Specijalizovani časopis o bojama i lakovimaBroj 32 Godina V Besplatan primerak

IntervjuMilan Stojanović,

Mitol

Aktuelno Pozicioniranje proizvoda

Stručni savet: Betoniranje pri niskim

temperaturama

Tema:

Osiguranje malih i

srednjih preduzeća

Str. 26

Ve sti:

Str. 10-23

Aktuelno:

Pozicioniranje

proizvoda

str. 32

Intervju:

Milan Stojanović

str. 24

Pitajte:

Dimitris Strantzias

str. 38

Kutak za parket:

Završna obrada klasičnog

dvoranskog parketa

str. 44

Ko men tar:

Rade Kostić

str. 42

Pitanja i odgovori:

Od greške

do reference

str. 34

Uradi sam:

Polimerni lateksi-modifikatori

Cementnih kompozicija

str. 48

Stručni savet:

Betoniranje pri niskim

temperaturama

str. 52

Menadžment:

Planiranje – osnova

rukovođenja

str. 54

Prenosimo:

Menadžeri u deficitu

str. 56

Svet boja:

Orijentalni minimalizam

str. 62

Anketa:

Odabir pravog alata

str. 60

Ukrštenica

str. 70

MUSLI-

MANSKA

KAPA CR-

VENE BOJE

PETI

SAMO-

GLASNIK

^A\

VRSTA

INSEKTA,

ZOLJA

METAR PER[UN

TO JE

PINELA,

PROIZVOD

DELFIN AG

SMESA ZA

FUGO-

VANJE

AUTO-

OZNAKA

[PANIJE

PRVAK,

[AMPION

MALA

MARKA

PREMA

FILOZOF,

@IVEO U

BURETU

NEPRIJA-

TAN MIRIS

ZAPAD

RIBARSKI

^AMAC NA

JEDRA

AUTOR:

.R.

AMPER

GRAD NA

OSTRVU

JAVA

I TO JE

DELFIN

LUX

INTER GAS

UNION

ST.RIMSKO

MU[. IME

STAZA ZA

PE[AKE,

PLO^NIK

KISEONIK

(STR.)

PRIPADNIK

NEKOG UD-

RU@ENJA,

DRU[TVA

KO[ARKA-

[KI TRE-

NER,ALEK-

SANDAR

OSTRVO

NA

JADRANU

SMESA OD

CEMENTA I

AZBESTA

NA[ PEVA^

NARODNIH

PESAMA

PRVO

SLOVO

]IRILICE

VRE]A

OD JUTE

NESTRU^-

NJAK, NE-

ZNALICA

TO JE

DELFIN

LUX

IME MAKE-

DONSKOG

PESNIKA

[OPOVA

MNOGO

ISPLESTI

GRAD U

INDIJI

UZVIK NE-

GODOVANJA

DEO MO-

LEKULA

OSTRVO

U JADRAN-

SKOM

MORU

OTROVNI

ALKALOID

BILJKE

VELEBILJE

RAZJURITI

JEDAN OD

NAZIVA

ZA MAMAC

TRE]I

SAMO-

GLASNIK

GL. GRAD

^ADA

DRAGI

KAMEN

REKA U

IRANU

ENG.FUDB.

MAJKL

VRSTA

BUBNJA

ROK PE-

VA^, FEST

ENGLESKI

ROKER,

MAJKL

POMORAC

POLICIJ-

SKI PAS

DUGIH

NOGU

STRANO

@EN. IME

VELIKI

PAS

VRSTA

ZANAT-

LIJE

TRPKO,

GORKO

VRSTA IN-

TERPUNKC.

SVETOZAR

OD MILJA

VESLA^KI

KLUB(SKR)

ST. GRAD

U ITALIJI

PETI

MESEC U

GODINI

POSLOVNI

CENTAR

DELOVI

STANA

UDR.SPOR.

NOVINARA

VRSTA

LEPTIRA

RELIGIJA

(MN.)

DROBLJE-

NI KAMEN

IRITIRATI,

DRA@ITI

NEMA^KA

FILMSKA

GLUMICA,

NA\A

SIMBOL

AZOTA

FUDBALER

ZIDAN

BIV.GOLM.

VLADIMIR

ULEGNUTI,

UTONUTI

DEO TELA.

[IJA

KRUPNI

INSEKT,

NAPADA

GOVEDA

MESTO

KOD GOR-

NJEG MI-

LANOVCA

KONJSKI

PRIBOR

NEM. GOL-

MAN, AJKE

SREDST-

VO ZA LA-

KIRANJE

IME

SLIKARA

MURTI]A

SKRA]ENO

@EN. IME

RE^NA

OSTRVA

MESTO U

CR. GORI

APARAT ZA

SU[. KOSE

ISTOK

IME ATLE-

TI^ARA

BOLDVINA

PERIOD U

RAZVOJU

INSEKATA

IME

GLUMCA

MENSURA

100 KV.M.

HLADNO

ORU@JE

UPITNA

RE^

IME KO-

[ARKA[A

SABONISA

NALEPNICA

SIMBOL

KISEO-

NIKA

PREDLOG

(POPUT)

SIMBOL

ERBIJUMA

LI^NA

ZAMENICA

BOJA,

FARBA

Moja kuća:

Boje u Vašem domu

str. 40

Reč urednika

Poštovani čitaoci,

Zima je na pragu, ali to ne znači da prestaju građevinski radovi i da za majstore i proizvođače dolazi vreme odmora. Naprotiv, zahvaljujući savremenim tehnologijama, moguće je raditi i po niskim temperaturama, čime se svakako podiže nivo efikasnosti i ekonomičnosti radova. Upravo zbog aktuelne zim-ske sezone jedan od tekstova koji će sigurno privući vašu pažnju jeste Betoniranje pri niskim temperaturama, u kome možete naći relevantne preporuke za betoniranje u posebnim uslovima, i u pogledu korišćenja određenih materijala i u pogledu načina rada.

Sagovornik ovog broja je Milan Stojanović, predstavnik slovenačke firme Mitol, koji za naš časopis kaže da uprkos činjenici da su dosadašnji rezultati poslovanja veoma dobri, ta firma ima ambiciozne planove u budućnosti i znatno povećanje prodaje u Srbiji i regionu. Osim toga, Stojanović govori i o distributerskoj mreži, širenju proizvodnog programa i konkurenciji koja utiče na poboljšanje kvaliteta i ponude proizvoda.

Podsećamo vas i na temu započetu u prošlom broju, koja se odnosi na osiguranje malih i srednjih preduzeća, vrsta polisa osiguranja i šta sve to konkretno znači. Činjenica je da se o šteti i njenim posledicama veoma često razmišlja tek pošto ona nastane, a to je način razmišljanja koji treba promeniti. Zato je cilj ovog teksta da ukaže na važnost pravovremenog osigu-ranja imovine i tačnost izreke „Bolje sprečiti nego lečiti“.

Merčendajzing, to jest pravilno pozicioniranje proizvoda na policama na način kojim se povećava prodaja i prepoznatlji-vost brenda, odavno je postao vrlo važan deo prodaje. Nažalost, ispostavilo se da se o pozicioniranju proizvoda u oblasti boja i lakova ne vodi ni približno toliko računa koliko bi trebalo i da zbog toga mnogi proizvođači gube kompetitivnu prednost nad svojim konkurentima, ali i priliku da kupci primete njihove proizvode. Zato smo od naših sagovornika Milorada Kuzmanovića (JUB) i Edvarda Uroševića (Henkel) pokušali da saznamo zašto je to tako i da li ima izgleda da se situacija u skorijoj budućnosti popravi nabolje.

Podsećamo vas i na druge stalne rubrike koje ne bi trebalo da propustite, a za koje se nadamo da će vam doneti obilje korisnih i zanimljivih informacija, zahvaljujući kojima ćete unaprediti svoje poslovanje.

Do sledećeg broja, uživajte!

Marija Milosavljević

IMPRESUM

Izdavač:

FRAME media -

Cara Lazara 9, Beograd

za klijenta Roma Company

Urednica:

Marija Milosavljević

Marketing:

Dušanka Bakić/Frame Media

Urednica fo to gra fije:

Lena Nešić

Naslovna strana:

Dragana Đorović

Saradnici:

Zoran Knežević, Aleksa Urošević,

Srđan Zorić, Ratko Stojković,

Siniša Dedeić, Dragana Đorović,

Marija Ivanišević

Le ktu ra i korektura:

Vesna Kalabić

Grafički urednik:

Dejan Pavlović

Adresa redakcije:

Cara Lazara 9

(tel/fax) 011/ 3285-890,

011/ 3285-883

(e-mail) redakcija@framemedia.biz

Štampa:

AMD Grafika

List je upisan u registar javnih glasila koji se vodi u Ministarstvu kulture javnog informisanja Republike Srbije, pod rednim brojem 3391

VESTI

10

JUBILEJ

LAFARŽ BFC PET GODINA U SRBIJI Fabrika cementa Lafarž

BFC iz Beočina obeležila je pet godina od privatizacije u toku kojih je novi vlasnik, francuska kompanija Lafarž,

investirao 62,5 miliona evra u rekonstrukciju i modern-izaciju preduzeća.

Lafarž BFC je zahvaljujući tome postao lider u proiz-vodnji cementa u Srbiji, sa godišnjom proizvodnjom većom od 1,1 milion tona.

Investicioni ciklus nastavljen je ulaganjem u poboljšanje obrad e klinkera, materijala koji se dobija nakon topljen-ja krečnjaka i koji se kasnije melje da bi se proizveo cement. Trenutno se privodi kraju izgradnja novog silosa klinkera kapaciteta 50.000 tona, opremljenog sistemima za otprašivanje i postrojenjem za utovar klinkera u kami-one, čime će se eliminisati skladištenje klinkera na otvorenom.

U fabrici u Beočinu modernizuju se i mlinovi cementa, ugradnjom separatora treće generacije, a radovi na pristaništu i luci obezbediće da Lafarž BFC postane važna tačka na mapi domaćeg i međunarodnog rečnog saobraćaja. Beočinska fabrika cementa, osnovana 1839. godine, najstarija je fabrika cementa na Balkanu. Lafarž grupa je najveći proizvođač građevinskih materijala u svetu. Posluje u 70 zemalja i ima više od 71.000 zapos-lenih. U 2006. godini Lafarž je ostvario prodaju od 17 milijardi evra.

PREUZIMANJE

CHR PREUZIMA DELOVE CEMEXADrugi po veličini

s ve t sk i pro i z vođač građevinskog materi-jala, irska korporacija CRH, u pregovorima j e o p r eu z iman ju de lo v a kompan i j e

Cemex za 4,5 milijardi dolara da bi povećala prihode sa američkog tržišta. Cemex, najveći severnoamerički proizvođač cementa, prodaje 39 svojih pogona na Floridi i u Arizoni da bi dobio odobrenje ministarstva pravosuđa za kupovinu irske grupacije Rinker, vredne 14,2 milijarde dolara, kao i meksičke kompanije Pacific Northwest Materialsa.

Zahvaljujući transakciji, CRH bi prodaju na tržištu SAD-a mogao da poveća za trećinu, smatraju analitičari. Ukoliko pregovori budu uspešni, irska kompanija kupovinu će finansirati zaduživanjem. CRH gotovo polovinu prodaje ostvaruje u SAD-u, a prodaja je u pr vom polugodištu dostigla 4,63 milijarde evra.

OTVARANJE

CENTAR MERKUR U NOVOM SADU

Slovenački trgovinski lanac Merkur otvorio je 21. septembra u Novom Sadu novi trgovinski centar na 9.600 kvadratnih metara. U tom centru čija vrednost iznosi oko deset milio-na evra, kupcima će biti ponuđeni proizvodi iz programa Merkur dom za opremanje kuće i uređenje vrtova, kao i iz programa Merkur profi namenjenog zanatlijama, majstorima i preduzećima.

U Upravi Merkura kažu da investicija u Novom Sadu pokazuje da ta trgovinska grupacija namerava da nastavi da ulaže u srpsko tržiste. U trgovačkom centru, koji se nalazi u Rumenačkoj ulici, zaposleno je više od 70 rad-nika, a za kupce je predviđeno oko 250 parking mesta. Merkur planira da sledeće godine u Beogradu i Novom Sadu otvori po još jedan trgovački centar.

Kompanija Merkur International, koja posluje u Srbiji od 2003. godine, planirala je u ovoj godini prihod od oko 46 miliona evra.

INVESTICIJE

AKRIPOL GRADI FABRIKUSlovenačko preduzeće za proizvodnju akrilnih i polimer

ploča Akripol iz Trebnja uložiće milion evra u izgradnju fabrike u opštini Kovačica.

Izgradnja fabrike polimer ploča trebalo bi da počne 2008. godine, jer je Akripol već kupio zemljište u Kovačici, gde namerava da izgradi novi pogon koji će u pr voj fazi rada zaposliti oko 20 radnika.

Preduzeće Akripol lider je u proizvodnji akrilnih i polimer ploča u Sloveniji, sa 180 zaposlenih i prometom od 16 miliona evra u pr vih osam meseci ove godine.

VESTI

VESTI

12

KNAUF

NOVA PROIZVODNA LINIJAU su rdu l i č ko j

F ab r i c i k amene vune Knauf puštena je u rad nova linija z a p r o i z v o d n j u kamene vune u koju je uloženo 17 mil-iona evra. Svečanosti u kr ugu fabr ike p r i s u s t v o v a o j e ministar ekonomije i regionalnog raz-voja Mlađan Dinkić. Fabrika Knauf, koja zapošljava 120 radnika, novo je ime Fabrike kamene vune Vunizol, a dobila ga je pre dve godine, posle privatizacije.

Od 17 miliona evra, šest miliona uloženo je u zaštitu životne sredine, čime je ova nemačka firma nastavila da pri-menjuje visoke ekološke standarde u proizvodnji. Surdulički Knauf srpskom tržištu godišnje je isporučivao 17.000, a od danas će isporučivati još 45.000 tona kamene vune, to jest ukupno 62.000 tona godišnje, što je 12 puta više nego pre privatizacije.

Inače, ova kompanija jedan je od najvećih proizvođača izolacionih materijala na svetu, a u Srbiji zapošljava 122 rad-nika.

POSLOVNA SARADNJA

HEKA U SRBIJIPredstavnici kruševačke građevinske firme Stevanović

invest i nemačke kompanije HeKa, potpisali su ugovor o osnivanju mešovitog preduzeća za proizvodnju plastične i aluminijumske stolarije. Nemački partner u novu kom-paniju uložiće oko 250.000 evra.

Udeo oba partnera u vlasništvu je ravnopravan jer će HeKa uložiti mašine i tehnologiju, a Stevanović invest logistiku, poslovni prostor i tržište.

U novoj firmi posao će naći još 25 radnika. Kompanija će proizvoditi za domaće tržište, ali i za tržišta zemalja bivše Jugoslavije i jugoistočne Evrope.

Kompanija HeKa iz Karlsruea, čiji je osnovni proiz-vodni program aluminijumska, PVC stolarija i sistemi za iskorišćavanje solarne energije, ima proizvodne i proda-jne centre u Nemačkoj, Poljskoj i Hr vatskoj, a ostvaruje godišnji obrt od oko 22 miliona evra.

HOLCIM SRBIJA

CEMENTARA FINANSIRA GRADNJU OBDANIŠTA

Kompan i j a Ho l c im S r b i j a finansiraće polovinu izgradnje novog obdaništa u Paraćinu u ko jem će b i t i smeš teno 150 mališana. Ugovor o saradnji na izgradnji obdaništa potpisali su generalni direktor Holcima u Srbiji Gustavo Navaro i predsednik opštine Paraćin Saša Paunović.

Obdanište bi trebalo da bude izgrađeno u naredne dve godine, a Holcim će u prvoj godini uložiti 4,5 miliona dinara.

Prema Navarovim rečima, iako po kupoprodajnom ugovoru Holcim od jula nema tu obavezu, ipak izdvaja novac za lokalnu zajednicu, pa će u skladu sa poslovnom politikom nastaviti da ulaže u izgradnju novog parkinga u gradu i osvetljenje svih ulica.

U Paraćinu poslednje obdanište sagrađeno je 1980, a svake godine, kako kažu u toj opštini, oko 60 mališana zbog nedostatka prostora ne može da se upiše u vrtić.

INDUSTRIJA STAKLA PANČEVO

TREĆI PUT NA TENDERUAgencija za privatizaciju Srbije raspisala je treći tender

za prodaju Industrije stakla Pančevo, koji će biti otvoren do 14. decembra 2007. Tenderska dokumentacija bila je dostupna potencijalnim kupcima od 15. oktobra, a zahte-vi za kupovinu mogli su da se podnesu do 9. novembra. Pravo učešća na tenderu imale su firme koje proizvode, prerađuju ili prodaju staklo najmanje tri godine, uz pri-hod od najmanje deset miliona evra u 2006. godini, ili finansijski investitori sa ukupnom aktivom većom od 100 miliona evra i prihodom većim od 50 miliona evra u prošloj godini. Uslov za učešće jeste otkup tenderske dokumentacije po ceni od 6.000 evra i uplata depozita ili dostavljanje bankarske garancije od 50.000 evra. Fabrika poseduje i sertifikat upravljanja kvalitetom ISO 9001:200 i raspolaže objektima od oko 150.000 kvadratnih metara.

VESTI

VESTI

14

PREUZIMANJE

BORCHERS U OM GROUPUOM Group preuzeo je Borchers GmbH, vodećeg snabdevača

posebnim aditivima za premaze u Evropi, za oko 12,7 miliona evra. Planirano je da proizvodnja Borchers GmbH bude uklopljena u OMG-ove postojeće projekte unapređenih organ-skih materija. S prihodom od oko 36 miliona evra 2006. godine Borchers je tržištu isporučivao proizvode koji su poboljšavali sastav premaza i štamparskih boja.

PRODAJA

PANTONE TRAŽI KUPCARite Incorporated, vodeći evropski snabdevač merača za

boje, ispitivanje njihovog sastava, utvrđivanje i postizanje identičnosti i njihove simulacije, ulazi u konačne dogov-ore za kupovinu kompanije Pantone za 180 miliona dola-ra. U sedištu Pantone Inc. u Karlstadu, u Nju Džersiju, očekuju da će dogovor biti postignut do kraja 2007. godine, pošto su tokom 2006. ostvarili prihod od 42 mil-iona dolara, posle odbitka svih poreza koji čine oko 27 odsto prihoda. Pantone prodaje svoje proizvode, ser vis i tehnologiju u oblasti grafičke umetnosti, enterijera, plas-tike, veštačkih boja, industrijskog dizajna i potrošnje.

FRANŠIZA

RIMAKS U SRBIJIVodeća svetska kompanija za promet nekretnina,

američki RE/MAX najavila je sklapanje novih ugovora o franšizi sa agencijama u Srbiji. Do sada je u sistem ove firme ušlo sedam agencija za nekretnine iz Srbije i Crne Gore, a trenutno se pregovara o franšizi sa agencijama u Subotici, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu.

Predsednik i koosnivač RE/MAX Evrope Frenk Pozler rekao je prilikom predstavljanja rada kompanije da je njen cilj promena industrije nekretnina u Srbiji, ali i ost-varivanje svetskih standarda, da agent koji se bavi prome-tom nekretnina bude u rangu advokata ili stručnjaka za poreze, a najvažniji u radu etički kodeks poslovanja.

Kao prednost dolaska ove kompanije na tržište Srbije Pozler je naveo to što će sve agencije u Evropi biti pov-ezane u sistem koji će omogućiti predstavljanje nekret-nina iz Srbije i na drugim tržištima.

RE/MAX trenutno ima predstavništva u 35 zemalja Evrope, a u sistemu radi 1.508 agencija u kojima je zaposleno više od 10.000 agenata. U ovoj godini planira-no je da se u Evropi otvori još 600 novih agencija.

BEOGRAD

SAJAM NEKRETNINA I INVESTICIJANa drugom Sajmu nekretnina i investicija BelRE, koji

će biti održan u Beogradu od 6. do 8. decembra, predstaviće se oko 80 izlagača iz zemlje i inostranstva. Na sajmu koji se odvija pod sloganom Pridruži se budućnosti, učestvovaće strane i domaće investitorske i konsultantske kuće, vlasnici zemljišta, projektanti, izvođači radova, banke, lizing kompanije, agencije za promet nekretnina. Gosti sajma biće i poslovni ljudi iz Austrije, Nemačke, Španije, Rusije, Velike Britanije, Rumunije, Bugarske, Mađarske i Slovenije, koji se bave nekretninama.

Na sajmu će svoje potencijale za investiranje predstavi-ti i 21 opština Srbije, koja se nalazi u programu lokalnog ekonomskog razvoja (MEGA) Američke organizacije za međunarodni razvoj (USAID). Tokom sajma razgovaraće se o preprekama za dalja ulaganja stranih investitora u Srbiju i predlozima kako da se one otklone. Pokrovitelji sajma su grad Beograd i Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA).

DISTRIBUCIJA

NOVA SARADNJAKrajem septembra kompanija Bojana iz Beograda započela

je distribuciju proizvodnog programa švajcarske Sike. U širokoj lepezi visokokvalitetnih proizvoda svako može da pronađe ono što mu je potrebno, uz potpunu garanciju kvaliteta i punu tehničku podršku specijalizovanog tima Sika d.o.o.

Na taj način kompanija Bojana proširila je asortiman i u svojim maloprodajnim objektima i u dilerskoj mreži preko svojih poslovnih partnera.

Proširenje distributivne mreže, broj spoljnih partnera i sve više profesionalnih proizvoda kompanije Sika na srpskom tržištu, nedvosmisleno govori o okretanju srpskih kupaca kvalitetnim i garancijom pokrivenim proizvodima.

VESTI

VESTI

16

VESTI

HENKEL

HIDROIZOLACIJA – SAM SVOJ MAJSTOR

Kompanija Henkel predstavlja novi, univerzalni silikon-ski hidroizolacioni premaz nastao po novoj SilicoTec teh-nologiji. Aqua Block je odlično rešenje za reparaciju u kući i oko nje. Lako se nanosi i prianja na skoro sve tipove površina. Koristi se za popunjavanje malih puko-tina, rupa i spojnica u unutrašnjim i spoljašnjim prosto-rima. Može se koristiti i na većim površinama kao što su krovovi, terase i oluci. Samo jedan sloj garantuje 100% zaštitu.

Ceresit Aqua Block stvara trajnoelastični zaštitni sloj preko kritičnih površina, a služi za trajno zaptivanje pukotina od prodora vlage i vode. Budući da Ceresit Aqua Block ima specijalnu formulaciju na bazi vode, posle sušenja formira se 100% čisti sloj silikona.

Proizvodi se u sivoj i crnoj boji, a pakuje se u ambalažu od 300 ml, 1 kg i 5 kg.

ZORKA COLOR

NOVA LINIJA ZA ZAŠTITU GRAĐEVINSKE STOLARIJE

Kompanija Zorka Color razvila je paletu boja na vode-noj bazi za zaštitu nameštaja i građevinske stolarije, obuhvaćenu zbirnim imenom Aqualin.

Reč je ekološkim proizvodima bez neprijatnog mirisa, sa smanjenom emisijom štetnih isparenja. Odlikuju se visokim stepenom fizičko-hemijske otpornosti, lakoćom nanošenja i šmirglanja i izuzetno visokom elastičnošću. Premazi prate pomeranje dr veta, pa ne dolazi do pojave pukotina i oštećenja. Zahvaljujući svom hemijskom sas-tavu, vodeni impregnanti prodiru mnogo dublje u dr vo i tako obezbeđuju najbolju zaštitu od gljivica i insekata.

Liniju Aqualin čine lazurni vodorazredivi premazi za građevinsku stolariju i bezbojni i obojeni vodorazredivi premazi za stolariju.

DELFIN AG

NOVI LAZURNI PREMAZKompanija Delfin AG na tržište

je plasirala nov tip lazure Pinela, odnosno lazurni premaz Extra sa sjajem. Taj proizvod načinjen je od komponenata koje povećavaju vodoodbo jno s t , sp reča v a ju razgrađivanje premaza pod utica-jem UV zračenja, premazu daju satenski sjaj, povećavaju tvrdoću laka, što obezbeđuje dužu postojanost, iniciraju bolji prodor u dr vo i pružaju fungicid-no-insekticidnu zaštitu.

Kupcima je dostupan veliki izbor nijansi i pakovanja.

DRAMIN

EKOLOŠKA HIDROIZOLACIJA KUPATILA

Novo rešenje hidroizolacije kupatila stiže iz firme Dramin d.o.o u obliku jednokomponent-nog vodonepropusnog sistema koji se ugrađuje po principu „uradi sam“. Odlikuje ga hladan postupak ugradnje na vlažnu ili suvu podlogu. Premaz se nanosi četkom. Kratko vreme sušenja i polimerizacije omogućava ubrzan nastavak polaganja keramike i malterisanja.

Za hidroizolaciju podova koristi se Izolit Foliflex (folija koja se formira nanošenjem dva premaza). To je pasta pripremljena za upotrebu nanošenjem četkom. Proizvod je jednokomponentan, izuzetno fleksibilan, trajno vezan za podlogu i konstantno vlagonepropustan i vodonepro-pustan. Na formiranu foliju ubrzo se polažu keramičke pločice (na lepku ili malteru) ili se ugrađuje cementni malter ili beton.

Hidroizolacija zidova vrši se materijalom Izolit Penetrat. To je jedini jednokomponentni neorganski, penetrirajući hidroizolacioni premaz, prah koji se meša sa vodom. Duboko prodire u podlogu, vodonepropustan je i bez dužeg čekanja mogu se polagati keramičke pločice (na lepku il i cementnom malter u) il i nanosit i malter (cementni, produžni ili krečni).

JUB

VEĆE PAKOVANJENa tržištu se pojavila nova ambalaža proizvoda Jupol Gold od

dva litra, koja donosi još veću fleksibilnost u radu, lakše naručivanje tonirane robe, jednostavnije uklapanje više tonova u istoj prostoriji za nižu cenu. Bela boja ili baza bira se u zavisnosti od intenziteta željene nijanse. Ova visokokvalitetna boja pre-poznatljiva je i po zlatnoj boji ambalaže. Jupol Gold odlikuje visoka pokrivnost, a kanta od dva litra dovoljna je za bojenje oko 16 m2 zida.

VESTI VESTI

17

ZORKA COLOR

NASTAVLJA SE ULEPŠAVANJE URGENTNOG CENTRA

Kompani ja Zorka Color nastav l ja renoviranje i ulepšavanje Urgentnog centra. Završetkom akcije biće zaokruženo renoviranje celog odeljenja kardiološke polu-intenzivne nege i lekarske ordinacije, pa će i bolesnici i lekarsko osoblje raditi u mnogo boljim uslovima nego do sada.

Umesto belih zidova, stručnjaci kompanije Zorka Color, u saradnji sa lekarima i konsultantima, odabrali su svetlu nijansu narandžaste boje. Toplije boje deluju stimulativno na bolesnike, i u fizičkom i u emotivnom smislu, i pospešuju oporavak. Okrečene prostorije imaju oko 800 kvadratnih metara.

ZVEZDA HELIOS

PROMOCIJA BRENDATokom letnje sezone prodajni centar Dekorativa Zvezde

Helios organizovala je promotivnu prodaju u maloproda-jnim objektima širom Srbije, radi poboljšanja prodaje, upoznavanja klijenata, druženja sa trgovcima i majstorima i jačanja brenda Zvezda - boja pravog raspoloženja. Tokom akcije koja je trajala 25 radnih dana, posećeno je 280 prodavnica boja i lakova i podeljeno više od 12.000 poklona za krajnje kupce.

ZVEZDA HELIOS

PODELJENE NAGRADETokom promotivne akcije Zvezda Helios je maloproda-

jama koje su u tom periodu ostvarile najveći promet uručila specijalne nagrade. U toj akciji najuspešnije su bile prodavnice Spektar Sint iz Loznice, čiji su vlasnici osvoji l i pr vu nagradu, sedmodnevni aranžman na Zlatiboru, zatim prodavnica Mladeno metal, čiji su vlas-nici kao drugu nagradu dobili paletna kolica, dok se na trećem mestu našla prodavnica Zvezdahem iz Mladenovca, koja je nagrađena ručnim kolicima za prevoz robe pri-likom utovara i istovara.

VESTI

18

ZVEZDA HELIOS

NOVA PODLOGAOd septembra se na tržištu može naći

novi proizvod Zvezdakril podloga Extra 1:8, namenjen impregnaciji spoljašnjih i unutrašnjih zidnih površina. Impregnirane površine manje su upijajuće i ravnije, što utiče na manju apsorpciju vode i učvršćivanje starog premaza. Razređuje se vodom u razmeri 1:8. Ova podloga je koncentrovana, dobro prianja na sve vrste zidnih površina, učvršćuje i smanjuje upojnost podloge, poboljšava prionjivost

sledećeg sloja, smanjuje potrošnju završnih premaza. Zvezdakril podloga Extra bezbedna je za zdravlje ljudi i ekološki prihvatljiva. Potrošnja koncentrovane podloge je 20-30 g/m2.

CHROMOS

PROMOCIJA LAKA ZA PARKETRadi unapređenja prodaje

Chromos je i ove jeseni za korisnike visokokvalitetnog poliuretanskog dvokompo-nentnog laka za parket Chromoden, pripremio promotivne poklone. Uz svaku kupljenu garnituru od 4+4 litra ili četiri kupljene garniture od 1+1 litar, kupci na poklon dobijaju valjak.

Poliuretanski dvokomponentni bezbojni lak Chromoden namenjen je visokokvalitetnoj zaštiti i dekoraciji parketa i drugih dr venih obloga. Podlozi daje izuzetno visok sjaj (stepen sjaja 100%), otporan je na habanje i abraziju. Profesionalni korisnici cene ga zbog jednostavnog nanošenja i osobina kao što su razlivnost, pokrivnost i brzina u izvođenju radova. Zbog dugogodišnje tradicije, ozbiljnog tehničkog ser visa i podrške majstorima, lak za parket Chromoden za kupce predstavlja siguran izbor. U okviru robne marke Chromoden u ponudi su i lepkovi i linija vodorazredivih lakova za parket.

Akcija je počela 15. oktobra i trajaće dok traju zalihe.

PRVI MAJ

SAJAMSKI NASTUPI Hemijska industrija Pr vi maj

AD Čačak izlagala je na 29. Sajmu građevinarstva koji je održan u Budvi od 26. do 30. septembra. Na njemu su učestvovala rekord-na 323 izlagača i proglašen je za do sada najveći i najposećeniji sajam. Za svoj sveobuhvatan nast-

up, izgled štanda, asortiman i kvalitet proizvoda Pr vi maj je dobio nagradu, bronzanu plaketu, u konkurenciji firmi iz 17 zemalja.

Osim toga, ova kompanija imala je i sajamski nastup u Zenici, gde je od 16. do 21. oktobra održan centralni sajam BiH - ZEPS. Hemijska industrija Prvi maj Čačak bila je jedan od 650 izlagača. Veliki broj učesnika potvrđuje da je tržište BiH vrlo perspektivno i da opredeljenje Prvog maja da proširi svoje poslovanje i na taj deo regiona ima realno utemeljenje.

ZORKA COLOR

OKREČEN DOM ZA STAREPovodom Među narod-

nog meseca starih, Zorka Color sprovela je akciju sa ciljem da obraduje sta-novnike Doma za stare na Voždovcu i tom objektu da novo lice. Nevenka N i k i ć - S i m a t k o v i ć , upravnica Doma, kaže da je ova pomoć kom-pani je Zorka Color došla u pravom trenutku: „Nebrojeno puta slali smo molbe i zahteve da se Dom okreči jer to nije rađeno 15 godina. Nisam verovala da će se ovo desiti jer je bilo mnogo obećanja koja nikad nisu ispunjena. Ljudi iz kompanije Zorka Color pretvorili su ovaj prostor u pro-stor za uživanje i hvala im od srca na tome.“

Dom na Voždovcu jedna je od četiri poslovne jedinice Gerontološkog centra Beograd, koji je i sam dao podršku da se ovi radovi izvedu, a generalna direktorka Gerontološkog centra Brankica Jovanović kaže da ništa lepše nije moglo da se desi: „Sve poslovne jedinice Gerontološkog centra su velike i potrebno je mnogo sredstava da se radovi izvedu. Zorka nije poklonila samo boje već je i angažovala molere da završe sav taj posao, što pokazuje da je to kompanija koja vodi računa o kate-gorijama ljudi kojih se retko ko seti. Ove prostorije sada, posle ovih radova, izgledaju kao nove.“

PRVI MAJ

PODSTREK IZVOZUHemijska industrija Prvi maj Čačak, na konkursu Agencije za

promociju izvoza SIEPA, u konkurenciji velikog broja firmi iz zemlje, dobila je stimulativna sredstva za promociju izvoza.

Pr vi maj svake godine proširuje svoje poslovanje u regionu, a od ove godine i u zemljama Evropske unije, tako da će dodeljena sredstva svakako pozitivno uticati na dalju ekspanziju Prvog maja u regionu i povećanje izvoza naših proizvoda.

JUB

DODELA SERTIFIKATATokom oktobra kom-

pani ja JUB podel i la je s e r t i f i k a t e n a j b o l j im ugrađ i vač ima n j ihov ih materijala. Pojedinci su s e p o s e b n o i s t a k l i i tokom obuke u eduka-tivnom centru kompanije i u prepoznavanju njenih materijala. Na taj način kompanija je želela da majstori na tržište izađu sa višim nivoom znanja kako bi mogli investitorima da ponude i v iš i kval i tet završnih radova. Iz kompani je JUB poručuju da će i ubuduće u pr vi plan stavljati kvalitet izvedenih radova i pravilnu obuku.

VESTI

VESTI

20

HELIOS

DRUŽENJE NA KOPAONIKUPosle skupa uspešno

organizovanog u julu, DCB HELIOS u sep-tembru je organizovao He l iomix Show na Kopaoniku u Hotelu Grand. Seminar je u dva navrata okupio više od 500 učesnika, vlasnika i zaposlenih u veleprodajama i malo-prodajama.

Na tom skupu, pored prijateljskog druženja, kao dugogodišnji i pouzdani partneri, predstavnici HELIOSA još jednom su istakli prednosti HELIOMIX sistema i dali dodatna objašnjenja za lakše korišćenje i kvalitetniji rad na njemu.

Mrežu HELIOMIX sistema u Srbiji predstavlja skoro 300 punktova u prodavnicama boja i lakova. Ovaj sistem trgovcima pruža brojne prednosti kao što su smanjenje lagera gotovih nijansi, brži obrt sredstava, viši stepen usluge trgovine, zadovoljstvo krajnjeg kupca proizvodom i nijansom.

Na skupu su predstavljene i novosti u HELIOMIX sistemu: proizvodi koji ispunjavaju najstrože ekološke standarde, potpuno nov, poboljšan kvalitet HELIOMIX proizvoda, novi proizvodi, SPEKTRA PLUS, LATEX MAT, pokrivne baze LATEX MAT B-4 i B-5.

Izmene na HELIOMIX sistemu donele su brojne pred-nosti kao što su izuzetan kvalitativni pomak, veća pokrivnost i izdašnost proizvoda, reproduktivnost nijansi, fizički proverene recepture, dvoslojna pokrivnost tamnih nijansi, novi proizvodi, a konačan rezultat je zadovoljstvo krajnjeg korisnika, veća prodaja i bolja zarada trgovaca.

Na HELIOMIX sistemu može se tonirati 45 proizvoda iz tri robne marke: Tessarol (premazi za dr vo i metal sjaj, mat, antik, professional), Bori (tankoslojna, lak lazura) i Spektra (premazi za mineralne površine).

ZORKA COLOR

RADIONICA ZA NAJMLAĐEKompanija Zorka Color,

u saradnj i sa Šabačkim k u l t u r n i m c e n t r o m , omogućila je realizaciju projekta Dečj i kulturni centar. Program je name-njen najmlađima i obuh-vata kreativne radionice. Mališani su otkrivali tajne

slikarskih tehnika uz uputstva akademske slikarke Mire Popović. Mali umetnici imali su prilike da rade sa bojama za beton kompanije Zorka Color.

U saradnji sa dečjim odeljenjem Opšte bolnice u Šapcu, organizovana je i akcija Art Therapy. Deca će oslikavati bolničke hodnike i neke prostorije, a osnovni cilj je da se malim bolesnicima olakšaju bolesnički dani, da im se omogući da se kreativno izraze i ponešto nauče.

PRVI MAJ

CE ZNAKTežnja Pr vog maja da izrađuje proizvode vrhunskog

kvaliteta i da poveća prodaju na tržištu Evropske unije verifikovana je dobijanjem CE znaka za sistem termoizolacije Izoterm.

Rumunska akredi tac iona kuća AEROQ dodeli la je sert i f ikate o usaglašenosti i CE znak za tri proiz-voda Pr vog maja: stiropor, lepak za stiropor Unipor i termoizolacioni sistem Izoterm , koji se sastoji od stiropora, lepka za stiropor Unipor, mrežice i fasadnog maltera Unifas.

ZVEZDA HELIOS

INFORMATIVNO-DISTRIBUTIVNI CENTAR

Sredinom septembra u Gornjem Milanovcu sve-čano je otvoren Informa-tivno-distributivni centar Zvezda Hel ios , pr v i i jedinst ven te v rste u Srbiji. Aktivnošću IDC-a biće unapređen nivo prodajnih usluga, koje će tehnički i tehnološki biti prilagođene zahtevima kupaca industrijskih pre-maza za drvo i metal.

Svečanom otvaranju prisustvovali su brojni kupci, korisnici proiz-voda i usluga, poslovni partneri i prijatelji, koji nisu krili zadovoljstvo

što će od sada biti u prilici da materijale iz proizvodnog programa Zvezde Helios dobiju u pravo vreme i na pra-vom mestu, uz mogućnost korišćenja brze proizvodnje različitih industrijskih materijala i brzog logističkog ser vi-sa. Takav oblik saradnje rasteretiće u mnogo čemu vlas-nike i majstore, koji će brigu o pravom izboru boja sa garancijom premaznog sistema preneti na Zvezdine stručnjake.

Osim prodaje i d i s t r ibuci je , profes ionalni t im Informativno-distributivnog centra pružaće i tehničko savetovanje i pomoć kupcima i krajnjim korisnicima pri izboru sistema zaštite, edukaciju kupaca i obuku koris-nika i aplikatora, kao i proizvodnju premaza za dr vo i metal na miks mašinama.

Otvaranjem IDC-a, Zvezda Helios je svojim poslovnim partnerima obezbedila sistem rada i saradnje koji je HELIOS grupa efikasno primenila na više od 40 tržišta na kojima posluje i na kojima ima izuzetno pozitivna iskustva.

Osim centralnog IDC-a u Gornjem Milanovcu, planira-no je otvaranje još dva regionalna informativno-distribu-tivna centra, u Novom Sadu i Nišu.

VESTI

VESTI

VESTI

23

ROMA COMPANY

DISTRIBUTIVNI CENTAR U NOVOM SADU

Firma Roma Company otvorila je novi distributivni centar u Novom Sadu. Svečano otvaranje upriličeno je 25. oktobra 2007. godine, kada su u prisustvu brojnih gostiju cr venu vrpcu presekli vlasnici kompanije Mića, Nemanja i Aleksandar Romandić. Tom prilikom prisutno je bilo oko 250 poslovnih partnera, saradnika i prijatelja kuće, a nakon otvaranja i razgledanja objekta proslava je nastavljena u pivnici MB Rodić.

Inače, ovaj distributivni centar nalazi se na adresi Temerinski put 4a, i to je četvrti po redu objekat Roma Company ove vrste. Prethodna tri otvorena su u Zemunu, Kraljevu i Nišu, a novi objekat pokrivaće teritoriju cele Vojvodine.

U novom distributivnom centru koji se prostire na 1.000 kvadratnih metara kupci će moći da pronađu celokupan asortiman firme Roma Company - dakle, proizvode gotovo svih značajnih domaćih i inostranih proizvođača iz oblasti boja i lakova.

OGLAŠAVAJTE SE!

011/ 3285-890

011/ 3285-883

Da, želim da naredna tri broja časopisa

Ton - energija boja dobijam besplatno:

Ime, prezime i delatnost:

Naziv i adresa firme:

Broj telefona:

Zanimanje:

Voleo bih u časopisu Ton - energija boja da čitam i o:

Porudžbenicu pošaljite na adresu Roma company, Milana Rešetara 11, Zemun ili faksom na 011/ 222-4000

InTErVju

24

InTErVju

25

TEKST Siniša Dedeić FOTO Dragana Đorović

Tokom 2007. godine na srpskom tržištu prodato j e 6 50 tona gotov ih proizvoda fabrike Mitol.

To je odličan rezultat, ali plan je da do 2010. godine to bude 1.000 tona, čime bi bilo zadovoljeno 30 odsto potreba tržišta Srbije za tim artikli-ma, kaže za Ton Milan Stojanović, predstavnik slovenačke fabrike lepila Mitol za Srbiju i Crnu Goru. On ističe da je za dve godine, koliko Mitol ima predstavništvo u Beogra-du, gotovo udvostručen plasman nji-hovih proizvoda. – Kada smo 2005. godine u Beo-

gradu otvorili zvanično pred stav-ništvo Mitola za Srbiju i Crnu Goru, počeli smo sa 350 tona prodatih proizvoda. Sada smo dostigli proda-ju od 650 tona i nastavljamo dalje. Inače, naša fabrika krajem novem-bra slavi 60 godina postojanja, a u Srbiji su naši proizvodi prisutni, u kontinuitetu, već više od dve dece-nije. Čak i tokom teškog perioda sankcija i ratova bili smo, preko distributera, prisutni na ovdašnjem tržištu. Kada je 1947. godine osno-van, Mitol je najpre proizvodio disperzijska lepila, da bi kasnije, shodno s ve ve ć im zaht e v ima potrošača, tržište osvajao novim artiklima. Svoje proizvode izvozimo u 27 zemalja sveta, a najviše smo zastupljeni na evropskom tržištu, u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Kine i Bliskog istoka.

Koji se vaši proizvodi najviše traže kod nas i u regionu?

– Kada je reč o grafičkoj indu-striji, onda su to, pre svega, lepkovi za štampariju. U građevinskoj indu-striji traženi su podnopolagački proizvodi: lepkovi za parket, podne obloge, jednokomponentni, dvokom-ponentni lepkovi i lepkovi za drvo (za proizvodnju nameštaja, stolariju, za kantovanje nameštaja). U oblasti robe široke potrošnje proizvodimo specijalizovane lepkove za sistem Uradi sam.

Kako rešavate distribuciju robe?

– U svakom od segmenata koje pokrivamo svojim proizvodima ima-mo više distributera koji snabdevaju određeni deo tržišta u Srbiji. Ukup-no ih ovde imamo devet, koji su kako korisnici tako i trgovci na veli-ko. U grafičkoj industriji, na primer, imamo četiri distributera. Kada je reč o srpskom tržištu, poslednjih nekoliko godina imamo konstantan rast plasmana proizvoda. Jedan od na š ih najveć ih kupaca je JUB

Ambiciozni planovi za budućnost

Milan Stojanović, Mitol

InTErVju

24

InTErVju

25

Šimanovci, koji od nas godišnje kupuje 2.500 tona samo osnovne s i rov ine, t ačnije mater i ja la za proizvodnju poludisperzije i disper-zije.

Gde se nalazi vaša proizvod-nja i da li planirate da otvori-te fabriku u Srbiji? – Naša fabrika nalazi se u Sežani,

a preko prilično razgranate distribu-tivne mreže svoje proizvode plasira-mo u 27 zema lja . Za sada ne razmišljamo o novoj fabrici jer uspešno logistički pokrivamo i orga-nizujemo dovoz robe na srpsko t r ž i š t e . U laganje u f abr i ku i angažovanje novih ljudi ne bi se uklapalo u ukalkulisane troškove, što bi, razumljivo, značilo i podizan-je cene gotovog proizvoda, a to ne želimo.

Kako ocenjujete konkurenci-ju na srpskom tržištu? – Cilj nam je da kvalitetom svojih

proizvoda i uslugom za nekoliko godina pokrijemo 30 odsto tržišta. Smatramo da imamo i kvalitet i kapacitet za to. Prava konkurencija ne može da smeta, naprotiv, u zdra-vom nadmetanju svi postižemo bolje rezultate. Naši konkurenti na srp-skom tržištu su Prvi maj, Henkel, Rakol, Jovat, Kleberit, Zorka, HGP I l i j a k , Hromos , Pakol , Čer . . . M e đ u t i m , s a n j i m a i m amo takmičarski odnos, nastojeći da korisnicima ponudimo što bolji proizvod. Smatram da na ovom tržištu ima mesta za sve nas, jer sva-ki proizvod ima svog kupca. Narav-no, pri tom mislim na pravu, a ne nelojalnu konkurenciju. Trudimo se da se probijamo isključivo boljim kvalitetom. Od 96 zaposlenih u našoj fabrici, više od 50 odsto radi u sektoru primene. To su tehnolozi zaposleni na primeni postojećih lepila i stvaranju novih, hibridnih, koji će kroz nekoliko godina naći svoje mesto na tržištu. Time se pri-premamo za situaciju koja će u

našoj branši nastupiti za desetak godina.

Da li se vaša poslovna strate-gija razlikuje od zemlje do zemlje? – Mitol ima standardnu strategiju,

koja se prilagođava svim spec ifič-nostima zemlje u kojoj posluje i zahtevima lokalnih tržišta. Sve to dobrim delom zavisi i od konkuren-cije na t im t r ž i š t ima . Zato se različito nastupa u BiH, Srbiji, Rusi-ji ili Kazahstanu.

Koje su specifičnosti srpskog tržišta?– Ovde je veliki problem nelik-

vidnost. Mi imamo mogućnosti da prodamo mnogo robe, ali želimo da to učinimo sa određenim garancija-ma. Svaki naš kupac mora biti mak-simalno obezbeđen i zato smo svoje partnere osigurali kod Slovenske izvozne družbe. Partneri se kreću u okviru određenog limita prodaje na tržištu Srbije. Radimo samo sa kvali-tetnim, proverenim i sigurnim part-ner ima koji mogu dostojno da reprezentuju Mitolove proizvode.

Da li planirate uvođenje novih proizvoda na naše trži-šte?– Svake godine plasiramo više

novih proizvoda, što je deo strategi-je naše tehnološke službe. Nastojimo da se pr i l ikom uvođenja nov ih proizvoda oni prethodno, na adekva-tan način, predstave kupcima. To radimo preko distributera i trgo-vinskih lanaca poput Merkura.

Izgleda da je, bar u Beogradu, građevinarstvo u procvatu. Da li vi to osećate kroz pove-ćanu potrošnju robe?

– Svakako da osećamo, naročito kroz povećanu tražnju i plasman poliuretanskih i dvokomponentnih

lepkova za parket. Tu smo specijali-sti. Potražnja poliuretanskih lepila na t r ž i š t ima okoln ih zema l j a praktično se izjednačila sa jedno-komponentnim, što očekujemo da će se desiti i ovde. Sve je više potro-šača koji, kada kupe kvalitetan par-ket, vode računa o tome kakvim će lepkom da ga zalepe.

U delu plasmana i edukacije kra-jnjih korisnika vodimo računa da ih opskrbimo svim tehničkim podaci-ma kako bi znali da na pravi način upotrebe robu. Uz svaku isporuku dostavljamo i tehničke listove sa uputstvima o tome kako se primen-juje proizvod. Prethodno, krajnjem korisniku obezbeđujemo uzorke na kojima će probati kako se koristi proi zvod. Tek onda ulazimo u aranžman nabavke, odnosno proda-je robe.

Koliko ste sa cenama konku-rentni na srpskom tržištu? – Mislim da smo veoma konku-

rentni. To se može primetiti i u odnosu sa našim direktnim konku-rentima iz Italije, Nemačke... Kada se na cenu proizvoda obračunaju i porez, carina i ostali manipulativni troškovi, zaključak je da smo sa cenama veoma konkurentni na tržištu, a kupci dobijaju odličan odnos cene i kvaliteta.

Da li možete da nam otkrije-te kakvi su vam planovi za budućnost? – Naravno, imamo ambiciozne

planove koji podrazumevaju da u narednom periodu povećamo pro-daju, konkretno da osvojimo 30 odsto srpskog tržišta i održimo postojeći kvalitet. Uveren sam da kupci znaju da cene naš napor da im pružimo kvalitetan, pouzdan proizvod po razumnoj ceni. Ponosi-mo se činjenicom da su reklamacije na naše proizvode svedene na mini-mum. Sve to daje nam za pravo da verujemo da ćemo uspešno ostvariti sve što smo planirali.

TEma

26

U prethodnom broju započeli smo priču o osi-guranju malih i srednjih preduzeća. Nakon podse-

ćanja o značaju osiguranja, nastav-ljamo priču o vrstama osiguranja i njihovim karakteristikama.

Osiguranje od požara i nekih drugih opasnosti

Takozvana „požarna polisa“ pred-stavlja fundamentalnu polisu kojom se osiguranikova osnovna i nenovčana obrtna sredstva štite od požara i ele-mentarnih nepogoda. Predmet osigu-ranja po ovoj polisi jesu osnovna sred-stva osiguranika: građevinski objekti sa pripadajućom opremom i instalaci-jama, oprema - mašine i uređaji za rad, zalihe. Polisom se mogu dodatno osigurati i stvari radnika, stvari trećih lica primljene na popravku ili obradu, novac, hartije od vrednosti i drugo.

Osiguranje se zaključuje najpre od osnovnog paketa rizika: požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada (tuče), udara sopstvenog motornog vozila u osigurani objekat, manifestacija i demonstracija i pada letelice.

Osiguravajuće pokriće može se ugo-voriti i za rizike: poplave, bujice i viso-ke vode, izlivanja vode iz instalacija, klizanja, sleganja i odronjavanja tla, snežne lavine, iscurenja (lekaže) rad-nog fluida ili zalihe iz sudova i insta-lacija, samozapaljenja zaliha, udara nepoznatog motornog vozila u osigu-rani objekat, izliva tečnog užarenog metala i loma predmeta izloženih u muzeju ili na izložbi.

Za obezbeđivanje adekvatne nakna-de iz osiguranja od izuzetne je važno-sti pravilno odrediti sumu osiguranja -

vrednost na koju se imovina osigurava. Kada je reč o osnovnim sredstvima, suma osiguranja treba da bude:- za građevinske objekte: cena

izgradnje novog objekta, prema cenama radova i materijala u mestu gde se objekat nalazi;- za opremu: nabavna cena nove

opreme istih tehničkih karakteristi-ka;- za zalihe robe, materijala i siro-

vina: nabavna ili tržišna cena uveća-na za zavisne troškove (ako je tržiš-na cena manja od nabavne); - za zalihe gotovih proizvoda i

nedovršene proizvode: cena koštanja ili tržišna cena (ako je tržišna cena manja od cene koštanja).

Suma osiguranja za osnovna sred-stva može se odrediti kako je napred navedeno, uz eventualno umanjenje na ime amortizacije. No, u tom sluča-ju osiguravač će kod obračuna nakna-de izvršiti njeno umanjenje po istom osnovu, pogotovo za štete koje po svo-joj visini prelaze sadašnju vrednost osnovnog sredstva. Zato se preporu-čuje da se osnovna sredstva osiguraju na novonabavnu vrednost, a da se prepravkom određenih klauzula u Uslovima osiguranja obezbedi nakna-da po principu novo za staro. Domaći osiguravači nerado daju pokriće na novonabavnu vrednost, motivisani visokom stopom amortizacije osnov-nih sredstava u domaćoj privredi.

Osi gu ra nje malih i srednjih preduzeća (2. deo)

TEKST Vladimir Đurić, Deputy Country Head, Marsh d.o.o.

Trošak ko ji tre ba mi ni mi zi ra ti ili ce na mir nog sna?

TEma

26

TEma

28

TEma

29

Pored pokrića na sumu osiguranja, za dopunske rizike može se izabrati godišnji limit pokrića koji se iscrpljuje sa jednom ili više šteta - tzv. osigura-nje na prvi rizik. Ovim načinom osi-guranja ostvaruje se ušteda u premiji - ceni osiguranja, jer suma osiguranja na prvi rizik može biti znatno manja od ukupne vrednosti osigurane imo-vine. Ovakav model osiguranja pogo-dan je npr. kod osiguranja građevin-skih objekata od poplave, gde se oče-kuje da šteta obično zahvati samo podrumske prostorije i prizemlje, a ne ceo objekat.

Kod ugovaranja pokrića na sumu osiguranja koja odgovara ukupnoj vrednosti osnovnih sredstava, nado-knađuje se u slučaju uništenja stvari - vrednost (ono na šta je naplaćena premija) ili u slučaju oštećenja stvari - iznos u visini troškova rada i materi-jala potrebnih za popravku.

Iz naknade će se eventualno isklju-čiti vrednost spasenog, amortizacija (ukoliko nije ugovoreno njeno osigu-ranje) i vrednost predmeta koji ne mogu biti predmet naknade, prema Uslovima osiguranja (stvari kratkog radnog veka predviđene za periodič-nu zamenu, dotrajala sredstva i sl.).

Kod osiguranja na „prvi rizik“ šte-ta će biti nadoknađena u celosti, ali najviše do ugovorene sume koja se iscrpljuje sa jednim ili više štetnih događaja i koja predstavlja godišnji limit nadoknade za rizike osigurane na taj način.

Troškovi raščišćavanja i rušenja u vezi sa otklanjanjem posledica nasta-le štete nadoknađuju se obično u visini od tri odsto sume osiguranja. Osiguranje pokriva i troškove nasta-le pri sprečavanju nastanka štete ukoliko je ona bila u nastupanju.

Osiguranje mašina od lomaOvom polisom osigurava se kom-

pletna oprema (osim računarske opre-me, motornih vozila, samohodnih radnih mašina, plovila, letelica i sl.), i to od svih rizika, osim od eksplicitno isključenih pojava koje i nisu rizici - zamor, dotrajalost, korozija...

Oprema je osigurana za vreme nor-malne eksploatacije, kod osiguranika ili kada je data u najam i radi u redovnim eksploatacionim uslovima, za vreme demontiranja i montiranja

radi popravke, kao i za vreme same popravke. Osiguranje pokriva i nespretnost i nehat radnika, kao i grubo namerno prouzrokovanje štete od st rane radnika osiguranika, popravku i zamenu delova, čije je oštećenje otkriveno tokom remonta (pod uslovom da nije reč o postepe-nim mehaničkim i hemijskim uticaji-ma). Moguće je dodatno ugovoriti i osiguravajuće pokriće za troškove zemljanih radova i pronalaženje mesta oštećenja na instalacijama, kao i troš-kove prekovremenog rada i rada za vreme praznika i nedeljom.

Osiguranje od opasnosti provalne krađe i razbojništva

Ovom polisom osiguravaju se sve pokretne stvari (nameštaj, uređaji, zalihe, sitan inventar i oprema), novac i druga sredstva plaćanja, dragocenosti, novac i druge vrednosti za vreme pre-nosa i prevoza, stvari radnika, stvari trećih lica primljene na popravku ili prodaju, u najam, zalog ili na čuvanje.

Navedena imovina ovom se polisom osigurava od provalne krađe, razboj-ništva (oduzimanje upotrebom sile ili pretnjom), pokušaja izvršenja, vanda-lizma u toku izvršenja provalne krađe.

Polisa štiti od neželjenih posledica nastalih ulaskom u prostorije osigu-ranika primenom bilo kakvog sred-stva, uključujući i ono namenjeno redovnom otvaranju, ako se do nje-ga došlo na nelegalan način. Sred-stva uložena u obezbeđivanje imovi-ne (alarmi i sl.) obezbeđuju popust kod zaključenja osiguranja.

Novac i druge vrednosti osigura-vaju se dok se nalaze u prostorijama osiguranika, ali i tokom prenosa i prevoza, i to od razbojništva i od saobraćajne nezgode.

Kombinovano osiguranje računara

Računarska oprema (PC, procesna, mrežna oprema, mainframe, pomoćni aparati, klima i energetski uređaji...), kao i instalacije sa pripadajućom opremom, predmet su osiguranja po ovoj polisi. Dodatno se mogu osigura-ti i spoljni nosači podataka (npr. magnetne trake i diskovi), troškovi ponovnog formiranja podataka i troš-kovi za najam drugog računara. Ova polisa, u formi u kojoj je prisutna u našoj praksi, daje osiguravajuće pokri-će od paketa požarnih i tehničkih rizika: požara i udara groma, eksplo-

TEma

28

TEma

29

zije, oluje, grada (tuče), vode i pare, pada letelice, manifestacija i demon-stracija, klizanja tla, odronjavanja zemljišta, snežne lavine, loma mašina i provalne krađe i razbojništva.

Osiguranje od opasnosti prekida rada zbog požara i nekih drugih opasnosti

Svrha ove polise jeste da osigura ostvarenje godišnjeg planiranog budžeta. Kao deo kompletnog pake-ta pokrića neposredno je vezana za požarnu štetu i vreme potrebno za njeno saniranje. Ona predstavlja alternativni izvor finansiranja fik-snih troškova i alternativni genera-tor planirane dobiti za vreme zasto-ja izazvanog osiguranom štetom. Predmet osiguranja po ovoj polisi jesu planirani poslovni dobitak i fik-sni troškovi poslovanja za vreme pri-vremene sprečenost i obavljanja delatnosti usled ostvarenja nekog od rizika od kojih je pokriće ugovoreno po tzv. požarnoj polisi.

Suma osiguranja na koju se plaća premija obuhvata: godišnje planirane fiksne troškove materijala, goriva i energije, rezervnih delova, zakupnina, amortizacije, zarada i dr. Ti troškovi servisiraju se iz osiguranja tokom tra-janja zastoja, a najviše do isteka ugo-vorenog garantnog perioda, koji obič-no traje od šest do 12 meseci (uz mogućnost produženja do 24 meseca).

Tokom pripreme podataka za ovo, a i za svako drugo osiguranje, treba vodit i računa o tome da će se naknada umanjiti ako nisu osigura-ne sve organizacione jedinice i ako se pri tom ne plati odgovarajuća dodatna premija.

Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti

Poslovanje svakog pravnog lica, a naročito onog koje u svom radu upravlja opasnim materijama, i sve ono što tokom svog poslovanja to pravno lice uradi ili propusti da uradi, predstavlja potencijalni izvor opasnosti za treća lica i njihovu imovinu. A svako oštećenje ili uni-štenje imovine u vlasništvu trećih lica ili povreda tela i zdravlja tih trećih lica nosi rizik građansko-pravne odgovornosti onoga koji je tu štetu izazvao.

Svrha polise osiguranja od odgo-vornosti jeste da nadoknadi štetu iza-zvanu trećim licima ukoliko je za njeno nastajanje odgovoran osigura-nik.

Nadoknada se isplaćuje do sume osiguranja ugovorene po jednom štet-nom događaju. Postoji i maksimalan godišnji limit preko kog ne može pre-ći ukupan iznos nadoknada isplaćenih tokom trajanja polise osiguranja.

Ukoliko su vaša stvar, mašina ili radnik naneli povredu, oštetili ili uništili imovinu trećem licu, možete bit i subjekt ivno odgovorni, ako postoji vaša krivica.

Ukoliko neka osiguranikova stvar (njegova zaliha, njegova osnovna sredstva i dr.) poseduje opasna svoj-stva, a najčešće jeste tako, odgovor-nost osiguranika za eventualnu štetu postoji i bez njegove direktne krivice (objektivna odgovornost). Štaviše, osi-guranik može biti objektivno odgo-voran a da o tome nema nikakvo saznanje. Neznanje ne oslobađa odgovornosti. Sudska praksa po pra-vilu je na strani slabijeg i sud se neće dvoumiti u pogledu odgovornosti nekog preduzeća kada je reč o tele-snim povredama trećih lica. Čak i kada nije ništa učinilo, preduzeće može biti odgovorno jer je propusti-lo da učini i na taj način stvorilo izvor opasnosti koji nekome može naneti štetu. Iz toga proističe da je neophodno imati polisu osiguranja kojom se osigurava odgovornost fir-me za štete proistekle iz korišćenja, posedovanja, zakupa ili plodouživanja nepokretnosti, držanja i upotrebe mašina i uređaja, posedovanja zaliha, držanja životinja i dr.

Pored gorenavedene odgovornosti, postoji i može se dodatno osigurati i tzv. odgovornost za čisto finansijske štete koje se pričine trećim licima činjenjem ili takvim propustom da je trećem licu nanet materijalni gubitak bez ugrožavanja njegove imovine ili zdravlja. Na primer, ako ste vršeći radove na svojoj imovini prekinuli magistralni vod i susede ostavili bez električne energije, iza-zvali ste im gubitak u vidu nemo-gućnosti proizvodnje, što oni mogu kvantifikovati ekonomskim veličina-ma i u određenom iznosu potraživa-ti od vas u vidu odštetnog zahteva.

Kada je reč o osiguranju odgovor-nosti osiguranika za štete pričinjene životnoj sredini, u našoj praksi osi-guranjem je pokrivena i odgovornost za povrede trećih lica nastale zaga-đenjem vode i zemljišta, prouzroko-vanom sa vaše strane. No, materijal-na šteta pričinjena samoj životnoj sredini retko je predmet osiguranja po domaćim polisama.

Cena ovog osiguranja, za razliku od osiguranja sopstvene imovine, utvrđuje se na drugačiji način. Pre-mija se računa prema ukupnom godišnjem prihodu i troškovima zarada koji predstavljaju meru nečije potencijalne odgovornosti (što više radite, sa što više zaposlenih, to više prihodujete, rizik potencijalne odgo-vornosti je veći).Tako obračunata cena koriguje se naviše ukoliko se žele ugovoriti visoki limiti pokrića.

Na kraju, ovde je bitno napome-nuti da osiguravač, kao neko ko tre-ba da plati štetu po utvrđivanju odgovornosti osiguranika, svom osi-guraniku pruža i uslugu pravne zaštite — u sporu oštećenih protiv osiguranika osiguravač se može pojaviti u svojstvu umešača ili pot-puno stati na mesto osiguranika, a umesto njega i to sa svim svojim pravnim timom.

Obaveza je osiguravača da vodi spor u ime osiguranika i da pruži osiguraniku odbranu od neosnova-nih ili preteranih odštetnih zahteva, i to u parničnom postupku i u svim drugim slučajevima.

Ostala osiguranja Na kraju, ništa manje značajna nisu

ni osiguranja robe u transportu i osi-guranja zaposlenih. Ona, zajedno sa svim ostalim navedenim osiguranjima, paket pokrića čine celovitim.

Zaključci se nameću sami po sebi: obavezu finansijske naknade unište-ne ili oštećene imovine, svoje ili one za čije smo uništenje odgovorni, naj-bolje je prepustiti osiguravajućim kompanijama, a način na koji ćete to uraditi najbolje je da izabere i sprovede neko ko tu problematiku dobro poznaje – posrednik za osi-guranje, tj. broker. Nikakvo ili loše osiguranje jeste još jedan rizik pre-više koji sebi ne treba da stavite na teret.

Za zaštitu i dekoraciju spoljnih zidova (fasada) zavisno o stepenu izloženosti površine preporučujemo:

FASENA za srednje opterećene uslove eksploatacije. DISPERVAN za izrazito opterećene uslove eksploatacije. BETONTON za betonske podloge izložene srednje opterećenim uslovima eksploatacije. KEMOSIL izuzetno propusan i vodoodbojan premaz za isključivo mineralne podloge.

Za zaštitu i dekoraciju unutrašnjih zidova, zavisno o opterećenju prostora i izabranoj nijansi preporučujemo:

BRAVO za normalno opterećene površine dostupan u nežnim, pastelnim nijansama. KEMOPOL za veoma opterećene površine dostupan u nežnim, pastelnim nijansama. KEMOPOL PREMIUM za veoma opterećene površine (hodnici, stepeništa, bolnice, škole) dostupan u svim nijansama od pastelnih do dubokih, punih tonova koje zahtevaju vodoperivost.

Za dekorativnu zaštitu fasadnih površina, kao završni sloj u termoizolaconim sistemima preporučujemo:

FINAL Akrilne, FINAL Silikatne i FINAL Silikonske dekorativne žbuke su pastozne žbuke već pripremljene za ugradnju. Sadrže specijalne dodatke koji štite fasadu od pojave plesni i algi. Otporne su na sve atmosferilije i UV zrake. FINALGRUND UNI je univerzalni temeljni premaz za sve vrste podloga pre nanošenja akrilnih, silikatnih i silikonskih dekorativnih tankoslojnih žbuka.

VRHUNSKI PREMAZI ZA ZAŠTITU unutrašnjih zidova i fasadnih površina.

Uvoznik za Srbiju: DC «Chromos-Svjetlost» d.o.o., Ul. Laze Lazarevića 4, SRB-15000 Šabac, tel/fax: 015/350-635

Za zaštitu i dekoraciju spoljnih zidova (fasada) zavisno o stepenu izloženosti površine preporučujemo:

FASENA za srednje opterećene uslove eksploatacije. DISPERVAN za izrazito opterećene uslove eksploatacije. BETONTON za betonske podloge izložene srednje opterećenim uslovima eksploatacije. KEMOSIL izuzetno propusan i vodoodbojan premaz za isključivo mineralne podloge.

Za zaštitu i dekoraciju unutrašnjih zidova, zavisno o opterećenju prostora i izabranoj nijansi preporučujemo:

BRAVO za normalno opterećene površine dostupan u nežnim, pastelnim nijansama. KEMOPOL za veoma opterećene površine dostupan u nežnim, pastelnim nijansama. KEMOPOL PREMIUM za veoma opterećene površine (hodnici, stepeništa, bolnice, škole) dostupan u svim nijansama od pastelnih do dubokih, punih tonova koje zahtevaju vodoperivost.

Za dekorativnu zaštitu fasadnih površina, kao završni sloj u termoizolaconim sistemima preporučujemo:

FINAL Akrilne, FINAL Silikatne i FINAL Silikonske dekorativne žbuke su pastozne žbuke već pripremljene za ugradnju. Sadrže specijalne dodatke koji štite fasadu od pojave plesni i algi. Otporne su na sve atmosferilije i UV zrake. FINALGRUND UNI je univerzalni temeljni premaz za sve vrste podloga pre nanošenja akrilnih, silikatnih i silikonskih dekorativnih tankoslojnih žbuka.

VRHUNSKI PREMAZI ZA ZAŠTITU unutrašnjih zidova i fasadnih površina.

Uvoznik za Srbiju: DC «Chromos-Svjetlost» d.o.o., Ul. Laze Lazarevića 4, SRB-15000 Šabac, tel/fax: 015/350-635

aKTuELnO

32

aKTuELnO

33

TEKST Petar Vušurović FOTO Dragana Đorović, Lena Nešić

Po zi ci o ni ra nje pro iz vo da

Odav no je po zna to da na do bru pro da ju pro iz vo da ne uti ču sa mo nje gov kva li tet i ce na, već i po zi ci ja ko ju taj pro iz vod za u zi ma na po li ca ma u rad nja ma. Me đu tim, o po zi ci o ni ra nju pro iz-vo da rad nja ma u obla sti bo ja i la ko va ne vo di se mno go ra ču na a ti me gu be i po tro ša či i pro-iz vo đa či

aKTuELnO

32

aKTuELnO

33

Sv i ve l i k i pro i z vo đa či odav no zna ju da vi še ni je do volj no ima ti naj bo lji i naj kva li tet ni ji pro iz vod,

naj po volj ni ju ce nu, naj bo lju di stri-bu ci o nu mre žu i vr hun sku pro mo ci-ju. Naj va žni je je ko li ko i šta o tom pro iz vo du zna i mi sl i pro seč ni po tro šač tog pro iz vo da. Mar ke tin ške stra te gi je ve ći ne kom pa ni ja ba zi ra ju se na to me ko ju po zi ci ju u od no su na di rekt nu kon ku ren ci ju na tr ži štu od re đe ni pro iz vod ima u oči ma po tro šač ke cilj ne gru pe. U no voj eko no mi ji po tro šač je sve, dok je nje go va per cep ci ja o pro iz vo du ili uslu zi ono što će od lu či ti o pa du ili uspe hu na tr ži štu. Da nas je po zi ci ja pro iz vo da u sve sti po tro ša ča od lu ču-ju ći fak tor uspe ha.

Sve ovo već se na la zi na do bro po zna toj li sti pra vi la u sek to ru ro be ši ro ke po tro šnje u na šoj ze mlji. Svim tr gov ci ma osnov no je da što vi še za ra de od pro iz vo da ko je iz la žu na svo jim po li ca ma, ta ko da se u ve ći ni pro dav ni ca vo di pra vi ma li rat za naj bo lju i naj v i dlji v i ju po zi ci ju. Me đu tim, op šta je oce na da se u obla sti bo ja i la ko va, i u gra đe vi nar-stvu uop šte stva ri ne kre ću t im to ko vi ma.

- Moj uti sak je da je u in du stri ji bo ja i la ko va sve po ma lo neo r ga ni-zo va no, na ro či to u sek to ru pro da je. Pre ma mo joj pro ce ni, za o sta tak u

or ga ni za ci ji pro da je bo ja i la ko va za ro bom ši ro ke po tro šnje si gur no je pet-de set go di na. Sva pra vi la pro da-je i po zi ci o ni ra nja pro iz vo da ko ja se sma tra ju uobi ča je ni ma i ko ja se već ru tin ski pri me nju ju u su per mar ke ti-ma, ov de ne funk ci o ni šu. Čak i u ma lim tr go vin skim rad nja ma ko je pro da ju ro bu ši ro ke po tro šnje, na po li ca ma je sve ure đe no ka ko tre ba jer ima mno go raz li či tih ar ti ka la, pa je sa ure đe nim po li ca ma lak še or ga-ni zo va ti pro da ju, a i po tro ša či se lak še sna la ze. U gra đe vin skoj stru ci to ga ne ma, sve je zbr da-zdo la - ka že za ča so pis Ton - ener gi ja bo ja Edvard Uro še vić, pred stav nik pro da-je u kom pa ni ji Hen kel.

Po što po li ce ima ju svo ja fi zič ka ogra ni če nja (ko li ka god da je ve li či-na pro dav ni ce), ko li či na i broj pro-iz vo da ko ji se mo gu iz lo ži ti i pro da-ti va ri ra ju. Naj bo lje je, na rav no, da je pro iz vod iz lo žen na naj a trak tiv ni-joj po li ci ko ja je naj bo lje lo ci ra na. Sve to do pri no si da ve li ki broj po tro ša ča pri me ti baš taj a ne ne ki dru gi, kon ku rent ski pro iz vod i da se sa mim tim on iz dvo ji od osta lih pro iz vo da iste ka te go ri je. - Po zi ci o ni ra nje pro iz vo da ne iz-

mer no je bit no u či ta vom si ste mu pro da je, ali u gra đe vin skom sek to ru go to vo da ne po sto ji. Zbog če ga je ta ko, ja ne mam pra vi od go vor. Ka ko je mo gu će da ovi lju di uop šte ra de, pi tao sam se ka da sam pre šao u ovu in du stri ju. Me đu tim, pro iz vo di iz obla sti gra đe vi nar stva su po treb ni i

to je je di ni raz log što či ta va stvar uop šte funk ci o ni še. Ima ure đe nih pro daj nih obje ka ta, ali su oni i da lje neo r ga ni zo va ni. Mo žda je i ne in for-mi sa nost po tro ša ča je dan od raz lo ga, jer ne ma kon ku ren ci je me đu pro-daj nim objek ti ma, ko ji se ve o ma ret-ko raz vi ja ju i ši re - na gla ša va Uro-še vić. Jed na od naj va žni jih teh ni ka u po zi ci o ni ra nju pro iz vo da, ver ti kal-no po zi ci o ni ra nje na po li ca ma, ve o-ma je jed no stav na. Na i me, ka ko ka že Uro še vić, po tro šač vi še obra ća pa žnju na ver ti kal no po zi ci o ni ra ne pro iz vo de istog pro iz vo đa ča, za to što se u ho ri zon tal nom po sta vlja nju oni sta pa ju sa osta lim pro iz vo di ma. To ima ve ze sa na či nom na ko ji opa ža-mo i sa ljud skom psi ho lo gi jom. Na ža lost, u gra đe vi ni o sve mu to me ma lo ko vo di ra ču na, to jest sve je u po čet noj fa zi u od no su na ro bu ši ro ke po tro šnje. Pro iz vo đa či ro be ši ro ke po tro šnje ula žu mno go tru da i vre me na i ima ju ob u če ne mer čen-daj ze re ko ji se ba ve sa mo po zi ci o ni-ra njem pro i u zvo da na po li ca ma, jer se ti me zna čaj no uti če na po ve ća nje pro da je i pre po zna tlji vost pro iz vo da.

Da se o po zi ci o ni ra nju pro iz vo da na po li ca ma u in du stri ji bo ja i la ko-va ne vo di ra ču na, sma tra i naš dru-gi sa go vor nik Mi lo rad Ku zma no vić, su per vi zor do ma će pro da je u kom-pa ni ji JUB.- Sli ka da na šnje Sr bi je ka da je

po zi ci o ni ra nje pro iz vo da u in du stri ji bo ja i la ko va u pi ta nju, ni je baš sve-tla. U 95% slu ča je va reč je o pro-

E D V A R D U R O Š E V I Ć

M I L O R A D K U Z M A N O V I Ć

aKTuELnO

35

aKTuELnO

35

dav ni ca ma ve o ma ma le kva dra tu re u ko ji ma su bez ika kvog re da i stan-dar da na ba ca ne ko fe sa bo ja ma i la ko vi ma. Sa mo ne ko li ko pro iz vo đa-ča ne što je ra di lo po tom pi ta nju jer sam vi deo da su u pro dav ni ca ma ured no po sta vi li pro iz vo de bli zu ka se. Ja sam u JUB do šao iz kom pa-ni je Pep si, ko ja u pro da ji za po šlja va 220 lju di. U JUB-u sam pak po čeo da ra dim sa se dam ili osam lju di i pr v ih ne ko l i ko me se ci bio sam ne pri jat no iz ne na đen ak tu el nom si tu a ci jom u pro daj nim objek ti ma in du stri je bo ja i la ko va. Bio sam vr lo ne za do vo ljan sta njem u pro da ji, a on da sam se ob ra do vao jer sam shva tio da će tu bi ti pu no po sla za me ne, i to go di na ma. To se po kla pa sa vi zi jom mo je fir me, ko ja že li da se spre mi za okr šaj sa ve li kim igra-či ma do ko ga će ne mi nov no do ći.

Za to tre ba kre nu ti od po čet ka, a mi smo sva ka ko već po če li ti me ozbilj-no da se ba vi mo. Dru gi ma će tre ba-ti vre me na dok uhva te ko rak - ob ja-šnja va Ku zma no vić.

Po zi ci o ni ra nje pro iz vo da na po li-ca ma funk ci o ni še ta ko što tr gov ci od re de ko ji će pro iz vo di/bren do vi ima ti ko li ko me sta na po li ci. Oni će sva ka ko oda bra ti one pro iz vo de ko ji pri vla če po tro ša če i do bro se pro da-ju, a isto vre me no do no se i do bar pro fit, od no sno za ra du.

Pro iz vo đa či ma je bit no da nji hov pro iz vod no si jak brend i da je mar-ke tin ški usme ren na svo ju pri mar nu gru pu po tro ša ča. Po red to ga što tr gov ci ma mo ra ju da pla ća ju od re đe-nu su mu za me sto na nji ho vim po li-ca ma, oni če sto u pro dav ni ca ma or ga-ni zu ju ak ci je i pro mo ci je da bi po ve-ća li pro da ju. To olak ša va po slo va nje

tr gov ci ma, a do bro je za pro iz vo đa ča, kao i za po tro ša ča, za to što svi zna ju gde šta sto ji či me se olak ša va sna la že-nje i skra ću je se vre me ku po vi ne. Na taj na čin la ko se mo že iz dvo ji ti pro iz-vod ko ji je na ak ci ji, a i po tro šač se mo že usme ri ti na ne ki pro iz vod ko ji je bi tan u od re đe nom pe ri o du. - U na šem sek to ru od mo dern tra-

de rad nji ima mo Mer kur i još ne ko-li ko pro dav ni ca ko je pri me nju ju ovo, ali, či ni mi se, ne baš ona ko ka ko bi tre ba lo. U jed nom istom objek tu ima te sa vr še no sre đe ne pro iz vo de iz sek to ra ro be ši ro ke po tro šnje, ali ima te i gra đe vin ski deo ko ji je neo-r ga ni zo van i ne iz gle da ni pri bli žno do bro i ure đe no kao ovo pr vo. Tre-ba pra ti ti ono što se de ša va u sek-to ru ro be ši ro ke po tro šnje i pri me-nji va ti ta pra vi la, jer ona de fi ni tiv-no da ju re zul ta te. Ne ma po tre be iz mi šlja ti no vi si stem - sma tra Uro-še vić.

I Mi lo rad Ku zma no vić sla že se da, ako je ika ko mo gu će, stva ri tre ba po sta vi ti ona ko ka ko su po sta vlje ne u sek to ru ro be ši ro ke po tro šnje, ali do da je i svo ju vi zi ju.- U sva kom ve ćem srp skom gra du

tre ba iza bra ti ne ko li ko naj u spe šni jih pro dav ni ca, po dr ža va ti ih i sa ra đi va ti s nji ma. To su one pro dav ni ce či ji su vla sni ci na vre me shva ti li da mo ra ju da ula žu u po sao, da se stal no pro ši-ru ju i raz vi ja ju. Kao pri mer na veo bih fir mu Ba kić ko lor iz Vr šca, ko ja osim sjaj nog pro daj nog objek ta ko ga se ne bi po sti de le ni ne ke ino stra ne pro dav ni ce, ima i sek tor sa iz vo đa či-ma gra đe vin skih ra do va. Me đu tim, ono zbog če ga bih po seb no is ta kao tu pro dav ni cu je ste to što su vla sni ci za po sli li čo ve ka či je je za du že nje da se bri ne o pu nje nju i sre đi va nju ra fo-va u pro dav ni ci. To je ono na če mu smo i mi in sti sti ra li, jer je to oba ve-zno u pro dav ni ca ma ro be ši ro ke po tro šnje, a ta ko će bi ti lak še i nji-ma kao pro dav ci ma i na ma kao pro-iz vo đa či ma ali i po tro ša či ma. Na taj na čin po če će mo da po zi ci o ni ra mo svo je pro iz vo de. Me đu tim, tek će otva ra nje ve li kih pro daj nih obje ka ta, do la zak ve li kih pro iz vo đa ča iz ino-stran stva, edu ka ci ja pro daj nog sek to-ra i in for mi sa nje po tro ša ča do pri ne ti da u na šem sek to ru sve bu de ka ko tre ba - za klju ču je Ku zma no vić.

pITajTE

38

pITajTE

39

ODGOVARA Dimitrios Strantzias, direktor prodaje

1. Gedora Shop, Niš Miroslav Đorđević:

Nema sumnje u kvalitet proizvoda kompanije Er-Lac, ali mi se čini da su cene ovih proizvoda visoke s obzirom na platežnu moć građana u Srbiji. Da li je moguće učiniti nešto u vezi s tim? Osim toga, smatram da bi bilo dobro da sprovodite više edukativnih programa, seminara ili kurseva kako biste upoznali potrošače sa svojim proizvodima i njihovim karakteristikama.

Pre svega želim da istaknem da kompanija Er-Lac ulaže maksimalne napore kako bi svojim potrošačima omogućila proizvode vrhunskog kva-liteta, i da su naši proizvodi kvalita-tivno isti u Beogradu, Nišu, Atini, Bukureštu, Zagrebu... Kvalitet proi-zvoda zavisi od kvaliteta sirovina, a mi korist imo sirov ine najboljih evropskih i američkih dobavljača. Ipak, Er-Lac pokušava da cenovno prati konkurenciju, odnosno da ne budemo skuplji od drugih. Međutim, potrošači moraju da shvate da kvali-tet ima cenu, odnosno da cenu uvek diktira kvalitet. Svi prihvataju da se po istoj ceni ne mogu kupiti Merce-des, Opel i Jugo. Nije teško dokaza-ti da se proizvod koji je u trenutku kupovine malo skuplji u stvariji jef-tiniji na duže staze.

Što se tiče edukacije, slažem se da je to veoma važan segment, pa zbog toga naša f irma često organizuje seminare da bi informisala klijente

o najnovijim proizvodima i njihovim karakteristikama, načinima i oblasti-ma primene. Tako smo, na primer, u poslednje vreme u regionu orga-nizovali pet seminara koji se odnose na linije za automobile, a sa time ćemo nastaviti i sledeće godine.

2. Kolor shop, NIš Saša Tasić:

U katalogu Er-Laca postoji veliki broj proizvoda, ali se u njemu ne mogu naći objašnjenja i opis njihovih karakteristika. Zbog čega? Er-Lacov lak za drvene podove proizvod je koji obavezno imam u radnji i dobro se prodaje, ali drugi proizvodi kupcima nisu toliko poznati. Kada ćemo imati tehničku podršku i edukaciju za nove i kupcima manje poznate proizvode?

Moram da istaknem da se na veći-ni naših proizvoda nalaze uputstva za upotrebu prevedena na srpski jezik. Pošto je u toku zamena amba-laže to znači da će se vrlo brzo pre-vedena uputstva naći na svim proi-zvodima na kojima ih u ovom tre-nutku nema. U katalogu boja i lako-va za nameštaji u katalogu Auto programa, nalaze se detaljna uput-stva za sve proizvode u ovim katego-rijama, dok se u katalogu Inspiracija bojama nalaze osnovna uputstva za veći broj proizvoda. Katalozima se možete besplatno snabdeti kod uvo-znika. Takođe, na našem sajtu će vrlo brzo biti dostupne prevedene tehničke i bezbednosne liste za sve

proizvode. Njima se u ovom trenut-ku možete snabdeti kod uvoznika Er-Laca.

Po pitanju neposredne tehničke podrške moram da kažem da je pro-izvodnja strogo kontrolisana pa su praktično isključene mogućnosti odstupanja od zadatih standarda. Drugim rečima, za dobar rezultat potrebno je da se ispoštuje propisa-na procedura rada. Mi upravo prou-čavamo način na koji ćemo moći brzo da pomognemo i u konkretnim situacijama kada se jave problemi, ali i savetodavno u cilju što boljeg upoznavanja kupaca sa našim proi-zvodima.

3. Premaz, Pančevo Željko Belodedić:

Veliki broj mojih kupaca nije upoznat sa vašim proizvodima, zbog čega često oklevaju da ih kupe već se odlučuju za proizvode koje znaju od ranije. Da li i kada planirate intenzivnije promocije i marketinške kampanje u Srbiji kako bi vaši proizvodi postali poznatiji potrošačima?

Želim da budem potpuno iskren. Mi pre svega nastojimo da ponudi-mo vrhunski kvalitet po najnižoj mogućoj ceni i smatramo da je to naša najbolja reklama. Siguran sam da su se i prodavci i moleri, a štoje najvažnije, i kranji kupci uverili u vrhunski i stabilan kvalitet naših proizvoda. Svaki proizvod proizvodi-mo tako da on bude nešto najbolje

„Sve što vas zanima o...” Er-Lac

pITajTE

38

pITajTE

39

što tehnološka i naučna saznanja u tom trenutku omogućavaju. zato pre-nesite kupcima da ne oklevaju kada su u pitanju Er-Lacovi proizvodi

Takođe, podsetiću da smo verovat-no jedina fabrika koja nastupa na tri sajma - na Međunarodnom sajmu građevinarstva, na Sajmu nameštaja i Sajmu automobila. Svi naši klijenti bili su dobrodošli na te manifestaci-je koje su veoma zgodne za stvaranje novih poslovnih partnerstava, tu se možemo upoznati i diskutovati o ra znim temama, tehničk im i l i komercijalnim, saslušati njihova pita-nja i predloge, pomoći im da reše eventualni problem...

4. Pagoni shop, NIš Nikola Jancetović :

Da li planirate da oformite tim stručnjaka koji će pružati tehničku podršku u vezi sa vašim proizvodima i koji će funkcionisati na teritoriji južne Srbije, i ukoliko je odgovor pozitivan, kada će se to desiti?

Da, planiramo da organizujemo stručni tim koji će raditi na terito-riji južne Srbije, i to u veoma bli-skoj budućnosti. U ovom trenutku, naši lokalni distributeri mogu da obezbede pot rebnu t ehn i č ku pomoć na ter itor iji Beograda i okoline. Nije realno očekivati da organizujemo ekipe stručnjaka za svaki region jer su troškovi takve organizacije ogromni.

U posebnim s lučajev ima, mi šaljemo naše stručnjake iz Grčke da dođu u Srbiju i da reše pro-blem. Kada su u pitanju problemi sa maš inama za mešanje boja , naši tehničar i i z Grčke odmah

dola ze da re še problemat ičnu situaciju.

5. Hemkolor, Subotica - Dragan Šolaja:

Nekada smo u radnji prodavali radne pantalone vaše firme, potrošači su bili veoma zadovoljni i one su se zaista dobro prodavale. Međutim, prestali smo da dobijamo te pantalone, pa me interesuje da li će one moći uskoro ponovo da se naruče i kako možemo da dođemo do njih?

Kompanija Er-Lac sve uvoznike svo-jih proizvoda kontinuirano snabdeva promotivnim materijalom kao što su kape, radna odela, majice, ton karte i slično. Jedan deo ovog materijala isporučuje se besplatno u skladu sa prometom koji se ostvaruje, a ostatak sa minimalnom participacijom uvo-znika u troškovima nabavke. Ove isporuke su uglavnom redovne, pa preporučujem da se obratite uvozniku kod koga se snabdevate.

6. Extra Color, Novi Sad Veselin Čović:

Na tržištu nema demit fasada vaše firme. Zašto je to tako i hoće li se situacija promeniti? Mnogo kupaca pita za hameršlag antikorozivne premaze, ali ih ne mogu nabaviti na srpskom tržištu. Da li će toga biti uskoro u domaćim prodavnicama?

U našem portfoliju ne nalaze se fasade niti planiramo da tu grupu proizvoda uvrstimo u porizvodnju jer zahtevaju sasvim drugačiju teh-

nologiju i opremu. Naglasiću još jednom da Er - Lac ima razvijene tri proizvodne linije za tri posebne grupe proizvoda: boje i lakovi za građevinarstvo, boje i lakovi za nameštaj i boje, lakovi i prateći materijal za farbanje automobila.

Što se tiče hameršlag antikoroziv-nih premaza, koristim priliku da podset im kupce da se u našem port foliju nalazi takav proizvod Hammer Finish, odlično antikoroziv-no s red s t vo koje obezbeđuje hameršlag efekat i koje je dostupno u 16 boja.

Preporučujem da kontaktirate sa svojim lokalnim dobavljačem koji će vam pružiti sve informacije o tom proizvodu.

8. Trgohem, Subotica Zoran Sarić:

Posle mešanja komponenata A i B Er-Lacovog laka za drvene podove i čekanja od 15 minuta kao što je naznačeno u specifikaciji, i dalje se pojavljuju mehurići koji su vidljivi u smesi iako ne bi trebalo da ih bude. Zašto se to dešava?

Mešanje dve komponente laka za drvene podove mora da se izvodi polako i kružnim pokretima, bez snažnog mešanja koje stvara vazduš-ne džepove (mehuriće) u smesi.

Karakteristike proizvoda su takve da mehurići, ako su zaista mali, ubr-zo sami izvetre. osim mehurića vaz-duha koji se pojavljuju pri mešanju, treba voditi računa da se lak nanosi u tankom sloju kako ne bi došlo do formiranja mehurića od razređivača koji ne stigne da ispari iz dubljih slojeva nanetog laka.

mOja KuĆa

40

kupci mogu odabrati željenu nijan-su po ton karti HARMONIA, koja obuhvata više hiljada nijansi.

HARMONIA je Heliosov sistem ton karti u kome su predložene različite kombinacije nijansi za različite povr-šine u unutrašnjem i spoljašnjem prostoru. Nijanse po predlozima iz ton karte HARMONIA po vašem izboru, mogu biti izrađene u svim prodavnicama sa miks sistemom HELIOMIX.

Adrese prodajnih mesta sa miks sistemom HELIOMIX možete prona-ći na vebsajtu (www.colours.helios.si), a takođe i tehničke informacije sa detaljnijim podacima o našim proi-zvodima.

Boje u vašem domu

miks sistem HELIOMIX i sa njima znatno povećali pokrivnost žutih, narandžastih i crvenih nijansi.

Premaz odlikuje visoka mehanička tvrdoća, istovremeno se pere vodom i deterdžentima. Deterdženti i druga sredstva za čišćenje ne treba da budu grubi, jer bi njima mogao da se ošte-ti premaz, pa bi time i narušili pret-hodno pomenute karakteristike.

1. korakPodloga treba da bude čista, suva

i čvrsta . Ako star i premaz ima pukotine ili se ljušti, potrebno je da ga odstranite do tvrde podloge. Veće pukotine popunite mineral-nim masama za izravnavanje. Pre-poručujemo da pre bojenja površi-nu impregnirate HELIOS akrilnom impregnacijom SPEKTRA, da učvr-stite moguće slabo vezane delove i stare slojeve boje, a zatim površinu zagladite HELIOS unutra šnjim kitom SPEKTRA (dva sloja nanosa do debljine od 1 mm sa međusloj-nim i finalnim brušenjem) kako bi izgled konačnog premaza bio lepši.

2. korakNa tako pr ipremljenu suvu i

otprašenu površinu valjkom naneti HELIOS latex polumat/mat SPEKTRA u dva sloja. Vreme sušenja pojedi-načnog sloja pri 20ºC i 65% vlažno-sti vazduha, kreće se od četiri do šest sati. Film će dostići konačnu mehaničku tvrdoću i otpornost na mokro čišćenje za sedam do deset dana. Sa jednim litrom boje u dva sloja moguće je obojiti od 7 m2 do 9 m2 .

HELIOS latex polumat/mat SPEK-TRA proizvodi se u beloj nijansi, a u svim prodajnim objektima koji imaju miks s i s tem HELIOMIX

Kada se klijenti odluče da osveže zidove u svom sta-nu, obično razmišljaju samo o nijansi zidnih

površina, a ne i o tome koje bi karak-teristike trebalo da ima zidna boja, kako bi i zaštitni i dekorativni efekat bili jednako zastupljeni. Pri tom, važ-no je da se ne zaboravi na činjenicu da su zidovi u različitim prostorijama različito opterećeni, pa su potrebne i različite osobine i kvalitet filma pre-maza. Takođe, i površina zidova ima različite karakteristike i kvalitet, zbog čega su značajni pravi izbor boje i priprema podloge koja će se zaštititi.

Koji premaz preporučujete za obnovu zidova da bi oni duže bili zaštićeni i da ih ne bi trebalo često bojiti? Želeli bismo da upotrebimo življe i jarke nijanse.

O izboru premaza logično je odlu-čivati na osnovu njegovih upotreb-nih karakteristika i opterećenosti prostora. Zidovi obojeni bojama koje grade mehanički manje postojane premaze relativno se brzo zamažu i oštete. Zato preporučujemo HELI-OS latex mat/ polumat SPEKTRA.

HELIOS latex mat/polumat SPEK-TRA namenjen je veoma optereće-nim unutrašnjim zidnim površinama u predsobljima, hodnicima, aulama, stepeništima i drugim prostorijama. To je ekološka boja koja je bezbed-na za zdravlje ljudi i prihvatljiva za životnu sredinu. Odlikuje je lep, gla-dak mat ili polumat film, širok izbor od više hiljada nijansi. Izrađena je po poslednjim zahtev ima VOC direktive, a osim što zadovoljava eko-loške zahteve, ima i veoma dobre primenske karakteristike. U prošloj godini razvili smo dve nove baze za

Pitanja u vezi sa upotrebom HELIOS boja i lakova BORI, IDEAL, SPEKTRA i TESSAROL možete da pošaljete elektron-s kom po š t om na ad re s u : info@helios.si

Za savete se možete obratiti tehničkom servisu DCB HELI-OS na sledeće brojeve telefona:

011/3076-083; 011/3164-633.

mOja KuĆa

40

KOmEnTar

42

Situacija u oblasti završnih radova u građevinarstvu danas je u Srbiji bolja nego prethodnih godina, ali ni izbliza nije onako dobra kao na uređenim tržištima. Da budem sasvim jasan, tržište koje se posmatra u celini jeste tržište bivše Jugoslavije, a Srbija je država čijim potpunim otvaranjem tržište bivših jugoslovenskih republika postaje pogodno za ozbiljno investiranje mul-tinacionalnih kompanija. Tržište od približno 25 milio-na stanovnika sličnih navika, kulture i jezika, za velike sisteme predstavlja jednu celinu. Da je tako, pokazuje nam situacija u razvijenim biznisima (pre svega u obla-sti robe široke potrošnje), gde se ukrupnjavanjem kapi-tala, preuzimanjem i udruživanjem, stvara bolja klima za prodaju ili pariranje velikim sistemima u regiji.

Konkurencija koja je najozbiljnija na tržištu Srbije jeste upravo ona koja ima kombinaciju građevinarstva i kućne hemije koja joj je, u stvari, glavni nosilac posla. I kod nas se dešavaju akvizicije, pogotovu u poslednje vreme, mada ne mogu da kažem da su te stvari uvek najjasnije i da imaju puno smisla, ali nešto se, ipak, dešava.

Važno je istaći da se konkurencija sve više okreće tržištu, da podiže nivo kvaliteta usluge, unapređuje distribuciju, učestvuje u programima vladinih agenci-ja u saradnji sa Evropskom agencijom za rekonstruk-ciju i razvoj, koje im, opet, pružaju know-how u smi-slu unapređenja proizvodnje, bolje motivisanosti rad-nika... Radi se konstantno na promociji firme i proi-zvoda, na redizajnu ambalaže, uz uvažavanje evrop-skih trendova, na rešavanju zakonske regulative koja pomaže konkurenciji da nađe put i van tržišta bivših jugoslovenskih republika. Može se reći da konkuren-cija dosta radi na unapređenju poslovanja i da nešto što se nekad zvalo „garažna proizvodnja“ i „biznis jef-tine prerađivačke hemije“ sada sve više liči na organi-zovan tržišni pristup sa svim elementima modernog biznisa.

Svedoci smo da su udarni televizijski termini pokri-veni raznoraznim oblicima oglašavanja. Moram pri-znati da neki rade manje uspešno, a neki više, ali je važno to što imaju volju da uče i da opšta slika posta-je sve bolja. Budžetske pozicije koje podrazumevaju troškove marketinga sve su izdašnije, što je jasan pokazatelj da je konkurencija počela ozbiljno da radi na očuvanju tržišnih pozicija i unapređenju imidža.

Međutim, ono u čemu je deo konkurencije zaostao i o čemu najmanje vodi računa jesu kvalifikovani kadrovi. Svedoci smo da na tržištu imamo decenijama

trošen kadar koji sa tompusima razvija i istražuje trži-šte, naoružan cinizmom prema ostalim učesnicima na tržištu usled sopstvene nemoći da bilo šta konstruk-tivno uradi jer je negde svestan da je njegovo vreme prošlo (ako je ikad i bilo). Konkurencija rađa kvalitet, što znači da će ovakve pojave uskoro postati prošlost.

Ipak, treba reći i to da nije sve tako crno i da je ovo, na sreću, usamljen primer. Sve više je novih, obrazova-nih kadrova koji zauzimaju vodeća mesta u kompanija-ma na ovom tržištu. Ono što posebno raduje jesu vla-snici koji su prepoznali tržišne okolnosti i prepustili novim stručnjacima vođenje kompanija. To je nešto što je svakako oplemenilo rad i dalo novu dimenziju pozi-tivnog razvoja.

Ono što nas svakako čeka jesu različiti kanali proda-je koji ulaze na ovaj prostor, što će za posledicu imati promenu tržišne slike. Ulaszak velikih sistema, bilo kroz direktne investicije, bilo preko akvizicija, takođe će u velikoj meri dovesti do promena stanja na tržištu.

Naravno, ono što nas čeka jeste i promena vlasnika sirovinske baze koja je najvažniji element za opstanak proizvođača. U svakom slučaju, tržište će doživeti ozbiljne transformacije u narednom periodu i vero-vatno spisak konkurencije za tri godine neće biti isti. Neki od njih prestaće da postoje, neki novi će doći... Ono što raduje jeste činjenica da konkurencija sve više ulaže i radi na tome da trenutak okršaja dočeka što spremnije. Postoje naznake da neki od konkure-nata koji su bili lokalno orijentisani polako izlaze na tržište Evropske unije i beleže dobre rezultate, što može da znači da će se i oni priključiti kompanijama sa ovih prostora koje su već tamo i sebe istaći kao favorita u utakmici koja će uslediti.

Želeo bih da istaknem još jedan primer koji govori o prednostima dobre konkurencije. Jedan moj poslov-ni saradnik razgovarao je sa predstavnikom vodeće kompanije za proizvodnju kafe sa ovog podneblja koji mu je rekao da njegova firma nikada ne bi postala tako velika i uspešna da nije imala ozbiljnu konkuren-ciju koja joj je non-stop bila za petama. To je nešto što bi trebalo da prihvatimo kao model ponašanja, jer kao što sam rekao ranije, konkurencija rađa kvalitet.

I na kraju, poručio bih svima iz konkurencije da nastave da rade dobro kao što su do sada radili, da rade još više, još napornije i predanije, da ulažu u marketing, da ulažu u razvoj i u proizvodnju, narav-no i u kadrove, jer će samo tako doći do vrha, gde ih čekamo, uvek prijateljski raspoloženi.

O konkurenciji sve najbolje

Rade Kostić, JUB

KOmEnTar

42

KuTaK Za parKET

44

U sav remenom životu sport je više od rekreacije i takmičenja. Rekreativci i profesionalni sport ist i

podjednako koriste sportske dvorane čiji pod mora da ispuni brojne zah-teve. Deo zahteva odnosi se na pod kao konstrukcijski element koji pose-duje sledeće karakteristike: ublažava-nje udarca, vertikalna deformacija pri delovanju sile, visina odbijanja lopte i sl. Drugi deo odnosi se na svojstva površine sportskog poda kao što su ograničenje klizanja (protiv-kliznost), elastičnost i stepen sjaja. Kada se pod izvodi klasičnim dvo-ranskim parketom, ta svojstva povr-šine odnose se na lak kojim se par-ket lakira.

Lakiranje parketnih podova u sportskim dvoranama razlikuje se od lakiranja u stambenim ili poslov-nim objektima. Nekoliko je ključnih elemenata koji prave tu razliku. Određeni proizlaze iz specifičnosti objekata i uslova u kojima se radi (veličina podloge koja se lakira, spe-cifičan elastični sportski pod), neki iz posebnih zahteva za lak, a poseb-na je i sama primena, to jest lakira-nje.

Za sportske dvorane i mesta gde se zahteva protivkliznost kreiran je Chromoden mat lak SD, koji je deo fami l i je Chromoden namenjene ugradnji i završnoj obradi parketa. To je dvokomponentni poliuretanski lak smanjenog sjaja i klizavosti povr-šine koji se odlikuje visokom tvrdo-ćom i punoćom f ilma. Suvi f ilm Chromoden mat laka sd izuzetno je dugotrajan i otporan na habanje.

U sistemu za sportske dvorane tre-ba isključivo koristiti proizvode mar-ke Chromoden za parkete, što osigura-va kompatibilnost korišćenih materi-jala, a time kvalitet celokupnog siste-ma. Umesto prvog sloja laka može se upotrebiti Chromoden temeljni lak za parkete , koji se brže suši i dobro

zapunjava male neravnine na površi-ni. Ukoliko je potrebno bojiti odre-đene delove poda, valja upotrebiti Chromoden transparent boju za parkete. To je dvokomponentni poliuretanski bajc koji se proizvodi u 12 standar-dnih nijansi. Linije se iscrtavaju isključivo sjajnom Chromoden lak bojom.

Uslovi u kojima se lakiranje vrši utiču na kvalitet posla. Ne sme biti ni previše toplo ni previše hladno, vrlo je bitno osigurati što optimalni-ju radnu temperaturu prostora koja treba bude 20ºC (+/-2C). Osim temperature vazduha, vrlo je važna i temperatura laka, odnosno smese koja se koristi, i ona mora odgova-rati radnoj temperaturi, tako što se materijal koji će se koristiti nekoliko dana ranije uskladišti u prostoru u kojem se radovi izvode. Temperatura podloge mora biti u ravnoteži s tem-peraturom prostora. To je posebno važno u grejnom periodu. Grejanje se ne sme uključiti neposredno pre lakiranja da se ne bi pojavio kon-denz. Treba paziti da nema strujanja vazduha, pa svi prozori i vrata mora-ju biti zatvoreni.

Priprema podloge i laka Priprema parketa za završnu obra-

du lakiranjem je standardna. Parket mora biti suv i čist, pa završno obru-šen brusnim papirom br. 150, po mogućnosti mašinama za poliranje kako bi se osigurala potpuno ravna i glatka površina.

Pre pripreme smese treba izračuna-ti koliko je laka potrebno za površinu koja se lakira. Chromoden mat lak SD nanosi se u količini od 1 l / 10 m2 u jednom sloju, a proračun se vrši pre-ma formuli m2/10. Za manje površi-ne sva količina može se zamešati odjednom, dok kod većih smesu tre-ba zamešavati postepeno, pri čemu lak treba pripremiti na vreme da ne bi dolazilo do prekida u lakiranju.

Pre zamešavanja komponenata Chro-moden mat lak SD potrebno je dobro promešati (samo komponentu lak) kako bi se sredstvo za matiranje što bolje homogenizovalo u masi, što osi-gurava jednak stepen sjaja na celoj površini. Posle zamešavanja i mešanja komponenata smesa treba da odstoji 10-15 minuta i tek tada biće spremna. Prilikom pripreme smese za zadnji sloj poželjno je dodati do 10% Chro-moden usporivača (na količinu smese), što osigurava sporije sušenje laka, tj. lakši rad.

LakiranjeLakiranje sportskih dvorana zahte-

va brojniju i uvežbanu ekipu. Broj-nost zavisi od površine, a najbolje je raditi u parovima. Za lakiranje se koriste valjci s kratkim dlakama i prilikom lakiranja treba napraviti jedan krst, završni potez valjkom tre-ba povući u smeru slaganja parketa (brodski pod) na celoj površini. Laki-ra se u razmacima od 24 do 48 sati, uz obavezno međuslojno brušenje mašinama za poliranje brusnim papi-rom br. 150. Ukoliko je taj vremenski razmak veći, međuslojno brušenje treba izvesti jače kako bi se osigurala kvalitetna međuslojna prionljivost.

Linije se izvlače na prvi sloj siste-ma. Površina na koju se nanose mora biti suva i međuslojno obruše-na (brusni papir br. 150). Nanosi se četkom ili valjkom u jednom ili dva sloja (uz međuslojno brušenje ako su dva sloja). Boja se suši najmanje 24 sata. Pre nanošenja sledećeg sloja laka, i linije treba da budu među-slojno obrušene. Po pravilu, lakira se troslojni sistem: 1. 3 x Chromoden mat lak za sportske

dvorane2. 1 x Chromoden osnovni lak za par-

kete (špakla ili valjak; špaklom može i dva puta);

3. 2 x Chromoden mat lak za sportske dvorane.

Završna obrada klasičnog dvoranskog parketa

KuTaK Za parKET

44

46

pITanja I OdgOVOrI

Za ovu priliku pokazaćemo dve tipične situaci-je na terenu u kojima je bilo potrebno sanira-ti ili prevazići stare slojeve na fasadi i ugraditi novi materijal. Ako se radi na pravi način i sa

pravim materijalima, često je moguće i naizgled nemogu-ću situaciju rešiti i na kraju dobiti dobar izgled i kvalitet fasade. Od mnoštva rešenja i materijala posebnu pažnju posvetićemo Renovirnom ometu u situacijama sa terena.

Situacija IProblem: objekat je star oko tri godine i ima vidljive

pukotine na celoj površini fasade; dodatni problem je nijansa koja je gotovo potpuno izbledela (slike 1, 2 i 3).

Rešenje: najveće pukotine su otvorene i „pokrpljene“ Renovirnim ometom, armiranim plastificiranom mreži-com (slika 4). Zatim je cela površina fasade obrađena dvoslojnim nanosom Renovirnog ometa, takođe armira-nog staklenom mrežicom (primenjena tehnologija iden-

tična „utapanju“ staklene mrežice u lepak pri izradi Jubizol fasade, slika 5).

Završna faza je ugradnja novog dekorativnog maltera-fasade (u ovom slučaju Zaglađeni malter).

Na fotografijama se vidi da je objekat dobio funkcio-nalnost, ali i estetiku koja nije prolazna i koja će trajati barem desetak godina (slika 6).

Situacija IIProblem: objekat je nov i malterisan je mašinski,

gotovom smesom. Investitor se opredelio za Zaglađeni malter i pri izlasku na objekat ustanovili smo da je pod-loga potpuno neodgovarajuća za nanos fasade (slika 7).

Rešenje: malter je potrebno izravnati, praktično „ogle-tovati“ Renovirnim ometom i tek na tako pripremljenu pod-logu uraditi fasadu; u protivnom se ne bi mogao dobiti očekivani izgled fasade jer bi se dekorativnim malterom delimično „gletovala fasada“, a poznato je da to nije dozvoljeno i da završni sloj mora da se nanese na ravnu podlogu, u debljini najvećeg zrna u materijalu.

Zaključak: možda je ovde najvažnije pitanje: zašto je u ovim situacijama izabran baš ovaj materijal? Odgovor je u njegovim karakteristikama, a najvažnije su da je mikroarmiran i visokoelastičan. Upravo te karakteristike omogućavaju mu da se izbori u naprezanjima na fasadi, a da daje čvrstu i snažnu podlogu pred novi sloj deko-rativnog maltera.

Dakle, nije uvek sve izgubljeno ako fasada popusti posle nekoliko godina ili ako podloga nije odgovarajuća: često postoji rešenje koje je relativno lako izvodljivo.

OD GREŠKE DO REFERENCE

TEKST: Goran Prolić, građ. inž.tehnički sektor JUB-a

pITanja I OdgOVOrI

Od gRešKe dO RefeReNce

uradI Sam

48

uradI Sam

49

POLIMERNI LATEKSI-MODIFIKATORI CEMENTNIH KOMPOZICIJA (SIKA LATEX)

Osim uobičajenih adit iva, plast if ikatora, superplast i f ikatora, aeranata, zapt ivača, ubrzivača, usporivača i aditiva za zimsko be -to niranje, na području maltera i betona u

poslednje vreme sve više u primenu ulaze i neki drugi, spe cifični dodaci kojima se efikasno utiče na mnoga svo jstva ovih materijala kako u svežem tako i u očvrslom stanju. Među tim dodacima jedno od najznačajnijih mesta svakako zauzimaju različite supstance tipa polime-ra koje, primenjene u okviru klasičnih maltera i betona, umnogome otklanjaju poznate nedostatke tih materijala: nisku čvrstoću pri zatezanju, izraženu krtost, nedovoljnu otpornost na određene hemijske uticaje...

Upotrebom ovakvih dodataka dobijaju se u opštem slučaju kompozitni materijali, malteri i betoni, sa znatno boljim karakteristikama nego klasični materijali tog tipa, pa se stoga ovakvi malteri i betoni danas tretiraju kao posebne cementne kompozicije, to jest kao polimerima modifikovani malteri (PMM) i polimerima modifikovani betoni (PMB). S obzirom na to da su osnovne kompo-

nente ovih sistema agregat, određena mineralna (neor-ganska) veziva i voda, polimerne supstance koje se pri-menjuju u svojstvu dodataka, obavezno moraju da budu kompatibilne sa navedenim komponentama. To znači da kombinacija polimera i vode ne sme negativno da utiče ni na proces očvršćavanja upotrebljenog mineralnog veziva (na proces hidratacije cementa), niti na hemijsku reakciju polimerizacije upotrebljenog polimernog dodat-ka.

U ovom broju želimo da predstavimo nekoliko prime-ra praktične primene polimernog lateksa:

1. Vezni most za stari-novi beton

Za uspostavljanje veze između starog i novog betona potrebno je da se napravi prianjajući most. Ovaj se izrađuje tako što se SikaLatex pomeša sa vodom u raz-meri 1:1 (zapreminski deo). Sa tako dobijenom tečnošću spravlja se cementni malter u razmer i mešanja cement:pesak od 1:1 do 1:2 (zapreminski deo), pri čemu

TEKST Boban Uzunović, građ. inž. SIKA

Na tržištu se u poslednje vreme sve češće možemo sresti sa malterima i betonima koji u sebi sadrže različite dodatke čiji je cilj da poboljašaju nji-hove karakteristike. Ovaj put pažnju obraćamo na polimerne aditive

uradI Sam

48

uradI Sam

49

bi pesak trebalo da ima veličinu zrna od cca. 3 mm, a konzistencija bi trebalo da bude plastična.

Ovaj prianjajući malter koristi se na sledeći način: kod horizontalnih radnih spojnica SikaLatex malter utrlja se četkom u podlogu. Debljina sloja bi pri tom trebalo da iznosi cca. 3 mm - 5 mm. Na taj još svež sloj nanosi se novi beton.

Ukoliko je potrebno napraviti vertikalne dilatacione spojnice, onda se može postupiti kao što je prethodno opisano. Takođe se može na stari beton naneti prskanjem i pomoću mistrije razmazati, a zatim naneti svež be ton.

2. Malter za reparacije i izjednačavanje

Malteri za krpljenje i izjednačavanje izvode se prema uputstvima za zidni malter ili podni premaz, u zavisnosti od toga da li se nanose na zid ili na pod. Kod debljina do 15 mm malter se dodaje preko nanošenja prskanjem, tj. preko prianjajućeg mosta, kao tečnost za spravljanje SikaLatex : voda = 1:1,5 do 1:3, u zavisnosti od sopstvene vlažnosti peska. Cement i pesak mešaju se u odnosu od 1:2 do 1:3.

3. Vodonepropusni cementni malter

Dodavanjem polimernog lateksa Sika Latex postiže se vodonepropusnost cementnog maltera i minimalno sku-pljanje pri sušenju, što eliminiše pojavu pukotina. Radi uspešnog vezivanja vodonepropusnog cementnog malte-ra za podlogu koristi se prethodno namazani vezivni sloj izrađen uz pomoć aditiva Sika Latex.

4. Malter za holkere

Na sastavima poda i zidova obično se nalaze spojevi dva betona ili spojevi različitih materijala (beton-cigla). Zbog toga mora da se izradi holker koji ovo osetljivo

mesto štiti od prodora vode. Holker, zaobljenje na pra-vom uglu sastava poda i zida, neophodna je podloga za hidroizolacioni sloj od cementnog premaza, elastomer-nog akrilnog premaza ili bitumenske membrane. Za dobar kvalitet holkera, cementni malter mora da ima izuzetno vezivanje za podlogu kako se ne bi odlepljivao, da ima povećanu elastičnost kako bi se prilagođavao manjim distorzijama podloge i da bude vodonepropu-stan. Takođe, mora da poseduje izuzetnu obradivost da bi se holker lakše formirao.

5. Hemijsko presecanje kapilarne vlage u zidovima

Sika Latex razblaži se sa vodom u razmeri 1:1 i takva mešavina sipa se u prethodno izbušene rupe u zidovima do zasićenja. Postupak ponovimo nakon desetak dana i bušotine zatvaramo sa vodonepropusnim malterom.

6. Estrih otporan na habanje

Cementne košuljice obično su izložene pojačanim mehaničkim opterećenjima, posebno trenju, što tokom korišćenja rezultira oštećenjima ili stvaranjem prašine. Zbog toga ove košuljice moraju savršeno da prianjaju za podlogu da zbog velikih horizontalnih opterećenja ne bi dolazilo do odvajanja od nje, i veliku otpornost na abra-ziju da bi se izbeglo stvaranje prašine.

7. Estrih otporan na hemijske uticaje

Cementna košuljica koja se izrađuje u rezervoarima i septičkim jamama, tankovima za gorivo, u kotlarnicama i sl. mora da bude veoma otporna na sve hemijske uti-caje kojima je izložena i da se istovremeno veoma dobro vezuje za podlogu, da se ne skuplja i ne puca, kao i da bude nepropusna za tečnost.

STruČnI SaVET

52

STruČnI SaVET

53

PREPORUKE ZA BETONIRANJE, ZIDANJE I MALTERISANJE PRI NISKIM TEMPERATURAMA

BETONIRANJE PRI NISKIM TEMPERATURAMA

Produženje građevinske sezone doprinosi racio-nalnosti građenja, pogo-tovu kada treba poštovati

ugovorene rokove. Na osnovu rezul-tata ispitivanja utvrđeno je da je optimalna temperatura vazduha za spravljanje i ugrađivanje betona između +15°C i +25°C. Na višim te mperaturama proces vezivanja i očvršćavanja se ubrzava, a na nižim usporava.

Prema propisima, ugrađivanje betona pri spoljnoj temperaturi nižoj od +5°C i v išoj od +30°C smatra se betoniranjem u poseb-nim uslovima, zbog čega je neop-hodno da se preduzmu posebne mere pri spravljanju svežeg betona, njegovom transportu, ugradnji i nezi.

Ovog puta osvrnućemo se ukrat-ko na uslove izvođenja betonskih radova pri niskim temperaturama. U tim situacijama javljaju se dva osnovna problema: niske tempera-ture uslovljavaju usporavanje proce-sa hidratacije cementa, a samim tim i vezivanja i očvršćavanja betona, a zamrznuta voda, povećavajući zapre-minu, razara strukturu nedovoljno očvrslog betona.

Koristeći dugogodišnje iskustvo, praktične rezultate i ispitivanja vla-stite laboratorije, dajemo sledeće preporuke za zimsko betoniranje kojima se olakšava rad i produžava front rada u zimskim uslovima:– Cement se dozira u količinama

iznad 300 kg/m3 betona. Za upo-trebu u zimskim uslovima najpovolj-niji su oni cementi koji imaju manju potrebu za vodom, kao i oni koji oslobađaju veću količinu hidratacio-ne toplote. Tome najviše odgovaraju čisti portland cementi, i to oni viših klasa (najmanje 42,5). Takođe, treba koristiti cemente koji imaju brži pri-rast čvrstoće, a to su oni sa ozna-kom R (na primer PC 42,5 R );– U mešalicu treba dozirati samo

nezamrznut agregat;– Da bi se voda, kao negativan

faktor, kod zimskog betoniranja redukovala, preporučujemo V/C ispod 0,45. Ugradljivost poboljšati odgovarajućim dodacima (plastifika-tor Cementol DELTA EKSTRA i l i superplastifikatori Cementoli ZETA, Zeta Super S...);– Treba uzeti u obzir da cementi

bez dodataka većinom počinju vezi-vati pri T = 20°C posle dva-tri sata, a pri T = 0°C tek posle 10-15 sati.

Hlađenje svežeg betona treba sprečiti čuvanjem hidratacione to -plo te koja se oslobađa (zaštitom da -skama, folijom, stiroporom). Takođe, treba očistiti led i sneg sa oplate i armature;– Temperatura sveže betonske

ma se mora biti viša od +5°C u tre-nutku ugrađivanja; – Pri betoniranju u zimskim uslo-

vima moramo obezbediti da beton postigne čvrstoću od najmanje pet MP-a pre eksponiranja mrazu, a po mogućnosti i veću.

S obzirom na napred izneto, mogu se primeniti dve metode koje obezbeđuju postizanje čvrstoće beto-na na pritisak od minimum 5 MPa pre izlaganja mrazu i

snižavanje tačke smrzavanja tečne komponente u betonu ispod očeki-vane temperature okoline.

Iako je zima na vratima, to nikako ne znači da građevinari prestaju sa radovi-ma. Betoniranje je moguće obavljati i u zimskim, odnosno posebnim uslovima uz preduzimanje posebnih mera koje omogućavaju da se posao uprkos niskim temperaturama izvede kvalitetno i na vreme

STruČnI SaVET

52

STruČnI SaVET

53

ZIDANJE I MALTERISANJE PRI NISKIM TEMPERATURAMA

Za spravljanje maltera za zidanje i malterisanje pri niskim temperatu-rama možemo upotrebiti ubrzivač vezivanja Cementol Omega P, kao i Cem entol B NOVI, dok za malter za malterisanje možemo koristiti samo Cementol Omega P (Tabela 2).

Da bi se pomoglo obezbeđivanje ovih uslova, potrebno je koristiti hemijske dodatke za zimsko betoni-ranje. U ponudi TKK Srpenice nala-ze se dodaci za tu namenu predstav-ljeni u Tabeli 1. Cementole dozira-mo razređene sa zamesnom vodom kako bismo sprečili lokalnu reakciju i obezbedili ravnomernu raspodelu dodatka po celoj betonskoj mešavini.

Cementol Dozaža

Cementol Omega P ubrzivač vezivanja (SIST EN 934-2:T6)

1%–3 % na masu veziva (cement / cement+kreč)(1kg – 3 kg na 100 kg veziva)

Cementol B NOVIubrzivač očvršćavanja sa učinkom antifriza (SIST EN 934-2:T7)

1%–2 % na masu veziva (cement / cement+kreč)(1kg – 3 kg na 100 kg veziva)

Cementol Dozaža

Cementol Omega F – conc.ubrzivač očvršćavanja betona sa učinkom superplastifikatora(SIST EN 934 - 2:T7)

1% – 2% na masu cementa(1 kg – 2 kg na 100 kg cementa)

Cementol B NOVIubrzivač očvršćavanja sa učinkom antifriza (SIST EN 934 - 2:T7)

1 % – 2% na masu cementa(1 kg – 2 kg na 100 kg cementa)

Dodatna upozorenja:Kod temperatura ispod + 5ºC oba-

vezno poštovati preporuke za beto-niranje pri niskim temperaturama (grejanje komponenata betona, dodatna zaštita i nega ugrađenog betona...).

Da bi se postigla što viša tempera-tura betona pri spravljanju, a samim tim i ugradnji (npr. za vrlo tanke preseke, a to su oni kojima je naj-manja dimenzija < 30 cm, potrebno je da minimalna temperatura ugra-đivanja bude +10°C ), često je neop-hodno zagrevati komponente, među kojima je najracionalnije grejat i vodu. Pri tom treba voditi računa da cement ne dođe u dodir sa vodom toplijom od 30°C. Zato u mešalicu treba prvo dodati agregat, a potom zagrejanu vodu. Zatim treba sačeka-ti da temperatura padne ispod 30oC, pa tek onda dodati cement.

Rad na niskim temperaturama zahteva savesne izvođače koji dobro poznaju tehnologiju zimskog beto-niranja. Ne preporučuje se izvođe-nje betonskih radova ako se očeku-je temperatura vazduha niža od -10°C.

Kod zidanja (do -5°C) i malteri-sanja (do 0°C) poštovanje zaštitnih mera još je značajnije nego kod betoniranja, jer radimo tankim slo-jevima maltera koji su u slučaju većih malterisanih površina i jako ispostavljeni!

Kod malterisanja treba uzeti u obzir da posebno Cementol Omega P zbog delimičnog delovanja plastifi-ciranja može uticati na promenu tona boje maltera, pa su za deko-rativne maltere potrebna prethod-na ispitivanja za konkretan slučaj upotrebe.

Tehnička služba TKK Srpenica d.d.Srpenica, oktobar 2007

Tabela 1

Tabela 2

mEnadžmEnT

54

mEnadžmEnT

55

Planiranje je polazna funkcija rukovođenja koja se ogleda u definisanju ciljeva koje treba ostvariti, utvrđivanju preduslova u kojima će se ti ciljevi ostvariti, izbora pravaca delovanja, sredstava, metoda i tehnika za njihovo dosti-

zanje. Planiranje se često definiše kao racionalna vizija budućnosti. Što je stepen rukovođenja viši, to vizija mora biti dugoročnija. Ona, međutim, mora biti jasna i menadžerima na nižim nivoima, jer ukupan napor ne može dati rezultate ako svi koji su uključeni u rad ne znaju šta se od njih očekuje. Planiranje je najvažnija funkcija rukovođenja koja uključuje izbor ciljeva i aktiv-nosti za njihovo ostvarivanje, vodi na određeno mesto u budućnosti na koje se želi stići i podrazumeva da menadžeri budu inovativni.

Da bi se efikasno planiralo, potrebno je da menadžeri budu svesni prilika u kojima će ostvariti plan rada i da realno procene šanse za razvoj, postave sve ciljeve, analizi-raju pretpostavke za dobro planiranje, identifikuju realno ostvarljive alternative, izrade planove za pojedine segmente delatnosti i predvide troškove realizacije planova.

Postavljeni ciljevi jesu krajnje tačke ka kojima su usmerene aktivnosti i izražavaju rezultate koje je potreb-no ostvariti.

Da bi planirani ciljevi bili realizovani, potrebno je uskladiti ljudske i materijalne resurse, podeliti radne uloge i koordinisati pojedinačne i grupne napore kroz proces organizacije rada. Organizovanje je aktivnost kojom se plan pretvara u delo, čime se postiže ostvare-nje planiranog cilja.

Osnovna svrha organizovanja jeste da se uspostavi for-malni sistem uloga koje zaposleni treba da obavljaju kako bi na najbolji način zajedno radili na ostvarivanju ciljeva.

Proces organizovanja posla odvija se u etapama, od kojih su najznačajnije analiza glavnih i pomoćnih ciljeva, utvrđivanje i razvrstavanje aktivnosti potrebnih za ostva-renje ciljeva, grupisanje aktivnosti u skladu sa raspoloži-vim resursima i radnom situacijom, delegiranje ovlašće-nja saradnicima i koordinisanje dodeljenih ovlašćenja i protoka informacija.

Kako menadžer može efikasno usmeravati rad ograni-čenog broja zaposlenih, može se govoriti o uskom i širo-kom rasponu rukovođenja. Na višim hijerarhijskim nivo-

Da bi se efikasno planiralo, potrebno je da menadžeri budu svesni prilika u kojima će ostvari-ti plan rada i da realno procene šanse za razvoj, postave sve ciljeve, analiziraju pretpostavke za dobro planiranje, identifikuju realno ostvarljive alternative, izrade planove za pojedine segmente delatnosti i predvide troškove rea lizacije planova

Planiranje - osnova rukovođenja

ima idealan broj saradnika kreće se do pet, a na nižim nivoima i do deset.

Kada bi broj zaposlenih kojima se može uspešno ruko-voditi bio isključivi kriterijum organizovanja, sve kompa-nije morale bi da budu veoma male. Međutim, grupisanje u manje organizacijske jedinice omogućuje veliko širenje svake kompanije. Podela na manje organizacijske jedinice obavlja se na osnovu broja radnika, ali i radnog vremena, funkcija koje imaju u određenoj sredini, radnog područ-ja koje pokrivaju, materijalne infrastrukture…

Moć je povezana sa sposobnošću uticanja menadžera na stavove i ponašanje radnika. Ona se obično javlja s preuze-tim položajem, obavezama i odgovornostima. Moć koja pro-izlazi iz stručnih osobina osobe jeste ekspertska moć i zasni-va se na znanju i stručnosti menadžera koga će saradnici uvažavati jer je izvrsno obavešten o stručnim i drugim stva-rima. Moć nagrađivanja zasnovana je na činjenici da menadžer može nagraditi (pohvaliti, dodatno platiti, una-

Savremena organizacija rada podrazumeva podelu ovlašćenja i njihovo prenošenje na sarad-nike, a delegiranje elementarnim činom rukovođenja. Neuspesi menadžera uglavnom proizlaze iz nedovoljnog il i neprikladnog prenošenja ovlašćenja na saradnike.ZAPAMTITE!

mEnadžmEnT

54

mEnadžmEnT

55

prediti…) one koji izvršavaju njegove naloge. Nagrađivanje rada podrazumeva oblikovanje sistema plaćanja koji će kom-paniji omogućiti ostvarivanje postavljenih ciljeva.

Ono se postiže motivacijom radnika koja se sastoji od nagrađivanja, ali i modela za kažnjavanje ukoliko zapo-sleni ne ostva ruju planirane rezultate.

Sistemi nagrađivanja mogu se sastojati od plata, nagra-da, kredita, nenovčanih primanja, sistema napredovanja u karijeri i programa stručnog usavršavanja.

Osnovni razlog slabijeg rada radnika i niske produk-tivnosti, kod većine zaposlenih nije u nedostatku spo-sobnosti i znanja već pre svega u neodgovarajućim siste-mima rukovođenja koji uzrokuju i primenu takvih modela za plate i nagrade. Sistemi nagrađivanja zaposle-nih u preduzećima predstavljaju ključni interes radnika, rukovodilaca i vlasnika. Sistem plata i nagrada mora omogućiti da preduzeće u svakom trenutku može da primi nove radnike i zadrži postojeće.

Moć prisile prepoznaje se u činjenici da menadžer može da kazni ili stvori negativne posledice za radnike čijim ponašanjem nije zadovoljan (javnom kritikom, sma-njenjem plate, zaustavlja njem napredovanja, otkazom…).

Ovlašćenja u određenoj kompaniji jesu prava koja menadžeru pripadaju po položaju, a omogućavaju mu donošenje odluka koje će imati uticaja na druge ljude. To je i određena vrsta moći koja se, pre svega, ostvaruje u okviru kompanije. Funkcionalna ovlašćenja jesu prava menadžera da kontroliše i usmerava procese u kompani-ji u kojoj radi ili koju vodi. To ovlašćenje u poslednje

vreme sve se više ograničava zapošljavanjem stručnjaka za pojedina pitanja i njihova stručna znanja menadžer treba da uvažava prilikom donošenja odluka. Saveti koje daju stručne službe sve više postaju nužnost, uprkos činjenici da se učešćem stručnjaka u donošenju odluka uticaj i ovlašćenja menadžera smanjuju.

Savremena organizacija rada podrazumeva podelu ovla-šćenja i njihovo prenošenje na saradnike, a delegiranje elementarnim činom rukovođenja. Neuspesi menadžera uglavnom proizlaze iz nedovoljnog ili neprikladnog pre-nošenja ovlašćenja na saradnike. Najčešći uzroci su lični stavovi menadžera, što se ogleda u nesposobnosti prihva-tanja tuđih zamisli, nespremnosti na prepuštanje odluke o poslovima koje je menadžer ranije obavljao, neprihvata-nje mogućnosti grešaka saradnika u izvršavanju preuzetih obaveza i nedostatak poverenja u saradnike.

Za uspešno delegiranje zadataka i ovlašćenja važno je da onaj ko upravlja sastavi jasan spisak poslova koje tre-ba uraditi i da izdvoji one koje umesto njega može ura-diti neko drugi.

Dobro je, pri tom, odabrati osobe koje te poslove mogu obaviti i obavezno im treba preneti iskustva u obavljanju tih zadataka, ali je potrebno i naglasiti njiho-vu slobodu u pronalaženju boljih rešenja.

Pot rebno je uz posao prenet i i ovla š ćenja za njegovo i z v r š enje , u spo s t av i t i dobru i t r a jnu komunikaciju s osobama koje su preuzele obaveze i pratit i izvršavanje onoga što je prepušteno da se uradi.

prEnOSImO

56

Nije novost da bez kvali-tetnih ljudi preduzeće ne b i n i k ada moglo da ost var i s voje ci ljeve i nametne se tržištu. Ali

jeste novost da pouzdanu, dinamič-nu, kreativnu i odgovornu osobu, spremnu na timski rad i dokazivanje, domaći poslodavci i dalje svećom traže među stotinama kandidata. Kakvi su kadrovi potrebni Srbiji na njenom putu ka Evropskoj uniji?

Potrebni su mladi, harizmatični i obrazovani menadžeri, poliglote i rođeni pobednici koji će biti dovolj-no lojalni svojim kompanijama (ili državnim službama), ali i vispreni da svoju viziju prenesu na zaposlene koji su im podređeni.

Ima li, međutim, takvih kadrova dovoljno u Srbiji?

Sudeći po mišljenju sagovornika magazina Biznis, vrsnih stručnjaka u oblasti ljudskih resursa (Human reso-urces – HR), Srbija i dalje boluje od nedostatka dobrih top-menadžera od kojih se danas traži da dobro pozna-ju tržište, a da svoje sposobnosti, posebno u prodaji, iskažu kroz ostva-reni pro fit. To je i odgovor na pita-nje zbog čega se poslednjih godina, recimo, kako od inženjera tako i od farmaceuta, zahteva da budu dobri prodavci. Poznavaoci ističu da se kva-litet proizvoda u savremenom svetu prosto podrazumeva, a od stručnjaka se traži da pronađu put da savršena roba stigne do kupca.

Časopis Ton će u narednih neko-liko brojeva prenositi iskustva koja su za magazin Biznis izneli stručnja-ci iz oblasti ljudskih resursa, a koja su interesantna za poslovni svet.

Recimo, koja su zanimanja u ovom trenutku u deficitu i na ceni u Srbi-ji, šta donose buduće godine, zašto su često potpuno suprotstavljena očekivanja poslodavaca i zaposlenih, ili kako se od prosečnih kadrova stvaraju ljudi sposobni za visoke rukovodeće funkcije.

Sagovornici na tu temu jesu direk-tori najpoznatijih domaćih HR pre-duzeća: Sonja Cagronov, direktorka Top Careera, Pelagija Vranić, direk-torka Managea, i Dragan Čandrlić, direktor Hill Internationala. Ta pre-duzeća u ime svojih klijenata, najče-šće velikih i moćnih domaćih i stra-nih kompanija, proverenim metoda-ma procenjuju sposobnosti kandida-ta koji se javljaju na oglase da bi im

ponudili kadrove. Oni, takođe, obu-čavaju menadžere i mere potencijale zaposlenih koji imaju šanse da napreduju. Pre samo nekoliko godi-na takvih firmi u Srbiji bilo je tek desetak, a danas ih ima stotinak. Među njima je i znatan broj inostra-nih HR firmi koje srpske kadrove zapošljavaju u najrazličitijim svetskim firmama.

Srpski menadžeriŠta je to što poslodavac danas tra-

ži od zaposlenog i kakve karakteri-stike treba da ima menadžer?

Iako se svi slažu da je jedna od razvojnih šansi Srbije upravo ljudski kapital oličen u mladim i obrazova-nim ljudima, u poslednje vreme

Biti menadžer do pre nekoliko godina značilo je imati dobre kontakte i tom linijom završava-ti sve poslove. Danas biti menadžer znači imati i kontakte i druga znanja

Menadžeri u deficitu

ISTRAŽIVANJE MAGAZINA BIZNIS: POTRAGA ZA KADROVIMA NA SRPSKOM TRŽIŠTU (1)

prEnOSImO

56

prEnOSImO

58

TEKST ????????? ??????????? FOTO ????????? ?????????????

često se može čuti da takvih kadro-va na tržištu nema dovoljno, kao i da su oni mnogo skuplji nego u zemljama u okruženju.– Naši menadžeri, posebno top-

-menadžment, bili su vrlo skupi na početku tranzicije. I danas je tako, i to možda ne zato što su toliko dobri već zato što ih zaista nema dovoljno. Biti menadžer do pre nekoliko godina značilo je imati dobre kontakte i tom linijom završavati sve poslove. Danas biti menadžer znači imati i kontakte i veštinu, ali i mnoga druga znanja – kaže Sonja Cagronov, vlasnik predu-zeća Top Career, angažovanog na pronalaženju, ali i obuci kadrova, zaposlenih na visokim funkcijama u privatnim, najčešće stranim firmama.

Za razliku od mnogih, ona smatra da uzrok pomanjkanja menadžera ne leži u srpskom obrazovnom siste-mu. Ipak, kako kaže, naše školstvo mladim ljudima nameće različita mentalna ograničenja. – Daću vam primer mladića koji

ima IQ 151, završio je Ekonomski fakultet u Beogradu u roku, sa pro-sečnom ocenom 9,5, i govori tri jezika. Zaposlio se u velikoj banci, vrlo je nezadovoljan i želi da napu-st i posao. Zašto? Zato što njega

„šetaju“ ljudi koji su zaposleni na šalteru. On ne može da izađe na kraj sa njima zato što ne zna da popuni virman. To je problem mla-dih. Oni ne znaju neke osnovne stvari i, što je još gore, misle da im

one nisu potrebne – kaže naša sagovornica.

Ona smatra da nema velike razlike između obrazovanja na državnim i privatnim fakultetima i do sada nije primetila da poslodavci vrednuju samo državne fakultete. Podjednako je zapošljavala i ljude koji su završili privatne fakultete, na kojima, tako-đe, stasavaju odlični kadrovi.

Naša sagovornica naglasila je da u Srbiju stiže svetski trend – zapošlja-vanje „talent menadžera“, a ne pro-verenih i iskusnih stručnjaka, što je donedavno bio osnovni uslov koji su morali da ispunjavaju kandidati. Šta je, zapravo, talent menadžer? – To su ljudi koje već na trećoj ili

četvrtoj godini fakulteta preduzeća primete i potom stipendiraju. Korist koju preduzeće time ostvaruje je više-struka: mlad čovek može da se usme-ri, da se edukuje, a uz to ne mora ni mnogo da se plati. I to je fer. Jer, ako je neko takav i radi u dobroj firmi, za pet godina sve će, zasigurno, naplatiti na tržištu. Talent menadžer, s druge strane, nižu startnu poziciju nadome-šćuje nečim što mu je u tom trenutku sigurno bitnije. Ima priliku da obiđe svet, radi na projektima, uči kako funkcioniše firma, jednostavno – usavršava se. Kad po isteku vremena predviđenog stipendijom promeni poslodavca, već na drugom poslu napla tiće sve – objasnila je Sonja Cagronov me tod koji domaći poslo-davci sve više primenjuju.

Kultura organizacijePrema njenim rečima, u velikim

kompanijama sa glomaznom, strogom hijerarhijom, protok informacija izu-zetno je otežan, pa se zaposleni naj-češće osećaju zanemareno i izgublje-no. Nedavno je jedno istraživanje zasnovano na anketama zaposlenih u takvim sistemima, pokazalo da je za radnike od trenutne visine plate mnogo značajnije da znaju kuda plo-vi brod na koji su ukrcani i kakve su stvarne perspektive firme u nared-nom periodu. Sonja Cagronov potvr-đuje da iskustva ne samo iz Srbije već i iz drugih balkanskih država poka-zuju isto. Zaposlenima, posebno u zemljama koje prolaze kroz tranziciju, mnogo je važno da nemaju grč u sto-maku kada odlaze na posao ili osećaj da su mali šraf velikog mehanizma, jer se odluke donose negde drugde. Takva situacija i danas postoji u mnogim preduzećima, i u javnom i u privatnom sektoru. – Zbog toga je veoma važna kul-

tura organizacije. Šta god da radite, čak i kada imate lošu vest, mnogo je lakše primate ako znate šta se doga-đa, ako se osećate delom priče, a ne šrafom mašinerije. Pored toga, ljudi veoma cene korektnost. Za 20 godi-na, koliko radim ovaj posao, bila sam u prilici da zapošljavam, ali i da otpuštam. Tu zaista nema pravde, ali mora da bude korektnosti – rekla je Sonja Cagronov.

Naša sagovornica kaže da u današ-njim uslovima privređivanja svom klijentu nikada ne bi preporučila menadžera koji na svakih šest mese-ci menja posao. A to se upravo deša-va u oblastima kojima nedostaje kvalite tan kadar. – Nekada firme spremno idu na

rizik da za nekoliko meseci ostanu bez čoveka od koga im zavisi posao. Takvi ljudi najčešće se upošljavaju na početku, kada se potencijalno tržište tek osvaja, što je moguće samo preko ljudi koji su iskusni u svom poslu i imaju dobre poslovne veze. Međutim, ako neka firma želi da ima svoj inter-ni razvoj i kontinuitet na tržištu, nemoguće je da sve to ostvari sa takvim ljudima. Potreban joj je sop-stveni kadar. Ali, lojalnost se ne stiče preko noći, već na duge staze – kaže naša sagovornica.

S O N J A C A G R O N O V

prEnOSImO

58

prEdSTaVLjamO

59

Kao osveženje na tržištu Karbon najav-ljuje povratak »na scenu« prepoznatljive robne marke disper zije za zidove Poliko-lor. Polikolor je boja izuzetne pokrivnosti izrađena na bazi kvalitetnih punilaca i veziva. Kao dodatak asortimanu Polikolor

disper zija, tehnolozi ove kompanije razvili su i recepture Polikolor Gold i Polikolor star - koncentrovanih perivih disper zija.

Radi promovisanja stare-nove robne marke, neprikosnovene disper zije za zido-ve Polikolor, Karbon je izašao u susret

svim kupcima koji bi želeli da se uvere u istinski kvalitet Polikolora po promotivnim cenama. Obratite se svom veletrgovcu za uzorke koje ćete besplatno dobiti na probu.

Deo proširenog proizvodnog programa KARBONA čine:

GLET-MASE

• Polifix–zafinoizravnavanje• Gletstar–zafinoizravnavanjeudebljemsloju

• Polifix T–tečnamasazafinoizravnavanjeunutrašnjihzidova

• Polifix VF–zaizravnavanjefasada

DEKORATIVNI MALTERI

• Karboplast–akrilnizaribanimalter• Karboplast Full–akrilnipunimalter

• Karbosil–silikonskizaribanimalter• Karbosil Full–silikonskipunimalter

GRAĐEVINSKI LEPKOVI

• Siprokol–lepakzakeramikuzaspoljnuiunutrašnjuupotrebu

• Siprokol specijal–lepakzastiropor• Siprokol rabitz–zaizravnavajućislojDEMITsistema

• Siporeksol–lepakzagasbeton• Siprokol Flex–fleksibilnilepakzagranitne,mermerneisinterovaneploče,lepljenjepločicanapločicu

GRAĐEVINSKE BOJE

• Polikolor–disperzijazaunutrašnjezidove

• Polikolor gold–koncentrovanadisperzijazaunutrašnjezidove

• Polikolor star–perivadisperzijazaunutrašnjezidove

• Poliflor fasadni–disperzijazaspoljašnjezidove

• Poliflor steel–mikroarmiranabojazaspoljašnjezidove

KARBON

Povratak PolikoloraTopola

Karbond.o.o.Karađorđeva126

tel/fax:034/705-000034/813-598

anKETa

60

TEKST Aleksa Urošević FOTO Lena Nešić

Krečenje, farbanje, dekorisanje... Mnogo je posla koji treba obaviti, a neophodno je znati koji je materijal i alat potreban, jer u moleraju je vreme za popravljanje grešaka često skuplje nego prethodno plaćen materijal. Kao i obično, obraćamo se molerima za savete i postavlja-mo im nekoliko pitanja.

Odabir pravog alata

1) Koje su vrste valjka najpogodnije za rad sa poludisper-zijama, a koje su bolje za disperzije?2) Koliko traje radni dan jednog molera (sa pauzama ili bez njih) i od čega to zavisi?3) Koje materijale preporučujete za sistem „uradi sam“, to jest početnicima u krečenju?

Disperzije, akrilne boje, rade se sa valjci-1. ma sa što kraćom dlakom (koncem), zato što se bolje raspoređuju po površini zida. Za poludisperzije je obrnuto, koriste se valjci sa što dužom dlakom da bi mogla da upije što više materijala.Kompletan radni dan traje oko deset sati. 2. Naravno, u to su uključene i pauze za kafu, ili kraći odmori, jer je nemoguće konstantno raditi sve to vreme. Ako ne

računam pauze, rekao bih da dnevno imam oko sedam sati efektivnog rada.Ne preporučujem nikome da sam kreči 3. stan, za početak da mi moleri ne bismo ostali bez posla... Šalim se, naravno! Za učenje i vežbanje preporučujem neki jefti-ni materijal i zid koji se manje vidi, da bi se minimalizovala eventualna šteta.

Radoje Aničić

Glavna razlika kod valjaka za ove materija-1. le jeste u tome što se za poludisperzije koriste valjci sa dlakom dužine 20 milime-tara, dok je za pune disperzije i akrilne boje maksimalna dužina dlake 12 milime-tara. O tome treba voditi računa da bi rad bio kvalitetan. Mislim da je radni dan molera sličan sva-2. kom drugom poslu i da traje od osam do deset sati dnevno. To je prosek ako hoće-te da ostanete efikasni a da ne preterate

s radom. Još jedna bitna stvar je imati makar jedan dan u nedelji slobodan i posvetiti ga sebi.Nikom ne bih preporučio amatersko kre-3. čenje, prvenstveno zbog toga što je za krečenje najbitnija priprema zida, a to početnici ne znaju i ne mogu kvalitetno da urade. Ako baš hoće, najbolje je da uzmu neku jeftinu poludisperziju, pa da proba-ju…

Zoran Pavlović

Nepisano pravilo je da se za poludisperzije 1. koriste valjci sa dužom dlakom, koji upijaju više materijala. Za disperzije se koristi kraća dlaka, do 10 milimetara, a nekad i valjci sa velur dlakom, koja je najfinija i služi za rad sa akrilnim bojama i punim disperzijama.Zvanično, radni dan traje od osam do 17 sati, 2. dakle devet sati, ali su u to vreme uključene i pauze. Naravno, ovaj posao je takav da ne

može da se ostavi na pola, tako da se pone-kad ostaje i duže od deset sati.Za početnika je najbolje da kupi neku najobič-3. niju poludisperziju, prvo zato što je jeftina, a drugo zato što će lakše moći da se prekreči nekom kvalitetnijom bojom ako rezultat ne bude zadovoljavajući, što se početnicima često dešava.

Slavoljub Belanović

anKETa

60

SVET BOja

62

SVET BOja

63

TEKST Srđan Zorić, dipl. inž. arh.FOTO Ivana Čarapina, dipl. inž. arh.

Sa vre me ni aske ti zam ori jen tal nog du ha

Jedan od najlepših hotela na turskoj obali Hillside Su, inače član prestižne svetske grupacije

Design hotels, odličan je primer futurističkog dizajna koji se pre svega oslanja na osvetljenje i

jednostavnost, što ovo zdanje čini jedinstvenim.

SVET BOja

62

SVET BOja

63

Tur ska, kao po pu lar na de sti na ci ja tu ri sta iz ce log sve ta, mno go ula že u svo-je tu r i s t i č ko -us lu žne

ka pa ci te te. Ši rom te ze mlje sva ke go di ne ni če ve li ki broj ra znih sa dr-ža ja iz te obla sti. Me đu nji ma je zna ča jan broj ho te la raz li či tih ka te-go ri ja. Je dan od ta kvih je i Hil lsi de Su, ho tel na pla ži Ko njal ti, uda ljen sve ga ki lo me tar od cen tra An ta li je. Iz gra đen je 2003. i spa da u no vi je u an ta lij skom re gi o nu. Po se du je sko ro 300 sme štaj nih je di ni ca (253 so be, 39 apart ma na, je dan pred sed nič ki i je dan spe ci jal no di zaj ni ra ni apart-man). Ne ula ze ći u da lje na bra ja nje sa dr ža ja iz nje go ve za i sta bo ga te po nu de, re ći će mo sa mo da ho tel

Sa vre me ni aske ti zam ori jen tal nog du ha po se du je sve što se oče ku je od jed-nog ho te la vi so ke ka te go ri je (pa čak i vi še) ko ji je pro jek to van da za do-vo lji po tre be naj zah tev ni je kli jen te le. Za pi ta će te se, mo žda, šta on da ovaj ho tel či ni dru ga či jim od osta lih iste ili slič ne ka te go ri je u Tur skoj ili bi lo gde dru go u sve tu. Od go vor na to pi ta nje do bi će te u re do vi ma ko ji sle-de. Pr vo, mo žda i naj ma nje bit no, ali sva ka ko neo bič no, je ste ime ho te la. Ono je na sta lo kom bi na ci-jom re či iz en gle skog (Hil lsi de - pa di na, pla nin ski ob ro nak; što se odnosi na planine Ta u rus koje okru-žuju Antalski zaliv) i tur skog je zi ka (su - vo da; tur ski je zik ima sve ga je dan ne pra v i lan gla gol i jed nu ne pra vil nu ime ni cu; slu čaj no ili ne, ali sva ka ko za ni mlji vo je ste što je su upra vo ta jed na ime ni ca).

Dru go, ovo je pr vi tur ski ho tel ko ji je po stao član pre sti žne svet ske gru-pa ci je ho te la De sign Ho tels (www.designhotels.com).

Treće, ovaj hotel projektovao je čuveni turski arhitekta Eren Talu. Njegov tim i on osmislili su Hillside Su u total dizajn maniru, baveći se u potpunosti i enterijerom i osvet-ljenjem. Upravo je to ono što ovaj hotel čini osobenim.

Ako se ukratko može opisati dizajn ovog hotela, onda bi možda primer-eno bilo reći da je to jedan krajnje futuristički dizajn. Specifičan je po tome što je najveći deo hotela beo: zidovi, plafoni, sobe, mobilijar, pa čak i uniforme zaposlenih. Jedini deo enterijera koji nije beo jeste prostor za obedovanje, koji je u pot-punosti obojen u crveno. I tu nije kraj: gde god se okrenete, uvek ćete moći da se dobro osmotrite, od gla-ve do pete. Naime, na skoro svakom koraku nalaze se ogledala velikih površina. Ona se pojavljuju ad infini-tum (do beskonačnosti) i ne nedos-taje ih u sobama, čak je i tavanica ulaznog hola pokrivena ogledalima, t a ko da nekad ne možete s a sigurnošću reći šta je gore, a šta dole. Ovo je urađeno namerno, što arhitekta Eren Talu ovako objašnjava:

SVET BOja

64

„ D ok s e k r e ć e t e k ro z ho t e l , iznenađenja i misterije otkrivaju vam se iz koraka u korak.“

Dizajn je krajnje funkcionalan i sveden. Prostorije svih namena veli-kih su površina. Ovde se nikada nećete osećati skučeno i nikada vam neće manjkati svetlosti, ni prirodne ni veštačke. Belina enterijera, kao i spoljašnjosti ovog objekta, samo je podloga za igru svetlosti, koja naro-čito dolazi do izražaja noću. Različi-to pozicionirano osvetljenje u soba-ma i na balkonu možete menjati sami i prilagođavati ga svom raspo-loženju.

Kada se nađete u devetospratnom holu hotela galerijsko-atrijumskog tipa, a iznad vas se nađe šest disko kugli prečnika dva metra koje vise sa tavanice prekrivene ogledalima, jasno vam je da ste na jednom sasvim neobičnom mestu u kome je prostor projektovan tako da se u njemu samo i jedino može opustiti i uživati. Hol podseća na prazno belo slikarsko platno, a gosti, korisnici ovog prostora, jesu ti koji ispunjava-ju to platno.

Iz dva centralno postavljena pano-ramska lifta pruža se divan pogled na stazu od iroko drveta koja kroz travnjak i drveće mandarina vodi ka bazenu, zatim prema plaži Konjalti, zalivu i Sredozemnom moru, od koga zastaje dah.

Jedini mobilijar u sobama, osim nameštaja, jesu lava lampa i mali akvarijum sa dve zlatne ribice, a sva-ka soba ima veliki balkon na kome se nalazi francuski ležaj. Boju osvet-ljenja moguće je menjati u četiri nijanse, od bele do ružičaste i crve-ne.

U rukama vrsnog arhitekte Erena Talua, svetlost i boja postaju elemen-ti dizajna koji dinamično definišu ovaj kompleks. Talu boji prostor sve-tlošću i vaja ga ogledalima tako da posetioce ovog hotela zaista povre-meno smešta u neku drugu dimen-ziju koja nije „danas, ovde i sada“.

Ovakav svojevrsni minimalistički duh daje ovom hotelu, sveukupnom prostoru i njegovoj neposrednoj okolini jedinstveni i prepoznatljiv asketski identitet, čiji deo naprosto morate da budete. Barem jedanput. Makar i nakratko.

SVET BOja

64

uKrŠTEnIca

68

MUSLI-MANSKA KAPA CR-VENE BOJE

PETI SAMO-GLASNIK

^A\ VRSTA

INSEKTA, ZOLJA

METAR PER[UN TO JE

PINELA, PROIZVOD DELFIN AG

SMESA ZA FUGO-VANJE

AUTO-OZNAKA [PANIJE

PRVAK,

[AMPION MALA MARKA

PREMA FILOZOF, @IVEO U BURETU

NEPRIJA-TAN MIRIS

ZAPAD

RIBARSKI ^AMAC NA

JEDRA

AUTOR: .R.

AMPER GRAD NA OSTRVU JAVA

I TO JE DELFIN LUX

INTER GAS UNION

ST.RIMSKO MU[. IME

STAZA ZA PE[AKE, PLO^NIK

KISEONIK (STR.)

PRIPADNIK NEKOG UD-RU@ENJA, DRU[TVA

KO[ARKA-[KI TRE-

NER,ALEK-SANDAR

OSTRVO NA

JADRANU

SMESA OD CEMENTA I AZBESTA

NA[ PEVA^ NARODNIH PESAMA

PRVO SLOVO

]IRILICE

VRE]A OD JUTE

NESTRU^-NJAK, NE-ZNALICA

TO JE DELFIN LUX

IME MAKE-DONSKOG PESNIKA [OPOVA

MNOGO ISPLESTI GRAD U INDIJI

UZVIK NE-GODOVANJA

DEO MO-LEKULA

OSTRVO U JADRAN-

SKOM MORU

OTROVNI

ALKALOID BILJKE

VELEBILJE

RAZJURITIJEDAN OD NAZIVA

ZA MAMAC

TRE]I SAMO-GLASNIK

GL. GRAD

^ADA DRAGI KAMEN

REKA U

IRANU ENG.FUDB.

MAJKL

VRSTA BUBNJA ROK PE-

VA^, FEST

ENGLESKI ROKER, MAJKL

POMORAC

POLICIJ-SKI PAS DUGIH NOGU

STRANO

@EN. IMEVELIKI PAS

VRSTA ZANAT-

LIJE

TRPKO, GORKO

VRSTA IN-

TERPUNKC.SVETOZAR OD MILJA

VESLA^KI KLUB(SKR)ST. GRAD U ITALIJI

PETI MESEC U GODINI

POSLOVNI CENTAR DELOVI STANA

UDR.SPOR.NOVINARA

VRSTA LEPTIRA

RELIGIJA (MN.)

DROBLJE-NI KAMEN

IRITIRATI, DRA@ITI

NEMA^KA

FILMSKA GLUMICA,

NA\A

SIMBOL AZOTA

FUDBALER

ZIDAN BIV.GOLM. VLADIMIR

ULEGNUTI, UTONUTI

DEO TELA. [IJA

KRUPNI INSEKT, NAPADA GOVEDA

MESTO KOD GOR-NJEG MI-LANOVCA

KONJSKI PRIBOR

NEM. GOL-MAN, AJKE

SREDST-VO ZA LA-KIRANJE

IME SLIKARA MURTI]A

SKRA]ENO @EN. IME RE^NA OSTRVA

MESTO U CR. GORI

APARAT ZA SU[. KOSE

ISTOK IME ATLE-

TI^ARA BOLDVINA

PERIOD U RAZVOJU INSEKATA

IME GLUMCA MENSURA100 KV.M.

HLADNO ORU@JE UPITNA

RE^

IME KO-[ARKA[A SABONISA

NALEPNICA

SIMBOL KISEO- NIKA

PREDLOG (POPUT)

SIMBOL ERBIJUMA

LI^NA

ZAMENICA

BOJA, FARBA

uKrŠTEnIca

68 69

DRVO je prirodni, organski materijal većinom izgrađen od celuloze.

Raznovrsnost tipova drveta i njegove primene, zajedno sa činjenicom da ono “živi” i “diše”, vodi ka velikom broju spe-cijalnih zahteva koje mora da ispuni zaštitni premaz za drvo. Ovi zahtevi su specifičniji i rigorozniji za premaze u eksteri-jeru nego za one vrste proizvoda namenjenih unutrašnjoj aplikaciji.

Pod dejstvom vlage, temperature, sunčevog zračenja i mikroorganizama, nezaštićeno drvo se suši, puca, truli i gubi estetsku i upotrebnu vrednost. Dejstvom spoljašnih uticaja drvo se razgrađuje fizički i hemijski, zato je pravilan izbor premaznog sredstva od bitnog značaja.

Kod površinske obrade drveta bilo kojom vrstom laka, veo-ma je važno da se rad obavlja pod normalnim uslovima koji podrazumevaju temperaturu od 20˚2˚C i vlažnost vazduha od 50-65%. Drvo pre lakiranja treba osušiti na vlažnost od 8-12%, da bi se izbegle velike promene dimenzija, usled variranja sadržaja vode u njemu. Ovo je veoma značajno, jer drvo i film laka, odnosno boje imaju različite koeficijente zatezanja.

OSNOVNI PRINCIPI PRIPREME DRVENIH POVRŠINA ZA BOJENJE I LAKIRANJESTARE, VEĆ PREMAZIVANE DRVENE POVRŠINE

Za reparaciju transparentnim sistemom zaštite, stari pokriv-ni premaz se mora potpuno ukloniti – do čistog drveta, bru-šenjem. Ukoliko je na drvenim površinama bio transparentni premaz dovoljno je dobro brušenje brusnim papirima (prvo krupnija granulacija od 120-180, a zatim finija 320).

Ukloniti brusnu prašinu i nečistoće, četkom ili krpom.U slučaju manjih površinskih defekata na drvetu (rupice,

pukotine), primeniti kit za drvo, koji treba naneti špahtlom, poravnati i nakon sušenja brusiti.

Nanošenje sledećeg sloja laka vrši se nakon potpunog sušenja prethodnog sloja, prema navedenim uputstvima za svaku vrstu laka.NOVE DRVENE POVRŠINE

Suvu drvenu površinu dobro obrusiti (brusnim papirom granulacije 120-180) i očistiti od prašine.

U slučaju manjih površinskih defekata na drvetu (rupice, pukotine), primeniti kit za drvo, koji treba naneti špahtlom, poravnati i nakon sušenja brusiti.

LAZURA IMPREGNACIONO - FUNGICIDNAOSNOVNA ZAŠTITA DRVETA - IMPREGNACIJA· drvo preventivno štiti od dejstva vode, insekata i gljiva· sadrži najsavremenije biocide· olakšava nanošenje završnih premaza

LAZURA impregnaciono-fungicidna je bezbojni, impre-gnacioni premaz za osnovnu, preventivnu zaštitu drveta. Upotrebljavamo ga kao prvi premaz za drvo koje je posred-

69

KARAKTERISTIKE LAZURA-tankoslojni

premaz za zaštitu drveta

LAZURNI LAK

SUŠENJE6-10 h24 h

6-10 h24 h

SJAJ 60-70% 95%

UPOJNOST DRVETA veća manja

PUNOĆA FILMA manja veća

TRANSPARENTNI ALKIDNI SISITEM ZAŠTITEDRVO KAO PODLOGA ZA BOJENJE I LAKIRANJE

no ili neposredno izloženo vremenskim uslovima i propa-danju. Lazuru impregnaciono-fungicidnu koristimo i za zaštitu konstrukcijskog građevinskog drveta.

Ovaj premaz je izvanredan kao podloga za sve završne premaze, jer u svom sastavu osim biocida sadrži i veziva.

Lazura impregnaciono-fungicidna je suva posle 3-4 časa. Nanošenje sledećeg premaza preporučujemo nakon 12 časova. Kao završni premaz u kombinaciji sa Lazurom impregnaciono-fungicidnom preporučujemo LAZURU-tankoslojni premaz za zaštitu drveta i LAZURNI LAK.

Izdašnost: 5-10m2/L u jednom sloju zavisno od vreste drveta.

Lazuru impregnaciono-fungicidnu pakujemo u tri razli-čita pakovanja 0.75, 2.5 i 10 l.

LAZURA-TANKOSLOJNI PREMAZ ZA ZAŠTITU DRVETA

LAZURA je tankoslojni dekoratvni premaz za transparen-tnu zaštitu drveta u enterijeru i eksterijeru.

Lazuru pre upotrebe dobro promešati do dna dozne. Suvo i čisto drvo prebrusiti brusnim papirom granulacije NO=150-180, kao i površinu koja je prethodno premazana Lazurom impregnaciono-fungicidnom. Posle brušenja ukloniti prašinu.

U enterijeru drvo premazati u dva do tri puta, a u ekste-rijeru preporučujemo tri sloja lakiranja, preko već nanetog jednog sloja Lazure impregnaciono-fungicidne. Lazura se može koristiti u kombinaciji sa Lazurnim lakom.

Lazura se može nanositi četkom, prskanjem ili umaka-njem. Nakon sušenja prvog sloja premaza, površinu lagano zabrusiti papirom garanulacije NO=220-280.

Premaza je suv na dodir nakon 6 do 10 časova, a ponov-no nanošenje preporučujemo posle 24 časa.

Izdašnost: 10-20 m2/1l u jednom sloju.Lazuru izrađujemo u 16 standardnih nijansi, koje se mogu

međusobno mešati i pakujemo u tri različita pakovanja 0.75, 2.5 i 5l.

LAZURNI LAKProizvod prvenstveno namenjen kompletnoj zaštiti i dekoraciji drvene stolarije (vrata, prozori, grede) izrađene od masivnog drveta. Izuzetna elastičnost, sjaj, punoća, svetlostalnost i otpor-nost na ostale klimatske uticaje, glavne su karakteristike ovog proizvoda. Nanosi se preko Lazure impregnaciono - fungicid-ne i/ili Lazure, u dva do tri sloja u zavisnosti od željenog kva-liteta. Prvi slojevi se mogu razrediti sa 5 -10% Firnisa lanenog ulja. Optimalno je da sušenje svakog sloja traje 24 h. Obave-zno je brušenje između slojeva laka. Nanosi se četkom, valjkom ili prskanjem. Izdašnost: 10-20 m2/1l u jednom sloju. Lazurni lak izrađujemo u 16 standardnih nijansi, koje se mogu međusobno mešati i pakujemo u tri različita pakovanja 0.75, 2.5 i 10l.