1.Vrste novih obveznica: - Evronote- RAFT- Obveznice sa fiksnom kamatom - Obveznice sa varantom- Konvertibilne obveznice

2. Osnovne metode regulisanja monetarne stabilnosti:1. kada se na monetarno stanje deluje putem obaveznih rezervi koje poslovne banke

drže kod centralne banke2. operacije centralne banke na otvorenom tržištu

3. Podela platnog prometa prema kriterijumimaKlasifikacija PP:

na osnovu načina plaćanja : - neposredni, - posredni.

na osnovu vrste plaćanja : - gotovinski, - bezgotovinski: žiro promet, čekovni promet,

klirinški promet. na osnovu mesta plaćanja : unutrašnji i međunarodni.

4. Šta je opšte, a šta posebno precrtavanje bariranog čekaPrecrtavanje bariranog čeka može biti opšte ( ako između paralelnih linija stoji samo banka, što znači da nije imenovana jedna određena) ili posebno (ako je između linija navedena odrađena banka koja treba da ispalti čekovni iznos).

5. Šta je posredni, a šta neposredni platni prometOsnovna razlika se sastoji u uključivanju ili ne uključivanju još jedne ili više strana u samom odvijanju pp. Neposredni pp podrazumeva plaćanje imeđu platioca i primaoca, dok posredni pp podrazumeva pored njih, još jednu ili više organizacija preko kojih se vrši isplata/naplata.

6. Poslovi platnog prometa su: otvaranje i ukidanje računa; plaćanja sa jednog na drugi račun: prenos, naplata, obračun, uplata i isplata; evidentiranje prometa na računima; praćenje likvidnosti učesnika i nosilaca PP; i drugi poslovi koji su utvrđeni zakonom.

7. Nbs se u platnom prometu može pojaviti kao- korisnik platnog sistema ( pri svakom transferu sredstava koristi paltni sistem kao

i bilo koje drugo pravno lice),- član platnog sistema ( prima uplate i vrši plaćanje za klijente koji imaju kod nje

otvorene račine),- u ulozi obezbeđivanja usluga plaćanja ( organizuje platne, klirinške i obračunske

sisteme)- kao čuvar javnih interesa ( vršenjem kontrole banka i drugih nosilaca pp).

8. Na koje načine banke u korespodentskom odnosu mogu obavljati poslovanje?Načini na koje banke mogu da izvršavaju svoja međusobna plaćanja:

1. da jedna od dveju banaka ovlasti onu drugu banku da ona u svojim knjigama otvori tekući račun na ime prve banke, i da sva buduća međusobna plaćanja izvrši u korist odnosno na teret tog računa. U ovom slučaju nastaje kontokorentni korespondentski odnos između tih banka, koje se tada nazivaju direktnim korespondentima.

2. rešenje za međusobna plaćanja , ako nije dogovoreno otvaranje tekućeg računa, sastoji se u tome da banke svoja međusobna plaćanja izvršavaju putem svojih tekućih računa kod trećih banaka, dajući tim bankam nalog ili ovlašćenje za izvršavanje potrebnih plaćanja u korist druge korespondentske banke. Banke sa kojima su dogovoreni takvi odnosi nazivaju se indirektnim (nekontokorentnim) korespondentima.

9. Arbitražni posloviArbitražni devizni poslovi – poslovi kod trgovanja devizama u kojima se zaključivanje poslova kupoprodaje deviza ostvaruju bez preuzimanja rizika i pod najpovoljnijim uslovima. To su poslovi kod kojih se po pravilu menjaju dve inostrane valute sa ciljem da se iskoristi razlika između kurseva ili kupovanje ili prodaja iste valute radi korišćenja različitog kotiranja raznih tržišta.

10. Poslovi Nbs u deviznom sistemuNarodna banka sprovodeći mere jedinstvene devizne politike u deviznom sistemu obavlja sledeće poslove:

- sprovodi utvrđenu politiku kursa dinara i vrši određene intervencije na deviznom tržištu

- organizuje međubankarski sastanak deviznog tržišta na osnovu odluke koju donosi vlada, kupuje i prodaje na međubankarskom sastanku

- propisuje način vršenja pp sa inostranstvom i daje uputstva za vršenje pp- vrši pp sa inostranstvom za potrebe države i njenih organa i organizacija- daje odobrenje privredi u pogledu držanja deviza u inostranstvu, kao i u

pogledu raspolaganja devizama- propisuje uslove za utvrđivanje kreditne sposobnosti privrednih organizacija i

vodi evidenciju kreditnog zaključivanja- vrši deviznu kontrolu primenjivanja propisa i mera državnih organa i

organizacija od ovlašćenih banaka

11. Devizne rezerve se komponuju od- potraživanja na računima u inostramstvu, NBS, ovlašćenih banaka i

drugih domaćih lica- hartije od vrednosti koje glase na strane jedinice kojima raspolaže

NBS, ovlašćene banke i preduzeća- monetarno zlato -efektivni strani novac

12. Sporazumi o rekupovini hartijareprezentuju inovativni instrument novčanog tržišta i prikupljanja slobodnih novčanih sredstava, pošto se radi o kratkoročnim državnim vrednosnim papirima koje banke privremeno transferišu subjektima sa prolaznim viškovima likvidnih sredstava.

13. Mešoviti fondovi novčanog tržistaMešoviti fondovi formiraju se na principu rezervoara (pooling) : dnevni priliv novčanih sredstava iz raznorodnih izvora sintetizuju se i ulažu u kupovinu odgovarajućih tržišnih instrumenata.

14. Radno vreme kliringa

15. Da bi nosilac pp dobio ovlašćenje za obavljanje pp mora da ispunjava sledeće uslove- da ima otvoren žiro-račun kod Nbs;- da vodi svoje poslovanje u skladu sa saveznim zakonima i drugim aktima Nbs:- da održava svoju likvidnost i da vodi uspešno poslovanje;- da ima ažurno i uredno knjigovodstvo računa deponenata, kao i pozitivno

mišljenje revizora;- da raspolaže savremenom informacionom tehnologijom za elektronska plaćanja;- da raspolaže standardizovanim, sistemskim komunikacionim i aplikativnim

programom za obavljanje pp sa mogućnošću povezivanja sa aplikativnim sistemom Nbs;

- da raspolaže menadžmentom i osobljem za obavljanje pp.

16. Zašto se banke isključuju iz RTGS-a privremeno ili trajnoNBS će trajno isključiti banku iz RTGS sistema ukoliko :kontrolom utvrdi da banka ne ispunjava uslove za posedovanje licence za obavljanje platnog prometa, utvrdi da su ispunjeni uslovi za gašenje računa.Banka će privremeno biti isključena iz RTGS sistema ako se ne pridražava propisanih operativnih pravila, ako je nelikvidna duže vreme u toku obračunskog dana ...

17. Pogrešnim odbijanjem naloga za plaćanje smatra se njegovo odbijanje i pored toga:- što je odredišna banka obaveštena da je primalac – dužnik dao ovlašćenje za

transfer zaduženja- što je odredišnoj banci izvršena adekvatna identifikacija naziva i broja računa

primaoca – dužnika- što primalac – dužnik ima pokriće na računu

18. Koristi koje pružaju mešoviti fondovi novčanog tržišta

Početak dana 8.30-9.00

Razmena poruka za plaćanja za prvi ciklus 9.00-11.00

Kliring (prvi ciklus) 11.00-11.30

Razmena poruka za plaćanja za drugi ciklus 11.30-13.30

Kliring(drugi ciklus) 13.30-14.00

Razmena poruka za plaćanja za treći ciklus 14.00-16.00

Priprema za treći ciklus 16.00-16.15

Kliring(treći ciklus) 16.15-16-30

Razmena poruka za plaćanja za sledeći dan 16.30-17.30

Opoziv neizvršenih poruka za plaćanja za sledeći dan

17.30-17.35

Izdavanja izvoda računa 17.35-18.00

Arhiviranje 18.00-20.00

Kraj dana 20.00

Koristi su: dnevni dohodak, likvidnost, automatsko reinvestiranje i konvekcionalna praktičnost.

19. Osnovni instrumenti platnog prometaPostoje 4 ipp:

- nalog za uplatu- nalog za isplatu- nalog za prenos- nalog za naplatu

20. Koje uslove mora da ispuni banka da bi postala nosilac platnog prometaDa bi banke mogle da obavljaju pp nephodno je da: poseduju licencu Nbs, imaju obezbeđenu hardversku i softversku podršku, stvaraju uslove za povećanje obima poslova na šalterskom i blagajničkom poslovanju

sa građanima i pravnim licima, zadovoljavaju uslove koji se tiču njihove solventnosti.

21. Nabrojati inovativne finansijske instrumenteFinansijske inovacije iniciraju promene na tržištu novca i tržištu kapitala, a naročito na evrovalutnim tržištima. Među finansijskim instrumentima najvažniji su:

- depozitni certifikati- NOW računi- Aranžmani o rekupovinama hartija- Svip aranžmani- Depozitni računi novčanog tržišta- Zajednički fondovi novčanog tržišta- Overdraft aranžmani

22. Depozitni certifikatiBitne odlike ovih hartija jesu trasferibilnost, zadovoljavajući stepen likvidnosti, veća kamatna stopa u odnosu na klasične depozite, visoka novčana denomiranost. Emisija i primarno plasiranje ovih hartija pripada uglavnom krupnim bankama, a kupuju ih i velika preduzeća.

23. Obveznice sa varantomObveznice sa varantom (kao oblik evroobveznica), javljaju se u formi konvertibilnosti i akcije, koje nude firme, i u formi konvertibilnosti u druge obveznice koje nude država i paradržavni emitenti. Kod ovih obveznica svi su uslovi unapred fiksirani.

24. Poslovi koje vrše poslovne banke u okviru deviznog poslovanja- devizno-valutni i menjački poslovi- kreditni odnosi sa inostanstvom- pp sa inostranstvom- poslovi na jedistvenom deviznom tržištu- poslovi u utvrđivanju i sprovođenju projekcije bilansa plaćanja- poslovi u rukovanju deviznim rezervama- ostali poslovi

25. Koje uslove banka mora da ispuni da bi učestvovala u RTGS- podnese Narodnoj banci zahtev za priključenje,- da prijavi bankarski kod za identifikaciju,- ispuni određene tehničke uslove i standarde za povezivanje sa ovim sistemom,- prijavi lica ovlašćena po poslovima bruto obračuna,- zaključi ugovor sa Narodnom bankom Srbije.

26. Dnevni terminski plan RTGSRadno vreme RTGS sistema

27. U kojim se ulogama može javiti agent banke?Zakonom je predviđeno da agent može delovati u ime banke kao:

- posrednik u komunikaciji,- agent banke za upravljanje ili izvršenje naloga za račun klijenta,- mesto za prijem i slanje naloga za plaćanje koje banka šalje ili prima i kome

klijenti mogu neposredno pristupiti za slanje i primanje tih naloga,- posrednik za kliring i prenos podataka.

28. Koje funkcije obavljaju preduzeca PTT saobracaja kao agenti banaka?Poslovi pp preduzeća PTT saobraćaj:

primaju uplate od fizičkih lica u korist računa koji se vode kod banke i vrše isplate tim licima za račun klijenata,

primaju uplate dnevnog pazara za račun klijenata, primaju, obarčunavaju i naplaćuju čekove po tekućim računima građana, obavljaju druge poslove pp u skladu sa drugim zakonima.

29. Ko sve moze da bude agent?Agent mođe da bude NBS, banka i drugo pravno lice koje dobije licencu NBS.

30. Načela platnog prometa:- jedinstvena i racionalna tehnologija obavljanja PP;- racionalna mreža organizacionih jedinica nosilaca PP;- primena međunarodnih i domaćih finansijskih standarda u izvršavanju PP;- jedinstvena komunikaciona mreža za prenos sredstava i obradu podataka u PP;- brz, siguran i racionalan prenos sredstava između učesnika u platnom prometu;- slobodno raspolaganje sredstvima na računu;- obezbeđivanje finansijskih podataka i njihova obrada;

31. Na osnovu čega se vrše međunarodna plaćanja?Plaćanja između subjekata u MPP vrše se po osnovu plaćanja obaveza u vezi sa:

- prometom proizvoda,- izvršavanja određenih usluga i radova,- plaćanja u vezi sa dužničko-poverilački odnosima,- kao i iz obaveza koje proizilaze iz finansijskih odnosa.

32. Šta je ček?Ček je instrument plaćanja koji se izdaje u zakonski propisanoj formi, u kojoj njegov izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu) , da na teret njegovog pokrića kod te banke

Početak dana 8.30-9.00Razmena poruka za plaćanja 9.00-17.30Razmena poruka za plaćanja za sledeći dan

16.30-17.30

Opoziv neizvršenih poruka za sledeći dan 17.30-17.35Izdavanje izvoda računa 17.35-18.00Arhiviranje 18.00-20.00Kraj dana 20.00

isplati određeni iznos novca korisniku čeka (remitentu) , samom izdavaocu čeka ili donosiocu.

33. Osnovne karakteristike savremenog bankarstva su:- koncentracija bankarstva i deregulacija njegovog poslovanja- srašćivanje bankarskog i industrijskog kapitala- ukidanje međusobne konkurencije i stvaranje finansijskih monopola- stvaranje personalne unije između vlasnika monopola i vladajućih krugova u

državi

34. Ko su učesnici u međubankarskom transferu?Učesnici u međubankarskom transferu su : nalogodavac, inicijalna banka, odredišna banka, primalac, jedna ili više posredničkih banaka.

35. Druga metoda regulisanja monetarne stabilnostiMetode regulisanja monetarne stabilnosti:

- kada se na monetarno stanje deluje putem obaveznih rezervi koje poslovne banke drže kod centralne banke

- operacije centralne banke na otvorenom tržištu

36.Prenos čeka se može vršiti: indosamentom, cesijom ili običnom predajom.

37. Novi OBLICI evroobveznica su:

-discount bond

-drop lock bonas

-extendable bonds

-party paid bonas

-step down bonas

-wings

38. Obezbeđivanje uloge agenta pruža preduzećima PTT saobraćaja široke mogućnosti

uključivanja u novi sistem platnog prometa i to :

-kao posrednika u komunikaciji

-kao mesto za prijem i slanje naloga za plaćanje

-kao posrednik za kliring i penos podataka

39. Sporazumi (aranžmani) o kupovini hartija. Reprezentuju inovativni instrument novčanog tržišta i prikupljanja slobodnih novčanih sredstava, pošto se radi o kratkoročnim državnim vrednosnim papirima koje banke privremeno transferišu subjektima sa prolaznim viškovima likvidnih sredstava.

40.Usled cega se javlja rizik medjubankarskog poravnjanja i kako se u tom slucaju moze

ispoljiti?

Usled ne izvrsavanja obaveza jedne banke dolazi do rizika, a ispoljava se kroz lancane

probleme u funkcionisanju kliringa.

41.Koja se potrazivanja ne mogu cedirati?

potraživanja čije je prenošenje zakonom zabranjeno

potraživanja koja potiču iz zabranjenih ugovora

sporedne tražbine

potraživanja koja su vezana za ličnost poverioca

potraživanja koja potiču iz ugovora iz čije prirode proizilazi da nisu prenosive

42.Sta je asignacija?

Asignacija predstavlja obračunsko plaćanje kojim jedno lice, uputilac (asignant) ovlašćuje drugo lice, upućenika (asignat) da za njegov račun izmiri obavezu prema trećem licu, primaocu uputa (asignatar).

43. Devizni poslovi se obično dele na:

1) Promptne devizne poslove2) Terminske devizne poslove3) Svop devizne poslove4) Arbitražne devizne poslove

44.Loro i nostro racun?

Tekući račun koji jedna banka otvara kod svoje korespondentske banke predstavlja za nju nostro račun. Za banku kod koje je račun otvoren to je loro račun.

45. NOW aranžmani. Reprezentuju specijalne račune kod banaka i štedionica, koji obezbeđuju kamatu i mogućnost automatskog povlačenja sredstava depozitara.

46. .Delegiranje poslova i zadataka po nosiocima PP:

Narodna banka utvrđuje metodologiju obavljanja PP, klirinško-obračunske poslove, vodi račune

određenih učesnika u PP, vrši nadzor nad obavljanjem poslova...

Banke vode račune fizičkih i pravnih lica i vrše poslove po tim računima,

Štedionice obavljaju poslove PP propisane zakonom o bankama i dr. fin. org.

Preduzeće PTT saobraćaja pružaju uplatno-isplatne usluge fizičkim licima i vrše druge poslove

propisane zakonom.

47. Svop devizne poslove sklapaju isključivo banke kao poslove kod kojih se kasa devizni poslovi

spajaju sa terminskim poslovima . Kod swap posla vrši se međusobna zamena dve vrste deviza u

određenom roku.

48.Ucesnici u cesiji su:1. poverilac koji ustupa svoje potraživanje – cedent ili ustupilac2. novi poverilac na koga se prenosi potraživanje – cesionar ili prijemnik3. dužnik po potraživanju – cesus

49. .Zavisno od toga ko je inicijator transakcije , transakcija plaćanja može biti : transfer odobrenja transfer zaduzenja

Zavisno od toga da li se računi dužnika i poverioca nalaze u istoj ili različitim bankama:

interni transfer međubankarski transfer

50. Ček treba da sadrži sledeće osnovne elemente:

1. označenje da je ček, napisano u samom slogu isprave2. bezuslovni uput da se plati određena svota novca iz trasantovog pokrića3. ime onoga koji treba da plati – trasat4. mesto gde treba platiti5. označenje dana i mesta izdavanja čeka6. potpis onoga koji je ček izdao – trasant

51. Yuba kartica je debitna kartica. Ona se koristi:

kao garantna kartica prilikom plaćanja čekovima po tekućim računima građana ili prilikom

podizanja gotovog novca na šalterima banaka i pošte

za podizanje gotovog novca preko ATM terminala (bankomata) i za plaćanje roba i usluga perko

POS treminala

za plaćanje roba i usluga preko POS terminala i imprintera

Yuba karticu zamenjuje Dinacard. Ova kartica je i debitna i kreditna, a njen vlasnik je svako ko

otvori tekući račun u banci i preko tog računa prima uplate po osnovu svoje zarade.

52. Propisane su 3 forme naloga za plaćanje: nalog u pisanoj formi elektronski nalog usmeni nalog

1. Kako definišemo dokumentarni akreditiv u užem i širem smislu?- u širem smislu – to je ugovor, sporazum ili utemeljenje na osnovu kog banka koja

otvara akreditiv po nalogu komitenta – nalogodavca, preuzima obavezu da će izvršiti plaćanje korisniku akreditiva ili da će ovlastiti neku drugu banku da izvrši plaćanje uz podnošenje pismenog dokumenta.

- u užem smislu - to je samo pravni odnos koji se uspostavlja između akreditiva banke i korisnika akreditiva.

2. Avizirajuća bankaAvizirajuća banka – ima f-ju da obavesti korisnika akreditiva o otvaranju akreditiva u njegovu korist i o uslovima, ali nema nikakvu obavezu prema korisniku akreditiva.

3. Učesnici u obavljanju inkaso poslova1. prodavac – izvoznik – fizičko ili pravno lice. Kada otpremi robu i dobije dok., on ih proverava i predaje svojoj banci da ih prosledi ino banci. U tim dok. je pismeni nalog sa uputstvima za naplatu potraživanja. 2. banka prodavac – izvoznika – predaje dok. dobijena od komitenta nekom svom ino korespodentu. 3. banka naplate u inostranstvu – prima dok., poziva lice koje je označeno na pismenom nalogu da preuzme dok. i inkaso isplate. 4. kupac – uvoznik – dužan da se odazove na pozive domaće banke, da izvrši isplatu i prosledi svojoj banci dok. o tome.

4. Vrste bankarskih doznaka1. nostro i loro doznake 2. robne i nerobne 4. konvertibilne i klirinške

3. uslovne i bezuslovne 5. obične i telegrafske

5. Učesnici isplate kreditnog pisma- nalogodavac izdavanja kreditnog pisma- banka izdavalac kreditnog pisma- banka isplatilac kreditnog pisma- korisnik kreditnog pisma

6. Trojaka funkcija menice- sredstvo plaćanja- sredstvo obezbeđenja kredita- instrument za obezbeđenje plaćanja

7. Menične radnje1. izdavanje menice 2. akceptiranje menice 3. menični aval 4. intervencija 5. prenos – indosiranje menice 6. prezentacija menice 7. isplate menice 8. umnožavanje menice

8. Vrste menica1. domicilirana 2. trasirana – vučena 3. sopstvena 4. trasirana po sopstvenoj naredbi 5. potpuna 6. blanko

9. U čekovnom pravu postoje 3 vrste tužbi koje podizu imaoci ceka :• tužba iz osnovnog posla • regresna tužba • tužba zbog neosnovanog bogaćenja

10.Vrste čekova koje se najčešće pojavljuju u mpp1. ček vučen od jedne banke na drugu – trasat i trasant su različite banke 2. blagajnički ček – trasat i trasant su ista banka 3. bankarska uputnica – ček koji se naplaćuje kod banke koja ga je i izdala 4. čekovi USA Trasurer – predstavljaju čekovne državne blagajne SAD-a 5. putnički čekovi – glase na valutu zemlje gde će se utrošiti ili u dolarima.

11.U zavisnosti od kriterijuma, koje vrste bankarskih garancija postoje?

•Prema vrsti posla čije izvršenje se obezbeđuje: 1. licitaciona garancija 2. garancija za dobro izvršenje posla 3. garancija za vraćanje avansa

• Prema uslovim koji treba da budu ispunjeni da bi se isplatio garantni iznos: 1. uslovna gar. 2. bezuslovna gar.

• Prema zavisnosti od osnovnog posla: 1. samostalna gar. 2. akcesorna gar.

• Prema broju banaka koje učestvuju u garancijskom poslu: 1. supergarancija 2. kontragarancija

12.Kako se definiše rizik deviznih kurseva?Rizik deviznih kurseva (valutni rizik) definisemo kao rizik od promene u imovini, prihodima i konkurentskoj poziciji banke zbog oscilacija u visini kurseva. Njegovom uticaju izloženi su svi subjekti jednog društva.

13.Karakteristike transakcione izloženosti valutnom riziku su:

o nepodudarnost između valute u kojoj se izražava cena i valute u kojoj se izražavaju troškovi

o dobici ili gubici su izazvani razlikama između planiranih kurseva korišćenih prilikom određivanja cena i onih u trenutku naplate

o određivanje vremena konverzije valuta važno je ako se žele povezati stavke u valuti koje će se konvertovati.

14.Predmet kupoprodajnog ugovora mogu biti dva osnovna tipa valutnih opcija:

• coll opcija - daje pravo njenom vlasniku da kupi određeni iznos deviza po unapred dogovorenoj opcionoj ceni, a prodavca obavezuje da na prvi poziv ispuni želje novog vlasnika.

• put opcija - daje pravo njenom vl. da proda određeni iznos deviza po unapred dog. opcionoj ceni ,a prodavca obavezuje da na prvi poziv ispuni želje novog vlasnika.

15.Osnovne pogodnosti koje pruža elektronski ček:1. uravnotežuje platni sistem 2. uklapa se u postojeću bankarsku praksu 3. funkcioniše isto kao papirni ček, samo u elektronskoj formi 4. napravljen je da odgovori potrebama banaka i korisnika 5. mogu da ga koriste svi koji imaju otvoren tekući račun

16.Da bi zamenio gotovinu, elektronski novac mora da ima:1. monetaru vrednost 2. mogućnost zamene sa drugim instrumentima plaćanja 3. sigurnost izdavanja

17.Glavni nosioci međunarodne standardizacije za edi● UN/ECE ● međunarodna organizacija za standardizaciju ISO ● međunarodni savetodavni komitet za telegrafiju i telefoniju CCITT.

18.Standardizacija u bankarskom poslovanju treba da:1. Identifikuje postojeće standarde: nacionalne, međunarodne, evropske, granske 2. identifikuje donosioce standarda kao i metodologiju izrade 3. identifikuje standarde za projektovanje informacionih sistema 4. utvrdi prioritete preuzimanja međunarodnih standarda, pravnu regulativu 5. utvrdi strategiju preuzimanja međunar. I regionalnih standarda

19.Edi obuhvata 4 osnovna procesa:

1) standardizaciju procedura komunikacija 2) formatizovanje podataka u poruke koje se razmenjuju između računara 3) prenos poruka 4) prevođenje poruka u oblik koji omogućava obradu prenesenih podataka.

20.Vrste akreditiva su:1. nostro i loro akreditivi 2. opozivi i neopozivi 3. potvrđeni i nepotvrđeni 4. prenosivi i neprenosivi 5. akreditivni domicilirani u zemlji i inostranstvu 6. rotativni (revolving) akreditiv 7. akceptni 8. akreditivi sa odgođenim plaćanjem 9. stand-by akreditiv

21.Koja lica ucestvuju u dokumentarnom inkasu?

1. nalogodavac – angažuje svoju banku radi naplate potraživanja 2. dostavna banka – remitent

3. inkaso banka – trasatu prezentuje dok. i od njega traži naplatu potraživanja u zemlji plaćanja. - Između ovih lica se zasnivaju pravni odnosi koji su nezavisni.

22.Koja lica ucestvuju u obavljanju bankarske doznake?

1. nalogodavac – daje nalog svojoj poslovnoj banci da isplati određeni iznos korisniku 2. poslovna banka – posrednik koji izvršava nalog samostalno ili preko svog korespodenta u zemlji korisnika. 3. banka korespodent – izvršava naloge po instrukciji banke nalogodavca. 4. korisnik – fizičko ili pravno lice kome banka korespodent vrši isplatu.

23.Kod sistema univerzalnih kreditnih karti u praksi se kao izdavac kreditnih karti javljaju:

a. stručna udruženjab. kreditna odeljenja kupovnih centarac. kreditni instituti ili poslovne banke, društva kred. karata d. univezalna društva za kreditne karte.

24.Menicna nacela:1. načelo pismenosti ili formalnosti 2. načelo inkorporacije 3. načelo fiksne menične obaveze 4. načelo menične strogosti 5. načelo menične solidarnosti 6. načelo menične neposrednosti 7. načelo menične samostalnosti

25.Do prestanka menicnih prava i obaveza moze doci iz sledecih razloga• ispunjenje menične obaveze • zastarelost • prenos menične obaveze • poništenje menice • oproštaj duga • kompenzacija • nestanak menice • konfuzija • propuštanje obaveznih meničnih radnji

26.Podela bankarske garancije prema vrsti ugovora:1. licitaciona garancija 2. garancija za dobro izvršenje posla 3. garancija za vraćanje avansa

27.Karakteristike ekonomske izlozenosti valutnom riziku:- nastaje pre ekonomske transakcije i određuje da li će do nje doći - vezana za realne a ne nominalne promene kurseva - ne pojavljuje se u finansijskim izveštajima - može da utiče na domaću prodaju u domaćoj valuti - teži da ima različite vremenske raspone

28.Metodi i instrumenti neutralisanja i pokrivanja valutnih rizika• strukturisanje plasmana u devizama u skladu sa deviznim izvorima • prevremeno i zakasnelo izmirivanje obaveza i naplata u stranoj valuti • paralelni krediti • simulirajući krediti • svop aranžmani • terminski ugovori • valutne opcije • složene valute

29.Definicija elektronskog novca:Elektronski novac se definiše kao specifična „monetarna informacija“ koja se putem elektronskih impulsa u „realnom vremenu“ prenosi između transaktora koji obavljaju plaćanja.

30.Smart kartica u sebi sadrzi:● jedno ili više integrisanih kola među kojima je mirkoprocesor

● memoriju tipa EPROM ili EEPROM za smeštanje programa i podataka ● korisnički interfejs

31.Tehnicki sta je EDI?EDI (elektronska razmena podataka) je razmena strukturiranih komercijalnih podataka između računara zasebnih firmi, izvršena bez manuelne intervencije, elektronskim putem, posredstvom standardizovanih poruka koje zamenjuju tradicionalne papirne komercijalne dokumente.

32.Sta obuhvata un/edifact standard1. poruke UNSM 2. kataloge elemenata iz kojih se grade ove poruke 3. kodne liste elemenata podataka koji se prikazuju u šifriranom obliku 4. uputstva i pravila za razvoj i implementaciju ovih standarda

33.Osobine e-ceka1. može momentalno da se razmeni između dveju strana 2. povećava br. i kvalitet f-ja koje banka nudi korisnicima 3. daje mogućnost da se upravlja bankarskim transakcijama 4. pruža neograničenu mogućnost prenosa informacija 5. smanjuje mogućnost pronevera 6. pruža mogućnost automatske verifikacije sadržaja i važnosti 7. moguće je stornirati i stanje na računu vratiti u prethodno 8. minimizira početne izdatke za banku 9. odgovara postojećim industrijskim standardima

34.U anglosaksonskom pravu postoje dve vrste menica:1. bil of exchange – slična vučenoj menici u međunarodnom meničnom pravu 2. Promissory note – slična sa sopstvenom menicom u istom pravu

35.. E-cek je baziran na: 1. posebnom finansijskom softveru – FSML

2. digitalnom potpisu koji koristi bilo koji do sada proizvedeni algoritam 3. sigurnim zamenama novca kao što su pametne kartice 4. dosadašnjoj bankarskoj i poslovnoj praksi

36. Vrste kreditnih pisama su: -nostro i loro kreditna pisma -trgovacka kreditna pisma,koja se dele na obicno i cirkularno.

37.Trgovacko kreditno pismo je specificno po tome sto korisnik ovlascen da na banku koja je izdala pismo vuce menicu koju potom sa robnim dokumentima podnosi na isplatu.

38. Transakciona izlozenost se moze definisati kao izlozenost koja moze da dovede do toga da se ne ostvari planirana zarada u finansijskim transakcijama u kojima prodajna cena i troskovi nisu u istoj valuti zbog suprotnih promena u vrednosti kursa u odnosu na kurs koriscen kod utvrdjivanja cene.

39.Rotativni akreditiv koristi se najcesce kod slozenih finansijskih konstrukcija; otvara se da se posle iscrpljenja prvobitnog akreditivnog iznosa ne bi morao otvarati novi.

40.Web televizija – osnovana 1995. sa namerom da poveže TV i Internet u jedinstvenu celinu.- Koristeći Web tv sistem, korisnici povezuju svoje televizore standardnom telefonskom linijom na Web tv mrežu. Upravljanje Web-om vrši se pomoću daljinskog upravljača.

41-Web Tv omogućuje: ° kupovinu iz kuće ° plaćanje računa iz kuće ° vršenje bankarskih transakcija iz kuće

42.Da bi mogla biti pravilno izvrsena bankarska doznaka mora posedovati sledece elemente:1. ime i adresa banke nalogodavca 2. datum i br. doznake

3. iznos i oznaka valute koju treba isplatiti 4. ime nalogodavca 5. ime i adresa korisnika doznake 6. svrha doznake 7. uslovi isplate (ako je uslovna doznaka) 8. ime i adresa isplane banke 9. rambusna klauzula (ako postoji potreba) 10. na čiji teret padaju troškovi isplatne banke

43. Koje vrste intervencija razlikujemo kod menicnih radnji?Pozivnu i Spontanu

44.Razlike izmedju online i internet bankarstva su:

ONLINE bankarstvo predstavlja obavljanje transakcija direktnom vezom klijenta i banke uz pomoc specijalnog softveraINTERNET ILI SAJBER bankarstvo predstavlja obavljanje bankarskog poslovanja iz kuce posredstvom internet

45.Funkcije kreditne kartice: 1. kreditna f-ja – kredit u najširem smislu postoji kad između trenutka prijema robe ili usluge i momenta plaćanja postoji vremenska razlika. Ugovorno pred. odobrava imaocu kred. k. kredit koji se kod sistema univerzalnih karata vraća izdavaocu kred. k., a kod sistema specijalnih kreditnih k. direktno ugovornom preduzeću. 2. platežna f-ja – roba i usluge ugovornih pred. koje su pružene imaocu kred. k., na osnovu prezentacije kred. k. i potpisivanja računa, ne isplaćuju odmah, nego povremeno izdavaocu kred. k.

46.MERE ZA OCUVANJE MENICNIH PRAVA1. protest 2. notifikacija 3. regres

47. Metodi i instrumenti neutralisanja i pokrivanja valutnih rizika:

• strukturisanje plasmana u devizama u skladu sa deviznim izvorima • prevremeno i zakasnelo izmirivanje obaveza i naplata u stranoj valuti • paralelni krediti • simulirajući krediti • svop aranžmani • terminski ugovori • valutne opcije • složene valute

48.Elektronska razmena podataka1. putem telefonskih linija 2. putem satelita 3.putem interneta

1. Šta obuhvataju swift poruke?- doznake, - bankarske doznake, - devizno tržište i kredite odnosno

depozite, - inkaso poslove, - hartije od vrednosti, - akreditive, - posebne ponude

2. Koje usluge pruža boj-net sistem? 1.transfer sredstava između finansijskih institucija

2. transfer sred. u okviru iste institucije 3. obračun pozicionog stanja 4. transfer sredstava između samih finansijskih institucija i Bank of Japan

3. Principi na kojima se razvija platnet mreza:

o potpuna dostupnost za sve fin. Institucije,

o otvorenost mreže za različite tipove računarske opreme,

o tehnike kriptografske zaštite i logičke kontrole pristupa,

o raspoloživost i visoka pouzdanost mrežnih servisa,

o real-time aplikacije i interaktivni on-line servisi.

4. Koje zahteve mora da ispuni sistem zaštite?

1. autentičnost strana u komunikaciji 2. zaštita integriteta poruka 3. nemogućnost naknadnog poricanja realizovane transakcije 4.zaštita tajnosti podataka

5. Projektni ciljevi centralnog registra su: uključivanje u međunarodne finansijske tokove; stvaranja jedinstvene institucije za poslove koji se odnose na HOV po

međunarodnim standardima; pružanje finansijskih servisa po međ. standardima; implementacija nove računarsko-komunikacione tehnologije; primena najsavremenijih rešenja iz domena zaštite IS.

6. Ciljevi inoviranja informacionog finansijskog sistema su:1. efikasnije funkcionisanje monetarno - kreditnih poslova,2. efikasnije praćenje finansijskog stanja i poslovanja banaka, 3. racionalniji rad svih finansijskih subjekata, 4. pružanje podataka svim relevantnim korisnicima, 5. aktivno učešće NBS u razvoju FIS-a.

7. Koje funkcije obavlja mrežni nivo?1. prevodi destinaciju poruke u adresu koja je razumljiva za mrežu 2. određuje putanju poruke 3. sakuplja informacije o broju poruka koje svaki korisnik šalje.

8. Kako se dele mreže u zavisnosti og geografske oblasti koje obuhvataju? Mreže u lokalnoj oblasti - LAN (Local Area Network) - grupa mikroračunara ili

terminala lociranih u istoj generalnoj oblasti i povezanih odgovarajućim kablom. Koriste se uglavnom u okviru iste zgrade ili kompleksa.

BN (Backbone Network) - je široka centralna mreža koja povezuje sve mikroračunare, terminale, mainframe i LAN. Ponekad se naziva CAN.

MAN (Metropolitan Area Network) - je mreža unutar jedne geografske oblasti koja obično uključuje grad ili državu. Takođe, može da povezuje računare unutar šire gradske oblasti.

WAN (Wide Area Network) - obuhvata veliku geografsku oblast. Njeni čvorovi (mikroračunari) mogu da povežu gradove ili države. Ova mreža povezuje računare, LAN, BN, MAN...

9. Koje podsisteme obuhvata klirinški obračun?1. sistem računa banka 2. sistem bruto obračuna u realnom vremenu 3. sistem za neto obračun 3. komunikacioni podsistem.

10. Osobine novog načina obavljanja platnog prometa su:- računi pravnih i fizičkih lica se otvaraju u bankama; - pojava novih instrumenata platnog prometa; - plaćanje sa računa do visine pokrića na računu uz mogućnost ugovaranja prekoračenja;- nova struktura računa; - novi računi za uplatu javnih prihoda; - izmirivanje obaveza dužnika iz svih sredstava dužnika kod banke i nov način obavljanja

prinudne naplate; - izuzimanje iz nadležnosti NBS poslova koji nisu imanentni poslovima centralne banke; - pojava nove institucije agenta i posredničke banke.

11. Osnovne komponente računarske mreže su:1. host računar ili server (mainframe) 2. klijent (terminal ili mikroračunar)3. vod preko koga idu poruke

12. Osnovni oblici groupware su: e-mail, sistemi za podršku grupi, videokonferencija, groupware baziran na dokumentima.

13. Pravne osnove funkcionisanja centralnog registra:1. zakon o tržištu HOV; 2. odluka o načinu vođenja CR-a; 3. uputstvo o načinu postupanja CR.

14. Razlog za formiranje centralnog registra kao klirinške kuće:1. registrovanje svih emitovanih hov; 2. kliring i saldiranje novčanih transakcija po osnovu poslova sa hov; 3. kliring i saldiranje hov; 4. izvršenje transakcija po principu dvp.

15. .*Platnet mreža pruža 4 vrste servisa : 1. izvršni mrežni 2. opšti transportni 3. servis elektronskog plaćanja 4. informacioni servis.

16. Funkcije novčanog poravnanja u Beokliringu su : 1. Otvaranje i administriranje novčanih računa članova CR HoV - Beokliringa; 2. Izračunavanje ukupnih obaveza i potraživanja nastalih na osnovu poslova sa hov; 3. Utvrđivanje stanja novčanih obaveza i potraživanja po izvršenim transakcijama sa hov; 4. Novčani obračun po osnovu izvršenih transakcija sa hov; 5. Direktan uvid članova Beokliringa u stanje novčanih obaveza i potraživanja po osnovu poslova sa hov; 6. Izveštavanje o stanju na novčanim računima članova Beokliringa.

17.*Klirinške institucije u platnim sistemima mogu imati veoma različit karakter i različite uloge1. Mogu biti u vlasništvu i mogu funkcionisati pod kontolom centralne banke ili komercijalnih banaka, ili u kombinaciji predhodna dva, 2. Mogu biti organizovane za prijem samo papirnih ili automatizovanih elektronskih instrukcija, ili za prijem i jednih i drugih 3.Mogu biti organizovane tako da opslužuju celu zemlju ili na regionalnoj bazi unutar zemlje

18. Tehni č ke osnove projektovanog re š enja Beokliringa su : 1. Otvorena platforma i arhitektura 2. Komunikaciona TCP/IP infrastuktura i PKI tehnologija. 3. Široko dostupan servis korisnicima preko svih raspoloživih komunikacionih kanala

19 . * Kada je reč o elektronskom prenosu sredstava i obradi, danas u Japanu egzistiraju dva vodeća on-line sistema : 1. BOJ-NET2. ZENGIN SISTEM

20.*Svi instrumenti plaćanja su standardizovani i dele se na:

1. instrumenti za plaćanje u zemlji i sa inostranstvom 2. instrumenti za dokumentarna i nedokumentarna plaćanja 3. instrumenti za komercijalna i nekomercijalna plaćanja 4. instrumenti za elektronska plaćanja

21 .*Osnovne karakteristike SWIFT sistema su : - unificiranost jezika komunikacije; - visoka sigurnost i garantovana tajnost; - trenutan prenos poruka; - minimalne mogućnosti nastanka grešaka; - efikasna kontrola; - povezanost sa bankama širom sveta; - mogućnost efikasnog upravljanja sredstvima; - automatska obrada podataka; - smanjivanje troškova poslovanja.

22.*Mreža SWIFT ima 2 ključna centra – u Holandiji i SAD koji komuniciraju putem satelita. U zemljama članicama postoje regionalni centri (koncentratori) a veza između njih ostvaruje se korišćenjem međunarodnih komunikacionih mreža i nacionalnih mreža i koncentratora. Krajnji korisnici su vezani za koncentratore privatnim linijama.

23.*Osnovne funkcije klirinških institucija : 1.Vođenje računa svih učesnika i njihovo poravnanje 2.Prikupljanje i održavnje inicijalnih depozita na nivou koji je neophodan za neometano obavljanje finansijskih transakcija 3.Izveštavanje – dostavljanje raznih izveštaja svim učesnicima

24.*NBS obavlja sledeće poslove : 1. vodi registar podataka o bonitetu pravnih lica; 2. vodi podregistar statusnih podataka o pravnim licima; 3. vodi podregistar računovodstvenih izveštaja i izveštaja o poslovanju pravnih lica; 4. obrađuje, ažurira i skladišti dokumente i podatake o bonitetu pravnih lica; 5. izrađuje izveštaj o bonitetu i vodi dokumentacionu bazu tih izveštaja 6. daje korisnicima podatke o bonitetu pravnih lica i izveštaje o bonitetu 7. čuva podatke o bonitetu.

25.Osnovni tipovi mreznih aplikacija su:*GROUPWARE*I-IGHWAY

26.*Kljucni faktori klijent-server arhitekrure : 1. obrada koja proizvodi zahteve aplikacionih programa za podacima moze biti i na serveru i na klijentu,2. čuvanje i pretraživanje moguće je i na serveru i na klijentu 3. mreza mora biti osposobljena da transportuje zahteve do udeljenog servera putem specijalizovanog softvera tzv. - middleware.

27.Samofunkcionisanje TARGET sistema zasniva se na postovanju vtse principa od kojih su najvazniji:

Princip trzisnosti po kome se TARGET sistem koristi u cilju smanjenja sistemskog rizika za sva placanja u eurima,iako je samo koriscenje TARGET sistema obavezno jedino za placanja koja su direktno povezana sa operacijama monetarne politike evropske unije.

Princip neopozivosti prema kome su nalozi za placanje u TARGET sistemu neopozivi,sto je i u skladu sa nacionalnim pravilima svakog pojedinacnog TRGS sistema.

Princip finalnosti prema kome TARGET sistem obezbedjuje intradnevnu finalnost obracuna naloga za placanje kod centralne banke,cime eliminise rizik obracuna izmedju clanova svojstven ostalim mehanizmima placanja.