Inteligencija Spontaneous Activity in Education, 1917.

Zastanimo za trenutak da razmotrimo ta je klju pomou koga se dolazi do detetove slobode; onaj klju koji pokree mehanizme potrebne za edukaciju. Dete koje je slobodno da se kree i da se na taj nain razvija je dete u ijim pokretima je inteligentna svrha. Dete koje je slobodno da razvija svoju linost, koje istraje u aktivnosti due vreme i organizuje se prema ovom osnovnom fenomenu, voeno je inteligentnom svrhom. Bez toga njegova istrajnost u radu, unutranja izgradnja i razvoj ne bi bili mogui. Kada detetu obezbedimo odgovarajue okruenje i kontakt sa sredstvima razvoja i smanjimo svoj uticaj, preputamo ga sa poverenjem njegovoj inteligenciji. Njegove motorike aktivnosti e tada biti usmerene ka odreenim radnjama: ono e prati svoje ruke i lice, istiti sobu, brisati prainu sa nametaja, oblaiti se, postavljati sto, brinuti se o biljkama i ivotinjama. Izabrae zadatke koji odgovaraju njegovom razvoju i u njima e istrajati, privueno i voeno svojim interesovanjima za materijal za edukaciju ula, koji mu omoguava da razlikuje jednu stvar od druge, da izabere, zakljuuje, da sebe koriguje. Na ovaj nain ne samo da dolazi do unutranjeg razvoja, ve je to pokretaka snaga za dalji razvoj. Koristei predmete, od jednostavnih ka sloenijim, dete ovladava kulturom; i vie od toga, ono organizuje svoju linost pomou unutranjeg reda koja se u njemu formira i pomou vetina koje stie. Zato, kada prepustimo dete njemu samom, preputamo ga njegovoj inteligenciji, ne, kao to se obino pretpostavlja, njegovim instinktima, podrazumevajui pod instinktima one sline ivotinjskim. Toliko smo navikli da tretiramo decu na neodgovarajui nain i da smatramo dete nevaljalim kada se buni i protestuje u poniavajuim situacijama, da ga prvo tretiramo kao biljku, a onda pokuavamo da ga to vie drimo u stanju fizike nepokretnosti, izlaui ga stalno istim senzacijama. Tako se polako pojavljuju znaci propadanja, dok se njegova ljudska supstanca smanjuje i nestaje. Kada medjutim pustimo dete da bude slobodno, ono se potpuno menja. Ovakvo dete je polazna toka za formiranje novih koncepata kada diskutujemo o pitanju slobode. Pitanje inteligencije, verujem, takoe treba posmatrati kao kljuni problem socijalne slobode oveka. Poslednjih godina svedoci smo pria o povrnoj vrsti slobode, nazvanoj sloboda miljenja. Ovo pitanje je nejasno zbog postojanja predrasuda slinih onima koje preovlauju kada se radi o deci, pa se pretpostavlja da je ovek slobodan ako je ostavljen svojim mislima. Ali da li je on sposoban da misli? Evo primera: ako kaemo bolesnoj osobi da bira izmeu bolesti i zdravlja, da li to znai da je ona slobodna da to uradi? Ako ponudimo neukom oveku da bira izmedju pravog i lanog novca i on izabere lani, on nije slobodan ve prevaren; ako izabere pravi, to opet nije sloboda, ve samo znai da je imao sree. Slobodan je onda kada poseduje dovoljno znanja ne samo da razlikuje dobro od loeg, ve da razume socijalnu svrhu jednog i drugog. Ono to oveka ini slobodnim je mogunost za ovakvo unutranje formiranje, nezavisno od socijalnih sankcija, koje su samo spoljno osvajanje slobode. Naa iskrenost treba da nam omogui da jednoga dana prihvatimo da je osnovno pravo oveka pravo na sopstveni razvoj, slobodno od prepreka i robovanja, i sloboda da iz okruenja iskoristi sredstva potrebna za razvoj. Ukratko, osnovno reenje svih socijalnih problema vezanih za razvoj linosti nalazi se u obrazovanju. Duboko je pouno otkrovenje do koga se dolazi posmatranjem dece, da je inteligencija klju koji otkriva tajne njihovog formiranja i sredstvo njihovog unutranjeg razvoja. Zato je intelektualna higijena od sutinskog znaaja. Kada je inteligencija prepoznata kao sutina razvoja, sam stoer ivota, ne moe vie biti troena na sumnjive ciljeve, ili tlaena ili guena bez opreza. ta je inteligencija? Bez uzdizanja na nivo filozofskih objanjenja, posmatrajmo je za trenutak kao zbir onih refleksnih, asocijativnih i reproduktivnih aktivnosti koje omoguavaju mozgu da se izgrauje i da se povee sa okruenjem. Svest o razlikama je poetak svake intelektualne vebe; prvi korak u radu mozga je uvaavanje razlika. Osnova

njegovih perceptivnih funkcija u odnosu na spoljni svet su senzacije. Prikupljanje i razlikovanje ijenica poetak je intelektualne izgradnje. Pokuajmo sada da unesemo malo vie preciznosti u analizu inteligencije. Prva osobina koja nam se pokazuje kao indikator intelektualnog razvoja je vezana za vreme. Brzina reagovanja na podsticaj, asocijacija ideja, kapacitet formiranja zakljuaka, najoiglednije su spoljne manifestacije inteligencije. Brzina je vezana za kapacitet primanja utisaka iz okoline, obrade slika i eksternalizacije unutranjih rezultata. Sve ove aktivnosti se mogu razviti putem vebe sline sistemu mentalne gimnastike kojom se prikupljaju razliite senzacije, stalno povezuju jedna sa drugom, na osnovu toga izvode zakljuci, stie navika njihovog slobodnog izraavanja, to sve zajedno obezbeuje sve veu stalnost provodnih i asocijativnih kanala a period reakcije sve kraim. Kao pri inteligentnom pokretu miia, ponavljanje aktivnosti ne samo da dovodi do usavravanja, ve do sve breg obavljanja aktivnosti. Inteligentno dete u koli nije ono koje razume, ve ono koje brzo razume. Sa druge strane, dete kome za isto uenje treba vie vremena je sporo. Za brzo dete se kae da nita ne moe da mu promakne; njegova panja je uvek budna i ono je spremno da primi svaku vrstu podsticaja; kao to osetljiva vaga pokazuje najmanju razliku u teini, tako osetljiv mozak reaguje na najmanji podsticaj. Podjednako je brz i u procesu asocijacije - shvata u trenutku je poznata izreka koja se odnosi na tanu percepciju. Veba koja pokree intelektualni mehanizam moe biti samo auto-veba. Nemogue je da druga osoba veba umesto nas i uini da steknemo odredjenu vetinu. Vebe ula dovode do pojave i usavravanja osnovnih aktivnosti nae dece. Kada su ulo i podsticaj pravilno izolovani, dete ima jasnu percepciju u svojoj svesti; kada primi senzaciju toplote, hladnoe, hrapavosti, glatkoe, teine, lakoe, zvuka, izolovanog uma, kada u skoro potpunoj tiini zatvori oi i eka poziv, to je kao da spoljni svet kuca na vrata njegove due, budei njegove aktivnosti. I kada se mnotvo senzacija nalazi u bogatom okruenju, aktivnosti postaju intenzivnije, kao to je to na primer kod deteta udubljenog u bojenje crtea, koje e izabrati najlepu nijansu dok slua klasinu muziku, ili kod deteta koje razmiljajui o veseloj i lepoj sredini svoje kole i procvetalim biljakama savreno peva svoju pesmu. Prva osobina koju pokazuju naa deca, kada je poeo proces auto-edukacije, je da njihova reakcija postaje bra a oni spremniji: ulni podsticaj koji ranije nisu primeivali ili je izazivao slabo interesovanje, sada odmah opaaju. Veze izmeu predmeta se lako prepoznaju a greke u njihovom korienju brzo otkrivaju i koriguju. Putem senzorne gimnastike dete vri poetnu i osnovnu vebu inteligencije, koja budi i stavlja u pokret centralne nervne mehanizme. Kada spoljne manifestacije nae brze i aktivne dece, osetljive na najmanji poziv, spremne da potre ka nama a da ne brinu o svojim pokretima i predmetima na koje nailaze uporedimo sa tromom decom u obinim kolama, nespretnih pokreta, neosetljivu na podsticaj, nesposobnu za spontanu asocijaciju ideja, to odgovara poreenju savremene i nekadanje civilizacije. Nekada je koija bila osnovno transportno sredstvo, dok sada putujemo automobilima i avionima; glas je nekada bio razgovor prenet iz daljine, dok danas razgovaramo telefonom. ovek, medjutim, nije imao dovoljno vremena da se pripremi za prilagodjavanje ovim promenama: pojedinci se nisu ubrzavali metodino; deca nisu novi ljudi, aktivniji, spremniji, inteligentniji. Transformisana ljudska linost spremna da se sretne sa svim mogunostima i iskoristi osvajanje okoline nije se jo razvila. Trom ovek tedi vreme i novac u ovoj civilizaciji; ali njegova dua ostaje prevarena i ugnjetena. Ako sebe ne promeni tako da bude u harmoniji sa novim svetom koji je stvorio, izlae se riziku da jednog dana njime bude uniten. Brze reakcije nae dece nisu samo spoljna manifestacija inteligencije. One nisu vezane samo za vebe, ve i za uspostavljanje unutranjeg reda: ovaj unutranji posao reorganizacije je mnogo taniji pokazatelj intelektualnog formiranja. Red je stvarni klju

brzine reagovanja; u haotinom umu je prepoznavanje senzacija teko. I u socijalnim i svim drugim situacijama, organizacija i red obezbeuju brz razvoj. Sposobnost razlikovanja je karakteristian znak inteligencije: razlikovati znai urediti, a u ivotu znai i pripremu za stvaranje. Stvaranje je mogue zahvaljujui redu. Ovaj koncept nalazimo u Knjizi postanja. Bog nije poeo da stvara bez pripreme; a ta priprema je bila dovodjenje haosa u red. Svest moe imati bogat i raznolik sadraj, ali ako postoji mentalna konfuzija inteligencija se ne pojavljuje. Njeno pojavljivanje je kao paljenje svetla koje omoguava da se stvari jasno razlikuju. Moemo rei da pomoi razvoju inteligencije znai pomoi da se urede slike svesti. Kada mislimo o mentalnom stanju trogodinjeg deteta, koje je ve u dodiru sa okolinom, mislimo o tome koliko je esto ono zaspalo umorno od velikog broja stvari koje je videlo. Za njega je etnja u stvari rad; gledanje i sluanje, onda kada organi jo uvek nisu prilagoeni, zbog ega ono mora stalno da koriguje greke ula i proverava rukom ono to jo uvek vizuelno ne moe pravilno da proceni, veliki je napor. Zato dete koje je preoptereeno podsticajima, na mestima koja su njima bogata, plae ili zaspi. Dete od tri godine nosi u sebi teak haos. Ono je kao ovek koji je prikupio ogroman broj knjiga bez ikakvog reda i pita se ta sa njima da radi i kako da ih porea tako da napravi biblioteku. Pomou vebi ula mi omoguavamo detetu da razlikuje i klasifikuje. Na materijal za edukaciju ula omoguava analizu jer predstavlja osobine predmeta: dimenzije, oblike, boje, glatkou ili hrapavost povrine, teinu, temperaturu, ukus, zvuk. Ono to je vano je kvalitet predmeta a ne sami pred