„Uf.“ To je bilo prvo što nam je Luka Mihajlović odgovorio na pitanje koju supermoć najpre treba da poseduje mlada osoba u Srbiji koja se bavi naukom. Ali čini se sasvim normalnim da baš on odgovori na to pitanje, s obzirom na to da je upravo on jedan od superheroja koji će obeležiti ovogodišnji, sedmi po redu Festival nauke.Upravo pod sloganom „Superheroji nauke“ od 5. do 8. decembra na četiri beogradske lokacije – bivša Robna kuća Kluz, Studentski kulturni centar, galerija Narodne banke Srbije i sasvim novi prostor – bivši Eurosalon, svi zainteresovani moći će da saznaju kako izgleda zabavno lice nauke i kakve supermoći poseduju naši naučnici.„Možda su najbitniji entuzijazam i zaljubljenost u nauku”, dodaje ovaj biohemičar, zaposlen na Katedri za biohemiju Hemijskog fakulteta. „Bitno je pobeći od sujete i naučnog elitizma i dati svoj maksimum. Presudne su i upornost i istrajnost da se do rezultata dođe jer, suprotno onome što gledamo na televiziji i čitamo po novinama, jedini rezultat većine eksperimenata je – potreba da se isti ponovi.”

Koji je tvoj omiljeni superheroj iz sveta nauke i zbog čega?Možda Elon Musk, američki inženjer, naučnik i pronalazač. Mislim da će nauka u budućnosti sve više biti u rukama ljudi s jasnom vizijom, kapitalom i svešću da treba obaviti određeni, jasan posao. Elon je osoba koja je osnivač SpaceX-a, prve privatne kompanije za svemirski transport, i koosnivač Tesle i PayPala, a u planu su mu i neverovatni novi modeli transporta. Sve ove tehnologije će imati vrlo bitan uticaj na našu buduću svakodnevicu.

U okviru Festivala nauke osim superherojskog zadatka vodićeš i festivalske debate. Šta je zajednička okosnica ovogodišnjih razgovora?To je pokušaj da se šira javnost uključi u debate koje se tiču sveta u kojem živimo, a koji se veoma brzo menja. Ideja je da na licu mesta, u društvu vrhuns-kih stručnjaka, raspravljamo o velikom broju vrlo aktuelnih i kontroverznih tema.

Posebno je zanimljiva debata „Sva lica namirnica“. Koje lice namirnica naši obroci najčešće imaju, a koje vešto skrivaju?Ideja debate je da se suprotstave različiti aspekti ishrane iz perspektiva kuvara, dijetetičara, lekara, ali i – tehnologa i psihologa. Lično me zanima rasprava o organskoj hrani i njenom uticaju na zdravlje, kao i razmatranja nutricionista o industrijskoj hrani i upotrebi aditiva.

Koliko ima istine u mitu o četiri bele smrti? Šta bi mogli da budu prehrambe-ni jahači apokalipse?Nešto istine u mitu svakako ima, ali sve je stvar mere. Određena količina belog šećera dnevno je apsolutno bezopasna, dok je vrlo jasno šta se događa ako dnevno jedete 12 parčića integralnih kolača sa žutim šećerom. Prehrambe-ni jahači apokalipse su malo opskurniji – stres, redovan unos brze hrane i nevođenje računa o ishrani.

Možeš li da navedeš, i ukratko razbiješ, tri mita o srpskoj ishrani?„Imamo odličnu hranu“ – Mišljenja sam da živimo na neverovatnom podne-blju, koje daje zaista kvalitetne namirnice, ali smo spletom istorijskih okolnosti i grčevitog držanja za tradiciju veoma ograničeni u broju i tipu jela koja svakod-nevno konzumiramo.

intervju 24kulturna dešavanja

11/11/13 CITY MAGAZINE

Superheroj otkriva sva lica namirnicaKoju supermoć imaju naši naučnici, s kojih strana planete stižu jahači apokalipse i zašto je sarma tako redak izuzetak?

ukratkoLuka Mihajlović - Rođen i odrastao na Vračaru. Petničar od kada zna za sebe, trenutno u funkciji rukovodioca programa molekularne biomedicine. Veliki deo slobodnog vremena posvećuje kuli-narstvu i hrani, a posebno molekularnoj gastronomiji. Zaljubljenik u džez i loš svirač bluz gitare.

intervju 25kulturna dešavanja

„Srpska jela“ – Ona praktično ne postoje. Sve ono na šta se toliko ponosimo – pite, ćevapi, šljivovica, kačamak... – uredno se jede i pije i u drugim zemljama regiona ili sveta. Govor o nacionalnoj kuhinji je pomalo smešan, jer je na Balkanu bilo toliko mešanja i previranja da je svako pokupio ponešto dobro od svakoga. Možda je jedini jasan izuzetak sarma, gde smo formu (dolma) nasledili od Turaka, a kiseli kupus od Habzburgovaca.„Srbija ima sjajna piva“ – Zapravo, imamo samo jedan tip piva, i apsolutno se nismo trudili kao narod da radimo na istom. Nikad. Dovoljno je malo prošvrljati po regionu pa shvatiti da praktično svaka zemlja ima veću selekciju piva. Uočavam promene u ovom trendu poslednjih godina, i nadam se da će se uskoro to promeniti.

Otkrij nam tri pozitivne zanimljivosti u vezi s ishranom koje sigurno nismo znali?Praktično celokupno povrće koje danas čini osnovu srpske ishrane došlo je u Evropu, pa potom i u Srbiju, tokom 17. i 18. veka – paprika, paradajz, krompir, kukuruz, tikve...Uz rizik da se zavadim sa celokupnom Južnom Srbijom, srpske paprike su, čak i one najljuće, nekoliko desetina, pa i stotina puta manje ljute od njihovih zlokobnijih rođaka iz Južne Amerike i Jugoistočne AzijeJedini siguran način da sprečite gasove pri konzumaciji pasulja jeste da ga redovno jedete. Sve druge metode jednostavno ne rade. Problem nastaje zbog toga što bakterije u vašem stomaku ne umeju da obrade pojedine molekule iz pasulja i, metaforički rečeno, podriguju. Redovnom konzumacijom menja se mikroflora (sastav bakterija) i problem nestaje._

i jošFestival nauke, pod sloganom „Superheroji nauke“, ove godine skreće pažnju na sve mlade ljude koji se danas u Srbiji bave naukom i šire entuzijazam, znanje i ljubav, kako i dolikuje pravim superherojima.Sedmi Festival nauke, koji se u Beogradu održava od 5. do 8. decembra, obeležiće non-stop eksperimenti, interaktivne postavke, naučni šou-programi, zona za „ekspertinejdžere“, pametne igraonice, debate i intervjui, kao i deo festivala koji spaja nauku, tehnologiju i umetnost._