UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ ... · • Visoke (oligotrofne) močvare su zastupljene samo u oblastima sa vlažnom klimom, dok u stepskoj zoni gotovo u potpunosti

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Dejan N. Petrović

Uporedni pregled močvarne vegetacije na slatinama južne Srbije i Vlasinskoj visoravni

Master rad

Niš, 2013.

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ DEPARTMAN ZA BIOLOGIJU I EKOLOGIJU

Uporedni pregled močvarne vegetacije na slatinama južne

Srbije i Vlasinskoj visoravni

Master rad Kandidat: Mentor: Dejan N. Petrović dr Vladimir N. Ranđelović br. indeksa 19

Niš, mart 2013.

UNIVERSITY OF NIŠ FACULTY OF SCIENCES AND MATHEMATICS DEPARTMENT OF BIOLOGY AND ECOLOGY

Comparative review of moor vegetation on the salt marches of South Serbia and the Vlasina plateau

Master thesis Candidate: Mentor: Dejan N. Petrović PhD Vladimir N. Ranđelović No. of index 19

Niš, March 2013

Ovom prilikom bih želeo da zahvalim svom mentoru prof. dr Vladimiru Ranđeloviću na korektnom i profesionalnom odnosu, stručnoj pomoći i korisnim sugestijama pri izradi master rada.

Najveću zahvalnost dugujem svojoj porodici koja mi je omogućila studije, što su sve vreme mog studiranja bili moja najveća podrška i imali razumevanja za sve moje probleme. Hvala prijateljima koji su me podržali u mojoj nameri da istrajem do kraja.

Sažetak

U ovom radu je urađena uporedna analiza močvarne vegetacije na različitim tipovima

staništa u pogledu karakteristika zemljišta, geološke podloge i nadmorske visine. Cilj rada je

da se utvrdi uticaj sadržaja soli u zemljištu i nadmorske visine na fitocenološke i florističke

karakteristike močvarne vegetacije.

Na slatinama južne Srbije močvarna vegetacija je zastupljena redovima Phragmitetalia

i Bolboscheonetalia maritimi, a na području Vlasinske visoravni samo redom Phragmitetalia.

U cilju analize korišćene su sledeće metode: Metodologija uporedne fitocenološke analize

vegetacije, Metodologija uporedne taksonomske analize, Metodologija uporedne ekološke

analize vegetacije, Metodologija uporedne fitogeografske analize. Analizama je utvrđeno da

se močvarna vegetacija istraživanih područja razlikuje u ekološkom i florističkom pogledu, a

glavni uzroci su nadmorska visina i karakteristike pedološke podloge.

Ključne reči: Močvarna vegetacija, slatine, južna Srbija, Vlasinska visoravan

Abstract

This study deals with comparative analysis of swampland vegetation in various types

of habitat in terms of soil characteristics, geological base and altitude. The objective of this

study is to determine the influence of the contents of salt in the soil and the altitude on

phytocenological and floristic characteristics of swampland vegetation.

In the salt marshes of south Serbia the moor vegetation is characterized by orders

Phragmitetalia and Bolboscheonetalia maritimi, and in the region of Vlasina plateau only

Phragmitetalia order is present. For the purpose of the analyses we used the following

methods: Methodology of comparative phytocenological analysis of vegetation, Comparative

taxonomic analysis methodology, Comparative ecological analysis of vegetation

methodology, Comparative phytogeographical analysis methodology. The analyses confirmed

that the swamp vegetations of the studied regions differ both ecologically and floristically,

and the main reasons for the differences are the altitude and characteristics of the soil base.

Keywords: moor vegetation, salt marshes, south Serbia, Vlasina plateau

Sadržaj 1. Uvod ....................................................................................................................................... 1 1.1. Istorijat istraživanja močvarne vegetacije južne Srbije ................................................... 3 1.2. Geografske karakteristike južne Srbije ........................................................................... 4 1.2.1. Slatinsko područje .................................................................................................... 6 1.2.1.1. Lalinačka slatina ................................................................................................ 6 1.2.1.2. Bresničićka slatina ............................................................................................. 8 1.2.2. Vlasinska visoravan .................................................................................................. 9 1.2.2.1. Hidrografske karakteristike Vlasinske visoravni ............................................ 10 1.2.2.2. Geološki sastav i pedološka podloga............................................................... 11 1.2.2.3. Klimatske prilike ............................................................................................. 13 2. Materijal i metode .............................................................................................................. 15 2.1. Materijal ........................................................................................................................ 15 2.2. Metode ........................................................................................................................... 15 2.2.1. Metodologija identifikacije i nomenklature biljnog materijala .............................. 15 2.2.2. Metodologija izrade fitocenoloških tabela ............................................................. 15 2.2.3. Metodologija uporedne fitocenološke analize vegetacije ...................................... 15 2.2.4. Metodologija uporedne taksonomske analize ........................................................ 16 2.2.5. Metodologija uporedne ekološke analize vegetacije .............................................. 16 2.2.6. Metodologija uporedne fitogeografske analize ...................................................... 16 3. Rezultati i diskusija ............................................................................................................ 18 3.1. Sintaksonomski pregled močvarne vegetacije na slatinama južne Srbije i Vlasinskoj visoravni ...................................................................................................... 18 3.2. Fitocenološka analiza asocijacija .................................................................................. 19 3.2.1. Slatine južne Srbije ................................................................................................. 19 3.2.1.1. Caricetum vulpinae Novinski 1927 ................................................................. 19 3.2.1.2. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1947 ............................. 21 3.2.1.3. Schoenoplectetum tabernaemontani Soo 1947 ............................................... 22 3.2.2. Vlasinska visoravan ............................................................................................... 24 3.2.2.1. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1927 .............................................................. 25 3.2.2.2. Glycerietum maximae Hueck 1931 ................................................................. 28 3.2.2.3. Equisetetum limosi Steffen 1931 ..................................................................... 30 3.2.2.4. Sparganietum erecti Roll 1938 ....................................................................... 32 3.2.2.5. Glycerietum plicatae Oberd. 1952 .................................................................. 34 3.2.2.6. Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931 ...................................................... 37 3.3. Uporedni pregled fitocenoloških karakteristika močvarne vegetacije

slatina južne Srbije i Vlasinske visoravni (Klaster analiza).......................................... 39 3.4. Uporedna taksonomska analiza ..................................................................................... 40 3.5. Uporedna ekološka analiza vegetacije .......................................................................... 44 3.6. Uporedna fitogeografska analiza ................................................................................... 47 4. Zaključak ............................................................................................................................ 51 5. Literatura ............................................................................................................................ 56

UVOD

1

1. Uvod

Pod močvarnom ili higrofilnom vegetacijom se podrazumeva vegetacija koja je

prilagođena životu u uslovima veoma vlažne i anaerobne podloge. Zbog geneze na supstratu

koji obiluje vodom močvarna vegetacija ima intrazonalni karakter. Za močvarnu vegetaciju je

karakteristično i nagomilavanje biljnih ostataka, odnosno stvaranje treseta. Treset nastaje

zbog anaerobnih uslova, pri čemu se biljni materijal ne humifikuje, već ugljeniše.

Na osnovu karaktera vodno-mineralne ishrane, vegetacije i oblika, močvare se mogu

podeliti na tri osnovna tipa, koji ujedno predstavljaju i osnovne stupnjeve u njihovom razviću:

• Niske (eutrofne) močvare se formiraju na spuštenom delu reljefa, na mestu ranijih

bara i jezera ili u dolinama reka. Najviše su rasprostranjene u šumskoj zoni, dok su u

stepskoj daleko manje. Njihova površina je ugnuta ili pljosnata. Važnu ulogu i ishrani

imaju podzemne i rečne vode, ali i padavine. Podzemne i rečne vode sa sobom nose

veliku količinu mineralnih soli, pa se može reći da je ishrana biljaka po vodno-

mineralnom tipu. Zbog ovakvog načina ishrane na njima se razvija eutrofna

vegetacija.

• Visoke (oligotrofne) močvare su zastupljene samo u oblastima sa vlažnom klimom,

dok u stepskoj zoni gotovo u potpunosti nedostaju. Njihova površina je ispupčena,

zato što se na sredini močvarnog masiva znatno intenzivnije razvijaju mahovine za

razliku od periferije gde je i vodni promet brži, a samim tim i razlaganje. One su

siromašne mineralnim solima, jer se ishrana odvija na račun atmosferke vode. U

vegetaciji visokih močvara zastupljene su oligotrofne biljke, sa osnovnim

edifikatorom mahovinom iz roda Sphagnum.

• Prelazne močvare čine prelaz između niskih i visokih močvara.

Močvarna staništa mogu nastati na više načina, u zavisnosti da li je došlo do zarastanja

vodenih biotopa ili zamočvarivanja zemljišta. U prvom slučaju razlog je što se količina vode

postepeno smanjuje, a u drugom povećava.

Zarastanje vodnih biotopa (jezera, bare, rečni meandri) dešava se zbog obogaćivanja

akumulacije mineralnim i organskim materijama. Istovremeno dolazi do smene biljnih

zajednica koje odgovaraju različitim sukcesivnim stupnjevima i stvaranja treseta. Na kraju se

formira niska močvara koja može preći u prelaznu (šumsku) močvaru sa vegetacijom žbunova

i drveća, ili ako se dalje stvara treset do visoke (oligotrofne) močvare sa sfagnumom.

2

Zamočvarivanje zemljišta je karakteristično za severne delove Severne hemisfere.

Njemu su podložni šumski i livadski ekosistemi, ali i mesta sa izvorima (padine i njihova

podnožja). Razlog je postojanje vodonepropustljivog sloja u zemljištu (sloj gline) ili na

njegovoj površini poreklom od prizemne vegetacije (mahovine, busenaste trave i td.). Sloj

gline ili drugog nepropustljivog sloja ne dozvoljava oticanje vode, dok sloj prizemne

vegetacije ne dozvoljava isparavanje. Zamočvarivanje livada se može odvijati i biotičkim

uticajima, kada usled obilne ispaše postaje zbijeno i nepropustljivo za vodu.

Visoke močvare su tipične za šumsku umerenu zonu. One su uslovljene klimom, tj.

atmosferskim vodenim talozima. To inače nije slučaj i sa niskim močvarama, kod kojih je u

sloju treseta teško odvojiti lokalne uticaje od klimatskih. Mogu nastati evolucijom niskih kroz

smenu pojedinih biljnih komponenata i gomilanjem treseta, zamočvarivanjem šume,

zarastanjem distrofnih jezera i td.

Visoke močvare odlikuju i specifične ekološke prilike, koje su velikim delom

uslovljene sfagnumskim tresetom:

• tresava je izolovana od podzemnih voda i podloge zbog debljine tresetnog sloja

• sfagnumska tresava upija veliku količinu vode zbog velikog broja mrtvih hijalinskih

ćelija

• zbog slabo pokretne vode i male količine kiseonika sfagnumska tresava obiluje

humusnim kiselinama (pH vrednost je niska), ali i drugim produktima nepotpunog

razlaganja (metan, sumporvodonik)

• sfagnumski treset je loš provodnik toplote

• većina biljaka visokih močvara ima kseromorfnu građu zbog života u uslovima

fiziološke suše koji potiču od niske temperature staništa i prisustva kiselina

• usled slabog razlaganja organskih materija Sphagnum postojano raste u vis, pa se

koreni i stabla višegodišnjih biljaka sve više zatrpavaju

Iz do sada navedenog se može zaključiti da su ova tri tipa močvara povezana različitim

sukcesivnim fazama, ali da se ujedno i razlikuju u pogledu klimatskih, hidrogeoloških i

geomorfoloških karakteristika. Zato se upravo i pristupilo izradi ovog master rada, tj

komparativnoj analizi močvarne vegetacije Phragmitetea communis R. Tx. et Preising 1942

na slatinama južne Srbije i Vlasinske visoravni. Naučni i praktični značaj rezultata je

ukazivanje na razlike u sastojinama istraživanog područja, što zavisi od ekoloških faktora

3

(abiotički, biotički i antropogeni) koji u velikoj meri određuju kvalitativni i kvantitativni

sastav močvarnih zajednica.

Pošto hipoteza proističe iz naučnog problema, mogla bi se postaviti na sledeći način:

„Da li postoje razlike u močvarnoj vegetaciji slatina južne Srbije i Vlasinske visoravni usled

njihovog nezavisnog razvoja pod uticajem različitih ekoloških faktora i ako postoje kakve

su?“

U vezi sa ovim prizilaze konkretni ciljevi istraživanja koje treba rešiti. To su:

- Uraditi fitocenološku analizu radi upoznavanja građe i florističkog sastava zajednica,

kao i ekologije i geografskog rasprostranjenja vrsta

- Odrediti kvalitativni koeficijent sličnosti sastojina uz pomoć dendrograma klaster

analizom korišćenjem programa „FLORA“

- Uraditi uporednu taksonomsku analizu poređenjem zastupljenosti pojedinih familija i

rodova između samih istraživanih sastojina, ali i na oba istraživana područja

- Porediti asocijacije na osnovu zastupljenosti životnih formi, radi dobijanja uvida u

klimatske uslove i značaja klime kao faktora selekcije u adaptivnoj evoluciji biljaka

- Uraditi uporednu fitogeografsku analizu, tj. odrediti geografsko rasprostranjenje

biljnih taksona koji nastanjuju istraživano područje sa ciljem boljeg razumevanja flore

- Na osnovu svih analiza izvesti zaključke koji će pomoći što boljem razumevanju

močvarnih zajednica istrazivanih područja

1.1. Istorijat istraživanja močvarne vegetacije južne Srbije

Botanička istraživanja južne Srbije počinju nakon oslobađanja Srbije od Turaka. Prva

istraživanja bila su vezana za okolinu Niša, a kasnijih godina su proširena i na ostala područja.

Početkom prošloga veka Košanin i Katić su opisali formacije močvarnih biljaka na Vlasinskoj

tresavi. U radu „Vlasina biljnogeografska studija“ KOŠANIN (1910) daje opise vegetacijskih

formacija Vlasine, pri čemu je vegetaciju van tresave raščlanio na četiri grupe: formacije

šume, livadske formacije, kserofitne formacije i kulturne formacije. U okviru livadskih

formacija izdvaja: f. vlažnih livada, f. ocednih livada i f. suvata. Sa druge strane, KATIĆ

(1910) u studiji "Vlasinska tresava i njezina prošlost" detaljno opisuje vegetacijske odnose na

tresavi i daje opširnu raspravu o njenoj prošlosti.

4

Kasnije, gotovo 70 godina močvarna vegetacija južne Srbije nije bila u žiži

interosovanja, jer je ovaj tip vegetacije istraživan i u drugim delovima zemlje (SLAVNIĆ, 1948,

1956, ČERNJAVSKI ET AL., 1949, JANKOVIĆ, 1974, JOVANOVIĆ, 1958, 1965, 1965A, BABIĆ,

1971, I DR.).

Obradjujući planinske livade jugoistočne Srbje u svojoj disertaciji RANĐELOVIĆ, N.

(1978) opisuje i močvarnu zajednicu Caricetum rostrato-vesicariae W. Koch 1926 iz sveze

Magnocaricion. Zatim RANĐELOVIĆ, V. (1988) istražuje močvarnu vegetaciju u dolini Južne

Morave, a kasnije i oko Vlasinskog jezera (RANĐELOVIĆ, 2002). ZLATKOVIĆ I SARADNICI

(2005) istražuju močvarnu vegetaciju slatina južne Srbije. Usled nepostojanja pisanih

podataka, MATEJIĆ I SARADNICI (2007) detaljno istražuju močvarnu vegetaciju Batušinačkih

bara kod Niša. Sa ciljem objedinjavanja saznanja iz literature i dopunom novim podacima

RANĐELOVIĆ I SARADNICI (2007) daju pregled vegetacije reda Phragmitetalia u jugoistočnoj

Srbiji. Tri godine nakon toga objavljena je monografija „Flora i vegetacija Vlasinske

visoravni“ (RANĐELOVIĆ I ZLATKOVIĆ, 2010) u kojoj je kompletirana vegetacijska slika ovog

područja.

1.2. Geografske karakteristike južne Srbije

Južna Srbija u geopolitičkom smislu označava južni deo Srbije. Posle Drugog svetskog

rata dolazi do teritorijalne reorganizacije i od tada veći deo južne Srbije obuhvata Kosovo i

Metohiju, dok se preostali deo geografski naziva jugoistočna Srbija (južna uža Srbija). Njoj

pripada Vlasina i Krajište, Južno Pomoravlje i kraj Toplice i Jablanice. Proteže se od Srpsko-

Bugarske granice na istoku, granice Srbije sa Makedonijom na jugu pa sve do visokog masiva

Rodopskih planina prema Kosovu i Metohiji na zapadu. Severnu granicu čine reke Toplica i

Nišava (sl. 1).

5

Slika 1. UTM karta Srbije sa tamom JIS i prikazanim lokalitetima ispitivanih asocijacija (1-Bresničić; 2-Suva česma; 3-Lepaja i Oblačina; 4-Lalinac; 5-Vlasinska visoravan)

Reljef ovog područja je brdsko-planinski, ispresecan bogatom mrežom rečnih tokova.

U ovom predelu zastupljeni su različiti tipovi stena svih geoloških formacija, uglavnom

preovlađuju silikatne i krečnjačke stene. Najveći hidrografski objekti južne Srbije su reke

Vlasina, Južna Morava, Nišava, Toplica kao i Vlasinsko jezero.

Južna Srbija udaljena je od Jadranskog i Egejskog mora, a samim tim jače izložena

uticajima srednjoevropske klime i zbog toga je odlikuje kontinentalna klima.. Uz dolinu Južne

Morave preko Preševske povije prodiru slabi uticaji juga (egejska klima), a sa severa

panonska klima. Zato ovaj kraj dobija malo padavina, a temperaturna kolebanja su velika i

kao rezultat toga ovde se mogu sresti stepski elementi flore. Mezoklima je uslovljena brojnim

uticajima velikih rečnih tokova, kao i razlikama u nadmorskoj visini.

6

1.2.1. Slatinsko područje

Kontinentalni predeli sa visokom koncentracijom soli u zemljištu nazivaju se slatine.

Procenjuje se da slana ili halomorfna zemljišta zauzimaju 6% kontinentalne površine Zemlje.

Razvijaju se u suvoj i toploj klimi pod uticajem podzemnih voda bogatim natrijum-hloridom.

Početak stvaranja slanih zemljišta je najčešće uslovljen nekadašnjim postojanjem slanih jezera

ili mora, kao što je slučaj sa Panonskim. Takođe, i periodično prekomerno vlaženje određenih

prostora u zoni suve klime na geološkoj podlozi koja zadržava rastvorljive soli. Najčešće se

javljaju u stepskim i pustinjskim oblastima i kao takve predstavljaju klimazonalnu tvorevinu,

odnosno pripadaju intrazonalnom tipu zemljišta, jer su uslovljene lokalnim prilikama

određene klimatske zone. Ređi slučaj je pojavljivanje u vlažnoj klimi severnih humidnih

oblasti.

Slatine su grupa veoma ugroženih staništa koje odlikuje fragilnost i fragmetarnost

pojavljivanja na našim prostorima. Halomorfna zemljišta se javljaju u Panonskoj niziji, dok

na području južne Srbije u okolini Niša, Prokuplja i Vranja gde imaju krajnje lokalan

karakter. Flora i vegetacija slatina južne Srbije je u biogeografskom smislu drugačija od

slatina Panonske nizije. Na slatinama južne Srbije se sreću vrste Allium guttatum ssp.

dalmaticum, Molineriella minuta, Camphorosma monspeliaca, Stachys milanii i dr. koje su

vezane samo za to područje. Zbog toga slatine u ovom području predstavljaju reliktna staništa.

Na njima se halofitska flora razvija pod snažnim uticajem antropogenog faktora (isušivanje,

obrada zemljišta, odlaganje smeća i dr.).

Na slatinskom području mestimično se mogu javljati bliske podzemne vode bogate

natrijum-hloridom koje izbijaju na površinu. Kao posledica toga na takvim mestima se javlja

močvarna vegetacija.

1.2.1.1. Lalinačka slatina

Na nekoliko mesta u podnožju Malog Jastrepca na mestima gde izbija slana voda

razvijeno je više slatinskih fragmenta, koji su obuhvaćeni nazivom lalinačko slatinsko

područje. Najočuvanija i najveća među njima je Lalinačka slatina. Osim nje, ovom području

pripadju Lepajska i Oblačinska slatina. U pedološkom smislu pripadaju tipu sodno-

karbonatnih slatina, dok vegetacija ovog područja po svojim karakteristikama pripada

kontinentalnim slatinama. Predstavljene su u vidu malih fragmenata koji se nalaze pod

7

visokim rizikom od nestajanja, usled jakog antropogenog uticaja. I pored toga, vegetacija ovih

slatina je veoma reprezentativna i značajna.

Lalinačka slatina se nalazi desetak kilometara severozapadno od Niša, kod mesta Mali

Lalinac. U narodu je poznata i kao Lalinački Đeram. Leži na padanima Malog Jastrebca u

dolini Dudulajačke reke i njenih pritoka, nedaleko od Južne Morave sa njene leve strane. U

fitogeografskom smislu nalazi se na granici istočnomezijske i zapadnomezijske provincije,

balkanskog florističkog podregiona, srednjeevropskog florističkog regiona.

Ovo područje odlikuje umereno-kontinentalna klima. Izražena je smena godišnjih

doba, zime su veoma hladne dok su leta žarka i sušna. Pošto klimatski parametri za ovo

područje nisu određivani u prilogu je dat klimadijagram za grad Niš, pod predpostavkom da

se mezoklima ova dva susedna područja ne razlikuje u većoj meri. Sa klimadijagrama se vidi

da je prosečna godišnja temperatura 11,8oC, dok je srednja godišnja količina padavina 550

mm. Najniža zabeležena temperatura je krajem decembra i početkom januara. Najveće

vrednosti temperature su u julu i avgustu. Od kraja juna pa sve do kraja avgusta traje jedan

izrazito sušan period sa najmanje padavina, dok su meseci sa najvećom količinom padavina

maj, jun i oktobar (sl. 2).

Slika 2. Klimadijagram po Walter-u

Lalinačka slatina, kao i veći broj manjih u podnožju planine Jastrebac, je obrazovana

zahvaljujući izbijajanju podzemne vode bogate mineralnim solima (pretežno natrijum-hlorid)

na površinu. Koncentrcija soli je neravnomerna, neki fragmenti su jako, a neki slabije

zaslanjeni.

8

Geološki sastav ovog područja čine miopliocenski konglomerati, šljunak, pesak i gline

sa ugljem, ali i bujični nanosi malih pritoka Dudulajačke reke. Po tipu zemljišta Lalinačka

slatina predstavlja sodno-karbonatni tip slatina ili solonjec.

1.2.1.2. Bresničićka slatina

Na prostoru izmedju Prokuplja i Kuršumlije, u dolini reke Toplice razvijeno je više

slatinskih fragmenata. To su uglavnom manji površinski fragmenti sa tlom koje jedva

pokazuje halomorfne karakteristike. Zbog snažne devastacije njihova flora i vegetacija je u

stalnom opadanju, ali i pored toga ispoljavaju izvestan halomorfni karakter. Bolje očuvani

slatinski fragmenti su slatina kod Bresničića i Suva Česma.

Slatina kod Bresničića predstavlja jedan od najlepših i najočuvanijih slatinskih

fragmenata ovog dela Srbije, zajedno sa Lalinačkom i Aleksandrovačkom slatinom. Smeštena

je na oko kilometar udaljenosti od reke Toplice, na njenoj levoj obali. Formirana je u maloj

depresiji izmedju niskih obronaka Jastrepca koji se spuštaju ka Toplici. Depresija leži na

neogenim sedimentima predstavljenim peskovitim glinama, peskovima i šljunkovima, na

nadmorskoj visini od oko 300 m. Dno depresije u prvoj polovini godine predstavlja plitak

vodeni basen koji krajem leta presušuje, a na njegovom dnu dolazi do formiranja prostranih

belih pega soli. Njena severoistočna strana je blago uzdignuta i pokrivena brojnim slanim

izvorima slabe izdašnosti. Izvori imaju izgled uzdignutih protuberanci oko kojih se nalaze

manje lokve vode.

U dolini reke Toplice vlada umereno-kontinentalna klima sa toplim letima i umereno

hladnim zimama, a dugim i oštrim zimama na okolnim planinama. Klimatski parametri

Bresničićke slatine nisu određivani, ali se može uzeti u obzir klimadijagram Prokuplja, sa

naznakom da je klima na ovom slatinskom fragmentu nešto oštrija, jer se nalazi na krajnjim

obroncima planine Jastrebac. Sa klimadijagrama se vidi da prosečna godišnja suma padavina

iznosi 516 mm po m2, dok je prosečna godišnja temperatura 11,4oC. Najhladniji mesec je

januar sa srednjim tempraturnim minimumom od -12,4oC, dok je najtopliji mesec jun. Od

početka juna pa sve do sredine septembra vlada jedan izrazito sušan period. Najveća količina

padavina je zabeležena u aprilu i početkom oktobra (sl.3).

9

Slika 3. Klimadijagram po Walter-u

1.2.2. Vlasinska visoravan

Vlasinska visoravan se nalazi na krajnjem jugoistoku Srbije, nedaleko od granice sa

Bugarskom. Dobila je naziv po današnjem akumulacionom jezeru. Okružena je planinama

Rodopskog masiva: Bukova Glava (istok), Čemernik (zapad), Plana (sever) i Vardenik (jug).

Jedna je od najprostranijih i najviših visoravni Srbije sa površinom od oko 150 km2 i

najnižom tačkom na oko 1200 m n.v. Svojim položajem Vlasinska visoravan predstavlja

razvođe slivova Strume (sliv Božičke reke), Jerme i Južne Morave (sliv reka Vrle i Vlasine)

(CVIJIĆ, 1896., STANKOVIĆ, LAUŠEVIĆ, 1997), pa samim tim i razvođe slivova Egejskog i

Crnog mora RANĐELOVIĆ, V. (2010).

Na jugozapadu se između Vardenika i Čemernika rekom Vrlom naglo spušta u

Grdeličku klisuru. Na severozapadu između Plane i Čemernika rekom Vlasinom silazi u

Leskovačko polje, severoistočno se rekom Jermom vrlo strmo spušta u Znepolje, dok na

jugoistoku Božičkom rekom u Ćustendilsko polje.

Sastavni deo Vlasinske visoravni čine i vlasinska naselja. U podnožju Čemernika na

njegovoj istočnoj padini leži najveće vlasinsko naselje Vlasina Rid (1.191 m n.v.). Sa svojim

brojnim zaseocima zahvata bregoviti pojas između Guste gore i jezera. Sa istočne strane

10

jezera je najmanje vlasinsko selo Vlasina Stojkovićeva (1.332 m n.v.) sa desetak zaseoka.

Nalazi se na putu za Klisuru i graničnom prelazu Strezimirovci (Bugarska).

1.2.2.1. Hidrografske karakteristike Vlasinske visoravni

U centralnom delu Vlasinske visoravni nalazi se najznačajniji hidrološki objekat ovog

kraja, veštačka akumulacija Vlasinsko jezero (1.213 m n.v.). Posle Zlatarskog najveće je

jezero u Srbiji. Oformljeno je u dubokoj depresiji izgradnjom zemljane brane na izlazu reke

Vlasine iz nekadašnjeg Vlasinskog blata (Vlasinska tresava). Jezero je široko oko 3 km i dugo

9 km. Zapremina vode u akumulaciji je 168x106 m3, a površina 16,5 km2 pri maksimalnoj,

odnosno 5,6 km2 pri minimalnoj koti (STANKOVIĆ, LAUŠEVIĆ, 1997.). Površina je promenljiva

zbog postojanja hidroenergetskog sistema „Vrla“, za čije se potrebe povremeno voda ispušta.

Dužina obale je 132,5 km. Na jezeru postoji veliki broj plovećih tresetnih ostrva od kojih su

Dugi Del i Stratorija stalna, dok se ostala nasukaju promenom nivoa vode.

Planinski masivi oko visoravni bogati su izvorima koji formiraju potoke, manje reke, a

samim tim i pritoke jezera. Veliki broj izvora se nalazi i na samoj visoravni. Najveći vodotoci

su Bratašnica, Jarčeva, Murina i Dejanova reka.

Bratašnica ili Šaovica je najveća jezerska pritoka sa zapadne strane. Izvire ispod Kule

na Čemerniku. U donjem toku ima nekoliko manjih pritoka. Osim Bratašnice, veće zapadne

pritoke jezera su Cvetkova reka koja se uliva kod brane i Manojlovica koja se uliva kod auto-

kampa. Jarčeva reka je najveća jezerska pritoka sa juga. Izvire ispod Pandžinog Groba. Na

istočnoj strani se nalazi Murina reka kao i veći broj manjih pritoka. Potapanjem Vlasinskog

blata deo vodotoka Murine reke je potopljen. Ona je jedna od najvećih pritoka jezera, koja

sakuplja vodu gotovo svih izvora sa Bukove Glave. Dejanova reka je pritoka jezera sa

njegove južne strane. Formira se od većeg broja manjih izvora ispod Bukove Glave. Reka

Vlasina ističe iz Vlasinskog jezera i pritoka je Južne Morave. Dužine je oko 70 km.

11

1.2.2.2. Geološki sastav i pedološka podloga

Geološki sastav Vlasinske oblasti čini metamorfni kompleks škriljaca koji

predstavljaju regionalno i progresivno metamorfisane silikatne stene rifejsko-kambrijumske

starosti (DRAGIŠIĆ, 1997). Taj metamorfni kompleks škriljaca je u literaturi poznat i kao

„vlasinski kompleks“. Zapadnu, južnu i veći deo istočne strane u predelu jezera zauzimaju

albit-hloritmuskovitski škriljci, severna i severoistočna strana su sastavljene od albit-

hloritskih škriljaca, dok je jugozapadna od amfibol-biotitskog andezita. Ove stene na mnogim

mestima sadrže magnetit, a mestimično se pojavljuju stilpnomelaninski škriljci, serpentinit i

talkšist. Južni obod visoravni je izgrađen od leptinolit-mikašista sa granitom (progresivno

metamorfisani škriljci Vlasinskog kompleksa).

Od kvartara pa sve do danas u slivu Vlasinske visoravni se formiraju aluvijalne i

pluvijalne naslage. Aluvijalni nanosi su predstavljeni šljunkom, peskom i glinom koji nastaju

neposredno uz rečne tokove. Deluvijalno-proluvijalni nanosi se deponuju pri ušću bujičnih

tokova u prijemne tokove ili samu akumulaciju.

Vlasinska visoravan se nalazi u zoni smeđeg šumskog (distrično smeđeg) zemljišta

koje je u većoj meri erodirano (RANĐELOVIĆ, 2010). Ovo je zemljište brdsko-planinskog

regiona formirno na silikatnoj podlozi u uslovima humidne klime (godišnje padavine preko

700 mm). Ovakvi pedološki i klimatski uslovi uslovljavaju jače ispiranje baznih katjona, pri

čemu je samo zemljište kisele reakcije (pH=4,5-4,7). Koncentracija kalijumovih oksida je u

donjim granicama potrebnih količina (0,07-0,12%), dok je oksid fosfora takođe u niskim

koncentracijama (0,01%). Prirodnu vegetaciju ovog zemljišta čine bukove šume.

Tresetna i močvarna vegetacija se razvija na intrazonalnim zemljištima tipa tresetnog i

močvarnog glejnog (euglej) zemljišta (RANĐELOVIĆ, 2010). Kod ovakvog zemljišta podzemne

vode su visoke. Ovde je prirodna vegetacija uvek higrofilna, osim u slučaju kada je voda

slabo mineralizovana i na takvom supstratu se razvijaju mahovine, oštrice i breze. Sastav

zemljišta je glinovit do peskovit, a zbog sporog raspadanja organskih ostataka podložno je

zatresećivanju.

Ova zemljišta se prema GRAČANINU (1951) mogu podeliti na dve grupe: organo-

mineralna močvarna, minerogena močvarna (tla džomba) i tresetna (organogena) zemljišta.

Tla džomba su bogata humusom i kao takva imaju izraženu sposobnost bubrenja, a kada

izgube vlagu nastaju pukotine, tj. džombe. To su jako zastupljena zemljišta sa slabo kiselom

reakcijom (pH=5,4). Organo- mineralni supstrati su slabo kiseli do kiseli (pH=4,9-6,5).

12

Tresetna zemljišta nastaju taloženjem i nepotpunim raspadanjem biljnog materijala na niskim

temperaturama u vlažnim uslovima uz nedostatak kiseonika.

Na Vlasinskoj visoravni postoje četiri tipa treseta, i to:

• Phragmitetum-treset, nastao raspadanjem trske i vrlo je redak. Debljine manje od 50

cm. Bogat je humusom i slabo kisele reakcije (pH=5,5-6). Sadržaj kalijumovih oksida

je visok (0,29-0,35%), dok je sadržaj oksida fosfora nizak (0,01%). Na ovoj podlozi se

razvija vegetacija sveze Phragmition, a u daljem procesu zarastanja vegetacija sveze

Magnocaricion, koja je na Vlasini zastupljena dobro razvijenom i rasprostranjenom

zajednicom Caricetum rostrato-vesicariae (RANĐELOVIĆ, 2010).

• Equisetetum-treset, koji je nastao nepotpunim razlaganjem rastavića. Jako je raširen i

često je izmešan sa mahovinskim tresetom, debljine do 1 m. U početnom periodu

geneze "nosi" vegetaciju čijim "radom" i nastaje, zajednicu Equisetetum limosae, a

kasnije vegetaciju zajednice Sphagno-Equisetetum fluviatilis (RANĐELOVIĆ, 2010).

• Caricetum-treset, nastao nepotpunim razlaganjem oštrica Carex nigra, C. rostrata, C.

flava, Eriophorum polystachyon i druge. Debljine je do 1 m. To je najrasprostranjeniji

tip treseta na Vlasinskoj visoravni i često se nalazi u osnovi mahovinskog treseta.

Bogat je humusom, umereno kisele reakcije (pH=5,0-5,5). Sadržaj kalijumovih oksida

je 0,22-0,26%, dok je sadržaj oksida fosfora nizak (0,03%). Na njemu se razvija

vegetacija sveze Caricion canescentinigrae, a daljom sukcesijom i vegetacija sveze

Rhynchosporion albae (RANĐELOVIĆ, 2010).

• Mahovinski treset, nastaje nepotpunim razlaganjem sfagnumskih tresava. Veoma je

zastupljen, na pojedinim mestima dostiže debljinu od 1m. Čest je pored vodotokova i

njihovih izvorišta, a najveća količina ovog treseta čini tresetna ostrva Vlasinskog

jezera. Odlikuje ga visok sadržaj humusa, relativno visok sadržaj kalijumovih oksida

(0,23- 0,35%) i nizak sadržaj oksida fosfora (0,05%). pH vrednost varira od 3,5 do 5.

Vegetacija koja se razvija na ovoj podlozi pripada redu Scheuchzerietalia palustris

(RANĐELOVIĆ, 2010).

13

1.2.2.3. Klimatske prilike

Područje Vlasinske visoravni odlikuje sub-planinska klima. Klima je dosta surova sa

prohladnim letima i hladnim zimama. Leti temperatura može preći i preko 30oC. Padavine su

oskudne iako postoji dotok taloga od Južnog Pomoravlja i preovlađuju u maju.

Podaci o klimatskim prilikama postoje za period pre i nakon potapanja tresave. Pre

potapanja tresave srednja godišnja temperatura je iznosila 6,4oC, dok je srednja godišnja

količina padavina bila je 838 mm. Najhladniji mesec u godini bio je januar sa temperaturom

od 3,4oC, a najtopliji avgust sa srednjom mesečnom temperaturom od 16,1oC. Meseci sa

najvećom količinom padavina bili su maj, jun i novembar.

Izgradnja akumulacije je u velikoj meri uticala na lokalnu klimu. Srednja godišnja

temperatura je smanjena na 5,7oC, a prosečna količina padavina 722,9 mm. Najhladniji i

najtopliji mesec u godini su ostali isti, ali sa promenjenim prosečnim temperaturama- januar

–4oC, avgust 14,7oC (sl. 4).

Najintenzivniji vetrovi na Vlasinskoj visoravani duvaju iz pravca severozapada,

zapadnog, severnog i istočnog pravca, dok sa severoistoka gotovo da nema nikakvih strujanja

vazduha (zaštitu pruža planinski masiv Plane). Strujanja vazduha sa juga su beznačajna.

Slika 4. Klimadijagram po Walter-u nakon potapanja tresave

MATERIJAL I METODE

15

2. Materijal i metode

2.1. Materijal

Podaci o florističkoj građi asocijacija preuzeti su iz monoografije „Flora i vegetacija

Vlasinske visoravni“ (RANĐELOVIĆ I ZLATKOVIĆ, 2010) i neobjavljenih beležaka profesora

Vladimira Ranđelovića.

2.2. Metode

2.2.1. Metodologija identifikacije i nomenklature biljnog materijala

Sakupljeni biljni materijal je identifikovan upotrebom dihotomih ključeva za

determinaciju. Papratnice i cvetnice su određivane pomoću ključeva savremenih evropskih

"flora": "Flora Europaea" (TUTIN ET AL., ED. 1964-1980.), "Flora Srbije" (JOSIFOVIĆ, ED. 1970-

1978., SARIĆ, ED. 1986, 1992) i "Флора на НР България“ (JORDANOV (ED.), 1963-1979.,

VELČEV, 1979-1995), dok su za determinaciju mahovina upotrebljavane "Flora mahovina

Jugoslavije" (PAVLETIĆ, 1968.), "Определител на мъховете в България“ (PETROV, 1975.) i

"Nieuwe atlas Nederlandse bladmossen" (LANDWEHR, 1984.). Nomenklatura vaskularnih

biljnih vrsta je usklađena sa „Serb-Check list“ (NIKETIĆ, TOMOVIĆ, 2009). Nomenklatura

mahovina je usklađena sa popisom mahovina Jugoslavije i Bugarske (DUEL ET AL. 1999).

2.2.2. Metodologija izrade fitocenoloških tabela

Močvarna vegetacija je analizirana metodom Ciriško-Monpelješke škole (ZÜRIH-

MONTPELLIER ŠKOLA) (BRAUN-BLANQUET, 1965).

U cilju izrade dendrograma, odnosno klaster analize, vrednosti za abundancu iz skale

po Braun-Blankeu su prevedene u skalu po Westhoff-u i van der Maarel-u (WESTHOFF, VAN

DER MAAREL, 1973).

2.2.3. Metodologija uporedne fitocenološke analize vegetacije

Za upoređivanje različitih asocijacija korišćena je aglomerativna metoda numeričke

klasifikacije (KARADŽIĆ, MARINKOVIĆ, 2009), pri čemu je klaster analiza rađena „UPGMA“

16

metodom (SNEATH, SOKAL, 1973) upotrebom „Chord distance“ kao kvantitativni koeficijent

sličnosti. Klaster analiza je urađena korišćenjem programa FLORA (KARADŽIĆ, MARINKOVIĆ.

2005).

2.2.4. Metodologija uporedne taksonomske analize

Komparacija močvarne vegetacije na slatinama južne Srbije i Vlasinske visoravni

izvršena i na osnovu taksonomske strukture, odnosno zastupljenosti pojedinih rodova i

familija. Rezultati će biti prikazani tabelarno, a uporedni prikaz predstavljen grafički kao

odstupanje procenta najzastupljenijih familija, odnosno rodova jednog područja u odnosu na

drugo i od spektra familija, odnosno rodova flore Balkanskog poluostrva.

2.2.5. Metodologija uporedne ekološke analize vegetacije

Asocijacije su međusobno upoređivane i ekološki, pri čemu za poređenje korišćene

životne forme. Životne forme su date prema Raunkieovom principu (RAUNKIAER, 1934), koji

su razradili Elenberg i Miler-Domboa (ELLENBERG, MUELLER-DOMBOIS, 1967. IN MUELLER-

DOMBOIS, ELLENBERG, 1974.), a u "Flori Srbije" delimično izmenio STEVANOVIĆ (1992A.).

Skraćenice upotrebljavane za označavanje životnih formi date su prema "Flori Srbije" za

papratnice i cvetnice (STEVANOVIĆ, 1992A).

2.2.6. Metodologija uporedne fitogeografske analize

Fitogeografsko poređenje asocijacija je obavljeno poređenjem njihovih areal-spektara.

Areal-tipovi za pojedine vrste određivani su na osnovu njihovog opšteg rasprostranjenja, pri

čemu su korišćeni podaci iz različitih flora: „Flora SR Srbije“ (JOSIFOVIĆ, ED. 1970-1978,

SARIĆ, ED. 1986), „Flore Srbije, 1, Drugo izdanje“ (SARIĆ, 1992) i "Флора на НР България“

(JORDANOV (ED.), 1963-1979., VELČEV, 1979-1995). Pripadnost vrsta areal tipovima je

određivana je po principima podele Mojzela (MEUSEL ET AL., 1965, 1978), koja se zasniva na

podudarnosti areala vrsta sa odgovarajućim florističkim horionima (STEVANOVIĆ, 1992).

REZULTATI I DISKUSIJA

18

3. Rezultati i diskusija

3.1. Sintaksonomski pregled močvarne vegetacije na slatinama južne Srbije i Vlasinskoj visoravni

Slatine južne Srbije PHRAGMITETEA R. Tx. et Preising 1942 PHRAGMITETALIA W. Koch 1926 em. Pignatti 1942

Phragmition communis W. Koch 1926 1. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmalle 1939

BOLBOSCHOENETALIA MARITIMI Hajny 1967

Bolboshoenion maritimi continentale Soó 1957 2. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1947 3. Schoenoplectetum tabernaemontani Soo 1947

MAGNOCARICETALIA Pignatti 1953 Caricion gracilis-vulpinae E. Bálatová-Tulačková 1963 4. Caricetum vulpinae Novinski 1927

Vlasinska visoravan PHRAGMITETEA R. Tx. et Preising 1942 PHRAGMITETALIA W. Koch 1926 em. Pignatti 1942

Phragmition communis W. Koch 1926 5. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmalle 1939 6. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass. typhaetosum latifoliae Pignatti 1953 7. Glycerietum maximae (Nowinski 1930) Hueck 1931 8. Equisetetum limosi Steffen 1931

Sparganio-Glycerion Br.-Bl. et Siss. 1942 9. Sparganietum erecti Roll 1938 10. Glycerietum plicatae Oberd. 1952 11. Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931

19

3.2. Fitocenološka analiza asocijacija

3.2.1. Slatine južne Srbije

Razvoj močvarne vegetacije na zaslanjenim staništima južne Srbije je retka pojava,

s’obzirom da i sama pojava slatina van prostora Panonske nizije u Srbiji ima krajnje lokalan

karakter. Na njeno formiranje veliki uticaj ima sastav zemljišta i klimatski faktori. Hemijski

sastav zemljišta je u velikoj meri uslovljen pojavom podzemnih voda bogatih mineranim

solima, naročito natrijum-hloridom. Zato su neki fragmenti jako zaslanjeni dok su neki

slabije, što se odrazilo i na raspored vegetacije.

Močvarna vegetacija klase Phragmitetea na slatinama južne Srbije predstavljena je

redovima Phragmitetalia i Bolboschoenetalia maritimi. Za potrebe analiza uzeta je u obzir i

asocijacija Caricetum vulpinae Novinski 1927 iz reda Magnocaricetalia. HORVATIĆ (1963)

navodi da vegetacija visokih oštrica Magnocaricetalia u nizijskim predelima predstavlja

stadijum u singenezi močvarnih šuma i dolinskih močvarnih livada, dok sa druge strane u

planinskim predelima uglavnom predstavlja stadijum u singenezi tresavske vegetacije

(RANĐELOVIĆ, 1994, RANĐELOVIĆ ET AL., 1998).

Na slatinama jugistočne Srbije zabeležene su tri asocijacije klase Phragmitetea. Pri

tome, dve asocijacije pripadaju redu Bolboschoenetalia maritimi, dok je Scirpo-Phragmitetum

subass. phragmitetosum jedina asocijacija reda Phragmitetalia zabeležena na istraživanim

lokalitetima. Iz reda Bolboschoenetalia maritimi, sveze Bolboshoenion maritimi continentale,

fitocenološki su opisane sledeće asocijacije: Bolboschoenetum maritimi continentale i

Schoenoplectetum tabernaemontanii. Inače, fitocenoze reda Bolboschoenetalia maritimi se

mogu okarakterisati kao dobri bioindikatori vlažnih i zaslanjenih zemljišta.

Jedina asocijacija reda Phragmitetalia, sveze Phragmition communis na slatinama u

južnoj Srbiji, Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum, konstatovana je na Lalinačkoj

slatini. Međutim, ona ovom prilikom nije uzeta u razmatranje.

3.2.1.1. Caricetum vulpinae Novinski 1927

Floristički sastav i fitocenološka struktura. Asocijacija Caricetum vulpinae na

području južne Srbije razvijena je samo na Lepajskoj slatini. Floristički sastav asocijacije je

siromašan i u njenoj izgradnji učestvuje 5 biljnih vrsta. Karakteristična vrsta asocijacije je

Carex otrubae, a u karakteristični skup ulazi i vrsta Schoenoplectus maritimus

20

(fit. tab. 1). Asocijacija je izgrađena od 3 grupe karakterističnih vrsta , a grupa “ostale vrste”

ima samo jednog predstavnika, vrstu Poa palustris.

Fitocenološka tabela 1. Caricetum vulpinae Novinski 1927

Broj snimka 1

Cl. Phragmitetea O. Magnocaricetalia

All. Caricion gracilis-vulpinae

Površina, m2 Vegetacijski sklop, % 100 Dubina vode, m Nadmorska visina, m

Lokalitet Lepaj. slatina

Broj vrsta 5 SP Ar. tip Živ. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Carex otrubae Podp. 5.5 V EAz/EAz(W) H caesp/ G rhiz K. v. sveze, reda i razreda Schoenoplectus maritimus (L.) Lye 1.2 V Kosm G rhiz caesp

Pratilice Festuco-Puccinellietalia Carex distans L. +.2 V EAz H caesp Juncus gerardi Loisel. +.2 V Hol G rhiz caesp Ostale vrste Poa palustris L. +.2 V Bor H caesp

Biološki spektar. Dominiraju vrste koje su sa hemikriptofitskom i geofitskom

životnom formom (tab.1). Karakteristična i dominantna vrsta Carex otrubae je busenasta

hemikriptofita, koja se u promenlivim uslovima može ponašati i kao rizomatična geofita (H

caesp/ G rhiz).

Tabela 1. Biološki spektar asocijacije Caricetum vulpinae

Životna forma br. vrsta % Detaljno razrađena ž. f. br. vrsta % H 2 40 H caesp 2 40 G 2 40 G rhiz caesp 2 40

H/G 1 20 H caesp/ G rhiz 1 20

Spektar areal-tipova. U asocijaciji dominiraju vrste širokog rasprostranjenja, pri

čemu su brojnije vrste evroazijskog areal-tipa (2 vrste). Jedna vrsta je prava evroazijska, dok

je druga iz evropsko-zapadnoazijske areal-grupe (tab. 2).

Tabela 2. Spektar areal-tipova asocijacije Caricetum vulpinae

Areal-tip br. vrsta % Areal-grupa br. vrsta %

EAz 2 40 EAz 1 20 EAz(W) 1 20

Kosm 1 20 Hol 1 20 Bor 1 20

21

3.2.1.2. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1947

Asocijacija Bolboschoenetum maritimi continentale je razvijena na više lokaliteta

lalinačkog slatinskog područja. Javlja se na vlažnom, zaslanjenom zemljištu oko

meliorativnih kanala i malih zaslanjenih bara. Na Bresničićkoj slatini glavni vegetacijski

pečat daje ova asocijacija predstavljena svetlijim površinama, zajedno sa asocijacijom

Schoenoplectetum tabernaemontani koja je tamnozelena.

Floristički sastav i fitocenološka struktura. U izgradnji asocijacije učestvuje 12

vrsta, pri čemu je njihov broj po sastojini mali, od 2 do 8. Karakteristična vrsta asocijacije je

Schoenoplectus maritimus, a u karakteristični skup ulazi još 4 vrste.

Asocijacija je izgrađena od 3 grupe karakterističnih vrsta. Grupi karakterističnih vrsta

klase Phragmitetea communis pripada 4 vrsta, što je 33.33 % od njihovog ukupnog broja. Iz

grupe ostalih vrsta, javlja se samo Rumex crispus (fit. tab. 2).

Fitocenološka tabela 2. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1947

Broj snimka 1 2 3 4 5 6 7 8

Cl. Phragmitetea communis O. Bolboschoenetalia maritimi All. Bolboshoenion maritimi

continentale

Površina, m2 Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 100 100 100 Dubina, m Nadmorska visina, m

Lokalitet Bresničić Oblač. Lalinačka slatina Lepaj. slat.

Broj vrsta 5 2 8 2 2 4 4 4 SP Ar. tip Živ. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Schoenoplectus maritimus (L.) Lye 5.5 5.5 2.2 5.5 5.5 5.5 5.5 5.5 V Kosm G rhiz caesp K. v. sveze, reda i razreda Typha angustifolia L. +.2 . . . . . . +.2 II Kosm emer Hyd G rhiz Schoenoplectus tabernaemontani

(C. C. Gmelin) Palla +.2 . 1.2 . . . . +.2 II EAz emer Hyd G

Gly ceria notata Chevall. . . 1.2 . . . . . I EAz/Se-med H caesp Eleocharis palustris (L.) Roemer &

Schultes . . 1.2 . . . . . I Eaz emer Hyd G rhiz

Pratilice Festuco-Puccinellietalia Puccinellia distans (L.) Parl. . +.2 . . +.2 +.2 +.2 . III Hol H caesp Juncus gerardi Loisel. . . +.2 . . . 1.1 . II Hol G rhiz caesp Hordeum geniculatum All. . . +.2 . . +.2 . . II Hol H caesp Lepidium ruderale L. . . + . . .. . . I EAz T scap Molinio-Arrhenatheretea Juncus inflexus L. +.2 . . . . . . . I Hol G rhiz caesp Carex divisa Hudson +.2 . +.2 1.2 . +.2 . +.2 IV EAz/EAz(W) G rhiz caesp Ostale vrste Rumex crispus L. . . . . . . + . I EAz/EAz(W) H scap

Biološki spektar. U asocijaciji Bolboschoenetum maritimi continentale kao i u

predhodnoj, najveći broj vrsta imaju geofite i hemikriptofite (tab. 3). Geofite imaju 4

22

predstavnika i svi su sa rizomatičnom busenastom formom. Hemikriptofite takođe imaju 4

predstavnika, pri čemu su 3 vrste busenaste hemikriptofite (H caesp), a jedna stablova (H

scap). Hidrofite imaju 3 predstavnika, pri čemu 2 pripadaju rizomatičnoj hidrofitskoj formi

(emer HydG rhiz), a jedna je emerzna hidrogeofita (emer HydG). Od terofita jedino je

prisutna vrsta Lepidium ruderale.

Tabela 3. Biološki spektar asocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale

Životna forma br. vrsta % Detaljno razrađena ž. f. br. vrsta % G 4 33,33 G rhiz caesp 4 33,33

Hyd 3 25 emer HydG rhiz 2 16,66 emer HydG 1 8,33

H 4 33,33 H caesp 3 24,99 H scap 1 8,33

T 1 8,33 T scap 1 8,33

Spektar areal-tipova. U ovoj asocijaciji prisutne su vrste širokog rasprostranjenja.

Najveći broj vrsta ima evroazijski tip rasprostranjenja (6 vrsta), od kojih su 3 prave

evroazijske, dve pripadaju evropsko-zapadnoazijskoj areal-grupi i jedna je srednjeevropsko-

mediteranska (tab. 4). Holaraktički areal-tip imaju 4 vrste, dok kosmopolitski dve.

Tabela 4. Spektar areal-tipova asocijacije Bolboschoenetum maritimi continentale


EAz 6 50 EAz 3 24,99

EAz(W) 2 16,66 Se-med 1 8,33

Hol 4 33,33 Kosm 2 16,66

3.2.1.3. Schoenoplectetum tabernaemontani Soo 1947

Na lalinačkom slatinskom području na mestima gde se mešaju slana i slatka voda, koja

se duže zadržava u toku godine, razvija se asocijacija Schoenoplectetum tabernaemontani.

Na bresničićkom slatinskom području ova asocijacija razvija se na periferiji temporalnog

basena, zajedno sa asocijacijom Bolboschoenetum maritimi continentale.

23

Floristički sastav i fitocenološka struktura. U izgradnji asocijacije učestvuje 16

biljnih vrsta. Karakteristična vrsta asocijacije je Schoenoplectus tabernaemontani. U

karakteristični skup ulazi još 5 vrsta (fit. tab. 3).

Asocijacija je izgrađena od 3 grupe karakterističnih vrsta. Grupi karakterističnih vrsta

klase Phragmitetea communis pripada 6 vrsta, što je 37.5% od ukupnog broja vrsta u

asocijaciji.

Fitocenološka tabela 3. Schoenoplectetum tabernaemontani Soo 1947

Broj snimka 1 2 3 4 5

Cl. Phragmitetea communis O. Bolboschoenetalia maritimi All. Bolboshoenion maritimi

continentale

Površina, m2 Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 Dubina vode, m Nadmorska visina, m

Lokalitet Suva česma Bres-ničić

Lalin. slat.

Lepaj. slat.

Broj vrsta 7 10 2 1 5 SP Ar. tip Živ. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Schoenoplectus tabernaemontani

(C. C. Gmelin) Palla 5.5 5.5 5.5 5.5 5.5 V EAz emer Hyd G

K. v. sveze, reda i razreda Typha latifolia L. . + . . . I Kosm emer Hyd G rhiz Carex otrubae Podp. . +.2 . . . I EAz (W) H caesp/ G rhiz Epilobium palustre L. . . . . + I Hol H scap Alisma plantago-aquatica L. . . . . + I Hol emer Hyd T Sium latifolium L. . . . . + I EAz H scap Pratilice Festuco-Puccinellietalia Puccinellia distans (L.) Parl. 2.3 2.2 . . . II Hol H caesp Carex distans L. 1.2 +.2 . . . II EAz H caesp Cerastium dubium (Bast.) Guépin + . . . I Se T caesp Juncus compressus Jacq. 1.2 2.2 . . . II EAz G rhiz caesp Oenanthe fistulosa L. . + . . . I EAz(W) H scap Carex divisa Hudson +.2 . +.2 . +.2 III EAz(W) G rhiz caesp Molinio-Arrhenatheretea Ranunculus repens L. + . . . . I EAz H rept Ostale vrste Chenopodium album L. . + . . . I EAz T scap Elymus repens (L.) Gould . +.2 . . . I Kosm G rhiz caesp Matricaria chamomilla L. . + . . . I Kosm T scap

Biološki spektar. Asocijacija Schoenoplectetum tabernaemontani je hemikriptofitska.

Hemokriptofite su predstavljene sa 6 vrsta (37.5%). Od toga 3 vrste su stablove

hemikriptofite, 2 vrste imaju busenastu formu i jedna je puzeća hemikriptofita (tab. 5).

Hidrofite, terofite i geofite imaju po 3 predstavnika. Od hidrofita jedino je vrsta Alisma

plantago-aquatica emerzna hidroterofita, dok su ostale dve emerzne hidrogeofite. Posebno je

24

interesantna životna forma vrste Carex otrubae. Ona se može ponašati kao busenasta

hemikriptofita, ali i kao rizomatična geofita (H caesp/G rhiz), što samo sugeriše na

promenljive stanišne uslove.

Tabela 5. Biološki spektar asocijacije Schoenoplectetum tabernaemontani

Životna forma br. vrsta % Detaljno razrađena ž. f. br. vrsta % G 4 33,33 G rhiz caesp 4 33,33

Hyd 3 25 emer HydG rhiz 2 16,66 emer HydG 1 8,33

H 4 33,33 H caesp 3 24,99 H scap 1 8,33

T 1 8,33 T scap 1 8,33

Spektar areal-tipova. U asocijaciji preovladavaju vrste koje imaju široko

rasprostranjenje. Najveći broj vrsta pripada evroazijskom areal-tipu (9), od kojih su 6 prave

evroazijske, a 3 pripadaju evropsko-zapadnoazijskoj areal-grupi (tab. 6). Kosmopolitski tip

rasprostranjenja imaju 3 vrste, a isto tako 3 predstavnika su sa holarktičkim

rasprostranjenjem.

Tabela 6. Spektar areal-tipova asocijacije Schoenoplectetum tabernaemontani


EAz 9 56,25 EAz 6 37,50 EAz(W) 3 18,75

Kosm 3 18,75 Hol 3 18,75 Se 1 6,25

3.2.2. Vlasinska visoravan

U vodenim ekosistemima severne hemisfere močvarna vegetacija klase Phragmitetea

predstavlja jasno izražen pojas emerzne vegetacije, koja se razvija uz rubove stajaćih i tekućih

voda. Ovaj tip močvarne vegetacije okarakterisan vrstom Phragmites australis na Vlasinskoj

visoravni nije tipično razvijen zbog stalne promene nivoa vode, već je sveden na manje

fragmenete pored nekih potoka koji se ulivaju u Vlasinsko jezero. Močvarna vegetacija

Vlasinske visoravni je predstavljena redovima Phragmitetalia i Magnocaricetalia.

Močvarna vegetacija Vlasinske visoravni izgrađena od emerznih rizomatičnih

hidrogeofita, predstavljna je svezama Phragmition communis i Sparganio-Glycerion. Svezi

25

Phragmition communis pripadaju asocijacije vezane za močvarna staništa koja su veći deo

godine pod vodom, dok je u toku sušnog perioda visok nivo podzemne vode. Njoj pripadaju

asocijacije Scirpo-Phragmitetum, Glycerietum maximae i Equisetetum limosi. Vegetacija

sveze Sparganio-Glycerion je vezana za tekuće vode i predstavljena je asocijacijama

Sparganietum erecti, Glycerietum plicatae i Phalaridetum arundinaceae.

3.2.2.1. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1927

Asocijacija Scirpo-Phragmitetum na području Vlasinske visoravni ima fragmentarno

rasprostranjenje. Izgrađuju je dve subasocijacije- phragmitetosum Schmalle 1939 i

thyphaetosum latifoliae Pinatti 1953. Sastojine subasocijacije phragmitetosum razvijene su

oko jednog potoka u neposrednoj blizini mahale Veličovi, dok subasocijacija thyphaetosum

latifoliae ima jednu sastojinu i nalazi na jednom od plovećih ostrva.

Floristički sastav i fitocenološka struktura. Ova asocijacija izgrađena je od 32 biljne

vrste, pri čemu je najveći broj vrsta po sastojini 22, a najmanji 4. Karakteristične vrste

asocijacije su Phragmites australis i Typha latifolia (fit. tab. 4).

Asocijaciju izgrađuju 4 grupe vrsta, pri čemu 3 grupe obuhvataju karakteristične vrste,

a četvrta grupa su pratilice. Karakteritičnih vrsta ima 11, što je 34.37 % od ukupnog broja

vrsta u asocijaciji. Subasocijacija thyphaetosum latifoliae je atipična, sekundarno razvijena

sastojina koja ne naseljava karakteristično stanište za ovaj tip vegetacije.

Biološki spektar. Ekološki uslovi koji vladaju na Vlasinskoj visoravni se razlikuju od

ekoloških uslova pod čijim uticajem se ovaj tip vegetacije tipično razvija, što se i odrazilo na

biloški spektar. Od životnih formi dominiraju hemikriptofite (65,62%). Među njima

najbrojnije su stablove forme (H scap) sa 14 vrsta, busenaste hemikriptofite (H caesp) sa 5

vrsta i dve vrste su prelazne ka rozetastoj i polurozetastoj formi (H scap-ros i H scap-

semiros). Odmah nakon hemikriptofita, po zastupljenosti nalaze se geofite. One su

predstavljene sa 6 rizomatičnih vrsta, što je 18,75% od ukupnog florističkog sastava

asocijacije. Hidrofite su zastupljene vrstama Phragmites australis i Typha latifolia koje

pripadaju emerznim rizomatičnim hidrogeofitama (emer Hyd G rhiz). Fanerofite su

predstavljene sa dve vrste vrbe. Vrsta Salix aurita je sa žbunastom formom (P caesp), dok je

Salix alba sa stablovom (P scap). Od hamefita je prisutna samo vrsta Lysimachia

nummularia (tab. 7).

26

Fitocenološka tabela 4. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1927


Cl. Phragmitetea O. Phragmitetalia

All. Phragmition communis

Površina, m2 50 50 50 50 50 Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 Dubina vode, m 0.1 0.2 0.2 0 0.5 Nadmorska visina, m 1250 1250 1200 1200 1200 Lokalitet Vlasina Rid Vl. jez. Broj vrsta 9 22 10 10 4 Subasocijacija phragmitetosum typh. SP Ar. tip Živ. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Phragmites australis (Cav.) Trin. ex Steudel 5.5 4.4 4.4 4.4 . V Kosm emer Hyd G

rhiz

Typha latifolia L. . . . . 4.4 I Kosm emer Hyd G rhiz

K. v. sveze, reda i razreda Juncus effusus L. . 1.2 . +.2 +.2 III Kosm G rhiz caesp Lysimachia vulgaris L. + 1.1 + . . III Eaz H scap Lythrum salicaria L. + 1.1 + . . III Kosm H scap Epilobium palustre L. . + + . . II Hol H scap Carex rostrata Stokes . . . 1.2 . I Hol G rhiz caesp Myosotis scorpioides L. . . . 1.1 . I Hol H scap-ros Equisetum limosum L. + . . . . I Bor G rhiz scap Lysimachia nummularia L. + . . . . I Se Ch herb rept Galium palustre L. . + . . . I EAz(W) H scap Pratilice Molinio-Arrhenatheretea Mentha longifolia (L.) Hudson + + + + . IV Hol H scap Equisetum palustre L. . 2.1 . 1.1 . II Bor G rhiz scap Filipendula ulmaria (L.) Maxim. . + . + . II EAz H scap Cirsium palustre (L.) Scop. . + + . . II Bor H scap Ranunculus acris L. . + + . . II EAz(W) H scap-semiros Carex pallescens L. . 1.2 . . . I Bor H caesp Holcus lanatus L. . +.2 . . . I Se-med H caesp Lychnis flos-cuculi L. . + . . . I EAz(W) H scap Caltha palustris L. . + . . . I Bor H scap Deschampsia cespitosa (L.) Beauv. . . +.2 . . I Kosm H caesp

Scheuchzerio-Caricetea fuscae Carex nigra (L.) Reichard 1.2 . 1.2 1.2 . III Bor G rhiz caesp Menyanthes trifoliata L. . + . + + III Hol G rhiz Agrostis canina L. . . 1.2 . . I Bor H caesp Eriophorum polystachyon L. . + . . . I Bor H caesp Succisa pratensis Moench . + . . . I EAz(W) H scap Ostale vrste Potentilla erecta (L.) Räuschel . 1.1 . + . II EAz(W) H scap Salix aurita L. + . . . + II Bor P caesp Crepis paludosa (L.) Moench . 1.1 . . . I EAz(W) H scap Hypericum maculatum Crantz . + . . . I EAz(W) H scap Salix alba L. + . . . . I EAz(W) P scap Galium verum L. . + . . . I EAz H scap

27

Tabela 7. Biološki spektar asocijacije Scirpo-Phragmitetum

Životna forma br. vrsta % Detaljno razrađena ž. f. br. vrsta % Ch 1 3.12 Ch herb rept 1 3.12

Hyd 2 6.25 emer HydG rhiz 2 6.25

G 6 18.75 G rhiz scap 3 9.37 G rhiz caesp 3 9.37

H 21 65.62

H scap 14 43.76 H caesp 5 15.62

H scap-ros 1 3.12 H scap-semiros 1 3.12

P 2 6.25 P caesp 1 3.12 P scap 1 3.12

Spektar areal-tipova. Asocijacija ima kosmopolitski karakter, zato što gotovo 2/3 od

ukupnog broja vrsta pripada grupi areal-tipova čiji florni elementi odgovaraju područjima dva

ili više florističkih regiona.

U grupi areal-tipova čiji florni elementi odgovaraju područjima sa dva ili više

florističkih regiona, najvećom brojnošću vrsta (11) ističe se evroazijski areal-tip (tab. 8). Od

toga 7 vrsta pripada evropsko-zapadnoazijskoj areal-grupi, 3 vrste su rasprostranjene na

prostoru Evroazije i jedna vrsta je sa prostora srednje Evrope i Mediterana. Kosmopolitski

areal-tip imaju 5 vrste, a holarktički 4. Vrste koje zauzimaju samo jedno florističko područje

odgovaraju borealnom (10 vrsta), srednjeevropskom (1) i evroazijskom planinskom areal-tipu

(1).

Tabela 8. Spektar areal-tipova asocijacije Scirpo-Phragmitetum


EAz 11 34.38 EAz 3 9.38

EAz(W) 7 21.88 Se-med 1 3.12

EAzP 1 3.12 EAz(W)P 1 3.12 Hol 4 12.50

Kosm 5 15.63 Bor 10 31.25 Se 1 3.12

28

3.2.2.2. Glycerietum maximae Hueck 1931

Asocijacija Glycerietum maximae je razvijena na samoj obali Vlasinskog jezera, pri

ušću Cvetkove reke u jezero i kod Dedine doline.

Floristički sastav i fitocenološka struktura. Asocijacija je izgrađena od 17 vrsta.

Karakteristična vrsta je Glyceria maxima koja je ujedno i najbrojnija (fit. tab. 5). Pored nje,

svojom brojnošću ističe se i vrsta Ranunculus repens.

Asocijacija je izgrađena od 3 grupe karakterističnih vrsta i jednog skupa ostalih vrsta.

Iz grupe karakterističnih vrsta klasa Potametea ima nizak sintaksonomski značaj, što ukazuje

da se ova asocijacija razvija na površini koja je često bez vode ili je potpuno suva.

Biološki spektar. Najzastupljenija je životna forma hemikriptofita. Značajno učešće

imaju i hidrofite, ali ako se uzme u obzir učešće pojedinih vrsta u izgradnji asocijacije, onda

je geofita dominantna životna forma (11.76%). Karakteristična vrsta Glyceria maxima kao i

Juncus conglomeratus su upravo rizomatične busenaste geofite (tab. 9). Hemikriptofite su

predstavljene sa 7 vrsta (41.18%), od čega su 6 stablove sa listovima raspoređenim u rozetu,

dok je jedna puzeća. Hidrofite su predstavljene sa 4 vrste. Dve vrste su prave hidrofite i

imaju formu izdignutih rizomatičnih hidrogeofita. Među njima su i ostale dve koje imaju

promenljivu životnu formu. Naime, vrsta Ranunculus flammula je emerzna korenova

hidrogeofita koja u uslovima smanjene vlažnosti na staništu može poprimiti formu stablove

hemikriptofite, dok flotantna hidrofita Ranunculus aquatilis može ponašati i kao stablova

terofita. Hamefite su predstavljene vrstama Lysimachia nummularia i Climacium

dendroides. Terofite Persicaria maculosa i Persicaria mitis nemaju veći sintaksonomski

značaj za ovu asocijaciju, jer su pridošlice iz susednih fitocenoza.

Tabela 9. Biološki spektar asocijacije Glycerietum maximae

Životna forma br. vrsta % Detaljno razrađena ž. f. br. vrsta % Br Ch 1 5.88 Br Ch rept 1 5.88

Ch 1 5.88 Ch herb rept 1 5.88 Hyd 2 11.76 emer HydG rhiz 2 11.76

Hyd/T 1 5.88 nat HydG rad/ T scap 1 5.88 Hyd/H 1 5.88 emer Hyd rad/ H scap 1 5.88

G 2 11.76 G rhiz caesp 2 11.76

H 7 41.18 H scap + (scap-ros) 6 35.29 H rept 1 5.88

T 2 11.76 T scap 2 11.76

29

Fitocenološka tabela 5. Glycerietum maximae Hueck 1931

Broj snimka 1 2



Površina, m2 10 10 Vegetacijski sklop, % 100 100 Dubina vode, m 0 0.5 Nadmorska visina, m 1200 1200

Lokalitet Cvetkova reka

Dedina dolina

Broj vrsta 14 9 SP Ar. tip Živ. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Glyceria maxima (Hartman) Holmberg 5.5 5.5 V Hol G rhiz caesp

K. v. sveze, reda i razreda Myosotis scorpioides L. Lysimachia nummularia L. Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes Juncus conglomeratus L. Galium palustre L. Veronica beccabunga L.

1.1 +

1.1

+.2 . .

+ + . . + +

V V III

III III III

Hol Se

EAz

Se EAz(W) EAz(W)

H scap-ros Ch herb rept

emer Hyd G rhiz

G rhiz caesp H scap H scap

Pratilice Molinio-Arrhenatheretea Ranunculus repens L. 1.1 1.1 V EAz H rept Trifolium hybridum L. + + V EAz(W) H scap Potametea Ranunculus aquatilis + . III Hol nat Hyd G rad/ T scap Ostale vrste Ranunculus flammula L. 1.1 + V Hol emer Hyd G rad/ H scap Persicaria mitis Delarbre 1.1 . III EAz(W) T scap Eleocharis acicularis (L.) Roemer & Schultes 1.2 . III Bor emer Hyd G rhiz

Persicaria maculosa S. F. Gray + . III EAz T scap Inula britannica L. + . III EAz H scap Rumex patientia L. . + III Se H scap Mahovine Climacium dendroides (Hedw.) F. Weber & D. Mohr 2.3 . III Bor Br Ch rept

Spektar areal-tipova. U ovoj asocijaciji kao i u svim ostalim iz klase Phragmitetea

dominiraju vrste širokog rasprostranjenja. Najbrojnije su vrste sa evroazijskim

rasprostranjenjem, od čega 4 imaju evropsko-zapadnoazijski areal-tip. Holarktički areal-tip

imaju 4 vrste, između ostalog i najbrojnija vrsta Glyceria maxima. Srednjeevropskom areal-

tipu pripadaju 3 vrste, dok borealnom dve (tab. 10).

30

Tabela 10. Spektar areal-tipova asocijacije Glycerietum maximae


EAz 8 47.06 EAz 4 23.53 EAz(W) 4 23.53

Hol 4 23.53 Se 3 17.65

Bor 2 11.76

3.2.2.3. Equisetetum limosi Steffen 1931

Asocujacija Equisetetum limosi je jako dobro razvijena na području Vlasinske

visoravni i to su njeni najbolje očuvani fragmenti na Balkanskom poluostrvu. Sastojine ove

asocijacije su razvijene pokraj reke Vlasine i nedaleko od Vlasine Rida kraj jednog potoka.

Floristički sastav i fitocenološka struktura. Ovu asocijaciju izgrađuje 37 vrsta, pri

čemu 18 pripadaju grupi karakterističnih vrsta klase Phragmitetea (fit. tab. 6). Najveći stepen

prisutnosti ima karakteristična vrsta Equisetum fluviatile koja formira izuzetno gust sklop što

gotovo onemogućava razvoj drugih biljaka. Visok stepen prisutnosti odikuje i vrste Myosotis

scorpioides, Mentha aquatica, Galium palustre i Carex acuta. Ono što se ističe za ovu

asocijaciju jeste prisustvo vrste Carex nigra, jedine prisutne iz klase Scheuchzerio-Caricetea

fuscae, koja inače pripada asocijaciji Sphagno-Equisetetum fluviatilis.

Biološki spektar. Asocijacija Equisetetum limosi je hemikriptofitska. Hemikriptofite

preovlađuju sa 22 taksona, odnosno sa 59.46% od ukupnog broja vrsta u asocijaciji. Vrsta

Cardamine dentata je u osnovi stablova hemikriptofita, a može biti i rizomatična stablova

geofita u zavisnosti od stanišnih uslova. Sve ostale su stablove hemikriptofite, osim jedne koja

je puzeća (tab. 11). Geofite su predstavljene sa 8 vrsta, od kojih su 2 rizomatične stablove, a

6 rizomatične busenaste forme. Značajna vrsta za izgradnju asocijacije Equisetum fluviatile

ima rizomatičnu stablovu formu (G rhiz/scap). Hidrofita ima 5, pri čemu su 3 hidrogeofite, a

2 neukorenjujuće flotantne hidroterofite.

31

Fitocenološka tabela 6. Equisetetum limosi Steffen 1931

Broj snimka 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10



Površina, m2 25 50 50 100 50 100 50 100 50 50 Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 Dubina vode, m 0.1 0.5 0.3 0.5 0.2 0.5 0.7 0.4 0.4 0.5 Nadmorska visina, m 1100 1100 1110 1120 1120 1130 1130 1140 1400 1450 Lokalitet reka Vlasina Vlasina Rid Broj vrsta 16 13 8 14 9 10 17 8 11 13 SP Ar. tip Živ. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Equisetum fluviatile L. 5.5 5.5 5.5 5.5 5.5 5.5 4.4 5.5 5.5 5.5 V Bor G rhiz scap K. v. sveze, reda i razreda Myosotis scorpioides L. + + + + + + 1.1 + + 1.1 V Hol H scap-ros Mentha aquatica L. 1.1 + . + 1.1 1.1 + . . + IV Hol H scap Carex acuta L. 1.2 +.2 . 1.2 . +.2 +.2 1.2 +.2 . IV EAz G rhiz caesp Galium palustre L. + . 1.1 + . + 1.1 . 1.1 1.1 IV EAz(W) H scap Lysimachia nummularia L. + . + 1.1 . . . + + . III Se Ch herb rept Carex vesicaria L. . . . . +.2 +.2 . +.2 +.2 +.2 III Bor G rhiz caesp Carex rostrata Stokes . . . +.2 . +.2 +.2 +.2 +.2 . III Bor G rhiz caesp Lysimachia vulgaris L. . . . . .. . 1.1 . + 1.1 II EAz H scap Sparganium erectum L. 1.1 + . . + . . . . . II EAz(W) Hyd G rhiz Lythrum salicaria L. + . . 1.1 . . 1.1 . . . II Kosm H scap Veronica beccabunga L. . 1.1 . . + . + . . . II EAz(W) H scap Epilobium palustre L. . . + + . . + . . . II Hol H scap Scutellaria galericulata L. . . . + . . 1.1 . . . I Bor H scap Lycopus europaeus L. . . . 1.1 . . . . . . I EAz(W) H scap Typha latifolia L. . . 1.1 . . . . . . . I Kosm Hyd G rhiz Veronica anagallis-aquatica L. . 1.1 . . . . . . . . I Kosm H scap Rumex conglomeratus Murray + . . . . . . . . . I Hol H scap Pratilice Molinio- Arrhenatheretea Ranunculus repens L. + 1.1 + + . . + + . . III EAz H rept Equisetum palustre L. + + . . . . 1.1 . . . II Bor G rhiz scap Mentha longifolia (L.) Hudson . + . 1.1 . + . . . . II Hol H scap Filipendula ulmaria (L.) Maxim. 1.1 . . . . . + . . + II EAz H scap Juncus effusus L. +.2 +.2 . . . . . . . +.2 II Kosm G rhiz caesp Caltha palustris L. . + . . . . . + + . II Bor H scap Lychnis flos-cuculi L. . . . . . . + . + . I EAz(W) H scap Scirpus sylvaticus L. . . . . . +.2 . . . +.2 I Bor G rhiz caesp Cardamine dentata Schultes + . + . . . . . . . I Hol H scap/ G rhiz Cirsium palustre (L.) Scop. . . . . . . + . . . I Bor H scap Ranunculus acris L. . . . . . . . . . + I EAz(W) H scap Crepis paludosa (L.) Moench . . . . . . . . . + I EAz(W) H scap Scheuchzerio- Caricetea Carex nigra (L.) Reichard +.2 +.2 . . . +.2 . . +.2 +.2 III Bor G rhiz caesp Littoralletea Ranunculus flammula L. . . . . + . . . . . I Hol Hyd G rad Potametea Callitriche palustris L. . . . . + . . . . . I Hol Hyd er sbm nat T Lemnetea Spirodela polyrhiza (L.) Schleiden . . . 1.1 1.1 . . . . . I Kosm Hyd er sbm nat T Ostale vrste Potentilla erecta (L.) Räuschel . . . . . . . . . 1.1 I EAz(W) H scap Epilobium hirsutum L. + . . . . . . . . . I Hol H scap Oenanthe banatica Heuffel . . . . . . + . . . I Med-pont H scap

Spektar areal-tipova. Kao i u dosadašnjim asociajcijama sveze Phragmition i u ovoj

dominiraju vrste širokog rasprostranjenja. Najveći broj vrsta (12) ima evroazijski areal-tip, pri

čemu 8 vrsta pripada evropsko-zapadnoazijskoj areal-grupi. Iz grupe areal-tipova čiji florni

elementi odgovaraju područjima dva ili više florističkih regiona, ističe se holarktički areal-tip

sa 9 vrsta, a nakon njega i kosmopolitski sa 5 vrste (tab. 12). Borealno rasprostranjenje ima 9

vrsta. Ovaj areal-tip odgovara dominantnoj vrsti Equisetum fluviatile. Značajno učešće

32

borealnih vrsta samo potvrđuje da ova tresavska staništa predstavljaju refugijum borealne

flore na Balkanskom poluostrvu.

Tabela 11. Biološki spektar asocijacije Equisetetum limosi

Životna forma br. vrsta % Detaljno razrađena ž. f. br. vrsta % Ch 1 2.70 Ch rept 1 2.70

G 8 21.63 G rhiz/caesp 6 16.22 G rhiz/scap 2 5.40

H 22 59.46 H scap 20 54.06 H rept 1 2.70

H scap-ros 1 2.70 H/G 1 2.70 H scap/G rhiz 1 2.70

Hyd 5 13.51 er sbm nat HydT 2 5.40

hydG rad 1 2.70 hydG rhiz 2 5.40

Tabela 12. Spektar areal-tipova asocijacije Equisetetum limosi

Areal-tip br. vrsta % Areal-grupa br. vrsta % MSM 1 2.70 Med-pont-js 1 2.70

EAz 12 32.43 EAz 4 10.81 EAz(W) 8 21.62

Hol 9 24.32 Kosm 5 13.51 Bor 9 24.32 Se 1 2.70

3.2.2.4. Sparganietum erecti Roll 1938

Vegetacija sveze Sparganio-Glycerion je svojim razvićem vezana za tekuće vode u

odnosu na vegetaciju sveze Phragmition koja je uglavnom vezana za stajaće vode ili delove

vodotoka gde voda stagnira i to je osnovna ekološka razlika. Ova asocijacija se razvija u

samom vodotoku i uglavnom je tokom cele godine pod vodom.

Floristički sastav i fitocenološka struktura. Asocijacija Sparganietum erecti je

izgrađena od 17 vrsta. Karakteristična i dominantna vrsta asocijacije je Sparganium erectum

(fit.tab. 7). Najveći broj vrsta je iz klase Phragmitetea i najznačajnije su vrste Sparganium

erectum i Glyceria notata. Zbog stalnog prisustva vode omogućen je i razvoj vrsta

karakterističnih za klase Charetea, Lemnetea, Potametea.

33

Fitocenološka tabela 7. Sparganietum erecti Roll 1938

Broj snimka 1 2


All. Sparganio-Glycerion

Površina, m2 10 20 Vegetacijski sklop, % 100 100 Dubina vode, m 0.5 0.5 Nadmorska visina, m 1700 1200

Lokalitet Brataš-nica Murina

Broj vrsta 7 14 SP Ar. tip Živ. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Sparganium erectum L. 3.3 4.4 V EAz (W) emer Hyd G rhiz K. v. sveze, reda i razreda Equisetum fluviatile L. + 1.1 V Bor G rhiz scap Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes 1.1 + V EAz emer Hyd G rhiz

Carex rostrata Stokes 1.2 . III Hol G rhiz caesp Glyceria notata Chevall. . + III Se-med H caesp Lythrum salicaria L. . + III Kosm H scap Juncus effusus L. . +.2 III Kosm G rhiz caesp Myosotis scorpioides L. . + III Hol H scap-ros Galium palustre L. . + III EAz (W) H scap Pratilice Potametea Utricularia vulgaris L. + . III Bor er sbm Hyd T Potamogeton natans L. + + V Kosm rad nat Hyd T Ranunculus aquatilis L. . + III Hol nat Hyd G rad T scap Lemnetea Lemna minor L. . + III Bor er sbm Hyd T Charetea Nitella syncarpa (J.L.Thuillier) Kützing 1.3 . III Kosm rad sbm Chara

Ostale vrste Scheuchzerio-Caricetea fuscae Carex nigra (L.) Reichard . +.2 III Bor G rhiz caesp Transgresivne vrste vlažnih staništa Epilobium hirsutum L. . + III Hol H scap Marchantia polymorpha L. . + III Kosm Br Ch rept

Biološki spektar. Najzastupljenija životna forma u asocijaciji je forma hidrofita (7

vrsta), čija se dominantnost objašnjava stalnim prisustvom vode iznad površine zemljišta.

Ovoj životnoj formi pripada i dominanatna vrsta Sparganium erectum. Flotantnih hidrofita

ima 4, od kojih su 2 neukorenjavajuće hidroterofite i po jedna ukorenjavajuća hidroterofita i

ukorenjavajuća hidrogeofita (tab. 13). Druga po brojnosti je životna forma hemikriptofita (5)

od kojih je samo Glyceria notata busenasta forma, dok su ostale sa stablovom formom.

Geofita ima 4, od kojih je jedna rizomatična stablova geofita, a ostale 3 rizomatične

busenaste. Bryohamefite su predstavljene puzećom vrstom Marchantia polymorpha. Vrsta

Nitella syncarpa ima harofitsku formu, koja je inače izdvojena posebnu podgrupu u okviru

34

ukorenjujućih hidrofita, jer se od ostalih razlikuje po načinu prezimljavanja i preživljavanja

nepovoljnih uslova (pomoću oospora).

Tabela 13. Biološki spektar asocijacije Sparganietum erecti

Životna forma br. vrsta % Detaljno razrađena ž. f. br. vrsta % Br Ch 1 5.88 Ch rept 1 5.88

G 4 23.53 G rhiz caesp 3 17.65 G rhiz scap 1 5.88

H 5 29.41 H caesp 1 5.88 H scap + (scap-ros) 4 23.53

Hyd 7 41.18

rad sbm Chara 1 5.88 er sbm nat HydT 2 11.76

rad nat HydT 1 5.88 rad nat HydG 1 5.88

emer hydG rhiz 2 11.76

Spektar areal-tipova. Ovo je još jedna močvarna fitocenoza u kojoj su dominantne

vrste širokog rasprostranjenja. Najveći broj vrsta (5) ima kosmopolitski areal-tip (tab. 14).

Holarktički i evroazijski areal-tip imaju po 4 predstavnika. Borealni areal-tip takođe ima 4

predstavnika i reprezent je areal-tipa čiji florni elementi imaju karakteristike jednog

florističkog regiona.

Tabela 14. Spektar areal-tipova asocijacije Sparganietum erecti


EAz 4 23.53 EAz 1 5.88

EAz(W) 2 11.77 Se-med 1 5.88

Hol 4 23.53 Bor 4 23.53

Kosm 5 29.41

3.2.2.5. Glycerietum plicatae Oberd. 1952

Asocijacija Glycerietum plicatae se razvija na terenima na kojima se voda zadržava

tokom čitavog vegetacionog perioda, najčešće oko izvora i potoka. Za ovu asocijaciju je

karakteristično da su njene sastojine izgrađene od manjeg broja vrsta i da su uglavnom

manjeg vegetacijskog sklopa (70-90%) u odnosu na druge močvarne fitocenoze.

35

Floristički sastav i fitocenološka struktura. Asocijacija je izgrađena od 28 vrsta i

samo dve vrste se javljaju u svim snimcima. Karakteristične vrste asocijacije je Glyceria

notata. Grupa karakterističnih vrsta iz klase Phragmitetea predstavljena je sa 8 vrsta (fit. tab.

8).

Biološki spektar. Asocijacija Glycerietum plicatae predstavlja progresivniji stadijum

u zarastanju močvarnih terena u odnosu na asocijaciju Sparganietum erecti. Ova činjenica

proizilazi iz biološkog spektra, pri čemu je broj hidrofita u asocijaciji Glycerietum plicatae

značajno smanjen i sveden na vrste koje se mogu razvijati na suvljim staništima. Najveći

značaj u izgradni asocijacije imaju hemikriptofite sa učešćem od 60.72%. Najbrojnije su

stablove forme (10 vrsta), busenastih ima 6 i jedna puzeća forma (tab. 15). Od geofita

zastupljene su 6 vrste (21.43%), pri čemu su 4 rizomatične busenaste, a 2 rizomatične

stablove forme. Pojava terofita takođe ukazuje da je ova asocijacija progresivniji stadijum u

ekološkom nizu. One su zastupljene sa 2 vrste.

Tabela 15. Biološki spektar asocijacije Glycerietum plicatae

Životna forma br. vrsta % Detaljno razrađena ž. f. br. vrsta %

G 6 21.43 G rhiz caesp 4 14.29 G rhiz scap 2 7.14

H 17 60.72 H caesp 6 21.43 H scap 10 35.72 H rept 1 3.57

H/T 1 3.57 H/T caesp 1 3.57 Hyd/H 1 3.57 emer hydG rhiz/H scap 1 3.57

Hyd 1 3.57 hydG rad 1 3.57 T 2 7.14 T scap + (T/sPAr) 2 7.14

Spektar areal-tipova. U asocijaciji dominiraju vrste evroazijskog tipa

rasprostranjenja (14 vrsta). Najbrojnije su vrste evropsko-zapadnoazijske areal-grupe (8), dok

prave evroazijske i srednjeevropsko-mediteranske vrste imaju po 3 predstavnika (tab. 16).

Holarktički areal-tip ima 7 vrsta, dok borealni uma 4. Najmanjom brojnošću odlikuju

se vrste kosmopolitskog areal-tipa (2), ali i evroazijskog planinskog tipa sa jedinim

predstavnikom, vrstom Juncus thomasii.

36

Fitocenološka tabela 8. Glycerietum plicatae Oberd. 1952



All. Sparganio-Glycerion

Površina, m2 50 50 50 50 50 Vegetacijski sklop, % 80 70 90 70 80 Dubina vode, m 0.1 0.2 0.2 0.1 0.1 Nadmorska visina, m 1300 1300 1400 1450 1350

Lokalitet Vlasina Rid Čemernik Vl. Stoj.

Broj vrsta 9 13 6 10 11 SP Ar. tip Živ. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije

Glyceria notata Chevall. 3.4 2.3 5.5 5.5 5.5 V EAz/ Se-med H caesp

K. v. sveze, reda i razreda Eleocharis palustris (L.) Roemer & Schultes 2.2 1.1 . + 1.1 IV EAz emer Hyd G rhiz

Juncus articulatus L. 1.2 1.2 . +.2 +.2 IV Hol G rhiz caesp Juncus effusus L. +.2 +.2 . +.2 . III Kosm G rhiz caesp Veronica beccabunga L. . . 1.1 . . II EAz(W) H scap Galium palustre L. . + . . . I EAz(W) H scap Carex vesicaria L. . . . +.2 . I Bor G rhiz caesp Epilobium roseum Schreber . . . + . I Se-med H scap Pratilice Molinio-Arrhenatheretea Ranunculus repens L. 1.1 + + + + V EAz H rept Holcus lanatus L . +.2 +.2 +.2 . III Se-med H caesp Deschampsia cespitosa (L.) Beauv. 1.2 . . . . I Kosm H caesp

Equisetum palustre L. + . . . . I Bor G rhiz scap Alopecurus pratensis L. +.2 . . . . I EAz H caesp Pilosella caespitosa (Dumort.) P. D. Sell & C.West

. + . . . I EAz(W) H scap

Rumex acetosa L. . + . . . I Hol H scap Ranunculus acris L. . . + . . I EAz(W) H scap Poa palustris L. . . . . 1.2 I Bor H caesp Prunella vulgaris L. . . . . 1.1 I EAz(W) H scap Mentha longifolia (L.) Hudson . . . . + I Hol H scap

Trifolium hybridum L. . . . . + I EAz(W) H scap Isoeto-Nanojuncetea Ranunculus flammula L. . . 1.1 + . II Hol Hyd G rad/ H scap Sagina procumbens L. . . . . + I Hol T scap Ostale vrste Scheuchzerio-Caricetea fuscae Juncus thomasii Ten. +.2 +.2 . . . II JEP G rhiz caesp Agrostis capillaris L. . +.2 . . . I Hol H caesp Equisetum sylvaticum L. . + . . . I Bor G rhiz scap Festuco-Brometea, Calluno- Ulicetea Euphrasia rostkoviana Hayne . . . . + I EAz(W) T scap/ sPar Querco-Fagetea Moehringia trinervia (L.) Clairv. . . . . + I EAz(W) H/T caesp

Fitocenološki nedeterminisane Rumex acetosella L. . + . . . I Hol H scap

37

Tabela 16. Spektar areal-tipova asocijacije Glycerietum plicatae

Areal-tip br. vrsta % Areal-grupa br. vrsta % EAzP 1 3.57 JEP 1 3.57

EAz 14 50.00 EAz 3 10.71

EAz(W) 8 28.57 Se-med 3 10.71

Hol 7 25.00 Bor 4 14.29

Kosm 2 7.14

3.2.2.6. Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931

Asocijacija Phalaridetum arundinaceae je razvijena u obliku nekoliko gotovo

monodominantnih sastojina u dolini Murine reke.

Floristički sastav i fitocenološka struktura. Asocijacija Phalaridetum arundinaceae

je izgrađena od 13 vrsta, pri čemu su karakteristične vrste asocijacje Phalaris arundinacea i

Poa palustris (fit. tab. 9). Vrsta Phalaris arundinacea zbog svoje dominantnosti formira

veoma gust sklop, pri čemu je razvoj drugih vrsta gotovo onemogućen. Ostale vrste imaju

malu brojnost, pri čemu su u svim sastojinama zabeležene još i Lysimachia vulgaris, Lythrum

salicaria i Agrostis canina.

Biološki spektar. U ovoj asocijacijaciji najveću dominantnost imaju vrste sa životnom

formom hemikriptofita (76.92%). Od 13 vrsta 10 su hemikriptofite, pri čemu su 6 stablove, 3

busenate i jedna puzeća. Ovim vrstama bi se mogla dodati i vrsta Ranunculus flammula koja

ima prelazni tip životne forme (emer hydG rad/ Hscap), pa se zbog uslova koji vladaju u

asocijciji ponaša kao hemikriptofita (tab. 17). Edifkator ove asocijacije, vrsta Phalaris

arundinacea, je rizomatična busenasta geofita. U asocijaciji je zastupljena i puzeća hamefita,

vrsta Lysimachia nummularia.

Tabela 17. Biološki spektar asocijacije Phalaridetum arundinaceae

Životna forma br. vrsta % Detaljno razrađena ž. f. br. vrsta % Ch 1 7.69 Ch herb rept 1 7.69 G 1 7.69 G rhiz caesp 1 7.69

H 10 76.92 H caesp 3 23.08

H scap + (scap-ros) 6 46.15 H rept 1 7.69

Hyd/H 1 7.69 emer hydG rad/ Hscap 1 7.69

38

Fitocenološka tabela 9. Phalaridetum arundinaceae Libbert 1931




Površina, m2 50 50 50 50 50 Vegetacijski sklop, % 100 100 100 100 100 Dubina vode, m 0.4 0.2 0.3 0.2 0.3 Nadmorska visina, m 1250 1250 1250 1250 1250 Lokalitet Murina dolina Broj vrsta 8 10 6 8 6 SP Ar. tip Živ. for. Karakteristične vrste K. v. asocijacije Phalaris arundinacea L. 5.5 5.5 5.5 5.5 5.5 V Hol G rhiz caesp Poa palustris L. + + . + . III Bor H caesp K. v. sveze, reda i razreda Lysimachia vulgaris L. 1.1 + + + 1.1 V EAz H scap Lythrum salicaria L. + 1.1 + + + V Kosm H scap Galium palustre L. + + . + + IV EAz(W) H scap Myosotis scorpioides L. . . . + . I Hol H scap-ros Lysimachia nummularia L. . . + . . I Se Ch herb rept Pratilice Molinio-Arrhenatheretea Cirsium palustre (L.) Scop. + + . . . II Bor H scap Ranunculus repens L. . + + . . II EAz H rept Holcus lanatus L. . +.2 . . . I Se-med H caesp Scheuchzerio-Caricetea fuscae Agrostis canina L. +.2 +.2 +.2 +.2 +.2 V Bor H caesp Scutellaria galericulata L. + . + + III Bor H scap Ostale vrste Isoëto-Nanojuncetea

Ranunculus flammula L. + . . . . I Hol emer HydG rad/ H scap

Spektar areal-tipova. Evroazijski areal-tip ima 4 predstavnika, pri čemu dve vrste

pripadaju evroazijskoj areal-grupi, dok po jedna vrsta evropsko-zapadnoazijskoj i

srednjeevropsko-meditranskoj (tab. 18). Borealni areal-tip takođe imaju 4 vrste, dok

holarktičko rasprostranjenje 3, između ostalog i vrsta Phalaris arundinacea.

Tabela 18. Spektar areal-tipova asocijacije Phalaridetum arundinaceae


EAz 4 30.77 EAz 2 15.38

EAz(W) 1 7.69 Se-med 1 7.69

Bor 4 30.77 Se 1 7.69

Hol 3 23.08 Kosm 1 7.69

39

3.3. Uporedni pregled fitocenoloških karakteristika močvarne vegetacije slatina južne Srbije i Vlasinske visoravni (Klaster analiza)

Klaster analiza je pokazala da su se izdvojile dve grupe asocijacija (sl.5). Prvoj grupi

pripadaju asocijacije koje se razvijaju na slatinskim staništima (osenčene). Najveće odvajanje,

tj. različitost iz ove grupe pokazuje asocijacija Caricetum vulpinae. To je jedina asocijacija sa

slatina koja je fitocenološki bliža sa vlasinskim zbog dominacije vrsta roda Carex, a

istovremeno ekološki bliža sa asocijacijom Bolboschoenetum maritimi continentale. Sa druge

strane asocijacija Schoenoplectetum tabernaemontani pokazuje najmanju sličnost sa

predhodne dve.

Drugoj grupi pripadaju asocijacije sa Vlasinske visoravni koje se razvijaju na tresetu.

Najveći stepen sličnosti pokazuju asocijacije Equisetetum limosi i Sparganietum erecti. Od

svih asocijacija najviše se po heterogenosti izdvaja asocijacija Scirpo-Phragmitetum, subass.

typhaetosum latifoliae, predstavljena jednom sastojinom na jednom od plovećih ostrva.

Slika 5. Dendrogram klaster analize kvalitativnog koeficijenta sličnosti sastojina Legenda: 2501- Caricetum vulpinae (sastojina 1) 2504- Bolboschoenetum maritimi continentale (sastojine 2-9) 2504- Schoenoplectetum tabernaemontani (sastojine 10-14) 2502- Glycerietum maximae (sastojine 15 i 16) 2502- Equisetetum limosi (sastojine 17-26) 2502- Scirpo-Phragmitetum, subass. phragmitetosum (sastoine 27-30) 2502- Scirpo-Phragmitetum, subass. typhaetosum latifoliae (sastojina 31) 2502- Phalaridetum arundinaceae (sastojine 32-36) 2503- Glycerietum plicatae (sastojine 37-41) 2503- Sparganietum erecti (sastojine 42 i 43)

40

3.4. Uporedna taksonomska analiza

Na području slatina južne Srbije u sastav močvarne vegetacije ulazi 26 vrsta iz 20 roda

i 13 familija. Najbrojnija familija je Cyperaceae sa 6 vrsta, što čini 23,08% od ukupne

močvarne vegetacije slatina južne Srbije. Svojom brojnošću odlikuju se i familije Poaceae (5

vrsta) i Juncaceae (3 vrsta). Najmanju zastupljenost imaju familije Brassicaceae,

Polygonaceae, Onagraceae, Alismataceae, Caryophyllaceae i druge sa po jednom vrstom

(tab. 19).

Tabela 19. Taksonomska struktura močvarne vegetacije u flori slatina južne Srbije

Familija Rod % roda Vrsta % vrste Cyperaceae 3 15 6 23,1 Poaceae 5 25 5 19,25 Juncaceae 1 5 3 11,55 Typhaceae 1 5 2 7,7 Apiaceae 2 10 2 7,7 Brassicaceae 1 5 1 3,85 Polygonaceae 1 5 1 3,85 Onagraceae 1 5 1 3,85 Alismataceae 1 5 1 3,85 Caryophyllaceae 1 5 1 3,85 Ranunculaceae 1 5 1 3,85 Chenopodiaceae 1 5 1 3,85 Asteraceae 1 5 1 3,85

UKUPNO 20 100 26 100

Močvarna vegetacija Vlasinske visoravni izgrađena je od 82 biljne vrste iz 55 roda i

32 familije. Od algi iz razdela Charophyta zastupljena je Nitella syncarpa, a iz razdela

Bryophyta jetrenjača Marchantia polymorpha i prava mahovina iz klase Bryopsida, vrsta

Climacium dendroides. Od vaskularnih biljaka dominiraju dikotile sa 48 vrsta, zatim

monokotile sa 27 vrsta i 4 vrsta rastavića iz klase Equisetopsida.

Najzastupljenija familija močvarne vegetacije Vlasinske visoravni je familija Poaceae

koja obuhvata 10 vrsta, što čini 12,2% močvarne flore ovog područja. Nakon nje, brojnošću

se ističu i familje Cyperaceae (9 vrsta) i Polygonaceae (6 vrsta). Najmanjom zastupljnošću se

odlikuju familije Boraginaceae, Lythraceae, Sparganiaceae, Typhaceae, Fabaceae i druge sa

po jednom vrstom (tab. 20).

41

Tabela 20. Taksonomska struktura familija močvarne vegetacije u flori Vlasinske visoravni

Familija Rod % roda Vrsta % vrste Poaceae 8 14,56 10 12,22 Cyperaceae 4 7,28 9 10,96 Polygonaceae 2 3,64 6 7,32 Ranunculaceae 2 3,64 5 6,1 Lamiaceae 4 7,28 5 6,1 Juncaceae 1 1,82 4 4,88 Asteraceae 4 7,28 4 4,88 Equisetaceae 1 1,82 4 4,88 Onagraceae 1 1,82 3 3,66 Scrophulariaceae 2 3,64 3 3,66 Caryophyllaceae 3 5,46 3 3,66 Primulaceae 1 1,82 2 2,44 Rubiaceae 1 1,82 2 2,44 Rosaceae 2 3,64 2 2,44 Salicaceae 1 1,82 2 2,44 Lemnaceae 2 3,64 2 2,44 Boraginaceae 1 1,82 1 1,22 Lythraceae 1 1,82 1 1,22 Sparganiaceae 1 1,82 1 1,22 Typhaceae 1 1,82 1 1,22 Fabaceae 1 1,82 1 1,22 Menyanthaceae 1 1,82 1 1,22 Climaciaceae 1 1,82 1 1,22 Brassicaceae 1 1,82 1 1,22 Callitrichaceae 1 1,82 1 1,22 Apiaceae 1 1,82 1 1,22 Dipsacaceae 1 1,82 1 1,22 Hypericaceae 1 1,82 1 1,22 Lentibulariaceae 1 1,82 1 1,22 Potamogetonaceae 1 1,82 1 1,22 Characeae 1 1,82 1 1,22 Marchantiaceae 1 1,82 1 1,22

UKUPNO 55 100 82 100

Najveći diverzitet vrsta na slatinskim staništima ima familija Cyperaceae, a odmah iza

nje je i familija Poaceae što se objašnjava snažnim stepskim uticajima na formiranje flore

slatina (tab. 21). Na Vlasinskoj visoravni povećano učešće familija Poaceae i Cyperaceae

ukazuje da su borealni i arktički horion ostavili najjači uticaj na genezu vlasinske flore.

Familija Asteraceae kao najbogatija vrstama u flori Srbije, ali i u flori Balkanskog poluostrva

i Evrope (TURILL, 1929) po svojoj zastupljenosti je sedma u vlasinskoj močvarnoj flori.

42

Poređenjem odstupanja procenta najzastupljenijih familija močvarne vegetacije slatina

južne Srbije i Vlasinske visoravni, uočava se odstupanje od spektra familija Balkanskog

poluostrva. Najveći procenat odstupanja sa slatinskog područja imaju familije Cyperaceae,

Poaceae, Juncaceae i Asteraceae (sl. 6). Na Vlasinskoj visoravni najviše odstupaju familije

Cyperaceae, Asteraceae, Poaceae i Polygonaceae.

Tabela 21. Uporedni prikaz taksonomske strukture najzastupljenijih familija močvarne vegetacije slatina južne Srbije, Vlasinske visoravni i Balkanskog poluostrva

Slatine južne Srbije Vlasinska visoravan Balkan (Turill, 1929) Familija Vrsta % vrste Vrsta % vrste Vrsta % vrste

Poaceae 5 19,25 10 12,22 358 5,30 Cyperaceae 6 23,10 9 10,96 140 2,07 Polygonaceae 1 3,85 6 7,32 50 0,74 Ranunculaceae 1 3,85 5 6,10 195 2,89 Lamiaceae / / 5 6,10 371 5,49 Juncaceae 3 11,55 4 4,88 40 0,59 Asteraceae 1 3,85 4 4,88 913 13,52 Equisetaceae / / 4 4,88 8 0,12

Slika 6. Odstupanje procenata najzastupljenijih familija močvarne vegetacije slatina južne Srbije (crveno) i Vlasinske visoravni (plavo) u odnosu na familije Balkanskog poluostrrva

Floristički diverzitet se još bolje objašnjava bogatstvom rodova (tab. 22). U

močvarnoj vegetaciji slatina najveći broj vrsta imaju rodovi Carex (3) i Juncus (3). Daleko

iza njih po svojoj brojnosti zaostaju rodovi Schoenoplectus, Typha, Ranunculus, Rumex,

Epilobium i dr. Po zastupljenosti u vlasinskoj flori je rod Carex (5) najbrojniji, kao i u

43

predhodnom slučaju. Rodovi Juncus, Ranunculus, Equisetum i Rumex imaju po 4 vrste, dok

su ostali rodovi sa manje vrsta. Najzastupleniji balkanski rod Hieracium se ne javlja u

močvarnoj flori istraživanih područja.

Poređenjem procentualnog učešća najzastupljenijih rodova, može se uočiti da

močvarnu vegetaciju slatina karakteriše upadljivo odstupanje rodova Juncus i Carex (sl. 7).

Nakon njih i rodova Typha i Schoenoplectus. Močvarnu floru Vlasinske visoravni karakteriše

zastupljenost rodova Juncus i Carex, što se objašnjava borealnim uticajima na florogenezu

ove oblasti. Osim ovih, povećanim procentualnim odstupanjem odlikuju se i rodovi

Equisetum, Rumex, Ranunculus i Epilobium.

Tabela 22. Uporedni prikaz taksonomske strukture najzastupljenijih rodova močvarne vegetacije slatina južne Srbije, Vlasinske visoravni i Balkanskog poluostrva

Slatine južne Srbije Vlasinska visoravan Balkan (Turill, 1929) Rod Vrsta % vrste Vrsta % vrste Vrsta % vrste

Carex 3 11,54 5 6,10 87 1,26 Juncus 3 11,54 4 4,88 29 0,42 Ranunculus 1 3,85 4 4,88 76 1,10 Equisetum / / 4 4,88 8 0,12 Rumex 1 3,85 4 4,88 23 0,34 Epilobium 1 3,85 3 3,66 17 0,25 Schoenoplectus 2 7,69 / / 18 0,27 Typha 2 7,69 / / 6 0,09

Slika 7. Odstupanje procenata najzastupljenijih rodova močvarne vegetacije slatina južne Srbije (crveno) i Vlasinske visoravni (plavo) u odnosu na rodove Balkanskog poluostrrva

44

3.5. Uporedna ekološka analiza vegetacije

Ilistracija životnih uslova na nekom području, posebno klimatskih prilika, može se

sagledati procentualnim učešćem pojedinih životnih formi u flori te oblasti. Životna forma

kao rezultat prilagođavanja biljaka tokom evolucije vrste, predstavlja specifićan strukturno-

funkcionalani odgovor na date uticaje. Na osnovu ove pojave može se izraditi biološki

spektar, koji dobro odražava opšte klimatske uslove datog područja.

Analizom zastupljenosti pojedinih životnih formi močvarne vegetacije na slatinama

južne Srbije, utvrđen je njen hemikriptifitski karakter sa značajnim učešćem geofita, hidrofita

i terofita (tab. 23). U močvarnoj flori ovog područja utvrđeno je 4 osnovnih i 3 prelazne

životne forme.

Hemikriptofite dominiraju sa svega 11 vrsta (42,31 %) i najveći broj je sa

busenastom i stablovom formom (H caesp, H scap). Osim stablove i busenaste forme,

zastupljeni su i drugi hemikriptofitski oblici. Jedan predstavnik ima puzeću formu (H rept),

dok se jedna vrsta u promenljivim uslovima životne sredine može ponašati i kao busenasta

hemikriptofita, ali i kao rizomatična geofita (H caesp/ G rhiz). Dominacija hemikriptofita

mogla bi se objasniti nepovoljnim stanišnim uslovima. Biljke sa ovom životnom formom

imaju pupoljke koji se nalaze blizu površine zemlje ili u samoj zemlji, tako da su u toku leta

zaštićeni od isušivanja, a tokom zime od smrzavanja.

Ekološka grupa kriptofita, predstavljena je geofitama i hidrofitama. Geofite su

predstavljene sa 6 vrsta (23,1%) i sve su sa rizomatičnom busenastom formom (G rhiz

caesp). Hidrofita ima 5 (19,23%), i sve su sa prelaznom foromom (HydG, HydT).

Poređenjem odnosa hemikriptofita i kriptofita, primećuje se da su obe grupe na ovom

području podjednako zastupljene.

Terofite su predstavljene sa 4 vrste (15,38%). To su jednogodišnje biljke koje brzo

završavaju svoj životni ciklus, a nepovoljni period godine preživljavaju u obliku semena,

odnosno plodova.

Na osnovu biološkog spektra močvarne vegetacije slatina južne Srbije može se

zaključiti da su stanišni uslovi generalno nepovoljni. I pored toga, što ova vegetacija ima

epitet močvarne, prisustvo vode kao odlučujućeg faktora za njen dugoročan razvoj je

nedovoljan. Biljke koje su zastupljene imaju niz adaptacija za preživljavanje nepovoljnog

perioda, a to se može primetiti i na malobrojnim hidrofitama koje su sa prelaznom životnom

formom.

45

Tabela 23. Zastupljenost životnih formi u močvarnoj vegetaciji slatina južne Srbije

Životna forma Br. vrsta % H 11 42,31

H caesp 5 19,23 H caesp/ G rhiz 1 3,85 H scap 4 15,38 H rept 1 3,85

G 6 23,1 G rhiz caesp 6 23,1

Hyd 5 19,23 emer Hyd G 1 3,85 emer Hyd G rhiz 3 11,54 emer Hyd T 1 3,85

T 4 15,38 T scap 3 11,52 T caesp 1 3,84

Analizom biološkog spektra Vlasinske visoravni utvrđen je hemikriptofitski karakter

močvarne vegetacije, sa značajnim učešćem geofita i hidrofita (tab. 24). U flori ovog

područja zastupljeno je 8 osnovnih i 5 prelaznih životnih formi.

Floru ovog područja karakteriše dominacija hemikriptofita sa 44 predstavnika

(53,66%). Najbrojnije su stablove hemikriptofite (H scap) sa 31 vrstom, a ovom broju mogla

bi se dodati još jedna vrsta sa listovima raspoređenim u rozetu (H scap-ros). Daleko manju

brojnost imaju busenaste hemikriptofite (H caesp) sa 9 vrsta i ostale forme prelaznog

karaktera. Geofite su predstavljene sa 16 vrsta (19,51%) i sve su rizomatične. Hidrofita ima

12 i sve su sa prelaznom formom. Od toga 5 su hidrogeofite, a ostale su hidroterofite.

Terofite su predstavljene sa 4 vrste.

Jedna harofitska forma (podgupa hidrofita), fanerofite, briohamefite i hamefite su

životne forme koje su prisutne samo u močvarnoj flori Vlasinske visoravni. Fanerofite su

predstavljene sa dve vrste, jedna je sa stablovom formom (P scap), a druga sa busenastom (P

caesp). Briohamefite su predstavljene vrstama Climacium dendroides i Marchantia

polymorpha. Hamefite su predstavljene sa jednom puzećom vrstom (Ch herb rept). Jedini

predstavnik sa harofitskom formom je alga Nitella syncarpa.

Na osnovu biološkog spektra močvarne vegetacije Vlasinske visoravni može se

zaključiti da dominiraju hemikriptofite, kao i u predhodnom slučaju. Prusustvo mahovina, algi

i fanerofita (vrbe), na ovom području ukazuje da je količina dostupne vode daleko veća nego

u predhodnom slučaju. I pored toga, niska je procentualna zastupljenost hidrofita. Smatra se

da je glavni uzrok ovoj činjenici stalna fluktuacija nivoa vode u litoralnoj zoni Vlasinskog

46

jezera. Jedino vrsta Lysimachia nummularia prema Raunkier-ovoj klasifikaciji životnih formi

pripada hamefitama.

Tabela 24. Zastupljenost životnih formi u močvarnoj vegetaciji Vlasinske visoravni

Životna forma Br. vrsta % Životna forma Br. vrsta % H 44 53,66 er sbm Hyd T 2 2,42

H scap 31 37,80 rad nat Hyd T 1 1,21 H scap/ G rhiz 1 1,22 Hyd er sbm nat T 2 2,42 H caesp 9 10,97 T 4 4,88 H rept 1 1,22 T scap 3 3,66 H scap-ros 1 1,22 T scap/sPar 1 1,22 H/ T caesp 1 1,22 P 2 2,44

G 16 19,51 P scap 1 1,22 G rhiz caesp 11 13,41 P caesp 1 1,22 G rhiz scap 4 4,88 Br Ch 2 2,44 G rhiz 1 1,22 Br Ch rept 2 2,44

Hyd 12 14,55 Ch 1 1,22 emer Hyd G rhiz 5 6,05 Ch herb rept 1 1,22 nat Hyd G rad 1 1,21 Chara 1 1,22 Hyd G rad/ H scap 1 1,21 rad sbm Chara 1 1,22

Na osnovu zastupljenosti životnih formi izrađen je uporedni biološki spektar ova dva

područja. Da bi rezultati bili što reprezentativniji zbog malog broja vrsta, uzete su u obzir

samo osnovne životne forme (sl. 8). Uporedni prikaz biološkog spektra pokazuje da su

hemikriptofite na oba područja najzastupljenija životna forma. Hidrofite kao karakteritična

forma za močvarnu vegetaciju se nalaze na trećem mestu.

Slika 8. Uporedni prikaz biološkog spektra močvarne vegetacije slatina južne Srbije (crveno) i Vlasinske visoravni (plavo)

47

3.6. Uporedna fitogeografska analiza

Da bi se bolje razumela flora nekog područja pored analize životnih formi potrebno je

uraditi i fitogeografsku analizu, tj. odrediti geografsko rasprostranjenje biljnih taksona koji

nastanjuju dato područje. Određivanje areal-tipova ne govori samo o klimi datog područja,

već daje opširniju sliku o rasprostranjenju biljaka sa istorijskog aspekta.

Fitogeografskom analizom močvarne vegetacije slatina južne Srbije utvrđeno je 5

areal-tipa i 8 areal-grupe (tab. 25). Veći deo močvarne vegetacije ovog područja (24 vrsta,

92,32%) čine taksoni širokog rasprostranjenja (evroazijski, kosmopolitski, holarktički), što

ukazuje na florističku uniformnost ovog područja. Najveći broj vrsta pripada evroazijskom

areal-tipu (13). Analizom strukture ovog areal-tipa uočava se da je najbrojnija evroazijska

areal-grupa (8 vrsta). Izraženo učešće biljaka sa ovim areal-tipom može se objasniti njihovom

širokom ekološkom valencom (širokim arealom) i ukazuje da je karakter ovog slatinskog

područja kontinentalni. Nešto manji broj vrsta imaju holarktički (6) i kosmopolitski areal-tip

(5). Vrste sa holarktičkim areal tipom su većinom pratilice, dok Epilobium palustre i Alisma

plantago-aquatica iz asocijacije Schoenoplectetum tabernaemontani ulaze u karakteristični

skup. Borealni i srednjevropski areal-tip imaju vrste koje ne ulaze u karakteristični skup i

nemaju većeg značaja.

Tabela 25. Pregled areal-tipova i areal-grupa močvarne vegetacije slatina južne Srbije

Areal tip (grupa) Br. vrsta % EVROAZIJSKI, EAz 13 50,01 Evroazijski, EAz 8 30,77 Evropsko-zapadnoazijska, EAz/EAz(W) 3 11,54 Srednjeevropsko-mediteranska, EAz/Se-med 1 3,85 Zapadnoazijska, EAz(W) 1 3,85 BOREALNI, Bor 1 3,85 KOSMOPOLITSKI, Kosm 5 19,23 HOLARKTIČKI, Hol 6 23,08 SREDNJEEVROPSKI, Se 1 3,85

Fitogeografskom analizom močvarne vegetacije Vlasisnke visoravni utvrđeno je

prisustvo 7 areal-tipa i 9 areal-grupe (tab. 26). Veći deo močvarne vegetacije ovog područja

(78 vrsta; 95,09%) čine taksoni širokog rasprostranjenja (evroazijski, holarktički,

kosmopolitski, meridionalno-submeridionalni).

48

Najveću brojnost imaju vrste evroazijskog areal-tipa (29 v.; 35,35%). Njegovom

analizom uviđa se da je najbrojnija zapadnoazijska areal-grupa (17 vrsta). Ove biljke imaju

široku ekološku valencu i time se može objasniti njihova dominantnost.

Druge po brojnosti su vrste borealnog areal-tipa (20 v.; 24,39%). One daju poseban

pečat ovom području, jer svojim prisustvom potvrđuju da ova tresavska staništa predstavljaju

refugijum borealne flore na Balkanskom poluostrvu.

Veliki broj vrsta (18) ima holarktičko rasprostranjenje. Ove vrste naseljavaju različite

tipove vegetacije i najčešće se nalaze u grupi pratilica. Međutim, u slučaju močvarne vegetcije

mogu se naći i u grupi karakteristih vrsta (Glyceria maxima, Myosotis scorpioides, Carex

rostrata i dr.). Kosmopolitske vrste u izgradnji močvarne vegetacije ovog područja učestvuju

sa 12,18%.

Srednjeevropski areal-tip je zastupljen sa svega 3 vrste. Evroazijski planinski i

meridionalno-submeridionalni areal-tip imaju po jednog predstavnika. Prisustvo vrste sa

evroazijsko planinkim areal-tipom se objašnjava refugijlnom ulogom ovog područja za

glacijalnu floru. Prisustvo vrste sa meridionalno-submeridionalnim areal-tipom objašnjava se

degradiranošću terena i prisustvom ogoljenih površina.

Tabela 26. Pregled areal-tipova i areal-grupa močvarne vegetacije Vlasinske visoravni

Areal tip (grupa) Br. vrsta % EVROAZIJSKI, EAz 29 35,35 Evroazijski, EAz 9 10,96 Zapadnoazijska, EAz(W) 17 20,73 Srednjeevropsko-mediteranska, EAz/Se-med 3 3,66 EVROAZIJSKI PLANINSKI, EazP 1 1,22 Južnoevropska planinska, JEP 1 1,22 HOLARKTIČKI, Hol 18 21,95 KOSMOPOLITSKI, Kosm 10 12,18 SREDNJEEVROPSKI, Se 3 3,66 BOREALNI, Bor 20 24,39 MERIDIONALNO-SUBMERIDIONALNI, MSM 1 1,22 Mediteransko- pontska, Med-pont 1 1,22

Sa ciljem boljeg sagledavanja fitogeografske strukture močvarne vegetacije na

istraživanim područjima, izrađen je njihov uporedni areal-spektar (sl. 9). Na istraživanim

područjima dominira evroazijski areal-tip. Njegovo učešće u slatinskim fitocenozama je veće

usled uticaja umereno-kontinentalne klime. Na Vlasinskoj visoravni učešće borealnih vrsta je

49

daleko veće u odnosu slatinske fitocenoze. Njihova velika brojnost se pripisuje refugijalnoj

ulozi tresavskog staništa ove oblasti.

Slika 9. Uporedni prikaz areal-spektra močvarne vegetacije slatina južne Srbije (crveno) i

Vlasinske visoravni (plavo)

ZAKLJUČAK

51

4. Zaključak

Analizom rezultata možemo izvesti sledeće zaključke:

• Istraživano područje razlikuje se u ekološkom i florističkom pogledu.

• Močvarna vegetacija slatina razvija na maloj nadmorsoj visini, sa najnižom tačkom na

oko 200 m n.v. Na ovom području vlada umereno-kontinentalna klima, dok je

zemljište bogato mineralnim solima (pretežno natrijum-hloridom). Sa druge strane,

močvarna vegetacija Vlasinske visoravni razvija se na velikoj nadmorskoj visini, gde

je najniža tačka na oko 1200 m n.v. Ovo područje odlikuje subplaninska klima, a

sama močvarna vegetacija razvija se na tresetu.

• Na zaslanjenim zemljištima južne Srbije, močvarna vegetacija je predstavljena sa 4

asocijacije, uključujući i asocijaciju Scirpo-Phragmitetum subass. phragmitetosum

koja nije obuhvaćena analizom. Dve asocijacije pripadaju vegetacijskom redu

Bolboscheonetalia maritimi, dok je iz redova Phragmitetalia i Magnocaricetalia

opisana po jedna asocijacija.. Na području Vlasinske visoravni, močvarna vegetacija

predstavljena je redom Phragmitetalia sa 6 asocijacija.

• Klaster analiza je pokazala da su se izdvojile dve grupe asocijacija. Prvoj grupi

pripadaju asocijacije sa slatinskih staništa. Najveće odvajanje, tj. različitost iz ove

grupe pokazuje asocijacija Caricetum vulpinae. To je jedina asocijacija sa slatina koja

je fitocenološki bliža sa vlasinskim zbog dominacije vrsta roda Carex, a istovremeno

ekološki bliža sa asocijacijom Bolboschoenetum maritimi continentale. Sa druge

strane asocijacija Schoenoplectetum tabernaemontani pokazuje najmanju sličnost sa

predhodne dve. Drugoj grupi pripadaju asocijacije sa Vlasinske visoravni koje se

razvijaju na tresetu. Najveći stepen sličnosti pokazuju asocijacije Equisetetum limosi i

Sparganietum erecti. Od svih asocijacija najviše se po heterogenosti izdvaja

asocijacija Scirpo-Phragmitetum, subass. typhaetosum latifoliae, predstavljena jednom

sastojinom na jednom od plovećih ostrva.

• Taksonomskom analizom utvrđeno je sledeće:

o Na području slatina južne Srbije u sastav močvarne vegetacije ulazi 26 vrsta iz

20 roda i 13 familija. Najbrojnija familija je Cyperaceae sa 6 vrsta, što čini

23,08% od ukupne močvarne vegetacije slatina južne Srbije. Svojom brojnošću

odlikuju se i familije Poaceae (5 vrsta) i Juncaceae (3 vrsta). Dominantnost

52

vrsta iz familija Cyperaceae i Poaceae objašnjava se snažnim stepskim

uticajima na formiranje flore slatina.

o Najzastupljenii rodovi u močvarnoj flori slatina su Carex i Juncus sa po 3

vrste.

o Močvarna vegetacija Vlasinske visoravni izgrađena je od 82 biljne vrste iz 55

roda i 32 familije.

o Najzastupljenija familija Poaceae ima 10 vrsta što čini 12,2% močvarne flore

ovog područja. Brojnošću se ističu i familje Cyperaceae (9 vrsta) i

Polygonaceae (6 vrsta). Povećano učešće familija Poaceae i Cyperaceae

ukazuje da su borealni i arktički horion ostavili najjači uticaj na genezu

vlasinske flore.

o Najbrojnji je rod Carex (5 vrsta), nakon njega i Juncus, Ranunculus, Equisetum

i Rumex sa po 4 vrste.

o Poređenjem odstupanja procenta najzastupljenijih familija močvarne vegetacije

slatina južne Srbije i Vlasinske visoravni, uočava se odstupanje od spektra

familija Balkanskog poluostrva. Najveći procenat odstupanja sa slatinskog

područja imaju familije Cyperaceae, Poaceae, Juncaceae i Asteraceae. Na

Vlasinskoj visoravni najviše odstupaju familije Cyperaceae, Asteraceae,

Poaceae i Polygonaceae.

o Poređenjem procentualnog odstupanja najzastupljenijih rodova, može se uočiti

da močvarnu vegetaciju slatina karakteriše upadljivo odstupanje rodova

Juncus, Carex, Typha i Schoenoplectus. Vlasinsku visoravan karakteriše

odstupanje rodova Juncus i Carex, vezano za borealne uticaje na florogenezu

ove oblasti. Osim ovih, povećanim procentualnim odstupanjem odlikuju se i

rodovi Equisetum, Rumex, Ranunculus i Epilobium.

• Ekološkom analizom utvrđeno je sledeće:

o Močvarna vegetacija slatina ima hemikriptifitski karakter sa značajnim

učešćem geofita, hidrofita i terofita. Od 26 vrsta dominiraju hemikriptofite sa

11 vrsta (42,31 %) i najveći broj je sa busenastom i stablovom formom (H

caesp, H scap). Njihova dominacija mogla bi se objasniti nepovoljnim

stanišnim uslovima. Ekološka grupa kriptofita, predstavljena je geofitama i

hidrofitama. Geofite su predstavljene sa 6 vrsta (23,1%), dok hidrofita ima 5

(19,23%). Terofite su predstavljene sa 4 vrste (15,38%).

53

o Na osnovu biološkog spektra močvarne vegetacije slatina južne Srbije moglo bi

se zaključiti da su generalno stanišni uslovi nepovoljni. I pored toga, što ova

vegetacija ima epitet močvarne, prisustvo vode kao odlučujućeg faktora za

njen dugoročan razvoj je nedovoljan. Biljke koje su zastupljene imaju niz

adaptacija za preživljavanje nepovoljnog perioda, a to se može primetiti i na

malobrojnim hidrofitama koje su sa prelaznom životnom formom.

o Analizom biološkog spektra močvarne vegetacije sa Vlasinske visoravni

utvrđen je njen hemikriptofitski karakter, sa značajnim učešćem geofita i

hidrofita. Dominiraju hemikriptofite sa 44 predstavnika (53,66%). Najbrojnija

je stablova forma (H scap) sa 31 vrstom, a ovom broju mogla bi se dodati još

jedna vrsta sa listovima raspoređenim u rozetu (H scap-ros). Geofite su

predstavljene sa 16 rizomatičnih vrsta (19,51%), dok hidrofita ima 12. Na

Vlasinskoj visoravni zabeležene su i forme kojih nema na slatinskom području,

to su: harofitska, fanerofitska, briohamefitska i hamefitska životna forma.

o Na osnovu veće procentualne zastupljenosti hidrofita, moglo bi se zaključiti, da

je graditeljima močvarne vegetacije Vlasinske visoravni lako dostupna veća

količina vode. Međutim, i pored toga, močvarna vegetacija na ovom području

nije tipično razvijena.

o Uporedni prikaz biološkog spektra pokazuje da su hemikriptofite na oba

područja najzastupljenija životna forma. Hidrofite kao karakteritična forma za

močvarnu vegetaciju se nalaze na trećem mestu

• Fitogeografskom analizom utvrđeno je sledeće:

o Fitogeografskom analizom močvarne vegetacije slatina južne Srbije utvrđeno

je 5 areal-tipa i 8 areal-grupe. Veći deo ovog područja (24 vrsta, 92,32%) čine

taksoni sa širokim rasprostranjenjem (evroazijski, kosmopolitski, holarktički).

Najveći broj vrsta pripada evroazijskom areal-tipu (13 v.; 50,01%). Njihovo

izraženo učešće može se objasniti širokom ekološkom valencom (širokim

arealom), što ukazuje da je karakter ovog slatinskog područja kontinentalni.

o Fitogeografskom analizom močvarne vegetacije Vlasinske visoravni utvrđeno

je prisustvo 7 areal-tipa i 9 areal-grupe. Veći deo močvarne vegetacije ovog

područja (78 v.; 95,09%) čine taksoni širokog rasprostranjenja (evroazijski,

holarktički, kosmopolitski, meridionalno-submeridionalni).

54

o Najveću brojnost imaju vrste evroazijskog areal-tipa (29 v.; 35,35%). Ove

biljke imaju široku ekološku valencu i time se može objasniti njihova

dominantnost. Druge po brojnosti su vrste borealnog areal-tipa (20 v.;

24,39%). One daju poseban pečat ovom području, jer svojim prisustvom

potvrđuju da ova tresavska staništa predstavljaju refugijum borealne flore na

Balkanskom poluostrvu.

o Uporednim areal-spektrom istraživanih područja utvrđena je dominantnost

evroazijskog areal-tipa. Njegovo učešće u slatinskim fitocenozama je veće

usled uticaja umereno-kontinentalne klime. Na Vlasinskoj visoravni učešće

borealnih vrsta je daleko veće u odnosu slatinske fitocenoze. Njihova velika

brojnost se pripisuje refugijalnoj ulozi tresavskog staništa ove oblasti.

LITERATURA

56

5. Literatura

Babić, N. (1971): Močvarna i livadska vegetacija Koviljskog rita. Zbornik Matice srpske za prirodne nauke, 41: 19-87. Novi Sad.

Braun-Blanquet, J., 1965: Plant sociology – The study of plant communities. Hafner

Publishing Company, New York. 439 p. Cvijić, J., 1896): Izvori, tresave i vodopadi u istočnoj Srbiji. - Glas Srpske Kraljevske Akad.,

LI, 18: 11-22. Beograd. Černjavski, P., Grebenščikov, O., Pavlović, Z. (1949): O vegetaciji i flori skadarskog

područja, GPM, 1-2, str.5-93, Beograd. Dragišić, V. (1997): Geološko-hidrogeološke karakteristike sliva Vlasinskog jezera. In:

Vlasinsko jezero – hidrobiološka studija. (J. Blaženčić, ed.), Biološki fakultet Univ. U Beogradu, 25-35.

Duell, R., Ganeva, A., Martinčić, A., Pavletić, Z., 1999: Contributions to the bryoflora of

former Yugoslavia and Bulgaria: Checklists of the bryophytes of former Yugoslavia and Bulgaria as wel as the results of excursions. IDH - Verlag Bad Münstereifel.

Gračanin, M. (1951): Pedologija, III dio: Sistematika tala. Školska knjiga. Zagreb. 298 s. Horvatić, S. (1963): Vegetacijska karta otoka Paga s općim pregledom vegetacijskih jedinica

hrvatskog primorja. Prirodoslovna istraživanja, 33. Acta Biologica IV. JAZU. Zagreb. 187 str.

Janković, M., M. (1974): Vodena i močvarna vegetacija Obedske bare. Zbornik radova

Republ. zavoda za zaštitu prirode Srbije, 1: 1-81. Beograd. Janković, M.M. (1966): Fitoekologija. Naučna knjiga, Beograd. Йорданов, Д., (ед.), 1963-1986: Флора на НР България, I-VIII. Издателство на БАН.

София. Josifović, M. (ed.), 1970-1977: Flora SR Srbije, I-IX. SANU. Beograd. Jovanović, R. (1958): Tipovi močvarne vegetacije u Jasenici, Biol.inst. NR Srbije (Zbornik

radova), knj. 2, br.1, Beograd. Jovanović-Dunjić, R. (1965): Tipologija, ekologija i dinamika močvarne i livadske vegetacije

u dolini Velike Morave. Doktorska diseracija. Beograd. Jovanović-Dunjić, R. (1965a): Zavisnost močvarnih i livadskih fitocenoza od visine

podzemne vode u dolini Velike Morave. Zaštita prirode, 29-30: 25-49. Beograd. Karadžić, B., Marinković. S., 2005: Kvantitativna ekologija. Institut za biološka istraživanja

„Siniša Stanković“, Beograd. 489 str.

57

Katić, D. (1910): Vlasinska tresava i njezina prošlost (Fitogeografska i paleobotanička studija), Sprom.srp.kralj.akad.50, Prvi razred, 8, Beograd.

Košanin, N. (1910): Vlasina biljnogeografska studija. Glas Srpske Kraljevske Akademije, 81:

86-186. Beograd. Landwehr, J., 1984: Nieuwe atlas Nederlandse bladmossen. Thieme. Zutphen. 539 p. Marković, J. (1966): Geografske oblasti Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Jugoslavije, Beograd. Meussel, H., Jager, E., Raischert, S., Weinert, E., 1978: Vergleinchende Chorologie der

Zentraleuropaischen flora. VEB. Gustav Fischer Verlag, 2. Jena. Meussel, H., Jager, E., Weinert, E., 1965: Vergleinchende Chorologie der

Zentraleuropaischen flora. VEB. Gustav Fischer Verlag, 1. Jena. Mueller-Dombois, D., Ellenberg, H., 1974: Aims and Methods of Vegetation Ecology. John

Wiley and Sons. New York. 547 p. Pavletić, Z., 1968: Flora mahovina Jugoslavije. Institut za botaniku Sveučilišta u Zagrebu,

Zagreb. Петров, С., 1975: Определител на мъховете в България. Издателство на БАН. София. Ranđelović, N. (1978): Fitocenološko ekološke karakteristike brdskih travnjaka jugoistočne

Srbije. Doktorska disertacija. Zagreb. Ranđelović, V. (1988): Močvarna vegetacija uz gornji tok Južne Morave. Diplomski rad.

Novi Sad. Ranđelović, V. (1994): Geobotanička studija Vlasinske tresave. Magistarska teza. Biološki

fakultet. Beograd. Ranđelović, V. (2002): Flora i vegetacija Vlasinske visoravni. Doktorska disertacija. Biološki

fakultet Univerziteta u Beogradu. Ranđelović, V., Matejić, J., Zlatković B., (2008): Flora i vegetacija Batušinačkih bara kod

Niša. Proceeding of the 9th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions: 19-40. Niš.

Ranđelović, V., Matejić, J., Zlatković B., (2008): Močvarna vegetacija reda Phragmitetalia u

jugoistočnoj Srbiji. Proceeding of the 9th Symposium on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions: 9-18. Niš.

Ranđelović, V., Zlatković, B. (2010): Flora i vegetacija Vlasinske visoravni. Univerzitet u

Nišu, Prirodno-matematiči fakultet, Niš. Ranđelović, V., Zlatković, B., Amidžić, L. (1998): Flora i vegetacija visokoplaninskih tresava

Šar planine. Zaštita prirode, 50: 377-387. Beograd.

58

Raunkiaer, C., 1934: The life form of plants and statistical plant geography. The Clarendon

Press, Oxford. 632 p. Sarić, M. (ed.), 1986: Flora SR Srbije, X. SANU. Beograd. 400 str. Sarić, M. (ed.), 1992: Flora Srbije, I (2 izd.). SANU. Beograd. 429 str. Slavnić, Ž. (1948): Slatinska vegetacija Vojvodine. Arhiv za polj. nauke i tehniku, god. III,

sv. 4, Beograd. Slavnić, Ž. (1956): Vodena i barska vegetacija Vojvodine. Zbornik Matice srpske za prirodne

nauke, 10: 5-73. Novi Sad. Sneath, P.H.A., Sokal, R.R., 1973: Numerical taxonomy. W.H. Freeman, San Francisco.

573 p. Stanković, S., Laušević, R. (1997): Vlasinsko jezero. In: Vlasinsko jezero – hidrobiološka

studija. (J. Blaženčić, ed.), Biološki fakultet Univ. u Beogradu, 1-24. Stevanović, B., Janković, M. M. (2001): Ekologija biljaka sa osnovama fiziološke ekologije

biljaka. NNK Internacional, Beograd. Stevanović, V. (1992): Floristička podela teritorije Srbije sa pregledom viših horiona i

odgovarajućih flornih elemenata. In Sarić, M. (ed.): Flora Srbije, I. (Drugo izdanje). SANU. Beograd. 49-70.

Stevanović, V., 1992a: Klasifikacija životnih formi flore Srbije. In Sarić, M. (ed.): Flora

Srbije, I. (Drugo izdanje). SANU. Beograd. 37-49. Tutin, T.G., V.H. Heywood, N.A. Burges, D.M. Moore, D.H. Valentine, S.M. Walters & D.A.

Webb, (eds.), 1964-1980: Flora Europaea, I-V. Cambridge University Press. London. Велчев, В. (ед.), 1989: Флора на НР България, ИX. Издателство на БАН. София. Westhoff, V., van der Maarel, E, 1973: The Braun-Blanquet approach. In: Whittaker, R.H.

(ed.): Handbook of vegetation science V. Ordination and classification of communities. Junk, The Hague. 617-726.

Zlatanović, S. (2007): Analiza flore Aleksandrovačke slatine. Diplomski rad. Prirodno-

matematički fakultet, Niš.

Zlatković, B., Ranđelović, V., Amidžić, L. (2005): Flora i vegetacija slatina centralne i južne Srbije i njihova valorizacija sa aspekta zaštite. Elaborat. Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd.

Zlatković, B., Ranđelović, V., Amidžić, L. (2005): Flora i vegetacija slatina centralne i južne

Srbije i njihova valorizacija sa aspekta zaštite. Elaborat. Zavod za zaštitu prirode Srbije. Beograd.

59

Biografija kandidata

Dejan Petrović rođen je 16.09.1988. godine u Nišu. Završio je osnovnu školu

„Dimitrije Todorović- Kaplar“ u Knjaževcu, zatim 2003. godine upisuje Poljoprivredno-

šumarsku školu „Josif Pančić“, smer šumarstvo u Surdulici.

Nakon srednje škole, 2007. godine upisuje osnovne akademske studije na Prirodno-

matematičkom fakultetu u Nišu, na Departmanu za biologiju i ekologiju. Osnovne akademske

studije završava u roku sa zvanjem „biolog“. Godine 2010. upisuje master akademske studije

na smeru Ekologija i zaštita prirode i uspešno ih završava 2012. godine, sa prosečnom

ocenom 8,8.

Прилог 5/1

ПРИРОДНO - MАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

КЉУЧНА ДОКУМЕНТАЦИЈСКА ИНФОРМАЦИЈА

Редни број, РБР:

Идентификациони број, ИБР:

Тип документације, ТД: Монографска Тип записа, ТЗ: Текстуални / графички Врста рада, ВР: Мастер рад Аутор, АУ: Дејан Петровић Ментор, МН: Владимир Ранђеловић Наслов рада, НР: Упоредни преглед мочварне вегетације на слатинама јужне

Србије и Власинској висоравни Језик публикације, ЈП: Српски Језик извода, ЈИ: Енглески Земља публиковања, ЗП: Р. Србија Уже географско подручје, УГП: Југоисточна Србија Година, ГО: 2013. Издавач, ИЗ: Ауторски репринт Место и адреса, МА: Ниш, Вишеградска 33. Физички опис рада, ФО: (поглавља/страна/ цитата/табела/слика/графика/прилога) 58 стр. ; 9 слика, 35 табела

Научна област, НО: Биологија Научна дисциплина, НД: Екологија биљака Предметна одредница/Кључне речи, ПО: Мочварна вегетација, слатине јужне Србије, Власинска висораван

УДК 556.56:551.4.034 (497.11 Vlasina) Чува се, ЧУ: Библиотека

Важна напомена, ВН: Извод, ИЗ: У овом раду је урађена упоредна анализа мочварне вегетације на различитим

типовима станишта у погледу карактеристика земљишта, геолошке подлоге и надморске висине. Циљ рада је да се утврди утицај садржаја соли у земљишту и надморске висине на фитоценолошке и флористичке карактеристике мочварне вегетације. На слатинама južne Србије мочварна вегетација је заступљена редовима Phragmitetalia и Bolboscheonetalia maritimi, а на подручју Власинске висоравни само редом Phragmitetalia. У циљу анализе коришћене су следеће методе: Методологија упоредне фитоценолошке анализе вегетације, Методологија упоредне таксономске анализе, Методологија упоредне еколошке анализе вегетације, Методологија упоредне фитогеографске анализе. Анализама је утврђено да се мочварна вегетација истраживаних подручја разликује у еколошком и флористичком погледу, а главни узроци су надморска висина и карактеристике педолошке подлоге.

Датум прихватања теме, ДП:

Датум одбране, ДО:

Чланови комисије, КО: Председник:

Члан: Члан, ментор:

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Прилог 5/2

ПРИРОДНО - МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ

KEY WORDS DOCUMENTATION

Accession number, ANO: Identification number, INO: Document type, DT: Monograph Type of record, TR: Textual / graphic Contents code, CC: Master thesis

Author, AU: Dejan Petrović Mentor, MN: Vladimir Ranđelović Title, TI: Comparative review of moor vegetation on the salt marches of

South Serbia and the Vlasina plateau

Language of text, LT: Serbian Language of abstract, LA: English Country of publication, CP: Republic of Serbia Locality of publication, LP: SI Serbia Publication year, PY: 2013 Publisher, PB: Author’s reprint Publication place, PP: Niš, Višegradska 33. Physical description, PD: (chapters/pages/ref./tables/pictures/graphs/appendixes)

58 p. ; 9 figures, 35 tables

Scientific field, SF: Biology Scientific discipline, SD: Plant ecology Subject/Key words, S/KW: Moor vegetation, salt marshes, south Serbia, Vlasina plateau

UC 556.56:551.4.034 (497.11 Vlasina) Holding data, HD: Library

Note, N: Abstract, AB: In this study presented comparative analysis of moor vegetation in various types of habitat in

terms of soil characteristics, geological base and altitude. The objective of this study is to determine the influence of the contents of salt in the soil and the altitude on phytocenological and floristic characteristics of moor vegetation. In the salt marshes of south Serbia the swampland vegetation is characterized by orders Phragmitetalia and Bolboscheonetalia maritimi, and in the region of Vlasina plateau only Phragmitetalia order is present. For the purpose of the analyses we used the following methods: Methodology of comparative phytocenological analysis of vegetation, Comparative taxonomic analysis methodology, Comparative ecological analysis of vegetation methodology, Comparative phytogeographical analysis methodology. The analyses confirmed that the moor vegetations of the studied regions differ both ecologically and floristically, and the main reasons for the differences are the altitude and characteristics of the soil base. Accepted by the Scientific Board on,

Defended on, DE:

Defended Board,

President: Member: Member,

Образац Q4.09.13 - Издање 1

Documents

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET NIŠ ... · • Visoke (oligotrofne) močvare su zastupljene samo u oblastima sa vlažnom klimom, dok u stepskoj zoni gotovo u potpunosti