Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 35 Godina V Besplatan primerak

IntervjuBojan Vračević

Hypo Alpe Adria banka

Tema Međunarodni sajam građevine u

Beogradu

Stručni savetTrendovi u enterijeru

TON 35.indb 1 11/06/2008 10:53:49

TON 35.indb 2 11/06/2008 10:53:53

TON 35.indb 3 11/06/2008 10:53:56

TON 35.indb 4 11/06/2008 10:53:58

Poznati brend:

Durlin

str. 26

Ve sti

str. 10-20

Tema:

Međunarodni sajam

građevine u Beogradu

str. 30

Intervju:

Bojan Vračević

str. 22

Pitajte:

Goran Ašanin

str. 34

Pitanja i odgovori:

Silikonske boje

str. 42

Savetnik:

Majstor planiranja

str. 47

Ko men tar:

Nemanja Romandić

str. 40

Stručni savet:

Kada malo znači mnogo

str. 50

Menadžment:

Stra te gi je pre go va ra nja

str. 54

Ukrštenica

str. 65

KONA

C

AUTO

-

OZNA

KA

AUST

RIJE

LAZU

RNI

PREM

AZ

FIRME

DELFI

N AG

SLOV

O

STAR

O-

SLOV

ENS-

KE AZ

BUKE

POZN

ATA

MARKA

SATO

VA

VRST

A

ZANA

T-

LIJE

KARIP

SKA

OSTR

VA

UZVIK

(GLE!)

GR^K

O

SLOV

O

GRAD

U

ITALIJ

I

METAR

(SKR.)

STRA

NO

@ENSK

O

IME

NAZIV

ZA

BITLS

E

POGO

D-

BENA

SVEZA

ZA[T

ITNA

ZAVE

SA NA

PROZ

ORU

NALET

;

JURI[

TO JE

MARINI

,

PROIZ

VOD

DELFI

N AG

SAST

AVNA

SVEZA

SLAB

PRO-

VODN

IK

SRED

STVO

ZA PI

SANJ

E

VUKO

SAV

(SKR.)

GLUM

ICA,

MARTA

NAZIV

NA[E

G

^ASO

PISA

BOJA

IGRA-

]IH KA

RATA

STRA

NO

MU[. IM

E

VRST

A

POLU

DIS-

PERZ

IJE

POZA

MATER

I-

JAL ZA

PUNJ

ENJE

RUPA

BUGA

RSKI

REVO

LI-

CIONA

R,

VASIL

PRIZO

R;

POJAV

A

GLUM

ICA

LUPIN

O

ENER

GIJA

SPEP

I

PEVA

^

^ARL

S

HLAD

NI

HIDRO

IZO-

LACIO

NI

PREM

AZ

BA[T

A

OSIGU

RA-

VAJU

]I

ZAVO

D

LEKOV

ITI

^AJ O

D

VARE

NIH

TRAV

A

VERD

IJEVA

OPER

A

ENGL

ESKI

GLUM

AC

GEOL

O[KI

PERIO

D

ZEMLJE

EVRO

PA

RAGB

I

KLUB

(SKR.)

PLAN

INA

U SRB

IJI

POKL

ON

NETR

PE-

LJIVO

ST

ZA[T

ITA

OD VL

AGE

RANIJ

A

VLAD

ARS-

KA TI

TULA

U PER

SIJI

DRUG

I

SAMO-

GLAS

NIK

DRAG

I

KAMEN

(MN.)

PERS

ONE

NARO

DNO-

OSLO

BO-

DILA^

KI

RAT (

SKR.)

VRST

A

RIBE I

Z

PORO

DICE

[ARA

NA

SIMBO

L

KADM

IJUM

POST

ATI

SIROM

AH

PRVA

K

[AMPIO

N

FR. P

OLITI-

^AR,

ALEN

UDAR

AC U

TENISU

KANC

ELA-

RIJA

OKRU

@ITI

ODAS

VUD

OBIM

MESTO

U

HRVA

T-

SKOJ

OFAR

BATI

MALI

NO@I]

,

BRITV

A

TERMO-

ELEKT

RA-

NA (S

KR.)

U@I^A

NIN

NA[E

MU[KO

IME

VRST

A

KONJ

AKA

PARA

(SKR.)

IVANA

(DEM.)

JUGO

SL.

ODBO

R ZA

TURIZ

AM I

SPOR

T

GRUP

A

KOMPO

NE-

NATA

MALTER

A

SIMBO

L

KALIJ

U-

MA

LE^EN

JE

BOJAM

A

POVR

ATNA

ZAMEN

ICA

VRST

A

INSEK

ATA,

ZOLJE

MOLER

SKI

RAD

TIP TE

-

STEN

INA

VOJN

A

FORM

ACIJA

ZIDAR

SKA

ALAT

KA

GRAD

I]

U SLO

VE-

NIJI

SNAB

DEVA

-

TI OD

ELOM,

OBLA

^ITI

PRKO

S

ISTOK

(SKR.)

DEO K

RE-

VETA

(MN.)

ENGL

ES.

TITUL

A

VRST

A

MINERA

LA

PRED

LOG

(KOD)

SIMBO

L

TELUR

A

INDUS

T-

RIJSK

A

BILJKA

PRED

LOG

GLUM

ICA

SPAJS

EK

DOMA]

E

GOVE

^E

REKA

U

IRKUT

SKOJ

OBLA

STI

ZVER

IZ

PORO

DICE

KUNA

NEPE

R

OZNA

KA

ZA VO

LT

LITAR

(SKR.)

AUTO

R:

.R.

VRST

A

VE[T

A^KE

PODN

E

PODL

OGE

SAMOG

-

LASN

ICI

(LAT.)

Prenosimo:

Nedostaju dopunski

poslovi

str. 58

Zanimljivosti

str. 60

Moja kuća:

Sunčanožuta fasada

str. 38

Svet boja:

Šta o vama govore boje

koje birate?

str. 44

Anketa:

Najbolji alat za

prolećno krečenje

str. 64

TON 35.indb 5 11/06/2008 10:55:03

Reč urednika

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media -

Generala Anrija 26, Beograd

za klijenta Roma Company

Urednica:

Marija Milosavljević

Marketing:

Dušanka Bakić/Frame Media

Urednica fo to gra fije:

Lena Nešić

Saradnici:

Zoran Knežević, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Siniša Dedeić, Dragana Đorović

Le ktu ra i korektura:

Vesna Kalabić

Grafički urednik:

Dejan Pavlović

Prepress

Svetislav Bajić

Adresa redakcije:

Generala Anrija 26

(tel/fax) 011/ 3911-911,

011/ 3910-444

(e-mail) redakcija@framemedia.biz

Štampa:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

Poštovani čitaoci,

Letnje vreme uveliko traje, što za branšu kojom se bavimo uvek znači samo jedno: vrhunac sezone, mnogo posla, sveže okrečene zidove i brojne zadovoljne klijente. Dakle, vreme je da se zasuču rukavi i prione na ozbiljan posao. Da biste bili u toku sa novim zbivanjima u branši i što uspešniji u svom poslu, potrudili smo se da i u ovom broju pišemo o raznim temama. Tako, za početak, donosimo tekst koji pred-stavlja rezime nedavno završenog najvećeg skupa građevinara u regionu – 34. međunarodnog sajma građevinarstva u Beogradu. Taj sajam važi za veoma ozbiljnu manifestaciju koja iz godine u godinu privlači sve veći broj domaćih i inostranih izlagača i posetilaca, a direktor Beogradskog sajma Anđelko Trpković govori o bilansu ovogodišnjeg skupa, koji je održan pod sloganom Gradimo ideje.

Uvek aktuelna tema, a naročito u sezoni kada se poslovi intenziviraju, jesu i usluge koje banke pružaju malim i sredn-jim preduzećima. Zbog toga je naš sagovornik u ovom broju Bojan Vračević iz Hypo Alpe Adria banke, koji predstavlja ponudu te banke i objašnjava koje pogodnosti privrednici mogu da iskoriste kako bi unapredili svoje poslovanje.

Tu su i Vesti, koje donose informacije o novim proizvodima na domaćem tržištu, promocijama, ali i zbivanjima na tržištima drugih zemalja.

Boje su oduvek bile ne samo dekorativni element već i ele-ment koji otkriva mnogo o skrivenim aspektima ličnosti. U rubrici Svet boja možete pročitati zanimljivu priču o tome kako je psihoterapeut Maks Lišer osmislio efikasan način merenja psihofizičkog stanja pojedinaca na osnovu njihovog afiniteta prema određenim bojama.

Naravno, tu su i druge stalne rubrike koje na praktičnim primerima pokušavaju da vam pruže korisne savete u vezi sa problemima sa kojima se često srećete u svakodnevnom radu. Zato, kao što uvek napominjemo, edukujte se uz pomoć tekstova koje su pisali stručnjaci, ali nemojte propustiti ni rubrike zabavnog karaktera.

Do sledećeg broja, uživajte!

Marija Milosavljević

TON 35.indb 6 11/06/2008 10:55:05

TON 35.indb 7 11/06/2008 10:55:08

TON 35.indb 8 11/06/2008 10:55:13

TON 35.indb 9 11/06/2008 10:55:15

VESTI

10

Ytong materijali dizajnirani tako da zadovoljavaju visoke estetske zahteve.

Ytong univerzalne ploče upotrebljavaju se kao podloga za toplotnu i mehaničku zaštitu spoljnih zidova, verti-kalne i horizontalne izolacije podruma, za poravnanje neravnih postojećih zidova, izravnanje podova i nivelisa-nje ravnih površina.

Zbog lake obradivosti i čiste gradnje, univerzalne plo-če, debljine 50 mm – popularno nazvane superploča 5 – idealne su za završne radove na objektima, pre svega za obziđivanje kada i tuš kabina u kupatilima, oblaganje kamina, instalacionih vodova i raznih otvora.

Prednosti ovih ploča su brza i precizna gradnja, mogućnost direktnog lepljenja pločica, otpornost na vla-gu, jednostavno oblikovanje rezanjem testerom i prime-na u oblogama raznih oblika kao i otpornost vatru.

XELLA SRBIJA

UNIVERZALNE PLOČEYtong je ekološki građevinski materijal, proizveden od

potpuno prirodnih sirovina. Pored toga što omogućuje zdravo stanovanje, Ytong materijal garantuje brzu i eko-nomičnu gradnju, kao i udobnost vašeg doma. Pored svih prednosti koje se tiču kvaliteta, treba istaći da su

HELIOS

NOVI SISTEM LAZURNIH PREMAZAHELIOS je ove sezone tržištu ponudio novi sistem lazurnih premaza HELIOS BORI. U

sistemu se nalaze dva proizvoda i to: BORI lazura UV PROTECTION predstavlja ekološki prihvatljiv prozirni dekorativni pre-

maz koji čuva prirodan izgled drveta. Pogodan je za zaštitu i dekoraciju drveta u enterijeru i eksterijeru (gradevinska stolarija, lamperije, pergole, baštenske garniture, brvnare, bašten-ske kućice, ...). Ovaj proizvod pruža odličnu zaštitu od sunca i drugih uticaja vremena, sadrži vosak koji povećava vodoodbojnost premaza, obezbeđuje stabilnost dimenzija a film premaza ima satenski sjaj. Ovaj proizvod proizvodi se u 12 standardnih nijansi (Heliomix).

BORI impregnacija namenjena je impregniranju drveta u eksterijeru (krovne konstrukci-je, ograde, nastrešnice) i u vlažnom prostoru (kupatila, kuhinje,

podrumi). Ovaj proizvod pruža aktivnu zaštitu drveta od plavetnila, plesni, drvnih gljivica i insekata. Omogućava dobru penetraciju, izrađen je na vodenoj osnovi i jednostavan za nanošenje. Proizvodi se u žućkastoj nijansi.

Pre nanošenja proizvoda potrebno je podlogu dobro očistiti odsvih nečistoća, a od alata preporučuje se upotreba četke od veštačkih vlakana sa rascepljenim vrhovima koja omogućava lepše razlivanje ili valjka od veštačkih materijala (npr. mikrovlakna za vodene lazure) koji ne upijaju vodu pa lazura lepše klizi na podlogu

TON 35.indb 10 11/06/2008 10:55:25

TON 35.indb 11 11/06/2008 10:55:28

VESTI

12

JUB

BOJA ZA DEČJE SOBE Na Beogradskom sajmu građe-

vinarstva 2008, kompanija JUB predstavila je novi proizvod pod nazivom Jupol Junior. Reč je o boji koja je posebno dizajnirana za dekoraciju dečjih soba, i to u šest pažljivo odabranih pastelnih nijansi: plavoj, žutoj roze, lila, zelenoj i boji dinje.

Boja Jupol Junior ima izuzetnu pokrivnu moć, nanosi se lako i brzo u jednom sloju bez prskanja i kapanja. Takođe, odlikuje se prijatnim mirisom i velikom otpornošću na mokro brisanje.

Jupol Junior je proizvod koji pruža zdravu klimu dečje sobe, lep osećaj razigranosti i svet iz dečijih snova, ugodan boravak i raspoloženje u mirnim, pastelnim tonovima.

ZORKA COLOR

ZAŠTITA DRVETA Gardena je novi premaz namenjen

zaštiti drvenih površina od uticaja vla-ge, plavih fleka i truleži. Izrađen je od specijalnih smola uz dodatak voska i aditiva koji imaju fungicidna svojstva. Drvo zaštićeno premazom Gardena ima prirodan izgled sa vidljivom struk-turom drveta, proizvodi se u sedam različitih nijansi.

Najviše se koristi za zaštitu bašten-skih garnitura i drvenih elemenata koji su izloženi viso-koj vlažnosti i različitim vremenskim prilikama.

ŠABAC

SAJAMSKE HALE U ŠAPCUU šabačkoj Severozapadnoj radnoj zoni prostor za

grinfild investicije iznajmilo je 13 firmi, od čega je samo jedna inostrana. Reč je o kompaniji Sajam fair iz Celja (Slovenija). Namera slovenačke kompanije je da u ovom delu grada izgradi sajamske hale. Među ostalim investi-torima, osim šabačkih preduzeća, svoje poslovne prosto-re gradiće i tri kompanije iz Beograda.

Šabačka Severozapadna radna zona obuhvata prostor od oko 900 hektara od kojih je u vlasništvu grada 600 hektara. Investitori su do sada iznajmili 44 hektara, s tim da se cena iznajmljivanja zemljišta na 99 godina kreće od 6, 6 do 7, 83 evra po kvadratu.

Zona je opremljena kompletnom infrastrukturom u koju je do sada uloženo 350 miliona dinara iz fonda Nacionalnog investicionog plana i 180 miliona dinara iz budžeta opštine.

ZORKA COLOR

NOVA DISPERZIJALife je visokopokrivna periva

paropropusna disperziona boja izuzetne pokrivnosti koju posti-žemo već u jednom nanosu. Zahvaljujući svojim karakteristikama ova boja ima izuzetno dobru pokrivnost pa pokriva površinu od 12-16 m2 po litru. Ukoliko je površina koja se tretira porozna ili se želi efekat intenzivnije nijanse, boja se može naneti u više slo-jeva. Preporučujemo nanošenje u dva sloja.

Disperzija Life namenjena je za zaštitu i dekoraciju unu-trašnjih površina, a proizvodi se u 18 atraktivnih nijansi.

ZORKA COLOR

ZA BETONSKE POVRŠINEBetonlux je alkidno-uretanska boja

namenjena za zaštitu unutrašnjih i spoljašnjih betonskih površina, podova u garažama i skladištima, gazišta na balkonu i slično. Betonlux ima visoku mehaničku i hemijsku otpornost, štiti betonske površine od degradacije i atmosferskih uticaja u dužem vremen-skom periodu. Proizvodi se u devet standardnih nijansi.

TON 35.indb 12 11/06/2008 10:55:35

TON 35.indb 13 11/06/2008 10:55:41

VESTI

14

HELIOS

DODELJENE DVE NAGRADE

Na 34. Međunarodnom sajmu građevinarstva South-East Europe Belgrade Building Expo, kompaniji HELIOS dodeljena su dva priznanja.

Više od hiljadu izlagača borilo za osvajanje prestižnih nagrada Nova vizura i Posebno priznanje, koje se već tra-dicionalno dodeljuju na Sajmu građevinarstva. Kvalitet, inovacije i atraktivnost bili su glavni kriterijumi po kojima je Beogradski sajam u velikoj konkurenciji izabrao i pro-glasio 15 izlagača koji su se izdvojili od ostalih.

SAJAM

ZORKA COLOR U NOVOM RUHUU skladu sa

novim izgledom kompanije, Zorka Color i na Sajmu građevine ove godine svojim klijentima i posetiocima sajma predstavila na karakterističan način. Kreativni tim pobrinuo se da štand kompanije bude jedinstven, sveden i originalno dizajniran. Proizvodi primenjeni na zidove štanda naglasili su njegovu funkcionalnost, ističući mogućnosti koje boje i premazi Zorka Color mogu pružit. Za prepoznatljiv izgled promoterki zaslužni su modeli modne kreatorke Valentine Obradović, koji su u potpunosti oslikali osnovne vrednosti i korporativni imidž kompanije.

Kao i do sada, kompanija Zorka prati svoju osnovnu ideju - biti drugačiji, ali veran sebi, približiti se klijentima i ostati dosledan pravim vrednostima.

Beogradski sajam je dodelio Posebno priznanje HELIOSU za Heliomix sistem. Na HELIOMIX sistemu može se tonirati 47 proizvoda iz tri robne marke: TESSAROL (premazi za drvo i metal sjaj, saten, antik, professional), BORI ( tankoslojna, lak lazura) i SPEKTRA (premazi za mineralne površine). Zajednička crta za sve proizvode je visok kvalitet i usklađenost sa standardima EU - VOC direktiva. Svi proizvodi zadovoljavaju najstroži-je ekološke uslove i sadrže minimum isparljivih supstanci. Mrežu Heliomix sistema danas u Srbiji predstavlja preko 300 Heliomix punktova u prodajnim objektima boja i lakova.

Posebna i jedinstvena ton karta koja podržava Heliomix sistem je Harmonia, sastavljena od tri ton karte Harmonia Interior, Harmonia Exterior i Harmonia Bori, koje pred-stavljaju pomoć kupcu pri odabiru nijansi, odnosno pred-log nijansi za uređenje enterijera ili eksterijera. Svaki list je jedna kombinacija nijansi za dekoraciju zidova odnosno fasade, kao i predlog nijanse za bojenje prozora i/ili vrata bilo da se radi o pokrivnom emajlu ili lazuri.

Pokretački program koji povezuje proizvode, kolorante i odabranu nijansu kupca je Colour Composer. Odlikuje ga jednostavno traženje nijanse, prikaz odabrane nijanse, a sa druge strane to je jedini softver koji ima mogućnost prika-za svih proizvoda na kojima se željena nijansa može dobiti. U kombinaciji sa Colour Design Studiom i Harmoniom, Colour Composer je najsveobuhvatniji i najpregledniji sof-tver mix sistema.

Kao i prethodne godine, Udruženje ekonomskih propa-gandista Srbije je nagradilo osam izlagača a komaniji HELIOS uručena je diploma za uspešan promotivni nastup.

TON 35.indb 14 11/06/2008 10:55:47

TON 35.indb 15 11/06/2008 10:55:49

VESTI

16

ROMA COMPANY

NA SAJMU GRAĐEVINARSTVAKao i prethodnih i ove godine Roma company prezento-

vala je svoj prodajni asortiman na Sajmu građevinarstva koji je održan na Beogradskom sajmu u periodu od 15. do 19. aprila.

Pored već prepoznatljivog prodajnog asortimana boja, lakova, fasada i alata, Roma company je ove godine na Beogradskom sajmu predstavila i svoju novu prodajnu lini-ju - tapete poznatog belgijskog proizvođača dekorativnog materijala za ukrašavanje zidova Home interiors.

Ove tapete iz kolekcija Raffi, National Geographic, Elle decoration i Hotel collection osim najvišeg kvaliteta proi-zvoda u svom dizajnu donose poslednje trendove i tehnolo-gije koji mogu zadovoljiti najrazličitije ukuse i želje u pogle-du dekoracije zidova.

Roma company je, takođe, na Beogradskom sajmu pred-stavila i nove proizvode iz Deco fun kolekcije za dekoraciju dečjih soba koji omogućavaju roditeljima da opreme sobe svojih mališana lako, kreativno i bez napora. Posetiocima sajma predstavljen je novi brend nalepnica, bordura, šablo-na i tapeta sa ilustracijom ptičice Tweety kao i nove proi-zvodi iz kolekcija Vini Pu i Princeze koji obuhvataju kutije za igračke, kutije za nakit kao i posebne dekorativne torbi-ce za zid namenjene za odlaganje različitih predmeta.

VEKA

NAGRADE ZA NAJBOLJE STUDENTEP e t s t u d e n a t a

Arhitektonskog fakul-t e t a u Beog r adu dobilo je od kompa-nije za proizvodnju i prodaju prozorskih i vratnih profila Veka nagrade za najbolja idejna rešenja prozora od PVC profila, od ukupno 1.000 evra. U saopštenju Veke navo-di se da ta kompanija konkurs „Napravi svoj prozor i osvoji nagra-du“ t radiciona lno

organizuje radi podsticanja budućih arhitekata da u praksi provere i pokažu svoje znanje.

Osim novčane nagrade, prvonagrađeno idejno rešenje studenata Arhitektonskog fakulteta Jovana Novakovića i Milete Pejovića realizovano je i izloženo na ovogodišnjem Sajmu građevinarstva u Beogradu.

Kompanija Veka bavi se proizvodnjom i prodajom pro-zorskih profila, profila za ulazna i klizna vrata, roletni i specijalnih profila od PVC-a, kao i različitih ploča i folija.

ROMA COMPANY

TAPETE SU PONOVO U MODIRoma company

je svoj asortiman proširila izuzetno kvalitetnim tape-tama poznatog belgijskog proi-zvođača Home interiors.Tako će se na domaćem tržištu naći tapete iz kolekcija Raffy, Feel at home, El le, Nat iona l G e o g r a ph y i Hotel collection, koje se pored vrhunskog kvali-teta odlikuju i činjenicom da u svom dizajnu nose i poslednje tren-dove i tehnologi-je. Različitost materijala i boja učinile su ove kolekcije izuzet-no raznovrsnim. Najnoviji način proizvodnje ovih tapeta omo-gućava njihovo izuzetno lako postavljanje i što je takođe važ-no, veoma lako skidanje.

TON 35.indb 16 11/06/2008 10:56:07

TON 35.indb 17 11/06/2008 10:56:10

VESTI

18

HENKEL

NOVA PREUZIMANJAHenkel je od multinacionalne kompanije Akzo Nobel, sa sedištem u Holandiji, preu-

zeo poslovne jedinice lepila i elektroničkih materijala. Kako objašnjavaju u Henkelu, te poslovne jedinice bile su u vlasništvu američke kompanije National Star sa sedištem u Bridžvoteru, Nju Džersi. Predsednik Uprave kompanije Henkel Ulrik Lehner rekao je da akvizicija predstavlja prekretnicu u njihovoj korporativnoj istoriji dugoj više od 130 godi-na i da će svakako omogućiti dalji rast. Tokom 2007. godine te dve poslovne jedinice kompanije National Star ostvarile su prodaju od oko 1,83 milijarde evra. Kupovna cena iznosila je 2,7 milijardi funti (oko 3,7 milijardi evra). Posle procesa integracije godišnja

prodaja poslovne jedinice Henkel lepila i tehnologija povećaće se na otprilike 7,5 milijardi evra. Henkel od akvizicije očekuje od 240 do 260 miliona evra godišnje, a predviđa ostvarenje punog potencijala sinergije do 2011. godine. Henkel takođe očekuje i znatno jačanje svoje regionalne tržišne pozicije. S akvizicijom National Stara udeo prodaje Henkela u regiji Azija-Pacifik povećaće se sa osam na 12 odsto. Istovremeno, jaka tržišna pozicija koju Henkel drži u Evropi iskori-stiće se da se ubrza rast robnih marki i tehnologija National Stara.

SARADNJA

IKEA U POTRAZI ZA PARTNERIMAŠvedski proizvođač i trgovac nameštajem Ikea u potrazi je

za kooperantima iz Makedonije, a najavljuje i širenje na tržište Bosne i Hercegovine. „U kompaniji su zainteresovani za uspostavljanje mreže kooperanata u regiji, proizvođača nameštaja koji bi radili za tu renomiranu kompaniju“, izja-vio je predstavnik Ikee tokom preze0ntacije u Skoplju. Oko 90 odsto onoga što Ikea nudi u svojim radnjama širom sve-ta proizvode kooperanti, a samo deset odsto je proizvodnja matične kompanije. Dobavljači su, osim iz razvijenih zema-lja, i kompanije iz Kine, centralne i istočne Evrope. Švedska kompanija planira da za dve-tri godine otvori prodajne centre u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. U drugoj fazi pla-nirano je š irenje na t rž i š t a Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Oglašavajte se!

ROMA Company, Milana Rešetara 11, Zemun 011/222 4 000

Naši čitaoci su vaši potrošači

Oglašavajte se!

TON 35.indb 18 11/06/2008 10:56:12

TON 35.indb 19 11/06/2008 10:56:14

VESTI

20

RAST CENA

SKUPLJI MATERIJAL ZA GRAĐEVINARSTVO

Samo za prva dva meseca ove godine u Federaciji BiH poskupeli su svi važniji industrijski materijali za građevi-narstvo. Tako su aluminijum i čelik skuplji za 19,1, beton-ski čelik za 15,2, dizelsko gorivo za 8,2, električna energija i plin za 4,2 i voda za 5,3 odsto. Sve to u velikoj meri uti-calo je na građevinarski sektor, a građevinari sa zebnjom čekaju da vide kako će se stvari dalje razvijati sa cemen-tom, koji je tokom prva dva meseca poskupeo za 0,8 odsto. Sve razlike u ceni pašće na teret građevinara jer su oni ti koji će morati da nadoknade razliku pošto su sklopili ugo-vore na fiksnu cenu. Ulazna povećanja koja su u proseku iznosila oko deset odsto građevinari će morati da plate iz svog džepa.

HOLCIM

KONKURS ZA PROJEKTE RAZVOJAFabrika cementa Holcim

Srbija iz Novog Popovca kod Paraćina raspisala je konkurs za projekte razvoja obrazova-nja, kulture i održivog razvo-ja, koji treba da budu reali-

zovani na teritoriji opšt ine Paraćin pod nazivom „Partnerstvo za budućnost“.

Kako je saopšt ila služba za odnose sa javnošću Holcima Srbija, projekti koji će biti prihvaćeni i na taj način konkurisati za Holcimov budžet finansiranja treba da traju najmanje četiri, a najviše šest meseci, i da budu završeni do februara 2009. Pravo učešća imaju nevladine organizacije, udruženja i ustanove sa sedištem u opštini Paraćin i organizacije kojima je osnivač ta opština, a prednost će imati projekti koji sadrže inovativne ideje.

Finalnu selekciju projekata koji će biti nagrađeni, oba-viće žiri sastavljen od predstavnika Holcima, medija, lokalne samouprave, državnih ustanova i nacionalnih i lokalnih udruženja građana koja ne učestvuju na kon-kursu. Rezultati će biti objavljeni 13. juna.

RAST PROIZVODNJE

POVEĆANA PROIZVODNJA KREČAZa prva tri mese-

c a o v e g o d i n e Istarska t vornica vapna (ITV) izvezla je devet puta više s vojih proi z voda nego u istom raz-doblju prošle godi-ne. Do kraja 2008. v rednost i z voza , prema očekivanjima ITV-a, premašiće pet miliona kuna. U z z a u z i m a n j e pozicija na tržišti-ma Slovenije, Bosne

i Hercegovine, Italije, a odnedavno i Srbije, Istarska tvornica vapna krenula je u tržišnu trku i u Nemačkoj.

NEXE GRUPA

RAZVOJ U BIHNexe grupa iz Našica, koja je kroz proces privatizacije

pre nekoliko godina na velika vrata ušla u BiH, do sada je obezbedila 559 radnih mesta u centrali Nexea, GP Putu, Agregatima i betonima i Tvornici opeke u Sarajevu, kao i Kozaraputevima iz Banjaluke. Kvalitetni kupoprodajni ugo-vori, pored radnih mesta, rezultirali su unosom nove teh-nologije. Tako je Tvornica opeke, odnosno Ciglana Nexe u Rakovici pored Sarajeva, trenutno najmodernija u regionu. Potpuno automatizovana ekološka proizvodnja omogućava rad po najvišim standardima. Za ovu godinu Nexe planira otvaranje novih radnih mesta, tako da se od ukupno 3.509 zaposlenih u korporaciji, na BiH odnosi petina.

SAJAM U RUSIJI

DOMAĆE FIRME U MOSKVIOsam srpskih preduzeća učestvovalo je početkom maja

na sajmu građevinarstva u Moskvi Mosbild, saopštila je Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).

Na sajmu su u organizaciji Agencije učestvovali proi-zvođač česmi i tuševa RPC Pešović, fabrika panelnih radijatora Elma iz Velike Plane i preduzeće za postavlja-nje elektronskih instalacija Amiga.

Zainteresovanima su predstavljeni i firma za zaštitu spomenika kulture HPS HIO Protection Systems, proi-zvođač elektroinstalacija i opreme Metalka Majur, proi-zvođač rasvetne opreme Bak, proizvođač transformatora Elma TT i firma za proizvodnju nameštaja i opremu enterijera Entero.

Mosbild je najveća sajamska manifestacija u Rusiji. Na njoj je prošle godine izlagalo više od 1.800 kompanija iz 45 zemalja. SIEPA prvi put organizuje učešće na tom sajmu.

TON 35.indb 20 11/06/2008 10:56:23

TON 35.indb 21 11/06/2008 10:56:25

InTErVju

22

TEKST: Ana Rusanov FOTO: Lena Nešić

U procesu tranzicije ovaj sektor apsorbuje najveći deo viška nezaposlenih i značajno učestvuje u vred-

nosti bruto nacionalnog dohotka. Zato se ekonomisti i političari u Srbiji slažu da će se uspeh srpske tranzicije meriti uspehom tih preduzeća. Prema projek-cijama, 450 najuspešnijih malih i sred-njih preduzeća u Srbiji planira da ove godine poveća broj zaposlenih za 16 odsto. U Srbiji posluje više od 300.000 malih i srednjih preduzeća, koja uče-stvuju sa dve trećine u prometu robe na srpskom tržištu, a sa 40 odsto u izvozu. Imajući u vidu te činjenice, sek-tor MSP zaslužuje punu pažnju držav-nih institucija, njihovu podršku i jasnu strategiju razvoja. S druge strane, sek-tor sa takvim potencijalom sve je zani-mljiviji i za kreditne usluge koje pruža-ju banke u Srbiji. O tome kako banke gledaju na potencijal ovog sektora, koje usluge nude i po kojoj ceni i kako ocenjuju rad ovog sektora u Srbiji, raz-govaramo sa Bojanom Vračevićem, rukovodiocem odeljenja za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Hypo Alpe Adria banci.

Koliko su banke zainteresovane za kreditiranje malih i srednjih predu-zeća s obzirom na veliki privredni kapacitet tog sektora?

Bojan Vračević, Hypo Alpe Adria banka

Potencijal malog biznisa

Kreditna podrška i pružanje drugih finansijskih usluga malim i srednjim preduzećima dugo su bili van fokusa banaka u Srbiji. Danas je situacija potpuno drugačija jer se u tom sektoru očekuje najbrži i najveći rast poslovanja naredne dve-tri godine, a u taj sektor biće plasiran i najveći broj kredita

TON 35.indb 22 11/06/2008 10:56:31

InTErVju

23

– Kreditna podrška i pružanje drugih finansijskih usluga malim i srednjim preduzećima dugo su bili van fokusa banaka u Srbiji. Njihovo poslovanje bilo je usmereno prvenst-veno na velike firme i korporacije, a zatim i na stanovništvo. Razlog za to pre svega je bio u povećanom riziku rada sa tim sektorom. Informacije o toj grupi preduzeća bile su oskudne i nepouzdane, što je podrazumevalo visok rizik za bilo kakvo poslovanje s njima. S druge strane, postojali su i tehničko-tehnološki problemi u smis-lu da banke nisu imale procedure za izdavanje kredita, profesionalce koji bi na tome radili, odgovarajuća obezbeđenja…

Takođe, ni država dugo nije poklanjala dovoljnu pažnju tom sek-toru privrede, sem verbalne podrške i konstatacije da taj sektor ima poten-c i j a l ko j i t ek t reba da bude iskorišćen.

Dana s j e s i t u ac i j a pot puno drugačija?

– U poslednje dve godine situaci-ja je mnogo bolja i banke imaju veći interes da rade sa malim i srednjim preduzećima. Mere Narodne banke

Srbije pooštrile su uslove kreditiranja građana, čime je smanjen prostor za dalju ekspanziju tih plasmana. S dru-ge strane, procedure za registraciju preduzeća postale su jednostavnije i brže, uveden je PDV i obavljena je f iskalizacija privrednih subjekata. Finansijski izveštaji postaju sve bolji i jasniji. Sve to zajedno pomoglo je bankama da se zainteresuju za sektor malih i srednjih preduzeća koji, gle-dano strateški, nudi najveći prostor za rad banaka i sticanje prof ita. Danas kreditno zaduživanje u sektoru malih i srednjih preduzeća ima naj-veću stopu rasta u poređenju sa sek-torima stanovništva i velikih kompa-nija. Sve više banaka kao svoj glavni proizvod ističe kredite za preduzetni-ke i mali biznis. Osim toga, i država je pokrenula razne programe za raz-voj preduzeća poput start-up kredita, subvencija i slično.

Kakav je odnos banaka prema start-up kreditima?

– Oni se nalaze u ponudi pojedi-nih banaka, poput Hypo banke, ali su uslovi za ostvarivanje tih kredita nešto oštriji. Naime, za njihovu reali-zaciju neophodno je predstaviti dobro

razrađen biznis plan i čvrsto obez-beđenje. Banke su raspoložene da kreditiraju već razrađen biznis.

Ko su vaši najčešći klijenti?– Najviše kredita dajemo predu-

zećima koja se bave trgovinom i uslužnim delatnostima pošto su one i najzastupljenije u malom biznisu i samoj privredi. Trgovinska delatnost je najzastupljenija, najlakše je raditi sa privrednicima iz te branše jer svo-je papire vode uredno, jasno definišu namenu sredstava… Banke su i dalje oprezne kod rokova na koje daju kre-dite. U zavisnosti od namene, krediti za obrtna sredstva daju se na jednu do tri godine. Međutim, i ta se prak-sa u poslednje vreme menja, pa ban-ke sada nude i dugoročne kredite za investicije.

Koje usluge privrednici još mogu da dobiju od banaka, a koje im mogu pomoći u svakodnevnom finansijskom poslovanju?

– Privrednici bi trebalo da imaju u vidu da im i drugi proizvodi koje banke nude mogu biti od velike pomoći. Najpre, to je račun bez kog preduzeće ne može da bude registro-

TON 35.indb 23 11/06/2008 10:56:35

InTErVju

24

Registra privrednih subjekata, lična karta vlasnika, poslednji finansijski izveštaj (bilans stanja i uspeha) i jasni odgovori na pitanja za šta su, koliko, zašto i na koji rok sredstva potrebna. Kriterijumi kojima se rukovodimo pri izdavanju kredita podrazumevaju da je firma stabilna nekoliko godina zaredom, da svake godine beleži rast i ostvaruje profit, da nije bilo kašn-jenja u plaćanju dobavljačima ili po kreditima, da uredno izmiruje obave-ze prema državi i da nije bilo bloka-de računa.

vano. Zatim, tu su i računi sa raznim namenskim troškovima, elektronsko bankarstvo koje štedi vreme i smanjuje troškove pri transferu novca i platne kartice koje olakšavaju rad i omoguća-vaju bezgotovinsko plaćanje. To govori da su banke ozbiljnije pristupile malim preduzetnicima. S druge strane, proce-dure za dobijanje kredita su pojedno-stavljene, povoljniji su uslovi, potrebno je manje papira, obezbeđenje za kredi-te može biti manje. Tako se krediti za obrtna sredstva mogu podići samo na menice, a za dugoročne je i dalje potrebna hipoteka.

Koliko su krediti za privredu skupi i u kom se rasponu kreću kamate?

– Za poslednje dve godine kamate na kredite su pale, i to sa više od 20 odsto godišnje na između 11 i 14 odsto. Zbog situacije na svetskom finansijskom tržištu, sumnjam da će kamate ići dole. Moguće je da se zbog konkurencije u Srbiji sadašnji raspon smanji i da se ustali na cifri bližoj onoj od 11 odsto. Ali, većeg spuštanja kamata neće biti.

Kakva su vaša predviđanja u vezi s razvojem sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji?

– Ovo je sektor sa najvećim kre-ditnim kapacitetom, tako da se tu očekuje najbrži i najveći rast naredne dve-tri godine. To praktično zači da će u taj sektor biti plasiran i najveći broj kredita. Moram da kažem i da su naši privrednici sve bolji: savesniji su, dobro procenjuju svoju kreditnu sposobnost, redovno otplaćuju kredi-te. Primetno je i da se popravio kva-

litet dokumenata sa kojima privred-nici dolaze u banku, f inansijski izveštaji su uredniji i jasniji. Zatim, preduzetnici prilično dobro identifi-kuju šta im je potrebno, visinu sred-stava, rokove, kao i projekcije šta će im ta sredstva konkretno doneti u poslovanju.

Šta čini osnovnu dokumentaciju koju preduzetnik donosi na prvi sus-ret sa bankarskim službenikom?

– Čini je nekoliko osnovnih doku-menata: registracija preduzeća iz

Posebna ponudaHypo Alpe Adria banka pre-

duzetnicima nudi dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu koje omogućava da klijenti dobi-ju potrebna sredstva koja u tom trenutku nemaju na računu. Procedura za odobrenje te uslu-ge veoma je jednostavna i sred-stva su uvek dostupna klijentu. Ova banka nudi i dugoročne kredite za kupovinu poslovnog prostora na 15 godina uz grejs period do dve godine.

TON 35.indb 24 11/06/2008 10:56:48

TON 35.indb 25 11/06/2008 10:56:53

poZnaTI BrEnd

26

Durlin je premaz kojim se mogu bojiti površine kao što su vrata, prozori, roletne, nadstrešnice, grede, lamperija, drveni gelenderi, drvene kuće, metalne ograde, garažna vrata, radijatori, baštenski nameštaj. Pre bojenja neop-hodno je željenu površinu dobro pripremiti. Za odstra-njivanje starih slojeva premaza koji su samo matirali na drvenoj ili metalnoj podlozi, potrebno je brušenje bru-snim papirima N

o60 - 150, a četke moraju biti sa pri-

rodnim vlaknima. Opšta uputstva za pripremu površine koja se tretira

odnose se na to da se prilikom zaštitnog i dekorativnog bojenja treba pridržavati sledećeg:

drvene ili metalne podloge po potrebi treba prebru-•siti i s njih ukloniti masnoću, rđu i prašinu;stare podloge i delove sklone ljuštenju ukloniti •mehaničkim putem, brušenjem;vreme treba da bude sunčano i bez vetra, a tempera-•tura od +15

oC do + 30

oC;

tretirana površina ne treba da bude direktno izložena •Sunčevoj svetlosti.

Metalna ili drvena podloga koja se tretira mora da bude suva i čista. Za uklanjanje rđe koristi se Durlin antirost, a rđa se otklanja žičanom četkom i brusnim papirom. Pre nanošenja Durlin univerzalnog emajla na metalnu površinu, obavezna je zaštita metala Durlin osnovnom bojom za metal.

Dugin premaz za drvo i metal Durlin

DURLIN – korak po korak

Ukoliko je na drvenoj podlozi stari premaz oštećen toliko da se vidi podloga, potrebno ga je u potpunosti ukloniti mehaničkim, hemijskim ili termičkim putem. Pre nanošenja Durlin univerzalnog emajla na novu drvenu površinu, obavezna je zaštita drveta Durlin Firnis impreg-nacijom za zaštitu drveta i Durlin osnovnom bojom za drvo. Za postizanje ravne i glatke drvene podloge, preporučuje se gitovanje Durlin kitom za drvo.

Durlin univerzalni emajl i Durlin profesional nanose se čet-kom, valjkom ili prskanjem u jednom ili dva sloja preko Durlin osnovne boje za metal, odnosno Durlin osnovne boje za drvo. Za nanošenje četkom i valjkom razređuje se do 10 odsto Durlin uljanim razređivačem, dok se za nanošenje prskanjem razređuje do 20 odsto. Sušenje između slojeva traje 24 časa.

Korisnici koji koriste Durlin premaze najčešće se obra-ćaju sa sledećim problemima i pitanjima:

Kada boja loše prianja na podlogu?Boja može loše da prianja kada je podloga vlažna,

prljava, praškasta, trošna, nepravilno pripremljena ili kada je korišćena neodgovarajuća osnovna boja. Kada se to desi, potrebno je prvobitnu boju ukloniti u potpuno-sti, pravilno pripremiti podlogu i odabrati odgovarajuće boje.

Zašto se boja sliva?Boja se na vertikalnim površinama sliva kada je pre-

komerno naneta ili suviše razređena. Tokom nanošenja treba proveravati da li se boja sliva. Ako se osušila, a nije se dobro razlila, površinu treba izbrusiti i ponovo premazati.

Kada se javlja mreškanje boje?Mreškanje se javlja ukoliko je drugi sloj boje nanet

preko prethodnog sloja koji se nije osušio. Ukoliko se premaz izmreškao, potrebno ga je potpuno ukloniti sa podloge i ponovo pristupiti bojenju.

Kada se javljaju tragovi četke prilikom nanošenja boje?

Tragovi četke javljaju se ukoliko se boja brzo suši ili je naneta u debljem sloju. Tada je potrebno finim brusnim papirom prebrusiti delove na kojima su tragovi vidljivi tako da površina postane glatka i boju naneti ponovo.

TON 35.indb 26 11/06/2008 10:56:57

poZnaTI BrEnd

27

Kada se boja sporo suši?Najčešći uzrok sporog sušenja Durlina jeste loše pri-

premljena podloga, upotreba neodgovarajućeg razređi-vača ili neadekvatni uslovi nanošenja (niska temperatura ili visoka vlažnost). Neosušeni premaz treba ukloniti pomoću krpe koja je nakvašena u odgovarajućem razređivaču, a ukoliko to nije moguće, upotrebiti sred-stvo za skidanje premaza.

Kada dolazi do pojave „bubrenja“ i „mehuranja“ boje?

Mehuri se mogu javiti ako je premaz nanet na vlažnu podlogu, pri velikoj vlažnosti vazduha ili visokoj tempe-raturi. Na mestima gde se javljaju mehuri dolazi do lju-štenja premaza. Površine koje se ljušte i na kojima se javljaju mehuri treba izbrusiti i ponovo naneti boju.

Kada je površina neravnomerno obojena?Površina je obično neravnomerno obojena kada se boja

neravnomerno nanosi. Potrebno je naneti još jedan sloj boje.

Kada se pojavljuju neobojeni delovi na površinama koje se boje?

Neobojeni delovi javljaju se u slučajevima kada se boja nanosi na površinu koja je zaprljana uljem, mašću ili voskom. Da bi se takve mrlje uklonile, potrebno je da se

premaz prvo potpuno osuši a onda ga prebrusiti vodoo-tpornim brusnim papirom i toplom vodom u koju je dodato malo deterdženta. Tretiranu površinu treba dobro isprati i osušiti, a nakon toga potrebno je ponovo naneti boju.

Kada se javljaju čestice na premazu?

Čestice se obično javljaju zbog prašine u atmosferi tokom ili posle nanošenja boje. Uzrok može da bude i prljav alat. Potrebno je pustiti premaz da se osuši, a onda ga prebrusiti i očistiti i ponovo naneti boju.

Kada boja gubi sjaj (matira)?Gubitak sjaja (matiranje) može se javiti ukoliko je pre-

maz nanet na loše pripremljenu podlogu ili u uslovima visoke vlažnosti vazduha. Potrebno je blago prebrusiti premaz i naneti još jedan sloj boje.

TEHNIČKA PODRŠKA

DUGA svim korisnicima proizvoda DURLIN nudi i tehničku podršku. Zato, ako imate bilo kakvih nedo-umica oko korišćenja naših proizvoda, pozovite Tehnički servis na broj telefona 011/32-17-289.

TON 35.indb 27 11/06/2008 10:56:58

TON 35.indb 28 11/06/2008 10:57:05

TON 35.indb 29 11/06/2008 10:57:08

TEma

30

Trideset četvrti međuna-rodni sajam građevinar-s t v a o d r ž a n j e n a Beogradskom sajmu od

15. do 19. aprila, pod sloganom Gradimo ideje. Učestvovalo je više od hiljadu izlagača iz 31 zemlje, na osnovu čega se procenjuje da je Sajam građevinarstva u Beogradu SEEBBE (South East Europe Belgrade Building Expo) postao najznačajnija sajamska manifestacija iz te delat-nosti u jugoistočnoj Evropi.

- Reč je o najvećem sajmu koji je ikada organizovan u Beogradu. Ove godine izlagači su svoje proizvode i usluge predstavili na 40.000 kvadra-ta zatvorenog prostora, kao i na našem kompletnom otvorenom pro-storu, zbog čega smo bili prinuđeni da parking za posetioce i izlagače izmestimo na Adu ciganliju - izjavio je Anđelko Trpkov ić, generalni direktor Beogradskog sajma.

Trpković je dodao da je Beogradski sajam za deset godina članstva u

Uniji međunarodnih sajmova (UFI) potvrdio svoju lidersku ulogu upravo organizacijom ovog sajma.

Na sajmu su i ove godine u centru pažnje bila savremena dostignuća u svim oblastima građevinske delatno-sti, od projektovanja i izgradnje do opremanja objekata i enterijera. Svoje mesto na njemu našli su naj-poznatiji svetski i domaći proizvođa-či građevinske mehanizacije, građe-vinskih konstrukcija i panela za izgradnju industrijskih hala i postro-

Međunarodni sajam građevine u Beogradu

Sajam po svetskim standardimaNa sajmu su i ove godine u centru pažnje bila savremena dostignuća u svim oblastima građevinske delatnosti, od projektovanja i izgradnje do opremanja objekata i enterijera

TEKST: Brankica RistćFOTO: Dragana Đorović

TON 35.indb 30 11/06/2008 10:57:12

TEma

31

jenja, proizvođači mašina za obradu betonskih armatura, oplatnih i nosi-vih sistema. Posebnu pažnju privu-klo je predstavljanje najnovijeg sof-tvera za proizvodnju stolarije, kom-pjuterske tehnologije za obradu sta-kla, mašina za zavarivanje plastike najnovije generacije i skela koje se sklapaju bez šrafljenja. Tu su i ure-đaji za zagrevanje građevina koji omogućuju rad na niskim tempera-turama, komore za sušenje opreme i odela koja koriste građevinski radni-ci, sistem centralnog grejanja koji iz jedne kaljeve peći zagreva 400 meta-ra kvadratnih, primena led-tehnolo-gije u rasvet i i nov i blokov i za zidanje.

U okviru nacionalnih izložbi pred-stavili su se izlagači iz Grčke, Italije, Turske, Slovenije i Hrvatske, a viđene su i brojne prezentacije u okviru razli-čitih robnih grupa. Sajam je bio upot-punjen raznovrsnim stručnim progra-mima koje je Beogradski sajam orga-nizovao u saradnji sa odgovarajućim naučnim institucijama Srbije.

Trpković objašnjava da je posebno značajna poseta stranih privrednih delegacija, koja je već sada dala dobre rezultate, posebno u saradnji firmi koje se bave niskogradnjom i visokogradnjom.

- Ovakvi susreti već su postali tra-dicionalni. Recimo, vrlo dobru saradnju imali smo sa rumunskom delegacijom, koja je najviše zaintere-sovana za raznovrsnu i bogatu ponudu stolarije - navodi Trpković.

Osim toga, privrednici iz Rumunije dogovorili su se sa pojedinim izlaga-čima i o različitim vidovima sarad-nje, što svakako nije zanemarljivo, jer je, prema onom što se moglo čuti na otvaranju Sajma, Srbija jedno veliko gradilište u kome se posebno izdvaja Beograd, gde se trenutno gradi 1,5 miliona kvadratnih metara stambenog i poslovnog prostora.

Na Međunarodnom sajmu građe-vine u Beogradu svoje proizvode izložilo je i oko 90 proizvođača boja i lakova iz zemlje i inostranstva.

Prema podacima dobijenim iz Privredne komore Srbije ova grana industrije raspolaže zavidnim proi-zvodnim kapacitetima, a u prilog tome govori i prihod od sedam miljardi dinara ostvaren u prošloj

godini u ovoj oblasti. Tokom 2006. godine ukupan uvoz ove robe izno-sio je 91,5 miliona dolara dok je izvezena roba u vrednosti od 23, 8 miliona dolara. Proizvodnjom boja i lakova, prema podacima za 2007. godinu, dobijenim u PKS-u, bavilo se 151 preduzeće, od čega dva druš-tvena, osam mešovitih i 141 privat-no. Međutim, pored ovih aktivnih preduzeća, u ovoj delatnosti regi-strovano je i još oko 300 preduzeća, koja se bave sličnom delatnošću (preradom osnovnih sirovina, nama-za, zašt it ih emulzija) tako da je stvarni broj preuzeća čija je delat-nost vezana za ovu oblast teško utvr-diti. U ovoj oblasti u proizvodnji ukupno je zaposleno oko 2.500 rad-nika, ali se procenjuje da je taj broj mnogo veći jer tu nisu uključeni lju-di koji rade na završnim radovima bilo da je u pitanju oblast visoko-gradnje ili niskogradnje.

Najveći proizvođači boja i lakova su IBL Duga Holding - Beograd, Zorka Boje - Šabac, Zvezda Helios - Gornji Milanovac, Pomoravlje - Niš, P r v i maj - Čač a k , Nevena - Leskov ac , Bojana - Beograd , Maksima - Lučani, Tigar hemijski proizvodi - Pirot, Pitura - Beograd, Sileks - Pančevo…

Proces privatizacije preduzeća iz ove delatnosti skoro je sasvim zavr-šen tako da je većina preduzeća u privatnom vlasništvu, što umnogome olakšava saradnju sa stranim pri-vrednicima jer je birokratska proce-dura mnogo kraća nego što je to slučaj sa velikim kompanijama iz ove

delatnosti. Druga olakšavajuća okol-nost je ta što većina preuzeća imaju i svoje strateške partnere, pa je tako većinski vlasnik u Zvezdi iz Gornjeg Mi lanovca st ratešk i par tner i z Slovenije - Helios. A Zvezda Helios i skandinavska firma Torda, formirali su zajedničko preduzeća (joint ventu-re) Torda - Zvezda, za proizvodnju grafičkih boja. I u vodećoj fabrici Duga - Beograd, prisutan je strani kapital, s obzirom da je delimično u vlasništvu Belinke iz Ljubljane. Uvoz ovih proizvoda uglavnom je realizo-van iz zemalja Evropske Unije i to iz Italije, Grčke, Nemačke, Slovenije, Belgije, Holandije, Austrije. Dok je izvoz skoncentrisan prema Ruskoj Federaciji, Belorusiji, Ukrajini, Bosni i H e r c e go v i n i , H r v a t s k o j i Makedoniji.

Ono što se moglo čuti od pred-stavnika firmi koje se bave proizvod-njom boja i lakova, a koji su imali svoje štandove na sajmu je i to da su raspoloživi kapaciteti, sasvim dovolj-ni za domaće tržište, te da je stoga

NAGRADE BEOGRADSKOG SAJMA

Nova vizura i posebna priznanja i ove godine dodeljeni su najuspešnijim izla-gačima, a generalni sponzor 34. međunarodnog sajma građevinarstva bilo je osiguranje Delta Generali. Nagradu Nova vizura za najbolji nastup na ovogodiš-njem Sajmu građevinarstva u Beogradu dobila su preduzeća Simpro iz Beogra-da, Izomaks iz Bugarske, JCB iz Velike Britanije, Polimit iz Šapca i Duko iz Belgi-je. Posebna priznanja dobilo je deset preduzeća: Potisje iz Kanjiže, Peri oplate iz Beograda, ICI Novi Beograd, FMG Marko Todorović Matoks iz Paraćina, Heli-os iz Slovenije, MJN iz Smedereva, Futur iz Inđije, Dukon, Tehniks beo iz Beo-grada i Adrian AS iz Slovačke. I Udruženje ekonomskih propagandista Srbije (UEPS) dodelilo je Potisju iz Kanjiže i Građevinskom centru Bazis iz Beograda gran pri za najbolji promotivni nastup. Specijalno priznanje za inovativni pristup promociji proizvoda UEPS je dodelio beogradskom preduzeću Tera koevi, a pri-znanje za primenu proizvoda u dizajnu štanda dobilo je preduzeće Polydec iz Beograda.

TON 35.indb 31 11/06/2008 10:57:14

TEma

32

omogućeno da se znatan deo proi-zvodnje usmeri ka izvozu. Međutim, kako je objašnjeno u PKS “za podi-zanje konkurentnosti ove industrije potrebni su povoljniji uslovi za inve-stiranje u nove tehnologije i opre-mu, radi podizanja nivoa kvaliteta proizvoda u skladu sa standardima EU, proširenja asortimana i osvaja-nja nove generacije proizvoda”. Na sajmu su se, pored ostalih, pred-stavili i izvođači građevinskih radova na visokogradnji, niskogradnji, mon-tažno-instalaterskim radovima i završnim radovima.

Proizvođači montažno instalater-skih i završnih radova, koji su prate-ći kapaciteti visokogradnje i nisko-gradnje, istakli su da je u okviru te oblasti u Srbiji registrovano oko 1.500 preduzeća sa oko 18.500 zapo-

slenih, a da je ukupna vrednost radova koja su ta preduzeća izvela u inostranstvu prethodne godine bila 5,1 milijardu dinara.

To je ostavilo impresivan utisak na strane posetioce, jer poslovi koje naši građevinari izvode u inostran-stvu, obuhvataju širok obim usluga: od istraživačkih, preko izrada studija i projekata, do neposredne izgradnje pojedinačnih i kompletnih objekata. U inostranstvu se projektuju ili izvo-de energetska postrojenja, elektrane i brane svih vrsta i veličina, objekti za kor išćenje voda, melioraciju zemljišta, navodnjavanje i odvodnja-vanje, javni, stambeni, turistički, zdravstveni, sportski i drugi objekti, saobraćajnice, prvenstveno za drum-ski saobraćaj, mostovi, tuneli, aero-dromi, luke i pristaništa, raznovrsni industrijski objekti, objekti specijal-ne namene. Najznačajniji su radovi u Ruskoj Federaciji, Libiji, Tunisu, Sudanu, Zimbabveu i Peruu.

Stručnjaci koji su posetili ovogo-d i šnj i Sajam građev inar s t va u Beogradu istakli su da je industrija građevinskog materijala zemlje u direktnoj zavisnosti od izvođenja radova u građevinarstvu, a posebno u stambenoj privredi. Tako od broja izgrađenih stanova zavisi koliki će biti obim proizvodnje u ovoj grani industrije.

Za proi z vodnju građev inskog materijala kod nas je registrovano oko 550 preduzeća, sa oko 19.750 radnika. A naša industrija građevin-skog materijala isključivi je proizvo-đač reprodukcionog materijala, za sada samo za srpsko građevinarstvo, i u ukupnoj ceni izgradnje materijal

učestvuje sa 35 do 40 odsto. Ta cena niža je nego u ostalim zemljama, pa je stoga ova grana posebno privukla strane posetioce. Glavni proizvodi u industriji građevinskog materijala Srbije jesu cement i mineralna vezi-va poput kreča, gipsa, cigle, crepa i lakih građevinskih ploča, koje su posebno za interesova le s t rane privrednike.

Proizvodi opekarske industrije koji su veoma važni za građevinarstvo, odnosno za visokogradnju, poznati su strancima, jer opekarska industri-ja godišnje izveze svoje proizvode u vrednost i od 30 miliona dolara. Najviše se izvozi u susedne zemlje: Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, BiH, Makedoniju i Crnu Goru (oko osam odsto). Srbija ras-polaže značajnim kapacitetima za proizvodnju kreča i godišnje može da proizvede od 100.000 do 200.000 tona. Godišnji raspoloživi kapaciteti za proizvodnju tehničkog kamena su 56 miliona tona, dok su raspoloživi kapaciteti drobiličkih postrojenja oko tri puta veći.

Posebnu pažnju stranih privredni-ka na Sajmu je izazvala proizvodnja arhitektonsko-građevinskog kamena i eksploatacija kamenih blokova za dalju preradu, čija proizvodnja nije veća od 5.000 i 7.000 metara kubnih godišnje, uglavnom zbog nedovolj-nog broja otvorenih ležišta mermera i granita. Stranci su u tome videli mogućnosti za ulaganje u eksploata-ciju i otvaranje i opremu novih leži-šta, posebno jer su stručne procene da naši kapaciteti za obradu kame-nih blokova mogu biti oko 20.000 metara kubnih godišnje.

PLES BAGERA

Međunarodni sajam građevinar-stva je najveća pojedinačna manife-stacija ikada organizovana na Beo-gradskom sajmu, a najavljen je baš onako kako je i izgledao – spekta-kularno. Počeo je Plesom bagera, koji je na platou ispred Skupštine Beograda upriličen za novinare i znatiželjne građane. Ples je, inače, svetska atrakcija koja je u Beograd stigla sa najvećeg sajma građevin-s ke m e h a n i z a c i j e B A U M A u Minhenu.

SRPSKE KOMPANIJE U MOSKVI

Osam kompanija iz Srbije prvi put je ove godine učestvovalo na Sajmu građevine Mosbild u Moskvi, održa-nom od 1. do 4. aprila. Ukupno je ostvareno više od 200 kontakata, od kojih je oko 70 veoma „ozbiljnih“. Kompanija Elma TT potpisala je ugo-vor vredan 80.000 evra i očekuje potpisivanje novog, od 500.000 evra. Učešće srpskih kompanija na sajmu organizovala je SIEPA, uz teh-ničku pomoć USAID-ovog projekta za razvoj konkurentnosti.

V a ne x .indd 2 30/05/2008 16:01:56TON 35.indb 32 11/06/2008 10:57:27

V a ne x .indd 2 30/05/2008 16:01:56TON 35.indb 33 11/06/2008 10:57:27

pITajTE

34

ODGOVARA Goran Ašanin direktor Delfin AG

I u ovom broju nastavljamo da ostvarujemo bolji kontakt između najpoznatijih domaćih i stranih kompanija i trgovaca koji prodaju njihove proizvode. Na pitanja prodavaca iz više prodajnih objekata u Srbiji ovoga puta odgovara Goran Ašanin, direktor i vlasnik fabrike boja Delfin AG iz Beograda

Sve što vas zanima o...Delfin AG

TON 35.indb 34 11/06/2008 10:57:31

pITajTE

35

Kada se na internet pretraživaču ukuca vaš slogan „Ako krečite, krečite, ali stvarno“, ima mnogo komentara. Da li mislite da taj slogan treba menjati?

Taj slogan smislili smo u neko drugo vreme, vreme kada je tržište bilo preplavljeno proizvodima iste namene, ali lošeg kvaliteta. Odvažili smo se da smelim sloganom izazove-mo kupca da isproba naš proizvod i takav pristup se isplatio.

Da nismouspeli da održimo prepo-znatljiv kvalitet sve ove godine, taj isti tekst reklame vratio bi nam se kao bumerang i antireklama. Ovako, može se reći da naš slogan i naši proizvodi čuvaju leđa jedni drugima.

Naziv vašeg ključnog proizvoda Max-pol ima za konkurenta proizvod slič-nog imena. Mislite li da je to pred-nost ili mana?

Na prvi pogled zaista deluje da

može biti neprijatno u društvu toli-ko konkurentskih proizvoda sličnog imena. Istina je da više proizvođača ima nastavak pol u imenu svojih pro-izvoda, ali ako potražite po interne-

tu, videćete da ih po celom svetu ima mnogo više, zbog prostog razlo-ga što je to najjednostavniji opis za poludisperziju.

Vaš sajamski nastup često je tema komentara. Šta mislite, da li bolj i efekat na štandu postižu atrakt ivne devojke koje slabo poznaju proizvode ili osoblje koje od l i čno pozna j e p ro i z vodn i program?

Mislim da nema smisla samo se pojaviti na tako bitnim skupovima kao što su sajmovi građevine i slične manifestacije. Zato se uvek trudimo da nas predstavljaju najlepši, kao i najpametniji, iz poštovanja prema kupcu i sopstvenom proizvodu, a lič-na je stvar ko će šta prvo da prime-ti, u to se ne mešamo.

Izvozite li svoju robu u inostran-stvo?

Izvozimo i prodaja na inostranim tržištima ide sve bolje. Prodajemo sve više u Crnoj Gori, otvorili smo novo t r ž i š t e u Ma kedon i j i i Hrvatskoj, ove godine ulazimo u Bosnu i Hercegovinu, a za sledeću

su nam u p l a nu Rumun i j a i Bugarska. Naš najjači brend i dalje je, naravno, Maxpol , ali i imamo i široku paletu pratećih proizvoda.

Kada će se pojav i t i obećane Maxpol miks mašine za boje?

Polovinom juna ove godine konač-no će se pojaviti Delfin miks sistem, sa velikom paletom propratnih proizvo-da, ton kartama, specijalnim bazama boja, kolorantima, i već sada mogu da obećam veoma konkurentnu cenu. Izvinjavam se svim našim kup-cima na čekanju, ali nismo želeli da izlazimo na tržište dok sistem ne bude kvalitetno zaokružen, sve na

jednom mestu.

Na kraju, šta želite da poručite kupcima i molerima?

Želim da im zahvalim na poverenju koje nam ukazuju poslednjih devet godina, koliko Delfin AG postoji, i obećavam da ćemo održati nivo proi-zvoda kojim smo to poverenje zaslužili.

Nastavite da krečite – STVARNO!

TON 35.indb 35 11/06/2008 10:57:31

TON 35.indb 36 11/06/2008 10:57:36

TON 35.indb 37 11/06/2008 10:57:43

moja kuća

38

Pod pojmom zaštite fasa-dnih površ ina podra-zumevamo pre s vega zaštitu od vlage, koja je

glavni nosilac nečistoće i štetnih kise-lih jona i uzročnik propadanja žbuke, premaza i same konstrukcije. Film premaza zato mora obezbediti opti-malni prelaz vodene pare i sprečiti upijanje vode u podlogu. Tako možemo ef ikasno zašt it it i nove, odnosno stare fasadne površine. Sa željom da postojanost fasadnih površina bude dugotrajna, HELIOS je razvio različite premaze koji efikas-no štite objekte od atmosferskih, svetlosnih i mahaničkih opterećenja.

Na tržištu su u ponudi fasadne boje različitih kvaliteta. Od zahtevno-sti i vrste objekta koji nameravamo da zaštitimo, zavisi i odluka o tome koja je boja najprimerenija. HELIOS pro-izvodi fasadne boje pod robnom mar-kom SPEKTRA: HELIOS akrilna fasadna boja SPEKTRA, HELIOS akrilna fasadna boja sa vlaknima SPEKTRA, HELIOS silikonska fasad-na boja SPEKTRA, HELIOS siloksan-ska fasadna boja SPEKTRA i HELIOS fasadna boja Heliofas SPEKTRA. Navedeni proizvodi međusobno se razlikuju po vodoodbojnosti i paro-propustljivosti, a nije zanemarljiva ni razlika u ceni, pri čemu i sama zaštita fasade predstavlja veću investiciju.

Sunčanožuta fasada

Preuredili smo stariju kuću, a ovog leta nameravamo da uredimo i fasa-du. Koje nam proizvode i nijansu preporučujete?

1. korakPovršinu najpre treba dobro oprati,

a pranje parom (vodom pod priti-skom) je najefikasnije. Nakon toga staru fasadu impregniramo HELIOS akrilnom impregnacijom SPEKTRA, koja učvršćuje staru podlogu pre nanošenja boje, izjednačava upojnost podloge, smanjuje potrošnju boje i obezbeđuje prianjanje novih premaza na podlogu.

2. korakZa bojenje preporučujemo HELIOS

akrilnu fasadnu boju sa vlaknima SPEKTRA. Zbog posebnog sastava i vlakana gradi otporan obojen premaz koji zapunjava eventualne vlaknaste pukotine na staroj fasadi. Boja je pri-premljena za mešanje po HELIOMIX sistemu, pa je moguće izabrati želje-nu nijansu.

Fasadne boje su u HELIOSU preko miks sistema HELIOMIX na raspola-ganju u različitim kvalitetima. Možete izbrati HELIOS akrilnu fasadnu boju SPEKTRA, HELIOS akrilnu fasadnu boju sa vlaknima SPEKTRA, HELIOS siloksansku fasadnu boju SPEKTRA ili HELIOS fasadnu boju Heliofas SPEKTRA.

Savetujemo izbor svetlijih nijansi, jer tamne površine u većoj meri apsorbuju toplotnu energiju i zidovi se zagrevaju. Ukoliko imate ugrađe-nu toplotnu izolaciju, zagrevanje nije problem, ali problem mogu pred-stavljati spojevi različitih materijala

na fasadnim površinama (drvo, beton, žbuka), koji pri zagrevanju imaju različitu rastegljivost. Na spo-jevima dolazi do napetosti koja može da bude uzrok nastajanja pukotina na obojenim fasadnim površinama, zbog čega premaz brže propada.

Za pravilan izbor fasadne boje neophodno je detaljno pregledati fasadu. Od kvaliteta fasadne površi-ne zavisi i eventualno popravljanje oštećenih mesta, odstranjivanje algi, plesni, pauka i mrlja, izbor vrste impregnacije i izbor najprimerenije fasadne boje. Ukoliko fasadu bojite sami, predlažemo da se pre početka radova obavezno konsultujete sa pro-fesionalnim izvođačima. U prodav-nicama koje imaju miks sistem HELIOMIX možete između više hiljada nijansi po različitim ton kar-tama odabrati željenu, ili neku od preko 100 kombinacija po ton karti HARMONIA. To je sistem ton karti u kome su predložene različite kom-binacije nijansi za različite površine u unutrašnjem i spoljašnjem prosto-ru. Nijanse po predlozima iz ton karte HARMONIA po vašem izboru, mogu biti izrađene u svim prodavni-c a m a s a m i k s s i s t e m o m HELIOMIX.

Adrese prodajnih mesta sa miks si-stemom HELIOMIX, kao i tehničke in-formacije sa detaljnijim podacima o našim proizvodima, možete pronaći na www.colours.helios.si

Pitanja u vezi sa upotrebom HELIOS boja i lakova BORI, IDEAL, SPEKTRA i TESSAROL možete da pošaljete elek-tronskom poštom na info@helios.si

Za savete se možete obratiti tehnič-kom servisu DCB HELIOS na sledeće brojeve telefona:

011/3076-083; 011/3164-633.

TON 35.indb 38 11/06/2008 10:57:47

TON 35.indb 39 11/06/2008 10:57:51

komEnTar

40

Istraživanja pokazuju da se čak 40% zadovoljnih kupa-ca ne vraća u istu prodavnicu da kupuje. Logično pita-nje je zašto? A odgovor je baš zato što su samo zadovolj-ni, a ne i oduševljeni iskustvom kupovine.

U današnjim uslovima žestoke konkurencije nije dovoljno samo da je kupac zadovoljan da bi se vratio u vašu prodavnicu, već on mora da bude oduševljen, mora da dobije više nego što je očekivao. Svedoci smo da trgovine koje nude najniže cene nisu uvek najuspešnije i najprofitabilnije. Širok asortiman, kvalitetan proizvod i povoljna cena više nisu jedini konkurentni faktori, jer se danas kupci opredeljuju za kupovinu u određenoj radnji zato što su oduševljeni uslugom koju dobijaju u njoj. Kupac koji dođe zbog cene uglavnom i ode zbog cene.

Veliki procenat preduzetnika misli da su kupci zadovolj-ni uslugom koju im pružaju, ali pitanje je da li je to dovoljno? Ukoliko je zbog nekog razloga, koji može biti i sasvim banalan (red na kasi, iritirajuća muzika u radnji…), kupac nezadovoljan, on će svoje nezadovoljstvo podeliti sa drugim potencijalnim kupcima. Prema nekim podacima, samo jedan od deset kupaca spreman je da na licu mesta izrazi svoje nezadovoljstvo proizvodom ili uslugom. Uporedo sa tim nezadovoljan kupac u proseku prenese na deset lju-di svoje nezadovoljstvo. Tako da, ukoliko vam se jedan kupac požali to znači da iza njega stoji sto ljudi koji su informisani da vi nemate dobru uslugu ili proizvod.

Uloga trgovca jeste da pretvori asortiman proizvoda koji je proizveo proizvođač u asortiman koji potrošači žele. Proizvođači proizvode uzak asortiman proizvoda u velikim količinama, a potrošači žele širok asortiman proizvoda u malim količinama. Trgovine kupuju velike količine od mnogih proizvođača i raspodeljuju ih u manje količine i širi asortiman koji potrošači žele. U tom smislu trgovci igraju važnu ulogu u usklađivanju ponude i potražnje. Preduzetnici neprestano traže bolje načine da udovolje promenljivim potrebama ciljnih kli-jenata. Uviđaju da, na duge staze, jedini razlog za njiho-vo postojanje proizilazi iz pružanja dodatnih vrednosti. Da bi postigli taj cilj, moraju neprestano da usavršavaju

svoje usluge. Veleprodaje koje ne pronađu odgovarajuće načine za pružanje dodatne vrednosti svojim kupcima vrlo brzo će morat i da traže alternat ive u svom poslovanju.

Na primeru Roma company možemo reći da prosečan moler u jednoj radnji može da nabavi sve što mu je neophodno za rad, uslužiće ga ljubazan prodavac, roba će mu biti utovarena u automobil ili dostavljena do gra-dilišta... Sve to čini da kupac bude zadovoljan, ali istina je da takvu uslugu moler može dobiti na još mnogo drugih mesta. Dakle, ako želimo da isti kupac postane stalna mušterija neophodno je pružiti više. Najvažnije pitanje koje moramo postaviti jeste na koji način kod kupaca možemo da izazovemo takozvani “Vau efekat” ( jedinstveno iskustvo) koji treba da ga motiviše da pono-vo dođe kod nas? Stvaranje tog efekta i način na koji ćete impresionirati kupca je pre svega stvar vaše dobre volje, kreativnosti, vizije i ideje. Kupac prilikom kupovi-ne želi da zadovolji svoje poslovne potrebe koje se odno-se na asortiman, kvalitet, cenu. To je logičan rezultat naših marketinških aktivnosti. Ali, kupci takođe žele da zadovolje i svoje lične, emocionalne potrebe, koje se često logički ne mogu objasniti, ali su od velikog znača-ja za kupca i mogu biti presudan faktor u odlučivanjui dali će se on vraćati kod nas. Ukoliko je vaš asortiman i kvalitet robe odličan, a usluga prosečna vaš uspeh će biti ograničen jer će vaš konkurent sa boljom uslugom ili postići bolji kvalitet proizvoda vremenom ili isti naba-viti i na taj način prevazići vašu prednost. Zato uvek treba imati na umu da su lojalni kupci samo oni kupci koji su oduševljeni.

Istraživanja pokazuju da je šest puta skuplje osvojiti novog kupca nego zadržati starog. Za početak budite tačni, ljubazni, brzi i pedantni i prevazići ćete veliki deo konkurencije. I na kraju, zapitajte se da li biste vi, da ste na mestu vašeg kupca, bili zadovoljni ili oduševljeni vašom ponudom, uslugom, komunikacijom... Možda će vam odgovor na ovo pitanje ovo pomoći da poboljšate svoje poslovanje.

Nemanja Romandić, Roma Company

Kupac mora da bude oduševljen

TON 35.indb 40 11/06/2008 10:57:56

TON 35.indb 41 11/06/2008 10:58:01

pITanja I odgoVorI

42

Već je dobro poznata podela fasadnih boja po vrsti veziva na akrilne, silikatne i silikon-ske. Najviše se koriste akrilne boje, a za to postoje i određeni opravdani razlozi, pre sve-

ga dobra paropropusnost, odlična vodoodbojnost, jed-nostavan proces ugradnje i dostupnost u maloprodajnim objektima, jer trgovci, ali i izvođači i projektanti, o nji-ma najviše znaju i obično se posao završava izborom neke akrilne boje.

Sve to motivisalo nas je da malo više pažnje posvetimo silikonskim materijalima, kojima smo više prostora dali i na nedavnom Sajmu građevinarstva u Beogradu, što je naišlo na veliko interesovanje publike koja je pratila pre-zentacije naše firme. Zbog onih koji nisu bili u moguć-nosti da dođu na Sajam, u ovom tekstu pozabavićemo se fenomenom silikonskih boja i pokušati da vam predsta-vimo njihove prednosti kako bismo potrošače motivisali da ih koriste u većem obimu.

Prlikom klasifikacije fasadnih boja vodimo računa o sledećim karakteristikama:

paropropusnost;•vodoodbojnost;•stabilnost nijanse kroz vreme.•

Akrilne i silikatne boje imaju određene prednosti i nedostatke u pogledu prva dva kriterijuma, dok su sili-konske boje superiorne. Što se tiče trećeg kriterijuma, stabilnost nijanse je nešto u čemu nema kompromisa, bar kada su JUB-ove boje u pitanju.

Zadržaćemo se malo više na silikonskim bojama i nji-hovim karakteristikama. Osim već spomenutih (omogu-ćavanje odličnog „disanja“ zidova, odlično odbijanje vode i vanredna pokrivna moć), ova vrsta boja ima i dodatnu prednost, koja je izdvaja od svih ostalih, a to je da se nečistoća nakupljena za zidu prilikom padanja kiše sama čisti, što je poznato kao self clean postupak. Naime, zbog izuzetne glatkoće filma boje, kao i njenog hemijskog sastava, prašina i ostala nećistoća teško se zadržavaju na površini, a i ona mala količina postupkom „samočišće-nja“ uklanja se sa zida. O tome svakako treba razmišlja-ti posebno ako je objekat u zoni ugroženoj intenzivnim saobraćajem, blizini industrijskih pogona i slično, gde se

TEKST: Goran Prolić, građ. inž.tehnički sektor JUB-a

Silikonske boje –

novo l ice fasade veoma brzo izgubi p r e d n a l e t o m nećistoće.

JUB u ponudi ima dve silikonske boje:

- Jubosil F, koji je već du že v reme prisutan na tržištu i dokazao se na brojnim objektima čiji zadovoljni vla-snici koriste njego-ve pomenute pred-nost i; osim toga, ova boja tonira se u preko 200 nijan-si po ton karti;

- Revitalcolor sili-kon je mikroarmi-rana silikonska boja koja je zaokružila ponudu mikroarmiranih fasadnih boja, uz već postojeću akrilnu Revitalcolor AG i silikatnu Revitalcolor SI, tako da je za svaki pojedinačni slučaj fasadnog zida lako naći pravi izbor, a birajući Revitalcolor silikon, unapred eliminišemo sve nedoumice koje mogu da utiču na izbor boje.

Pored svih prednosti, spomenućemo i jedan, uslovno rečeno nedostatak ovih proizvoda, a to je cena. Naime, ove boje skuplje su od ostalih zbog visoke cene sirovina. Silikonsko vezivo relativno je novo i vreme koje dolazi treba da donese nižu cenu, ali to je posledica primene novih tehnologija u svim oblastima, pa i u bojama i fasadama.

Na kraju, ponavljamo da su silikonske boje za sada teh-nološki najsavršenije boje i da se, bez obzira na nešto višu cenu, preporučuje da se pri izboru uzmu u obzir sve nji-hove prednosti, a naročito dugovečnost: ako se opredelite za ovu vrstu boja, sledeće bojenje odlažete i za 50 odsto duže vreme nego kada koristite standardne boje.

vrhunac ponude u fasadnim bojamaNA BAZI ENZIMA I ODABRANIH MIKROORGANIZAMA

GARANTOVANOSPRE^AVA

POJAVU BU\I

WATERTITEHIDROIZOLACIONA BOJA

NANOSI SE SA UNUTRAŠNJE STRANE ZIDOVA

Garantovano pokriva vla`ne fleke na ziduZaustavlja pritisak vodenog stuba visine 8 mOdli~an za vla`ne i suve zidove i podoveGlatka zavr{na povr{ina, lako se nanosi SPECIJALNA BOJA ZA KUPATILA

I SVE PROSTORIJE U KOJIMA SE STVARA BU\Garantovano spre~ava BU\

®

Garantovano

efikasn

o!!! • oro{avanje zidova - kondenz• neprijatne mirise

Apsorber vlage SPRE^AVA:

suvi{n

a vlaga• pojavu alergena i bu|i

• infekcije disajnih puteva• reumatske probleme

ZA ZDRAVIJI ŽIVOT BEZ SUVIŠNE VLAGE I KONDENZA

Na vodenoj osnovi

Jednostavno nano{enje ~etkom

Mo`e se prefarbati ili tonirati

Potro{nja: 700 ml po m2

ZABORAVI]ETE da su i va{i zidovi izgledali

OVAKO

STOPKONDENZTERMOPREMAZ ZA ZIDOVE I PLAFONE

NANOSI SE SA UNUTRA[NJE STRANE, pre kre~enja 100% EFIKASNO

Podi`e temperaturu najhladnijih delova zida ~ime spre~ava ORO[AVANJE I POJAVU BU\I

DEFINITIVNO ELIMINI[E KONDENZ i BU\ SA ZIDOVA

VRHUNSKI PROIZVODI KOJI VAM ULEPŠAVAJU ŽIVOT

www.izoteh.co.yu– Beograd, 011/ 244-24-91

PREPORU^UJE SE ZA KORI[]ENJE U DE^JIM I

SPAVA]IM SOBAMA

TRAJNO ELASTI^NA HIDROIZOLACIONA MASA ZA ZAPTIVANJE RUPA I SPOJNICA

JEDNOSTAVNO NANO[ENJE ^ETKOM

TON 35.indb 42 11/06/2008 10:58:30

NA BAZI ENZIMA I ODABRANIH MIKROORGANIZAMA

GARANTOVANOSPRE^AVA

POJAVU BU\I

WATERTITEHIDROIZOLACIONA BOJA

NANOSI SE SA UNUTRAŠNJE STRANE ZIDOVA

Garantovano pokriva vla`ne fleke na ziduZaustavlja pritisak vodenog stuba visine 8 mOdli~an za vla`ne i suve zidove i podoveGlatka zavr{na povr{ina, lako se nanosi SPECIJALNA BOJA ZA KUPATILA

I SVE PROSTORIJE U KOJIMA SE STVARA BU\Garantovano spre~ava BU\

®

Garantovano

efikasn

o!!! • oro{avanje zidova - kondenz• neprijatne mirise

Apsorber vlage SPRE^AVA:

suvi{n

a vlaga• pojavu alergena i bu|i

• infekcije disajnih puteva• reumatske probleme

ZA ZDRAVIJI ŽIVOT BEZ SUVIŠNE VLAGE I KONDENZA

Na vodenoj osnovi

Jednostavno nano{enje ~etkom

Mo`e se prefarbati ili tonirati

Potro{nja: 700 ml po m2

ZABORAVI]ETE da su i va{i zidovi izgledali

OVAKO

STOPKONDENZTERMOPREMAZ ZA ZIDOVE I PLAFONE

NANOSI SE SA UNUTRA[NJE STRANE, pre kre~enja 100% EFIKASNO

Podi`e temperaturu najhladnijih delova zida ~ime spre~ava ORO[AVANJE I POJAVU BU\I

DEFINITIVNO ELIMINI[E KONDENZ i BU\ SA ZIDOVA

VRHUNSKI PROIZVODI KOJI VAM ULEPŠAVAJU ŽIVOT

www.izoteh.co.yu– Beograd, 011/ 244-24-91

PREPORU^UJE SE ZA KORI[]ENJE U DE^JIM I

SPAVA]IM SOBAMA

TRAJNO ELASTI^NA HIDROIZOLACIONA MASA ZA ZAPTIVANJE RUPA I SPOJNICA

JEDNOSTAVNO NANO[ENJE ^ETKOM

TON 35.indb 43 11/06/2008 10:58:31

SVET Boja

44

Još od druge polovine XX veka mnogi naučni-ci su analizirali i poku-š a l i da tumače jez ik

boja, njihov smisao i značenje za čoveka, kao i ut icaj na njegov život.

Jedan od naučnika koji je ostvario veliki uspeh u tome jeste psihotera-peut profesor dr. Maks Lišer. Njegov test sa bojama poznat je kao Lišerov kolor test, u kliničkoj upotrebi je već više od pola veka, a preveden je na čak 27 jezika.

Ukratko, Lišerov test sa bojama jeste metoda za merenje psihofizič-kog stanja individue, a na osnovu odabira boja tokom testiranja.

U ovom testu „struktura“ neke boje je konstantna, ona objektivno za sva-koga ima isto značenje, npr. plava

Šta o vama govore boje koje birate?PRIREDIO: Srđan Zorić, dipl. inž. arh.

TON 35.indb 44 11/06/2008 11:38:57

SVET Boja

45

predstavlja mir, bez obzira na to da li se ta boja onome ko je posmatra dopada ili ne. „Funkcija“ je, s druge strane, „subjektivan stav prema boji“ i upravo je i tumačenje ovog testa zasnovano na funkcionalnosti boje. Tako plava nekome može subjektiv-no da bude dosadna, ravnodušna, nezanimljiva itd.

Birajući boje, osoba stavlja na prvo mesto najsimpatičniju boju, a na poslednje onu koja izaziva antipatiju. Tako su u testu napred izrazito sim-patične boje, zatim one koje su indi-vidui još uvek dopadljive, pa slede one prema kojima je osoba ravno-dušna, da bi na kraju došle boje prema kojima osoba ima najmanje simpatija.

Izbor boja obeležava se simbolima: + (plus), * (množenje), = (jednako) i - (minus).

Prve dve izabrane boje pokazuju sušt inski metod, modus operandi (način delovanja) osobe, koje je ona izabrala i koje je usvojila radi ostva-renja svog cilja.

Izbor drugih dveju boja ukazuje na to iz čega se taj cilj zapravo sastoji. Izbor treće i četvrte pozicije izražava stvarno stanje stvari ili način na koji osoba oseća da je pod uticajem nesvesnog u svojoj ličnosti primorana da se ponaša.

Peta i šesta pozicija ukazuju na sredstva koja osoba drži u rezervi i koja će nekada možda aktivirati.

Sedma i osma pozicija govore o nečemu od čega se okrećemo, o posebnim potrebama za koje postoji naročit razlog zbog kojeg ih poti-skujemo (obično iz neke nužde). Ovaj deo testa govori o odbačenim potrebama koje su frustrirajuće i koje deluju stresogeno na život čoveka.

Dakle, u ovom testu struktura boje je konstantna, ali njena funkcional-nost otkriva karakteristike ličnosti. Karakteristike su uopštene, ali pošto ih tumači obučeni stručnjak, njemu je dato da, s obzirom na ciljeve koje

želi da ostvari, izvlači tumačenja iz testa.

Ovde nije kraj interpretacije Lišerovog kolor testa, već sledi drugi deo: interpretacija u detaljima. Ta interpretacija vezana je za položaj boja koji je dat izborom ispitanika i odnosi se naročito na one boje koje su predstavnici posebnih psiholoških potreba. Tako se tumači da li boja, t j. psihološka potreba koju ona predstavlja, stoji tu kao normalna i ima sadržajno značenje ili je kom-penzacija, zamena za neku drugu boju, tj. potrebu koja je odbačena, pa joj je tako i funkcionalnost promenjena.

Ovaj test sam po sebi samo ukazuje na neke elemente u strukturi ličnosti, ali uz pomoć drugih testova može da pruži izvrsnu prognozu za prevladava-nje stresnih situacija i izgradnju novih oblika strategija, zaobilazeći poznate fraze lekara savetodavaca kao što je: „Izbegavajte stres, klonite se neprijat-nih osećanja, ne nervirajte se“ i slično. Test dobro diskriminiše i najmanju disharmoniju autonomnog vegetativ-nog nervnog sistema, kao i emociona-lost, ambivalenciju, konflikte, radnu prognozu, motivacione faktore i iscr-pljenost na poslu.

Važno je naglasit i specif ičnosti Lišerovog testa: da bi test bio vali-dan, profesor Maks Lišer ograničio je izbor boja, sveo ih na minimalnih osam panela i time eliminisao estet-ske kriterijume za izbor boja i potči-nio ih ličnom odabiru, gde nema potrebe za usklađivanjem jedne sa drugom i podvrgavanje bilo kom reperu. U uputstvu za izbor naglaša-va se da se biraju čiste boje bez mentalnih vrednosnih sudova (bez asocijacija na haljinu, odelo, auto i slično).

Pun Lišerov test ima sedam razli-čitih panela sa 73 kolor kartice koje se sastoje od 25 nijansi i tonova i treba izvršit i 43 različita izbora. Ovakvi rezultati daju obilje informa-cija o svesnoj i nesvesnoj strukturi, o

mestima psihičkog stresa, stanju žlezdane aktivnosti i mnoge fiziološ-ke informacije potrebne lekaru ili psihoterapeutu.

Za kompletan test potrebno je od pet do osam minuta i može ga zada-ti i obučeni tehničar ili medicinska sestra, ali tumačenje punog testa zahteva obuku i psihološki uvid.

U Evropi lekari koriste ovaj test kao pomoć u dijagnostici, pošto je ustanovljeno da se stres često poka-že na Lišerovom testu mnogo pre nego što njegove fiziološke posledice postanu očigledne. Zato test pruža neuporedivi „sistem za rano upozo-renje“ za oboljenja izazvana stresom u njihovim ranim fazama: poremećaj rada srca, moždani napadi, poreme-ćaji probavnog trakta itd.

Lekari danas, nažalost, nemaju mnogo vremena za dodatna dijagno-stička sredstva pored onih koja već upotrebljavaju, ali ovim testom, uz adekvatnu obuku tehničara, mogu identifikovati mesta stresa za dalju obradu.

Test produbljuje lekarevo razume-vanje pacijentove ličnosti i pomaže objektivnoj proceni, a istovremeno humanizuje odnos sa pacijentom, jer pacijent nije samo bolest već i lič-nost, ljudsko biće koje ima problem sa kojim treba da se suoči i izbori.

E G B H D C A F

TON 35.indb 45 11/06/2008 11:38:58

TEKST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

prEdSTaV jamo

46

TON 35.indb 46 11/06/2008 11:39:00

SaVETnIk

47

Majstor planiranjaDetaljan plan obično uključuje pitanja kao što su ko, koga, šta, kad, gde, kako i zašto? Ko će šta raditi? Koga to uključuje? Šta ćemo raditi? Kad počinje? Kad se završava? Gde će se desiti? Kako će se desiti? Zašto moramo to uraditi? Šta će se desiti ako to ne uradimo?

Harvi Mekej jednom je rekao: „San je samo san. Cilj je san koji ima plan i krajnji rok.“ A taj će cilj i ostati samo san ako ne izradite plan dela-nja i ne sprovedete ga. Iza svakog postignutog cilja stoji dobar plan.

Dr Volter Šuart sastavio je ciklus čija je skraćenica PDCA (od engleskih reči Plan, Do, Check, Act, tj. planiranje, izvr-šavanje, provera i delanje). Iako slova i ciklus deluju lako, u suštini je potrebno mnogo posla da se ispune svi delovi ciklusa. Jedan od njegovih studenata, Deming, kasnije ga je upotrebio, pa se ciklus često naziva i Deming Wheel. Deming je koristio i modifikovanu verziju PDS (od Plan, Do, Study, tj. planiranje, izvršavanje i proučavanje).

Planiranje

Svaki dobar plan počinje sastancima kojima prisustvuju svi ljudi uključeni u projekat i tada oni daju svoje ideje.

Na taj način, svako može učestvovati u rešenju problema, a osim toga prikupiće se i najbolje ideje. Zatim treba postaviti dva pitanja:

Šta je sve potrebno da bi se plan uspešno izveo?Šta ga sve može omesti ili upropastiti?Koliko je god moguće, treba pronaći odgovore na ova

pitanja. Zato pažljivo slušajte šta o tome misli vaš tim, potom planirajte sigurne i idealne mogućnosti i događaje, a onda učinite sve da sprečite svaku opstrukciju koja vam može osujetiti projekat.

Detaljan plan obično uključuje pitanja kao što su ko, koga, šta, kad, gde, kako i zašto? Ko će šta raditi? Koga to uključuje? Šta ćemo raditi? Kad počinje? Kad se završava? Gde će se desiti? Kako će se desiti? Zašto moramo to ura-diti? Šta će se desiti ako to ne uradimo?

Isto tako, plan mora biti organizovan. Organizacija je proces stvaranja uslova i njihovog održavanja kako bi se

PRIREDILA: Bojana Ilić

TON 35.indb 47 11/06/2008 11:39:05

SaVETnIk

48

TEKST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

planovi uspešno izveli. Ona obuhvata sistematsko odre-đivanje i prilagođavanje svakog zadatka ispunjavanju zadat ih ciljeva. Organizacija obuhvata tr i glavna koraka:

utvrđivanje svih zaduženja;•uspostavljanje rasporeda za izvršavanje svih zadataka;•raspoređivanje sredstava.•

Pri utvrđivanju svih zaduženja vaš tim smišlja sve poslove i uslove koji su potrebni da bi se plan izveo. Svi važni podaci moraju se izneti.

Takođe je vrlo važno uzeti u obzir vreme, tj. kad se sva-ki posao mora početi i kad se mora završiti. Koristan pri-stup je „planiranje unazad“. Treba obratiti pažnju na svaki zadati cilj, a onda odlučiti šta je potrebno da bi se on dostigao. Na ovaj način planirate od trenutka kad se pro-jekat završava, pa onda idete unazad do sadašnjeg vremena da biste odredili šta se mora učiniti. Planiranje unazad jednostavno znači da prvo posmatramo celinu, a potom, u logičnom nizu, planiramo sva zaduženja, uslove i pojedi-nosti kako bi se ta celina ostvarila. Obuhvatite sve pojedi-nosti vezane za pomoć, rok, radni materijal, koordinisanje i neophodne provere. Vaš tim mora zamisliti svaku mogu-ću situaciju koja će pomoći projektu ili ga možda osujetiti. Kad proces mentalnog stvaranja projekta počne, lako ćete se setiti samih aktivnosti.

Izvršavanje

Vaš tim ne može da uradi sve odjednom; neki poslovi važniji su od drugih. Neki moraju da se završe pre nego što drugi uopšte počnu. Postavite prioritete za svaku kon-trolu i dodelite nekome posao da obavi svako zaduženje na spisku. Razradite sistem da proveravate jedni druge i ude-site da se svako zaduženje završi na vreme.

Isplanirajte nabavku svih potrebnih sredstava i raspore-dite ih. Ako nemate potrebnih sredstava, možete stopirati projekat u startu. Zbog toga morate pomno pratiti i nad-gledati ona sredstva koja su ili vrlo skupa ili teško dostupna.

Postoji sedam osnovnih koraka za rešavanje problema

Prepoznavanje problema: ne možete nešto rešiti ako ne znate šta je problem. Uverite se da ste prepoznali pravi pro-blem, a ne posledicu nekog drugog problema.

Prikupljanje informacija: ispitajte problem i otkrijte svaku skrivenu posledicu koju bi on mogao prouzrokovati.

Sastavite tokove delanja: obratite pažnju na tokove. Za svaki problem obično postoji nekoliko mogućih tokova dela-nja. Pronađite što je moguće više tih tokova. Uvek postoje barem dva: sredi ga (problem) ili nemoj da ga središ. Najbo-lje je da se sastanete sa svojim timom i čujete njegove ideje na tu temu.

Analizirajte i uporedite tokove delanja: rangirajte tokove delanja po njihovoj efektivnosti. Neki postupci mogu srediti probleme, a neki mogu izazvati nove.

Donesite odluku: odaberite najbolji tok delanja.Sačinite plan: koristite načine da sačinite plan opisan u

tekstu.Izvršite plan.

Isprobajte plan na nekom prototipu (eksperimentalna faza). Na taj način možete proveriti svoj plan.

Provera

Tokom izvršenja projekta morate se uključiti u standarde (standards), učinak (performance) i podešavanje (adjustment).

Standard znači: „Da li je ovaj projekat završen kako je planirano ili da li je postignuto ono što je planirano?“ Jesu li sve tačke ispunjene onako kako su zamišljene u planu? Postavljeni standard mora biti isti i za vas i za vaš tim.

Učinak se meri po ispravno ispunjenim zaduženjima i ciljevima. Dok se standardi odnose na projekat, učinak se odnosi na ljude koji su radili na projektu.

Ako učinak ne ispunjava standarde, onda podešavanje možete obaviti na dva načina: unapredite učinak ili snizite standarde. U većini slučajeva umesno je unaprediti učinak. Ponekad će se, međutim, rukovodilac naći u situaciji da su standardi nerealni. Uzrok je obično ili loša procena ili su sredstva postala nedostupna.

Delanje

Sad ste spremni da izvedete plan. Ako su vam planovi temeljni, sve će lako teći. Ako su vam planovi nepotpuni, onda pred sobom imate vrlo dugotrajan i težak projekat!

Problemi i tehnike za njihovo rešavanje

Rešavanje problema je metod gašenja vatre; ono ne una-pređuje organizaciju. A opet, zbog koliko to „problema“ zaista morate da pratite neki metod? Određene probleme jednostavno primetite, pa rešite i nisu vam potrebne slože-ne metodologije. Ponekad se neki problemi čak i sami reše: zaboravite na njih, a kad im se vratite, više ih i nema. S druge strane, ove metodologije rešavanja problema katkad su i suviše jednostavne za složene probleme.

Sposobnost rešavanja mnogo problema zasniva se na veštini same osobe, a tek onda na heurističkoj proceduri. U stvari, pravi ključ za rešavanje nenadanih problema često jeste dublje konceptualno razumevanje ciljne oblasti. Na primer, nijedna od gorenavedenih tehnika za rešavanje problema neće pomoći neinženjerima da reše inženjerske poslove kad je u pitanju izgradnja mosta, pošto neinženje-ri nemaju osnovni koncept, i obrnuto.

Takođe, ove tehnike rešavanja problema početnike mogu dovesti u zabludu. Početnici misle da će, ako prate heuri-stiku, doći do pravilnog rešenja; međutim, složeni proble-mi obično zahtevaju eksperimentalni metod. Početnici će se tvrdoglavo držati neuspešnih rešenja, dok će stručnjaci sa dubokim konceptualnim razumevanjem brzo uvideti da rešenje ne donosi pozitivne rezultate i zatim reagovati sasvim novom procedurom. Njihovo rešavanje problema zasnovano je na njihovoj prilagodljivosti i znanju, a ne na jednostavnim metodama rešavanja problema.

Bibliografija: Gillian Butler Ph.D. and Tony Hope M.D. Managing Your Mind, New York: Oxford University Press, 1996.U.S. Army Handbook Military Leadership, 1973.

TON 35.indb 48 11/06/2008 11:39:08

TON 35.indb 49 11/06/2008 11:39:10

STru nI SaVET

50

Sređivanje enterijera je zahtevan posao, ali ne mora uvek da iziskuje mnogo vre-mena i novca . Ono š to enter i jer č ini dopadljivim jesu dobra stilizacija, pravilan

izbor boja i kompat ibilnih materija la koji svojim međusobnim skladom odaju ut isak savremenog i prijatnog prostora. Potrebno je malo truda i krea-tivnosti da bi se prostor učinio mestom idealnim za život i rad. Jednostavne forme, kvalitetni materijali i dobar raspored nameštaja mogu doprinet i da vaš

Trendovi u enterijeru

Kada malo znači mnogo

prostor bude u skladu s poslednjim trendom. To su sada tapete, o čemu smo pisali i u prošlom broju. Danas se na našem tržištu može naći ogroman izbor dezena, materijala i boja tapeta, koje se kupcima nude po raznim cenama. Inače, smatra se da su za nastanak tapeta zaslužni Kinezi, koji su još pre 4.000 godina izmislili papir. Što se tiče Evrope, tu su se tapete prvi put pojavile u 15. veku, a Englezi i Francuzi podjed-nako tvrde da su baš oni prvi oslikavali papir koji su lepil i po zidov ima i na taj način ukrašavali svoj

TON 35.indb 50 11/06/2008 11:39:29

STru nI SaVET

51

životni prostor. Već u 17. veku pojavio se novi trend: ljudi su počeli da koriste kalupe od drveta i metala koje su premazivali bojom i utiskivali na papir, odno-sno tapete. Prva fabrika tapeta otvorena je 1752. godi-ne u Francuskoj, gde su ubrzo veoma popularni posta-li panorame-pejzaži, a taj trend raširio se po celoj Evropi. Međutim, tu se doprinos Francuza populariza-ciji tapeta ne završava. Naime, oni su zaslužni i za razvoj papira koji je dizajniran tako da imitira arhi-tektonske motive kao što su stubovi i ukrasi na zidu u neoklasičnom stilu.

Sve do početka 19. veka tapete su sebi mogli da priu-šte samo bogati slojevi društva, a prva mašina koja je mogla industrijski da proizvodi tapete izmišljena je oko 1845. godine.

Viktorijansko doba, bar kada je enterijer u pitanju, poznato je po masovnom obožavanju tapeta, i to svih boja, oblika i dezena. Tokom Prvog i Drugog svetskog rata i ekonomskih kriza, tapete su pale u zaborav da bi se sredinom 20. veka ponovo vratile na velika vrata. Tome su, naravno, doprinele i usavršene i jeftinije teh-nike za njihovu proizvodnju. Osamdesete i devedesete godine 20. veka donele su eksperimente sa novim mate-rijalima i zidnim oblogama kao što su metalne ploče, PVC obloge, laminati, poliuretani i slično. Danas su tapete ponovo veliki hit, a nepregledan izbor materijala i dezena čini ih dostupnim svakome. Još jedna velika prednost tapeta jeste njihovo lako postavljanje i održava-nje, što ih čini pristupačnim za gotovo svaki prostor.

Moderni su gotovo svi motivi, od cvetnih preko geo-metrijskih do apstraktnih. Dizajneri preporučuju da se suzdržite od prelepljivanja svih zidova u stanu (naročito ako je reč o manjoj kvadraturi), već da ukrasite samo jedan. To pravilo pogotovo važi ako se odlučite za tape-te s krupnim motivima.

Inače, tapete su idealan izbor kada vam je hitno potrebno osvežavanje enterijera, a nemate mnogo vre-mena, ako često menjate enterijer, ako ste sam svoj maj-stor, ako imate vlažne ili neravne zidove koje je teško izgletovati, ako želite da ukrasite mali deo zida ili da budete originalni i ukrasite zid nekim motivom koji ne možete postići bojom.

Ako ste se prepoznali kao osoba za koju su tapete pravi izbor, odaberite ono što najviše odgovara vašem nameštaju, prostoru i naravno ukusu. Vodite računa o tome da tepete budu stilski usaglašene sa ostatkom životnog ili poslovnog prostora, ali i pravilno osvetljene. Da bi tapete „zasjale“ u punom sjaju, na njih mora da bude usmerena dovoljna koli-čina svetla. Takođe, ako se odlučite za skupe tapete ili tapete

nestandardnih dimenzija ili dezena koje je potrebno precizno uklopiti, njihovo postavljanje prepustite profesionalcima radije nego da to radite sami. Da biste uštedeli, možete kombinova-ti jeftine i skupe tapete, i to tako što ćete samo na pojedinim mestima koristiti luksuzne varijante. Ipak, prilikom kombino-vanja vodite računa o tome da ne koristite previše različitih boja i dezena jer će onda vaš prostor delovati uznemirujuće.

Za dnevni boravak najbolji izbor su tapete sa multipliko-vanim motivima koje će samo ukrasiti zid, a neće previše privlačiti pažnju jer je to ipak prostor u kome se provodi najviše vremena. Za spavaću sobu, čija je osnovna funkcija odmor, preporučljive su fototapete sa prirodnim i umiru-jućim prizorima u plavoj ili zelenoj boji. Dečja soba ideal-na je za žive boje i vesele motive, kao i motive iz omiljenih crtanih filmova ili bajki.

TON 35.indb 51 11/06/2008 11:39:30

STru nI SaVET

52

Da biste postigli željeni efekat, neophodno je da preci-zno utvrdite dimenzije i poziciju tapeta da bi se one sklad-no uklopile sa ostalim elementima enterijera. Nije prepo-ručljivo da se oblažu sporedni zidovi, već je najbolje reše-nje, ukoliko je to moguće, da se postave na zidove uz gar-nituru za sedenje u dnevnoj sobi ili uz krevet ili iza njega u spavaćoj sobi.

Ispravite nedostatke prostora

Treba napomenuti i to da su tapete veoma pogodne za korigovanje nekih nedostataka prostora. Tako se, na pri-mer, za prostoriju manje kvadrature preporučuju tapete bele boje reljefnog dezena jer će doprineti vizuelnom povećanju prostora. Osim toga, bele tapete i one veoma svetlih tonova odličan su izbor za prostorije koje ne dobijaju dovoljno dnevne svetlosti jer će učiniti da subjektivan osećaj osvetljenosti bude veći.

Ako je potrebno urediti prostoriju niskih plafona, naj-pametnije je odlučiti se za tapete sa dezenom vertikal-nih pruga jer će vizuelno prostoriju učiniti većom. Isti princip možete primeniti i kada su u pitanju mali pro-stori, s tim što tada treba koristiti tapete sa horizontal-nim printom.

Kada je u pitanju postizanje efekta dubine prostorije, jedno od dobrih rešenja jeste upotreba fototapeta koji se lepi na samo jedan zid. Naravno, potrebno je biti veoma obazriv sa fototapetama jer se lako može desiti da to preraste u neukus, a vaš enterijer dobije „jeftin“ izgled.

Vrste tapeta

• kod nas. Papirne mogu da budu veoma jeftine, a dostu-pne su u različitim dezenima.•

viskozne, brokatne... Izrađuju se od prirodnih ili veštač-kih niti koje se pojedinačno impregniraju i zaštićuju. Zbog toga su vrlo jednostavne za održavanje i ne zadr-žavaju prašinu.•

izrađuju se u više slojeva (podloga za lepljenje, potka, glavna struktura, impregnacija, protivpožarni ili antista-tički sloj, teflonski sloj...).•

jute, rafije, bambusa i sličnog. Njihova osnovna karakte-ristika jeste to što su ekološke i pružaju boravak u pri-rodnom enterijeru.

Tapete sa posebnim efektima

• koža, drvo, cigla, keramičke pločice, pluta, mermer, gra-nit i slično. •

koja integriše kristale i fluorescentne materijale, čime se postiže svetleći efekat. •

ublažavaju zvukove u prostoriji zahvaljujući tome što

poseduju neravnu, apsorpcionu površinu i odgovarajuću debljinu.•

stoga pogodne za korišćenje u kompjuterskim salama i prostorima sa različitim elektrouređajima.•

bazi vode koja tapetama daje veću otpornost na ošteće-nja, ne dozvoljava flekanje, održavanje čini lakšim i pot-puno je neškodljiva.• -

šće se koriste u prostorijama koje po standardima mora-ju da obezbede zaštitu od vatre u kraćem roku.• -

dovale i predstavljaju pravo osveženje za pojedine prostore. • -

ta, a prave se od recikliranog papira, koji se potom rastvara u vodi. Kupuju se u džakovima, a na zid se nanose valjkom. Najviše se koriste za ispravljanje nerav-nih zidova, a poseduju i termička svojstva.

„Papir maše“ je umetnički proizvod nastao od isecka-nog ili samlevenog papira, pomešanog s lepkom za tapete i kreiranog po umetnikovoj ili amaterovoj volji. Može biti u formi slike ili zidne obloge. Zbog reciklaž-nog postupka, danas je u trendu. Papir može biti jed-nobojan i pogodan za o s l i k av anje , nov insk i , raznobojan...

TON 35.indb 52 11/06/2008 11:39:36

TON 35.indb 53 11/06/2008 11:39:38

mEnad mEnT

54

Stra te gi je pre go va ra njaUbe đi va nje na osno vu ar gu me na ta naj lep ša je me to da pre go va ra nja za to što su re zul ta ti traj ni, a od nos dve ju stra na se učvr šću je. Ovaj se me tod, ipak, u mno gim slu ča je vi ma ne mo že pri me ni ti, pa se ta da mo ra na pra vi ti iz bor iz me đu dru gih me to da

Pre go va ra nje tre ba da spre či kon flik te ko ji bi do ve li do to ga da dve stra ne pre ki nu ko mu ni-ka ci ju ili odu do tle da jed na dru goj po ku ša ju na si lu da na met nu svo ju vo lju. Na kon pro pa-

da nja pre go vo ra sle di ras kid, ili do mi nant na stra na jed no-stra no na me će svo je sta no vi šte pod re đe noj stra ni. Ta si tu-a ci ja odr ži va je sa mo dok tra je do mi na ci ja nad moć ne stra-ne, ali uko li ko ona osla bi ili dru ga stra na po mi sli da je osla bi la, on da igra pre go va ra nja po či nje iz no va, a do bar pre go va rač zla ta vre di sva koj or ga ni za ci ji.

Pre ma naj gru bljoj po de li, po sto je tri na či na pre go va-ra nja: pre go va ra nje na osno vu ar gu me na ta (ube đi va nje), pre go va ra nje na osno vu mo ći (naj ja či po be đu je) i pre-go va ra nje na osno vu raz me ne. Sva ka stra na bi ra na čin pre go va ra nja na osno vu po zi ci je ko ju pri pi su je part ne ru u pre go vo ri ma, ali i one za ko ju mi sli da je sa ma ima. U

sva kom slu ča ju, pre ne go što ot poč ne pre go vo re, stran ka mo ra do bro da po raz mi sli o na či nu na ko ji će pre go va-ra ti.

Naj bo lji na čin pre go va ra nja je ste onaj na osno vu ar gu-me na ta u ko jem obe stra ne iskre no te že naj bo ljem re še nju. I jed na i dru ga otvo re no iz no se ar gu men te, a naj bo lji od njih do vo de do obo stra no pri hva tlji vog re še nja.

Za ta kvu pre go va rač ku si tu a ci ju po treb no je da obe stra ne ima ju po ve re nja jed na u dru gu, da obe že le odr-ža va nje do brog od no sa u bu duć no sti i da bu du sprem ne da se od rek nu sop stve nih sta no vi šta u ko rist ube dlji vih ar gu me na ta dru ge stra ne. To, me đu tim, ni je ta ko jed-no stav no, jer se jed na stra na mo že na ći u si tu a ci ji da pred jav no šću i sop stve nom ba zom ob ja sni da je dru ga stra na bi la u pra vu. Isti na, kraj nji is hod če sto je ne ka vr sta me ša vi ne ar gu me na ta obe ju stra na, pa za to ta kav

PRIREDIO: Zoran Knežević

TON 35.indb 54 11/06/2008 11:39:47

mEnad mEnT

55

na čin pre go va ra nja i pred sta vlja naj bo lje re še nje. Ret ko se de ša va da se u pre go vo ri ma u pot pu no sti pri hva te sa mo ar gu men ti jed ne stra ne.

Va žan pred u slov za pre go vo re na osno vu ar gu me na ta je su otvo ren stav i at mos fe ra po ve re nja. Skri ve ni pla no vi, tri ko vi i pri ti sci ne pri me re ni su ta kvim pre go vo ri ma, dok mo bi li sa nje ba ze ima su pro tan efe kat. Do bro je i ima ti hra bro sti da se osim ja kih ar gu me na ta u pro ce su ube đi va-nja po ka žu i sop stve ne sla be stra ne.

Dru gi pred u slov je ste pot pu na in for mi sa nost, jer se sa mo na osno vu nje ne ko stvar no mo že ube di ti. Ako ne ka stra na že li da bu de ube dlji va, tre ba da se tru di da pro na đe i is tak ne in te res dru ge stra ne u re še nju ko je sa ma pred la že. Ni je reč o to me da se is te ra svo je već da se dru ga stra na ube di da je pred lo že no re še nje i u nje nom in te re su. Na kra ju, tre ba se uve ri ti i u to da li je dru ga stra na za i sta u sta nju da pre du zme tra že ne ko ra ke.

Ube đi va nje na osno vu ar gu me na ta je ste naj lep ša me to da pre go va ra nja za to što su re zul ta ti traj ni, a od nos dve ju stra-na se učvr šću je. Taj se me tod, ipak, u mno gim slu ča je vi ma ne mo že pri me ni ti, pa se ta da mo ra na pra vi ti iz bor iz me đu dru gih me to da.

U pre go va ra nju s po zi ci je mo ći, vi še od ar gu men ta va žno je ko ja stra na u pre go vo ri ma ima ja ču po zi ci ju mo ći. Po red to ga, stra ne u pre go vo ri ma uglav nom po ku ša va ju da što vi še sa kri ju svo je sla be tač ke, ni su do kra ja is kre ne i na gla-ša va ju sa mo sop stve no pra vo. One, za pra vo, ni su ni za in te-re so va ne za ar gu men te dru ge stra ne i na njih se osvr ću sa mo uko li ko oni ima ju efe kat na pu bli ku ili na ba zu.

U ta kvim slu ča je vi ma, pro ces pre go va ra nja sa sto ji se u to me da se od me ra va ju po zi ci je mo ći. Ako je neo p hod no, što se ne de ša va uvek, sred stva mo ći za i sta se i ko ri ste. Po ne kad je do volj no da ume ša ne stra ne sa mo (upe ča tlji vo) pre te upo tre bom sred sta va mo ći, ali je ve o ma va žno da stra na ko ja pre ti za i sta bu de od luč na i sprem na da ta sred-stva i upo tre bi. Ako se u od sud nom tre nut ku po ka že da ni je sprem na za to, on da ti me ozbilj no sla bi sop stve nu po zi ci ju.

Sred stva mo ći ko ja je mo gu će pri me ni ti kod ove pre go-va rač ke po zi ci je mo gu bi ti prav ne pro ce du re, pro test ni sku po vi ili in si sti ra nje na pu bli ci te tu, uklju či va nje struč nja-ka ili pre kid pre go vo ra. Ako jed na stra na raz mi šlja o pri-me ni ne kog od tih sred sta va, naj va žni je je da po ka že pro-tiv ni ku ko li ku po dr šku (stra te ški zna čaj nih gru pa) nje no sta no vi šte ima i u ko joj su me ri oni ko ji po dr šku pru ža ju za i sta sprem ni da je do ka žu kon kret nim de li ma. Iz bor sred sta va mo ći/pri ti ska ta ko đe za vi si i od zna ča ja sa mog pi ta nja, ali tu mo ra da po sto ji pro por ci o nal nost. Iz bor sred stva mo ći/pri ti ska za vi si i od uver lji vo sti tog sred stva (ako pre ti te upo tre bom ne kog sred stva, on da mo ra te bi ti volj ni i sprem ni da ga za i sta upo tre bi te), kao i od va še pro-ce ne ose tlji vo sti dru ge stra ne na pri me nu do tič nog sred-stva.

Kod pre go vo ra sa po zi ci je mo ći glav ni deo po sla mo ra da se oba vi pre ne go što pre go vo ri za i sta poč nu. Tre ba in ven ta ri sa ti i pri pre mi ti sop stve na sred stva mo ći i na pra vi-ti što bo lju pro ce nu sred sta va mo ći ko ji ma ras po la že dru ga stra na. Po treb no je od re di ti i okvi re pre go va ra nja, a osim ci lja ko ji se jav no sa op šta va, po treb no je od re di ti i do nju

gra ni cu (šta je mi ni mum ko jim će mo se za do vo lji ti?) ko ja se ne ob zna nju je. Pr va tač ka (šta že li mo da po stig ne mo?) na zi va se „tač ka stre mlje nja“, dok je dru ga „tač ka ot po ra“. Iz me đu te dve tač ke mo ra po sto ja ti od re đen pro stor za pre go va ra nje. Sa mo ako jed na stra na po se du je ap so lut nu moć, on da se te dve tač ke po kla pa ju. Na rav no da i dru ga stra na u pre go vo ri ma ima svo ju tač ku stre mlje nja i tač ku ot po ra, sa mo što su one obr nu to ras po re đe ne.

Pre go vo ri sa po zi ci je mo ći mo gu i da pro pad nu, a to se do ga đa, na pri mer, ka da do pre go vo ra ne do đe.

Osnov ni raz log even tu al nih pre go vo ra sa po zi ci ja mo ći je ste to što jed na od stra na, ili sve, iza be re ci lje ve ko ji ne ma ju ni ka kve do dir ne tač ke. U ve ći ni slu ča je va to se, ipak, ne do ga đa. Ka da se to kom pre go vo ra is po sta vi da sa gla snost ne će bi ti la ko po stig nu ta, uklju ču ju se ona sred-stva mo ći ko ji ma se na po čet ku sa mo pre ti lo. Stvar no uklju či va nje sred sta va mo ći če sto na vo di stra ne da pri la go-de svo je tač ke ot po ra (a po ne kad i svo je tač ke stre mlje nja). Če sto se do ga đa da se tač ke ot po ra pri bli že ta ko da se ili po du da re ili da ma kar na sta ne pro stor za pre go va ra nje. S ob zi rom na to što se pre go va ra u vi še run di, če sto po sto ji i vre men ski pro stor za usa gla ša va nje.

Vre men ski pro stor neo p ho dan je i da bi se spre čio ne u-speh pre go vo ra sa po zi ci je mo ći, jer se u ta kvim raz go vo ri-ma če sto igra „gru bo“, pri če mu va žnu ulo gu igra ju i emo-ci je. Obe stra ne po ne kad mo gu da re a gu ju ne po treb no gru bo ili emo tiv no, ili da to od glu me ka ko bi mo bi li sa le svo ju ba zu. Mo že se do go di ti da ne ka stra na po sta ne i ta lac sop stve ne ba ze. Po ne kad gru ba igra ili po ka zi va nje emo ci ja mo že bi ti sred stvo mo ći sa mo po se bi, ali i stvar na gre ška u pro ce ni. Pre go vo ri sa po zi ci je mo ći mo gu pro pa-sti i zbog to ga što su bjek tiv ni raz lo zi (ljut nja, strah, uvre-đe nost) spre ča va ju po sti za nje kom pro mi sa, a ne za to što je on objek tiv no ne mo guć. Da bi se to iz be glo, po treb no je pre go va ra nje u vi še run di, ka ko bi bi lo do volj no vre me na da se „iz du va bes“ i „smi re stra sti“.

Za stra nu ko ja je po be di la (ili do bi la ve ći nu ono ga što je že le la), naj mu dri je bi bi lo da dru gu stra nu ne dra ži pre vi-še ti me što će na sav glas obe lo da ni ti svo ju po be du. Ako bi ka sni je zbog bi lo kog raz lo ga mo ra li da se na sta ve kon tak-ti s tom stra nom (što se naj če šće i de ša va), on da će ona zbog su vi še iz ra že nog jav nog po ni ža va nja u sle de ćoj run di tra ži ti pri li ku za re van ši zam. Mu dro je za to i da se kraj nji is hod (čak i po sle gru bih pre go vo ra) pri ka že ta ko da dru-ga stra na osta ne po šte đe na su vi še dra stič nog gu bit ka ča sti. To se mo že po sti ći iz ja va ma po put: „U tom po gle du ne mo že bi ti go vo ra o po bed ni ci ma i gu bit ni ci ma, obe stra ne su po be di le“ itd.

TAKTIKA

Pre go va ra nje na osno vu tram pe ve o ma je po slo van pri stup, pri če mu obe stra ne ima ju svo ja sta no vi šta ko ja ne mo ra ju nu žno da se po du da-ra ju. Pre go va rač ke stra ne po ku ša va ju da ta sta no vi šta pri bli že pa ke tom me ra ka ko bi i sa me u to me mo gle da pro na đu svoj in te res. Kod ove me to de va žno je da se obe stra ne po štu ju i da ozbilj no po ku ša va ju da sa zna ju ko ji se in te re si kri ju iza raz li či tih sta no vi šta. Ti in te re si se to kom pre go va ra nja ozbilj no shva ta ju i obe stra ne tra ga ju za kre a tiv nim re še-njem ko je će bi ti na ko rist svih.

TON 35.indb 55 11/06/2008 11:39:47

TON 35.indb 56 11/06/2008 11:39:51

TON 35.indb 57 11/06/2008 11:39:54

prEnoSImo

58

Koncept angažovanja radnika u određenim prilikama, samo vikendom ili na nekoliko sati dnevno, odavno je uobičajen u razvijenom svetu, saglasni su svi dosadašnji sagovornici

Biznis magazina iz agencija koje se bave pronalaženjem kadrova. Ipak, kako ističu, iako poslodavci u Srbiji ima-ju potrebu i polako počinju da traže radnike za povre-mene, takozvane part tajm poslove, praksa dopunskog posla kod nas još nije zaživela.

U razvijenim tržišnim ekonomijama stvari stoje druga-čije. Na primer, istraživanja pokazuju da u Americi sko-ro 90 odsto radnika zaposlenih u maloprodaji radi po principu part tajma. Poslodavci u SAD-u sve češće pot-pisuju ugovor na neodređeno vreme samo sa top-menadžmentom i tako smanjuju troškove. Trgovinske

Nedostaju dopunski poslovi

Istraživanje magazina Biznis: Potraga za kadrovima na srpskom tržištu (4)

Većini građana Srbije danas je dodatni posao realna potreba, jer dopunska zarada osetno smanjuje potrebu za kreditima i pozajmicama. Ipak, iako poslodavci u Srbiji imaju potrebu i polako počinju da traže radnike za povremene, takozvane part tajm poslove, praksa dopunskog posla kod nas još nije zaživela

kompanije tako upošljavaju optimalan broj radnika, jer dodatnu radnu snagu angažuju samo u špicevima, u vre-me praznika i rasprodaja, ili za poslove prijema i klasifi-kacije robe.

Većini građana Srbije danas je dodatni posao realna potreba jer dopunska zarada osetno smanjuje potrebu za kreditima i pozajmicama. Primer koji to potvrđuje jeste i podatak da se na nedavno objavljeni oglas za prijem part tajm radnika u objektima trgovinskog lanca Maksi, na ponuđenih 1.500 takvih radnih mesta (mesari, kasiri, prodavci i pomoćni radnici) prijavilo 8.000 građana iz cele Srbije. Najviše je bilo onih sa srednjom stručnom spremom, a oko 1.200 imalo je viši ili visok stepen obra-zovanja. Od ukupnog broja prijavljenih, oko 20 odsto imalo je stalni radni odnos u drugim firmama.

NADA FILIPOVIĆ

TEKST: Ivana Vozarević FOTO: arhiva Biznis magazina

TON 35.indb 58 11/06/2008 11:39:55

prEnoSImo

59

– Takozvani fleksibilni oblici rada, povremeni poslovi, biće sve traženiji. Primećujemo da poslodavci sve češće traže radnike koje bi angažovali na tri-četiri sata dnevno. Ali kod nas, ako i žele da rade dodatne poslove, ljudi žele da to bude samo za vikend, što onome ko traži radnike ne odgovara u potpunosti – kaže Nada Filipović, direk-torka Pobednika, agencije za zapošljavanje čiji je većinski vlasnik Omladinska zadruga Beograd.

Za razliku od svih dosadašnjih predstavnika domaćih i stranih agencija iz oblasti HR-a sa kojima smo razgova-rali u ovom istraživanju Biznis magazina, Pobednik ima veliko iskustvo u angažovanju najšire populacije radnika bez koje, iako često tako ne izgleda, ne mogu da funk-cionišu ni najveće i najuređenije kompanije.

Nada Filipović ističe da tržište radne snage kod nas još nije dovoljno sređeno i da postoji veliki raskorak između ponude i tražnje. Nezaposlenih je mnogo, ali kako kaže, kada pitate poslodavca, on će reći da teško pronalazi odgovarajuće profile radnika. Za to postoji više razloga, kaže naša sagovornica.

- Poslodavci retko umeju da definišu radno mesto i da daju precizan opis posla potencijalnom kandidatu. Želeći da snize troškove, u okviru jednog radnog mesta zapo-šljavaju osobu koja bi trebalo da obavlja više različitih poslova. Logično je da jedna osoba ne može da ima sve tražene kvalifikacije i da bude sposobna da sve obavlja besprekorno - objašnjava naša sagovornica.

Nada Filipović kaže da kandidati često precenjuju svo-je mogućnosti ili se izuzetno teško prilagođavaju današ-njim uslovima rada u kojima radni dan može da traje 10, pa i 12 sati. Oni često misle i da vrede mnogo više i da njihov rad treba da bude više plaćen. A kako je u realnosti?

– Poznato je da su strani investitori došli na srpsko tržište između ostalog i zbog jeftine a dobre radne sna-ge. Dakle, ne treba očekivati da će oni plaćati više od domaćih poslodavaca. Strani poslodavci su vrlo restrik-tivni. Svi njihovi troškovi unapred su isplanirani i često se događa da je njihova ponuda i niža od one koju daju domaće firme – kaže Nada Filipović.

Naša sagovornica kao primer navodi jednu stranu kompaniju koja visokoobrazovane radnike koji odlično govore strani jezik, a angažovani su u kol-centru, plaća dva evra bruto po satu, što posle odbitka poreza u pro-seku iznosi oko 150 dinara na sat. Ali, imajući u vidu prilike u Srbiji u kojima se na stalan posao čeka od dve do četiri godine, svaki, pa i najlošije plaćeni posao, predstavlja dragoceno iskustvo koje, posebno mladi, obe-ručke prihvataju. A koji su poslovi trenutno u Srbiji najtraženiji?

- Poslednjih pet-šest godina uglavnom je reč o istim deficitarnim profesijama: iskusne knjigovođe, stručnjaci za marketing, poslovođe u velikim trgovinama. Stalno su potrebni ugostiteljski radnici, konobari, bravari, varioci, monteri, promoteri različitih proizvoda, jer se za marke-ting odvaja sve više para – objašnjava Nada Filipović.

Kako naglašava naša sagovornica, čak ni najuspešnija kompanija ne može da funkcioniše bez dobre sekretarice ili, recimo, čistačice i sobarice, a ma koliko izgledalo neve-

Honorarci u publici Ni iskustva naših najbližih suseda ne razlikuju se mnogo

od prilika u Srbiji. U Hrvatskoj, recimo, samo 2,5 odsto građana obavlja dva ili više poslova. Sve donedavno, sino-nim za dodatne poslove bile su multilevel kompanije čiji su aktivisti prezentacije najrazličitijih proizvoda organizovali dva ili tri puta nedeljno, ali tek pošto im se završi redovno radno vreme u firmi.

Sve češće, međutim, građani Srbije imaju prilike da hono-rarno rade i druge, ne baš uobičajene poslove. Tako, reci-mo, prema nezvaničnim informacijama, ljudi koji sede u publici u televizijskim emisijama i kvizovima dnevno mogu da zarade i do 1.000 dinara (plus sendvič, sok ili kafa).

U razvijenim evropskim državama, a posebno u SAD-u, spisak part tajm poslova je veliki. Lični budžet može se uve-ćati na najrazličitije načine: radom u kol-centrima banaka, povremenim radom u velikim robnim kućama, magacinima, supermarketima, ali i pečenjem kolača, sklapanjem igrača-ka, izradom nakita...

rovatno, poslodavci često ne mogu da pronađu iskusne i pouzdane radnike za te poslove.

– Često se ističe da Srbiji nedostaju dobri menadžeri. Ali, verujte, slično je i u ugostiteljstvu. Takve poslove ne može da radi bilo ko, pa vlasnici firmi s pravom traže profesionalce. Potrebni su konobari, a nedostaju nam i profesionalni kuvari, čije se plate često mogu meriti sa menadžerskim – kaže Nada Filipović.

Prema mišljenju naše sagovornice, Zakonom o radu ubuduće bi trebalo da bude omogućeno osnivanje agen-cija za ustupanje radnika. Taj oblik zapošljavanja pozna-ju i razvijaju sve države u okruženju, a pokazao se kao izuzetno dobar i za radnike i za vlasnike preduzeća. Suština je u tome da agencije formiraju svoje baze poda-taka o zaposlenima i povremeno određene radnike ustu-paju kompanijama, firmama, javnim preduzećima. U tom slučaju, agencija se pojavljuje kao poslodavac, brine o zaposlenom, uplaćuje porez i druge dažbine i, narav-no, zarađuje određeni procenat.

Agencijske zarade

Kako napominje Nada Filipović, sada se zarade HR agencija (kojih je u Srbiji oko 20) prilično razlikuju, a različiti su i principi njihovog rada. Neke od njih, poseb-no domaća predstavništva stranih preduzeća, bave se isključivo potragom za top-menadžmentom, dok druge angažuju radnike za najraznovrsnije i manje plaćene vrste poslova.

– Najveće zarade agencije ostvaruju kod zapošljava-nja ljudi u top-mena džmentu. To su profiti koji se kreću od 20 do 30 odsto godišnje plate kandidata koga će zaposlit i, što može bit i i pet- šest hiljada evra. Naravno, sve je to logično jer su i njihovi troškovi oglašavanja radnih mesta izuzetno veliki – objasnila je sagovornica Biznis magazina.

TON 35.indb 59 11/06/2008 11:39:55

ZanIm jIVoSTI

60

Card Pay Pass

Master Card Worldwide objavio je krajem aprila puštanje u opticaj prve mini-kartice Master Card Pay Pass, u partnerstvu sa španskim finansijskim institucijama La Caja Insular de Ahorros de Canarias i

EURO 6000. To je prvi put u Evropi da je pay pass tehnologija primenjena na minikarticu, inovativni karticarski proizvod koji se može nositi na privesku za ključeve.Beskontaktna tehnologija Master Card Pay Pass

koristi se na pet kontinenata i trenutno ima 23 miliona kartica i ureaja koje prihvata 95.000 trgovaca u 24 zemlje.Master Card Pay Pass je novi, brži, lakši i bezbedniji nacin placanja u svakodnevnoj kupovini do 40 evra. Veoma laka za rukovanje, ova beskontaktna opcija koja predstavlja sigurnu zamenu za sitan metalni novac i papirne apoene, može biti dodata bilo kojoj masterkard kreditnoj, debitnoj ili pripejd kartici, ili maestro pej pas kartici.Beskontaktno placanje tom karticom traje manje od sekunde. Da bi transakcija bila izvršena, vlasnik samo treba da karticom dotakne specijalni pay pass čitač.

Najviša zgrada na svetu

Od 12. maja 2008. godine Burj Dubai, koji se nalazi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, preuzeo je titulu najviše građevine na svetu. Ta impozantna konstrukcija doseže 636 metara, ali kada bude završena u septembru sledeće godine, imaće više od 800 metara. Inače, ta zgrada čija je gradnja počela 21. septembra 2004. godine, funkcionisaće kao poslovni i stambeni centar namenjen najbogatijim svetskim kompanijama i poznatim ličnostima. Izgradnja trenutno najviše zgrade na svetu košta 4,1 milijardu američkih dolara.

Robot koji pravi kafu

Poznata je stvar da Italijani ne mogu da zamisle dan bez kafe i da spadaju u najvece obožavaoce crnog napitka na svetu, ali tu se njihova fasciniranost kafom ipak ne završava. Naime, iz te zemlje stiže novina u vidu robota cija je osnovna funkcija da po naredbi pravi kafu. Robot nazvan Džastin delo je ucenjaka sa Napuljskog univerziteta, a nastao je kao rezultat inicijative da se roboti ucine što korisnijim i pristupacnijim u svakodnevnom životu. Tvorci Džastina najavljuju da je ovo samo pocetak i da ce inovacija na tom polju biti još. Loša vest je da Džastin za sada zna da napravi samo instant kafu.

Najskuplji šampanjac

Šampanj kuća Perrier-Jouët sredinom marta lan si ra la je naj sku plji šam pa njac na sve tu ko ji koš ta vi še od 4.000 evra po boci. Prvi personalizova ni šampanjac namenjen je kupcima ekstra luksuznih pro iz voda, a ce na je 50.000 evra za set od 12 fla ša, od no sno 4.166 evra za jed nu fla šu od 0,75 l. Kupci specijalne berbe šampanjca Per ri er-Jouët Bel le Epo que Blanc de Blancs, nazvane By and For, biće u mogućnosti da naprave sopstveni šampanjac. Svaki kupac biće pozvan u Epernej (Francuska) na sastanak sa cellar maste rom kuće Per ri er-Jouët, kako bi lično dodao iza bran sastojak svojoj flaši šampanjca Perrier-Jouët Belle Epoque, Millésime 2000.Tim veoma važnim kupcima biće ponuđeno i privatno skladište u podrumima kuće Perrier-Jouët u ko ji ma će čuvati šampanjac narednih osam meseci.

TON 35.indb 60 11/06/2008 11:40:01

TON 35.indb 61 11/06/2008 11:40:03

ZanIm jIVoSTI

62

Kokteli inspirisani premijerom fi lmaDa kokteli i šoubiznis uvek idu zajedno, dokaz je i nova promotivna akcija Skyy vodke koji je specijalno za londonsku premijeru fi lma Seks i grad kreirao pet tematskih koktela, od koji svaki oslikava karakter glavnih likova – Keri, Samante, Mirande, Šarlot i Zverke. U skladu sa tim, koktel Keri namenjen je večernjim izlascima sa prijateljicama, koktel Miranda je istovremeno i sladak i gorak, Šarlot je umetnički i uravnotežen, Samnta je namenjen onima koji žele da istraže divlju strane svoje ličnosti dok je koktel Zverka opušten i samouveren.

Odmaralište na Srebrnom jezeru

Turističko-kongresni i sportsko-rekreativni centar Silver Lake Resort, koji se prostire na 320 ha duž obale Dunava i Srebrnog jezera, sada je dobio i konačan Masterplan koji defi niše

koncept, sadržaj i kapacitete te buduće ekskluzivne turističke destinacije. Silver Lake Investment, u saradnji sa renomiranim internacionalnim planerima Krause Bohne iz Nemačke, izradio je fi nalnu verziju masterplana koja predviđa izgradnju dva hotela visoke kategorije, marine, zone zabave, sportskih terena i bazena, tržnog centra, kao i golf terena, vila i apartmanskog naselja na obali jezera.Opsežni radovi na završetku tog turističkog kompleksa u opštini Veliko Gradište počinju već na leto ove godine. U

okviru kompleksa biće izgrađen Danubia Park Hotel sa četiri zvezdice, kao i Luxury Hotel sa pet zvezdica, koji će biti opremljeni spa-centrom, konferencijskom salom i ostalim luksuznim sadržajima, i moći će da zadovolje i najizbirljivije goste. Gradnja tržnog centra čiji je idejni projekat u toku, počinje u drugoj polovini 2008. godine.Projekat golf igrališta obuhvata izgradnju terena sa 18 rupa i ostavlja mogućnost proširenja za još 18. Na tom igralištu predviđena je i izgradnja 12 jezera koja će se prostirati na 16,4 ha.Tokom 2007. godine Silver Lake Investment na Srebrnom jezeru izgradio je četiri teniska terena sa teniskim klubom, na kojima je u saradnji sa Teniskim savezom Srbije organizovan prvi teniski turnir u tom kraju zemlje.Završena su i dva ugostiteljska objekta u kojima se nalazi pet lokala, a privedena je kraju i prva faza izgradnje marine: postavljeni su pontoni koji su opremljeni elektroinstalacijama i instalacijama vodovoda.

TON 35.indb 62 11/06/2008 11:40:06

TON 35.indb 63 11/06/2008 11:40:11

ankETa

64

TEKST: Aleksa Urošević FOTO: Dragana Đorović

Zdenko Rodić

Sve zavisi od nijanse, ako je osnova nijanse žuta ili bledonarandžasta, prava 1. pokrivnost postiže se iz druge, ponekad čak i iz treće ruke. Farbe sa teget, pla-vim ili crvenim pigmentom imaju najbolju pokrivnost.Sa dobrom pripremom, i svake godine jednom pripremom pa jednom rukom, 2. isti zid može se krečiti bez novog guljenja pet-šest godina. Naravno, te mere drugačije su kada su u pitanju prostorije koje su izložene, na primer, duvans-kom dimu koji se taloži na zidovima.Nedavno sam počeo da koristim Er Lacove farbe za drvenariju i vrlo sam zado-3. voljan njihovom pokrivnošću. Veoma mi se dopala linija za farbanje drveta Tesarol, i to zbog dobrog kvaliteta i neagresivnog mirisa.

Milomir Đorđević Pokrivnost je uvek bolja kad ide boja na boju; u slučajevima kada se boja nano-1. si na beli zid, neophodne su dve ruke nanošenja. Međutim, dve ruke uvek su preporučljive. Dobra pokrivnost dosta zavisi i od kvaliteta izabranog materijala.I ovde je veoma važan kvalitet materijala koji se upotrebljava. Sa dobrom pri-2. premom i kvalitetnim materijalom, zid se može bez problema četiri godine zaredom osvežavati bez guljenja starih površina.U skorije vreme prijatno su me iznenadile nemačke gleterice koje su odličnog 3. kvaliteta, kao i rostfraj špahle, jer imaju visoku otpornost na koroziju.

Miki Simić Kad se nanosi belo na belo, pokrivnost je odlična i nema potrebe za drugom 1. rukom. Naravno, to važi za poludisperzivne boje. Ipak, kada se radi sa punom disperzijom ili sa pastelnim bojama, pokrivnost je ubedljivo najveća, i to iz prve ruke.Krečenje zida bez prethodnog skidanja starih slojeva može dugo da se radi 2. ako je priprema dobro odrađena, po mojoj proceni čak i šest-sedam godina, bez nove pripreme.Uglavnom koristim inostrani alat zbog toga što je pouzdan i dugotrajan, ali 3. bih izdvojio Beorolove valjke od 23 centimetra, kojima sam više nego zadovol-jan, kao i valjke od 18 cm iz Oikosove kolekcije.

Najbolji alat za prolećno krečenjeOvih dana vreme je kao stvoreno za prolećno krečenje. To znači da moleri imaju pune ruke posla, ali su ipak odvojili malo vremena da nam pomognu da dođemo do odgovora na pitanja koja smo ovoga puta odabrali za vas…

1) Da li se pokrivnost povećava ako je farba tonirana, a ne bela?2) Uz dobro odrađenu pripremu, koliko je slojeva godišnjeg

higijenskog krečenja moguće odraditi pre sledećeg guljenja zida?3) Postoji li neki novi proizvod, tehnika ili alat sa kojim ste se nedavno

susreli, a koji vam se dopao?

TON 35.indb 64 11/06/2008 11:40:21

ZaBaVa

65

MASA ZA

IZRAVNJA-VANJE ZI-DOVA ITD

PREKOR, UPOZO-RENJE

SIMBOL LANTANA

DRUGO, OSTALO

HEMIJSKI ELEMENT, METAL

OSTRVO NA JAD-RANU

AUTO-OZNAKA LUKSEM-BURGA

OBAVE[-TAJNI

CENTAR (SKR.)

PRIZNA-NICA ZA UZETI

PREDMET

AUTOR: .R.

PRASTA-NOVNIK BALKANA

STARI SLOVEN

MATORO, VREME[-

NO

AUTO-OZNAKA AUSTRIJE

TAVANICA

VRSTA DISPER-ZIJE ZA ZIDOVE

MESAR KOMPJU-TERSKI EKRAN

PROIZVOD SLI^AN GUMI

HIDRAU-LI^NO VEZIVO VLADARI

LITAR (SKR)

NO@I] ZA BRIJANJE

AUTO-OZNAKA LOZNICE

OPSEG,

OBUJAM PRE NEKI

DAN

ELEKTRI^-NI NAPONLEKOVITA BILJKA

INDUSTRI-JA MODNE

OBU]E (SKR.)

PRET-

PLATNIK GRAD U

SLAVONIJI

ST. MERA

ZA DU@INU FABRIKA

SOLI

SIROVINA ZA BOJE I LAKOVE

JU@NO VO-]E (MN.)PISANI SU RUKOM

PEVA^ BEZ PRAT-NJE, SAM [OFER

STRANE ZEMLJE

GLUMICA

BLAJT SLIKA SVECA

FRANCU-SKI PISAC,

ALBER

BOJNI

POKLI^ STR. KNJI-@EVNICA

VRSTA MINERALA, IKROVAC

URED (MN.)

NEGA NOKTIJU

OZNAKA ZA SEVER

HOLAND. FUD.KLUB FRANCUS. GLUMICA

BRZI VO-DENI TOKDR@. INST. ZA FISKUL.

OZNAKA ZA METAR

D@IN, GOROSTAS

POD OD SLEPLJE-NIH DA[-

^ICA

@LEZDA- STI IZRA-[TAJI NA

TELU

POZITIV. ELEKTRODA

CIRKUSKI VE[TAK

AUTO-OZNAKA

PARA]INA

DEO TE^-

NOSTI GRAD U ETIOPIJI

STANOV-NIK IRAKAOTKAZI-VANJE

UZVIK ^U\ENJA SIMBOL BORA

GRAD U MA\ARSKOJ TIP DETER-

D@ENTA

DONETI MA^I]E NA SVET

VIJETNAM.AGENCIJA RE@ISER, VITORIO

JUDEJSKI

KRALJ TELEFON.

POZIV

IME BIV-

[EG FUD-BALERA BOBEKA

SIMBOL KALIJUMAPOZORI-

[TE

SVOJSTVO BRKATE OSOBE

GRN^ARIJA

SPRE^ITISABLJA

NEMA^KE IZRADE

CAKLINA, GLE\

VRSTA FINOG GIPSA ISTOK

ZA[TITA OD PRE-VELIKE

TOPLOTE

VRSTA JU@NOG VO]A

NALEP-NICA

RT NA JU-

GU PELO-PONEZA (GR^KA)

PRVO SLOVO

IME (SKR.)JEZERO U SEVERNOJ AMERICI

VRSTA PAPAGAJA @DREBE

AR. KONJA

MARKA JAPANSKIH AUTOMO-

BILA

SIMBOL AZOTA

PREDLOG (POKRAJ)

MOLERSKI MATE-RIJAL

POTVRD-

NA RE^ REOMIR (SKR.)

PRVI I TRE]I SAMO-GLASNIK

GR^KI BOG

LJUBAVI

TON 35.indb 65 11/06/2008 11:40:33

IndE

66

Roma company Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222 40 00, 222 40 90

Helios Pazovački put bb, 11090 Zemun Tel/fax: 011/307 60 83, 210 75 49

Henkel Dunavska 86, 11000 Beograd Tel/fax: 011/207 22 52, 207 22 73

Er-Lac veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222 40 00, 222 40 90

Smirdex veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222 40 00, 222 40 90

Jolly travel Kneza Miloša 9, Beograd Tel/fax: 011/20 20 300

Delfin AG Pančevački put 152 b, Beograd Tel/fax: 011/331 74 03, 331 88 80

TKK Pazovački put bb, 11080 Zemun Tel/fax: 011/37 54 671

Mako veleprodaja Roma company, Milana Rešetara 11, 11080 Zemun Tel/fax: 011/222 40 00, 222 40 90

Duga Viline vode 6, Beograd Tel/fax: 011/321 70 00, 339 24 72

Banja komerc Kralja Petra I bb, 34000 Aranđelovac Tel/fax: 034/705 010, 705 011

Zvezda Helios Radovana Grkovića 24, 32300 Gornji Milanovac Tel/fax: 032/771 000, 713 394

Izoteh Mačvanska 21, Beograd Tel/fax: 011/244 24 91

Xella Srbija a.d. Diše Đurđevića bb, 11560 Vreoci Info tel: 0800 111 112

Prvi maj Nikole Tesle 9, 32000 Čačak Tel/fax: 032/373 712, 373 719

Zorka color Hajduk Veljkova bb, 15000 Šabac Tel/fax: 015/354 007

Vanex Balkanska 29/3, 11000 Beograd Tel/fax: 011/268 88 65

Chromos Svjetlost Laze Lazarevića 4, 15000 Šabac Tel/fax: 015/350 635

Plantec Group Borska 41 j, 11000 Beograd Tel/fax: 011/305 65 16

Maxima Dragiše Mišovića 16, 32240 Lučani Tel/fax: 032/817 029, 820 030

JUB Novo Naselje 32, Šimanovci Tel/fax: 022/81 404, 81 402

Karbon Karađorđeva 126, Topola Tel/fax: 034/270 50 00, 813 598

G AŠAVA TE SE

011 3 11- 11

011 3 10-444

Da želim da naredna tri broja časopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

Naziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bih u časopisu Ton - energija boja da čitam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu Roma company, Milana Rešetara 11, Zemun ili faksom na 011/ 222-4000

TON 35.indb 66 11/06/2008 11:40:35

TON 35.indb 67 11/06/2008 11:40:39

TON 35.indb 68 11/06/2008 11:40:44