Visoka turistička škola strukovnih studija

Seminarski rad

Menadžment u saobraćaju

TEMA:

Saobraćaj i turizam

Mentor : Dr Nebojša Kolarić Student: Sanja Bulina 99/2010

Beograd, 2012.

1

Sadržaj:

Uvod.....................................................................................................................................................2

1. Istorija saobraćaja.............................................................................................................................3

1.1 Drumski saobraćaj......................................................................................................................3

1.2 Železnički saobraćaj..................................................................................................................4

1.3 Vazdušni saobraćaj.....................................................................................................................4

1.2 Vodeni saobraćaj........................................................................................................................5

2. Veza turizma i saobraćaja.................................................................................................................6

2.1 Drumski saobraćaj i turizam.......................................................................................................7

2.2 Železnički saobraćaj i turizam....................................................................................................8

2.3 Pomorski saobraćaj i turizam......................................................................................................8

3. Uticaj saobraćaja na životnu sredinu u turističkim destinacijama.................................................10

4. Saobraćajna infrastruktura i njen značaj za turizam.......................................................................10

5. Uloga pojedinih grana saobraćaja u turističkom prometu..............................................................12

Zaključak............................................................................................................................................13

Literatura............................................................................................................................................14

2

Uvod

U svim istraživanjima saobraćajnog tržišta otkrivena je povezanost između stope rasta nacionalnog

dohotka i rasta obima putničkog saobraćaja.. Iako se može govoriti o prevozu i putovanju nezavisno

od turizma, turizam se ne može razvijati bez putovanja. Saobraćaj je integralni deo turističke

industrije i turizam se razvio upravo zahvaljujući modernizaciji prevoznih sredstava. Tema ovog

rada je, na prvom mestu, korelacija između saobraćaja i turizma

U prvom delu će biti reči o istoriji saobraćaja kao delatnosti. Biće obrađeni svi vidovi transporta –

drumski, železnički, vazdušni i pomorski. Drugi deo je posvećen vezama između pojedinačnih

oblika saobraćaja i turizma. U trećem delu je obrađen uticaj saobraćaja na životnu sredinu u

turističkoj delatnosti, dok je u četvrtom delu reč o saobraćajnoj infrastrukturi i njenom značaju za

turizam. U poslednjem petom delu se govori o ulozi pojedinih vrsta saobraćaja na turistički promet.

3

1. Istorija saobraćaja

1.1 Drumski saobraćaj

Prvi oblici drumskog prevoza se javljaju upotrebom konja i volova, mada su čak i sami ljudi nosili dobra za razmenu, a korišćene su dobro poznate lovačke staze. Kako se obim robne razmene povećavao, staze su bile poravnavane ili proširivane da bi mogle da propuste veći broj ljudi ili životinja.

Prema naučnim istraživanjima, prvo prevozno sredstvo na točkovima se prvi put javlja u vidu jednostavnih dvokolica oko 3000. p.n.e. u Mesopotamiji. Veća zaprežna kola na četiri točka se javljaju oko 2500. p.n.e., a njihov nastanak se takođe vezuje za Mesopotamiju.Prevoz na točkovima je uslovio potrebu za boljim putevima. U naseljenim područjima je bilo neophodno i isplativo praviti ulice postavljene kamenom, tako da se prve ulice ovog tipa javljaju još u gradu Uru, oko 4000. p.n.e. Prve ulice postavljene ciglom javljaju se na indjskom podkontinentu oko 3300. p.n.e. Na području Evrope, napredak u metalurgiji je do 2000. p.n.e. uveo u upotrebu oruđa za obradu kamena, što je dalje omogućilo postavljanje ulica ovim materijalom. U to vreme Minojci na Kritu grade svoj prvi popločani put u dužini od 50km, od Knososa do Gortine. Preteča današnjih modernih asfaltnih puteva javlja se u srednjevekovnim arapskim zemljama, konkretno na teritoriji današnjeg Iraka. Veza sa današnjim putevima se ogleda u upotrebi katrana koji je dobijan preradom nafte.

1.2 Železnički saobraćaj

Prve preteče šinskog saobraćaja i pruge vezuju se za Korintski zaliv i period oko 600. p.n.e., kada su korišćene primitivne šine za transport brodova od jedne do druge obale.Pronalaskom prve parne mašine (1712) i njenim usavršavanjem za komercijalnu upotrebu od strane Džejmsa Vata, otvoren je put za uvođenje

4

parnih lokomotiva, prvi put konstruisane od strane Ričarda Trevitika 1804. godine. Moderni železnički transport se prvi put javlja u Engleskoj 20-ih godina 19. veka. Samim tim, železnica predstavlja prvi mehanizovani oblik kretanja na kopnu. Prvo šinsko vozilo na električni pogon ulazi u upotrebu 1881. godine u Nemačkoj, dok svoju ekspanziju doživljava u SAD desetak godina kasnije, gde se koristi za putovanja između većih gradskih centara.Savremeni železnički putnički saobraćaj u Evropi karakteriše upotreba električnih lokomotiva, prvenstveno zbog njihove brzine ali i zbog minimalnog zagađenja životne sredine.

1.3 Vazdušni saobraćaj

Ako isključimo razne mašine koje datiraju iz Srednjeg i Starog veka a koje možemo posmatrati kao preteče današnjih modernih letelica, kraj 18. veka, tačnije 1873. godinu možemo uzeti kao važnu za razvoj ove vrste saobraćaja. Naime, te godine su braća Mongolfije izvela prvi uspešan let vazdušnim balonom sa putnicima.Sledeći veliki korak je bio razvoj vazdušnog broda, tj. cepelina, nazvanog po svom konsktruktoru Ferdinandu fon Cepelinu. Prvi let, iako završen neuspešno, obavljen je 1900. godine. Do sredine 30-ih godina prošlog veka korišćen je za prevoz putnika. Cepelinom „Hindenburg“ je obavljen i prvi transatlantski let na relaciji Levental-Rio de Žaneiro 1936. godine, ali se nakon nesreće „Hindenburga“ 1937. godine ovaj oblik prevoza ne koristi za prevoz putnika.Prvi let avionom izvela su braća Rajt 1903. godine, a od tada do danas došlo je do velikog napretka u oblasti avio-saobraćaja, indukovan prvenstveno tehnološkim razvojem koji je uslovio i porast broja putnika u međunarodnom turizmu, naročito na interkontinentalnim putovanjima.

1.2 Vodeni saobraćaj

5

Kroz istoriju pomorstvo je bilo ključno za razvoj ljudske civilizacije pružanjem većih mogućnosti za kretanje ljudi preko mora i okeana nego preko kopna. Prema nekim naučnim istraživanjima, najraniji oblici transporta preko mora javljaju se jos u prvobitnoj ljudskoj zajednici, pre oko 45000 godina.Značaj ovog vida saobraćaja konstantan je tokom cele pisane istorije, a svoj puni značaj je doživeo tokom srednjeg veka i doba kolonijalizma. Ovaj način kretanja je omogućio i nekim relativno malim evropskim zemljama da postanu svetske kolonijalne sile upravo zahvaljujući razvijenom pomorskom saobraćaju, tj. transportu ljudi i robe.

2. Veza turizma i saobraćaja

Razvoj turizma i njegovih različitih oblika umnogome je bio uslovljen razvojem različitih vidova

transporta. Pojava tri fenomena su, do tada postojeća indivudalna postojanja, pretvorila u masovni

turizam:1

železnica i njeno organizovanje dužih putovanja, predstavljenih od strane Tomasa Kuka

motorno vozilo (automobil) koje je zadovoljilo individualnu tražnju

avion, koji se razlikuje od ostalih vidova transporta svojim kvalitetom, tj. brzinom i porastom

kapaciteta

Ako se istorijski posmatra značaj pojedinih vidova transporta za razvoj turizma, vidi se da je u tome

železnićki saobraćaj odigrao pionirsku ulogu. Već od same pojave železnice u Engleskoj, tj. od

njene šire primene u prevozu robe i putnika, došle su do izražaja prednosti ovog masovnog i

jeftinog vida transporta za uključivanje većeg broja ljudi u turistička kretanja. Stoga se s pravom

može konstatovati da je železnički saobraćaj najviše doprineo razvoju savremenog turizma, čija je

osnovna karakteristika masovnost.

Razvoj avioindustrije je “smanjio” svet dok su motorna vozila učinila dostupnim i najzabačenije

delove planete. Kalpan (1987) definiše oblike prevoza i njihovo upravljanje kao “važne činioce

međunarodnog turističkog sistema”2, priznajući da je povezanost vazduhom, morem i kopnom

ključna za njegovo funkcionisanje podjednako koliko i podrška u vidu benzinskih stanica, auto-

servisa, motela i sl. Prevoz u turizmu se često posmatra samo kao deo turističkog sistema koji vrši

funkciju dovođenja turista do destinacije, kao način kretanja u njoj i njenog napuštanja po

1 Kolarić N.V. (2007): Menadžment u saobraćaju2 Kalpan R. (1987): Međunarodni turistički model za ekonomije u razvoju, Anali turističkih istraživanja

6

okončanju boravka. Sistem prevoza određene turističke destinacije ima uticaj na ukupan doživljaj

putnika i pomaže da se objasni zašto oni biraju određenu vrstu odmora, destinacije i prevoza.

Modernizacija svih oblika prevoza i politika konkurentnih i niskih cena je omogućilo dostupnost

mestima za koje se nekada smatralo da su daleko van svih tokova putovanja.

2.1 Drumski saobraćaj i turizam

Uz uvažavanje činjenice da su širenje i modernizacija putne mreže imali veliki uticaj, treba reći da je razvoj putničkog drumskog saobraćaja u epohi savremenog turizma prvenstveno bio uslovljen modernizacijom i uvođenjem novih sredstava drumskog transporta. U prvom redu to su izum prvog automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem od strane Karla Benca (1885), početak proizvodnje prvog automobila (1888), kao i uvođenje prvog serijski proizvodenog automobila (1908), što je omogućilo njegovu pristupačnost i omasovljavanje. Ovo je značajno imajući u vidu da se turistička kretanja na kratkim i srednjim relacijama već decenijama zasnivaju na upotrebi automobila. Takođe, za turizam je bitna i 1895. godina, kada je u upotrebu pušten prvi autobus sa motornim pogonom, koji je predstavljao preteču današnjih luksuznih turističkih autobusa.Putovanje automobilom je uglavnom nezavisan oblik prevoza. Vozač odlučuje kuda, kada i kako će putovati da bi stigao do željenog odredišta. Jedna od glavnih prednosti se ogleda u tome da je to jedini način prevoza koji ne zahteva transfere, u smislu da se celo putovanje može obaviti bez ijednog stajanja. Ovaj vid prevoza je preovlađujući na svetskom nivou, prvenstveno zbog prednosti kao što su fleksibilnost, cena i nezavisnot od drugih oblika prevoza. Glavna prednost autobuskog prevoza je u tome što koristi istu putnu mrežu kao i automobili. Turistički autobusi su pogodni za kratkotrajne lokalne ture ali i za višednevna putovanja, imajući u vidu njihov visok nivo udobnosti i opremljenosti.

2.2 Železnički saobraćaj i turizam

Kada je reč o železnici, treba reći da u današnjim međunarodnim turističkim kretanjima železnički saobraćaj ima malu ulogu. Najveći stepen razvoja u

7

putničkom saobraćaju dostignut je u razvijenim zemljama Zapadne Evrope, upotrebom tzv. superbrzih vozova. Prvi ovakav voz u Evropi, po imenu TGV (Train a Grande Vitesse) uveden je u upotrebu u Francuskoj 1981. godine. Železnički saobraćaj je izgubio ulogu koju je u određenim fazama razvoja turizma imao. Nije uspeo da se dovoljno prilagodi izmenjenim uslovima na strani međunarodne turističke tražnje i pored konkretnih rezultata koji su u razvijenim turističkim zemljama ostvareni u njegovoj modernizaciji, povećanju komercijalnih brzina, povećanju ukupnog kvaliteta usluga i formiranju konkurentnih cena prevoza. Njegova buduća uloga u međunarodnom turizmu će se i dalje smanjivati, ali se, sa druge strane, može očekivati da će zadržati važnu ulogu u domaćem turizmu.

2.3 Pomorski saobraćaj i turizam

U epohi savremenog turizma, pomorski putnički saobraćaj je potisnut od strane drumskog i vazdušnog saobraćaja, ali još uvek ima određeni značaj kada su u pitanju krstarenja luksuznim prekookeanskim brodovima.Međunarodno tržište pomorskih krstarenja je u 2010. godini obuhvatilo 18,3 miliona turista, dok prosečna godišnja stopa rasta u obimu ostvarenih putnika u periodu od 1990. godine na ovamo iznosi 7%. Ako se pogledaju statistike, može se uočiti povezanost između porasta obima putničkog aviosaobraćaja i međunarodnog turističkog prometa. Prosečna godišnja stopa rasta međunarodnog turističkog prometa u periodu od 1990. do 2000. godine iznosila je 4,3%, dok su u istom periodu ostvarene putničke milje u vazdušnom saobraćaju rasle po godišnjoj stopi od 5,9%

U ekspanziji aviosaobraćaja u turizmu veoma važnu ulogu imao je čarter prevoz turista, prvi put organizovan 1950. od strane Vladimira Rajca. Glavna prednost čarter-prevoza je ekonomske prirode. Naime, turoperatori su zakupljivali avione vazduhoplovnih kompanija ili posebnih čarter kompanija uz izuzetno povoljne cene koje su se znatno razlikovale u smislu njihove konkurentnosti u odnosu na cene koje su formirane u redovnom međunarodnom vazdušnom saobraćaju. U ovom slučaju, korišćenje iznajlmljenih aviona bilo je izuzetno visoko, što je omogućavalo turoperatorima da formiraju, uz kombinovanje ostalih elemenata paket aranžmana, vrlo

8

povoljne cene. Tako se vidi da su čarter prevozi još u 1990. godini učestvovali sa 17% u ukupnom obimu međunarodnog vazdušnog putničkog saobraćaja, dok se poslednjih nekoliko godina taj procenat kreće oko 25%.Dalje, vazdušni saobraćaj je omogućio otvaranje i kreiranje novih turističkih tržišta koja su izuzetno udaljena od izvora turističke tražnje i koja su bila nedostupna ili dosta ograničena uz korišćenje drugih vidova prevoza.Takođe, bitno je istaći i proces deregulacije koji je započet 70-ih godina prošlog veka, a koji označava postupno napuštanje državne regulacije i izlazak IATA-e3 iz oblasti utvrđivanja cena u međunarodnom redovnom vazdušnom saobraćaju i pružanje mnogo veće slobode aviokompanijama, što je omogućilo formiranje konkurentnijih cena. Danas, učešće aviosaobraćaja u ukupnom broju prevezenih putnika u međunarodnom turizmu na godišnjem nivou iznosi oko 40%.

3. Uticaj saobraćaja na životnu sredinu u turističkim destinacijama

Kada je u pitanju kopneni saobraćaj, drumski i železnički saobraćaj utiču na prirodna staništa

životinja na mestima gde prolaze kroz prirodu, stvarajući podele u inače celovitim sredinama.

Drumska i vazdušna prevozna sredstva su najveći izvor gasova koji stvaraju efekat staklene bašte.

Posmatrano ukupno, saobraćaj na svetskom nivou ima 13% udela u ukupnoj emisiji gasova staklene

bašte.

Kada je u pitanju potrošnja energije, saobraćajni sektor potroši više od jedne četvrtine ukupne

proizvedene svetske energije, što se može videti u priloženoj tabeli. To učešće se očekuje i u

budućnosti, uz povećanje nominalne potrošnje od čak 45% do 2035. godine.

Slika 5: Ukupna svetska potrošnja energije po sektorima za projektovani period (2008-2035) u

kvadrilionima

2008 2035 Godišnji rast u %Rezidencijalni sektor 51.7 69.3 1.1Komercijalni sektor 28.1 42.1 1.5Industrijski sektor 191.3 288.2 1.5Saobraćajni sektor 98.2 142.1 1.4Ukupno 369.3 541.7 1.4

Izvor: http://www.eia.gov/forecasts/ieo/

3 IATA – Međunarodna asocijacija avioprevoznika (vazduhoplovnih kompanija)

9

Kvalitet vazduha uglavnom određuje stepen zagađenosti izazvan uticajima industrijskih pogona i

termoenergetskih objekata. Nakon 1991.godine oni rade smanjenim kapacitetom, što rezultira

smanjenom emisijom zagađujućih supstanci u atmosferu. Osim toga, sve veći obim drumskog

saobraćaja i transporta na glavnim tranzitnim pravcima utiče na kvalitet vazduha povećanom

koncentracijom olova, sumpora...Podaci o kvalitetu vazduha se obrađuju samo za veće i industrijski

razvijenije gradove i ukazuju na povremeno povećanje koncentracije zagađujućih materija, naročito

u zimskom periodu.

4. Saobraćajna infrastruktura i njen značaj za turizam

Razvoj saobracaja predstavljao je, u sustini, osnovnu pretpostavku razvoja turizma. Tri fenomena

koja su individualna putovanja pretvorili u masovni turizam:

1) Železnica i njeno organizovanje  dužih putovanja (Thomas Cook);

2) Motorna vozila (automobili) koja su zadovoljila individualnu tražnju;

3) Avion, koji se razlikuje od ostalih vidova transporta brzinom i porastom kapaciteta

Uloga saobraćaja je od prvorazrednog značaja za razvoj turizma. Turizam, kao vid društvenog

kretanja, najjasnije je određen prostornim relacijama odnosno mestima odakle turisti polaze,

pravcima kojima se kreću i mestima u koja dolaze.

Saobraćajna politika i vladine uredbe u velikoj meri utiču na izbor destinacija koje su dostupne

turistima. Nedovoljna angažovanost javnog sektora da se izbori sa zahtevima u pogledu saobraćajne

iunfrastrukture može dovesti do slabijeg razvoja turizma u tim zemljama. Međutim, ovde treba reći

da su putne mreže u mnogim zemljama projektovane tako da zadovolje, između ostalog, i kretanja

turista.

Istorijski razvoj saobraćaja podsticajno je delovao na pretvaranje turizma u masovnu pojavu da bi,

opet, u kasnijoj fazi, turizam povratno delovao na razvoj saobraćaja. Razvojem kompletne strukture

turističke privrede, izgradnjom velikih hotelskih kapaciteta u letovališta na morskim obalama i

zimskih rekreativnih centara u okviru razvoja planinskog zimskog turizma, podsticani su razvoj

saobraćajne infrastrukture I organizacija masovnog putničkog saobraćaja. Razvoj turizma uticao je

takođe na menjanje structure saobraćajnog sistema i na formiranje poslovne politike saobraćajnih

preduzeća. U strukturi tražnje za uslugama putničkog saobraćaja po motivima putovanja

najmasovnija tražnja razvija se uokviru turističkih putovanja. Razvoj turizma naročito je uticao na

brži razvoj avionskog turističkog prometa putnika na veće udaljenosti, a uticao je i na segmentaciju

tržišta putnićkog saobraćaja na železnici. Upravo pod dejstvom tražnje turističkih putovanja

10

železnica, u unutrašnjem i međunarodnom železničkom saobraćaju, preduzima konkurentske mere.

Uvodi noćne sezonske vozove s visokim komforom, s kolima za spavanjei kušet kolima, auto-

vozove za prevoz praćenih automobila, direktne agencijske vozove, itd. Putničke agencije

organizuju posebne turističke vožnje autobusima i čarter letove avionima. Menjanje strukture

tražnje po granama saobraćaja ilustruje tendencija stalnog povećanja učešća vazdušnog i drumskog

saobraćaja, a u isto vreme smanjenja učešća železnice.

Može se zaključiti da je razvoj turizma, kao posebne privredne delatnosti u turistički razvijenim

zemljama, uticao na menjanje strukture saobraćajnog sistema i rast tražnje za uslugama putničkog

saobraćaja. Posebni efekti u tom smislu povratno deluju na stalno povećanje tražnje za transportnim

sredstvima i uslugama drumskog i avio-saobraćaja, dok se tražnja za uslugama železničkog

saobraćaja smanjuje. Razlozi ovome mogu se tražiti pretežno u činiocima demografskog razvoja, jer

socijalna struktura turista uglavnom ne doživljava promene.4

  5. Uloga pojedinih grana saobraćaja u turističkom prometu

Za prevoz turista stoje na raspolaganju saobraćajna sredstva više različitih grana saobraćaja. Dakle,

zadovoljenje potreba korisnika prevoza može se izvršiti na više različitih načina, korišćenjem

transportnih sredstava različitih saobraćajnih grana koje sebave organizacijom prevoza.Prevoz

turista se može obaviti železničkim saobraćajem, drumskim, vazdušnim,pomorskim i rečnim

saobraćajem.Analizirajući učešće pojedinih grana saobraćaja u ukupnom turističkom

prometumoramo istaći da je učešće železničkog saobraćaja u ukupnom obimu turističkog

prometaopalo zbog porasta broja automobila, razvoja drumske mreže puteva i ogromne

konkurencije drumskog saobraćaja. Železnički saobraćaj uglavnom apsorbuje potrebe domaćih

turista, dok gastrani turisti koriste van sezone.

Ono što privlači turiste odrređenim saobraćajnim granama jesu troškovi

putovanja.Troškovi putovanja avionom danas, naročito kod organizacije čarter letova su često na

većim relacijama manji od troškova želenicom. Tome treba dodati i ostale prednosti

kao što jeudobnost i komfor pri prevozu i kraće vreme putovanja.U međunarodnom turističkom

saobraćaju osnovno vodeće mesto zauzima vazdušnisaobraćaj, čija je saradnja sa turističkm

organizacijama veoma značajna. Pomorski saobraćaj takođe ima malo učešće u prevozu, ali

ima veoma značajnu ulogu uturističkom prometu kroz pomorska i rečna krstarenja, feribot

(ferryboat-e), hidrobus (hydrobuse) i uključivanje u saobraćaj manjih plovnih objekata za izlete i

4 Kolarić N.V., (2007.) : Menadžment u saobraćaju, Visoka turistička škola strukovnih studija, Beograd

11

slične potrebe. Ovde se turizam pojavljuje kao faktor preorijentacije sa klasičnog načina prevoza

putnika na noveo blike poznate pod nazivom nautički turizam.U nastavku je priložen grfikon preko

kojeg je prikazan udeo pojedinih grana saobraćajau međunarodnom turističkom prometu

Slika 6: učešće grana saobraćaja u turizmu 2010.

Avio saobraćajDrumski saobraćajŽeleznički saobraćajVodeni saobraćaj

Izvor: www.unwto.com

Sa ovog grafikona može se videti učešće pojedinih grana saobraćaja u međunarodnom turizmu koje

je ostvareno u 2010. godini. Najveći udeo ima vazdušni saobraćaj sa 52%, zatim sledi drumski

saobraćaj sa 39%, znatno manje učešće ima vodeni, odnosno pomorski i rečni saobraćj sa učešćem

od 6%, dok najmanji udeo ima železnički saobraćaj sa 3%

12

Zaključak

Već je rečeno da ne može biti reči o turizmu bez saobraćaja, odnosno da je turizam njime uslovljen.

Ovo proizilazi iz činjenice da svaki putnik ne mora nužno biti i turista, ali je zato svaki turista

obavezno i putnik. Shodno tome, može se zaključiti da je napredak prevoznih sredstava stimulisao

turizam, a razvoj turizma je zauzvrat stimulisao njihovo unapređenje. Imajući u vidu karakteristike

turizma kao delatnosti, može se reći da bi razvoj saobraćaja u budućnosti trebalo da bude još više

usmeren na potrebe turista. Ovo je naročito važno kada se uzme u obzir činjenica da je sve veći broj

zemalja koje najveće prihode ostvaruju upravo od turizma.

Putovanje je uvek bilo i biće važan aspekt svakog društva. Turizam se kao finansijski intenzivna

aktivnost odlikuje visokim stepenom fleksibilnosti. S obzirom da troškovi prevoza predstavljaju

važan faktor koji utiče na međunarodni saobraćaj, tražnja je pod izraženim uticajem njihovih

kretanja. Prema tome, možemo da zaključimo da je prevoz ključni element u turističkoj industriji.

Vlade zemalja bi trebalo da preduzimaju mere kao što su rasterećenje saobraćajnica i puteva koje

turisti koriste tako što će ulagati u njihovu modernizaciju. Sve veća konkurencija među turističkim

destinacijama će biti faktor koji će uticati na razvoj saobraćajnog sektora svake od njih – zemlje sa

dobrom saobraćajom infrastrukturom će biti u boljoj poziciji na tržištu, i obratno.

13

U Srbiji, akcenat bi trebalo staviti na poboljšanje putne mreže, prvenstveno kada je reč o

međunarodnim putnim pravcima koji prolaze kroz našu zemlju, s obzirom na obim tranzitnog

drumskog saobraćaja i geografski položaj.

Takođe, porast obima međunarodnog turističkog prometa i saobraćaja će postaviti nove izazove

kada je u pitanju očuvanje životne sredine. Imajući u vidu projektovane stope rasta koje će svakako

imati veliki uticaj na turističke destinacije, potrebno je primeniti odgovarajuću politiku koja će biti

spremna da odgovori na sve potencijalne probleme.

Literatura

1. Kalpan R., (1987.) : Međunarodni turistički model za ekonomije u razvoju, Anali turističkih

istraživanja, sveska broj 14.

2. Kolarić N.V., (2007.) : Menadžment u saobraćaju, Visoka turistička škola strukovnih

studija, Beograd

3. Unković S., Dr. Zečević B. (2009.) : Ekonomika turizma, Centar za izdavačku delatnost

eknomskog fakulteta u Beogradu, Beograd

4. Spasić V., Rabotić B., (2010.) : Poslovanje turističkih agencija, Visoka turistička škola

strukovnih studija, Beograd

Internet adrese:

www.stat.gov.rs

http://img233.imageshack.us

www.unwto.com

http://www.eia.gov/forecasts/ieo/

http://www.netauto.rs/magazin33/

www.gradnis.net

14

http://www.vesti-online.com