Internet i Turizam

8/2/2019 Internet i Turizam

1/16

Republika SrbijaVISOKA KOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

Seminarski rad iz Primene raunara

TEMA : Internet i turizam

Predmetni nastavnik: Student :

Vranje , 2011.


2/16

Dr Stanoja D CvetkovicSADRAJ

UVOD .......................................................................................................................................3SEARCH ENGINE ..................................................................................................................4OPTA PODELA .....................................................................................................................4WEB DIREKTORIJUM ..........................................................................................................4KROLERSKI ILI SPIDER PRETRAIVAI ........................................................................5META PRETRAIVAI .........................................................................................................6PROBLEMI PRETRAIVAA ..............................................................................................6 NAPREDNO PRETRAIVANJE ...........................................................................................7GOOGLE ..................................................................................................................................7DOMAI SEARCH ENGINE .................................................................................................8PROBLEMI DOMAIH PRETRAIVAA ..........................................................................8TURIZAM ..............................................................................................................................11

DEFINICIJE TURIZMA ........................................................................................................12ISTORIJA TURIZMA ...........................................................................................................12RAZVOJ I TRENDOVI .........................................................................................................13POSEBNI OBLICI TURIZMA ..............................................................................................14ZAKLJUAK ........................................................................................................................15LITERATURA .......................................................................................................................16

2


3/16

UVOD

Svet je postao veliko trite, a s obzirom da ivimo u eri informatike imodernekomunikacione tehnologije, prava i tana informacija znai sve:Zauzeti to bolje mesto i to due opstati na tritu.Pojavom globalne mreeveliki broj informacija je postao dostupan iroj populaciji, ime se ikonkurencija na tritu zaotrava jer biva mnogo lake postati i ostati u''toku'', pratiti trendove i prilagonavati svoj proizvodni i usuni asortimankorisnicima.Naravno, tu su i ''obini'' korisnici koji Internet koriste zazabavu i kontakt sa ronacima i prijateljima iz udaljenih mesta, to doprinosida Internet postaje mrea globalnih razmera a ujedno i naa svakodnevna

potreba.Procenjuje se da danas na mrei postoji oko 2 000 000 web site-ova.Jo mnogo pre ove cifre javlja se potreba za servisom koji bi mogao da

umesto korisnika pretrai postojee stranice i u mnogome olaka potragu idolazak do eljenih informacija.Iz cele te prie dolazi do pojave i razvojasearch engine-a bez koga bi danas bilo bukvalno ne mogue koristiti moInterneta.

3


4/16

SEARCH ENGINE

Prvi vei pretraiva na web-u jeste Yahoo.com, koga su podigla dvastudenta saidejom da naprave top listu svojih omiljenih site-ova.U poetkuse na Yahoo-u nalo samo 10 site-ova, zatim 20, pa 50,100 i kako se broj

poveavao rodila se ideja da naprave kategorije I da sve site-ove razvrstajupo njima.Takvi pretraivai nazivaju se ''web direktorijumu'' i o njima e bitirei kasnije.Prvi ozbiljniji pretraiva jeste Altavista.com, koji je poeo kaoYahoo, ali uskoro razvijanain indeksiranja i postaje ''krolerski'' pretraziva.

OPTA PODELA

Opta podela pretraivaa je izvrena na osnovu naina indeksiranja webstrana.Ako jeneka strana indeksirana od strane pretraivaa to znai da jenjen deo ili ceo sadraj, na ovaj ili onaj nain, ubaen u bazu tog

pretraivaa i da e iz nje biti pozivan, prilikom upita koji odgovaraindeksiranom sadraju.Iz toga nastaje podela na:

web direktorijume krolerske ili spider pretraivae i meta pretraivae.

WEB DIREKTORIJUM

Web direktorijumi predstavljaju, uslovno reeno, najprimitivniji servis zapodrkukorisnicima prilikom pretrage Interneta.Naime, to je prva vrstasearch engine-a, i kao takva jasno je da je prevazinena u mnogo tome.Indeksiranje na web direktorijumima vri sam ovek ili u veem sluaju vieljudi, odnosno fiziki se u kategorije odnosno direktorijume ubacuju adreseodenenih siteova.Naravno, to ima svoje prednosti ali i mane. Mana ovognaina indeksiranja je oigledna.Neophodni su ogromni ljudski resursi da bi

svojom bazom mogli da pariraju ostlim vstama pretraivaa.To nije isplativotako da su baze ovih pretraivaa uglavnom male i najee se koriste kaospecijalizovani pretraivai, odnosno kao na primr pretraivai polovnihautomobila, pretraivai za sport itd.Nikada se ne indeksiraceo sadraj site-a ve samo kljune rei, naslov i rei u domenu. Prednostiovih pretraivaa je u tome to ovekov faktor utie na sadraj direktorijumatako da je gotovo nemogue da za odreneni upit kao rezultat pretrage

4


5/16

dobijete neto to nema veze sa traenom rei, to je ipak mogue kodkrolerskih pretraivaa.Ovo je i jedini razloog zbog ega se ovi pretraivai

jo uvek koriste.

KROLERSKI ILI SPIDER PRETRAIVAI

Nain indeksiranja ovih pretraivaa je mnogo napredniji.Naime,pretraivai su razviliposebne programe (krolere odnosno spidere) koji samisurfuju i neverovatnom brzinomindeksiraju ceo sadraj svake strane site-a,ime se baza znatno poveava.Kroleri rade poutvrnenom algoritmu koji se,naravno, moe menjati.

Prednosti ove vrste indeksiranja su mnogo vea baza od baze webdirektorijuma, irevolucionarno to su doneli kroleri a to je indeksiranje basvake rei na strani i svake strane na site-u, tako da danas uz pomo ovakvih

pretraivaa gotovo da ne postoji re za koju neete dobiti neki link kaorazultat pretrage.

5


6/16

META PRETRAIVAI

Pitaje je da li ovakav pretraiva moemo uopte nazvati pretraivaem, jer

u najveembroju sluajeva ne poseduje svoju bazu ve koristi tune, najeebaze krolerskihpretraivaa.Odnosno, omoguava nam da pretraimopomou naprednog pretraivaa a da zaobinemo njegov interfejs, to i nijeneka prednost, ali jeste to to meta pretraivai najee koriste baze od vie

pretraivaa, tako da je vea verovatnoa da za odreneni upit dobijemotraeni rezultat.Menutim, tu se javlja problem dupliranja pogodaka, zbogega je potrebno programirati odrenene filtere koji e taj problem reavati.

PROBLEMI PRETRAIVAA

Od pojave Interneta do danas web masteri se trudeda budu to boljerangirani na listipretraivaa, jer neka ispitivanja govore da korisnik idenajee na prvi, drugi eventualno trei pogodak za traeni upit.Stoga suweb masteri najvei neprijatelji pretraivaa jer imaju razliite interese.Ljudikoji prave pretraiva, prave ga tako da bude od koristi i da bude efkasankako bi stekao poverenje i poseenost a samim tim i profit, dok je webmasterima u interesu da privuku korisnike Interneta na svoj site iako onnema veze sa potrebom koisnika.Zbog toga su i kroleri imali svoj razvitak

od najjednostavnijih (ako je mogue rei za njih da su jednostavni) do ovihtrenutno aktivnih koji uspevaju da prevazinu veinu problema koje imzadaju web masteri.Najvei problem dananjih pretraiva jeste ogroman

broj podataka i informacija i kakoih sortirati odnosno rangirati.Cilj jenapisati pretraiva koji e svoje podatke u bazi sortirati na nain na koji e

biti od najvee pomoi korisnicima ak i u situaciji koje je vrlo esta a to jeda ni sam korisnik ne zna ta trai.Odnosno, potrebno je napraviti algoritamkoji e rangirati pogotke.U poetku se rangiranje zasnivalo na tome kolikose puta traena re nalazi na strani.to vie puta, to bolje mesto na

pretraivau.Ali su web masteri doli na ideju da puu kljune rei istom

bojom kojom je i pozadina tako da se rei ne vide a kroler ih vidi Ibroji.Uskoro je i taj problem bio reen, bar kod ozbiljnijih pretraivaa, itakvi site-ovi su stavljani na crne liste.Sledea stvar koja se javlja, koja je zakorisnike problem, a za pretraivae nije, jesusponzori.Naime, pretraivaikoji su se okrenuli malo vie ka profitu su u rezultate pretrage ubacivli isponzore i to vrlo dobro kotirane, iako nisu zadovoljavali upitkorisnika.Takvi pretraivai su, logino gubili poverenje i poseenost a

6


7/16

samim tim i sponzore. Sledei problem koji se javlja jeste dupliranjepogodaka odnosno jedan korisnik-vie domena.Korisnik ne eli da na listipogodaka vidi npr. www.link.com i www.link.net ukoliko su to potpuno isteprezentacije.Problem je u tome koji prikazati a koji ne.Svaki pretraiva toreava na svoj nain ali je Google u tome najbolji.O tome u daljem tekstu.

Nita manji problem je vie korisnika-jedna domen.To je karakteristino jadomae provajdere koji svojim korisnicima omoguavaju postavku njihovih

prezentacija na svom serveru pa imamo npr.www.eunet.co.yu/korisnici/2005/petarpetrovic... jednostavnog interfejsa bezoptereujuih popapova i grfike i veoma brzog odziva Google je veoma brzo

postao vodei pretraiva stavljajui u drugi plan Altavistu i Yahoo.Trebapomenuti saradnju sa Alexa.com-om koji pravi rang listu najposeenijih site-ova to je jo jedan merodavan kriterijum za uspeno sortiranje.

NAPREDNO PRETRAIVANJE

Pored standardnog, ozbiljniji pretraivai nam nude i napredno retraivanje,kako bismo lake doli do eljene informacije.U tbeli su dati operatori kojinam u tome pomau.

GOOGLE

Nije mogue priati o search engine-u a ne pomenuti trenutno najvee ime utoj oblasti.Google je jedan od najmlanih ozbiljnijih pretraivaa.Poznato jeda je due vreme radio sa minusom ali je imao cilj i uspeo je u tome.Odsamog poetka do danas Google svoje sponzore odvaja od rezultata pretragezbog ega je stekao poverenje ogromnog broja korisnika.Jedan podatakgovori da 21% korisnika Interneta Google dri kao home page.Ovaj

pretraiva je postao vodei iz dva vrlo jednostavna razloga a tiu senajbitnije stvari kod pretraivanja a to je sortiranje.Naime ljudi koji su

odgovorni za sortiranje su napravili algoritam takav da je veoma bitno mestogde se nalazi traena re,odnosno da svako mesto ima svoju teinu.Tako,rei u domenu su najtee, zatim dolaze naslovi site-ova, pa naslovi stranica

pa tek onda same rei kao sadraj strane.Ovaj sistem je u mnogomeunapredio rangiranje i okrenuo ga potpuno ka korisniku.Kao lag na tortu,Google je uveo jo jedan parametar za sortiranje a to je koliko linkova sarazliitih site-ova vodi do tog site-a.to vie linkova sa to vie site-ova,

7
http://www.eunet.co.yu/korisnici/2005/petarpetrovichttp://www.eunet.co.yu/korisnici/2005/petarpetrovic


8/16

govori da je sam taj site vrlo ozbiljan i da ga treba visiko rangirati.Zbog ovihprednosti.

DOMAI SEARCH ENGINE

Domai Internet je voma mali.Procenjuje se na oko 50 000 site-ove.Donekleta brojkase moe opravdati loom finansijskom situacijom granana, ali

podatak koji zapanjuje je da samo 3% stanovnitva izvan Beograda koristiInternet.Globalna mrea u naoj zemlji dostupa je korisnicima od 1998., dok

je u 1997. postojala samo Akademska mrea.Domai pretraiva predstavljaposebnu vrstu specijalizivanog pretraivaa, koji jeogranien na govornopodruje.Sve opte vrste pretraivaa, o kojima je bilo rei, mogu senai ikod nas, to znai da i svi problemi koje imaju oni imaju i domai, uz jo

mnogo jezikih problema.

PROBLEMI DOMAIH PRETRAIVAA

Moda najvei problem domaih pretraivaa jeste odrediti koji je to domaisite.Da lisu to svi site-ovi koji su na .yu domenu?Postoji veliki broj site-ovana engleskom jeziku koji se nalaze na .yu domenu.Oni nikako ne spadaju udomae site-ove.Skoro polovona naih siteova se nalazi na .comdomenu.Njih treba indeksirati.Tu su i ostali domeni: .net, .org,... Dolazimoda zakljuka da su domai site-ovi oni koji su pisani za nae govorno

podruje.Ali kako napisati algoritam za kroler koji pravi razliku izmenusrpskog i bosanskog koji su veoma slini jezici?U takvim problemima,odnosno reenjima tih problema se i vidi vrednost pretraivaa. Ali ni to nijesve.Neophodno je pomenuti da smo jedna od vrlo retkih zemalja koja imadva pisma.irilicu koja je slubeno pismo i latinicu koja je mnogo viezastupljena na web-u zbog slinosti sa alfabetom.To znai da bi na

pretraiva morao da nam za upit na latinici izlista i rezultate na irilici iobrnuto, to je zaista komplikovana procedura. Menutim, ni to nije sve to se

pisama tie.Domai pretraiva bi morao da nam za upit na latinici da irezultate pretrage za taj isti upit na alfabetu, odnosno bez slova: , , , , n.Nije potredno pominjati da se oekuje i obrnuto.Sledea jezika karakteristika neeg govornog podruja je u tome to zarazliku od npr.Engleza koji nemaju ni jedan, mi imamo ak 7 padea.Takoda je poenjno da pretraiva

8


9/16

pored svih pomenutih mogunosti, ima i sposobnost da prepozna korenrei.Izlino je priati to komplikovanosti ovog zahteva.Ukoliko pretraivane podrava ovu opciju, a korisnik otkuca ''novine'', ostae uskraen zastranice na kojima pie npr. ''novinama'', to nije dobro za popularnost.

WWW.YUSEARCH.COM

Yusearch je jedan od prvih domaih pretraivaa.Od samog nastanka dodanas on jetipa web direktorijum.Bio je veoma popularan, ali je mu je

poseenost znatno opala pojavom Krstarice.Nije raneno na njegovomusavravanju tako da ni danas nema podrku za latinicu I irilicu, a o drugimmogunostima nema ni govora.Ne daje informacije o vremenu pretrazivanja

baze .

WWW.YU

Takone jedan od prvih.Doiveo je slinu sudbinu kao i yusearch to se tienadogradnje.Ima veoma malu bazu, u odosu na vreme koje je proveo kao

pretraiva.Nije bio posebno popularan.Ne podrava latinicu i irilicu,samim tim ni naprednije mogunosti.Ni on ne daje informacije o vremenu

pretraivanja baze.

WWW.SRBKO.COM

Iako vlasnici tvrde da ima krolersku bazu, na testu se nije tako pokazao.Radikaonajobiniji web direktorijum, ek ne ni kao meta.Podrava alfabet ilatinicu.Ne daje informacije o vremenu trajanje pretrage.

WWW.TRZIM.COM

Ovaj pretraiva teko da tako moemo nazvati.ak nije ni tipina meta i nekrije to jernas pita iju bazu elimo da pretraimo

Yahoo.Google,Altavista...), to znai da ne moe ak ni da uporedi dve bazepa da na osnovu toga sam sortira rezultate.Pun je linkova ka drugimspecijalizovanim pretraivaima (automobili), zbog eka je trenutno

popularan, to je i jedini razlog njegovog pominjanja.

9
http://www.yusearch.com/http://www.yu/http://www.srbko.com/http://www.trzim.com/http://www.yusearch.com/http://www.yu/http://www.srbko.com/http://www.trzim.com/


10/16

WWW.ALADIN.CO.YU

U odnosu na pomenute, malo napredniji.Nema bazu ve koristi Yahoo iGoogle.Prikazuje vreme trajanja pretrage i naravno znatno je vee odtrajanja pretrage samog Google-a. Podrava alfabet i latinicu i odvojenoirilicu.Ukoliko je upit na latinici rezultat na latinici je boldovan a alfabetnije.Najvei broj pogodaka koji prikazuje je 99 000. latinici je boldovan aalfabet nije.Najvei broj pogodaka koji prikazuje je 99 000.

WWW.KRSTARICA.COM

Prvi ozbiljniji domai pretraiva.Nastao pre Googla.U poetku je radila kaometa, a sada ima i svoju bazu.Kao to je Altavista doivela ekspanzijuuvonenjem krolera, tako je I krstarica postala najpopularniji domai

pretraiva koristei baze Altaviste i Yahoo-a (koji je do tada i sam postaokrolerski pretraiva).Menutim, ostao je istih mogunosti do danas.Podravaoda pisma i alfabet ali odvojeno.Prikazuje vreme trajanja pretrage.U poetku

je bio bez popapova i reklamnih banera, sada je situacija drugaija.Ipakuspeva da zadri tree mesto na listi domaih pretraivaa.

WWW.POGODAK.CO.YU

Najmani domai pretraiva.Delo Slovenaca koji su posle uspeha u svojojzemlji I Hrvatskoj doli kod nas i napravili najozbiljniji pretraiva.Radi kaosinteza mete jer koristi bazu Googla, i kroler pretraivaa jer ima i svojekrolere i svoju bazu koju administriraju ljudi, zbog ega podsea i na webdirektorijum.U prevodu, izvukli su najbolje osobine svih pretraivaa inapravili do sada najbolji search engine kod nas. Zbog svojih mogunostiuveren sam da e uskoro postati najpopularniji domai pretraiva.Treba

pomenuti da je trenutno jedini koji za upit na jednom pismu daje rezultate ina drugom i to vrlo lepo sortirane.Da jediniprepoznaje koren rei, to znaida ima podrku za padee.

WWW.GOOGLE.CO.YU

Trenutno najpopularniji domai, kao i svetski, pretraiva jeste Google.Nasvetskoj sceni ne vidim mu ozbiljnu konkurenciju, dok kod nas je samo

pitanje vremena kada e Pogodak preuzeti tron.Srpska verzija Google-a nepodrava dvojezine rezultate pretrage, I veoma esto kao pogodak ''zaluta''hrvatski ili bosanski pa ak i ruski site, to kod Pogotka nije

10
http://www.aladin.co.yu/http://www.krstarica.com/http://www.pogodak.co.yu/http://www.google.co.yu/http://www.aladin.co.yu/http://www.krstarica.com/http://www.pogodak.co.yu/http://www.google.co.yu/


11/16

sluaj.Oigledno da se ljudi iz Google-a nisu dovoljno pozabavili tomtematikom, ine ne verujem da je to problem koji oni ne mogu da ree.Usvakom sluaju, imaju znatno veu bazu od Pogodka i bri odziv.

TURIZAM

Turizam predstavlja inputovanja u cilju rekreacije, kao i pribavljanjeusluga radi ostvarivanja tog cilja. Sama re turizam potie od engleskerei tour, to u prevodu znai zadovoljstvo od putovanja sa zadravanjem urazliitim mestima[1]. Turista je osoba koja putuje najmanje osamdeset

kilometara od mesta stalnog boravka, kako je to definisala Svetska turistikaorganizacija (deoUjedinjenih nacija) Sveobuhvatnija definicija bi bila da jeturizam usluna industrija, koja se sastoji od veeg broja opipljivih ineopipljivih elemenata

11
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC#note-0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B5%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC#note-0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1


12/16

DEFINICIJE TURIZMA

Osnovu turizma ko privredne delatnosti

sainjavaju: saobraaj, ugostiteljstvo, trgovina na malo,putnike (turistike)agencije, zanatstvo i komunalne delatnosti. Turizam ne postoji kaosamostalna, nezavisna privredna delatnost ve ga ine gore navedenedelatnosti. Osnovne karakteristike turizma su: raznovrsnost (heterogenost),neproizvodan karakter rada, sezonski karakter poslovanja, visok stepenelastinosti tranje i neelastinosti ponude. Postoje Iz raznolikosti pristupa

proistekla je i arolikost grupa u okviru kojih se mogu sistematizovatipostojee definicije turizma, kao to su: Postoje etiri grupe definicija:

1. Nominalistike

2. Privredne

3. Statistike

4. Univerzalne

ISTORIJA TURIZMA

Imuni ljudi su oduvek putovali u udaljene delove sveta da bi videli slavnegraevine ili druga umetnika dela; da bi nauili nove jezike ili da bi seupoznali sa drugim kulturama. Nekada davno u vremenuRimskerepublike mesta kao to su Baija bila su popularna primorska odmaralita za

bogate. Prvo organizovano putovanje vezano je za ime Tomasa Kuka. On jeorganizovao prevoz 570 turista, koji su 1841. godine trebali da uestvuju nakongresu. Tada je prvi put dobijen popust u ceni grupnog putovanja. Kuk je

predloio eleznici svoju uslugu u organizaciji i boljoj iskorienosti ovog

prevoznog sredstva uz pruanje povoljne cene prevoza. Tako je Kukiznajmio celu kompoziciju i organizovao prevoz putnika. Za uesnike jeobezbedio aj i sveanu muziku, a cena ovog aranmana po osobi je iznosila

jedan iling. Prvo putovanje oko Sveta, Kuk je organizovao 1871. godine.

Pojmovi turisti turizam prvi put su zvanino korieni 1937. godine odstrane Lige naroda. Turizam je definisan kao putivanje ljudi na 24 sata ili

12
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5)_%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5)_%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%81_%D0%9A%D1%83%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/1841http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/1871http://sr.wikipedia.org/wiki/1937http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B0%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9B%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D1%80%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5)_%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_(%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5)_%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BE%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B5_%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D1%81_%D0%9A%D1%83%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/1841http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A7%D0%B0%D1%98http://sr.wikipedia.org/wiki/1871http://sr.wikipedia.org/wiki/1937http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B8%D0%B3%D0%B0_%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0


13/16

due u neku zemlju u kojoj nema stalan boravak. Uz navedenu definiciju sunavedene etiri grupe osoba, koje se smatraju turistima. To su oni koji

putuju u svrhu razonode, zatim osobe koje idu na skupove u vezi samisijama bilo koje vrste, osobe na poslovnim putovanjima, kao i osobe na

morskim krstarenjima, makar njihov boravak bio krai od 24 asa. Ovudefiniciju je usvojila posle rata i Meunarodna organizacija slubenihturistikih organizacija na sastancima u Dablinu1950. i Londonu1957.godine sa jednom dopunom, da su studenti i omladina u pansionima i nakolovanju u inostranstvu ukljueni u turiste.

RAZVOJ I TRENDOVI

Turizam je savremena i masovna drutveno-ekonomska, ali ne i novapojava. Njegov razvoj poinje onog trenutka kada su se istovremeno steklatri osnovna uslova za svako turistiko kretanje:

1. slobodno vreme - vreme u kome je mogue baviti se turizmom2. novana sredstva - viak novca potreban za bavljenje turizmom

3. infrastruktura - objekti koji slue za ugoavanje turista

Tokom vremena javljali su se zastoji u razvoju turizma, meu poslednjim jei onaj vezan za napade 11. septembra 2001. godine i teroristike pretnje

veim turistikim destinacijama kao to su Bali i Evropski gradovi. Nekepoznate turistike destinacije, ukljuujui Kosta del Sol,Balearskaostrva i Kankun, izgubili su svoju popularnost kao turistika mesta, s

promenom svetskih turistikih trendova. U ovom kontekstu, prekomernaizgradnja i unitenje prirodne sredine esto povezanim sa tradicionalnimtipom turizma (sunce i more) moe dovesti do znaajnog degradiranjaturizma na toj destinaciji. Ovako neto se desilo poznaom panskomletovalitu Kosta Brava, koje je 60ih i 70ih godina bilo sinonim za ovakavtip turizma, danas se turistika industrija ovog mesta suoava sa velikom

krizom.

Kada je 26. decembra2004. godine, izazvan zemljotresom u Indijskomokeanu, cunami pogodio priobalne drave, poginulo je na desetine hiljadaljudi, a meu njima i veliki broj turista. Ovo, zajedno sa ogromnomoperacijom ienja priobalnog podruja od posledica cunamija, jezaustavilo ili znaajno usporilo razvoj turizma u ovom podruju.

13
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1950http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1957http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B8_11._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_2001.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BB_%D0%A1%D0%BE%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%83%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1960%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/1970%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/26._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/2004http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8_%D1%83_%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD%D1%83_2004.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8_%D1%83_%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD%D1%83_2004.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8%D1%85_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1950http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%BE%D0%BD%D0%B4%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1957http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%BD%D1%84%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D0%B0%D0%B4%D0%B8_11._%D1%81%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0_2001.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%B4%D0%B5%D0%BB_%D0%A1%D0%BE%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%83%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%91%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1960%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/1970%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/26._%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80http://sr.wikipedia.org/wiki/2004http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8_%D1%83_%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD%D1%83_2004.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8_%D1%83_%D0%98%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC_%D0%BE%D0%BA%D0%B5%D0%B0%D0%BD%D1%83_2004.http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D1%83%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8


14/16

Svetska turistika organizacija predvia da e meunarodni turizam nastavitida raste godinjom stopom od 4 posto *. Do 2020. Evropa e i dalje ostatinajpopularnija turistika destinacija, ali njen udeo e opasti sa 60 procenatau 1995. na 46 procenata. Broj putovanja na due staze e rasti malo bre od

meuregionalnih i do 2020. njihov udeo e porasti sa 18 procenata u 1995.na 24 procenta.

Svemirski turizam bi trebalo da dobije znaajniji udeo u prvoj etvrtini 21.veka, mada u poreenju sa tradicionalnim vidovima turizma, broj turista uorbiti e ostati mali sve dok tehnologije kao to jesvemirski lift ne uine putu svemir isplativijim.

Gradie se podvodni hoteli, kao to je Hidropolis, koji bi trebalo da se otvoriu Dubaiju tokom 2006. Neki futuristi oekuju da e se graditi pokretne

hotelske platformekoje se mogu privremeno montirati bilo gde na planeti.

POSEBNI OBLICI TURIZMA

Poslednjih decenija javili su se razni oblici turizma, od kojih su mnogipostali veoma popularni:

Avanturistiki turizam: turizam koji ukljuuje put u surove ineistraene krajeve, ili ekstremne sportove kao to

je alpinizam iliplaninarenje.

Agriturizam: ruralni oblik turizma

Seoski turizam: boravak u autentinim seoskim sredinama

Ekoturizam: odrivi oblik turizma, koji ima minimalan uticaj naovekovu okolinu

Svemirski turizam

Poslovni turizam : ukljuuje sva putovanja ija je svrha povezana sputovanjima zaposlenih ili poslovnim interesima. Poslovni turizamobuhvaa: individualna poslovna putovanja, susrete (kongrese,seminare, konferencije i dr.), poticajna putovanja (insentive), sajmovei izlaganja. Najvei broj poslovnih putovanja traje do tri dana, a uretkim sluajevima i do sedam.

14
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://www.world-tourism.org/market_research/facts/market_trends.htmhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1995http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/21._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/21._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%84%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/2006http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0_%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0http://www.world-tourism.org/market_research/facts/market_trends.htmhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1995http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/21._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/21._%D0%B2%D0%B5%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D0%BB%D0%B8%D1%84%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B8%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%81http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/2006http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5%D1%9A%D0%B5http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%95%D0%BA%D0%BE%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC&action=edit&redlink=1


15/16

ZAKLJUAK

Pojam Internet znai mrea unutar mree, ili internakonekcija izmeu vieraunara. Strukturno postoje male mree koje se meusobno vezuju, i timeine ovu strukturu. Internet se sve vie naziva globalnom mreominformacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj raunarana Internetu se trenutno procenjuje na oko 2.000.000.000. Koliinainformacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teko je proceniti i

prikazati realno kolika je ona zaista.

, .

- ,, , , ; - , , , ; , . : , ,,

15
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%BD%D0%B0_%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BD%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D0%B3%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE


16/16

LITERATURA

www.internet

www.vikipedia

Primena racunara prof. Dr Stanoje D. Cvetkovic

16
http://www.internet/http://www.vikipedia/http://www.internet/http://www.vikipedia/

Documents

Internet i Turizam