Štetne grinje gajenih biljaka – aktuelni problemi, inovativni pristupi

  • View
    237

  • Download
    10

Embed Size (px)

Transcript

  • 9

    tetne grinje gajenih biljaka aktuelni problemi, inovativni pristupi prouavanju i mogunosti suzbijanja (1)

    Radmila Petanovi1, Dejan Mari2 i Biljana Vidovi11Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080 Beograd, Srbija(rpetanov@agrif.bg.ac.rs)2Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Banatska 31b, 11080 Beograd, Srbija

    Primljen: 19. februara 2010.Prihvaen: 26. februara 2010.

    REZIME

    Znaaj grinja kao tetoina u poljoprivredi, umarstvu i pejzanoj hortikulturi uoen je sredinom prolog veka i smatra se direktnom posledicom zelene revolucije, odnosno ga-jenja biljaka u monokulturi na velikim povrinama, poboljanih metoda uzgoja, selekcije vi-sokorodnih sorti, intenzivne primene pesticida i mineralnih ubriva. Agroekosistemi u koji-ma su fitofagne grinje postale tetne su pre svega vonjaci, vinogradi, zatien prostor (sta-klenici i plastenici), urbano zelenilo, rasadnici i uskladiteni proizvodi, a u neto manjoj me-ri i jednogodinji njivski usevi. Fitofagne grinje sreu se meu pauinarima (Tetranychidae), pljosnatim grinjama (Tenuipalpidae), galiformnim i rastim grinjama (Eriophyoidae), tarzo-nemidama (Tarsonemidae) i akaridama (Acaridae). Veina tetnih vrsta je iroko rasprostra-njena, ali neke su ekonomski znaajnije od ostalih i ispoljavaju razliitu tetnost u zavisnosti od specifinosti agroekosistema u razliitim klimatskim podrujima, kada su u pitanju bilj-ne vrste gajene u otvorenom polju.

    U prvom delu rada obraene su najznaajnije tetne vrste grinja u agroekosistemima i urbanoj hortikulturi u evropskim zemljama, zemljama u okruenju i u Srbiji danas, pre svega vrste koje su u poslednje vreme postale problem u biljnoj proizvodnji, uz osvrt na primenu molekularnih metoda u prouavanju razliitih aspekata biologije fitofagnih grinja. Takoe, ukazano je na mogunosti suzbijanja tetnih grinja akaricidima, imajui u vidu stanje i per-spektive trita pesticida u Srbiji i zemljama lanicama Evropske unije.

    Kljune rei: Fitofagne grinje; molekularne metode; akaricidi

    Pestic. fitomed. (Beograd), 25(1), 2010, 9-27 UDC: 632.6:595.4:632.9Pestic. Phytomed. (Belgrade), 25(1), 2010, 9-27 Pregledni rad * Review paper DOI: 10.2298/PIF1001009P

  • 10

    Radmila Petanovi i saradnici

    UVOD

    Znaaj grinja kao tetoina u poljoprivredi, umar-stvu i pejzanoj hortikulturi uoen je sredinom pro-log veka i smatra se direktnom posledicom zelene re-volucije, odnosno svih njenih atributa poevi od gaje-nja biljaka u monokulturi na velikim povrinama, po-boljanih metoda uzgoja, selekcije visokorodnih sorti, do intenzivne primene pesticida i mineralnih ubriva. U nastojanju da se pronau uzroci prenamnoenja gri-nja postavljene su dve hipoteze. Jedna hipoteza zastu-pa stanovite da je stvaranje znatno povoljnijih uslova za biljke domaine omoguilo i bolju ishranu fitofagnih grinja. Kao posledica toga poveao se njihov fekundi-tet i smanjio efekat regulacije brojnosti koji su ostva-rivali predatori, prirodni neprijatelji fitofagnih grinja. Druga, mnogo vie isticana hipoteza je da je upotreba pesticida irokog spektra delovanja poremetila odnos predator plen, s jedne strane, odnosno izazvala pojavu rezistentnih populacija fitofagnih grinja, s druge stra-ne (Huffaker i sar., 1970; Cranham, 1982; Tanigoshi i sar.,1983; Cranham i Helle, 1985).

    Agroekosistemi u kojima su fitofagne grinje posta-le tetne su pre svega vonjaci, vinogradi, zatien pro-stor (staklenici i plastenici), urbano zelenilo, rasadnici, umske kulture i uskladiteni proizvodi, a u neto ma-njoj meri jednogodinji njivski usevi.

    Nauna istraivanja najznaajnijih vrsta grinja pau-inara (Tetranychidae) i pljosnatih grinja ili lanih pa-uinara (Tenuipalpidae) bila su u ranom periodu usme-rena na utvrivanje tetnih vrsta, ispitivanja njihove bi-ologije i ekologije, detaljno opisivanje simptoma i te-ta koje im se mogu pripisati, kao i testiranja moguno-sti suzbijanja hemijskim putem ili korienjem prirod-nih neprijatelja. Pored grinja pauinara, galiformne vr-ste eriofida (Eriophyoidea), a naroito takozvane ra-ste grinje (uobiajeno ime za slobodnoivee vrste koje izazivaju razliite diskoloracije), kao sve izraenije te-toine poslednjih decenija 20. veka, takoe su postale predmet prouavanja.

    Rezultati istraivanja fitofagnih grinja, tetnih u po-ljoprivredi i umarstvu, sumirani su u nekoliko znaaj-nih publikacija: Mites Injurious to Economic Plants (Jeppson i sar., 1975), The Mites of Stored Food and Houses (Hughes, 1976), Spider Mites, their Biology, Natural Enemies and Control (Helle i Sabelis 1985), Eriophyioid Mites Their Biology, Natural Enemies and Control (Lindquist i sar., 1996). U proloj dece-niji, objavljene su i knjige koje tretiraju aktuelnu proble-matiku kontrole grinja u zatienom prostoru Mites

    of Greenhouses, Identification, Biology and Control (Zhang, 2003), odnosno potencijal grinja u biolokoj kontroli tetnih organizama Mites (Acari) for Pest Control (Gerson i sar., 2003).

    Budui da grinje imaju veliki znaaj u razliitim an-tropogeno uslovljenim ekosistemima sa aspekta direk-tne ili indirektne tetnosti ili korisne uloge kao prirod-ni neprijatelji tetoina, one su i kod nas bile predmet prouavanja sumiranih u nekoliko preglednih radova i slinih publikacija. Uloga grinja u biolokoj borbi i njihova primena u vonjacima i vinogradima obrae-na je u preglednom radu Petanovieve (1993). Analiza znaaja pojedinih vrsta grinja u oblasti zatite voa-ka, kao i akarolokih istraivanja koja su u toj obla-sti sprovedena kod nas u poslednje tri decenije objav-ljena je u preglednom radu Milenkovia i sar. (2006). Znaaj tetnih grinja ukrasnih biljaka u zatienom prostoru i gradskom zelenilu obraen je u publika-ciji Petanovieve (2004), dok je znaaj tetnih gri-nja pauinara u zatienom prostoru istaknut u radu Petanovieve i Vidovieve (2009). Rezistentnost grinja pauinara na akaricide bila je predmet jednog pregled-nog rada (Mari, 2003a).

    Principi sadrani u sintagmi odrivog razvoja pro-movisani na poetku poslednje decenije prolog veka Deklaracijom UN o ivotnoj sredini i razvoju koju je potpisala i naa zemlja (Milievi, 1995) uticali su na promene u poljoprivrednoj proizvodnji, to se odrazi-lo na promene statusa pojedinih grupa tetnih vrsta i na promene u zatiti agroekosistema zasnovane na in-tegralnom pristupu. U skladu sa principom orivog razvoja promovisani su alternativni pravci konvenci-onalnoj poljopivredi druge polovine 20. veka: odri-va ili integralna poljoprivreda i organska poljoprivre-da (Vitorovi, 1994). Pored razvoja ovih novih prava-ca poljoprivredne proizvodnje, dve bitne karakteristi-ke s kraja II i poetka III milenijuma, globalizacija tr-ita i izmenjeni klimatski uslovi podstakli su ili direk-tno uticali na introdukciju alohtonih vrsta tetnih or-ganizama i njihovu integraciju u nove ekosisteme. Sve ovo ima za posledicu izmenjenu sliku aktuelnog sta-nja i statusa pojedinih tetnih vrsta saglasno izmenje-nim ekolokim uslovima u poreenju sa onim na sredi-ni 20. veka. tetne grinje kao i drugi tetni organizmi time nisu izgubile aktuelnost ve su se desile prome-ne kvalitativnog sastava i strukture njihovih populaci-ja, ime su neke vrste izgubile a neke dobile na znaaju kao vane tetoine.

    Novi pristupi proizvodnji i zatiti podrazumevaju i inovativne pristupe u prouavanju grinja radi boljeg

  • 11

    Pestic. fitomed. (Beograd), 25(1), 2010, 9-27

    razumevanja istorijskih i ekolokih faktora koji delu-ju na strukturu i funkcionisanje populacija (migraci-je, prenamnoenje, protok gena). Zbog toga su neka od aktuelnih prouavanja u akarologiji danas: filogeogra-fija i populaciona genetika (vezana za invazivne tetne vrste), morfoloka i molekularna sistematika, filogenija kompleksa vrsta i formiranje baza podataka koje e bi-ti dostupne na internetu (Navajas i sar., 2007a). Tome su znatno doprinele nove metode molekularne biologi-je koje su intenzivno poele da se primenjuju u posled-njoj deceniji prolog veka.

    Imajui u vidu da se i u naoj zemlji, pored jo uvek dominirajue konvencionalne poljoprivrede, primenju-ju sve vie i novi pravci odrive i organske poljoprivrede cilj ovog preglednog rada je da ukae na znaaj i istakne:

    najvanije tetne vrste grinja koje se sreu u agroe-kosistemima i urbanoj hortikulturi u svetu, a poseb-no u evropskim zemljama, zemljama u okruenju i u Srbiji danas, sa naglaskom na vrste koje su u po-slednje vreme postale problem u biljnoj proizvodnji;

    karantinske i invazivne vrste grinja; inovativne pristupe prouavanju grinja; mogunosti suzbijanja tetnih grinja (aktuelno suz-

    bijanje akaricidima, bioloka kontrola, rezisten-tnost gajenih biljaka na grinje, integracija hemij-skih, biolokih i drugih mera suzbijanja).

    NAJZNAAJNIJE VRSTE GRINJA U AGROEKOSISTEMIMA I URBANOJ HORTIKULTURI

    Ekonomski znaajne vrste

    Fitofagne grinje sreu se, kao to je poznato, meu grinjama pauinarima (Tetranychidae), pljosnatim gri-njama (Tenuipalpidae), galiformnim i rastim grinjama (Eriophyoidae), tarzonemidama (Tarsonemidae) i aka-ridama (Acaridae). Veina tetnih vrsta je iroko raspro-stranjena, ali neke su ekonomski znaajnije od ostalih i ispoljavaju razliitu tetnost u zavisnosti od specifino-sti agroekosistema u razliitim klimatskim podrujima, kada su u pitanju biljne vrste gajene u otvorenom polju.

    U vonjacima su najznaajnije tetne vrste pauina-ra: Tetranychus turkestani Ugarov & Nikolskii, T. urti-cae Koch, Panonychus ulmi (Koch), Amphytetranychus viennensis (Zacher), Eotetranychus pruni (Oudemans) = Eotetranychus pomi (Sepasgosarian) i druge. Karakteristika aktuelnog stanja tetnih pauinara u vonjacima je ea pojava i vea brojnost vrsta roda

    Tetranychus u odnosu na P. ulmi, verovatno zbog kom-petitivne prednosti uslovljene viom stopom popula-cionog rasta i irom ekolokom valencom za osnovne abiotske faktore i izvore hrane. Glogova grinja A. vie-nnensis ee se javlja kao tetoina i vie se prouava u zemljama biveg