JER SA SEMENOM SVE POČINJE...Novi Sad • II godina • br. 72• četvrtak, 30. 6. 2016. • 19 dinara

novo

sads

ki

Srpski DB jestvorio Otpor

ISTINA O PROTESTIMA

Ljubiša Ristić INTERVJU

Nijedan protest od 9. marta 1991. do danas nije organizovan bez znanja naše ili stranih obaveštajnih službi. Vučić se ne mora bojati Zapada

2

КУЛТУРЕКУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈА

digitalizacija.ns.rs

30. JUN 2016.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Milorad Bojović

novisad.press@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Zoran Surla, isidora Filipov,

Marija Magdalena idei Trifunović, ljiljana Zrnić

redakcija@nsreporter.rs

Saradnici aleksandar Pavlović, Siniša kostić

FoTo-rePorTer

Marko dabetić

lekTori Biljana rac, Mirjana lekić

iZdavač

lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor Srđan vučurević

direktor@nsreporter.rs

direkTor korPoraTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Bulevar oslobođenja 127,

telefon i faks 021/454-624, 450-774

office@nsreporter.rs

Marketing: 021/450-261, Žiro račun 165-23047-65

hypo alpe adria Banka a. d. Beograd marketing@nsreporter.rs

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Bačkopalanački

nedeljnik.www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i

odgovorni urednik Milorad Bojović God. 1, Novi Sad: Lokal Media Novi

Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm Nedeljno.

ISSN 2406-2022 = Novosadski reporter

COBISS.SR-ID 293986823

uvodnik

Nenad Čanak i Boris Tadić us-pešno nastavljaju speleološko bavljenje politikom. Obojica se vrtoglavom brzinom primiču provaliji cenzusa iz koje su se tako teško domogli parlamenta. Tadiću se stranka cepa brže od

rasta srpskog BDP-a. Za to vreme Čanak spas tra-ži u braku iz interesa s naprednjacima, u Novom Sadu i u još nekoliko vojvođanskih gradova.

Uprkos činjenici da već godinama pokušava da glumi feniksa nastalog nasilnom inkarnaci-jom crnogorskog sokola i srpskog orla, Tadić je osnivanjem SDS-a ušao u špilju iz koje nema povratka. Za njega je 24. april istorijski da-tum. Tada je postao najveći gubitnik u novijoj istoriji Srbije, nakon što mu je propao plan ubeđivanja birača da će preko saveza s Čankom postati Vinston Čerčil srpske politike. Međutim, posle ne-prežaljenog izbornog Galipo-lja iz 2012, na kom je predsed-ničku titulu i ključeve buduće vlade predao Tomislavu Niko-liću, Tadić nije doživeo svoj Zapadni front. Za razliku od Čerčila, on je ostao nerehabi-litovani gubitnik, kom o vratu SPS visi kao raspeće.

Uprkos udaji iz nužde, i Ča-nak se nalazi na ivici ambisa. Pre samo mesec dana upozo-rio sam ga da će brak sa SNS-om za njega imati istu milost i blagodat kao zagrljaj udava. Ali su više presuđivale pare nego oprez. Autonomaš iz dokolice i političar po zadatku, Čanak posle četvrt veka stvari više ne posmatra dugoročno. On neoprezno veruje da će ulazak u koaliciju s Vučićevom strankom ostati nevidljiv njegovim pristalicama i da će mu Novi Sad kao središte autonomaštva to oprostiti. S druge strane, po-grešno se nada da mu je Vučićeva dozvola za ulazak u novosadsku vlast došla kao indulgen-cija. Oproštaj koji će poništiti činjenicu da je prethodnih 15 godina uspešno izigravao Pajti-ćevu štaku.

I koliko god se njegovo propagandno odelje-nje trudilo da Ligu prikaže kao pobednika koji je naprednjacima priskočio u pomoć zarad in-teresa Novog Sada, istina je zapravo da je Novi Sad poražen kao nikad u svojoj istoriji. Stranka za koju je od 2000. glasalo najmanje Novosađa-na, nezasluženo je dobila priliku da se preko vla-

davine s pobednicima uzdigne iz ambisa u koji je zapala.

No, nisu izgubili samo Novosađani i napred-njaci koji svojim liderima ne mogu da oproste ovaj neprirodni zagrljaj, ma koliko on bio daleko-sežan. Malo ko želi da razume da će SNS koristiti Čanka kao oruđe za sprečavanje udaraca s boka i pacifikaciju neprijateljski nastrojenog, građanski orijentisanog nevladinog sektora. Gubitnici su i Čankovi glasači. Njihov lider je posle 25 godina priznao da nikad nije imao politiku niti ideolo-giju. Da je 25 godina naučno bavljenje novčanim tokovima bila njegova jedina preokupacija, da ga je autonomija Vojvodine zanimala krajnje aka-demski, s lukrativnom pozadinom.

Pošto nije uspeo da Vojvodinu pretvori u dr-žavu, Nenad Čanak je vlasti-tu stranku posle četvrt veka uspešno konvertovao u po-trošenu monetu. Zato doži-votni autonomaški musketar za svoj srebroljubivi pohod na novosadski budžet može naći manje izgovora od popova koji pastvi naplaćuju venča-nja i sahrane.

Čanak je svoju političku ka-rijeru zasnovao na vicu da je bolji vojvođanski vrabac u ruci nego srpski dvoglavi orao na grani. Vrabac koji je predstav-ljao kozerski kredo Čankove politike odlepršao je tamo kud

i autonomija Vojvodine koju je on branio 25 godi-na – u zagrljaj srpskom dvoglavom orlu.

Nakon merkantilnog saveza s naprednjacima, njegov politički miraz – Vojvođani koji Beograd mrze više od Budimpešte moći će da stanu u jednu mesnu zajednicu. Rečju, Liga socijalde-mokrata Vojvodine i njen vođa koji im deceni-jama prodaje bajke o autonomiji nestaće s poli-tičke scene.

Kakve to posledice ima po naprednjake? SNS je previše snažan da bi mu savez s preslabim Čan-kom bio pretnja. Zato je argument njegovih pro-pagandista – da bi Vučić u Novom Sadu propao ako uza se nema Ligu, ravan verovanju da zemlju i dalje nose slonovi koji stoje na kornjači.

Pred Čankom je samo jedan izbor – da se ne meša previše u rad novosadske administracije. Da statira i čeka bolje dane. Jer je zaista nemogu-će poverovati da će SNS zasluge za sve što bude urađeno u naredne četiri godine pokloniti Ligi i tako je sačuvati od propasti.

Zašto će za Čanka biti poguban ulazak u vlast u Novom SaduAutonomaš iz dokolice i političar po zadatku neoprezno veruje da će ulazak u koaliciju s Vučićevom strankom ostati nevidljiv njegovim pristalicama. S druge strane, pogrešno se nada da mu je Vučićeva ponuda došla kao indulgencija. Oproštaj koji će poništiti činjenicu da je prethodnih 15 godina uspešno izigravao Pajtićevu štaku

čanak je svoju političku karijeru zasnovao na vicu

da je bolji vojvođanski vrabac u ruci nego srpski

dvoglavi orao na grani. vrabac koji je predstavljao

kozerski kredo čankove politike odlepršao je tamo

kud i autonomija vojvodine koju je on branio 25 godina

– u zagrljaj srpskom dvoglavom orlu

30. JUN 2016.

4 30. JUN 2016.

nsreporter.rs

5

40miliona evra

deviznih rezervi prodala je Narodna banka Srbije dan posle referenduma u Velikoj Britaniji. Time je, po rečima guvernerke, sprečena pani-ka na domaćem deviznom tržištu.

1,8milijardi dinara

je budžetski suficit u maju, kažu u Ministarstvu finansi-ja, pri čemu su prihodi iznosili 80,8 milijardi, a rashodi 79 milijardi dinara.

30miliona dinara

kredita dobiće početnici po Programu podsticanja ra-zvoja preduzetništva. Bes-povratno je devet miliona dinara, a ostatak preduzetni-ci vraćaju Fondu.

5,2 miliona dinara

donirala je Vojvođanska banka Galeriji Matice srpske. Novac će biti utrošen za pot-punu rekonstrukciju ulaza u Galeriju.

Kaže Mogerini da je Brexit šansa za osnaživanje EU. He-he-he, Cvetković i svetska ekonomska kriza...

Dejan Suvajdžić, novinar

Nekako uvek volim sve da znam. A onda se posle kajem. I uvek je dilema

šta je bolje: to što je neznanje blagoslov ili što je znanje moć.

Maja Sedlarević, političarka

Strajniću, nesrećo; i ja navijam za Island, ali sedim kod kuće i nisam komentator.

Cooliraj malo.Blažo Popović, novinar

I šta kažete?! Pokvarenjake su zamenili

primitivci? Stanje je gore nego što je bilo, iako nikad nije valjalo?!

Ljubiša Nikolin, novinar

#Tweetsider

30. JUN 2016.

XXX

6

Besplatan kurs Java programiranja

za mladeUdruženje „Prevent” iz Novog Sada pozvalo je mlade od 15 do 30 godina da se prijave na besplatan

tromesečni kurs Java programiranja. Rok za prijavu je 30. jun. Da bi pohađali kurs, kandidati treba da poznaju engleski jezik na

nivou razumevanja napisanog teksta, da imaju dobre sposobnosti logičkog razmišljanja i zaključivanja i sposobnost za uočavanje detalja,

navodi se u pozivu. Program će se realizovati od jula do septembra u prostorijama udruženja „Prevent”, u Ulici Jovana Subotića

19 u Novom Sadu. Polaznici kursa treba sami da obezbede prenosne računare koje će koristiti tokom nastave. Prijave

se šalju na imejl edukacijeprevent@gmail.com.

7 NS DANASvi događaji na jednom meStu. Kultura. Sport. politiKa. Zabava. biramo Za vaS događaje Koji Su obeležili proteKlu nedelju u novom Sadu

četv

rtak, 2

3. jun

petak, 2

4. jun

nedelja, 2

6. jun

Izložba grafika Irfana Handukića

U galeriji „Platoneum” akademski slikar Danilo Vuksanović otvorio je izložbu grafika Irfana Handukića.

Izložba predstavlja prvu u okviru programa otvaranja te institucije prema umetnicima iz regiona. Drugu izložbu

Handukića čini 27 grafičkih listova, rađenih dubokim tiskom, čime je zaokružen jedan stvaralački ciklus – koji se, kako umetnik ističe,

konceptualno nadovezuje na njegove ranije. Izložba će biti tvorena tokom juna i jula.

Škola slikanja za decu na Štrandu

Od 27. juna do 10. jula na Štrandu, na travnatom delu plaže prema Veslačkom klubu „Danubius”, svakog dana od 17 do 20 sati

biće organizovana škola slikanja za decu.Školu će voditi slikar Slobodan Jovanović, a prijavljivanje je moguće

na licu mesta. Sva umetnička dela koja decu budu stvorila biće ponuđena posetiocima Štranda na prodaju, a novac će biti usmeren u humanitarne

svrhe, za lečenje dece obolele od retkih i teških bolesti u okviru akcije „Humani ponedeljak”, koju organizuje „Gradsko zelenilo”.

Prijem za nagrađene studente

U čast studenata koji su ostvarili vrhunske rezultate u takmičenju iz robotike i takmičenju za harfiste, Univerzitet u

Novom Sadu organizovan je svečani prijem. Studente je primiorektor Univerziteta prof. dr Dušan Nikolić. Na evropskom

prvenstvu u robotici „Evrobot”, koje je održano 11. i 12. juna u Parizu, studenti Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom

Sadu osvojili su drugo i treće mesto, u konkurenciji 33 tima iz 18 zemalja. Lenka Petrović, studentkinja III godine Akademije umetnosti u Novom Sadu,

ostvarila je izvanredne rezultate na prestižnom takmičenju za harfiste USAIHC u Blumingtonu (SAD), koje je održano od 8. do 18. juna. Ona je osvojila treću nagradu i

specijalnu nagradu za izvođenje dela komponovanog za ovo takmičenje kao najmlađa finalistkinja.

ponedeljak,2

7. ju

n

subota

, 25. ju

n

Otvoren turnir u rukometu na pesku

Predsednik Skupštine grada Novog Sada Zdravko Jelušić otvorio je 10. Međunarodni turnir u rukometu na pesku „Novi Sad 2016”, koji

se održava od 23. do 26. juna. Na jubilarnom turniru učestvuju muške i ženke ekipe iz Italije, Hrvatske, Rusije, Rumunije i Srbije, a prvi put se

organizuje turnir u rukometu na pesku i za mlađe kategorije. Otvarajući turnir, Jelušić je istakao da je još od antičkih vremena sport zbližavao ljude.

Gostima iz inostranstva Jelušić je poželeo da naš grad Novi Sad, našu zemlju Srbiju, pamte samo po lepom. Dobrodošlicu učesnicima poželili su i promoteri turnira, nekadašnja reprezentativka Srbije u rukometu Jelena Erić Rakonjac i Momir Ilić, bivši

kapiten rukometne reprezentacije Srbije.

30. JUN 2016.

nsreporter.rs

7

Škola slikanja za decu na Štrandu

Od 27. juna do 10. jula na Štrandu, na travnatom delu plaže prema Veslačkom klubu „Danubius”, svakog dana od 17 do 20 sati

biće organizovana škola slikanja za decu.Školu će voditi slikar Slobodan Jovanović, a prijavljivanje je moguće

na licu mesta. Sva umetnička dela koja decu budu stvorila biće ponuđena posetiocima Štranda na prodaju, a novac će biti usmeren u humanitarne

svrhe, za lečenje dece obolele od retkih i teških bolesti u okviru akcije „Humani ponedeljak”, koju organizuje „Gradsko zelenilo”.

Mirović i Pastor svečano zatvorili Kamp bez granica

Ovogodišnja manifestacija „Kamp bez granica” u Kanjiži

svečano je zatvorena obraćanjem predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića i predsednika Skupštine AP Vojvodine Ištvana

Pastora. Manifestacija se održava u okviru projekta Pokrajinske vlade „Afirmacija multikulture i tolerancije u Vojvodini” i okupila je blizu 150

učenika i njihovih profesora iz 15 srednjih škola s teritorije AP Vojvodine.– Ova manifestacija je ključ i za naše ponašanje, odnosno za ponašanje svih koji

donose odluke. Poruka koju danas deca šire iz kampa je zapravo poruka koja treba da je stalno u našim životima, kao i u svim segmentima rada, u privredi, društvenim

delatnostima. Reč je o segmentima koje se najviše tiču potreba da zajedništvo i jedinstvo u različitosti budu promovisani i budu osnaženi kao nesalomivi duh Vojvodine – rekao je

Mirović.

Prijem za nagrađene studente

U čast studenata koji su ostvarili vrhunske rezultate u takmičenju iz robotike i takmičenju za harfiste, Univerzitet u

Novom Sadu organizovan je svečani prijem. Studente je primiorektor Univerziteta prof. dr Dušan Nikolić. Na evropskom

prvenstvu u robotici „Evrobot”, koje je održano 11. i 12. juna u Parizu, studenti Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom

Sadu osvojili su drugo i treće mesto, u konkurenciji 33 tima iz 18 zemalja. Lenka Petrović, studentkinja III godine Akademije umetnosti u Novom Sadu,

ostvarila je izvanredne rezultate na prestižnom takmičenju za harfiste USAIHC u Blumingtonu (SAD), koje je održano od 8. do 18. juna. Ona je osvojila treću nagradu i

specijalnu nagradu za izvođenje dela komponovanog za ovo takmičenje kao najmlađa finalistkinja.

ponedeljak,2

7. ju

n

Otvoren turnir u rukometu na pesku

Predsednik Skupštine grada Novog Sada Zdravko Jelušić otvorio je 10. Međunarodni turnir u rukometu na pesku „Novi Sad 2016”, koji

se održava od 23. do 26. juna. Na jubilarnom turniru učestvuju muške i ženke ekipe iz Italije, Hrvatske, Rusije, Rumunije i Srbije, a prvi put se

organizuje turnir u rukometu na pesku i za mlađe kategorije. Otvarajući turnir, Jelušić je istakao da je još od antičkih vremena sport zbližavao ljude.

Gostima iz inostranstva Jelušić je poželeo da naš grad Novi Sad, našu zemlju Srbiju, pamte samo po lepom. Dobrodošlicu učesnicima poželili su i promoteri turnira, nekadašnja reprezentativka Srbije u rukometu Jelena Erić Rakonjac i Momir Ilić, bivši

kapiten rukometne reprezentacije Srbije.

sreda, 2

9. jun

30. JUN 2016.

Gradi se eko-park u Novom Sadu

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i direktor „Coca-Cole”

Aleksandar Ružević potpisali su ugovor o donaciji opreme za

postavljanje Dunavskog eko-parka na Sunčanom keju u Novom

Sadu. Povodom obeležavanja Međunarodnog dana Dunava, 29.

juna, ‘’Coca-Cola sistem’’ će u Novom Sadu izgraditi jedinstven eko-

park, u saradnji s upravom grada, NALED-om i Svetskim fondom za

prirodu. Park će biti izgrađen po visokim ekološkim standardima, a

građanima će omogućiti uživanje u ambijentu inspirisanom Dunavom.

Dunavski eko-park, osim solarnog led osvetljenja, poseduje i dečji plato

s klackalicama i ljuljaškama, klupu koja svojim oblikom simbolizuje tok

Dunava, kao i kutak za odlaganje otpada za reciklažu.

utora

k, 28. ju

n

XXX

8 30. JUN 2016.

Definitivna potvrDa posle 25 goDina

liga priznala da nema politiku

Do pre samo dva meseca Čanak je tvrdio da je verovatnoća za to da LSV i SNS budu u koaliciji ravna onoj da meteor udari u Zemlju. Dva bogata javna

preduzeća bila su dovoljan razlog da Čanak promeni mišljenje

nsreporter.rs

930. JUN 2016.

Rukovodeći se izjavom pokoj-nog premijera i predsedni-ka DS-a Zorana Đinđića da kome je do morala ne ide u politiku, već u crkvu, do-jučerašnji smrtni politički neprijatelji SNS, LSV i SPS

sklopili su tzv. komunalnu koaliciju u No-vom Sadu. Pokazalo se da zaklinjanje lidera ligaša Nenada Čanka da nikada neće ući u vlast, kako je rekao, s derivatima radikala, nema nikakvu težinu. Do pre samo dva me-seca Čanak je tvrdio da je verovatnoća za to da LSV i SNS budu u koaliciji ravna onoj da meteor udari u Zemlju.

Kopernikanski zaokret. Aleksandar

Kravić, nekadašnji bas-gitarista u grupi Đorđa Balaševića i Čankov čovek od po-verenja, zbog koga je lider ligaša svoje-vremeno razbijao tablu na zgradi TV Novi Sad, ovako je objasnio njihov politički za-okret:

– Kada je Nenad Čanak rekao da LSV ni-kada neće ući u koaliciju sa Srpskom radi-kalnom strankom i „njenim derivatima”, mislio je na republičku i pokrajinsku vlast, jer se na tim nivoima vodi visoka politika, dok za pitanje da li Novom Sadu treba nov most ili slična pitanja nije potrebna neka velika politika – bilo je Kravićevo objašnje-nje na konferenciji za medije održanoj u ponedeljak u Skupštini grada, gde je javno predstavljena nova gradska koalicija.

Dvostruka negacija. Kravić je i sam sebe negirao, jer je na pitanje da li osta-je pri svojim ranije iznetim stavovima da investicioni projekat kompanije „Lir” nije dobar za Novi Sad, rekao da on nikada nije rekao da projekat nije dobar, već da je na-vodno samo kritikovao način njegove re-alizacije smatrajući da je Novi Sad mogao bolje da prođe u tim pregovorima s „Li-rom”.

– Ako kažete da neki projekat kojim se otvara 3.000 ili 5.000 radnih mesta nije dobar, onda imate neki problem, a da li je moglo drugačije da se pregovara, to je ne-što potpuno drugo. Dolaskom „Lira” stvo-rili ste mogućnost dolaska i drugih velikih kompanija, s „Lirom” Novi Sad plaća ula-znicu za sve ostale velike investitore. Li-gaši su u prošlom sazivu kritikovali vlast SNS-a, ali je kritika prevashodno bila usmerena na grupacije koje nisu bile stran-ke već udruženja, koja su menjala nazive i bile grupacije koje su radile za privatne interese, a činile su gradsku vlast – prome-nio je ploču, kao nekad žice na bas-gitari, Aleksandar Caki Kravić i dodao:

– Svaka odluka ima političke implikacije i mislim da će u prvoj fazi u Novom Sadu to biti negativna posledica. Unutar stran-ke, u Gradskom odboru, koji je odlučivao o tome da li ćemo ulaziti u koaliciju, imali smo veliku većinu za ulazak. Svesni smo činjenice da će deo ljudi politički oprede-ljenih imati primedbe i na nas, ali ajde da se vidimo za jedno dve-tri godine, da vidi-

mo šta smo u međuvremenu uradili i da li je ovo što sada radimo imalo smisla.

Svi zabrinuti za Novi Sad. Iako je svojevremeno u više navrata lider ligaša Nenad Čanak govorio da je najveća greš-ka DOS-a bila što na Terazijama nisu već šestog oktobra obešeni Slobodan Miloše-vić, predsednik SPS-a i njegova supruga dr Mira Marković, ni aktuelni predsednik PO SPS-a za Vojvodinu Dušan Bajatović nije imao moralnih dilema o stupanju u koaliciju s Čankovom strankom.

– Kada bi tema razgovora između SPS-a i LSV-a bile devedesete i petooktobarski do-gađaji, te dve stranke nikada se ne bi mogle složiti, ali kada je tema Novi Sad i program za funkcionisanje Novog Sada, tu one ima-ju mnogo toga zajedničkog. Ovo je zaista novosadska koalicija i razgovarali smo is-ključivo o gradskim temama, dok o poli-tičkim nismo uopšte razgovarali – rekao je Bajatović, potkrepljujući još jednom onu Đinđićevu tezu o političarima i moralu.

Članstvo SNS-a nezadovoljno. Kako saznajemo, i u redovima Srpske na-predne stranke, pogotovu među tzv. obič-nim članovima kojima je celovita Srbija na prvom mestu, vlada veliko nezadovoljstvo što je sklopljena koalicija sa strankom na čijem je sajtu i dalje program „Vojvodina republika” i čiji su lideri Čanak i Kostreš ne tako davno delili pasoše takve republi-ke.

– Formirali smo najnovosadskiju koali-ciju i najširu koaliciju u Novom Sadu s ci-ljem da što više doprinesemo poboljšanju kvaliteta života građana. U Novom Sadu se posle dugo godina, tokom pregovora o formiranju vladajuće koalicije, nije trgova-lo foteljama i funkcijama, jer nije bilo ne-ophodno da se stvara koalicija kako bi se obezbedila većina u skupštini. Postignut je politički dogovor između naše tri liste o programu za grad Novi Sad za naredne četiri godine, odnosno, o funkcionisanju grada i gradske administracije u narednom periodu. Danas smo se definitivno dogovo-rili šta bi trebalo da radimo kako bi grad bio komunalno opremljeniji i funkcional-niji, kako bi Novi Sad postao Evropska prestonica kulture 2021. godine i kako bi Novi Sad učinili što lepšim mestom za ži-vot građana – rekao je Miloš Vučević, pred-sednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke i aktuelni i budući gradonačelnik Novog Sada.

Dominacija i ciljevi. Vučević je ista-kao da se učesnici pomenutih razgovora nisu bavili pitanjima visoke politike, već životnim problemima građana Novog Sada i putevima i načinima rešavanja tih pro-blema. On je rekao da su pred gradskom vlašću, ali i pred čitavom zemljom veliki izazovi i da ovu novu koaliciju doživljava kao tim koji ima definisane ciljeve da po-boljša uslove života u Novom Sadu.

– Nadam se da će svi biti na visini zadat-

ka, da će nas voditi jedan borbeni, ofan-zivni i optimistički duh za bolji Novi Sad, neopterećeni ideološkim razlikama. Nes-porno je da će SNS imati dominantan po-litički uticaj u ovoj gradskoj vlasti, ali je SNS-u potrebna podrška i SPS-a i LSV-a da bismo ovo bolje radili i ne stidimo se to da kažemo – rekao je Vučević.

Na pitanje da li uvođenjem LSV-a u grad-sku vlast u Novom Sadu Srpska napredna stranka kupuje podršku te stranke u re-publičkom parlamentu, koja će joj biti ne-ophodna za izglasavanje promene Ustava Srbije, Vučević je rekao da Novi Sad nije mesto preko kog bi se kupovala podrška za bilo šta.

Promena ustava. Međutim, Đurađ Jakšić, predsednik OO Srpske radikalne stranke za Novi Sad i šef poslanika radi-kala u Skupštini Vojvodine, kaže da iako je znatan deo javnosti iznenađen koalicionim savezom naprednjaka i ligaša, za srpske ra-dikale „koaliciona ljubav između Vučiće-vog SNS-a i Čankovog LSV-a potpuno je prirodna i normalna stvar”.

– Javnost mora znati da u pozadini koali-cije naprednjaka i ligaša nije konsolidacija komunalnog sistema u Novom Sadu, nego podrška prilikom pokretanja postupka za promenu Ustava Republike Srbije. Naime, poslanici Lige socijaldemokrata Vojvodi-ne u Narodnoj skupštini Republike Srbije priteći će Vučiću u pomoć kada se pokrene postupak za promenu Ustava, za šta je po-trebna dvotrećinska većina u parlamentu. Dakle, promena Ustava je pravi razlog ko-alicionog saveza naprednjaka i ligaša u No-vom Sadu, Subotici, Zrenjaninu i još nekim gradovima i opštinama u Vojvodini – ista-kao je Jakšić i dodao:

– Srpska radikalna stranka biće pravi ko-rektivni faktor novosadske vlasti. Uveren sam da imamo najjaču odborničku grupu, koja će biti dominantna i politički superi-orna u Skupštini grada Novog Sada – za-ključio je Jakšić.

Nova vladajuća koalicija u Novom Sadu stupiće na scenu 1. jula, kada će biti održa-na sednica Skupštine grada na kojoj će biti izabrani novi-stari gradonačelnik, članovi Gradskog veća i novi vršioci dužnosti di-rektora javnih i javnih komunalnih predu-zeća, kao i ustanova koje su u nadležnosti grada. Prema nezvaničnim informacijama, biće izabran i novi zamenik gradonačel-nika, a Borka Ilića iz DSS-a na tom mestu naslediće Srđan Kružević iz Jedinstvene Srbije.

Aleksandar Kravić, predsednik Gradskog odbora Lige, tvrdio je u izbornoj kampanji da dolazak američke kompanije „Lir” nije dobar za Novi Sad

Autor: Siniša Kostić

30. JUN 2016.30. JUN 2016.10

Драги суграђани,

Молимо вас да на време плаћате рачуне за грејање и тако обезбедите топлину својих домова током зимских дана.

Само заједничким одговорним понашањем можемо унапредити квалитет становања, a нашем Новом Саду осигурати место у друштву уређених европских градова.

Захваљујемо се свим Новосађанима који су препознали значај несметаног функционисања комуналног система и редовним измирењем својих обавеза омогућили нашем граду да се развија и иде путем свеопштег напретка.

Ваша Новосадска топлана

30. JUN 2016.

nsreporter.rs

30. JUN 2016. 11

УНИВЕРЗИТЕТ ПРИВРЕДНА АКАДЕМИЈА У НОВОМ САДУФакултет за економију и инжењерски

менаџмент у Новом СадуБрој: 70/1

Дана: 24.06.2016. г.На основу члана 70. Статута Факултета за економију и инжењерски

менаџмент, (у даљем тексту: Факултет), декан Факултета, расписује

КОНКУРС ЗА ИЗБОР У ЗВАЊЕ И ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА НАСТАВНИКА

и то са:

а) 3 наставника за ужу научну област Пословна и међународна економија - са пуним радним временом 3 извршиоца

б) 3 наставника за ужу научну област Финансије и банкарство - са пуним радним временом 3 извршиоца

в) 2 наставника за ужу научну област Агрономија, технологија и инжењерски менаџмент

- са пуним радним временом 2 извршиоцаг) 2 наставника за ужу научну област Квантитативне методе и информациони

системи - са пуним радним временом 2 извршиоца

д) 2 наставника за ужу научну област Информационе технологије - са пуним радним временом 2 извршиоца

ђ) 2 наставника за ужу научну област Опште и правне науке - са пуним радним временом 2 извршиоца

е) 2 наставника за ужу научну област Природне науке - са пуним радним временом 2 извршиоца

ж) 2 наставника за ужу научну област Примењена екологија са заштитом животне средине

- са пуним радним временом 2 извршиоца Радни однос се заснива на одређено време (са реизбором на 5 година) за

доцента, ванредног професора, а за редовног професора на неодређено време.Рок за подношење молби је 15 дана од дана објављивања конкурса. Услови:

услови конскурса су предвиђени чланом 120. Статута Факултета и чланом 63., 64. и 65 Закона о високом образовању („Службени гласник РС„ бр. 76/2005, 100/2007 – аутентично тумачење, 97/2008, 44/2010, 93/2012, 89/2013, 99/2014,

45/2015-аутентично тумачење, 68/2015). Пријаве са документацијом доставити на адресу: Факултет за економију и инжењерски менаџмент, Нови Сад, ул.

Цвећарска бр. 2.Тел. 021/400-484; опција 2, е-mail: sandra@fimek.edu.rs

Декан Факултета Проф. др Драган Солеша

Sednica Skupštine novog Sada

Miloš vučević u petak ponovo gradonačelnik

na drugoj sednici novog saziva novo-sadskog parlamenta odbornici gradske Skupštine 1. jula imenovaće Miloša Vu-čevića za gradonačelnika Novog Sada. Vučeviću će to biti drugi mandat na toj funkciji.

Odmah potom novoizabrani gradona-čelnik predložiće članove Gradskog veća i biće izabran njegov zamenik, kao i vršioce dužnosti direktora javnih i javnih komunalnih preduzeća i ustanova.

Na čelu pojedinih resora u Gradskom veću biće izmena s obzirom na to da su u vladajuću koaliciju koju većinski čini Srpska napredna stranka, ušli i Liga socijaldemokrata Vojvodine i Socijalistička partija Srbije, čime su dobili pre-ko 50 glasova od 78 deputata u gradskom parlamentu.

Naime, skupštinsku većinu od 55 odbornika čine koa-licija okupljena oko SNS-a (38), SVM (1), Zelena stranka (1), SPS (5), Jedinstvena Srbija (3) i LSV (7).

Nije sporno da će većinu direktorskih mesta u javnim preduzećima, ustanovama i Gradskom veću držati SNS, dok će njihovi koalicioni partneri iz SPS-a, LSV-a i SPO-a dobiti u proseku dve rukovodeće funkcije. Najmanji broj direktorskih mesta rezervisan je za neke od drugih koali-cionih partnera naprednjaka.

Koalicioni partneri nisu postigli dogovor ni oko toga ko će naredne četiri godine biti u fotelji direktora Kulturnog centra Novog Sada (KCNS), pošto to mesto traže i LSV i SPS. Socijalisti žele svoj kadar, Miodraga Kajteza, koji je bio direktor KCNS za vreme mandata Maje Gojković, dok ligaši na tom mestu vide Roberta Kolara.

Skoro da je dogovorena raspodela direktorskih mesta u javnim preduzećima te se priča da će Branko Bjelajac, kao nestranačka ličnost LSV-a, biti ponovo na čelu Vodovoda i kanalizacije. Ova stranka je tražila i Tržnicu, gde bi direk-torsko mesto zauzeo Dušan Bajić, takođe nekadašnji direk-tor ovog preduzeća. Liga je želela i Informatiku, ali njom će upravljati kadar SNS-a. Velike šanse su da Liga dobije da upravlja Zavodom za zdravstvenu zaštitu radnika.

SPS će zadržati direktore u Parking servisu i Domu zdravlja. SPO, koalicioni partner naprednjaka, dobiće Či-stoću, s kojom je faktički dosad i upravljao zajedno s po-kretom 3-D, koji više nije deo vlasti, a njihov kadar ostaće i u JKP „Stan”.

Što se tiče podele mandata unutar Gradskog veća, Liga će dobiti sektor saobraćaja, SPS sektor privrede, PUPS će voditi socijalnu zaštitu, SPO će nastaviti da vodi obrazo-vanje, a bar još dva mesta pripašće nekom od koalicionih partnera, što će sve biti poznato kada se reše kadrovska pitanja. Podela je obuhvatila i mesta pomoćnika grado-načelnika, gde će pomoćnike sigurno imati SVM i Zelena stranka, a postoji mogućnost da se ostala dva naknadno popune. Zelena stranka će dobiti i Upravu za zaštitu ži-votne sredine.

Novu većinu činiće koalicija oko SNS-a, SPS/JS i LSV, SMV i zelena stranka. Biće izabrani i novi članovi gradskog veća

Autor: Marija Magdalena idei trifunović

XXX

12

Žute patke su nekakva ikonografija kao ona pesnica od Otpora, koje se smisle negde. Taj Otpor je smislila naša državna bezbednost i formirala je u 27 gradova kancelarije, a onda kada je trebalo, aktivirala ih je i dala onima kojima je trebalo da ih dâ. Jedan američki pukovnik je u jednom časopisu u Kanadi ispričao kako su sve to radili

Legendarni reditelj Ljubiša Ristić ekskluzivno za Novosadski reporter

Otpor je stvorila naša državna bezbednost

30. JUN 2016.

nsreporter.rs

13

Žute patke su nekakva ikonografija kao ona pesnica od Otpora, koje se smisle negde. Taj Otpor je smislila naša državna bezbednost i formirala je u 27 gradova kancelarije, a onda kada je trebalo, aktivirala ih je i dala onima kojima je trebalo da ih dâ. Jedan američki pukovnik je u jednom časopisu u Kanadi ispričao kako su sve to radili

Otpor je stvorila naša državna bezbednost

S Nadom Kokotović 1977. godine osnovao je KPGT (kazalište, pozorište, gledališče, teatar), kao branu tada narastajućem za-tvaranju svega, a prvo kulture, u nacional-ne i republičke torove. Devedesetih je bio predsednik JUL-a (Jugoslovenske levice), kako je rekao, kao kišobran Miri Marković. Pre nekoliko meseci tzv. kulturna elita bila je zgranuta njegovim gostovanje i rijalitiju „Parovi”.

Ristić je za Novosadski reporter otkrio brojne malo poznate stvari o Otporu, Ju-goslovenskoj narodnoj armiji, Vuku Draško-viću, „spontanim” pokretima, o tome ko je dozvolio, a ko nije dozvolio vojni udar da bi se sprečio raspad bivše zemlje, zašto je malo Jugoslovena i zašto mu tzv. jugonostalgičari idu na „onu stvar”.

– Žute patke su nekakva ikonografija kao ona pesnica od Otpora, koje se smisle negde. Taj Otpor je smislila naša državna bezbed-nost i formirala je u 27 gradova kancelari-je, a onda kada je trebalo, aktivirala ih je i dala onima kojima je trebalo da ih dâ. Jedan američki pukovnik je u jednom časopisu u Kanadi ispričao kako su sve to radili. Nije tu ništa nejasno i nije to problem. Problem je to što kod nas ima toliko ljudi koji su spre-mni odmah da se uključe u neku akciju koja nekome treba.

Ristić kaže da od 1968. godine i tadašnjih studentskih protesta širom Evrope i sveta, pa i kod nas, nema spontanih protesta i au-tentičnih omladinskih pokreta.

– Od tada više nijedna država koja drži do sebe ne dozvoljava da joj se dese spontani protesti. Znači, lekcija iz ‘68. data svim drža-vama na svetu jeste ta da svaka država mora da ubaci svoje ljude u svaki spontani protest i da ga kanališe. Kraj 20. i početak 21. veka govore nam o tome da se vlast ne gubi na ulici pokretima masa. To obavljaju policija i vojska onda kada vladajuće sile paradrža-ve procene da je to potrebno. Sve te operete koje su se odigravale, tzv. šarene revolucije zapravo su vojne operacije koje se sprovode, a u kojima učestvuju mnogi ljudi koji ne zna-ju ništa o tome i misle da tu nešto čine. U ovim našim evropskim događajima te vrste učestvovalo je mnogo disidenata, budalaša nacionalista, ovakvih ili onakvih. Prošle su godine i oni su shvatili da ih tu niko ništa

nije pitao, a bogami u svim tim događajima niko nije pitao ni vlast koju će srušiti. Snaga nije postojala ni 9. marta, ni u vreme Tera-zijske česme ni 5. oktobra, jer je to radila ili Državna ili Vojna bezbednost.

U tim događajima, kakva je uloga Vuka Draškovića, za kog tvrdite da nije autor svojih knjiga?

– Vuk Drašković je agent provokator od 1968. godine pa sve do danas. Uvek je ta-kav bio. Mi smo ga ‘68. skidali s govorni-ce na Pravnom fakultetu jer je onda urlao „ajmo na ulice”, a na ulicama su bili mili-cioneri naoružani mašinkama. Mi držimo na Beogradskom univerzitetu 55.000 ljudi iza zatvorenih vrata, jer policija ne ulazi na univerzitet. On hoće na ulicu gde ko zna šta može da se dogodi. Hoće krvoproliće, hoće razlog da uđu i na univerzitet, a on viče „ajmo”. I to je isto vikao 9. marta, kada ga je Vida Ognjenović pustila na balkon Narod-nog pozorišta. Stalno ista stvar, „ajmo na ulicu da napravimo haos”, da nekome bude razbijena glava, jer to mu je posao i nema razloga da radi nešto drugo i dan-danas. Je-ste li sigurni da je on napisao „Nož”? Dajte, pustite te stvari.

Organizuju li se protesti protiv Vu-čića da bi ga primorali da u vladu uzme stranke koje su Zapadu po volji?

– Sve ono što se posle izbora događa kod nas oko ekonomije, izbora nove vlade jeste manipulacija. Imamo ambasadore koji se kunu „nisam ja majke mi”, a sve to pokazu-je nešto sasvim drugo. To je da u svetu traje hladni rat koji služi da ne bi došlo do stvar-nog sukoba. Cela trenutna komplikovana svetska situacija ima tendenciju da se razre-ši tako što će se ponovo vojni lobiji na obe strane angažovati na tome da unesu strah u svetsko stanovništvo, tako što se zvecka oružjem, nuklearnim arsenalom i sličnim. Te će NATO četiri bataljona poslati u baltič-ke zemlje, Poljaci traže da ih zaštite, Rumu-ni nešto... Koji Rumuni, koji Bugari, pa sve to drže ruske službe zauvek. Kakva Finska, kakva Švedska, to su sve vazalne zemlje So-vjetskog Saveza, bile i ostaće.

Kad se razgrne ta obaveštajna ko-prena, ko u Srbiji ima veći uticaj, Rusi ili Amerikanci?

– Sada igra govori da su kod nas Rusi i

Ljubiša Ristić je verovatno jedini reditelj u svetu čija se diplomska pozorišna predstava, njegova je „Buba u uhu”, neprekidno igra više od četiri decenije na sce-ni nacionalnog teatra, u ovom slučaju Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Rođen je u Prištini, a stvarao je u bivšoj SFRJ, kako se govorilo, od Vardara do Triglava. Levičar je od rođenja, možda i zbog toga što mu je otac bio partizan u ratu, obaveštajac u miru, koji je u penzi-ju otišao kao general. Majka kao pukovnik. Kada im je zbog Ljubišinog učešća u studentskom protestu milici-ja došla na vrata, otac je jednostavno kazao da ga vode.

30. JUN 2016.

Autori: Milorad Bojović i Siniša Kostić

30. JUN 2016.30. JUN 2016.14

Amerikanci jedni drugima prišli strašno blizu. Evo Amerikanaca na Kosovu, na na-šoj teritoriji, to je naša teritorija na kojoj se nalazi strana vojska. Tamo je velika vojna baza gde su Amerikanci, a ne pređe se ni 30 kilometara, u Nišu, imamo Ruse, taj huma-nitarno-spasilački centar. Odatle se kontro-liše bitna saobraćajnica, ceo taj deo je pod njihovom kontrolom. Tamo bilo ko drugi da prođe vojnom tehnikom leti u vazduh, zvao se on NATO ili bilo ko. Objektivno govoreći, Rusi su poslednje tri-četiri godine razmini-ravali Bagrdanski tesnac, glavnu tačku gde se kontrolišu kopneni, železnički i rečni to-kovi prema Evropi i Aziji. Kod nas problemi nisu ekonomski, politički ili ne znam kakvi, već su vojno-strateške prirode. Ali, paradok-salno – to je izvor naše stabilnosti. Nek Rusi i Ameri indirektno svuda puškaraju, od Sirije do Južnog kineskog mora, ali ovde ne smeju jer su suviše blizu.

Vi tvrdite i da je bivša JNA, odno-sno Titova SFRJ bila u NATO-u od 1952. godine?

– Mi smo u taj pakt ušli 1952. godine nakon dva meseca pregovora, najpre ambasadora Vladimira Velebita u Vašingtonu, zatim ta-dašnjeg načelnika Generalštaba JNA Koče Popovića u Pentagonu, pa razgovora u julu te godine s tadašnjim komandantom kopnenih snaga američke vojske Dvajtom Ajzenhau-erom, kasnijim američkim predsednikom. Sve se završilo kod Tita potpisivanjem me-moranduma. I od tada je naša JNA bila deo ratnih planova NATO-a. S druge strane, bili smo socijalistička zemlja koja je imala svoj sistem vladanja, samoupravljanje. I dok god je SFRJ bila socijalistička zemlja, SSSR je aminovao da ona bude deo zapadnog vojnog saveza. Ameriku je bilo baš briga što smo socijalistička zemlja dokle god oni imaju Ju-goslaviju kao strateški ključnu zemlju koja je deo zapadnog vojnog saveza. I to je trajalo sve dok Sovjeti nisu rasturili svoju zemlju i sproveli onu „epohalnu pomenu” koja je trajala 15-20 godina.

S obzirom na to da se nalazi na raz-međi između Amerike i Rusije, treba li Sr-bija da uđe u EU?

– Kako ćemo mi ući u EU? Prvo, mi smo u jednoj drugoj vojnointeresnoj zoni. Ovde Evropa može samo civilno da se pojavlju-je, oni nemaju vojnu snagu. EU je ovde be-značajna jer ovde igraju samo Amerikanci i Rusi. Prvi put u istoriji mi imamo i američku i rusku vojsku na našoj teritoriji, što se nika-da ranije nije desilo. Amerikanci nikada nisu imali raspoređene svoje ljude, oni su uvek radili s vrhom države i vojske. U istoriji se nikada nigde nije desilo kao kod nas da smo samo mi imali načelnika generalštaba vojske i šefa obaveštajne službe koji su bili američki ljudi, što je nečuveno. Ali je logično kada se zna kako je naša vojska funkcionisala i kako

su naše službe funkcionisale. Međutim, oni su sarađivali i s drugom stranom. Uvek na dve linije, i to im je Tito ostavio, on je uveo ta dva koloseka. Ali kurcšlus nastaje kada naša vojska ide da pita da li da izvrši državni udar i spreči raspad Jugoslavije. Amerikanci su rekli da, ali su zato Rusi rekli ne, da bi za-tim kod sebe izvršili takav udar. Amerikanci nisu imali interes da se Jugoslavija raspadne jer je njima ona bila ključna za sigurnost Ju-goistočnog krila NATO-a.

Kako nam se desilo da ni dok se gra-dila ni kad se raspadala Jugoslavija, a ni danas, ne vidimo da smo žrtve montirane stvarnosti?

– Srbi su posebno talentovani da se prave slepi i ludi. Pravili smo se da ne znamo da su sovjetski obaveštajni centri bili u Hrvatskoj, još od Steve Krajačića i njegovog „crvenog orkestra”. Nisu Hrvatsku i Sloveniju otce-pile ustaše ili ne znam ko, već sovjetski, ru-ski ljudi kao Boljkovac, odnosno Krajačićeva služba još iz onih dana, uz pomoć Nemačke, koja je imala svoj dil s Rusima i to iza leđa Amerikancima. E onda su Ameri rekli: „E sad ćete imati rat u Bosni”, pa su pokrenuli sve svoje resurse. A i JNA je tamo dovukla sve svoje oružje jer treba građanski rat da bi NATO imao razlog postojanja.

Zašto su onda Amerikanci okrenuli leđa Miloševiću?

– Nije bilo razlaza između Miloševića i SAD, već je to bio, pre svega, razlaz Milo-ševića sa JNA. Miloševića nisu Amerikan-ci ostavili na cedilu, nego je vojska prestala da obraća pažnju na njega. Njegova rođena tajna služba prestala je da obraća pažnju na njega. Počela je da sprovodi neki drugi kon-cept i da priprema ono što će doći nakon njegovog sklanjanja. U tom kontekstu do-gađalo se sve ono od ‘93. do Dejtona, i to je poslednje što je trebalo da obavi.

Šta je Srbija danas?– Država koja ne zna ni ko su joj državlja-

ni ni koje je naše stanovništvo. Govorilo se da je Milošević kriv što naši mladi, lepi ljudi odlaze, a onda kada je ubijen Milošević, onda iza toga deset puta više i mladih i lepih i da-lje odlazi. Suština je da je ovde napor uložen

da ovde nema države, da bude samo terito-rija. Jedna teritorija s nejasnim granicama, nejasnim stanovništvom, pa bogami i neja-snom ekonomijom i s nejasnom spoljnom i unutrašnjom politikom, zato što je to jedini način da se opravda strano prisustvo ovde. Mora da se proizvodi stanje permanentne krize i tako se to u celom svetu radi, pa se šalju ljudi da upravljaju.

Kako će se završiti te igre s pritisci-ma na nas?

– Srbija se ne sme pritiskati kao što se to čini u Makedoniji, ili na Kosovu. Previše je opasno tu se igrati, može se malo priti-skati, može se praviti halabuka, ali postoji čvrsta garancija da tu nema posla i da se ta stvar mora za neko vreme odložiti, zbog blizine Rusa i Amerikanaca na ovom pro-storu, kao što sam ranije objasnio. Mislim da se to što vi zovete Vučić, ta cela državna uprava oseća prilično bezbedno i prilično neugroženo i nezainteresovano za sve što dolazi sa Zapada. Jedino što svakog od njih treba da brine i mora da brine jeste ono što dolazi s Istoka, ali to nije približavanje Istoku. To je isto ono što je koštalo Tadića vlasti, a to je laganje Rusa. Lagao je Ruse i to ga je koštalo, a ovi drugi ne mogu da ga zaštite.

Zakleti ste levičar. Ima li levice u Sr-biji i ko zastupa levičarske ideje?

– Levica ima dva pola. S jedne strane ima proletarijat, koji je prirodno upućen na so-cijalnu pravdu, na borbu za svoje klasne in-terese, a to je kod nas potpuno razoreno. Mi imamo sindikate koje čim vidite da ne-što štrajkuju, znači da su dobili signal spo-lja. Svi naši sindikati su kontrolisani spo-lja, nema ovde nikakve autentične radničke priče, to je sve davno likvidirano. Omladi-na je kod nas, s celom sistematskom pričom koja traje 20-30 godina, proizvedena u ne-što što nikada nije postojalo, u nešto dubo-ko reakcionarno, nešto bez iluzija o buduć-nosti, bez ideja. Taj deo naše omladine koji je idealističan, koji se bavi idejama postao je toliko mali da je to krajnji ishod onoga što je Savez komunista Srbije radio posle ‘68. To je likvidacija univerziteta kao poli-tičkog faktora, likvidacija omladinskog po-kreta kao levičarskog, dovođenje na politič-ku scenu nacionalističkih, tradicionalnih i tradicionalističkih ideja, pokreta i ljudi. To je period kada Drašković i Šešelj formiraju sve četničke partije u Srbiji po nalogu Dr-žavne bezbednosti, naravno, kad se pišu te knjige o jamama, klanjima i tim čudima, kada se narod potpaljuje i zastrašuje, kada se sve to događa, to u krajnjoj liniji dovodi do egzodusa iz Hrvatske, iz BiH i s Kosova, svođenje Srbije na zemlju koja ima najveći broj izbeglica na svetu po glavi stanovni-ka, izbeglica koji su deo te predominantne nacije u državi.

Nisu Hrvatsku i Sloveniju otcepile ustaše i ne znam ko, već sovjetski, ruski ljudi kao Boljkovac, odnosno Krajačićeva služba još iz onih dana,

uz pomoć Nemačke, koja je imala svoj dil s Rusima

Evo Amerikanaca na Kosovu, na našoj teritoriji, a Rusa u Nišu. Kod nas problemi nisu ekonomski, politički ili ne znam kakvi, već su vojnostrateške prirode. Ali, paradoksalno – to je izvor naše stabilnosti

intervju

nsreporter.rs

15

JKP „Vodovod i kanalizacija” (VIK) od 2008. godine uvodi najviše svetske standarde i posluje po njima.

– Uvođenjem Sistema menad-žmenta kvalitetom (QMS) cilj našeg preduzeća je jasno vidljiv.

To je prvenstveno prepoznavanje potreba, zahteva i samih očekivanja svih potencijal-nih korisnika. Na ovaj način pokazali smo da imamo mogućnost i sposobnost stalnih pružanja usluga koji pored očekivanja klije-nata zadovoljavaju i propise i zakonsku re-gulativu – rekli su u Vodovodu.

Povratne informacije značajne. Sertifikaciono telo Pan Cert, Novi Sad, oba-vilo je sertifikaciju po SRPS ISO 9001:2008 u JKP „Vodovod i kanalizacija” Novi Sad – 19. maj 2008. godine kao i resertifikaciju ovog sistema 8. jula 2011. godine, navode u ovom preduzeću.

– NASSR sistem uveli smo 2011. godine dok je SRPS ISO IEC 17020 uveden 2013. godine u Kontrolnom telu pri Službi baž-darenja i overavanja vodomera. Nakon toga, sertifikovani smo za SRPS ISO 14001:2005 Sistem upravljanja zaštitom životne sredine i SRPS OHSAS 18001:2007 Sistem upravlja-nja zdravljem i bezbednošću na radu – 25. septembra 2014. Na pragu smo akreditacije Službe laboratorije po SRPS ISO IEC 17025, a u postupku je uvođenje standrada SRPS

EN ISO 50001 Sistemi menadžmenta ener-gijom – najavili su nadležni u Vodovodu.

Prema njihovim rečima, primenom prin-cipa i zahteva SRPS ISO 9001 umnogome je olakšano poslovanje, zahvaljujući jasnom definisanju odgovornosti. Takođe, definisa-njem ulaznih i izlaznih elemenata svih pro-cesa i definisanjem potrebnih resursa stvo-rila se polazna osnova za planiranje, kao i povratna informacija o ispunjenosti očeki-vanja klijenata. Ovakav model je uticao na povećanje poverenje klijenata u proizvod/uslugu. Uspostavljeni i sertifikovani sistem upravljanja menadžmenta kvalitetom po ISO 9001 ukazuje na to da su proizvodnja, procesi i radne metode preduzeća definisa-ni tako da se omogućava isporuka dobrog kvaliteta proizvoda. Svi standardi koje pu-blikuje ISO organizacija podležu povreme-nom preispitivanju, što za posledicu može imati potvrđivanje, menjanje ili povlačenje određene verzije standarda.

Briga o životnoj sredini. – Trenutno je u primeni četvrto izdanje standarda ISO 9001 koje je objavljeno 15. novembra 2008. go-dine i koje nosi oznaku SRPS ISO 9001:2008. U međuvremenu, septembra 2015. urađena je revizija SRPS ISO 9001 I SRPS ISO 14001. U obavezi smo da do kraja 2017. godine im-plementiramo nove zahteve ovih standarda u poslovanju preduzeća – napomenuli su u tom novosadskom preduzeću.

Obim sertifikacije sistema upravljanja zaštitom životne sredine odnosi se na proi-zvodnju i distribuciju vode za piće. Prednost JKP „Vodovod i kanalizacija” nakon uvođe-nja ISO 14001 jeste postojanje upravljačkog alata koji omogućava organizaciji da iden-tifikuje i kontroliše uticaj svojih aktivnosti, proizvoda i usluga na životnu sredinu, kao i da istovremeno poboljša odnos prema život-noj sredini. Briga o životnoj sredini posred-no se odražava na kvalitet resursa i kvalitet proizvoda a samim tim i na zdravlje, kvalitet usluge i zadovoljstvo potrošača.

Obim sertifikacije sistema upravljanja za-štitom zdravlja i bezbednošću na radu, SRPS OHSAS 18001:2007, odnosi se na proizvod-nju i distribuciju vode za piće i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda. Što se tiče ovog sistema, za 2016. godinu je značajno istaći da je formiran odbor za bezbednost i zdravlje na radu na osnovu sporazuma koji su sklopili poslodavac i sindikati.

I voda po HACCP-u. HACCP sistem rada ima za cilj da proizvodnja bude što je moguće bezbednija kao i sam proizvod. HA-CCP je široko rasprostranjen u Evropskoj uniji (Council Directive 93/43/EEC), a u Sr-biji zakonski je obavezan od 2009. godine (Zakon o bezbednosti hrane, Službeni gla-snik RS, br. 41/09).

– Za JKP „Vodovod i kanalizacija” Novi Sad značajno je da se pod pojmom hrane podrazumeva i voda za piće. HACCP tim je oformljen 2009. godine. Početkom 2016. urađena je velika promena u sistemu procesa proizvodnje dogradnjom tehnologije. Usled toga HACCP tim je obavio reviziju HACCP studije i potpuno sagledao sve nove rizike tehnološkog procesa dograđenog dela po-strojenja i definisao dodatne mere za pre-venciju i kontrolu – kažu u VIK-u.

U Službi servisiranje i overavanje vodo-mera početkom 2012. godine započeta je priprema za realizaciju nadzornog ocenji-vanja akreditacionog tela Srbije radi dobija-nja ovlašćenja od Ministarstva privrede za obavljanje poverenih poslova državne upra-ve po nalogu Direkcije za mere i dragocene metale (DMDM). Od prvog januara 2017. godine počinje primena novog Pravilnika o merilima (Službeni glasnik RS, broj 63/13) za čiju je potpunu primenu neophodno mo-dernizovati odnosno prilagoditi uređaje za ispitivanje vodomera i usaglasiti ih sa stan-dardom OIML R 49-2 :2004.

– Tokom 2015. podneta je prijava za akre-ditaciju kod Akreditacionog tela Srbije, čiji dolazak u preliminarnu posetu očekujemo do kraja leta. U toku 2015. u JKP „Vodovod i kanalizacija”, u sektoru za kontrolu kvaliteta i zaštitu životne sredine, radi se na priku-pljanju informacija za implementaciju SRPS EN ISO 50001 Sistemi menadžmenta ener-gijom, koji je nastao kao odgovor na zahteve za očuvanje životne sredine, energetsku efi-kasnost i održivi razvoj. ISO 50001 zahteva da organizacija utvrdi za koje sve potrebe koristi energiju i u kojim količinama, iz kojih izvora se ona obezbeđuje, kao i da definiše mere za smanjenje upotrebe na prihvatljiv nivo – zaključuju u VIK-u.

Sigurno vodoSnabdevanje novoSađana

Sertifikati garantuju visok standard poslovanja

Za jKP „vodovod i kanalizacija” novi Sad značajno je da se pod pojmom hrane podrazumeva i voda za piće. HaCCP tim je oformljen

2009. godine. Početkom 2016. godine urađena je velika promena u sistemu procesa proizvodnje dogradnjom tehnologije

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

30. JUN 2016.

16 30. JUN 2016.

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.comINSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD

Zahvaljujemo sena ukazanom poverenju svim

partnerima i gostima na DANU POLJA

nsreporter.rs

1730. JUN 2016.

BESPLATNI INFO BROJ 0800 000 021 www.nsseme.comINSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO, NOVI SAD

Zahvaljujemo sena ukazanom poverenju svim

partnerima i gostima na DANU POLJA

XXX

30. JUN 2016.30. JUN 2016.18

Novosađana umre od raka svake godi-

ne. Skoro 20 odsto žena izgubi bitku s

malignim tumorom dojke, dok deset od-sto muškaraca umre

od tumora prostate

Zahvaljujući odličnim poslovnim rezultatima, ove godine je Luka Novi Sad ponovo uplatila dividendu svome vlasniku – Republici Srbiji. Iz Luke Novi Sad u državni budžet uplaćeno je 6,14 miliona dinara. Luka Novi Sad jedino je državno preduzeće u širem

okruženju koje uplaćuje dividendu državi kao svom vlasniku. Dividenda je isplaćena i prošle godine, što je prvi slučaj zabeležen u istoriji poslovanja Luke Novi Sad.Tokom ove godine je Luka Novi Sad nastavila da beleži rekorde u pretovaru robe. U poslednje dve godine zabeleženi su rekordni rezultati u preto-varu, jer je kroz Luku prolazilo po više od milion tona robe. Ako vremenski uslovi i vodostaj budu povoljni, očekuje se da i ova godina bude završena s novim godišnjim rekordom, jer je već sada pretovareno više od 600.000 tona robe. U međuvremenu, u martu je postignut apso-

lutni mesečni rekord pretovara u istoriji Luke Novi Sad. U mar-tu je pretovareno 164.584, 556 tona robe, što u istoriji preduzeća nikada nije postignuto.U februaru je, uz saradnju s Upravom grada Novog Sada, završe-na adaptacija dela skladišnog prostora Luke Novi Sad u proizvod-

nu halu u kojoj je počela obuka stotina radnika kom-panije „Lear” za novu fabriku te korporacije koja se oprema u Radnoj zoni Sever 4. Adaptacija je zavr-šena u rekordnom, ugovornom roku, čime je Luka Novi Sad dala znatan doprinos realizaciji investicije koja će omogućiti zapošljavanje hiljada Novosađana kada nova fabrika počne da radi punim kapacitetom.Za kontinuirano odlično poslovanje, uspehe i rekor-dne učinke Luke Novi Sad zaslužni su svi zaposle-ni. Kao jedina luka u Srbiji u državnom vlasništvu,

Luka Novi Sad u potpunosti deluje i posluje u interesu svog vla-snika – države Srbije.

Luka Novi Sad isplatila dividendu državi

Dividenda je isplaćena i prošle godine, što je prvi slučaj zabeležen u istoriji poslovanja

Luke Novi Sad

4.000 Konkurs za nagradu Stevan PešićGradska biblioteka raspisala je konkurs za književnu nagradu „Stevan Pešić”, koja se dodeljuje za najbolje novoobjavljeno delo na srpskom jeziku u žanrovima i duhu koje je zastupao ovaj pisac. U konkurenciju ulazi i ukupan opus pisca s obrazloženjem za celokupan doprinos.Nagrada se dodeljuje u tekućoj godini za objavljena dela između dva memorijala i sastoji se od povelje i novčanog iznosa. Knjige (po tri primerka) treba poslati do 1. septembra 2016. godine na adresu: Gradska biblioteka u Novom Sadu, Dunavska 1.

Stefanovski i Tadić otvaraju muzičko letoUgledni umetnici iz Srbije, Hrvatske, Francuske, Belgije, Holandije, Sjedinjenih Američkih Država i Argentine nastupiće tokom ovogodišnjeg Novosadskog muzičkog leta. Serija koncerata otvara se 29. jula nastupom Vlatka Stefanovskog i Miroslava Tadića, a zatvara je trio Stohela Rozenberga 17. avgusta. Organizator Novosadskog muzičkog leta je Muzička omladina, a pokrovitelj Grad Novi Sad. Tokom 20 dana nastupiće Matija Dedić, Vesna Pisarović u pratnji džez muzičara Džona Beča i Krisa Dalgrena, zatim, kvartet Tango džez iz Argentine, trio Remija Panosjana.

Rekordno poslovanje Planiraju da obore lanjski rekord jer je već sada pretovareno više od 600.000 tona robe

30. JUN 2016.

nsreporter.rs

30. JUN 2016. 19

Na tribini „RTV – između politizacije i profesionaliz-ma”, u organizaciji Druš-tva novinara Vojvodine, učestvovali su Milada Po-pović, glavna i odgovorna urednica Prvog progra-

ma Radio Novog Sada, Slobodan Arežina, smenjeni programski direktor TV Vojvodi-ne, Tibor Jona, bloger i učesnik emisije „U nedostatku dokaza”, Jožef Klem, pomoć-nik direktora RTV, Milorad Bojović, glavni i odgovorni urednik „NS reportera”, Robert Čoban, osnivač i direktor Kolor pres gru-pe. Održana je u utorak, 28. juna na Tribini mladih. Moderatorka je bila Eržika Pap Re-ljin, predsednica DNV.

Gosti su putem veoma zanimljivih izlaga-nja i dijaloga pokušali da odgovore na ključ-na pitanja u vezi s pomenutom temom: Hoće li se javni servisi osloboditi političkog tutor-stva? Mogu li građanski protesti nešto da promene? Kako su plate zaposlenih postale tema razdora? Da li su medijske organizacije dovoljno glasne u svom negodovanju? Jesu li urednici RTV zaista nepokolebljivi borci za javni interes? Kako zaista objasniti da je kritičko mišljenje važno? Kakav je položaj novinara u Srbiji?

– RTV je pravi primer šta se dešava novi-narima i novinarstvu danas u Srbiji. Situaci-ja je takva da se ozbiljno moramo zamisliti. Kad pristanemo na floskulu politika dove-la – politika odvela, mi pristajemo na uce-ne politike. Činjenica je da ljude u BBC-ju i švedskoj državnoj televiziji biraju ljudi koji imaju veze s politikom, ali se uvek traže oso-be koje će najbolje da ostvare funkciju jav-nog servisa, a ne partijski radnici, i u tome je razlika. Treba videti šta je progam, šta je urađeno, i videti da li to treba menjati, ili unaprediti da bude još bolje. To je osnovno pitanje – rekao je Slobodan Arežina, bivši programski direktor RTV.

Milorad Bojović, glavni urednik Novo-sadskog reportera, rekao je da ga slučaj RTV podseća na zaplet iz romana Nikolaja Ostrovskog „Kako se kalio čelik”.

– Pozicija javnog servisa nije da bude istu-reno odeljenje vlasti i isključivo izveštava o aktivnostima vlasti, kada oni seku vrpce i otvaraju svoja Potemkinova sela. Javni ser-vis treba da brani interes običnog čoveka. RTV o Razvojnoj banci Vojvodine i Kame-nici 2 nije napravila veliki broj priloga. Nije

napravljen nijedan okrugli sto, niste imali specijalne goste tim povodom, niste imali otvoreni studio, specijalne emsije.

Ne brani se demokratija kada je ugroženo moje radno mesto, nego se demokratija bra-ni kada je ugrožen pretežni interes. Pretež-ni interes jeste bila Razvojna banka Vojvo-dine, kašnjenje gradnje Kamenice 2, gašenje 35 novosadskih fabrika, u kojima su hiljade radnika ostale bez posla. To su bili pravi ra-zlozi za proteste – kazao je Bojović.

Govoreći o problemu što je jedan broj no-vinara, mahom iz Beograda, imao višestru-ko veće plate od novinara iz RTV, Bojović je istakao da se tako velika razlika u platama ne može pravdati potrebom za boljim pro-gramom.

– Javni servis nije fudbalski tim niti pri-vatno preduzeće pa da gradi rejting na ba-snoslovnim transferima. Veliki honorari isplativi su ako emisija kao proizvod bude toliko kvalitetna da se može prodavati re-klamni prostor. Jer, ne slažem se s tvrdnjom da gledanost nije bitna stvar za javni servis. Možda nije najbitnija, ali je važna. Za funk-cionisanje javnog servisa od presudne važ-nosti su gledaoci i njihovo mišljenje. Ako oni informacije koje ih zanimaju traže u drugim medijima, onda je to problem. Pored neko-liko emisija koje su bile gledane, program RTV nije bio vidljiv ni za jednu kuću koja se bavi merenjem gledanosti – rekao je Bo-jović.

Osnivač i direktor Kolor pres grupe Ro-bert Čoban smatra da se program RTV po-pravio u poslednjih nekoliko godina, ali je istakao da se gledanost programa ne sme potceniti niti isključiti kao važan segment poslovanja.

– Meni bi bilo žao da neko u Beogradu kaže šta će vama Srbima u Vojvodini još je-dan javni servis, imate RTS. Plašim se da je to sasvim moguć ishod. Zagovornik sam teze da nije trebalo gasiti lokalne javne ser-vise. Isto tako sam u poslednjih četiri-pet godina primetio vidno poboljšanje progra-ma RTV. Međutim, ne slažem se s tezom da gledanost nije važna. Važna je. Šta će taj sadržaj ako je on napravljen dosadno, uko-liko je okružen dosadnim formama, ukoli-ko je ceo koncept televizije dosadan? Ako bežimo od gledanosti, kome se obraćamo? Krugu od nas 15 koji sve to znamo. RTV je bila krenula u pravcu gledanosti i kvaliteta – rekao je Robert Čoban.

TribiNa „rTV između poliTizacije i profesioNalizma” u orgaNizaciji DNV

javni servis mora da brani interes običnog čovekaNe slažem se s tezom da gledanost nije važna. Važna je. Šta će taj sadržaj ako je on napravljen dosadno, ukoliko je on okružen dosadnim formama, ukoliko je ceo koncept televizije dosadan? Ako bežimo od gledanosti, kome se obraćamo – rekao je osnivač Kolor pres grupe Robert Čoban

Reporter vas vodi u bioskoppetak, 1. jul

1 x 2 ulaznice Obaveštajci (22.25)

ponedeljak, 4. jul

1 x 2 ulaznice Veliki dobroćudni džin 3-D (19.30)

Pozovite nas u četvrtak od 12 do 12.10 na broj telefona 450-261.

Autor: siniša Kostić Foto: marko Dabetić

XXX

30. JUN 2016.30. JUN 2016.20

Neispričani detalji iz života književnika koji ima sve više obožavalaca

Tajni svet Mike

Antića

Mika Antić ni 30 godina nakon smrti ne prestaje da fascinira čitaoce. Povodom tridesetogodišnjice smrti, Reporter objavljuje razgovor s

pesnikovim sinovima Jugom i Vukom, koji smo ekskluzivno štampali povodom obeležavanja četvrt veka od Antićeve smrti

Tekst i foto: Arhiva Novosadskog reportera

Pisac zbog koga je cela Jugoslavija dolazila u Novi Sad i čovek koji je Novi Sad postavio na kulturnu mapu Evrope, čuveni Mi-roslav Mika Antić ni

30 godina nakon smrti ne prestaje da fascinira čitaoce. Stari ljubitelji nje-gove poezije s istom strašću skoro svakodnevno obnavljaju gradivo, a njihova deca se upoznaju s Mikinim delom sledeći tu roditeljsku pasiju.

Poslednji vojvođanski vojvoda umro je 24. juna 1986. godine. Povodom tri-desetogodišnjice smrti, Reporter objav-ljuje razgovor s pesnikovim sinovima Jugom i Vukom, koji smo ekskluzivno štampali 2011, povodom obeležavanja četvrt veka od Antićeve smrti.

Jug i Vuk proveli su nas kroz po-rodičnu kuću i kroz svet u kome je stvarao njihov otac, i pokazali nam ono što je ostalo iza čoveka koga su svi voleli.

Rekord Čuperka. Vuk nam je otkrio podatak da je knjiga pesama „Plavi čuperak” dosad objavljena u neverovatnih 90 izdanja. A 2014. obeleženo je 50 godina od prvog objavljivanja

– Ne znam mnogo knjiga poezije naših autora koje su doživele mno-go izdanja, a malo je i beletrističkih, popularnih naslova koji su štampani toliko puta. „Plavi čuperak” je sva-kako rekorder i taj rekord će teško biti dostižan – kaže sin čuvenog pis-ca Vuk.

dalje žive u ljudima. Pritom ne treba zaboraviti da je naš otac umro 1986. Više fanova, naravno, imaju pojedini sportisti i pevači, ali retko koji naš pisac – kaže Jug.

Za pet godina Mika je na Fejsbuku stekao skoro 100.000 novih fanova. Sad ih ima oko 345.000.

„Bijelo dugme” u bašti. Pred-meti, slike i rukopisi koji su ostali iza Antića nalaze se porodičnoj kući u kojoj sada žive Vuk i Jug s porodica-ma. Mika je u toj kući živeo od 1977. godine do smrti.

– Praktično, sve što je stvarao od te godine nalazi se u kući. Naravno, osim slika koje je poklanjao, a voleo je da poklanja. Neke izložbe je za-vršavao tako što je posetiocima po-klonio sve slike. Nekad su bile i pro-dajne, kada bi ponestalo para. Pošto se družio s mnogo ljudi, u mnogim kućama možete videti njegove slike – kaže Vuk.

Spisak ljudi koji su dolazili kod

Glad za knjigom. Glad za Mikinim knjigama i danas je neverovatna. Sve što se odštampa praktično se odmah rasproda.

– Izdavaštvo je u krizi pa se knjige ne štampaju kao ranije, ali izdavači tvrde da se dela našeg oca prodaju izuzetno dobro. Praktično, odmah nakon dolaska izdanja u knjižare ceo tiraž se razgrabi u kratkom roku – kaže Jug.

Vuk objašnjava da nekih knjiga nema godinama iako su tražene. Na-ročito je problem s ozbiljnim delima kao što su „Mit o ptici” i „Savršen-stvo vatre”, kojih sad već godinama nema u knjižarama.

Uz to što su Antićeve knjige i da-nas fenomen, činjenica je da su pre-vedene na 14 jezika, pa čak i na ki-neski.

– Na Fejsbuku je neko napravio nezvaničnu fan stranicu posveće-nu našem ocu. I, zamislite, ima čak 250.000 ljubitelja, što je samo po sebi dokaz da tata i njegovo delo i

30. JUN 2016.

nsreporter.rs

30. JUN 2016. 21

Neispričani detalji iz života književnika koji ima sve više obožavalaca

Tajni svet Mike

Antića

dalje žive u ljudima. Pritom ne treba zaboraviti da je naš otac umro 1986. Više fanova, naravno, imaju pojedini sportisti i pevači, ali retko koji naš pisac – kaže Jug.

Za pet godina Mika je na Fejsbuku stekao skoro 100.000 novih fanova. Sad ih ima oko 345.000.

„Bijelo dugme” u bašti. Pred-meti, slike i rukopisi koji su ostali iza Antića nalaze se porodičnoj kući u kojoj sada žive Vuk i Jug s porodica-ma. Mika je u toj kući živeo od 1977. godine do smrti.

– Praktično, sve što je stvarao od te godine nalazi se u kući. Naravno, osim slika koje je poklanjao, a voleo je da poklanja. Neke izložbe je za-vršavao tako što je posetiocima po-klonio sve slike. Nekad su bile i pro-dajne, kada bi ponestalo para. Pošto se družio s mnogo ljudi, u mnogim kućama možete videti njegove slike – kaže Vuk.

Spisak ljudi koji su dolazili kod

Glad za knjigom. Glad za Mikinim knjigama i danas je neverovatna. Sve što se odštampa praktično se odmah rasproda.

– Izdavaštvo je u krizi pa se knjige ne štampaju kao ranije, ali izdavači tvrde da se dela našeg oca prodaju izuzetno dobro. Praktično, odmah nakon dolaska izdanja u knjižare ceo tiraž se razgrabi u kratkom roku – kaže Jug.

Vuk objašnjava da nekih knjiga nema godinama iako su tražene. Na-ročito je problem s ozbiljnim delima kao što su „Mit o ptici” i „Savršen-stvo vatre”, kojih sad već godinama nema u knjižarama.

Uz to što su Antićeve knjige i da-nas fenomen, činjenica je da su pre-vedene na 14 jezika, pa čak i na ki-neski.

– Na Fejsbuku je neko napravio nezvaničnu fan stranicu posveće-nu našem ocu. I, zamislite, ima čak 250.000 ljubitelja, što je samo po sebi dokaz da tata i njegovo delo i

Antićevih neverovatan je. Ne po-stoji značajnija ličnost, pre svega u umetnosti, koja nije sedela u nje-govom ateljeu i koja ne bi imala da ispriča neku zanimljivu anegdotu iz tog doba.

– Teško je nabrajati sve koji su bili u našoj kući. Grupa „Bijelo dugme” svirala je u našoj bašti. Pio je u tala-sima, ali nikada dok je radio. Pošto je u kuću dolazilo mnogo ljudi, stva-rana je ta atmosfera zabave, ali mi-slim da je to na neki način bio teret za njega. On je hteo da radi, ali bilo teško prekinuti druženja. Svi ti ljudi nekako su ga mamili. Terali su ga da pije kako bi bio ono što su očekivali. A kada se opusti, bio je fantastičan pa su ga forsirali. Time su ga izbaciva-li iz ritma. Mislim da mu je alkohol smetao više nego što mu je pomagao – objašnjava Vuk.

Sve Mikine priče. Jug dodaje da mu se često dešava, sasvim slučajno, da čuje razne priče o tome kako su neki ljudi upoznali njegovog oca.

– Na jednim „Antićevim danima” glumac Boris Isaković ispričao je kako je susret s tatom imao snažan uticaj na njega da postane glumac, kako ga je tata izvukao iz nekog reda na ulici jer dečak koji je trebalo da igra ulo-gu u filmu „Plava zvezda” nije mogao da dođe na snimanje. Pitao ga je da li hoće da igra, Boris je pristao i tako, sasvim slučajno, dobio svoju prvu ulogu. Tatini bliski prijatelji Draško Ređep, Pero Zubac, Pera Latinović, Mića Mihajlović, Ljuba Vukmanović i mnogi drugi i danas pričaju o Miki. Mira Banjac takođe ima svoju priču koja je vezana za našeg oca i njenu po-rodicu… Mnogi ljudi iz te stare garde, naročito garde s Tvrđave, nažalost, više i nisu s nama, a s njima su otišle i neke divne priče – kaže Jug.

Po knjiga za svako dete. Anti-ćevi sinovi objašnjavaju da je svako dete imalo svoju knjigu. Šest naslo-va posvećeno je svakom od šesto-ro dece: Igoru, Sanji, Ženji, Borisu, Vuku i Jugu.

– Moja knjiga je „Hodajući na ru-kama” i veoma sam vezan za nju. Doživljavam je kao poruku koju mi je otac ostavio iako je to, naravno, poruka svakom čitaocu. Kratko sam imao tatu u životu i drago mi je da je mama kasnije, kroz vaspitanje, uspela da prenese taj duh na Vuka i mene, to nasleđe koje je otac ostavio – priča Jug.

– Prvi deo te knjige je obraćanje oca sinu, a drugi – sina ocu. Doživlja-vam je kao poruku upućenu meni, a kada gledam iz perspektive roditelja, sve dobija još jednu novu dimenziju. Otac nas je sve učio da ga ne kopira-mo, da ga ne imitiramo, već da pro-

nađemo sebe. Zbog toga niko od nas nije imao ambiciju da postane pisac, već smo pronašli svoje zanimanje.

Mikina deca nastavljaju da vaspi-tavaju svoju decu u skladu s onim porukama koje im je otac ostavio u nasleđe.

– Naravno da nastavljamo očevu tradiciju, a ima nas mnogo. Igor ima Dunju i Iris, Ženja ima Jovanu, Vuk Nađu i Andreja, a Jug ima Srnu. An-drej je najmlađi muški potomak, bar zasad – kaže Vuk.

Ispravljanje u beskraj. Mika je, kažu Vuk i Jug, uglavnom radio u kuhinji.

– Pisao je za istim stolom koji i sada stoji na tom mestu. Najčešće je pisao noću iako je ustajao rano. Pisao je ru-kom, a prekucavao je samo kada bi predavao pesme u štampu. Pesme je prvo čitao sebi. Imao je veliko ogle-dalo, ceo jedan zid bio je ogledalo. Tako napiše pesmu i onda pred ogle-dalom pročita da čuje kako to zvuči. Ako nešto ne valja, vraća se u kuhi-nju i ispravlja – priseća se Vuk.

Međutim, Antić nije ispravljao samo pred ogledalom dok je stvarao nove stihove, već je stalno prerađi-vao i ranije napisane pesme.

– Malo ljudi zna da neke pesme imaju i po 40 verzija. Ako se pažljivo čitaju različita izdanja, te razlike su lako uočljive. Stalno je menjao tekst i onda su nova izdanja štampana s tim ispravkama. Pred kraj života otac je sumirao svoj opus i izabrao verzije za koje je smatrao da su najbolje i zbog toga mi danas štampamo samo to što je on izabrao.

Zaokružen opus. Iako bi čitaoci možda voleli da vide nešto novo iz rukopisne zaostavštine, to nećemo raditi. Majka je nakon njegove smrti izabrala sve što je tata za života že-leo da bude objavljeno i to je i izdao novosadski „Prometej” u 15 knjiga. Time je zaokružen njegov književni opus. Tu je prvi put u knjizi pred-stavljen njegov novinarski rad, prvi put su objavljeni scenariji za filmove „Doručak s đavolom” i „Sveti pesak”, kao i drama „Parastos u belom”. Tu je i jedini njegov roman „Stepenice straha”… – kaže Jug i dodaje da je Vuk, s druge strane, uradio ogroman posao vezan za prikupljanje i digita-lizaciju Mikinog likovnog dela.

Jedino još treba da bude objavljena pesma „Pehar”, koju je Antić napisao na poreskoj prijavi.

– Umesto da napiše koliko novca treba da plati za porez, on je na formu-laru napisao tu pesmu, koja je posve-ćena Novom Sadu. Možete zamisliti poreznike koji su videli pesmu umesto cifara, bio je šeret, ali naravno da je platio porez – priča nam Vuk.

Spisak ljudi koji

su dolazili kod Anti-ćevih ne-

verovatan je. Gru-

pa „Bije-lo dugme” svirala je u njihovoj

bašti

22

Mašinac jedne mladostiPočelo je 12. decembra 1970. godine instrumentalom Solencara Enrika Masijasa, a završilo se deceniju kasnije uoči Dana republike. Sve između je legendarno

30. JUN 2016.

VreMe crno-belih teleVizora, nesVrstanih, dece cVeća i protesta protiV rata u VijetnaMuK

raj šezdesetih godina prošlog veka nije pru-žao bogzna kakvu za-bavu mladima u Novom Sadu – korzo, kafane, ponegde plesnjaci sta-rinskog tipa... I onda

revolucija – klub Mašinac! Reporter do-nosi priču o nastanku prvog pravog no-vosadskog rok kluba.

Zadimljena niska podrumska prostorija s cevima raznog profila, devojke i mladići s dužim kosama, u farmerkama zvonca-rama, električne gitare i rok zvuk, pije se sok i kafa ili lagano njiše uz sentiše sedamdesetih... Neponovljiva atmosfera kluba Mašinac, vreme crno-belih televi-zora, nesvrstanih, dece cveća i protesta protiv rata u Vijetnamu. Neponovljivo u svakom smislu.

– Bilo je to udarničko vreme, problemi su postojali da bi se rešavali. Nije se sve moglo, ali pravi ljudi na pravim mestima uradili bi mnogo. Studentima je trebala zabava – hajde da je stvorimo! Gde? U suterenu fakulteta bile su mašine, brzo smo ih raščistili i dobili salu za igranku. Instrumenti? Dekan Živojin Ćulum po-mogao je da ih kupimo. Gitare, bubnje-ve i pojačala nabavili smo u Beogradu, a zvučnike izradili sami po skicama stu-denta Duška Lazića – seća se mašinac Nikola Brkljač.

Sreća sa srećkom. Kako napraviti orkestar bez muzičara?

– Stavili smo oglas na tablu, a u žiri su ušli školovani muzičari Ivan Sabo i Krešo iz Katoličke porte i ja kao predsednik. Po-što nisam muzički obrazovan, na cedulji-cu mi napišu šta da pitam kandidate. Po-javi se momak iz Čuruga, meni ne deluje nešto naročito, ali Sabo i Krešo kažu:

– Taj ti je najbolji. Još je i Ilija Ćosić za njega urgirao pa

dileme nije bilo, Čuružanin je ušao u or-kestar. Bio je to Branko Srećkov Čonza, sreća da sam ga uzeo jer bi se ostali bez njega raspali za dva-tri dana.

U prvoj postavi Mašinaca bili su još solo gitara i šef orkestra Miloje Tadić Brka, pevač Radivoj Belanović, ritam gi-tarista Nenad Peševski i bubnjar Rado-van Vujčić.

– Neko bi otišao u vojsku, vremenom su članovi benda diplomirali i počeli da rade... Kasnije je došao organista Miša Đisalov, pa Žika Jakšić, koji je posle svi-rao u Slatkom grehu, promenilo se neko-liko pevačica... Ali nekako je opstajao pre-poznatljiv zvuk i nastup Mašinaca. Klub je godinama uspešno radio zahvaljujući upravniku Studentske zadruge Mašinac Milanu D. Pavloviću – ističe Brkljač.

Pravo sa San Rema. Belanović je bio izuzetan pevač.

– Znao je da u studentskom domu pre-baci ćebe preko glave i sluša pesme sa San Rema snimljene na magnetofonu. Već su-

Autor: zoran surla

ogledalo

nsreporter.rs

23

tra bi ih pevao na Mašincu. Zvali su ga naši poznati kompozitori da izvodi njihove pesme na festivalima, ali nije hteo. Bio je student generacije na pr-voj godini. Jednom ga je Mika Antić slušao kako peva Podmoskovske ve-čeri.

– Čekao sam da pogrešiš pa da te išamaram. Svaka ti čast – rekao mu je Mika.

Svirala se evergrin muzika – engle-ska, italijanska, ali i naši izvođači Pro arte, Miki Jevremović, Korni grupa...

- Brzo smo se uigrali i mogli smo držati po tri bloka od 40 do 45 minu-ta svirke, kaže prvi pevač Mašinaca Radivoj Belanović

Osmi mart za pamćenje. Kasni-je, sredinom sedamdesetih, krenula komercijalizacija. Gostovali su i po-znati bendovi kao što je Korni grupa, u Mašinac više nije moglo da se uđe, prodavalo se po 1.500 ulaznica i više nisu dolazili samo studenti.

Za Osmi mart na Mašincu ulaz za devojke bio je slobodan.

– I još bi dobile cvet! Jedne godine pao je sneg i bilo je jako hladno, ali je iz centra svejedno krenulo mnoš-tvo ljudi. Čak se i milicija uznemirila i proveravala o čemu se radi. Velika masa odjednom se stvorila pred ula-zom i bilo je jasno da nema mesta za sve. Ali i dalje su pristizali mladići i devojke...

Odjednom, popucala su staklena vrata i kroz njih su upadali studenti koje je gurala masa s leđa.

Ko zna šta bi se dogodilo da, sre-ćom, sve to nije gledao dekan Ćulum sa sprata i rekao:

– Puštaj sve unutra!

Kao Stounsi. Na samom početku sedamdesetih Klub Mašinac bio jedi-no mesto u Novom Sadu gde su stu-denti mogli da se druže i provedu uz muziku, kaže Jelka Strugar.

– Posebno je bio važan za nas me-dicinare jer nismo mogli da se sreće-mo s ostalim studentima- Mašinci su izgledali kao svetski bend. S dugim kosama, u farmerkama i šarenim ko-šuljama izgledali, su kao Stounsi - pri-ča Jelka.

Ispred bine bilo je šest-sedam de-vojaka, atmosfera je podsećala na bit-lmaniju.

– Pevale su s nama i vrištale poma-lo, ali sve je to bilo nekako pristojno

i simpatično. Svirali smo subotom i nedeljom. Sala je bila podeljena na dva dela. U jednoj su bili stolovi sa stoli-cama, gde se mogla popiti kafa i sok, mada su pri kraju rada Mašinca uveli i pivo – priča Belanović.

Profesor u farmerkama. U drugom delu bio je prostor isključivo za ples.

Mašinac je bio jedina sala u gradu gde su mladi mogli da izađu jer su po-stojali još samo elitni restorani i obič-ne kafane. I uvek se znao red, tamo nije bilo tuča kao na letnjim svirkama u Dunavskom parku.

Sigla je i popularnost.– Prepoznavali su nas i u gradu,

prijalo nam je to. A među kolegama smo bili poštovani jer smo ostali dobri studenti. Niko se nije pokondirio zbog muzičke slave – seća se Belanović.

Tih godina socijalistička omladina sve je više počela da liči na vršnjake sa Zapada, kaže basista Mašinaca Bran-ko Srećkov Čonza.

– Dekan Ćulum želeo je da na viši nivo podigne i obrazovni sistem i stu-dentski život. Osećao se lagani dah promena. Baš smo vežbali na fakul-tetu, bilo je posle podne, kad je pro-fesor Dragutin Zelenović navratio da vidi šta mi to radimo. Taman se vra-tio iz SAD, bio je u farmerkama, kari-ranoj košulji i patikama... – seća se Čonza.

Smiren tabadžija. Dolazili su studenti s Poljoprivrednog, Tehloš-kog i Medicinskog, najviše je bilo ma-šinaca.

– Svirali smo i gledali kako studenti dolaze pojedinačno, kako se vreme-nom smuvaju momak i devojka i kako na kraju odlaze kao bračni parovi. Bili smo ozbiljan bend a Mašinac ozbiljan klub. Išao sam po instrumente u Lon-don, u prodavnici naletim na Brego-vića i on je nešto kupovao za Bijelo dugme.

Jednom je naš pevač bio nešto tu-žan, seo je za pauzom za sto, seća se Čonza.

– Priđe mu neki razbacan tip i poč-ne lagana prepirka. Priđem i pitam o čemu se radi, a tip odgovori da Bela-nović neće da peva „Veneru” od Šo-king blu.

– Ja ću ti odsvirati, ali da ne tražiš više nijednu pesmu – kažem mu.

Rukujemo se. Posle čujem da je to

Mašinac jedne mladostiPočelo je 12. decembra 1970. godine instrumentalom Solencara Enrika Masijasa, a završilo se deceniju kasnije uoči Dana republike. Sve između je legendarno

30. JUN 2016.

VreMe crno-belih teleVizora, nesVrstanih, dece cVeća i protesta protiV rata u VijetnaMu Kalika, čuveni novosadski tabadžija.

Smirio sam ga tom pesmom. Kasnije smo Veneru svirali kad god bi se poja-vio na igrankama, čak je ta pesma na neki način bila naš zaštitni znak.

Čekala sam, čekala. Čon-za kaže da su u Mašincu pratili Lea Martina, Nadu Knežević, Bobu Stefa-novića, Tomaža Domicelja, Jadranku Stojaković...

– Kaže nam Leo Martin da će pe-vati samo osam pesama i da imamo pola sata da se uvežbamo s njim. Svi-rali smo kao da se znamo sto godina. Jadranku smo pratili u Bregovićevoj pesmi „Čekala sam, čekala” a zatim je ona sama nastupala. S Beti Đorđević smo svirali zahtevan džez aranžman Zvonimira Skerla u pesmi „Kraj moje tuge”... Bilo je toliko dobro da je hte-la da nas vodi na turneju po Rusiji. Nismo mogli zbog studentskih oba-veza.

U gradu se brzo pročulo da je Ma-šinac dobro mesto.

– Uvek je bila strašna gužva, od dima nije moglo da se vidi deset me-tara. Odmah smo prodavali po 500 ulaznica, a posle godinu-dve redov-no 1.400 subotom i 1.100 nedeljom. Za deset godina prodato je milion ulaznica. Koji studentski bend može time da se pohvali? Zatvorili smo ne-koliko dana pred 29. novembar 1980. godine.

Bolji od YU grupe. Samo neko-liko tuča zbilo se na Mašincu.

– U jednoj sam i sam učestvovao. Neki klinac maltretirao je devojku jer nije htela da pleše s njim, čak je počeo da je napada. Ostavio sam gitaru, re-kao Žiki da svira dalje, prišao momku i zveknuo ga. Drugi put se član beda potukao s nekim navalentnim tipom, ali izašli su i na tome se sve završilo.

Kasnije je i Poljoprivredni uveo igranke, ali s drugim konceptom.

– Nastupali su popularni beograd-ski i zagrebački bendovi, ali nisu us-peli pored nas. Čak su bubnjar i ba-sista YU grupe došli da vide čudo, te momke koji ih zatvaraju, kako su re-kli. Rok grupe imaju svojih dvadese-tak-tridesetak pesama, a mi smo stal-no obnavljali repertoar. Ipak, svemu dođe kraj. Mašinac je nekako ugašen kad i mladost moje generacije. Mož-da je to normalno – rekao nam je na kraju Čonza.

U početku su igranke bile subo-tom i ne-deljom od pola osam uveče do

jedanaest. Obavezno

su jedan ples dame birale, a na kraju Užič-

ko kolo u rok vari-

janti!

XXX

30. JUN 2016.

nsreporter.rs

30. JUN 2016.

Kneginja Ljubica umrLa u jevrejsKoj 2

miloševa žena iz kubure pucala u knjaževu ljubavnicu i poslednje

dane provela u novom sadu

Zatekla je obnaženu Petriju u naručju Miloševom. Knez je postiđen pobegao iz sobe, a Ljubica je dohvatila

njegovo oružje i rekla: Miloševa kubura, moja ruka, pa da vidimo da li ću promašiti!

u srpskom panteonu, manastiru Krušedol pohranjeni su posmrtni ostaci patrijarha Arsenija II Čarnojevića, patrijarha Ar-senija IV Jovanovića Šakabente, despo-ta Georgija Brankovića, vojvode Steva-na Šupljikca i troje Obrenovića – kneza Mihaila, kralja Milana i kneginje Ljubice.

Miloševa supruga umrla je u Novom Sadu pošto je u Beo-gradu izdala knjaza, a nju ustavobranitelji.

Dok je ležala na samrtnoj postelji u Jevrejskoj 2 u Novom Sadu, kneginja Ljubica prisetila se najtežih trenuta-ka života i gorko pokajala, napisao je Slobodan S. Radovanović u knjizi Voj-vođanski spomenar.

– Mnogo greha imam i njih će mi milostivi bog oprostiti, al’ što svojom rukom ubih onu ženu – bojim se da neće nikad oprostiti. Kud me zanese moja ženska pamet? Da sam ubijala sve Miloševe ljubavnice, pobila bih toliko sveta! Grešna, grešna, šta uči-nih – iznosi Radovanović reči knegi-nje Ljubice.

25

Priredili: isidora Filipov i Zoran surla

26

Svi okupljeni uz odar supruge vođe II srpskog ustanka i tvorca moderne srpske države znali su da su se njene reči odnosile na Petriju, mladu udovi-cu koja je iznenada ušla u Milošev dvor i zauvek im promenila živote.

Kum karađorđe. U takovskom kraju ostala je i priča da je Ljubici od-mah po rođenju prorečena budućnost žene koja će obeležiti epohu.

– U kuću je ušao Turčin i kad je čuo da ima dva velika belega na plećima, rekao je da dete treba poturčiti ili će upoznati poglavara Srbije. Majka se uplašila i sakrila Ljubicu kod rodbi-ne.

Ljubica je bila ćerka Radosava i Ma-rije Vukomanović iz Srezojevaca kod Gornjeg Milanovca, izrasla je u stasitu i stamenu devojku, za koju su muža naširoko tražile mnoge provodadžike. I mladi beg Tokatlić zagledao se u Lju-bicu, čak je pomišljao na otmicu, ali se plašio gneva strica, starog Selim-bega Tokatlića, koji je bio u dobrim odnosi-ma sa Srbima.

Glavne pregovore za udaju za Mila-na Obrenovića, brata budućeg kneza Miloša, vodio je Nikola Milićević Lu-njevica, rođak Drage Mašin. Venčali su se 1806. godine usred Prvog srp-skog ustanka. Kum je bio ni manje ni više nego Karađorđe, a stari svat La-zar Mutap. Miloš je imao 26 godina, a Ljubica 18.

Lepa udovica. U autobiografiji knez Miloš kazuje da je s Ljubicom rodio „dece osmoro, to jest, četvo-ro muških i tako ženskih”. Bili su to Petar, Petrija, Jelisaveta, Ana, Milan, Marija, Mihailo i Todor, ali poživelo je samo dvoje ženske i dvoje muške dece. Knjaz je imao još jedanaestoro vanbračne dece za koju se pouzdano zna. Prvo vanbračno dete dobio je sa 36 godina, a poslednje 1857. godine, kad je već bio navršio 75 leta!

Knez Miloš imao je mnogo prijate-ljica, ali je voleo samo dve žene – su-prugu Ljubicu i udovicu iz Sarajeva, lepu Petriju Pljakić, piše Slobodan S. Radovanović u knjizi Vojvođanski spo-menar.

– Prvi knežev dvor na obroncima Rudnika u selu Crnuću kod manasti-ra Vraćevšnice bio je obična seoska kuća. Ovde je živeo do 1818. godine sa suprugom Ljubicom i ćerkama Pe-trijom zvanom Perka i Savkom. Ali u kuću im uđe mlada udovica Petrija, čiji je muž trgovac iznenada premi-nuo. Požalila se Milošu na trgovce s ove strane Drine koji nikako nisu hteli da vrate dugove. Knez se sažali, ponudi joj da ostane i pomogne kne-ginji u vođenju domaćinstva, dok on ne namiri potraživanja Petrijinog po-kojnog muža.

Muški potomak. Nepopravljivom zavodniku nije mnogo trebalo.

– Ljubici je odmah bilo jasno da je dobila suparnicu, ali u početku se pra-vila da ništa ne primećuje. Mislila je da će se Miloš brzo istutnjati i da će se vratiti mir u kuću. Potom je otvoreno rekla Milošu da otera Petriju, ali on se izvlačio rečima da još nije naplatio sva njena potraživanja. Strast i mržnja ispreplitali su se sve više u klasičnom ljubavnom trouglu.

Kneginja Ljubica nije rađala već pet godina, a Milošu je bio potreban muš-ki potomak.

– Preko rođaka Vase Popovića sa-znala je da vojvode govore knezu da je vreme da dobije sina. Ko će voditi Srbiju posle njegove smrti, zar nam treba još i ta nevolja da se pokrvimo oko dinastičkih svađa, pitali su se. Iz-među sebe šuškali su i da Ljubica više ne može da rađa. A kad je Milošu već u kući milosnica Petrija... – pričale su sve nezadovoljnije vojvode.

U Miloševom naručju. Ko zna koliko bi to još potrajalo da jednom prilikom na nedeljni ručak u kuću Obrenovića nije došla Kruna Jovano-vica iz Brusnice, Ljubičina jetrva.

– Bio je lep letnji dan i Kruna pred-loži jetrvi i pođu na izlet. Rudnik je lepa visoka planina, ali često skriva tamne oblake. Kad su se pojavili do-noseći kišu i grad, jetrve odustanu od šetnje i žurno se vrate kući. Kneginja je otvorila vrata i ostala skamenjena. Obnažena Petrija je zauzela njeno mesto u Miloševom naručju. Knez je postiđen pobegao iz sobe, a Ljubica je dohvatila njegovu kuburu i pogodila Petriju posred grudi – navodi Rado-vanović.

Kako je zapisao u knjizi Vojvođan-ski spomenar, ubistvo Petrije nije za-beleženo u debelim administrativnim protokolima i državnim analima. Ali se zato dugo prepričavalo u narodu, čak se prenosila rečenica koju je na-vodno Ljubica izgovorila dok se spre-mala da puca.

– Miloševa kubura, moja ruka, pa da vidimo da li ću promašiti!

Zar tako, Petrija? O strašnom činu u Miloševom dvoru, međutim, postoji još jedna verzija, iznosi je isto-ričar Radoš Ljušić. Ubistvu je pretho-dio običan razgovor između dve žene za vreme kućnih poslova, dok je Miloš bio odustan.

– Kome spremaš dve postelje, Pe-trija?

– Spremam jednu gospodaru, dru-gu meni.

– A gdje ću ja spavati noćas? – Vala bogu, prostrana je kuća! – Zar tako, Petrija?– Nisam ti ja kriva što ti bog nije dao

flešbek

30. JUN 2016.

– drsko odgovori mlada ne obazirući se na Ljubicu.

– E, kad meni nije bog dao, ja ću dati tebi – reče kneginja i ubi Petriju.

Smrtna presuda s pomilovanjem. Ljubica je odmah izašla iz kuće i, plaše-ći se Miloševe osvete, pobegla u kuću Kruškovića, prijatelja kneza. Smestili su je na tavan i krili među konopljom. Narod je stao na njenu stranu jer je branila čast, i svoju i porodičnu.

Radovanović iznosi i detalje Petri-jine sahrane.

– Po naredbi Miloševoj, pre nego što su je položili u kovčeg, na noge su joj obuli izvezene žute kneginjine papu-če. Potom je povorka krenula do me-snog groblja, a Ljubica je, skrivena u nečijoj kući, navodno rekla:

– Ja tebe smirih, sad ti alal i moje žute papuče, a meni nek sude i bog i ljudi.

Ali Miloš nije mogao preboleti Pe-triju.

– Prekinuo je svaku vezu s Ljubicom iako je ona pokušavala da se pošto-poto pomire. Čak je sastavio poslan-stvo i dao im da Ljubici pročitaju akt o smrtnoj presudi s pomilovanjem, po-što je trudna. Rekli su joj i da može ostati u kući Obrenovića i vaspitavati decu, ali da je isključena iz supružnič-ke ljubavi.

Il’ praštaj, il’ ubij. U svakoj na-hiji imao je ljubavnicu, vanbračna deca su se redovno rađala...

– Ljubica je trpela i tražila reše-nje. Konačno, ugovorila je s crkve-nim velikodostojnicima da je pred-stave Milošu na Saboru u manastiru Kalenić. Prišla mu je u beloj haljini, s dve kubure za pasom, ali okrenute

Svakim danom

boravak u Zemu-nu bio je sve teži.

Konačno, Ljubica se

seli za Novi Sad. Izbor

nije bio te-žak jer je njen de-

ver Jevrem na samom

početku Jevrejske ulice imao

kuću

nsreporter.rs

na pokornost. Prišla je i rekla: – Gospodaru, evo dve pune kubu-

re – il’ praštaj, il’ ubij, ovako se više ne može!

Miloš nije znao šta da radi, ali je na nagovor sveštenika popustio. Vratili su se zajedno kući. Nije prošlo mnogo i knez je nastavio po starom. Never-stva su se ređala jedno za drugim. Lju-bica je ponovo bila van sebe, pokušala je da ubije njegovu miljenicu Stanku, ali ovaj put su je Miloševi momci spre-čili i pritom povredili po glavi.

Knez je naredio da kneginju s de-com smete u Požarevac, a on je živeo u Kragujevcu s trećom ljubavnicom Je-lenkom. Narod je Ljubicu zvao Velika gospođa, a Jelenku Mala gospođa.

Borci pod suknjama. Kneginja je bila poznata kao stroga i samosvesna, i često je imala svoj stav u politici.

– Često se sukobljavala s Milošem, ali nije ga mogla sprečiti da naredi ubi-stvo Karađorđa 1817. godine. Zato je dve godine kasnije omogućila da se prenese Voždovo telo iz Radovanja u Topolu. Jahala je odlično, jednom je celu noć provela u sedlu i iz Požarevca došla kod bolesnog Miloša u Kraguje-vac. Stalno je bila blizu fronta i hrabri-la borce. Krizne 1813. godine odbila je da se povuče prema Crnoj Gori. Žele-la je da ostane u Srbiji i deli sudbinu sa svojim narodom. Zaklela je Marka Štitarca da zakolje nju, njene kćeri, je-trvu i svekrvu ukoliko primete da će Turcima pasti u ruke.

Nezaboravna je i njena hrabrost za vreme bitke na Ljubiću kod Čačka 1815. godine kada su klonuli ustanici pobegli u zbeg kod žena.

– Šta je, junaci, došli ste da se sakri-jete pod suknje, gde su vam Turci?

Pokunjenim borcima nije ništa dru-go preostalo nego da se vrate i boj. I pobede!

Ustavobraniteljiske igre. Na-kit nije nosila, sem burme i džepnog sata s najtanjim mletačkim lančićem, a ponekad briljantsku iglu u kosi. Na-kon pogibije brata Jovana 1815. godi-ne nije nosila minđuše, a posle smr-ti sina, kneza Milana, bila je najčešće sa spuštenom kosom u crnoj vezenoj haljini.

Ljubicu nikad nisu napuštale dr-žavničke ambicije. Priklonila se za-veri ustavobranitelja i stala na stranu sina Mihaila, zbog čega je abdicirao njen muž Miloš. Ali ustavobranitelji su igrali krupniju igru, konačni cilj im je bila smena dinastija.

– Maloletni knez Mihailo nije se snašao u političkom vrtlogu krajem leta 1842. godine i morao je napustiti Srbiju, a njegovo mesto zauzeo je Ka-rađorđev sin Aleksandar. Mihailova majka Ljubica, međutim, iako bole-šljiva, ostala je u Beogradu još neko

vreme. Čak je pala u postelju, ali ni-kako nije mogla da se odvoji od sina. Često je prelazila u Zemun i sretala se s Mihailom, a ustavobranitelji su sumnjali da kuju zaveru. Neizdrživo stanje potrajalo je mesec dana, sve dok Mihailo nije rekao majci da se više ne vraća u Beograd.

Žbiri ispod prozora. Kneginja se nastanila u Glavnoj ulici u Zemunu, živela je skromno s ćerkama Savkom i Perkom. Često su joj dolazile Novo-sađanke Savka Subotić i supruga Jova-na Hadžića. Ljubica je znala da stane uz prozor i posmatra svet na ulici, ali ne iz puke radoznalosti, već zbog toga što su i srpske i austrijske vlasti i dalje pratile svaki njen korak.

Svakim danom boravak u Zemunu bio je sve teži. Konačno, Ljubica se seli za Novi Sad. Izbor nije bio težak jer je njen dever Jevrem na samom početku Jevrejske ulice imao kuću. Tako je na broju dva dobila stan, a u toj kući je povremeno živeo i njen sin Mihailo.

Život u novoj sredini gotovo da je krenuo normalnim tokom, ali zakrat-ko. Kneginjino zdravlje naglo se naru-šilo u aprilu 1843. godine, odmah po Vaskrsu, piše istoričar Radoš Ljušić.

– Žalila se na zapaljenje jetre, žučne kese i vodenu bolest. Ubrzo su lekari zabranili posete i morala je da stalno leži. Potom se pojavio otok trbuha i kneginja je izgubila apetit, znojila se i često povraćala. Kćer Petrija, koja je uz sestru Savku bdila nad njom, pisala je ocu da joj je majka bolesna od gro-zne bolesti. Knez Miloš je poslao ženu Jakova Živanovića da joj se nađe pri ruci i naredio sinu Mihailu da dopu-tuje u Novi Sad.

Sojuze s knezom Lazarom. Kne-ginja Ljubica umrla je u Novom Sadu 14. maja po starom odnosno 26. maja 1843. godine po novom kalendaru.

– Izdahnula je na rukama sina Mi-haila, uz kćeri Perku i Savku. Hteli su da je sahrane u Novom Sadu, ali to nije bilo izvodljivo u Sabornoj crkvi. Pomi-njala se i vrdnička Ravanica kao me-sto upokojenja, ali ono nije prihvaće-no zbog bojazni da bi austrijske vlasti pomislile da „mi činimo neke sojuze smisla s knezom Lazarom”, čiji se grob nalazio u tom manastiru. Knez Mihai-lo i Jakov Živanović, kojeg je knez Mi-loš poslao radi sahrane, odlučili su se na kraju za Krušedol – navodi Ljušić.

Natpis „Knjaz Mihail majci svo-joj Ljubici” na crkvenoslovenskom uklesan je na sarkofagu u manasti-ru Krušedol i trajno svedoči o teškoj sudbini Obrenovića. I Mihailo je ovde sahranjen posle atentata 1868. godine u Košutnjaku, kao i njegov otac, kralj Milan, koji je umro u izgnanstvu u Beču.

30. JUN 2016. 27

KONAČNO PADA CENA KUKURUZA

Znatan rast robno-berzanskog pro-meta na Produktnoj berzi u Novom Sadu, pad cene kukuruza i prvi berzan-ski ugovori kupoprodaje pšenice novog roda za promptnu isporuku osnovna su obeležja prošlonedeljnog berzanskog trgovanja.

Prometovano je ukupno 1.250 tona robe, što je za čak 78,57% više nego prethodne nedelje. Ukupna dinarska vrednost prometa takođe je veća za 41,50% nego prethodne nedelje i iznosi 23.369.000 dinara.

Nov rod pšenice za promptnu isporuku startovao je s robno-berzanskim kotacijama. Na samom kraju nedelje ukupno je pro-metovano pšenice roda 2016. godine u količini od 1.000 tona, na paritetu fco kupac, po jedinstvenoj ceni od 17,88 din./kg sa PDV-om (16,25 din./kg bez PDV-a).

Istovremeno, starom pšenicom roda 2015. godine trgovalo se u količini od 25 tona, po jedinstvenoj ceni od 19,80 din./kg sa PDV-om (18 din./kg bez PDV-a). Razlog rasta cene prošlogodiš-njeg roda, i to za 3,21% , leži u činjenici da je nje na tržištu sve manje, što znatno utiče na smanjenje ponude, ali je istovremeno tražnja zbog njenih kvalitativnih performansi i dalje stabilna.

Kukuruz je, čini se, prethodne nedelje dostigao svoj cenovni maksimum tako da je ove nedelje njegova cena imala izražen silazni trend. Na zatvaranju trgovanja na samom kraju radne ne-delje zaključen je čak i berzanski posao po ceni od 19,80 din./kg bez PDV-a. U okviru ukupno prometovanih 225 tona žutog zrna registrovana je ponderisana nedeljna cena od 22,20 din./kg sa PDV-om (20,18 din./kg bez PDV-a), što je za 0,67% manje nego prethodne nedelje. Pad statistički jeste minimalan, ali silazni ce-novni trend ukazuje na činjenicu da je višemesečni rast cene ku-kuruza prekinut.

Kao što je i cena kukuruza, nakon višemesečnog rasta, tokom ove nedelje zabeležila pad, tako je i Prodex, nakon više od tri me-seca konstantnog rasta indeksne vrednosti, zabeležio pad. Ovaj berzanski indeks danas vredi 219,01 indeksni poen, što je za 1,74 indeksna poena manje nego prošlog petka.

Bregzit je bio glavni netržišni pokretač dešavanja na svim ber-zama u svetu. Finansijske berze su reagovale na svaku promenu prognoza referenduma, što je posledično imalo uticaj i na robno tržište. Krajnji ishod je dodatno poremetio tržišta kako ona valut-na tako i tržište akcija, odnosno robno tržište. Posledice će oseća-ti sigurno još neko vreme.

Pogodni vremenski uslovi u kukuruznom pojasu u SAD dodat-no su pritiskali cene na čikaškoj berzi.

Pšenica s julskom isporukom pojeftinila je za 3,85%, a kukuruz za 8,93%.

Konstantan pad beležen je i na tržištu robe iz soja komplek-sa. Fjučers na soju pojeftinio je za 0,88%, a na sojinu sačmu za 3,64%.

Iako obilne padavine na zapadu Evrope i dalje povećavaju za-brinutost zbog kvaliteta nove pšenice, dešavanja s Bregzitom i kretanja na čikaškoj berzi ipak su imala znatniji uticaj. Na Evro-nekstu pšenica je pojeftinila za 2,15%, a kukuruz za 3,56%. U Budimpešti su cene pšenice i kukuruza niže za 1,65%, odnosno 1,68%.

30. JUN 2016.30. JUN 2016.28

Defileom kroz centar počelo Deveto evropsko veteransko prvenstvo u košarci

Među poznatijim košarkašicama iz našeg grada mogle su se videti Marija Veger, Vera Milić Krivačević, Dijana Karadžić, Gordana Dabić, a specijalna gošća

prvenstva Jasmina Perazić došla je čak iz Amerike

Novi Sad grad košarkaša

Sponzor SportSke Strane

30. JUN 2016.

nsreporter.rs

30. JUN 2016. 29

Deveto evropsko pr-venstvo za vetera-ne i veteranke u ko-šarci u organizaciji Svetske košarkaške asocijacije za vete-rane – FIMBA i uz

podršku Grada Novog Sada, počelo je u subotu, 25. juna. Nakon dve go-dine priprema i brižljive organizaci-je po svetskim standardima, Evrop-sko veteransko prvenstvo u košarci je otvoreno i besprekorno se odvija, zaključak je organizatora i predsed-nika Organizacionog odbora „9th FIMBA European Maxibasketball Championship, Novi Sad 2016” Mio-draga Hadžibabića u trenutku kad je polovina takmičenja već odigrana.

U Novi Sad je u petak i subotu, 24. i 25 juna stiglo 1.500 košarkašica i košarkaša iz 22 države, koji će biti gosti našeg grada do 3. jula, kada se ovo veliko međunarodno takmičenje u košarci završava odigravanjem fi-nalnih utakmica.

Defile za pamćenje. Zvanično otvaranje Evropskog veteranskog pr-venstva počelo je okupljanjem ekipa u subotu na Trgu slobode, ispred Grad-ske kuće, gde nije bilo mesta za pro-laznike kada su se svi timovi pojavili i čuli pozdravi na raznim jezicima. Svih 95 ekipa nosilo je obeležja svojih država ispred kojih su stajale devojči-ce volonterke sa zastavama zemalja učesnika formirajući impozantnu ko-lonu, dugu kilometar. Na čelu kolone bili su organizatori takmičenja i pred-stavnici međunarodne košarkaške fe-deracije FIMBA, koji su poveli učesni-ke ka Sportskom i poslovnom centru „Vojvodina”, gde je bilo organizovano svečano otvaranje prvenstva. Defile igrača išao je kroz ulice Modene, Žar-

ka Zrenjanina i Vojvođanskih briga-da, pored NIS-ove pumpe do Spensa u pratnji policije s obzirom na to da je saobraćaj bio zaustavljen na desetak minuta u centru grada i oko Spensa, a vozači su sirenama pozdravljali 1.500 basketanera.

Igra i žurke. Na Spensu, ispred drugog službenog ulaza u amfitea-tar pozdravnu reč dobrodošlice uputili su organizatori prvenstva i gradski čelnici. Oni su im požele-li ugodan boravak u našem gradu i fer-plej na terenu, nakon čega su to učinili i trubači uz vatromet, a po-tom je usledila žurka uz muziku i plesnu grupu.

Takmičarski deo počeo je u su-botu po podne, kada su odigrane prve utakmice, a dosad je završena polovina prvenstva u 13 starosnih kategorija i odigrano je više od 150 utakmica. Na Spensu se igra na pet terena, četiri u Velikoj sali i jedan u Maloj. Na terenu se odmeravaju oz-biljno snage među igračima, a sudije su dosad bile na visini zadatka, kažu organizatori. Nakon utakmica dru-ženje se nastavlja u kafeu Rene, po gradu i na Štrandu. U utorak uveče bila je glavna žurka na Petrovara-dinskoj tvrđavi.

Toskana domaćin SP. Na terasi s najlepšim panoramskim pogledom na grad, u tri restorana na Tvrđa-vi organizovana je večera i žurka za sve učesnike i goste takmičenja. Među poznatijim košarkašicama iz našeg grada mogle su se videti Ma-rija Veger, Vera Milić Krivačević, Dijana Karadžić, Gordana Dabić, a specijalna gošća prvenstva Jasmi-na Perazić došla je čak iz Amerike. Zabava je bila na visini a plesni po-dijum celo veče pun. U toku veče-ri predstavila se Italija, kao budu-ći domaćin Svetskog veteranskog prvenstva za veterane i veteranke 2017. Pričama o Toskani, muzikom i video-zapisima Italijani su posla-li poziv svim ekipama da dođu i da se vide, druže i takmiče iduće go-dine.

Nakon završetka zabave većina veterana se uputila na spavanje jer ih je već sutradan čekala nova uta-kmica i borba za pobedu. U četvrtak će biti organizovana VIP žurka, na kojoj bi trebalo da se pojave mnogi eminentni gosti, većinom delatnici iz sveta košarke.

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

Sponzor SportSke Strane

30. JUN 2016.30. JUN 2016.30

sport

U prvom susretu pr-vog kola Lige Evro-pe novosadski crve-no-beli igraju danas u Petrovcu od 17.30 sati protiv Bokelja iz Kotora. Objek-

tivno, Voša je mnogo bolji i iskusni-ji sastav pa izgleda da domaćine ne može spasti ni čuvana Bokeljska mor-narica.

Razviti igru. Šanse su pola-pola, ali idemo na pobedu u oba meča, isti-če pomoćni trener Vojvodine Dragan Šarac.

– Čeka nas ekipa sastavljena od mladih i iskusnih igrača. Dokazali su se prošle godine u Crnogorskoj ligi i sigurno žele da tako nastave i u evropskom takmičenju. Igra se u Petrovcu, a tamo je teren nešto ma-njih dimenzija, što nam može smeta-ti da razvijemo igru. Srećom, dobro smo odradili pripreme u Sloveniji, odigrali tri dobra meča i verujem da ćemo biti spremni da pokažemo sve što možemo.

Trojica povređenih. Šarac teš-koće vidi u povredama važnih igrača.

– Maksimović se sam nezgodno po-vredio prilikom doskoka na treningu, a on nam je najbolji igrač. Članak je i dalje otečen, videćemo šta će reći lekar pre početka susreta. U svakom slučaju, trener Lalatović pripremio je nekoliko varijanata u slučaju da ne zaigra. Neizvesno je i s Ćurkom i Paločevićem, prvi je povredio koleno a drugi ima alergiju. Ipak se nadamo da će bar neko od njih trojice igrati protiv Bokelja – kaže Šarac.

Na drugoj strani ne cveta optimi-zam.

– Novi smo u ovom takmičenju i jasno je da ne možemo nikom da pretimo. Vojvodina je stalno u vrhu srpskog fudbala, redovno igraju evropska takmičenja, a prošle go-dine gotovo da su ušli u ligaški deo. Zato su crveno-beli veliki izazov za Bokelj. A mi smo slabiji nego prošle sezone jer su otišli reprezentativci Šćekić i Mijatović. Da su ostali, ima-li bismo velike šanse, ovako se nadam da ćemo makar pružiti dobar otpor – iskreno kaže trener Kotorana Slo-bodan Drašković.

Bez reflektora i žege. Zani-mljivo je da će napadač crveno-belih Šaleta Kordić igrati protiv svojih.

– Rođen sam u Kotoru, a prošle se-zone nastupao sam za Sutjesku tako da Bokelj odlično poznajem. Zato sam se i obradovao kad sam video s kim igramo jer mi se čini da neće biti problema da prođemo u drugo kolo. To ne znači da ih treba potceniti, po-gotovo što će dati sve od sebe da se dokažu na premijernom evropskom takmičenju – smatra Kordić.

Zbog propisa Uefe, utakmica se neće igrati u Kotoru na Stadionu pod Vrmcem, kapaciteta 5.000 mesta, već u Petrovcu na Stadionu pod Malim brdom, koji prima jedva 1.400 gleda-laca. Utakmica počinje u četvrtak u 17.30 sati i neće biti upaljeni reflek-tori. Nezvanično se saznaje da do-maćini ne žele da se razbacuju nov-cem i koriste osvetljenje. Međutim, uveravaju da visoko drveće i brda u to vreme daju hladovinu i da je zbog vetra sveže na terenu, iako tempera-tura dostiže i 40° C. Bilo kako bilo, dresove treba natopiti znojem kako bi se mirno dočekao revanš 7. jula na Karađorđu.

Da se ponovi Intertoto kup. Bokelj je nešto mlađi klub od Vojvo-dine, osnovan je 1922. godine, ali se nikad nisu sastali pa ni u kupu. Naj-viši domet Kotorana bila je Treća liga SFRJ i Druga SRJ. Potom je više puta ulazio i ispadao u Prvu crnogorsku ligu, a ove godine konačno su se do-mogli četvrtog mesta i plasmana u Evropu. Prodali su dva crnogorska reprezentativca, ali je zato stigao Noburu Šimura iz Japana.

Ako prođe u drugi krug, Voša će igrati s pobednikom susreta izme-đu norveškog tima Stabek i velškog Konah’s ki. Pošto su Norvežani apso-lutni favoriti, vrlo je verovatno da se crveno-beli s njima drugi put sasta-nu u evropskim kupovima. Naime, u sezoni 1998/99. Novosađani su igrali finale tadašnjeg Intertoto kupa, a u prvom kolu pobedili su Stabek u oba susreta – 2 : 1 i 3 : 2. Zanimljivo je i to da je pomoćni trener Vojvodine Vi-dak Bratić tad igrao za crveno-bele.

Kako je najavljeno, RTV i Radio Novi Sad prenosiće utakmicu iz Pe-trovca.

Bokelj neće spasti ni mornarica

Čeka nas ekipa sastavljena od mladih i iskusnih igrača. Dokazali su se prošle godine u Crnogorskoj ligi i sigurno žele da tako nastave i

u evropskom takmičenju – kaže trener crveno-belih Dragan Šarac

Bokelj je prodao dva

crnogor-ska repre-zentativ-ca, ali je

zato stigao Noburu

Šimura iz Japana

NovosaDski reporter s vojvoDiNom U evropi

Autor: Zoran surla

30. JUN 2016.

nsreporter.rs

30. JUN 2016. 31

ISSN 2406-2022