа trаktorа, kаo i svih drugih pogonskih mаšinа,

odnosno pomoćnih MT, troškovi se rаzvrstаvаju nа vаrijаbilne i fiksne (tаb. 6).

Zаrаde trаktoristа (kombаjnerа) predstаljаju direktne troškove rаdа onih

proizvodnji zа koje je trаktor/kombajn rаdio.

Troškovi trаktorа se, u prаksi nаših poljoprivrednih preduzećа nаjčešće

rаspodeljuju srаzmerno čаsovimа njihovog korišćenjа. Trаktori se koriste zа

rаznovrsne poslove, pri čemu su i troškovi korišćenjа vrlo rаzličiti (npr. između

dubokog orаnjа i tretitаnjа herbicidimа ili trаnsportа slаme). Zbog togа je

neophodno rаzličite učinke i troškove rаdа svesti nа jedinstvenu jedinicu učinkа –

normа čаs (n.č.). To se može urаditi pomoću koeficijenаtа koji odrаžаvаju troškove

po čаsu rаdа zа rаzličite vrste poslovа. Dobro rešenje je dа se kаo jedinstvenа

merа učinkа pogonskih mаšinа koriste utrošeni KWh. Preduslov je dа svi trаktori

imаju stаlno isprаvne uređаje zа merenje utrošenih KWh, što je kod stаrijih

trаktorа teško postići.

79

Tаbelа 6: Kalkulacija korišćenja teških traktora

* Kalkulacije za ostale traktore date su u prilozima

U ovoj metodologiji je usvojeno rešenje po kome se troškovi gorivа direktno

vezuju zа proizvodnje nа koje se odnose, tj. u kojima su i utrošeni. Rаspodelа

„ostalih troškovа“ trаktorа vrši se srаzmerno utrošenom grivu po pojedinim

proizvodnjаmа. Ovаj nаčin je znatno precizniji u odnosu nа čаsove rаdа, jer se

troškovi gorivа, kаo nаjznаčаjniji, direktno vezuju zа proizvodnje nа koje se

odnose. Podаci o utrošenom gorivu mogu se relаtivno lаko obezbediti, pogotovu

kod novijih trаktorа, znatno preciznije nego o utrošenim časovima rada.

URSUS-1614 Gorivo D2:

Snaga: 117 kw Uk. utrošeno: 2816 lit. Uku. bez goriva:

Broj mašina: 1 kom P-nje 2011: 1955 lit. 152847 din.

Šifra: 97003 Kvota: 78,18 din/lit.

Red. K o l i č i n a I Z N O S

broj VRSTA TROŠKOVA Ј.М. ukupno din/lit. ukupno %

1 2 3 4 5 6 7 8

1 Gorivo lit. 2816 137,4 137,4 386904 71,7

2 Mazivo lit. 63,5 236,5 5,3 15017 2,8

Održavanje: 16,9 47630 8,8

3 - rezervni delovi 9,7 27400 5,1

4 - sitniji delovi 0,9 2450 0,5

5 - strane usluge 5,0 14080 2,6

6 - troškovi rada 1,3 3700 0,7

7 Ostalo 0,6 1585 0,3

I VARIJABILNI TROŠKOVI 160,2 451136 83,6

8 Amortizacija 23,4 66000 12,2

9 Osiguranje 0,9 2430 0,5

10 Kamata 3,3 9340 1,7

11 Takse i sl. 3,6 10065 1,9

12 Ostalo 0,3 780 0,1

II FIKSNI TROŠKOVI 31,5 88615 16,4

III UKUPNO ( I + II ) 191,7 539751 100

Cena

80

Tabela 6a: Obrazac evidencije za mehanizaciju URSUS 1614 - 2014.

URSUS 1614 (kom) 1 Snaga (kw): 117 Godina: 2014 97003

Red.

broj T R O Š K O V I Ј.М. Količina Cena

Dizel D2 lit 55,0 134,0 7370 II. 2014.

Dizel D2 lit 60,0 136,7 8202 III. 2014.

Dizel D2 lit 354,0 139,0 49206 IV. 2014.

Dizel D2 lit 45,0 140,2 6309 V. 2014.

Dizel D2 lit 0,0 141,0 0 VI. 2014.

Dizel D2 lit 175,0 141,0 24675 VII. 2014.

Dizel D2 lit 72,0 142,8 10282 VII. 2014.

Dizel D2 lit 87,0 141,9 12345 IX. 2014.

Dizel D2 lit 445,0 143,2 63724 X. 2014.

Dizel D2 lit 725,0 143,6 104110 XI. 2014.

Dizel D3 lit 0,0 0 XII. 2014.

1 Σ Gorivo: 2018 141,8 286223

Motorno ulje lit 30,0 237,5 7125 II. 2014.

Drugamaziva kg 6,5 186,0 1209 V. 2014.

Motorno ulje lit 27,0 247,5 6683 VII. 2014.

2 Σ Mazivo 63,5 236,5 15017

Remenje kom 1,0 10500,0 10500 II. 2014.

Pumpa kom 1,0 7500,0 7500 VII. 2014.

Pneumatik mali kom 1,0 9400,0 9400 IX. 2014.

Sitniji delovi kom 2450 XII. 2014.

3 Σ Rezervni delovi 29850

Sredstva za čićenje kg 950 II. 2014.

Potrošni materijal kg 635 XII. 2014.

0

4 Σ Ostali materijal 1585

Svega troškovi materijala (1 dо 4) 46452

Usluge održavanja 7650 VII. 2014.

Usluge održavanja 6430 XII. 2014.

5 Σ Direktne usluge 14080

Rad članova porodice 1 čas 14,0 140 1960 VII. 2014.

Ostali rad 2 čas 12,0 145 1740 XII. 2014.

6 Σ Troškovi rada 0 26,0 142 3700

А ) VARIJABILNI TROŠKOVI ( 1 dо 8 ) 64232

IZNOS DATUMPROIZVODNJ

A /

NAPOMENA

81

Nastavak obrasca za evidenciju:

Podatke u tabeli 6b excel preuzima „obrazaca“ za evidenciju i/ili „kalkulacija“.

Na primer, gorivo za pšenicu po kategorijama traktora (Ursus: 195 lit, MZT: 113

lit, IMT: 42 lit) preuzima se iz obrasca za evidenciju (tab. 3), tačnije iz toga Sheet-

a, ćelije B20, B21 i B22. Ove podatke softver sam izračunava na osnovu troškova

u proizvodnji pšenice, tj. iz obrasca za evidenciju.

Ukupno utrošeno gorivo (2.816 lit) pokazuje ukupnu potrošnju goriva u svim

proizvodnjama, tj. i za proizvodnje koje se završavaju u tekučoj 2014. godini i za

one koje se završavaju u sledećoj 2015. obračunskoj godini. Excel program ovaj

podatak preuzima iz tabele 6b, poslednji red – 25.

Za raspodelu je važniji sledeći podatak (1.955 lit) koji pokazuje koliko je ovaj

traktor utrošio goriva samo za proizvodnje koje se završavaju u tekućoj

obračunskoj godini, 2014-oj. Kvota za raspodelu se računa tako što se „ostatak

troškova“ traktora u iznosu od 152.847 din (tj. bez goriva: 539.751 – 386.904 =

152.847 din) podeli sa ukupnom potrošnjom goriva za sve proizvodnje koje se

završavaju u ovoj 2014. godini (137.408: 1.955 = 74,18 din/lit). Na ovaj način se

izbegava uzimanje istog goriva dva puta (u obe godine) za računanje ključa (kvote)

za raspodelu „ostalih troškova“ traktora. Množenjem ove kvote sa potrošnjom za

svaku pojedinu proizvodnju dobija se iznos troškova traktora koji pripadaju

pojedinim proizvodnjama. Na primer, za pšenicu: 195 lit x 74,18 din/lit = 15.262

din – podaci su iz tab. 6b. U kalkulaciju pšenice se svi troškovi mehanizacije

prenose zbirno, tj. kao jedna stavka „15) Ostali fiksni troškovi“, koji u našem

primeru iznose 26.292 din. Ovaj podatak excel samostalno preuzima takođe iz

tabele 6b, pretposlednja kolona.

Amortizacija 66000

Osiguranje 2430

Kamata 9340

Takse i sl. 10065

Ostalo 780

0

0

B ) FIKSNI TROŠKOVI 88615

C ) UKUPNI TROŠKOVI 152847

Vrednost proizvodnje

j.m. Ukupno Ukupno Datum

Interne usluge ha 48,5 3151,5 152847 XII. 2014.

Eksterne usluge ha 17,0 3634,7 61789 XII. 2014.

0

D ) Σ UČINAK: 65,5 214636

OSTVARENI UČINAK Učinak

Cena NAPOMENA

Tabela. 6b: Raspored troškova mehanizacije

Ursus -1624 MZT - 820 ИМТ - 549 Priključne mašine

Gorivo Raspored Gorivo Raspored Gorivo Raspored Gorivo Raspored Gorivo Raspored

Troškovi- ostali din 152847 din 118367 din 55503 din 59005

Kvota din/lit 78,185 din/lit 56,051 din/lit 25,56 din/lit 10,37

1 Pšenicа 2014. 5,3 195 15262 113 6314 42 1084 350 3633 350 26292 6,8

2 Kukuruz 10,5 420 32838 233 13061 98 2496 751 7787 751 56181 14,6

3 Suncokret 6 215 16794 151 8441 35 889 400 4151 400 30276 7,8

4 Sojа 5,5 197 15395 138 7738 43 1096 378 3919 378 28148 7,3

5 Šećernа repа 4,5 239 18647 131 7315 88 2245 457 4739 457 32945 8,5

6 Silаžni kukuruz 3,9 156 12197 97 5440 36 927 289 3001 289 21565 5,6

7 Lucerkа 4,3 0 0 177 9927 68 1725 245 2537 245 14190 3,7

8 Svega ratarstvo: 40 1421 111132 1039 58236 409 10462 2870 29768 2870 209598 54,3

9 Jabuka 3,2 39 3052 301 16878 290 7418 630 6539 630 33888 8,8

10 Kruška 2,1 26 2003 195 10947 214 5480 435 4516 435 22946 5,9

11 Kajsija 2,2 27 2133 204 11456 230 5887 462 4792 462 24268 6,3

12 Grožđe vinsko 2,5 29 2228 195 10930 199 5093 423 4385 423 22636 5,9

13 Svega voćarstvo: 10 120 9417 896 50210 934 23878 1950 20232 1950 103737 26,9

14 Mleko 9,51 0 0 145 8127 230 5878 375 3890 375 17896 4,6

15 Tovne svinje 56,0 0 0 32 1794 48 1227 80 830 80 3850 1,0

17 Svega stočarstvo 0 0 177 9921 278 7105 455 4720 455 21746 5,6

18 Eksterne usluge 17 413 32298 0 0 0 0 413 4285 413 36583 9,5

19 OT Gаzdinstvа 0 0 0 550 14057 550 14057 3,6

20 Ostаlo

21 UKUPNO P-nje 2014: 1955 152847 2112 118367 2172 55503 5688 59005 6238 385722 100

22 Pšenica 2015. 4,8 175 96 19 290 290 0 0,0

23 Jesenji radovi 2015. 26,4 686 121 55 863 863 0 0,0

24 Svega proizvodnje 2015: 861 0 217 0 74 0 1153 0 1153 0 0,0

25 UKUPNO 2014. i 2015: 2816 152847 2329 118367 2246 55503 6841 59005 7391 385722 100

UKUPNO MEHANIZACIJA

lit. 385722%

Red

ni

bro

j

83

4.3.3.2. Kombajni

U našem primeru, „model gazdinstvo“ nema sopstveni kombajn, već za

kombajniranje uzima eksterne usluge. Ali, s obzirom da postoji značajan broj

gazdinstava koja imaju kombajne (univerzalne ili/i specijalne), u nastavku se

ukratko ilustruje kalkulacija troškova korišćenja kombajna (podaci su izmišljeni)

(tabela 6c).

Tаbelа 6c. Kаlkulаcijа troškovа korišćenja kombаjnа

Troškovi kombаjnа se obrаčunаvаju, rаspodeljuju i knjiže po istom principu kаo

i troškovi trаktorа. U ovoj metodologiji se, kаo i kod trаktorа, troškovi gorivа

direktno vezuju zа proizvodnje nа koje se odnose. Rаspodelа „ostalih troškovа“

kombajna vrši se srаzmerno utrošenom grivu po pojedinim proizvodnjаmа.

Kаo mogući ključevi zа rаspodelu pojаvljuju se još i uslovni hektаri

požnjevenih površinа, odnosno tone požnjevenog prinosа. S obzirom dа se opet

rаdi o rаzličitim usevimа i učincimа, а to znаči i o rаzličitim troškovimа po jedinici

učinkа, neophodno je izvršiti njihovo svođenje nа jedinstvenu jedinicu mere

(norma čas, kwh itd.). Izbor ključа u svаkom konkretnom gazdinstvu zаvisi,

prevаshodno, od togа koji usevi i u kom obimu su požnjeveni. U nekim

Kombajn Zmaj -171 Gorivo D2:

Snaga: 117 kw Uk. utrošeno: 2160 lit. Uku. bez goriva:

Broj mašina: 1 kom P-nje 2011: 2160 lit. 735303 din.

Šifra: 97011 Kvota: 340.42 din/lit.

Red. K o l i č i n a I Z N O S

broj VRSTA TROŠKOVA Ј.М. ukupno din/lit. ukupno %1 2 3 4 5 6 7 8

1 Gorivo lit. 2160 101.6 101.6 219456 23.0

2 Mazivo lit. 30.2 235.5 3.3 7122 0.7

Održavanje: 131.3 274321 105.2

3 - rezervni delovi 55.2 119136 12.5

4 - potrošni materijal 3.5 7520 0.8

5 - strane usluge 20.0 43200 4.5

6 - troškovi rada 48.4 104465 10.9

7 Ostalo 5.7 12350 1.3

I VARIJABILNI TROŠKOVI 245.7 513249 51.6

8 Amortizacija 175.9 380000 39.8

9 Osiguranje 10.8 23400 2.5

10 Kamata 9.9 21350 2.2

11 Takse i sl. 1.7 3620 0.4

12 Ostalo 6.1 13140 1.4

II FIKSNI TROŠKOVI 204.4 441510 46.2

III UKUPNO ( I + II ) 442.0 954759 100

Cena

84

gazdinstvima će, nа primer, uslovni hektаri požnjevenih površinа biti

nаjprihvаtljiviji ključ. Troškovi rаdа kombаjnerа predstаvljаju direktne troškove

proizvodnje nа koju se rаd odnosi.

U prikazanoj kalkulaciji, univerzalni kombajn je utrošio ukupno 2.160 litara

goriva, i to sve za proizvodnje koje se završavaju u tekučoj obračunskoj godini.

Kvota za raspodelu „ostalih troškova“ kombajna iznosi 340,42 din/lit (735.303 :

2.160 = 340,42 din/lit). Množenjem ove kvote sa potrošnjom za svaku pojedinu

proizvodnju dobija se iznos troškova traktora koji pripadaju pojedinim

proizvodnjama. Pri tom je realna pretpostavka da kombajn koristi i za pružanje

usluga kombajniranja drugim gazdinstvima. U tom slučaju je neophodno sastaviti

posebnu kalkulaciju eksternih usluga, kao što je to pokazano za uslužno oranje

teškim traktorima.

Specijаlni kombаjni (zа šećernu repu, grаšаk, mаline itd.) smаtrаju se direktnim

osnovnim sredstvimа, jer se koriste sаmo u jednoj liniji proizvodnje. U literаturi se

mogu pronаći stаvovi dа zа ove kombаjne ne trebа otvаrаti posebnа MT, već

njihove troškove neposredno vezivаti zа odnosnu liniju proizvodnje. Ipаk je bolje i

zа ovu vrstu kombаjnа formirаti posebnа MT, prevаshodno iz kontrolno-

uprаvljаčkih rаzlogа. To pružа znаtno više mogućnosti zа plаnirаnje, kontrolu i

аnаlizu troškovа, što je posebno vаžno kаdа se znа dа kod ovih mаšinа postoji

problem iskorišćenosti kаpаcitetа. Kаlkulаcije pojedinih proizvodnji tаkođe su

preglednije i informаtivnije аko se troškovi specijаlnih kombаjnа pojаvljuju kаo

jednа pozicijа, nego u okviru drugih vrstа troškovа (mаterijаlа, аmortizаcije,

održаvаnjа, osigurаnjа itd.). Osim togа, ovim kobmаjnimа često se vrše eksterne

usluge, nа koje tаkođe trebа rаspodeliti srаzmerаn deo troškovа.

4.3.3.3. Sistem za navodnjavanje

Naše „model gazdinstvo“ nema sistem za navodnjavanje. Ali, s obzirom da

postoji značajan broj gazdinstava koja imaju hidrosisteme, u nastavku se radi

ilustracije daje kalkulacija troškova njihovog korišćenja (podaci su izmišljeni)

(tabela 6d). U nаrednom periodu se očekuje znаčаjnijа izgrаdnjа hidrosistemа i

primenа nаvodnjаvаnjа nа nаšim poljoprivrednim gаzdinstvimа.

Prаvilаn obrаčun troškovа hidrosistemа zаhtevа rаzlikovаnje dve grupe

troškovа:

2) fiksni troškovi sistemа i

3) troškovi nаvodnjаvаnjа.

Prvа grupа troškovа uslovljenа je postojаnjem i održаvаnjem sаmog sistemа

zа nаvodnjаvаnje. To su fiksni troškovi koji uglаvnom ne zаvise od obimа

korišćenjа sistemа. Drugа grupа predstаvljа vаrijаbilne troškove koji su posledicа

sаmog procesа nаvodnjаvаnjа, odnosno neposrednog korišćenjа vode.

U kаlkulаciji (tabela 6d) troškovi su tаkođe jаsno rаzvrstаni nа fiksne (troškove

sistemа) i vаrijаbilne (troškove nаvodnjаvаnjа). Rаzlozi preciznosti obrаčunа

nаlаžu dа se ovi troškovi rаspodeljuju posebno, korišćenjem rаzličitih ključevа zа

rаspodelu.

85

Tаbelа 6d. Kаlkulаcijа troškovа korišćenja sistema za navodnjavanje

Logičаn ključ zа rаspodelu fiksnih troškovа hidrosistemа je zаsejаnа površinа pod

pojedinim usevimа. Sistem zа nаvodnjаvаnje predstаvljа proizvodni kаpаcitet nа

rаspolаgаnju jednаko svim usevimа, а preduzeće izborom setvene strukture trebа

dа gа iskoristi nа nаjbolji nаčin. Ovim troškovimа trebа teretiti sаmo one

proizvodnje koje se zаvršаvаju u posmаtrаnoj godini, nezаvisno od togа dа li se

rаdi o osnovnim ili postrnim usevimа. Vаrijаbilni troškovi nаvodnjаvаnjа se

rаspodeljuju srаzmerno količini upotrebljene vode (m3).

4.3.3.4. Priključne mašine

Troškovi priključnih mašina na prosečnim poljoprivredni gazdinstvima

predstavljaju prilično značajnu grupu troškova (tabela 6e). Ovde se, naravno radi, o

zajedničkim priključnim mašinama, koje se koriste u više ili svim prozvodnjama

(npr. Plugovi, dljače i druga sredstva za obradu zemljišta, zatim prikolice, rasipači,

atomizeri itd.). Troškovi direktnih priključnih mašina, tj. mašina koje se koriste

samo u jednoj proizvodnji (npr. Berač z kukuruz itd.), predstavljaju direktne

troškove te proizvodnje.

Izdvajanjem priključnih mašina kao posebnog MT može značajno doprineti

preciznosti obračuna troškova na gazdinstvu. Duga mogućnost je da se troškovi

Vodа: Površinа:

160000 m3 50 hа

Šifra: 97051 2,38 din/m3 4589,6 din/hа

Red.

br. Dinаrа %

1 Energijа (električnа/ gаs/dizel) 336000 55,1

2 Troškovi rаdа 12400 2,03

3 Mаterijаl (mаzivo, potrošni mаter.) 3250 0,53

4 Rezervni delovi 7670 1,26

5 Troškovi održаvаnjа 11360 1,86

6 Usluge trаktorа 7560 1,24

7 Ostаlo 2600 0,43

I VARIJABILNI TROŠKOVI 380840 62,4

8 Amortizаcijа 215000 35,2

9 Osigurаnje 6890 1,13

10 Kаmаtа 4300 0,70

11 Tаkse, porezi, PTT, kаnc. mаterij. i sl. 1560 0,26

12 Ostаlo 1730 0,28

II FIKSNI TROŠKOVI 229480 37,6

III UKUPNO ( I + II ) 610320 100,0

I Z N O S

Sistem zа nаvodnjаvаnje

VRSTA TROŠKOVA

86

priključnih mašina evidentiraju u okviru opštih troškova, što je manje precizno,

pogotovu u slučaju kada se otvara samo jedno mesto opštih troškova, kao u našem

slučaju (OT Gazdinstva).

Tаbelа 6e. Kаlkulаcijа troškovа korišćenja priključnih mašina

U osnovi, struktura kalkulacije je ista kao i kod ostalih pomočnih MT, s tim što

su fiksni troškovi dominantni, a pre svega, amortizacija. U nađem primeru,

troškovi priključnih mašina raspoređuju se srazmerno ukupno utrošenom gorivu (tj.

svih pogonskih mašina) u toj proizvodnji (tabele 6b i 6e). Ovo je logičan ključ za

raspodelu, s obzirom da se pogonske mašine uvek koriste u kombinaciji sa

priključnim. Kvota za raspodelu troškova priključnih mašina iznosi 10,37 din/lit

(59.005 : 5.68 = 10,37 din/lit). Množenjem ove kvote sa potrošnjom za svaku

pojedinu proizvodnju dobija se iznos troškova traktora koji pripadaju pojedinim

proizvodnjama.

□

Prethodno je detаljno objаšnjen knjigovodstveno-tehnički postupаk obrаčunа i

knjiženjа troškovа vаžnijih pomoćnih MT, koje se češće pojavljuju na

poljoprivrednim gazdinstvima. Obrаčun i raspodela ostаlih vrsta pomoćnih MT,

koji se eventualno mogu pojaviti na većim gazdinstvima, zаsnivа se nа istim

Gorivo D2:

PRIKLJUČNE MAŠINE P-nje 2011: 5688 lit.

Šifra: 97030 Kvota: 10,37 din/lit.

Red. K o l i č i n a I Z N O S

broj VRSTA TROŠKOVA Ј.М. ukupno din/lit. ukupno %

1 2 3 4 5 6 7 8

Održavanje: 3,01 17105 29,0

1 - rezervni delovi 2,03 11540 19,6

2 - potrošni materijal 0,02 125 0,2

3 - strane usluge 0,55 3120 5,3

4 - troškovi rada 0,41 2320 3,9

5 Ostalo 0,13 750 1,3

I VARIJABILNI TROŠKOVI 3,14 17855 30,3

6 Amortizacija 6,82 38800 65,8

7 Osiguranje 0,18 1010 1,7

8 Kamata 0,24 1340 2,3

9 Ostalo 0,00 0 0,0

II FIKSNI TROŠKOVI 7,23 41150 69,7

III UKUPNO ( I + II ) 10,37 59005 100

Cena

87

principimа (npr. radionica, sušara, mešaona stočne hrane, eventualno transpotrna

služba). U strukturi njihovih kаlkulаcijа troškovi se tаkođe rаzvrstаvаju nа

vаrijаbilne i fiksne. Rаlikа je sаmo u ključevimа koji se koriste zа rаspodelu.

Troškovi radionice se uglavnom raspodeljuju srazmerno časovima rada

utrošenim za održavanje. Zа rаspodelu troškovа sušаre nаjpogodniji ključ su KWh

utrošene energije. Pri izboru ključа zа sušаru, u obzir može dođi i količinа osušenih

proizvodа, izrаženа u tonаmа. Ali, s obzirom dа se suše rаzličiti proizvodi (pšenicа,

kukuruz, sojа i dr.), odnosno proizvodi sа rаzličitim procentom vlаge, trebа

koristiti koeficijente zа svođenje nа jedinstvenu jedinicu mere. Slično je i sа

mešаonom stočne hrаne, gde se kаo mogući ključevi tаkođe jаvljаju KWh utrošene

energije, ili količinа proizvedene hrаne. Zа rаspodelu troškovа kаmionа (tj.

Transportna služba) logičаn ključ, koji se uglаvnom koristi, su tonа-kilometri

prevezenog teretа.

4.3.4. Evidencija i kalkulacije opštih troškova

Opšti troškovi (OT) se odnose na dve, više ili sve proizvodnje na gazdinstvu.

Za razliku od direktnih, za ove troškove, u momonetu njihovog nastanka, nije

moguće utvrditi na koju se proizvodnju odnose, jer su zajednički za više

proizvodnji. Zbog toga je OT neophodno najpre sakupljati na najpre evidentirati

(„sakupiti“) posebnim mestima OT, a potom ih pomoću više ili manje

(ne)preciznih ključeva, raspodeliti na glavna mesta troškova, tj. na pojedine

proizvodnje (tabela 6f).

U poljoprivredi se mogu otvarati posebna MT za: OT grane, OT uprave, OT

prodaje, eventualno OT službe mehanizacije i dr. Za prosečna poljoprivredna

gazdinstva, vodeći računa o jednostavnosti i preglednosti, najčešće je dovoljno

otvoriti samo jedno mesto troškova, i to „OT gazdinstva“. Takvo rešenje je

primenjeno i u prezentaciji ove metodologije. Radi se o dosta širokoj i raznolikoj

grupi troškova, koji su zajednički za više ili sve proizvodnje na gazdinstvu. Pri tom je

dobar deo njih režijskog, odnosno neproizvodnog karaktera (tabela 6f).

Sve prirodne vrste troškova mogu biti sastavni deo OT gazdnistva (materijal,

rezervni delovi, sitan inventar, amortizacija, gorivo, usluge, porezi i doprinosi,

troškovi rada, naknade i zakupnine, itd.). S obzirom da se radi o vrlo brojnim i

raznolikim troškovima, to je u cilje preciznije evidencije i raspodele, često korisno

ove troškove podeliti na više homogenih grupa. U našem primeru to su troškovi:

Putničkog automobila (30%), Kombija i Ostali. Pretpostavka je da gazdinstvo ima

jedan putnički automobil, koji koristi i za potrebe domaćinstva (porodice), ali i za

potrebe gazdinstva, kao privredne jedinice. Pri tom je procenom utvrđeno da se za

potrebe gazdinstva koristi 30%. Kombi služi za različite vrste transporta materijala,

radnika, a pre svega, gotovih proizvoda. Grupu „Ostali“ opšti troškovi čine

uglavnom razni rešijski troškovi gazdinstava (električna energija, telefoni,

kancelarijski i potrošni materijal, reklama i propagnda, reprezentacija, zatim razni

porezi, takse, provizije i sl.

88

Tabela 6f: Kalkulacije opštih troškova gazdinstva

U ovu grupu su uračunati i troškovi zakupa zemljišta, odnosno „rente“. U

literaturi se mogu pronaći i mišljenja da renta predstavlja direktan trošak proizvodnje

koja se odvija na zakupljenoj parceli. To, međutim, može da bude „nepravedno“

prema onim usevima koji su često na tim parcelama, a u korist onih koji se na

zakupljenim parcelama javljaju vrlo retko ili nikada. Raspored useva po parcelama je

u poljoprivredi zavisi od plodoreda, kvaliteta zemljišta itd., ali je, ipak, gazdinstvo

jedinstvena proizvodna celina, i proširenje zemljišnih kapaciteta treba ravnomerno

rasporediti na sve proizvodnje.

Kаmаte nа obrtnа sredstvа je, tаkođe, moguće izdvojiti kao posebnu grupu

troškovа u okviru OT uprаve, a potom raspodeljivati zajedno sa ostalom OT

Automobil

VRSTA TROŠKOVA 30%

Šifra: 98010 98011 98012 9801

1 Kancelarijski materijal 0 0 1860 1860

2 Potrošni materijal 780 920 2350 3504

3 Sitan inventar 0 0 1245 1245

4 Rezervni delovi 6480 14230 0 16174

5 Grivo i mazivo 550 30030 24024 21021 54054

6 Električna energija 15% 0 0 13450 13450

7 PTT troškovi 15% 0 0 3312 3312

8 Usluge održavanja 3650 7560 1520 10175

9 Osiguranje 2240 3520 0 4192

10 Tehnički pregled, takse i sl. 15630 17450 0 22139

11 Reprezentacija 0 0 16000 16000

12 Reklama i propaganda 0 0 0 0

13 Stručna literatura, seminari i sl. 0 0 8450 8450

14 Amortizacija 36667 30833 11125 52958

15 Bruto zarade 0 0 65250 65250

16 Naknade troškova 0 0 5650 5650

17 Penzijsko osiguranje 0 0 9640 9640

18 Porez na katastarski prihod 0 0 18000 18000

19 Provizije i sl. 0 0 2340 2340

20 Kamate na osnovna sredstva 2310 0 0 693

21 Renta na zemljište 0 0 72720 72720

23 Ostalo 0 0 2570 2570

24 Traktori 0 0 14057 14057

IV U K U P N O 97787 98537 270560 398434

Red.

broj

Kombi Ostali OT UKUPNO

89

uprave, ili posebno. U našem primeru kamate nisu tretirane kao sastavni deo OT

gazdinstva, ali su posebno raspodeljivane na pojedine proizvodnje, i to srazmerno

„direktnim varijabilnim troškovima“ (tabela 6g). Rаdi se, nаrаvno, o kаmаtаmа nа

pozаjmljeni kаpitаl zа finаnsirаnje obrtnih sredstаvа. Kаmаte nа kredite iskorišćene

zа nаbаvku osnovnih sredstаvа predstаvljаju fiksne troškove njihove eksploаtаcije.

Kаmаtа nа obrtni kаpitаl je zаjednički trošаk finаnsirаnjа ukupnog preduzećа,

odnosno pribаvljаnjа nedostаjućeg obrtnog kаpitаlа, mаdа postoje i mišljenjа dа

ove kаmаte trebа smаtrаti direktnim troškovimа pojedinih proizvodnji.

Ne ulazeći u detaljnija objašnjenja, na ovom mestu još jednom opominjemo, da

su kamate u stvari „finansijski rashodi“, a ne poslovni (tj. formalno nisu troškovi).

Ali, iz praktičnih razloga, a u skladu sa MRS, sa njima se u poljoprivredi najčešće

postupa kao sa poslovnim rаshodimа, tj. kao sa troškovima. To omogućava da se

kamata pojаvi kаo posebnа stаvkа u kаlkulаcijаmа poljoprivrednih proizvodа, što

je za analizu jako važan podatak.

Zа OT gazdinstva je vrlo teško pronаći uzročnu vezu sа pojedinim linijаmа

proizvodnje, odnosno odаbrаti odgovаrаjući ključ zа rаspodelu. Spektаr mogućih

ključevа zа rаspodelu je vrlo širok, a u našem primeru se rаspodeljuju srаzmerno

«direktnim varijabilnim troškovima» (tabela 6g). Pri tom se ovi troškovi ne

rаspodeljuju nа proizvodnju u toku i pomoćne delаtnosti, iаko bi to, u nekim

slučаjevimа, metodološki bilo isprаvnije. Nа primer, oprаvdаno je eksterno

reаlizovаne usluge pomoćnih delаtnosti, naravno ako postoje, opteretiti

odgovаrаjućim delom OT gazdinstva.

Excel, naravno sam preuzima podatke o varijabilnim troškovima iz pojedinih

kalkulacija, kao i podatak o ukupnim OT gazdinstva iz tab. 6f. Potom vrši

raspodelu OT, i pripadajuće iznose automatski prenosi na pojedine proizvodnje, tj.

upisuje ih u kalkulacije kao posebnu stavku „14) Režijski troškovi (opšti)“, koji

npr. za pšenicu iznose 14.243 din. Po istom principu excel aplikacija automatski

raspodeljuje i rashode kamata, upisujući ih u kalkulaciju kao stavku „13) Kamate

na obrtna sredstva“, koji npr. za pšenicu iznose 3.209 din.

90

Tabela 6g: Raspodela opštih troškova gazdinstva i kamata

4.4. Dodatni pokazatelji uspeha proizvodnje

Budući da su u ovoj metodologiji troškovi primarno razgraničeni na fiksne i

varijabilne, to se kao osnovni rezultat u kalkulacijama javlja bruto marža (marža

pokrića, marginalni rezultat, neto prihod). Sa aspekta kratkoročnog odlučivanja,

bruto marža je najkorisniji pokazatelj rezultata, budući da su fiksni troškovi u

kratkom roku uglavnom nepromenljivi (tj. ne mogu se izbeći u značajnijoj meri).

Zbog toga se isplativost pojedinih proizvodnji može bolje sagledati na osnovu

bruto-marže, nego na osnovu neto rezultata (dobiti/gubitka).

U ovom modelu je iskazana samo jedna marža pokrića, kao razlika između

vrednosti propizvodnje i svih direktnih varijabilnih troškova. Marža se može

iskazivati u više stepena obuhvatnosti, npr. marža pokrića I) kada se od vrednosti

Kamate na obrtna sred.

Varijabilni Raspored Varijabilni Raspored

Troškovi troškovi 398434 troškovi 87920

Koeficijent din. 0,0549 din. 0,0121

Pšenicа 2011. 285503 15670 285503 3458

Kukuruz 611941 33587 611941 7411

Suncokret 297186 16311 297186 3599

Sojа 263655 14471 263655 3193

Šećernа repа 500837 27489 500837 6066

Silаžni kukuruz 206645 11342 206645 2503

Lucerkа 143079 7853 143079 1733

Svega ratarstvo: 2308847 126722 2308847 27963

Jabuka 974212 53470 974212 11799

Kruška 651499 35758 651499 7890

Kajsija 577250 31683 577250 6991

Grožđe vinsko 559890 30730 559890 6781

Svega voćarstvo: 2762852 151640 2762852 33462

Mleko 1213201 66587 1213201 14693

Tovne svinje 912630 50090 912630 11053

Jaja 55 3 55 1

Svega stočarstvo 2125886 116680 2125886 25747

Eksterne usluge 61789 3391 61789 748

Ostаlo 0 0 0

UKUPNO P-nje 2011: 7259373 398434 7259373 87920

OT gazdinstva

91

proizvodnje oduzmu samo troškovi materijala; marža pokrića II) oduzmu se još i

troškovi rada, i marža pokrića III) oduzmu svi direktni varijabilni troškovi, kao u

našim kalkulacijama.

Forma kalkulacije u ovom modelu obračuna, predviđa, naravno, utvrđivanje i

neto rezultata proizvodnje (dobit/gubitak), kao i niz drugih korisnih indikatora

uspeha. Ovi pokazatelji se nalaze u okviru odeljka „Dodatni indikatori“,

uključujući i „Analizu osetljivosti“, koji naravno čine sastavni deo obrasca

kalkulacije (tabela 7). Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo korisni

za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji, odnosno gazdinstva u celini.

4.4.1. Dobit i dohodak Dobit (ili gubitak) se predstavlja razliku između vrednosti proizvodnje i

ukupnih troškova (tj. fiksnih i varijabilnih) (tab. 7, red 17). Može se dobiti i kao

razlika između bruto marže i fiksnih troškova. To je neto rezultat proizvodnje,

odnosno uži (manji) je od marže pokrića. Zbog toga je dobit istovremeno i

precizniji rezultat od marže pokrića, naravno, pod pretpostavkom da su opšti

troškovi pravilno raspodeljeni. Ipak, za uravljačke potrebe, pre svega, optimiranja

strukture proizvodnje, bruto marža je pogodniji rezultat, o čemu je ranije bilo više reči. Tabela 7. Dodatni indikatori uspeha (deo kalkulacije p-nje Pšenice)

92

Dohodak (neto produkt) se u našem sadašnjem zvaničnom računovodstvu ne

izračunava kao zvanični pokazatelj uspeha (ni knjigovodstvenom metodom ni u

BU). Međutim, dohodak naravno postoji kao vrlo značajan pokazatelj uspeha po

ekonomskoj nauci. Strogo uzevši, po ekonomskoj nauci, dohodak predstavlja

novostvorenu vrednost u nekom procesu proizvodnje. Kao takav, dohodak je

rezultat ljudskog rada, jer samo ljudski rad može da stvori novu vrednost u procesu

proizvodnje.

Vrednost svake proizvodnje se sastoji iz dva dela (šema 2):

Prenete vrednosti – utrošenih osnovnih i obrtnih sredstava (tzv. minuli rad) i

Novostvorene vrednosti – tj. dohotka.

Šema 2: Struktura vrednosti proizvodnje

Dohodak se, dakle, sastoji od zarada (tj. troškova ljudskog rada) i bruto

finansijskog rezultata (dobit/gubitak). Treba napomenuti da je ovo nešto različit

način računanja dohotka u odnosu na dohodak koji se u literaturi često pojavljuje

pod nazivom „dohodak gazdinstva po ekonomskij nauci“ ili „neto.produkt“, a koji

još sadrži i kamate na obrtna sredstva, kao i još neke poreze i doprinose koje

gazdinstvo plaća društvenoj zajednici (npr. vodni doprinos, porez na katastarski prihod i

dr.). Ovo je znatno jednostavnj način računanja, a razlika nije velika.

ZARADE

BRUTO

DOBIT

VR

ED

NO

ST

PR

OIZ

VO

DN

JE

MA

TE

RIJ

AL

NI

TR

OŠ

KO

VI

Pre

neta

vre

dn

ostAM

OR

TIZ

AC

IJA

DO

HO

DA

K

No

vo

stv

ore

na

vre

dn

ost

93

Odnos živog i minulog rada specifičan je za svaku vrstu proizvodnje. Radno

intenzivnije grane imaju naravno veće učešće dohotka (npr. tekstilna industrija,

rudarstvo, šumarstvo, automobilska industrija). Poljoprivreda takođe još uvek

spada u radno intenzivne grane, mada je generalno učešće ljudskog rada sve manje.

Postoje velike razlike između pojedinih grana, a u okviru njih pojedinih

proizvodnji. Generalno posmatrano, voćarstvo, povrtarstvo i stočarstvo su radno

intenzivnije od ratarstva, ali postoje i izuzeci. Npr. u proizvodnji tovnih svinaja,

brojlera, jaja, itd., učešće novostvorene vrednosti je znatno manje od bilo koje

biljne proizvodnje.

Ako hoćemo da dohodak izračunamo polazeći od rezultata i troškova rada

(zarada), onda koristimo sledeću formulu:

Dohodak = Bruto dobit + Troškovi rada

ili u slučaju gubitka:

Dohodak = Troškovi rada - Bruto gubitak

Dohodak nije iskazivan u analitičkim kalkulacijama pojedinih proizvodnji, već

samo za gazdinstvo u celini, gde je on mnogo korisniji pokazatelj. Ipak, ilustracije

radi, u nastavku prikazujemo obračun dohotka u proizvodnji pšenice:

Dohodak = 224.386 din + 14.456 din = 238.851 din

Od ukupnih troškova rada 11.760 din čini rad članova domaćinstva, što znači da

je u ovoj proizvodnji realno ostvarena dodatna korist (u vidu plata članova

porodice). Na nivou celoga gazdinstva to je mnogostruko veći iznos, što svakako

treba imati u vidu prilikom ocene i analize ostvarenog rezultata.

4.4.2. Ekonomičnost

Ekonomičnost proizvodnje spada u grupu tzv. relativnih pokazatelja ostvarenog

uspeha (zajedno sa produktivnošću, rentabilnošću, profitabilnošću prihoda i dr.).

Izražavaju se koeficijentom ili u procentima. Upravo zbog toga su ovi pokazatelji

pogodni za analizu, jer omogućavaju ne samo vremensko poređenje (za isto

gazdinstvo u različitim godinama), već i prostorno poređenje (sa drugim

gazdinstvima- manje ili više sličnim, prosekom grane i sl.). Time se stiču uslovi za

kvalitatno merenje i ocenu rezultata pojedinih proizvodnji, odnosno gazdinstva u

celini.

Koeficijent ekonomičnosti pokazuje kolika se vrednost proizvodnje ostvaruje na

jedan dinar nastalih troškova. Ekonomičnost se najčešće računa iz odnosa vrednosti

proizvodnje i ukupnih (ili samo varijablinih) troškova proizvodnje:

Koeficijent ekonomičnosti = Vrednost proizvodnje

Ukupni troškovi

Ako se ekonomičnost računa za gazdinstvo u celini (a ne samo za jednu

proizvodnju kao u našim kalkulacijama), umesto vrednosti proizvodnje, u brojiocu

94

se mogu naći i drugi pokazatelji ostvarenog rezultata (ukupan obrt, ukupan prihod,

poslovni prihodi, finansijski prihodi, redovni prihodi i dr.). U nazivniku takođe

može biti više različitih pokazatelja troškova, odnosno rashoda (ukupni rashodi,

poslovni rashodi, finansijski rashodi, redovni rashodi i dr.). U ovom slučaju postoji,

dakle, veći broj kombinacija (odnosa) kojima se ekonomičnost može izraziti.

Koeficijent ekonomičnosti i stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) paralelno su

izračunati na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova (tabela 8, red

18). U našem primeru za pšenicu, koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na

svaki dinar nastalih troškova ostvaruje 1,68 dinara vrednosti proizvodnje, ili

drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 68% veća od troškova. Ovo se može

smatrati vrlo dobrim odnosom, posebno u ratarskoj proizvodnji, gde je koeficijent

obrta mali (oko 1). Računato na bazi samo varijabilnih troškova, dobije se naravno

nešto veća vrednost koeficijenta (1,95 – sledeća kolona u tabeli).

4.4.3. Stopa dobiti (profitabilnost prihoda)

Stopa dobiti u literaturi se još susreće i pod nazivima stopa profitabilnosti

prihoda ili akumulativnost proizvodnje. Radi se o veoma korisnom relativnom

pokazatelju uspeha koji se računa po sledećol formuli:

Stopa dobiti = Ostvarena dobit x 100

Vrednost proizvodnje

Stopa dobiti (stopa profitabilnosti prihoda) izražava se u procentima i pokazuje

koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara vrednosti proizvodnje,

odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.

U našem primeru za pšenicu, stopa dobiti (odnosno stopa profitabilnosti

prihoda), pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje

40,4% dinara dobiti (tabela 8, red 19) Ovo je takođe vrlo dobra vrednost indikatora

za proizvodnju pšenice. I ovaj pokazatelj je računat i na bazi samo varijabilnih

troškova, tj. tako što se bruto marža stavi u odnos sa vrednošću proizvodnje

(48,6%- sledeća kolona u tabeli).

4.4.4. Rentabilnost

Rentabilnost predstavlja jedan od najvažnijih indikatora uspeha poslovanja

svakog privrednog subjekta, pa i poljoprivrednog gazdinstva. Posebno je važan sa

stanovišta vlasnika kapitala, jer pokazuje stepen sposobnosti određenog ulaganja da

odbaci neki prinos, ili moć zaradjivanja uloženih sredstava.

Stopa rentabilnosti je, u stvari, rezultanta (proizvod) delovanja dva bitna

indikatora, tj. predstavlja proizvod stope finansijskog rezultata (stope dobiti) i

koeficijenta obrta uloženih sredstava. Pokazuje koliko je ostvareno zarade na 100

dinara uloženih sredstava, tj. odražava zarađivačku moć uloženih sredstava.

Merenje i analiza rentabilnosti vrsi se sa stanovista:

ukupnog kapitala,

sopstvenog kapitala.

95

Pod ukupnim kapitalom se u ovom slucaju podrazumeva i sopstveni (kapital

vlasnika) i pozajmljeni kapital (obaveze). Ukupan kapital je, naravno, jednak

ukupno ulozenim sredstvima (stalnim i obrtnim), odnosno ukupnoj imovini

preduzeća/gazdinstva. Stoga se često koristi i naziv rentabilnost uloženih sredstava.

U literature takođe postoje različiti načini računanja ovog pokazatelja, pri čemu je

razlika uglavnom u nijansama Ne upuštajući se u takva razmatranja, odlučujemo se

za sledeće formule:

Stopa rentabilnosti = (Dobit + Rashodi kamata ) x 100

ukupnih sredstava Ukupna uložena sredstva

Stopa rentabilnosti = Dobit x 100

sopstvenih sredstava Uložena sopstvena sredstva

U obe formule se, naravno, umesto termina „sredstva“ može koristiti termin

„kapital“. U prvoj formuli, prinos čini ne smao dobit već i kamate na pozajmljeni

kapital. Ukupan kapital treba najpre da zaradi za vraćanje kamata na pozajmljeni

kapital, a tek ostatak predstavlja prinos (zaradu) na sopstveni kapital.

Rentabilnost je vrlo važan i pogodan indikator uspeha za preduzeće/gazdinstvo

u celini, ali postoje značajne teškoće prilikom njegovog izračunavanja za pojedine

linije proizvodnje. To se, pre svega, odnosi na osnovna sredstva. Ona su zajednička

za sve ili više proizvodnji, pa se javlja problem njihove pravilne raspodele na

pojedine proizvodnje. To je dosta komplikovan postupak, koji se ne može precizno

uraditi. Zbog toga u ovoj metodologiji nismo utvrđivali rentabilnost pojedinih

proizvodnji, već samo za gazdinstvo u celini.

4.4.4. Senzitivna naliza

Senzitivna analiza (analiza osetljivosti) predstavlja vrlo koristan instrument u

procesu donošenja ispravnih odluka na gazdinstvu. Ova analiza pokazuje kretanje

ostvarenog rezultata proizvodnje (tj. bruto marže ili dobiti) u zavisnosti od

promene prinosa ili/i prodajne cene proizvoda. Na taj način se stiče jasnija slika o

veličini rezerve, ili rizika, za prelazak u zonu guitka, odnosno o mogućnostima za

postizanje ciljanog povećanja finansijskog rezultata.

Pri tom se na strani rezultata može posmatrati kretanje bruto marže ili dobiti. U

ovoj metodologiji se varira bruto marža, koja je osnovni vid rezultata u

kalkulacijama, a uz to, zadovoljava kriterijum pravolinijskog kretanja sa

promenom prinosa ili/i tržišnih cena proizvoda. Dobit je pod uticajem i fiksnih

troškova, koji se raspodeljuju na pojedine proizvodnje, i kao takva, ne menja se

pravolinijski sa prinosom ili/i cenama proizvoda, ali se takođe može koristiti za

ovu vrstu analize.

Na drugoj strani se varira prinos ili/i tržišna cena proizvoda. Pri tom, ovo

variranje prinos ili/i tržišnih cena proizvoda može biti posebno ili simultano, i to

različitog intenziteta, npr. za +/- 10%, 20% ili 30%, u zavisnosti od potrebe,

odnosno veličine ostvarenog rezultata. U našem primeru se standardno uzima

promena za +/-20%, s obzirom da su rezultati dobri, odnosno rizik ostvarenja

96

negativnog finansijskog rezultata nije veliki. Takođe treba napomenuti, da se u

ovoj metodologiji menjaju prinosi i tržišne cene samo glavnih proizvoda (npr. zrno

pšenice, zrno kukuruza, mleko, itd), ali ne i za sporedne proizvode (npr. slama

pšenice, kukuruzovina, stajnjak, itd.).

U konkretnom primeru pšenice, sa smanjenjem za 20% prinosa ili tržišne cene

zrna pšenice, bruto marža nije ugrožena. Bruto marža bi postala negativna tek sa

smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 42%.

4.5. Analiza troškova i rezultata pojedinačnih proizvodnji

U ovom poglаvlju se vrši prezentаcijа i testirаnje metodoloških rešenjа,

postupаkа i procedurа, definisаnih i usvojenih u prethodnim poglаvljimа

metodološkog kаrаkterа. Nа tаj nаčin se pojedinаčno proverаvа njihovа vаljаnost,

primenljivost i pouzdаnost u konkretnim uslovimа, odnosno kvаlitet metodologije

u celini. Istovremeno se, nаrаvno, testirа i funkcionisаnje prаtećeg softverа nа

konkretnim porаcimа, što je posebno vаžno. Pri tom se uočаvаju eventuаlne loše

strаne pojedinih metodološko-аplikаtivnih rešenjа i vrši njihovа korekcijа.

Definisаnа metodologijа i softver testirаju se nа model gаzdinstvu „Agrаr“,

posebno kreаirаnom zа ove potrebe, а koje smo već koristili zа objаšnjenje

pojedinih metodoloških rešenjа u prethodnim poglаvljimа. Rаdi se o fiktivnom

gаzdinstvu, koje može posližiti kаo reprezent većine nаših gаzdinstаvа u prаksi.

Vodilo računa da to bude relativno veće gazdinstvo za naše uslove, sa

raznovrsnijom strukturom proizvodnje, koje postiže solidan nivo intenzivnosti

proizvodnje. Ovo gаzdinstvo je već detаljno opisаno, а ovde ponаvljаmo sаmo

njegove nаjosnovnije kаrаkteristike, rаdi lаkšeg prаćenjа prezentаcije kojа potom

sledi, a to su:

Obrađuje ukupno 50 ha, od čega deo zemljišta uzima u zakup (14 ha) (parcele

označene sa „T“ su sopstvene, a one označene sa „Z“ zakupljene).

Evidencija i oračun se radi za ekonomski „značajne“ proizvodnje, tj.

kalkulacije se se ne sastavljaju za one proizvodnje koje su isključivo

namenjene zadovoljavanju prehrambenih potreba članova domaćinstva (npr.

povrće u bašti, voće u dvorištu, živina i svinje za sopstvene potrebe i sl.).

U strukturi je zastupljena ratarska, voćarska i stočarska proizvodnja, kako bi

se mogle pokazati obračunske specifičnosti pojedinih grana.

Većinu stočne hrane (kabaste i koncentrovane) proizvodi samostalno, u vidu

poluproizvoda.

Analiza osetljivosti:

(kretanje bruto marže) Prinos (t/ha): 11616 14520 17424

Promena prinosa +/- 20% 5,18 17086 32117 47149

Promena tržišne cene +/-20% 6,47 32117 50907 69696

7,76 47149 69696 92243

Tržišna cena proizvoda (din/t):

97

Raspolaže sa najvećim delom finansijskih sredstava potrebnih za finansiranje

proizvodnje, a samo manji deo finansira iz kredita.

Poseduje većinu neophodnih objekata i mehanizacije (osim kombajna), a

takođe ima i teretni kombi za transport,

Gazdinstvo je registrovano, ostvaruje sve predviđene subvencije, pretpostavka

je, zbog jednostavnosti, da nije u sistemu PDV-a, što ne menja suštinu

metodologije, sve cene su sa uračunatim PDV-om.

Pored nosioca gazdinstva, još dva člana domaćinstva su radno sposobna

(supruga i sin), dok se ostatak radne snage angažuje eksterno (preko

studentske zadruge i u nadnicu). Nosilac gazdinstva plaća, naravno, penziono i

zdravstveno osiguranje.

Gazdisntvo se ne bavi preradom proizvoda.

Proizvodi se uglavnom ne skladište već se prodaju odmah posle žetve, itd.

□

U nastavku se daje prikaz obračuna i analize troškova i rezultata na konkretnim

podacima model gazdinstva, podeljeno u dva odvojena segmenta:

1) Obračun i analiza pojedinih proizvodnji, odvojeno po granama proizvodnje

na model gazdinstvu (ratarstvo, voćarstvo-vinogradarsvo i stočarstvo). Potom

se vrši uporedna analiza najvažnijih pokazatelja uspeha između pojedinih

proizvodnji u okviru svake od navedenih grana;

2) U okviru poglavlja koji se odnosi na gazdinstvo u celini, vrši se obračun i

analiza uspeha za gazdinstvo u celini, uključujući pored ostalog, i uporednu

analizu uspešnosti između pojedinih grana.

Osnovni cilj je da se jasno prezentuju mogućnosti koje metodologija pruža u

obračunu i analizi troškova i rezultata na poljoprivrednim gazdinstvima. Posebna

pažnja se poklanja pravilnom tumačenju dobijenih pokazatelja uspeha, odnosno

kreiranju kvalitetnih informacija, i ukazivanju na njihov značaj za donošenje ispravnih

poslovnih odluka na gazdinstvu.

4.5.1. Biljna proizvodnja Za svaku biljnu proizvodnju izrađeni su i prikazani sledeći

izveštaji/dokumenti/analize:

a) analitička kakulacija,

b) dodatni indikatori uspeha (poseban deo kalkulacije),

c) analiza osetljivosti (poseban deo kalkulacije) i

d) grafikon strukture troškova.

Analiza troškova i rezultata pojedinačnih proizvodnji prezentuje se i objašnjava

na primeru kukuruza za biljne proizvodnje, odnosno proizvodnje mleka za

stočarstvo. Ostale kalkulacije i grafikoni mogu se pogledati u excel aplikaciji i

prilozima.

98

Daju se kratka metodološka objašnjenja, vezana za način izračunavanja i samo

tumačenje pojedinih indikatora, pri čemu se nastoji svesti na minimum ponavljanje

objašnjenja koja su već data u prethodnim poglavljima.

Kukuruz: Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova proizvodnje merkantilnog

kukuruza čini mineralno đubrivo (38,4%). Potom slede seme (13,7%), gorivo

(14,2%) i direktne usluge (8,7%). Troškovi rada čine neprevelikih 4,7%, što je za

kukuruz i očekivano (graf. 3, tab. 8). Ukupni troškovi direktnog materijala

(osnovnog i pomoćnog) čine čak 72,9% ukupnih troškova u proizvodnji kukuruza.

Relativno visok udeo direktnih usluga posledica je činjenice da model gazdinstvo

nema sopstveni kombajn, već to uvek uzima kao eksternu proizvodnu uslugu.

Grafikon 3: Struktura troškova proizvodnje kukuruza (%)

Fiksni troškovi čine 13,7% i uglavnom se uklapaju u prosek ratarskih

proizvodnji (oko 14-15%), sa izuzetkom šećerne repe, koja ima nešto niži udeo

(11,7%). Na nivou celog gazdinstva čine vrlo značajnu stavku ukupnih troškova.

Radi se heterogenoj grupi troškova, sastavljenoj od: kamata na obrtna sredstva,

optih troškova gazdinstva i ostalih troškova mehanizacije.

Ostvareni rezultati: Ostvaren je zadovoljavajući prinos merkantilnog kukuruza

na posmatranom model gazdinstvu od 7,8 t/ha. Međutim, jedan deo zrna

predstavlja poluproizvode, jer je upotrebljen kao reprodukcioni materijal, tj. kao

hrana u stočarstvu. Radi se oko 11,2 tona zrna, ili oko 13,63% ukupnog prinosa. U

kalkulacijama je ceo rod iskazan kao jedinstvena pozicija glavnog proizvoda.

Sporedni proizvod (kukuruzovina) u našem model gazdinstvu nije korišćen ni

vrednovan. Prema ranije objašnjenoj metodologiji, poluproizvodi imaju samo jednu

99

cenu, odnosno neutralan finansijski rezultat. U ovom slučaju, pošto se radi o

glavnom proizvodu, poluproizvodi se vrednuju po ceni koštanja (7.471,8 din/t).

Oni svoju vrednost unose u vrednost proizvodnji gde su upotrebljeni i tako stižu do

finalnog proizvoda. Tržižna vrednost finalnih proizvoda zajedno sa

poluproizvodima i subvencijama daje vrednost proizvodnje u iznosu od 95.719

din/ha (ukupno 1.005.045 din). Kao što je već rečeno za potrebe poređenja između

pojeinih proizvodnji, utvrđeni su odgovarajući indikatori i na bazi tržišnih cena

poluproizvoda kukuruza.

Subvencije po ha ostvarene su na celoj zasejanoj površini kukuruza (10,5 ha).

Ako se uzme u obzir da je oko 13,6% proizvoda upotrebljeno kao poluproizvod,

može se reći da je ostvarena relativno dobra bruto marža za proizvodnju kukuruza

od 37.438 din/ha (ukupno: 393.104 din).

Dodatni indikatori: Reč je uglavnom o izvedenim pokazateljima koji su vrlo

korisni za analizu profitabilnosti pojedinih proizvodnji. Prikazani su u posebnom

odeljku „dodatni indikatori“, koji predstavlja integralni deo kalkulacije. Kada se na

varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na obrtna sredstva, opti troškovi

gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni troškovi u proizvodnji

kukuruza 67.535 din/ha (ukupno: 709.120 din). Dobit, kao razlika između

vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat

određene proizvodnje. U proizvodnji kukuruza je ostvarena solidna dobit u iznosu

od 28.138 din/ha (ukupno: 295.925 din).

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na

bazi varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu

dobiti i bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se

na svaki dinar nastalih ukupnih troškova u proizvodnji kukuruza ostvari 1,42 dinara

vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 42% veća od

ukupnih troškova. Ovo se može smatrati vrlo dobrim odnosom, i pored toga što je

koeficijent obrta u ratarkoj proizvodnji mali (oko 1). Stopa dobiti, odnosno

profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara vrednosti proizvodnje

ostvaruje 29,4 dinara dobiti, što je takođe vrlo dobar pokazatelj za proizvodnju

pšenice.

100

Tabela 8. Kalkulacije proizvodnje merkantilnog kukuruza

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja merkantilnog kukuruza na

posmatranom gazdinstvu iznosila je 7471,8 din/t (redovi 9 i 10, poslednja kolona).

Kalkulacija p-nje: Kukuruza 2014 90102 Parcele: T1, T4, Z1

Površina ( ha ): 10,50

Red.

broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/ha

Strukt.

(% )

1 Seme/rasad sj 25,34 3845 97448 9281 13,7

2 Mineralna đubriva t 6,19 41656 257931 24565 36,4

3 Stajnjak t 16,00 820 13120 1250 1,9

4 Zaštitna sredstva kg/l 22,92 1975 45274 4312 6,4

5 Energenti lit 750,67 134,7 101148 9633 14,3

6 Ostali materijal 2340 223 0,3

I ) Troškovi materijala (1 do 6) 517261 49263 72,9

7 Direktne usluge 61480 5855 8,7

- kombajniranje 42000 4000 5,9

- renta 0 0 0,0

- ostalo 19480 1855 2,7

8 Troškovi rada čas 235,0 141,3 33200 3162 4,7

A) 611941 58280 86,3

Ostvareni Prinos Cena VARIJABIL.

rezultati (t/ha) (din/t) Ukupno po 1 ha CENA KOŠ.

9 Zrno kukuruza 10,5 7,80 11464 938925 89421 7471,8

10 Kukuruzovina 10,5 0 0 0 0 0,0

11 Prihodi od subvencija 10,5 63000 6000

12 Ostali prihodi 3120

B) 1005045 95719

C) 393104 37438

Dodatni indikatori:

13 Kamata na obrtna sredstva 7411 706 1,05

14 Režijski troškovi (opšti) 33587 3199 4,7

15 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija , objekti i dr. oprema) 56181 5351 7,9

16 UKUPNI TROŠKOVI (A+13+14+15) 709120 67535 100,0

17 DOBIT ( B - 16) 295925 28183 UK. C. KOŠ.

18 Ekonomičnost proizvodnje 1,42 1,64 8658,4

19 Stopa dobiti 29,4% 39,1% 0,0

Analiza osjetljivosti:

(kretanje bruto marže) Prinos (t): 9171 11464 13757

Promena prinosa +/- 20% 6,24 4950 19257 33564

Promena tržišne cene +/-20% 7,80 19257 37141 55026

9,36 33564 55026 76487

Tržišna cena proizvoda (din/t):

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 8)

haVrednost (din)

VREDNOST PROIZVODNJE (9 do 12)

BRUTO-MARŽA (B - A)

(B : 16); (B:A)

(17 : B) x 100; (C :B)x100

Troškovi rada

101

Puna cena koštanja zrna je 8658,4 din/t (redovi 18 i 19, poslednja kolona). Cena

koštanja poluproizvoda, koja je po primenjenoj metodologiji jednaka tržišnoj ceni

koštanja glavnog proizvoda.

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od

promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom

se marža kreće u rasponu od 4.950 din/ha do 76.487 din/ha. To znači da i u slučaju

smanjenja prinosa/prodajne cene kukuruza za 20% rentabilnost proizvodnje

kukuruza na našem model gazdinstvu nije ugrožena. Bruto marža bi postala

negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 277%.

Proizvodnja mleka U stočarstvu je, po pravilu, neophodno izrađivati posebne kalkulacije ne samo

za pojedine vrste stoke, već i u okviru njih, i za pojedine kategorije stoke (npr. u

proizvodnji mleka: krave, telad, junice do 1 godine, junice 1-2 godine itd.), Takođe

se podrazumeva sastavljanje posebnih kalkulacija za različite smerove proizvodnje

(priplod, tov). Ovo je preporučljivo kod većih gazdinstava, koja samostalno

uzgajaju osnovno stado. Za potrebe prikaza ove metodologije, a vodeći računa

ograničenosti prostora i neophodnosti akcentiranja najvažnijih metodoloških

problema, pretpostavljeno je da naše “model gazdinstvo” prodaje telad i kupuje

steone junice. Takođe je prtpostavka da se kupuju prasad za tov, i mlade koke za

proizvodnju jaja. To znači da je u okviru proizvodnje mleka prikazana samo

kalkulacija za kategoriju „Krave“, a u proizvodnji tovnih svinja i jaja, takođe samo

po jedna kalkulacija.

U stočarstvu takođe postoje proizvodnje koje su započete u tekučoj a završavaju

se sledeće godine (2015). To je slučaj sa većinom stočarskih proizvodnji, tj. većina

ima manju ili veću vrednost nedovršene proizvodnje na kraju kalendarske godine

(31.12.). Olakšavajuća okolnost je što se nedovršena proizvodnja u stočarstvu

može relativno lako proceniti, jer uglavnom ima poznatu tržišnu cenu. Ovo je

pitanje koje se postavlja prilikom utvrđivanja prihoda i rashoda u Bilansu uspeha.

Ovde je, prevashodno, akcenat na kalkulacijama, tj. uzima se zaokružena

proizvodnja od početka do završetka, dok je razgraničenje troškova i prihoda po

godinama u drugom planu.

Stočarska proizvodnja je bitno različita od biljne u pogledu uporedivosti

podataka. Svi pokazatelji su, upravo zbog uporedivosti, svode na osnovnu jedinicu

kapaciteta. U biljnoj proizvodnji je to 1 ha, a u stočarskoj 1 grlo. Problem je što su grla

u pojedinim stočarskim proizvodnjama (krava, tovljenik, koka nosilja itd) vrlo različita

po masi, vrednosti, proizvodnim potencijalima itd. Usled toga su indikatori iskazani po 1

grlu praktično neuporedivi. Naravno da je mogućnost poređenja sa drugim granama

(ratarstvom i voćarstvom) još manja.

Problem se donekle može ublažiti svođenjem na „uslovna grla“, ali je precizno

izračunavanje uslovnih grla dosta složen postupak. Neophodno je raspolagati

kvalitetnom evidencijom u vidu „listova stoke“, kako bi se mogao pouzdano

utvrditi prosečan broj i prosečna masa grla na godišnjem nivou. Obračun posebno

komplikuje činjenica da je sve to potrebno utvrditi ne samo za pojedine vrste stoke,

102

već i po kategorijama u okviru njih. Ostaje mogućnost korišćenja standardnih

koeficijenata za svođenje na uslovna grla, ali budući da to nije dovoljno precizan

obračun, nema opravdanja da se sprovodi za potrebe ovog izveštaja.

U nastavku se, u pojedinim analitičkim kalkulacijama, daju vrednosti

pokazatelja iskazane po 1 grlu. Međutim, prilikom sastavljanja zbirne kalkulacije, i

posebno uporedne analize između pojedinih proizvodnji, vrednosti i pokazatelji po

1 grlu se ne koriste, jer to nema smisla. Pri oceni isplativosti, odnoson uporednoj

analizi, akcenat se stavlja na one relativne pokazatelje uspeha, koje omogućavaju

prihvatljivo poređenje.

Osnovni podaci: Prosečan broj muznih krava na našem „model gazdinstvu“ bio

je 9,51 u toku 2014. godine. Ovaj podatak utvrđen je u tabeli 5a. U stočarstvu se

tokom godine dešavaju kontinuirane promene na osnovnom stadu (prevođenje

između kategorija, kupovina, prodaja, izlučivanje, uginuće itd.). Usled toga,

kalkulacija se može sastavljati samo za prosečan broj grla određene kategorije, za

posmatranu godinu. To podrazumeva postojanje bar minimalne evidencije o

promenama u okviru pojedinih kategorija. Osnovnu operаtivnu evidenciju

predstаvljаju „listovi stoke“, nа kojimа se detаljno beleže svi nаturаlni i vrednosni

podаci o početnom stаnju, ulаzu i izlаzu po pojedinim kаtegorijаmа u toku godine.

Grafikon 23: Struktura troškova proizvodnje mleka (%)

Troškovi: Najznačajniju stavku u strukturi troškova čine koncentrovana hrana

(39,6%) i kabasta hrana (17,8%) (tabela 9, grafikon 23). Potom slede troškovi rada

(19,7%) i ostali materijal (8,4%). Hrana učestvuje sa 57,6% u ukupnim troškovima

proizvodnje mleka. Na fiksne troškove otpada 10,0%, što je znatno ispod proseka

ratarstva i voćarstva, odnosno gazdinstva u celini. Ovo je posledica, prevashodno,

načina raspodele pojedinih kategorija fiksnih troškova (npr. prema gorivu troškovi

mehanizacije), odnoso ne obračunavanja amortizacije na krave.

103

Tabela 9. Kalkulacija proizvodnje mleka – „krave“

Prosečna kalkulacija: Proizvodnje mleka- Krave 2014 93001

Prosečan broj grla: 9,51 Godina proizvodnje: 2014.

Red.

broj T R O Š K O V I J.M. Količina Cena IZNOS (din) din/grlu

Strukt.

(% )

1 Koncentrovana hraniva kg 17412 28,7 499071 52465,7 37,3

2 Silaža kg 62686 2,8 173854 18276,7 13,0

3 Seno (lucerke i dr.) kg 16504 3,1 50603 5319,7 3,8

4 Druga kabasta hrana kg 2435 32,3 78650 8268,2 5,9

5 Ostala hrana i voda 21685 2280 1,6

I ) 823863 86610 61,5

6 Slama - prostirka kg 8680 1,35 11718 1232 0,88

7 Lekovi i sl. 18340 1928 1,37

8 Gorivo pogonsko 375 137,1 51410 5405 3,84

9 Drugi energenti 18875

10 Ostali materijali 5105 537 0,38

II ) 105448 11085 7,9

11 Direktne usluge 36140 3799 2,70

- usluge veterinara 7310 768 0,55

- osiguranje 6270 659 0,47

- ostale usluge 22560 2372 1,68

12 Troškovi rada čas 1900 130,4 247750 26045 18,5

A) 1213201 127540 90,6

OSTVARENI Broj P r o i z v o d n j a Tržišna Vrednost proizvodnje VARIJABIL.

REZULTATI grla J.M. Ukupno cena Ukupno po 1 grlu CENA KOŠ.

13 Mleko 9,51 lit 59570 28,3 1685501 177191 18,02

14 Telad 7 kg 315 285,0 89775 9438 181,5

15 Prirast 9,51 kg 295 165,0 48675 5117 105,1

16 Stajnjak 9,51 t 63,0 820,0 51660 5431 820,0

17 Subvencije 547300 57536

18 Ostali prihodi 23560 2477

B ) 2446471 257189

C ) BRUTO-MARŽA ( B - A ) 1233270 129650

Dodatni indikatori:

19 Kamata na obrtna sredstva 14693 1545 1,1

20 Režijski troškovi (opšti) 66587 7000 5,0

21 Ostali fiksni troškovi (mehanizacija, objekti i dr. oprema) 44496 4678 3,3

22 1338977 140762 100,0

23 DOBIT ( B - 22) 1107494 116427 UK. C. KOŠ.

24 Ekonomičnost proizvodnje (B : 22); (B:A) 1,83 2,02 20,02

25 Stopa dobiti (profitabilnost prihoda) (23 : B) x 100; (C :B)x100 45,3% 50,4% 201,7

UKUPNI TROŠKOVI (A +19+20+21)

VREDNOST PROIZVODNJE ( 13 до 18 )

Troškovi hrane (1 do 4)

Troškovi ostalog mater. (5 do 8)

VARIJABILNI TROŠKOVI I (1 do 12)

104

Ostvareni rezultati: Stočarstvo je karakteristično po tome što se u okviru iste

proizvodnje, po pravilu pojavljuju dva ili više vezanih proizvoda. U proizvodnji

mleka pojavljuju se četiri vrste proizvoda (mleko, telad, prirast i stajnjak) i još

razne premije i eventualno osiguranje. To značajno usložnjava postupak obračuna

vrednosti proizvonje i cene koštanja pojedinih proizvoda. Ovde još napominjemo

da je za obračun cene koštanja primenjen „novi metod“.

Prosečna proizvodnja mleka na „model gazdinstvu“ iznosila je 6180 l/kravi, što

uz ostvarenu prosečnu cenu od 28,3 din/l, daje vrednost glavnog proizvoda od

177.191 din/kravi (ukpnno: 1.685.501 din). Sporedni proizvodi (telad, prirast i

stajnjak), zajedno sa premijama za mleko i po grlu, čine oko 24,3% ukupne

vrednosti proizvodnje. Ostvarena je prosečna bruto marža od 129.650 din/grlu

(ukpnno: 1233270 din).

Dodatni indikatori: Kada se na varijabilne troškove dodaju i fiksni (kamata na

obrtna sredstva, opti troškovi gazdinstva i ostali fiksni troškovi), dobiju se ukupni

troškovi u proizvodnji mleka od 140762 din/grlu (ukupno: 1.338.977 din. Dobit,

kao razlika između vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni

neto rezultat. U proizvodnji mleka je ostvarena vrlo solidna dobit u iznosu od

116.427 din/grlu (ukupno: 1.107.429 din).

Koeficijent ekonomičnosti paralelno je izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi

varijabilnih troškova, a stopa profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i

bruto marže (poslednja kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na

svaki dinar nastalih ukupnih troškova u proizvodnji mleka ostvari 1,83 dinar

vrednosti proizvodnje. Drugim rečima, vrednost proizvodnje je za 83% veća od

ukupnih troškova. Ovo se može smatrati solidnim odnosnom u proizvodnji mleka.

Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na svakih sto dinara

vrednosti proizvodnje ostvaruje 45,3 dinara dobiti, što je takođe dobar pokazatelj.

Cena koštanja: Varijabilna cena koštanja mleka na posmatranom gazdinstvu

iznosila je 18,02 din/l (red 11, poslednja kolona). Prosečna puna cena koštanja

mleka je 20,02 din/l (red 20, poslednja kolona).

Analiza osetljivosti: Ova analiza pokazuje kretanje bruto marže u zavisnosti od

promene prinosa ili/i prodajne cene glavnog proizvoda za ukupno +/- 20%. Pri tom

se marža kreće u rasponu od 65.861 din/grlu do 207.614 din/grlu. To znači da i u

slučaju smanjenja proizvodnje/prodajne cene mleka za 20% rentabilnost

proizvodnje mleka na našem „model gazdinstvu“ nije ugrožena. Bruto marža bi

postala negativna tek sa smanjenjem prinosa ili/i tržišne cene za oko 47%.

Analiza osjetljivosti:

(kretanje bruto marže) lit/grlu 22,6 28,3 34,0

Promena prinosa +/- 20% 5009,9 65861 94211 122562

Promena tržišne cene +/-20% 6262 94211 129650 165088

7514,9 122562 165088 207614

Tržišna cena mleka (din/l):

105

4.5.2. Uporedne analize uspeha ratarskih proizvodnji

Radi se o uporednim analizama najvažnijih pokazatelja isplativosti između

pojedinih ratarskih proizvodnji. Ove analize su jako važne jer treba, pre svega, da

omoguće formiranje strukture proizvodnje na gazdinstvu koja će biti što bliža

optimalnoj strukturi. To je ključni preduslov za maksimiranje uspeha gazdinstva u

celini. Postoje naravno i drugi metodi za optimiranje strukture proizvodnje na

gazdinstvima (npr. linearno programiranje itd.). Radi dobijanja realnijih podataka,

iz uporedne analize su isključeni sliažni kukuruz i lucerka, dok je su za kukuruz svi

indikatori uspeha obračunati na bazi iste (tržišne) cene svih proizvoda (tj. i onih

koji su upotrebljeni kao poluproizvodi. Slama kod pšenice je poluproizvod, ali se

ne pojavljuje kao problem, s obzirom da je u kalkulacijama vrednovana po tržišnim

cenama.

Posebno je važno pravilno tumačiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u

konkretnim uslovima na gazdinstvu. Može se desiti da su neki od ključnih

pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto marža po 1 ha i koeficijent ekonomičnosti),

usled čega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost i

koliku. Treba uzeti u obzir konkretnen uslove u kojima gazdinstvo posluje,

odnosno primarne i sekundarne ciljeve koje ćeli ostvariti. Treba uvažiti koji je

faktor u „minimumu“, ili kao se obično kaže koji predstavlja „usko grlo“ za

povećanje rezultata, odnosno ostvarenju postavljenih ciljeva. Taj faktor je po

pravilu i najskuplji u konkretnim uslovima, jer ga je nateže i nabaviti. Drugim

rečima, neophodno je postaviti pitanje. „Šta je osnovni ograničavajući faktor

maksimiranju profita gazdinsta – da li je to napr. rapoloživo zemljište ili

finansijska sredstva ili radna snaga ili...?“

Takođe je neophodno voditi računa o proizvodnim uslovima i drugim

ograničenjima na gazdinstvu, kao što su: zahtevi plodoreda, raspoloživi kapaciteti

mehanizacije, objekata u stočarstvu, eventualni preradni kapaciteti, zatim

predviđena tržišna kretanja cena pojedinih proizvoda, potrebna finansijska ulaganja

i cene kapitala, itd.

Zadatak analize je da razmotri i oceni različite mogućnosti, da jasno predoči šta

će se desiti u pojedinim varijantama (kako će se to odraziti na rezultat gazdinstva u

kratkom i srednjem roku), ali ne i da donosi konačnu odluku. Odluka je uvek na

menadžmentu (vlasniku), a analiza treba da maksimalno pomogne u izboru

najbolje odluke. Bez kvalitetne i pravovremene analize nije moguće donositi

ispravne upravljačke odluke.

Analiza koristi različite metode, u zavisnosti od vrste zadatka i cilja analize, a

kao osnovne metode koje najčešće koristi, izdvajaju se: a) raščlanjavanje i b)

poređenje. Rаščlаnjаvаnje je kvаlitаtivni аspekt аnаlize, upoznаje se kvаlitetni

sаstаv аnаlizirаnog predmetа, tj. iz čegа se sаstoji. Preduslov je dа predmet bude

dovoljno složen, i dа između delovа postoji međuzаvisnost. Ovаj metod ide od

sintetičkog kа аnаlitičkom, tj. od zbirnog kа pojedinаčnom. Raščlanjavanje je već

prethodno primenjeno i sproveedeno u dovoljnoj meri, kroz: raščlanjavanje ukupne

proizvodnje po pojedinim linijama proizvodnje, praćenje troškova po mestima

nastanka; zatim u samoj strukturi kalkulacija raščlanjavanje troškova po vrstama,

106

na fiksne i varijabilne, direktne i indirektne; zatim kroz analitičko prikazivnaje

rezultata i izračunavanje različitih relativnih pokazatelja uspeha, itd.

Raščlanjavanje kao metod analize poslovanja je, u stvari, priprema za metod

poređenja, na kome je akcenat u ovom i drugim sličnim poglavljima. Poređenje

odrаžаvа kvаntitаtivni аspekt аnаlize, logično se nаstаvljа nа rаščlаnjаvаnje.

Uporediti neku pojаvi znаči u stvаri izmeriti je , kvаntifikovаti, što je preduslov zа

uspešnu ocenu. Poređenje može biti:

• vremensko

• prostorno

• sа plаnom

• sа normom

• sа prаvilom (teoremom)

• sа аksiomom itd.

U nastavku se vrši i prikazuje prevashodno prostorno poređenje (između

pojedinih proizvodni, odnosno grana). Vremensko poređenje se na ovom mestu ne

prikazuje, zbog nedostatka podataka za prethodnu godinu, ali je jako važno i

preporučljivo, jer pokazuje kretanje rezultata i drugih posmatranih parametara u

više uzastopnih godina, ili u odnosu na neku referentnu godinu i sl. Na svakom

konkretnom gazdinstvu se može izvesti relativno lako, jer postoje podaci za više

godina.

U tumačenju i prezentovanju dobijenih rezultata, analiza se koristi različitim

instrumentima, po potrebi (tabele, grafikoni, histogrami, relativni brojevi itd.), što je i

ovde slučaj.

U nastavku se pokazuju, komentarišu i porede najvažniji pokazatelji uspeha za

pojedine ratarske proizvodnje.

□

Kao što se na grafikonu jasno vidi (grafikon 10), silažni kukuruz i lucerka

nemaju dobit (tj. ona je nula), dok je bruto marža jednaka iznosu fiksnih troškova,

o čemu je u prethodnim poglavljima bilo više reči. To dalje znači da se za ove

proizvodnje ne iskazuje rezultat (bruto marža i dobit), već je njihov rezultat

inkorporiran u rezultat stočarskih proizvodnji. Ako se, međutim, ovi proizvodi

delimično ili u celosti prodaju na tržištu, što se neretko dešava, onda se sa njima

postupa kao sa merkantilnim kukuruzom u našem primeru. To znači, svi proizvodi

se za potrebe uporedne analize iskažu po jednoj ceni (najčešće tržišnoj, ili nekoj

drugoj obračunskoj). U okviru našeg model gazdinstva, lucerka i silaža nisu

eksterno prodavane. Stoga se u uporednim analizama i komentarima rezultata,

lucerka i silažni kukuruz se ne uzimaju u obzir, iako se nalaze na grafikonu radi

kompletnosti prikaza. Za kukuruz se koriste „ispravljeni podaci“.

107

Grafikon 10: Bruto marža i dobit ratarskih proizvodnji (RSD/ha)

Kretanje dobiti, logično, prati kretanje bruto marže, jer se ona dobije

oduzimenjem još fiksnih troškova. Stoga je akcenat analize i komentara na bruto

marži. Najveća bruto marža na posmatranom „model gazdinstvu“ u 2014. godini,

ostvarena je u proizvodnji šećerne repe (129996 din/ha), zatim slede suncokret,

soja i kukuruz, a najniža u proizvodnji pšenice (50907 din/ha). Uočljivi su veliki

rasponi u visini bruto marži pojedinih proizvodnji, koje se kreću i do 2,38 puta

(između šećerne repe i pšenice).

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

Pšenica Kukuruz Suncokret Soja Šećerna repa

Silažni kukuruz

Lucerka

Grafikon 11: Varijabilni troškovi ratarskih proizvodnji (RSD/ha)

-20000

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

140000

Pšenica Kukuruz Suncokret Soja Šećerna repa

Silažni kukuruz

Lucerka

Bruto marža Dobit

108

Najveća ulaganja varijabilnih troškova je neophodno učiniti u proizvodnji

šećerne repe (111297 din/ha), što je i očekivano, a najniža u proizvodnji soje

(47937 din/ha) (graf. 11).

Istovremeno se u proizvodnji šećerne repe ostvaruje i ubedljivo najveća

vrednost proizvodnje (232293 din/ha), a najniža kod pšenice (104775 din/ha)

(graf. 12). Silažni kukuruz i lucerka su izuzeti iz ove analize, s obzirom da se

vrednuju po ceni koštanja, odnosno iskazuju vrednost proizvodnje u visini ukupnih

troškova.

0

50000

100000

150000

200000

250000

Pšenica Kukuruz Suncokret Soja Šećerna repa

Grafikon 12: Vrednost proizvodnje ratarskih proizvodnji (RSD/ha)

Prosečne prinose i cene koštanja nema smisla porediti, jer se radi o različitim

proizvodnjama.

Ekonomičnost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda,

akumulativnost proizvodnje) spadaju u grupu tzv. relativnih pokazatelja uspeha.

Izražavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su značajni jer

omogućavaju pouzdano poređenje različitih proizvodnji. Koeficijent

ekonomičnosti se računa iz odnosa troškova proizvodnje (ukupnih ili/i samo

varijablinih) i vrednosti proizvodnje, a pokazuje kolika se vrednost proizvodnje

ostvaruje na jedan dinar nastalih troškova. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) u

literaturi se još susreće i pod nazivom rentabilnost proizvodnje ili akumulativnost

proizvodnje. Pokazuje koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara

vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.

Oba pokazatelja (graf. 13) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja

suncokreta soje (keoficijent 2,08; stopa 51,8%), dok je ulaganje u pšenicu

najmanje rentabilno (keoficijent 1,68; stopa 40,4%). Budući da poluproizvodi

(silažni kukuruz i lucerka) nemaju sopstveni rezultat, logično je da su kod ovih

proizvodnji i relativni pokazatelji uspeha neutralni, tj. koeficijent ekonomičnosti je

1, a stopa profitabilnosti nula.

Na kraju jedne ovakve uporedne analize, trebalo bi dati ocenu koja je

proizvodnja najisplativija, odnossno najmanje isplativa. Tu se često može pojaviti

109

problem, jer pojedini indikatori uspeha mogu biti u oprečnosti (bruto marža po 1

ha, ekonomičnost, stopa dobiti). U tom slučaju se javlja problem davanja prioriteta

pojedinim indikatorima, odnosno cenjenja i dodatnih kriterijuma. Takav problem

imamo i u našem slučaju.

Grafikon 13: Koeficijent ekonomišnosti i stopa dobiti ratarskih proizvodnji

Grafikon bruto marže (graf. 10) takođe pokazuje da se u proizvodnji šećerne

repe ostvaruje ubedljivo najveća bruto marža po 1 ha (129996 din/ha), dok je soj na

trećem mestu, sa velikim zaostatkom (68900 din/ha). Međutim, šećerna repa nema

najveću ekonomičnost i profitabilnost, već se nalazi na tek četvrtom mestu. Prema

ovom kriterijumu suncokret je najisplativija proizvodnja. Budući da su ova dva

osnovna pokazatelja uspeha u oprečnosti, to može stvoriti konfuziju u pogledu

ocene isplativosti. Odnosno, koja je proizvodnja najisplativija, šećerna repa ili

suncokret. U pogledu najmanje isplativosti u ovom slučaju nema dileme, to je

pšenica prema oba kriterijuma.

Ako je to poljoprivredno resurs u minimumu, odnosno najjači ograničavajući

faktor maksimiranju zarade (što najčešće jeste slučaj kod dobrih poljoprivrednih

gazdinstava) onda se repa može oceniti kao najisplativija i preporučiti je za što

veću zastupljenost na gazdinstvu, jer odbacuje ubedljivo najveću maržu i dobit po

hektaru. Naravno, uz uvažavanje ograničenja plodoreda, raspoloživih kapaciteta,

mogućnosti plasmana itd. Ako su gazdinstvu veći problem sredstva za finansiranje

proizvodnje, onda prednost treba dati suncokretu, jer odbacuje najveću zaradu u

odnosu na uložena sredstva.

Ceo problem je dosta kompleksniji i rešava se definisanjem optimalne

strukture proizvodnje za gazdinstvo u celini, na primer, metodom linearnog

programiranja, što je opisano u posebnom poglavlju.

110

4.5.3. Uporedne analize uspeha voćarskih proizvodnji

Radi se o uporednim analizama najvažnijih pokazatelja isplativosti između

pojedinih voćarskih proizvodnji. Ove analize su jako važne jer treba, pre svega, da

omoguće formiranje strukture proizvodnje na gazdinstvu koja će biti što bliža

optimalnoj strukturi. To je ključni preduslov za maksimiranje uspeha gazdinstva u

celini. Postoje naravno i drugi metodi za optimiranje strukture proizvodnje na

gazdinstvima (npr. linearno programiranje itd.).

Posebno je važno pravilno tumačiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u

konkretnim uslovima na gazdinstvu. Može se desiti da su neki od ključnih

pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto marža po ha i koeficijent ekonomičnosti),

usled čega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost i

koliku, o čemu je već bilo više reči.

U nastavku se pokazuju, komentarišu i porede najvažniji pokazatelji uspeha za

pojedine voćarske proizvodnje.

□

Kretanje dobiti, logično, prati kretanje bruto marže, jer se ona dobije

oduzimenjem još fiksnih troškova. Stoga je akcenat analize i komentara na bruto

marži (grafikon 19). Najveća bruto marža i dobit na posmatranom „model

gazdinstvu“ u 2014. godini, ostvarena je u proizvodnji jabuke (635065 din/ha), a

najniža u proizvodnji grođža (341914 din/ha). Uočljivi su veliki rasponi u visini

bruto marži pojedinih proizvodnji, koje se kreću i do 1,91 puta (između jabuke i

vinskog grožđa).

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

Jabuka Kruška Kajsija Grožđe

Grafikon 19: Bruto marža i dobit voćarskih proizvodnji (RSD/ha)

Najveća ulaganja varijabilnih troškova je neophodno učiniti u proizvodnji kruške

(310238 din/ha), što je i očekivano, a najniža u proizvodnji grožđa (223956 din/ha) (graf.

20).

111

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

Jabuka Kruška Kajsija Grožđe

Grafikon 20: Varijabilni troškovi voćarskih proizvodnji (RSD/ha)

Istovremeno se u proizvodnji jabuke ostvaruje i najveća vrednost proizvodnje

(957506 din/ha), a najniža kod vinskog grožđa (565870 din/ha) (graf. 21).

0

200000

400000

600000

800000

1000000

1200000

Jabuka Kruška Kajsija Grožđe

Grafikon 21: Vrednost proizvodnje voćarskih proizvodnji (RSD/ha)

Prosečne prinose i cene koštanja nema smisla porediti, jer se radi o različitim

proizvodnjama i kvalitativno različitim proizvodima.

Ekonomičnost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda,

akumulativnost proizvodnje) spadaju u grupu tzv. relativnih pokazatelja uspeha.

Izražavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su značajni jer

omogućavaju pouzdano poređenje različitih proizvodnji. Koeficijent

ekonomičnosti se računa iz odnosa troškova proizvodnje (ukupnih ili/i samo

varijablinih) i vrednosti proizvodnje, a pokazuje kolika se vrednost proizvodnje

ostvaruje na jedan dinar nastalih troškova. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) u

112

literaturi se još susreće i pod nazivom rentabilnost proizvodnje ili akumulativnost

proizvodnje. Pokazuje koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara

vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.

Oba pokazatelja (graf. 22) jasno pokazuju da je najisplativija proizvodnja

jabuke (keoficijent 2,62; stopa 61,8%) i nešto manje proizvodnja kruške

(keoficijent 2,48; stopa 59,7%), dok je ulaganje u vinsko grožđe najmanje

rentabilno (keoficijent 2,01; stopa 50,3%).

Na kraju jedne ovakve uporedne analize, trebalo bi dati ocenu koja je

proizvodnja najisplativija, odnosno najmanje isplativa. Tu se često može pojaviti

problem, jer pojedini indikatori uspeha mogu biti u oprečnosti (bruto marža po 1

ha, ekonomičnost, stopa dobiti). U tom slučaju se javlja problem davanja prioriteta

pojedinim indikatorima, odnosno cenjenja i dodatnih kriterijuma. U našem primeru

se ovajproblem ne pojavljuje. Prema svim kriterijumima je najisplativija

proizvodnja jabuke.

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

Jabuka Kruška Kajsija Grožđe

Sto

pe

pro

fitab

ilno

sti p

rih

od

a

Ko

efic

ijen

ti e

kon

om

ičn

ost

i

Ekonomičnost Profitabilnost prihoda (% )

Grafikon 22: Koeficijent ekonomišnosti i stopa dobiti ratarskih proizvodnji

4.5.4. Uporedne analize uspeha stočarskih proizvodnji

Radi se o uporednim analizama najvažnijih pokazatelja isplativosti između

pojedinih stočarskih proizvodnji. Ove analize su jako važne jer treba, pre svega, da

omoguće formiranje strukture proizvodnje na gazdinstvu koja će biti što bliža

optimalnoj strukturi. To je ključni preduslov za maksimiranje uspeha gazdinstva u

celini. Postoje naravno i drugi metodi za optimiranje strukture proizvodnje na

gazdinstvima (npr. linearno programiranje itd.).

Posebno je važno pravilno tumačiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u

konkretnim uslovima na gazdinstvu. Može se desiti da su neki od ključnih

pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto marža po ha i koeficijent ekonomičnosti),

113

usled čega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost i

koliku, o čemu je već bilo više reči.

Kao što je napred već rečeno, u stočarstvu se javljaju vrlo različite i praktično

neuporedive jedinice kapaciteta (krava, svinja, koka nosilja, itd.) Usled toga je

nemoguće porediti pokazatelje uspeha/troškova po jedinici kapaciteta

(troškovi/grlo, vrednost proizvodnje/grlo, bruto marža/grlo, dobit/grlo). Ovim je

analiza znatno osiromašena, i manje pouzdana. Ipak, ostaju relativni pokazatelji

uspeha (ekonomičnost i profitabilnost), koji mogu dati zadovoljavajuću sliku nivoa

uspešnosti pojedinih stočarskih proizvodnji. U nastavku se pokazuju, komentarišu i

porede samo relativni pokazateljii uspeha (ekonomičnost i profitabilnost) za

pojedine stočarske proizvodnje.

□

Ekonomičnost proizvodnje i stopa dobiti (profitabilnost prihoda,

akumulativnost proizvodnje) spadaju u grupu tzv. relativnih pokazatelja uspeha.

Izražavaju se u vidu koeficijenta odnosno procenta, a posebno su značajni jer

omogućavaju pouzdano poređenje različitih proizvodnji. Koeficijent

ekonomičnosti se računa iz odnosa troškova proizvodnje (ukupnih ili/i samo

varijablinih) i vrednosti proizvodnje, a pokazuje kolika se vrednost proizvodnje

ostvaruje na jedan dinar nastalih troškova. Stopa dobiti (profitabilnosti prihoda) u

literaturi se još susreće i pod nazivom rentabilnost proizvodnje ili akumulativnost

proizvodnje. Pokazuje koliko se dinara dobiti ostvaruje na svakih 100 dinara

vrednosti proizvodnje, odnosno ostvarenih prihoda u toj proizvodnji.

Oba pokazatelja (graf. 27) jasno pokazuju da je proizvodnja mleka mnogo

isplativija (keoficijent 1,83; stopa 45,3%), nego proizvodnju tovnih svinja

(keoficijent 1,47; stopa 31,8%).

Grafikon 27: Koeficijent ekonomišnosti i stopa dobiti stočarskih proizvodnji

114

4.5.5. Analiza ostalih aktivnosti na gazdinstvu

Akcenat ovog projekta je na obračunu i analizi troškova i rezultata primarne

poljoprivredne proizvodnje na gazdinstvu (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo,

vinogradarstvo i stočarstvo). Međutim, na gazdinstvima se mogu pojaviti i druge

poslovne aktivnosti, bilo kao osnovne ili sporedne. To je najčešće prerada

primarnih poljoprivrednih proizvoda (proizvodnja sira, kajmaka, kobasica...meda,

sušenog voća, sokova, džemova...ajvara, kisele paprike...itd.). Radi se o relativno

velikom broju potencijalnih poslovnih aktivnosti, po karakteru vrlo raznovrsnih, o

čemu je bilo više reči u poglavlju Kalkulacije prerade poljoprivrednih proizvoda.

Mogu se pojaviti i neke delatnosti koje nisu poljoprivrednog karaktera, na

primer, seoski turizam, proizvodnja i prodaja proizvoda tradicionalnih zanata, itd.

Sve ove aktivnosti, ako su ekonomski značajne, i ako se obavljaju u okviru i pod

firmom registovanog poljoprivrednog gazdinstva, a ne nekog drugog privrednog

subjekta (radnja zanatska, trgovinska i sl.), treba uzeti u obzir prilikom obračuna i

analize troškova i rezultata na gazdinstvu. Na našem „model gazdinstvu“ ne postoji

prerada poljoprivrednih proizvoda, niti neka od pomenutih (ne)poljoprivrednih

aktivnosti.

Na „model gazdinstvu“ se javlja aktivnost davanja eksternih proizvodnjih

usluga drugim gazdinstvima. Ovo je relativno česta delatnost na gazdinstvima,

koja u suštini spada u osnovnu delatnost gazdinstva (npr. usluge kombajniranja,

oranja i pripreme zemljišta, zaštite, transporta, skladištenja, transporta i dr.).

Konkretno, radi se o uslugama dubokog oranja teškim traktorom.

Za eksterne usluge je sastavljena kalkulacija kao i za druge vrste proizvodnje.

Razlika je, naravno, u strukturi odnosno popunjenosti kalkulacije. Ovde se kao

direktni pojavljuju samo troškovi goriva i radne snage. Očigledno se radi o prilično

isplativom poslu, s obzirom da se po uzoranom hektaru ostvari marža pokrića od

8.071 din/ha (ukupno za 17 ha: 199.000 din).

Uočljivo je da je eksternim uslugama pripao relativno veliki iznos fiksnih

troškova, prevashodno fiksnih troškova mehanizacije i priključnih mašina, koji

čine čak 35,7 ukupnih troškova ove aktivnosti. Razlog za to je priroda samih

usluga. U konkretnom slučaju se radi o dubokom oranju, koje zahteva puno goriva,

a ostali troškovi mehanizacije se raspodeljuju upravo prema količini utrošenog

goriva. To je uslovilo da dobit bude značajno manja u odnosu na maržu pokrića, ali

još uvek vrlo dobra, u iznosu od 5.676 din/ha.

4.5.6. Analize na nivou gazdinstva u celini

Gazdinstvo ne predstavlja prost zbir pojedinačnih proizvodnji, već njihovo

jedinstvo. U okviru gazdinstava postoji veći ili manji stepen vertikalne integracije,

odnosno međuzavisnosti između pojedinih prorizvodnji. Osnovni način njihovog

povezivanja je preko poluproivoda.

115

4.5.6.1. Zbirna kalkulacija za gazdinstvo u celini

Jasno je da veći stepen vertikalne integracije smanjuje ukupnu vrednost

finalnih proizvoda na gazdinstvu, ali treba da znači veći neto rezultat (dobit) za

gazdinstvo u celini. Posmatrano sa aspekta pojedinih proizvodnji odnosno grana,

one koje su više integrisane u plasmanu ostvariće nešto lošiji pojedinačni rezultat,

za razliku od onih koje su više integrisane u snabdevanju. Sve ovo treba uzeti u

obzir prilikom sastavljanja i tumačenja rezultata u zbirnoj kaklulaciji za

gazdinstvo, u odnosu na analitičke kalkulacije proizvodnji, kao i zbirne kalkulacije

grana (tabela 10).

Tabela 10: Zbirna kalkulacija za gazdinstvo

116

Radi se, u osnovi, o istim pokazateljima uspeha kao kod analitičkih kalkulacija,

s tim da se neki pokazatelji za gazdinstvo mogu utvrditi, a nisu se mogli utvrditi za

pojedinačne proizvodnje (ili je bilo komplikovano ili necelishodno).

Zbirna kalkulacija gazdinstva se dobije sabiranjem kalkulacija pojedinačnih

proizvodnji, odnosno grana (Sheet: „ZBIRNA GAZDINSTVO“). Ipak, ona nije prost

zbir kalkulacija pojedinačnih proizvodnji/grana, iz sledećih razloga:

Uzeti su u obzir samo troškovi i prihodi onih proizvodnji koje se završavaju u

tekućoj godini (2014.), dakle ne i one koje su ostale u nedovršenoj proizvodnji.

U zbirnoj kalkulaciji je izuzeta (tj. posebno iskazana) vrednost poluproizvoda,

dok je to kod analitičkih sastavni deo vrednosti glavnih ili sporednih

proizvoda.

Takođe je izvršena korekcija za promenu vrednosti zaliha proizvodnje u toku,

prilikom računanja ukupnog obrta u zbirnoj kalkulaciji.

Sve ovo uslovljava da troškovi i vrednost proizvodnje u zbirnoj kalkulaciji

budu, po pravilu, znatno manji od prostog zbira analitičkih kalkulacija.

U osnovi je zadržana struktura analitičkih kalkulacija, s tim da su dodati neki

indikatori koji nisu mogli biti utvrđeni u analitičkim kalkulacijama (ili je to bilo

necelishodno, odnosno komplikovano). Sve vrednosti su svedene na 1 ha, iako su

zbirnom kalkulacijom obuhvaćene, naravno, i stočarske proizvodnje, kod kojih je

kapacitet izražen brojem grla a ne hektara. Ipak, poljoprivredno zemljište je

osnovni kapacitet i preduslov poljoprivredne proizvodnje, i korisno je troškove i

rezultate iskazati po jedinici primarnog kapacitea, tj. po 1 ha obradivog zemljišta.

Ovo je, uz njihovo pravilno tumačenje u postupku analize, uporediv pokazatelj za

između pojedinih gazdinstava.

Troškovi gazdinstva: Zbog različite struktura osnovnih kalkulacija, direktni

varijabilni troškovi su sažeti u samo četiri stavke kalkulacije, odnosno četiri vrste

troškova, dok su direktni prikazani raščlanjenje nego kod analitičkih kalkulacija

(tab. 10, graf.27 ).

Grafikon 27: Struktura troškova celog gazdinstva (%)

117

Ukupni direktni troškovi gazdinstva (odnosi se samo na završene proizvodnje)

iznosili su 7.410.512 din (164.678 din/ha). Kada se dodaju i fiksni troškovi, dobije

se ukupan iznos ulaganja u završene proizvodnje, koji iznosi 8.551.161 din

(190.026 din/ha).

Dominiraju, naravno, troškovi osnovnog i pomoćnog materijala, a potom slede

troškovi direktnog rada sa značajnih 15,4%, kao i troškovi direktnih usluga 6,3%.

Na fiksne troškove otpada ukupno 13,3%, od čega najviše na „ostale fiksne

troškove“ (7,7%) u koje spadaju uglavnom troškovi mehanizacije (osim goriva

koje je direktni trošak) i direktne amortizacije. Režijski troškovi zauzimaju 4,6%, a

predstavljaju opšte troškove gazdinstva.Troškovi kamate na obrtna sredstva su

relativno skromni, oko 1%.

Voćarstvo kao grana imala je najveće ukupne troškove u posmatranoj godini, u

iznosu od 3.321.000 dinara, ili 38,8% (graf. 28). Ztim sledi stočarstvo sa 2.812.946

din (32,9%) ratarstvo 2.348.545 din (27,5%) i. Pod stavkom „ostalo“ u našem

slučaju obuhvaćene su samo eksterne usluge oranja, koje naravno, imaju

neuporedino naniže i troškove i prihode.

Grafikon 28: Iznos troškova i prihoda po granama (u RSD)

Voćarstvo daje i ubedljivo najveću vrednost ukupne proizvodnje u iznosu od

7.749.800 din, ili 47,6% (graf. 28). Potom sledi stočarstvo sa 4.265.068 din

(26,2%), dok ratrstvo najmanju vrednost ukupne proizvodnje 4.107.695 din

(25,2%).

Ukupan obrt: Ovaj pokazatelj nije utvrđivan kod pojedinih prozvodnji, o čemu se

više govori u tački 2.7.3.2. Evidencija i obračun rezultata. Vrednost ukupne

proizvodnje (ukupаn obrt) predstаvljа sumu vrednosti svih dobijenih proizvodа na

gazdinstvu bez obzirа nа njihovu namenu, tj. nezavisno da li su proizvodi namenjeni

0

2000000

4000000

6000000

8000000

10000000

Ratarstvo Voćarstvo Stočarstvo Ostalo

Troškovi Prihodi

118

„eksternoj reаlizaciji“ ili zа dаlju reprodukciju (tj. kаo poluproizvodi) nа gаzdinstvu. Pri

tom se pod eksternom realizacijom smatraju:

- Proizvodi prodаti nа tržištu,

- Proizvodi upotrebljeni zа plаćаnje u nаturi,

- Proizvodi ustupljeni bez nаknаde,

- Proizvodi potrošeni na sаmom, gаzdinstvu poklonjeni i sl.,

- Proizvodi upotrebljeni zа investicionu potrošnju (izgrаdnju novih kаpаcitetа u na

gazdinstvu, tj. novih osnovnih sredstаvа). To su, pre svega, prirаst osnovnog

stаdа i eventualno sаdnice zа podizаnje zаsаdа.

Ukupan obrt je, dakle, zbir eksterno realizovanih proizvoda i poluproizvoda.

Ako se želi utvrditi ukupan obrt za određeni vremenski period (u ovm slučaju

2011. godinu), ukupnu vrednost proizvodnje neophodno je korigovati za promenu

vrednosti zaliha proizvodnje u toku, na kraju u odnosu na početak godine. Obračun

promene vrednosti proizvodnje u toku prikazan je u tabeli 10a, a ova pozicija je

iskazana pod rednim brojem 8 u zbirnoj kalkulaciji za gazdinstvo. U našemprimeru

imamo smanjenje vrednosti zaliha nedovršene preoizvodnje za 67.391 din.

Tabela 10a: Promena vrednosti nedovršene proizvodnje (u RSD)

Od stočarskih proizvodnji samo tov svinja ima početne i krajnje zalihe

proizvodnje u toku. S obzirom nakarakter duge dve proizvodnje (mleko i jaja)

može se usvojiti pretpostavka da nema nedovršene proizvodnje na početku

odnosno kraju godine. O ovoj pretpostavki se može diskutovati, ali ta razlika nije

velika u konkretnim uslovima,s obziromda se radi o kontinuiranim proizvodnjama.

VREDNOST PROIZVODNJE: iskazana u zbirnoj kalkulaciji predstavlja, u stvari,

vrednost finаlne proizvodnje, a u literaturi se susreće i pod nazivom „ukupan prinos“.

To je, dakle, vrednost eksterno reаlizovаnih proizvodа, kao što je to nabrojano precizno u

prethodnom pasusu.

Računski ona se u kalkulaciji dobija kao razlika između ukupnog obrta i vrednosti

poluproizvoda (1.6214.823– 642.076 =15.572.747 din). Pregled poluproizvoda dat je u

tab. 11.

Red.

broj N A Z I V

Pšenica u

2010

Jesenji rad-

ovi u 2010.

Tov svinja

u 2010.SVEGA

1 Osnovni materijal 113875 258166 66903 438943

2 Pomoćni materijal 30237 54303 45092 129632

3 Rad 4455 16535 8019 29009

4 Direktne usluge 10550 0 2730 13280

I ) Svega u 2010. godini: 159116 329004 122744 610864

II ) Svega krajnje zalihe 139955 321689 81829 543473

Promena vrednosti zaliha (II - I) -67391

119

Tabela 11: Pregled poluproizvoda na gazdinstvu (u RSD)

OSTVARENI NETO REZULTATI: Gazdinstvo je ostvarilo ukupnu bruto maržu u

iznosu od 8.162.236 din, odnosno 181.383 din/ha. Dobit, kao razlika između

vrednosti proizvodnje i ukupnih troškova, predstavlja konačni neto rezultat

gazdinstva. Gazdinstvo je ostvarilo dobit u iznosu od 7.021.586 din, odnosno

156.035 din/ha. Posmatrano sa aspekta gazdinstva u celini, dobit je ipak značajniji

pokazatelj uspeha nego bruto marža.

Ovaj rezultat se ne može ograničiti na kalendarsku godinu, čak i uz pretpostavku da

su svi proizvodi prodati do kraja tekuće godine. što je inače vrlo teško prihvatljiva

pretpostavka u realnim uslovima poslovanja. I dalje ostaje problem obuhvatnosti i

vremenskog razgraničavanja troškova. Zbog toga je i neophodno sastaviti bilans

uspeha, gde se ovaj nedostatak eliminiše, i koji rezultate jasno razgraničava na

pojedine kalendarske godine.

RELATIVNI INDIKATORI USPEHA: Koeficijent ekonomičnosti paralelno je

izračunat na bazi ukupnih troškova i na bazi varijabilnih troškova, a stopa

profitabilnosti prihoda paralelno na osnovu dobiti i bruto marže (poslednja

kolona). Koeficijent ekonomičnosti pokazuje da se na svaki dinar nastalih ukupnih

troškova na gazdinstvu ostvaruje 1,90 dinara vrednosti proizvodnje. Drugim

rečima, vrednost proizvodnje je za 90% veća od ukupnih troškova. Ovo se može

smatrati vrlo dobrim odnosnom u poljoprivrednoj proizvodnji u našim uslovima

privređivanja. Stopa dobiti, odnosno profitabilnosti prihoda, pokazuje da se na

svakih sto dinara vrednosti proizvodnje ostvaruje 45,1 dinara dobiti, što je takođe

dobar pokazatelj.

Iskazana bruto marža i dobit po 1 ha poljoprivrednog zemljišta, kao primarnog

kapaciteta, takođe je uporediv podatak sa drugim gazdinstvima.

Stepen vertikalne integracije takođe može biti koristan pokazatelj, pre svega,

efikasnosti organizacije proizvodnih aktivnosti na gazdinstvu, odnosno strukture

proizvodnje. Stepen vertikalne integracije u snabdevanju je dosta skroman (11,6%)

Red.

broj P O L U P R O I Z V O D I J.M. Količina Cena IZNOS (din)

1 Slama - pšenična t 16.4 1450.0 23780

2 Kukuruz zrno t 25.0 7385.0 184324

3 Silažni kukuruz t 87.8 2673.3 234578

4 Lucerka seno t 16.5 9644.3 159247

I ) Svega ratarstvo 601930

5 Stajnjak krave t 63.7 420.0 26768

6 Stajnjak svinje t 16.8 500.0 8400

7 Stajnjak koke t 2.0 2450.0 4978

II ) Svega stočarstvo 40146

UKUPNO: 642076

120

na posmatranom „model gazdinstvu“. Dobija se stavljanjem u odnos poluproizvoda

i ukupnih troškova materijala (642.076 : 5.555.121 x 100 = 11,6%). Ovo znači da

od ukupno utrošenog materijala na gazdinstvu 11,6% potiče sa samog gazdinstva,

iz sopstvene proizvodnje, tj. u vidu poluproizvoda. Stepen integracije u plasmanu

je, logično, još niži (3,96%). Dobija se stavljanjem u odnos poluproizvoda i

ukupnog obrta (642.076 : 1.6214.823 x 100 = 3,84%). Ovaj pokazatelj je uporediv

sa drugim poljoprivrednim gazdinstvima. Treba težiti većem stepenu vertikalne

integracije, jer po pravilu znači i bolji neto rezultat (dobit) za gazdinstvo u celini.

4.5.6.2. Poređenje uspeha između pojedinih proizvodnji i grana

(u EXCEL aplikaciji: sheet „ZBIRNI PREGLEDI“ )

U prethodnim tačkama izveštaja već su izvršena poređenja najvažnijih

pokazatelja uspeha između pojedinjh linija proizvodnje, u okviru svake od

posmatranih grana. Na kraju je neophodno izvršiti poređenje uspešnosti između

pojedinih proizvodnji, odnosno grana (ratarstvo, voćarstvo i stočarstvo), na nivou

gazdinstva. U prethodnim poglavljima je već bilo dovoljno govora o načinima i

problemima poređenja između pojedinih linija i grana proizvodnje. U nastavku se

ukratko daju osnovne napomene, važne za praćenje analize u ovom poglavlju.

Da bi poređenje kvalitativno različitih pojava bilo moguće, neophodno je

prethodno izračunati indikatore koji to omogućavaju. To je po pravilu moguće

vršiti samo na osnovu relativnih pokazatelja, izraženih koeficijentom ili procentom

(ekonomičnost, rentabilnost, stopa profitabilnosti prihoda, produktivnost i sl). U

poljoprivredi je jako važno poređenje indikatora svedenih na osnovnu jedinicu

kapaciteta (u biljnoj proizvodnji je to 1 ha, a u stočarskoj 1 grlo). Problem je što su

grla u pojedinim stočarskim proizvodnjama (krava, tovljenik, ovca, koka nosilja

itd) vrlo različita po masi, vrednosti, proizvodnim potencijalima itd. Usled toga su

indikatori iskazani po 1 grlu praktično neuporedivi. Naravno da je mogućnost

poređenja sa drugim granama (ratarstvom i voćarstvom) još manja.

Dakle, poređenje sve tri grane poljoprivrede moguće je, dakle, samo na

osnovu relativnih pokazatelja, u ovom slučaju su to indikatori ekonomičnost i stopa

dobiti. Ratarstvo i voćarstvo se mogu porediti i na osnovu izvedenih pokazatelja po

jedinici kapaciteta (1 ha). To se u nastavku koristi kao dodatni kriterijum

uspešnosti, po potrebi, tj. samo za biljne proizvodnje. Rentabilnost je vrlo koristan

pokazatelj za poređenje, ali je o nemogućnosti i komplikovanosti izračunavanja

ovog pokazatelja za pojedine linije i grane proizvodnje, već bilo dovoljno reči kod

uporedne analize uspeha ratarskih proizvodnji.

Posebno je važno pravilno tumačiti i rangirati pojedine pokazatelje uspeha u

konkretnim uslovima na gazdinstvu. Može se desiti da su neki od ključnih

pokazatelja u suprotnosti (npr. bruto marža po 1 ha i koeficijent ekonomičnosti),

usled čega treba proceniti kome pokazatelju u konkretnim uslovima dati prednost,

o čemu je ranije takođe bilo dovoljno reči. U nastavku se daje poređenje na nivou

ukupnog gazdinstva, najpre između pojedinih proizodnji, a potom između

pojedinih grana.

121

Poređenje između pojedinih proizvodnji:

Prethodno navedeni problima sa izračunavanjem pojedinih relativnih

pokazatelja uspeha, pogodnih za poređenje, odnosno ocenu uspeha pojedinih

proizvodnji/grana, značajno umanjuje kvalitet ove analize. Ipak, ekonomičnost i

stopa dobiti, uz dobit po 1ha kao dopunski kriterijum, mogu dati dovoljno

elemenata za izvođenje relativno pouzdanih zključaka, naravno, uz pravilno

razumeavnje i tumačenje u konkretnim uslovima poslovanja svakog gazdinstva. Iz

poređenja su isključene proizvodnja silažnog kukuruza i lucerke, pošto se radi o

proizvodnjama koje daju isključivo poluproizvode, što je ranije detaljno

objašnjeno. Takođe, samo za potrebe poređenja, svi proizvodi kukuruza iskazani su

po tržišnim cenama, tj. kao finalni proizvodi.

Koeficijentt ekonomičnosti i stopa dobiti (grafikon 29) jasno pokazuju da je

najisplativija proizvodnja kajsije (ekonomičnost: 2,66; stopa dobiti: 62.4%).

Potom sledi kruška (ekonomičnost: 2,47 ; stopa dobiti: 59,5%), dok je na trećem

mestu jedna ratarska proizvodnja, suncokret (ekonomičnost: 2,32, stopa dobiti:

57,0%), dakle ispred jabuke i vinskog grožđa. Razlika između koeficijenta

ekonomičnosti u proizvodnje kajsije i u proizvodnje tovnih svinja je čak 2,02 puta.

Očigledno je da su prema ovim kriterijumima stočarske proizvodnje znatno manje

isplative u odnosu na biljne. Ubedljivo najmanje isplativa je proizvodnja tovnih

svinja (ekonomičnost: 1,32; stopa dobiti: 24,0%), a potom slede proizvodnja jaja

(ekonomičnost: 1,55, stopa dobiti: 35,7%) i proizvodnja mleka (ekonomičnost:

1,63; stopa dobiti: 38,7%).

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

0,0

0,5

1,0

1,5

2,0

2,5

3,0

Stop

e pr

ofit

abiln

osti

pri

hoda

Koef

icije

nti e

kono

mič

nost

i

Ekonomičnost Stopa dobiti (% )

Grafikon 29: Koeficijenti ekonomičnosti i stope dobiti Za međusobno poređenje biljnih proizvodnji moguće je u poređenje uključiti i

indikatore po 1 ha, kao zajedničkoj jedinici osnovnog kapaciteta. Grafikon 30

pokazuje vrednost dobiti po 1 hektaru, za sve biljne proizvodnje.

122

Grafikon 30: Koeficijenti ekonomičnosti i stope dobiti

Ovaj kriterijum pokazuje još ubedljiviju prednost voćarskih proizvodnji u

odnosu na ratarske. Ipak, ovde je na prvom mestu kruška sa dobiti od 516774

din/ha, dok je kajsija tek na drugom mestu sa 504421 din/ha. Dilema je, dakle,

između dve voćarske proizvodnje, koja je najisplativija, s obzirom d imamo dva

kriterijuma koji su u oprečnosti, iako su relativno probližni. Razlika između dobiti/ha u

proizvodnje kruške i u proizvodnji pšenice je čak 10,1 puta.

Ako pođemo od napred već usvojene pretpostavke da je poljoprivredno

zemljište resurs koji je u minimumu (objašnjenokod ratarstva), odnosno najjači

ograničavajući faktor maksimiranju zarade (što najčešće jeste slučaj kod dobrih

poljoprivrednih gazdinstava), onda se kruška može oceniti kao najisplativija i

preporučiti je za što veću zastupljenost na gazdinstvu, jer odbacuje najveću maržu

po hektaru. Ako su gazdinstvu veći problem sredstva za finansiranje proizvodnje,

onda prednost treba dati kajsiji, jer odbacuje najveću zaradu u odnosu na uložena

sredstva.

Ceo problem je dosta kompleksniji jer se radi o višegodišnjim zasadima, kod

kojih se, za razliku od ratarstva, ne može menjati struktura u kratkom roku. To je

stvar dugoročnog planiranja razvoja gazdinstva. Isto tako, investiciona ulaganja u

podizanje pojedinih zasada su različita kod različitih voćnih vrsta. U ovom slučaju

se eventualno može preporučiti, da se pri sadašnjoj strukturi zasada, poveća

intenzivnost, tj. ulaganje u proizvodnji kajsije, a da se prilikom planiranja strukture

novih zasada, favorizuje kruška, jer daje najveću zaradu po jedinici površine.

Naravno, sve ovo uz uvažavanje ograničenja radne snage, kapaciteta mehanizacije,

skladištenja i sl., zatim mogućnosti plasmana itd.

Na kraju treba napomenuti, da bi stopa rentabilnosti pojedinih proizvodnji

sigurno pokazala znanto drugačiji redosled isplativosti. I to, naravno, u korist

ratarskih peoizvodnji, jer voćarstvo zahteva daleko veća ulaganja sredstava

pojedinici, prevashodno stalnih (osnovnih). Kolika bi ta razlika bila, u ovom

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

123

slučaju ne možemo znati, jer iz napred već objašnjenih razloga, nismo računali

rentabilnost pojedinih proizvodnji/grana, već samo za gazdinstvo u celini.

Poređenje između pojedinih grana: Za poređenje tri postojeće grane na našem“model gazdinstvu“ (ratarstvo, voćarstvo

i stošarstvo) moguće je, dakle, koristiti samo indikatore ekonomičnosti i stope

dobiti.

Grafikon 31: Koeficijenti ekonomičnosti i stope dobiti

Jasno je da je voćarstvo grana koja daje najbolje rezultate u odnosu na učinjene

troškove. Prosečni odnos vrednosti proizvodnje i dobiti (koeficijent ekonomičnosti)

u voćarstvu je 2,33, a stopa dobiti 57,1%. Na drugom mestu je ratarstvo sa

koeficijentom ekonomičnosti 1,94 i stopom dobiti 48,5%. Stočarstvo je najmanje

isplativo sa koeficijentom ekonomičnosti 1,52 i stopom dobiti 34,0%.