IPPC Manual sr - iedserbia.org · EWC Evropski katalog otpada GIO Godišnji izveštaj o otpadu GIS Geografski informacioni sistem GUP Generalni urbanistički plan GVE Granične vrednosti

Beograd, januar 2017.

Priručnik je pripremljen i odštampan u okviru projekta „Implementacija IPPC/IE Direktive u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja” koji sprovodi Centar za čistiju proizvodnju Tehnološko – metalurškog

fakulteta Univerziteta u Beogradu i finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju

Autori: dr Tom Stafford, Patrick Lawrence Sweeney, Frank Clinton, Elena Janković, dr Hristina Stevanović Čarapina, Milorad Bijelić, dr Mirjana Stamenić, dr Aleksandar Ćosović, dr Robert Spajić, Riccardo Quaggiato, Bojana Vukadinović

Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinjaPriručnik za izradu zahteva za integrisanu dozvolu

Recenzenti:prof. dr Ivanka Popovićprof. dr Đorđe Janaćkovićprof. dr Petar Uskokovićdr Nenad Brkić

Izdavač:Tehnološko-metalurški fakultetUniverziteta u BeograduBeograd, Karnegijeva 4

Za izdavača:prof. dr Đorđe Janaćković, dekan

Urednici:Bojana VukadinovićNada Lukačevićmr Aleksandra VučinićIvana MiloševićRiccardo Quaggiato

Glavni i odgovorni urednik:prof. dr Karlo Raić

Grafička obrada i dizajn:W STUDIOS, Aleksandra Jovanić

Prevod i lektura:NB School Centar za učenje stranih jezika i prevodilački studio

Tiraž: 300 primeraka

ISBN: 978-86-7401-341-0

Štampa: Vizartis d.o.o. Beograd

Sva prava zadržava Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu © 2017.

Uvodne napomene

Uvodna reč Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije

Uvodna reč Ambasade Švedske u Srbiji

Uvodna reč Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Akronimi i skracenice

Definicije

Poglavlje 1 - Uvod u integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine

Poglavlje 2 - Zakonodavni okvir

Poglavlje 3 - Uputstvo za popunjavanje zahteva za izdavanje integrisane dozvole

Poglavlje 4 - Najbolje dostupne tehnike (BAT)

Poglavlje 4.1 - Smernice za procenu BAT u sektoru intenzivnog uzgoja

Poglavlje 4.2 - Alat za poređenje sa BAT

Poglavlje 4.3 - Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima

Poglavlje 5 - Uputstvo za izradu planova u skladu sa članom 9 Zakona o integrisa-nom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

Poglavlje 5.1 - Plan mera za efikasno korišćenje energije

Poglavlje 5.2 - Plan upravljanja otpadom

Poglavlje 5.3 - Plan vršenja monitoringa

Poglavlje 5.4 - Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica

Poglavlje 5.5 - Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja

Poglavlje 6 - Specifična pitanja za sektor intenzivnog uzgoja

Poglavlje 6.1 - Sistemi za skladištenje stajnjaka

Poglavlje 6.2 - Sporedni proizvodi životinjskog porekla

Aneks 1 - Kontrolna lista za zahtev za integrisanu dozvolu

Aneks 2 - Spisak propisa

Aneks 3 - Obrazac zahteva za integrisanu dozvolu za farme

Literatura

I pored velikih napora koji su uloženi u obradu i prikaz podataka i pratećih materijala iz ove publikacije, nije moguće garantovati njihovu potpunu ispravnost. Ovaj materijal predstavlja pomoć operaterima u upoznavanju sa dokumentima i procedurama, kao i propisima koji regulišu ovu oblast. Rezultati direktno ili indirektno proizašli iz ove publikacije, kao i iznete informacije, ne mogu biti jedini osnov za donošenje odluka, te autori ove publikacije ne mogu snositi nikakvu materijalnu ili drugu štetu koja bi eventualno mogla da proizađe iz njihovog direktnog ili indirektnog korišćenja. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, kao ni nadležni organi, ne prihvataju nikakvu odgovornost za gubitke i nastalu ili procenjenu štetu koja u celosti ili delimično potiče od činjenja ili nečinjenja lica u vezi sa navodima iz ove publikacije. Celokupna publikacija ili neki njen deo mogu se reprodukovati bez traženja posebne dozvole, pod uslovom da se navede izvor.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredineSektor za planiranje i upravljanje u životnoj sredini

Intenzivan uzgoj živine i svinja predstavlja jednu od industrijskih aktivnosti koje su na osnovu propisa kojima se uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine u obavezi da pribave integrisanu dozvolu. Od ukupnog broja postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu, skoro polovina pripada ovom sektoru. U svom radu operateri bi trebalo da koriste najbolje dostupne tehnike i da zadovolje sve zahteve u cilju očuvanja životne sredine uzimajući u obzir lokalne faktore. Suština primene najboljih dostupnih tehnika je poštovanje principa održivog razvoja u cilju ostvarivanja veće održive ravnoteže između ljudskih aktivnosti i društveno-ekonomskog razvoja sa jedne strane, i resursa i sposobnosti obnavljanja prirode sa druge strane. Dobra poljoprivredna praksa je ključni deo najboljih dostupnih tehnika. Savesno upravljanje farmom doprinosi poboljšanju stanja životne sredine u okolini svake farme. Najvažniji i najteži zadatak operatera tokom procesa izrade zahteva za izdavanje integrisane dozvole je da što kvalitetnije izvrši poređenje rada svog postrojenja sa najboljim dostupnim tehnikama. Na osnovu procenjene usklađenosti, operater mora predvideti mere čijom će realizacijom dostići smanjenje emisija i smanjiti uticaj svoje aktivnosti na životnu sredinu kao celinu.

Tehnološko-metalurški fakultet kao istaknuta obrazovno-naučna institucija i Centar za čistiju proizvodnju kao deo fakulteta, prepoznao je ozbiljnost problema sa kojim se suočavaju operateri u cilju ispunjavanja svojih zakonskih obaveza, kao i nadležni organi sa republičkog i lokalnog nivoa koji su zaduženi za izdavanje integrisanih dozvola. Pomoć u rešavanju proble-ma ostvarena je zahvaljujući Agenciji za međunarodnu saradnju Kraljevine Švedske, bez čije finansijske pomoći i podrške ne bi bilo moguće realizovati projekat „Implementacija IPPC/IE Direktive u postrojenjima za intenzivan uzgoj živine i svinja“. Tako je ostvarena još jedna uspe-šna saradnja između Kraljevine Švedske i Republike Srbije.

Sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja je jedan od najvažnijih industrijskih sektora u Republici Srbiji i nadamo se da će se u budućnosti uspešno razvijati. Ovaj priručnik će biti ve-oma koristan operaterima u pripremi što kvalitetnije celokupne dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za dobijanje integrisane dozvole. Takođe, omogućiće i nadležnim organima da lakše utvrde uslove kojima će se garantovati da data aktivnost neće narušiti kvalitet životne sredine i doprineće kvalitetnijim integrisanim dozvolama. Svrha ovog dokumenta je da pruži najbolje smernice kako bi se aktivnost intenzivnog uzgoja živine i svinja odvijala u skladu sa zahtevima direktiva Evropske unije.

Ambasada Švedske u Beogradu

Saradnja između Švedske i Srbije započela je pre dugo vremena, a njen cilj je promocija održi-vog razvoja na način kojim se unapređuje zakonska i tehnička aproksimacija za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.

Uprkos velikom napretku koji je dosad postignut, Srbija se i dalje suočava sa velikim izazovima u oblasti zaštite životne sredine, čije prevazilaženje zahteva velike napore u cilju poboljšanja stanja životne sredine i dostizanja standarda Evropske unije u mnogim oblastima, uključujući i oblast industrijskog zagađenja. Pravne tekovine Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine veoma su složene i zahtevne, a implementacija propisa u ovoj oblasti zahteva snažnu podršku operaterima u preduzimanju ispravnih investicionih aktivnosti kako bi ispunili zakonske uslove, a istovremeno održali i svoju konkurentnost na otvorenom tržištu. Specifične osobine sektora intenzivnog uzgoja, štaviše, zahtevaju kombinovanje zaštite životne sredine sa veterinarskom i poljoprivrednom praksom, što nameće potrebu za jedinstvenim pristupom integrisanoj kontroli zagađivanja.

Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju finansirala je projekat IPPC farme s ciljem da podrži operatere i nadležne organe u procesu razvoja sveobuhvatnog okvira, pravnog i tehničkog, i utrla održiv put kojim će Srbija upotpuniti usvajanje i implementaciju Direktive o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja. Imajući u vidu navedene pretpostavke, ovaj priručnik predstavlja važan proizvod i uključuje sve pomenute aspekte na sveobuhvatan način, pružajući akterima i zainteresovanim stranama jasne i praktične alate, koji se mogu iskoristiti za ispunjenje svake propisane obaveze.

Ovim izražavamo naročito zadovoljstvo, budući da je priručnik pripremljen u procesu intenzivne saradnje između projektnog tima, IPPC operatera i javnih institucija. Ovakav pristup obezbeđu-je pouzdanu primenljivost ovog priručnika i garantuje dugotrajan efekat u postupku primene propisa u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja u Srbiji.

Projekat Implementacija IPPC/IE Direktive u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja

Priručnik koji se nalazi pred vama samo je jedan od ključnih rezultata projekta „Implementacija IPPC/IE Direktive u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja“ koji se realizuje uz finansijsku pomoć Kraljevine Švedske preko Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju. Opšti cilj ovog projekta predstavlja pružanje podrške farmama koje su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu i nadležnim organima Republike Srbije u procesu usvajanja održivog pristupa za implementaciju IPPC/IE Direktive u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja.

Ovaj priručnik je urađen sa namenom da operaterima i institucijama pruži jasne i praktične naznake za pripremu svakog dokumenta koji se zahteva i koji je neophodan u procesu pribavljanja integrisane dozvole, uključujući tehničke i operativne podatke, ali i informacije o stanju životne sredine na predmetnoj farmi. Proizvodni proces na farmi obuhvata znatan broj oblasti od značaja za životnu sredinu, uključujući vazduh, vodu, zemljište, buku, ali i niz veterinarskih tema, kao što su upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla i dobrobit životinja.

Upravo to su razlozi zbog kojih je ovaj priručnik proistekao iz sinergije nekoliko projektnih aktivnosti s ciljem da se odslika i predstavi složenost postupka izdavanja integrisanih dozvola farmama. Tako složeno pitanje iziskivalo je uključivanje velikog broja stručnjaka iz različitih oblasti i ulaganje intenzivnih napora na usaglašavanju različitih sadržaja ovog priručnika. Izražavamo veliku zahvalnost lokalnim i međunarodnim ekspertima, koji su dali svoj nesebičan doprinos pripremi svakog odeljka ovog priručnika, na njihovom stručnom i ličnom zalaganju i proaktivnom pristupu koji je odigrao ključnu ulogu i doveo do uspešnog okončanja aktivnosti.

Projektni tim, takođe, želi da izrazi svoju iskrenu zahvalnost Odseku za integrisane dozvole Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za kontinuirano i dinamično učešće zaposlenih u ovom odseku, kao i na dragocenom doprinosu koji su pružali tokom pripreme ovog priručnika. Projektni tim se, takođe, zahvaljuje Ambasadi Švedske na izuzetnoj saradnji i podršci, kao i svima koji su doprineli uspešnoj realizaciji ovog projekta.

Implementacija direktiva Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine na farmama u Srbiji od operatera će zahtevati intenzivne napore, ali se nadamo da će ovaj priručnik, koji bi trebalo koristiti na praktičnom nivou, pružiti stručan doprinos unapređenju i održivosti procesa.

Tim projekta IPPC farme

BAT Najbolje dostupne tehnike (Best Available Techniques)

BREF Referentni dokument za najbolje dostupne tehnike

BREF EFS BREF za emisije iz skladišta

BREF ENE BREF za energetsku efikasnost

CID Odluka komisije o implementaciji

DLP Dobra laboratorijska praksa

EC Evropska komisija

EE Energetska efikasnost

EEA Evropska agencija za životnu sredinu

EEC Evropska ekonomska zajednica (EEZ)

EFTA Evropsko udruženje slobodne trgovine

EIA Procena uticaja na životnu sredinu

EIPPCB Evropski biro za IPPC

EMAS Sistem upravljanja i kontrole zaštite životne sredine

EMS Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

EU Evropska unija

EWC Evropski katalog otpada

GIO Godišnji izveštaj o otpadu

GIS Geografski informacioni sistem

GUP Generalni urbanistički plan

GVE Granične vrednosti emisije

IED Direktiva o industrijskim emisijama

IPA Instrument za pretpristupnu pomoć EU

IPARD Pretpristupna pomoć za poljoprivredu i ruralni razvoj EU

IPPC Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja

ISO Međunarodna organizacija za standardizaciju

ISS Institut za standardizaciju Srbije

JKP Javno komunalno preduzeće

LSU Lokalne samouprave

2 Lista korišćenih skraćenica

NRIZ Nacionalni registar izvora zagađivanja

NSOR Nacionalna strategija održivog razvoja

NVO Nevladine organizacije

OCD Organizacija civilnog društva

OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

OIE Obnovljivi izvori energije

PGR Plan generalne regulacije

PPRS Prostorni plan Republike Srbije

PRTR Registar ispuštanja i prenosa zagađujućih materija

SEM Sistem energetskog menadžmenta

SIDA Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju

SL Službeni list

RS Republika Srbija

RZS Republički zavod za statistiku

VOC Isparljiva organska jedinjenja

ZPI Zakon o planiranju i izgradnji

DEFINICIJE Termin Definicija

Ambalažni otpad Svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev ostataka nastalih u procesu proizvodnje.

Anaerobna digestija Proces u kojem se biorazgradivi materijal razgrađuje u odsustvu kiseonika.

Atmosferska voda Kišnica koja otiče sa krovova i sa neradnih površina (površina na koji-ma se ne odvijaju aktivnosti).

Biorazgradivi otpad Otpad koji se može podvrgnuti anaerobnom ili aerobnom razlaganju, kao što je hrana ili baštenski otpad, papir i karton.

Bitna izmena u radu postrojenja

Bitna izmena u radu postrojenja jeste promena koja, po mišljenju na-dležnog organa, može imati značajne negativne posledice po zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalna dobra.

BREF EFS Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama za emisije iz skladišta.

BREF ENE Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama za energetsku efikasnost.

BREF IRPP Referentni dokument o najboljim dostupnim tehnikama za intenzivan uzgoj živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015. godine).

Čvrst stajnjak Feces i urin pomešani ili ne pomešani sa prostirkom, ne može se trans-portovati pumpama i čuva se na vodonepropusnim platformama.

Deponija Mesto za konačno sanitarno odlaganje otpada na površini ili ispod površine zemlje uključujući: interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvođač odlaže sopstveni otpad na mestu nastanka), stalna mesta (više od jedne godine) koja se koriste za privremeno skladištenje otpada, ali isključujući skladišta gde se otpad istovara radi pripreme za dalji transport do mesta za tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili odlaganje na drugim lokacijama i skladištenje otpada pre tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja najduže do tri godine ili skladištenje otpada pre odlaganja najduže do jedne godine).

Dobra poljoprivredna praksa

Primena znanja u korišćenju prirodnih resursa na održivim principima kako bi se proizvela sigurna, zdravstveno-bezbedna hrana i drugi po-ljoprivredni proizvodi, na human način i uz obezbeđenje ekonomske isplativosti i društvene stabilnosti.

Dobra veterinarska praksa

Principi profesionalnog ponašanja i sprovođenja sistema upravljanja kvalitetom rada subjekata koji obavljaju veterinarsku delatnost, u skla-du sa pravilima veterinarske etike.

Dobrobit životinja Obezbeđivanje uslova u kojima životinja može da ostvaruje svoje fiziološke i druge potrebe svojstvene vrsti, kao što su ishrana i napajanje, prostor za smeštaj, fizička, psihička i termička udobnost, sigurnost, ispoljavanje osnovnih oblika ponašanja, socijalni kontakt sa životinjama iste vrste, odsustvo neprijatnih iskustava kao što su bol, patnja, strah, stres, bolesti i povrede.

Držalac otpada Proizvođač otpada, fizičko ili pravno lice koje je u posedu otpada.

2 Definicije

Emisija Neposredno ili posredno ispuštanje materija, vibracija, toplote ili buke iz izvora u postrojenju, u vazduh, vodu ili zemljište.

Energent Izvor energije koji se koristi u kompaniji i može biti električna energija, ugalj, nafta, pirodni gas, obnovljivi izvori energije i drugo.

Granična vrednost emisije

Granična vrednost emisije jeste masa izražena u obliku određenih spe-cifičnih parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedinačne emisije koju nije dozvoljeno preći u toku jednog ili više vremenskih perioda, u skla-du sa posebnim propisom.

Hrana za životinje Supstance ili hraniva biljnog, životinjskog odnosno mineralnog porekla, u prirodnom ili prerađenom obliku, sveži ili konzervisani, sekundarni proizvodi biosinteze, proizvodi industrijske prerade, organske i neorganske materije, koje su pojedinačno ili kao mešavina namenjene za ishranu životinja. Pod hranom za životinje se podrazumeva i voda koja se upotrebljava za napajanje odnosno ugrađuje u hranu za životinje prilikom njene proizvodnje.

Industrijski otpad Otpad iz bilo koje industrije ili sa lokacije na kojoj se nalazi industrija, osim jalovine i pratećih mineralnih sirovina iz rudnika i kamenoloma.

Integrisana dozvola Odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobra-va puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju za-htevima predviđenim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Izvori zagađivanja životne sredine

Lokacijski određeni i prostorno ograničeni tačkasti, linijski i površinski izvori zagađujućih materija i energije u životnu sredinu.

Kapacitet životne sredine Sposobnost životne sredine da prihvati određenu količinu zagađujućih materija po jedinici vremena i prostora tako da ne nastupi nepovratna šteta u životnoj sredini.

Karakterizacija otpada Postupak ispitivanja kojim se utvrđuju fizičko-hemijske, hemijske i bio-loške osobine i sastav otpada, odnosno određuje da li otpad sadrži ili ne sadrži jednu ili više opasnih karakteristika.

Klasifikacija otpada Postupak svrstavanja otpada na jednu ili više lista otpada koje su utvrđene posebnim propisom, a prema njegovom poreklu, sastavu i daljoj nameni.

Koka nosilja Odrasla kokoška koja je dostigla polnu zrelost za nošenje jaja nakon 16 do 20 nedelja starosti.

Kompostiranje Tretman biorazgradivog otpada pod dejstvom mikroorganizama, u cilju stvaranja komposta, u prisustvu kiseonika i pod kontrolisanim uslovi-ma.

Komunalni otpad Otpad iz domaćinstava (kućni otpad) i komercijalni otpad, kao i drugi otpad koji je zbog svoje prirode ili sastava sličan otpadu iz domaćinstva.

Krmača Kategorija svinja ženskog pola posle prvog osemenjavanja (parenja) i prašenja.

Kvalitet životne sredine Stanje životne sredine koje se iskazuje fizičkim, hemijskim, biološkim, estetskim i drugim indikatorima.

3Definicije

Mlade koke nosilje Mlade kokoške koje nisu dostigle polnu zrelost za nošenje jaja. Kada se uzgajaju radi proizvodnje jaja, koke prelaze u kategoriju koka nosilja nakon što počnu da nose jaja u periodu između 16 i 20 nedelja starosti. Kada se uzgajaju radi priploda, mlade ženke i mužjaci, definišu se kao pilići do 20 nedelja starosti.

Nadležni organ Organ odgovoran za sprovođenje obaveza u okviru ovlašćenja utvrđe-nih Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, i to: ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine; pokrajinski organ nadležan za poslove zaštite životne sredine; organ je-dinice lokalne samouprave nadležan za poslove zaštite životne sredine.

Nazimica Svinja ženskog pola, a koja se još nije oprasila.

Najbolje dostupne tehnike (BAT)

Najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja koje omogućavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija, propisanih u cilju sprečavanja ili ako to nije izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na životnu sredinu kao celinu.

Neopasan otpad Otpad koji nema karakteristike opasnog otpada.

Nivo zagađujuće materije Koncentracija zagađujuće materije u životnoj sredini kojom se izražava kvalitet životne sredine u određenom vremenu i prostoru.

Odlaganje otpada Bilo koja operacija koja nije ponovno iskorišćenje otpada, čak i kada ta operacija ima za sekundarnu posledicu nastajanje supstance ili energi-je (D lista predstavlja neiscrpnu listu operacija odlaganja).

Opasan otpad Otpad koji po svom poreklu, sastavu ili koncentraciji opasnih mate-rija može prouzrokovati opasnost po životnu sredinu i zdravlje ljudi i ima najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrđenih posebnim propisima, uključujući i ambalažu u koju je opasan otpad bio ili jeste upakovan.

Opasne materije Hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne karakteristike.

Operater Svako fizičko ili pravno lice koje, u skladu sa propisima, upravlja postro-jenjem ili ga kontroliše ili je ovlašćen za donošenje ekonomskih odluka u oblasti tehničkog funkcionisanja postrojenja.

Oprašena krmača Kategorija svinja ženskog pola koja se nalazi u fazi posle prašenja pa do perioda zalučivanja prasadi.

Otpad Svaka materija ili predmet koji držalac odbacuje, namerava ili je neophodno da odbaci.

Otpadna ulja Sva mineralna ili sintetička ulja ili maziva, koja su neupotrebljiva za svrhu za koju su prvobitno bila namenjena, kao što su hidraulična ulja, motorna, turbinska ulja ili druga maziva, brodska ulja, ulja ili tečnosti za izolaciju ili prenos toplote, ostala mineralna ili sintetička ulja, kao i uljni ostaci iz rezervoara, mešavine ulje - voda i emulzije.

Osetljive zone Područje koje zahteva posebnu zaštitu, kao što je:- naseljeno područje,- područja u kojima ljudi obavljaju određene aktivnosti (npr. škole, vrti-ći, rekreativne površine, bolnice ili domovi za stare),- osetljivi ekosistemi/staništa.

4 Definicije

Ponovna upotreba Svaka operacija kojom se proizvodi ili njihovi delovi koji nisu otpad, ponovo koriste za istu svrhu za koju su namenjeni.

Ponovno iskorišćenje otpada

Svaka operacija čiji je glavni rezultat upotreba otpada u korisne svrhe kada otpad zamenjuje druge materijale koje bi inače trebalo upotrebiti za tu svrhu ili otpad koji se priprema kako bi ispunio tu svrhu, u postro-jenju ili šire u privrednim delatnostima (R lista predstavlja neiscrpnu listu operacija ponovnog iskorišćenja).

Posebni tokovi otpada Kretanja otpada (istrošenih baterija i akumulatora, otpadnog ulja, otpadnih guma, otpada od električnih i elektronskih proizvoda, otpadnih vozila i drugog otpada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja, transporta i tretmana, do odlaganja na deponiju.

Postojeće postrojenje Postrojenje koje je pušteno u rad, u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ili za koje je dobijena integrisana dozvola ili koje, po mišljenju nadležnog organa, u potpunosti ispunjava uslove za podnošenje zahteva za dobijanje integrisane dozvole za rad, pod uslovom da takvo postrojenje bude pušteno u rad najkasnije u roku utvrđenom ovim zakonom, prema programu usklađivanja pojedinih privrednih grana sa odredbama ovog zakona.

Postrojenje Stacionarna tehnička jedinica u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje su utvrđene posebnim propisom i za koje se izdaje integrisana dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička poveza-nost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja može proizvesti emisije i zagađenje.

Postrojenje za upravljanje otpadom

Stacionarna tehnička jedinica za skladištenje, tretman odnosno po-novno iskorišćenje ili odlaganje otpada, koja zajedno sa građevinskim delom čini tehnološku celinu.

Potrošač energije Jedinica ili izvor potrošnje energije (kotao, sistem grejanja, ventilacioni sistem, priprema i transport hrane, manipulacija i transport stajnja-ka…).

Prasad na sisi Prase od rođenja do zalučenja.

Prekogranično kretanje otpada

Kretanje otpada iz jedne oblasti pod jurisdikcijom jedne države ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje države, pod uslovom da su najmanje dve države uključene u kretanje.

Priplodna krmača Kategorija svinja ženskog pola koje su dostigle polnu zrelost, a koje su se već osemenjivale i prasile.

Procena rizika Utvrđivanje prirode i stepena rizika potencijalne opasnosti, stanja ugroženosti i posledica, koja mogu potencijalno da ugroze živote i zdravlje ljudi, posao, službu i životnu sredinu.

Proizvođač otpada Svako lice čijom aktivnošću nastaje otpad (izvorni proizvođač otpada) ili svako lice čijom aktivnošću prethodnog tretmana, mešanja ili drugim postupcima dolazi do promene sastava ili prirode otpada.

5Definicije

Reciklaža Svaka operacija ponovnog iskorišćenja kojom se otpad prerađuje u proizvod, materijale ili supstance bez obzira da li se koriste za prvo-bitnu ili drugu namenu, uključujući ponovnu proizvodnju organskih materijala, osim ponovnog iskorišćenja u energetske svrhe i ponovne prerade u materijale koji su namenjeni za korišćenje kao gorivo ili za prekrivanje deponija.

Registar izvora zagađivanja životne

sredine

Skup sistematizovanih podataka i informacija o vrstama, količinama, načinu i mestu unošenja, ispuštanja ili odlaganja zagađujućih materija u gasovitom, tečnom i čvrstom agregatnom stanju ili ispuštanja energije (buke, vibracija, toplote, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja) iz tačkastih, linijskih i površinskih izvora zagađivanja u životnu sredinu.

Rizik Verovatnoća da će se nesreća pojaviti u određenom vremenskom razdoblju, okolnostima i sa određenim negativnim posledicama po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi. Kombinacija verovatnoće događaja i njegove negativne posledice.

Roditeljsko jato Roditeljsko jato (mužjaka i ženki) drži se radi izleganja jaja iz kojih se legu tovni pilići, brojleri.

Sanacija/remedijacija Proces preduzimanja mera za zaustavljanje zagađenja i dalje degra-dacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju.

Sporedni proizvodi životinjskog porekla

Sporedni proizvodi životinjskog porekla koji nisu namenjeni za ishranu ljudi jesu leševi životinja, trup, delovi trupa životinja, sastavni delovi tela životinja, proizvodi životinjskog porekla i hrana životinjskog pore-kla koji nisu namenjeni i bezbedni za ishranu ljudi, stajnjak i otpad iz objekata u kojima se priprema hrana za ishranu ljudi.

Suprasna krmača Kategorija svinja ženskog pola koje su suprasne. Trudna krmača, uklju-čujuči i nazimice.

Svinja Domaća životinja bilo kog uzrasta koja se drži radi uzgoja priploda ili tova (uzgoja).

Svinja za tov Tovne svinje (tovljenik) preko 30kg žive telesne mase, a tovi se do tele-sne mase za klanje.

Tečni stajnjak Feces i urin mogu biti pomešani sa malom količinom prostirke ili ne, kao i sa vodom. Tečni stajnjak sadrži do 10% suve materije, gravitacio-no se oceđuje i može se transportovati pumpama.

Transport otpada Prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz (kao i pre-tovar) i istovar otpada.

Tretman otpada Operacije ponovnog iskorišćenja ili odlaganja, uključujući prethodnu pripremu za ponovno iskorišćenje ili odlaganje.

Tovljenik Kategorija svinja koja ulazi u tov sa 30kg žive telesne mase, a završava kada dostigne telesnu masu za klanje. Kategorija tovljenika se deli na fazu pred-tova (grover) i završnu fazu tova (finišer).

Tovno pile – brojler Pilići namenjeni za proizvodnju mesa.

6 Definicije

Udes Iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja koji nastaje oslo-bađanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija, obavljanjem aktivnosti pri proizvodnji, upotrebi, transportu, prometu, preradi, skla-dištenju i odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom čuvanju, kao što su požar, eksplozija, havarija, a čije posledice ugrožavaju bezbednost i živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu.

Uporedna vrednost Odgovarajući indikator najbolje prakse iz BREF dokumenata.

Upravljanje otpadom Sprovođenje propisanih mera za postupanje sa otpadom u okviru sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada, uključujući i nadzor nad tim aktivnostima i brigu o postrojenjima za upravljanje otpadom posle zatvaranja i aktivnosti koje preduzima trgovac i posrednik.

Uzgoj životinja Gajenje ili tov životinja radi proizvodnje proizvoda životinjskog porekla i hrane životinjskog porekla.

Vlasnik otpada Proizvođač otpada, lice koje učestvuje u prometu otpada kao nepo-sredni ili posredni držalac otpada ili pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice koje poseduje otpad.

Zagađenje Neposredno ili posredno unošenje materija, vibracija, toplote ili buke u vazduh, vodu ili zemljište izazvano ljudskom aktivnošću koje može biti štetno po zdravlje ljudi ili kvalitet životne sredine i koje može dovesti do oštećenja materijalnih dobara.

Zagađujuće materije Materije čije ispuštanje u životnu sredinu utiče ili može uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet.

Zahtev za izdavanje integrisane dozvole

Pisani akt koji operater, zajedno sa propisanom dokumentacijom podnosi nadležnom organu radi izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja.

Zainteresovana javnost Javnost na koju rad postrojenja i obavljanje aktivnosti utiče ili je ve-rovatno da će uticati, uključujući nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine i koje su evidentirane kod nadležnog organa

Zalučeno prase Prasad posle odbijanja od krmače prelaze u kategoriju zalučene prasa-di. Prasad se zalučuju sa 8kg žive telesne mase, a fazu odgoja završa-vaju sa 30kg žive telesne mase.

Zaštićeno prirodno dobro Očuvani deo prirode posebnih vrednosti i odlika (geodiverziteta, biodiverziteta, predela, pejzaža i dr), koji ima trajni ekološki, naučni, kulturni, obrazovni, zdravstveno-rekreativni, turistički i drugi značaj, zbog čega kao dobro od opšteg interesa uživa posebnu zaštitu.

Živina Gajene ptice uključujući kokoške, ćurke, guske, patke, morke, ptice koje se ne smatraju domaćim, ali se uzgajaju kao domaće životinje, osim ratita.

Životna sredina Skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život.

1

1 Integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine ................................. 1.1 IPPC Direktiva u Republici Srbiji .......................................................................1.2 Direktiva o industrijskim emisijama (IED) .........................................................1.3 Najbolje dostupne tehnike (BAT) ......................................................................

2 Kako koristiti ovaj priručnik? ..................................................................................... 3 Kontrolna lista u sklopu zahteva za izdavanje integrisane dozvole ............................

34556

11

Uvod u integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine 3

1

Evropska unija (EU) definiše obaveze i uslove koje moraju da poštuju operateri industrijskih i poljoprivrednih aktivnosti sa visokim potencijalom zagađenja životne sredine i ugrožavanja zdravlja ljudi, među kojima su i farme za intenzivan uzgoj živine i svinja koje prekoračuju odre-đene kapacitete (projektovani broj mesta za smeštaj životinja). Za takve aktivnosti uspostavljen je sistem izdavanja integrisanih dozvola i utvrđeni su minimalni zahtevi koje svaka dozvola mora da sadrži, a naročito u delu koji se odnosi na ispuštanje zagađujućih materija u vodu, va-zduh i zemljište. Integrisana dozvola predstavlja jedinstvenu dozvolu koja obuhvata sve emisije iz postrojenja i objekata, kao i pitanja upravljanja zaštitom životne sredine. Cilj dozvole je da se spreči ili smanji zagađenje vazduha, vode i zemljišta, emisije buke i vibracija, količine otpada koji nastaje u industrijskim i poljoprivrednim kompleksima, uz efikasno korišćenje energije i drugih resursa, kao i da se obezbedi visok nivo zaštite životne sredine. Dozvolom se propisuje monitoring kojim se kontrolišu emisije u sve medijume životne sredine, kao i primena najboljih dostupnih tehnika (BAT).

Pravni mehanizam kojim EU uspostavlja ove obaveze definisan je Direktivom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Integrated Pollution Prevention and Control Directive – IPPC Directive 2008/1/EC). Ovom direktivom uspostavljen je okvir kojim se od država članica zahteva da izdaju dozvole postrojenjima i objektima koji obavljaju aktivnosti opisane u Aneksu 1 direktive, a koje uključuju i uzgoj živine i svinja određenog kapaciteta. Svrha ove direktive je da se obezbedi visok nivo zaštite životne sredine u celosti.

IPPC Direktiva zasnovana je na nekoliko principa, odnosno na: (1) integrisanom pristupu, (2) najboljim dostupnim tehnikama, (3) fleksibilnosti i (4) učešću javnosti.

Integrisani pristup znači da dozvole treba da uzmu u obzir celokupni uticaj postrojenja na životnu sredinu, uključujući npr. emisije u vazduh, vodu i zemljište, nastajanje otpada, monitoring, korišćenje sirovina, energetsku efikasnost, buku, sprečavanje udesa i sanaciju lokacije nakon zatvaranja postrojenja.

Uslovi iz dozvole, uključujući i granične vrednosti emisije (GVE), moraju se zasnivati na najbo-ljim dostupnim tehnikama (BAT), kako je i definisano u IPPC Direktivi. S namerom da pomogne organima nadležnim za izdavanje dozvole i kompanijama da odrede najbolje dostupne tehnike, Komisija EU organizuje razmenu informacija između stručnjaka iz država članica EU, industrije i organizacija za zaštitu životne sredine, uključujući i nevladin sektor (NVO). Koordinaciju ovih aktivnosti vrši Evropski biro za IPPC preko Instituta za istraživanja i napredne tehnologije u Za-jedničkom istraživačkom centru EU u Sevilji (Španija). Sve aktivnosti u ovoj oblasti rezultirale su izradom referentnih dokumenata o najboljim dostupnim tehnikama (tzv. BREF dokumentima), koje objavljuje Komisija.

IPPC Direktiva sadrži elemente fleksibilnosti koji nadležnim organima za izdavanje dozvole omogućavaju da prilikom utvrđivanja uslova iz dozvole uzmu u obzir sledeće:

1

Uvod u integrisano sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine4

tehničke karakteristike postrojenja

geografski položaj postrojenja

lokalne uslove u životnoj sredini.

Direktivom se obezbeđuje pravo javnosti na učešće kroz ceo proces izdavanja integrisane do-zvole sve do procesa donošenja odluke o izdavanju dozvole.

IPPC Direktiva transponovana je u zakonodavstvo Republike Srbije kroz Zakon o integrisa-nom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, koji je usvojen u decembru 2004. godine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015) i kroz podzakonska akta doneta na osnovu ovog zakona. Ovim zakonom utvrđeni su uslovi i postupci za izdavanje integrisanih dozvola za postrojenja i aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra, i uređene su vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja (IPPC) odnosi se na nova, ali i postojeća postrojenja sa visokim potencija-lom zagađenja, u skladu sa definicijama iz Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS“, broj 84/2005).

Preliminarna lista postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu obuhvata sva postojeća IPPC postrojenja u Srbiji i ovaj spisak se redovno ažurira od strane radne grupe u okviru Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Sa više od 90 farmi koje imaju obavezu pribavljanja integrisane dozvole, Sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja predstavlja sektor sa najvećim brojem IPPC postrojenja u Srbiji.

Nadležnost za izdavanje integrisanih dozvola podeljena je između Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i lokalnih samouprava (LSU). LSU su nadležne za izdavanje integrisanih dozvola postrojenjima iz sektora prehrambene industrije i intenzivnog uzgoja živine i svinja, postrojenjima za tretman otpada životinjskog porekla i postrojenjima za površinsku obradu materijala. Ukoliko jedinica lokalne samouprave nema kapaciteta za izdavanje dozvole, prosleđuje zahtev za integrisanu dozvolu nadležnom ministarstvu na dalje postupanje.

Integrisana dozvola za operatere iz sektora intenzivnog uzgoja živine i svinja mora da sadrži GVE i druge uslove koji se zasnivaju na primeni BAT i koji se utvrđuju s ciljem smanjenja emisija u vazduh, vodu ili zemljište. Uslovi iz dozvole, takođe, treba da uzmu u obzir i energetsku efi-kasnost, smanjenje proizvodnje otpada, smanjenje rizika od značajnih udesa i sanaciju lokacije nakon prestanka rada postrojenja.

Integrisana dozvola, takođe, treba da sadrži opise koji se odnose na procenu primene najboljih dostupnih tehnika (BAT) ili mera čijom primenom operater postiže zahtevano stanje životne sredine i usklađenost sa graničnim vrednostima emisije (GVE). Sve farme za uzgoj živine ili svinja čiji kapaciteti prelaze određene nivoe u obavezi su da pribave integrisanu dozvolu i da rade u skladu sa uslovima iz dozvole, kako bi se ispunili opšti ciljevi Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

1.1


1Direktivom o industrijskim emisijama 2010/75/EU (koja uključuje i IPPC Direktivu) uspo-stavljen je stroži pristup primeni najboljih dostupnih tehnika, jer se nivoi emisija povezani sa BAT (BAT-AEL Associated Emmision Level) smatraju uslovom koji se mora ispuniti u okviru inte-grisane dozvole, a propisani su u dokumentima proisteklim iz BREF dokumenata, tzv. Zaključci o BAT (BAT conclusion).

Direktiva o industrijskim emisijama zasnovana je na nekoliko principa, odnosno, na: (1) integrisanom pristupu, (2) najboljim dostupnim tehnikama, (3) fleksibilnosti, (4) inspekcijskom nadzoru i (5) učešću javnosti.

Direktiva o industrijskim emisijama (IED) još uvek nije u potpunosti transponovana u zakonodavstvo Republike Srbije, ali će predstavljati obavezu u narednom periodu. Prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU 2014-2018, puna transpozicija bi trebalo da bude postignuta do kraja 2018. godine, čime će sve odredbe ove direktive postati pravno obavezujuće i operateri koji su u obavezi da imaju integrisanu dozvolu moraće da ispune sve zahteve u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama.

Osnovni zahtev kada je u pitanju zaštita životne sredine odnosi se na primenu „najboljih do-stupnih tehnika“ (BAT), koje predstavljaju najmodernije faze u razvoju neke aktivnosti i uklju-čuju ne samo tehnologije koje se koriste, već i način na koji postrojenje funkcioniše, kako se održava i kako će se jednog dana zatvoriti. U definiciji BAT, „dostupna“ znači ekonomski i tehnički izvodljiva i opravdana, uzevši u obzir troškove i prednosti.

U određivanju BAT, posebna pažnja se posvećuje primeni tehnika kojima se obezbeđuje sma-njenje nastajanja otpada, korišćenje manje opasnih supstanci, podsticanje prerade i reciklaže otpada, smanjenje potrošnje sirovina i vode, i energetskoj efikasnosti. Evropski biro za IPPC (EIPPCB) organizuje razmenu informacija i izrađuje referentne dokumente za najbolje do-stupne tehnike (BREF) koje su države članice u obavezi da uzmu u obzir prilikom izbora najboljih dostupnih tehnika, uopšteno ili u konkretnim slučajevima. Biro funkcioniše preko svojih Tehničkih radnih grupa koje okupljaju izabrane eksperte iz država članica EU, zemalja EFTA, zemalja u procesu pristupanja EU, kao i predstavnike industrije i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine. Eksperti obezbeđuju informacije, podatke i vrše reviziju nacrta dokumenata koje Biro izrađuje. Ključni elementni BREF dokumenata (odnosno „zaključci o BAT“) usvajaju se u komisijskom postupku i predstavljaju referencu za određivanje uslova iz dozvola koje se izdaju za aktivnost za koje se izdaje integrisana dozvola. Izbor i procena BAT zahtevni su zadaci za IPPC operatere i izdavaoce integrisanih dozvola. Tačna analiza usvojenih tehnika i izbor BAT, shodno predlozima iz BREF dokumenata, predstavlja osnovu za efikasan i delotvoran proces pripreme zahteva i integrisane dozvole. S ciljem da se izdavaocima dozvola i IPPC operaterima obezbedi praktičan i efikasan alat, projektni tim je izradio smernice za pro-cenu BAT za farme živine i svinja; dokument koji se zasniva na metodologiji „korak po korak“ i koji sadrži savete i tehnike koji su potrebni da bi se iz zahteva ili BREF dokumenata izabrale i iskoristile informacije potrebne za odabir i procenu BAT.

1.2

1.3


Tehnike koje su identifikovane u uputstvu (poglavlje 4 ovog priručnika) smatraju se trenutno najboljom praksom za Srbiju u vreme kada je priručnik napisan. One uključuju prakse upra-vljanja, strukture i tehnike gazdovanja farmom – one nisu pravno obavezujuće, ali u slučaju odstupanja od zahteva, obavezno je obezbeđivanje zaštite životne sredine odgovarajućeg ni-voa. Ključni princip ovog sistema je da operateri treba da primene BAT koje su prilagođene lokalnim okolnostima. Veći deo priručnika zasniva se na referentnom dokumentu za najbolje dostupne tehnike (BREF) za sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015). Čitalac treba da prati i sam BREF dokument, budući da on sadrži detaljnije informacije i objašnjenja o svim aspektima najboljih dostupnih tehnika.

Priručnik čini niz odvojenih, ali ipak povezanih dokumenata koji su podeljeni u poglavlja od 1 do 6. Poglavlja su pripremana kao odvojeni dokumenti, ali su objedinjeni u priručniku da bi se omogućio jedinstven i pogodan sažeti pregled integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja za sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja.

Predviđeno je da priručnik služi kao uputstvo za operatere/podnosioce zahteva za integrisanu dozvolu, nadležne organe i javnost, kojim se obezbeđuju objašnjenja i pomoć u procesu izda-vanja integrisanih dozvola u sektoru uzgoja živine i svinja.

Pregled sadržaja po poglavljima dat je u nastavku teksta:

U ovom poglavlju dat je pregled relevantnih nacionalnih propisa koji se odnose na aktivnosti u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja u Srbiji, od propisa u vezi izgradnje objekata do veterinarskih propisa, sa posebnim osvrtom na proces izdavanja integrisanih dozvola.

Farme koje su u obavezi pribavljanja integrisane dozvole moraju da podnesu zahtev za izdavanje dozvole u skladu sa Pravilnikom o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16). Obrazac zahteva nalazi se u Aneksu 3 ovog priručnika.

Uputstva iz poglavlja 3 odnose se na opis postupka prikupljanja potrebnih tehničkih informacija i informacija o životnoj sredini, popunjavanja tabela i pripreme dokumenata koji su obavezni prilikom podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole.

2


1

U ovom poglavlju opisane su najbolje dostupne tehnike za intenzivan uzgoj živine i svinja. Dokument o poređenju sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT), prikazan u zahtevu za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16) i opisan u poglavlju 3 priručnika, predstavlja identifikaciju primene određene najbolje dostupne tehnike na farmi u trenutku podnošenja zahteva. Ako tehnika nije u primeni, od podnosioca se zahteva da navede konkretne datume do kojih će određena tehnika biti uvedena, očekivane rezultate i procenu troškova sprovođenja mera.

Namena ovih smernica je da pruže podršku operaterima farmi živine i svinja u izboru najboljih dostupnih tehnika i da obezbede usaglašenost sa primenljivim graničnim vrednostima emisije povezane sa tim tehnikama. Tehnike identifikovane u ovim smernicama smatraju se aktuelnom najboljom praksom u Srbiji u vreme pisanja priručnika. Tehnike nisu pravno obavezujuće, ali u slučaju odstupanja od zahteva, obavezno je obezbeđivanje zaštite životne sredine odgovarajućeg nivoa.

Alat za poređenje sa zaključcima o BAT predstavlja specifičnu kontrolnu listu (check list) kojom se operateru pomaže da za konkretnu farmu živine ili svinja uradi poređenje nivoa usaglašenosti sa BAT za svaki proces. Ovaj alat treba koristiti zajedno sa smernicama za procenu BAT. Za svaku BAT prikazanu u alatu i smernicama, potrebno je navesti da li je primenljiva na posmatranoj farmi i opisati kako se primenjuje, ili kako bi se mogla primenjivati. Ukoliko se na farmi koristi druga tehnika koja daje iste rezultate kao BAT, potrebno je opisati tu tehniku. Kada se na određenoj farmi zahtevi propisani najboljim dostupnim tehnikama ne primenjuju, ovaj alat olakšava operateru da predvidi troškove i vremenski okvir za implementaciju.

Sadržaj programa mera propisan je Uredbom o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 84/05).

Program mera čini deo alata za poređenje sa BAT iz odeljka 4.2 priručnika.


U ovom delu data su uputstva za izradu planova koji se podnose zajedno sa zahtevom za izdavanje integrisane dozvole. Obaveza izrade ovih planova kao i drugih pratećih dokumenata, propisana je članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 25/15).

Jedan od potrebnih dokumenata koje operateri moraju da podnesu u sklopu zahteva za izdavanje integrisane dozvole je i plan energetske efikasnosti. Ne postoji propisani obrazac i struktura plana energetske efikasnosti, ali on uopšteno treba da sadrži podatke o potrošnji i vrsti energenata, sprovedenim merama, specifičnoj potrošnji energije u kompaniji u određenom vremenskom periodu i poređenje sa BAT nivoima, procedure za održavanje opreme i slično. Plan bi, takođe, trebalo da sadrži i opis mera energetske efikasnosti koje se primenjuju, ili je planirana njihova primena, kako u samim objektima za držanje životinja, tako i u pomoćnim objektima (kao što su kotlarnice, kompresorske stanice, i slično).

Ovaj odeljak daje i predlog obrasca plana za efikasno korišćenje energije za farme.

Svaki zahtev za izdavanje integrisane dozvole mora da sadrži i plan upravljanja otpadom. U ovom odeljku prikazana je struktura i sadržina plana upravljanja otpadom. Plan mora da sadrži sledeće elemente:1. dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o

otpadu koji operater farme koristi ili odlaže (vrste, sastav i količine otpada);2. mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja nastajanja otpada, posebno

opasnog otpada;3. postupke i načine razdvajanja različitih vrsta otpada, posebno opasnog, i

otpada koji će se ponovo koristiti;4. način skladištenja, tretmana, odnosno, ponovnog iskorišćenja i odlaganja

otpada;5. mere zaštite od požara i eksplozija;6. mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.


1

Ovaj odeljak sadrži uputstva za pripremu plana vršenja monitoringa. Ovaj plan uključuje: - procenu usklađenosti emisija operatera sa utvrđenim graničnim vrednostima

emisije (GVE); - obezbeđivanje podataka koji su potrebni operateru za procenu uticaja na

životnu sredinu; - obezbeđivanje podataka potrebnih za sprovođenje principa „zagađivač plaća“; - obezbeđivanje podataka potrebnih za podnošenje izveštaja u skladu sa

zakonom i za procenu primene BAT.

Ovaj odeljak priručnika namenjen je operaterima kao pomoć u procesu izrade i pripreme delotvornog plana mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. U cilju pojednostavljenja, plan se u ovom priručniku naziva „Plan zaštite od udesa“.

Cilj plana zaštite od udesa je da spreči ili svede na minimum verovatnoću udesa sa potencijalnim uticajem na životnu sredinu, a kada do udesa dođe, da se primenom istog ublaže uticaji nastalog udesa.

Cilj plana zatvaranja farme je da se predvide mere za prekid obavljanja aktivnosti i zatvaranja postrojenja.

Planom se moraju definisati obaveze prema životnoj sredini, uključujući demontažu i uklanjanje objekata i druge infrastrukture, postupanje sa preostalim otpadom i opasnim materijama na lokaciji, itd.


Poglavlje 6 priručnika se sastoji iz specifičnih uputstava o raznim tehničkim aspektima u sektoru intenzivnog uzgoja. Upravljanje sporednim proizvodima (stajnjakom i uginulim životinjama) je izdvojeno kao poseban deo, specifičan za ovaj sektor, i izuzetno važan sa aspekta uticaja na životnu sredinu, samim tim, i kod izrade zahteva za integrisanu dozvolu.

Ovo uputstvo sadrži opšte zahteve koji se odnose na skladištenje životinjskog stajnjaka u objektima za intenzivan uzgoj. Njime su definisani i kriterijumi koje treba uzeti u obzir prilikom određivanja lokacije, projektovanja i izgradnje laguna, kako bi se osiguralo da one ne predstavljaju neprihvatljiv rizik za životnu sredinu.

Ovaj odeljak odnosi se na odgovarajuće upravljanje tečnim i čvrstim stajnjakom, kao i uginulim životinjama, koji nastaju u redovnim aktivnostima na farmi, na način kojim se obezbeđuje zaštita životne sredine. Operater treba da razmotri načine na koje sporedne proizvode životinjskog porekla može da preradi tako da se ti materijali ne klasifikuju kao otpad. Pored toga, uputstva iz ovog odeljka pomažu operateru da osigura odgovarajuće vođenje evidencije o količinama i vrsti sporednih proizvoda životinjskog porekla koji se proizvedu na farmi.


1

Svrha ovog priručnika je da se utvrde sve potrebne informacije za popunjavanje zahteva za iz-davanje integrisane dozvole za farmu živine ili svinja (koja prelazi određeni kapacitet) u Srbiji. Pored toga, on sadrži smernice i daje savete o načinu usklađivanja postrojenja sa uslovima iz dozvole.

Treba imati na umu da zahtev za izdavanje integrisane dozvole podrazumeva znatan broj pra-tećih dokumenata i informacija koje se moraju dostaviti uz popunjeni obrazac zahteva. Prateća dokumentacija koja se zahteva data je u članovima 8 i 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 25/15), a prikazana je i u nastavku.

U tabeli 1.1 data je lista koja služi kao podsetnik u procesu pripreme zahteva za izdavanje integrisane dozvole.

3

Slika 1.1 Informacije i dokumentacija potrebne za podnošenje zahteva za integrisanu dozvolu


Tabela 1.1 Kontrolna lista za izradu zahteva za integrisanu dozvolu

Stavka Opis Referenca za

poglavlje/odeljak iz priručnika

Popu-njeno


1 Obrazac zahteva za izdavanje integrisane dozvole Poglavlje 3

Dozvole koje treba priložiti uz zahtev za integrisanu dozvolu

1 Građevinska ili upotrebna dozvola za sve objekte na lokaciji Poglavlje 2

2

Vodna dozvola (za zahvatanje (ukoliko se koriste sopstveni bunari ili je zahvatanje iz površinskih voda), korišćenje, skladištenje opasnih materija (ukoliko postoje) i ispuštanje otpadnih voda)

Poglavlje 2

Dokumenta koja se prilažu zahtevu u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

1

Projekat za planirano, odnosno, izgrađeno postrojenje (zbog obimnosti dokumentacije operater je u obavezi da nadle-žnom organu dostavi spisak projekata za objekte na lokaciji, a na zahtev nadležnog organa omogući uvid u iste)

2Izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu (primenljivo na nova postrojenja ili nove jedinice postojećih postrojenja)

3 Plan vršenja monitoringa Odeljak 5.3

4Rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku probnog rada (primenljivo na nova postrojenja ili nove jedinice postojećih postrojenja)

5 Plan upravljanja otpadom Odeljak 5.2

6 Plan mera za efikasno korišćenje energije Odeljak 5.1

7Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica

Odeljak 5.4

8Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja

Odeljak 5.5

9 Akt o pravu korišćenja prirodnih resursa

10Izjava kojom se potvrđuje da su informacije sadržane u zahtevu istinite, tačne, potpune i dostupne javnosti

Poglavlje 3

11 Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi

Za postojeća postrojenja:

A Saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja Poglavlje 2

BProgram mera prilagođavanja rada postojećeg postroje-nja ili aktivnosti propisanim uslovima

Odeljak 4.3

Za nova postrojenja:

A Saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu Poglavlje 2

Ostala dokumenta koje treba priložiti uz zahtev za integrisanu dozvolu

1Izveštaji merenja emisija u životnu sredinu za poslednje dve godine

Odeljak 5.3

2Ugovori sa ovlašćenim operaterima o preuzimanju otpada i sporednih proizvoda životinjskog porekla

Odeljak 5.2 i 6.2

3Akt izdat od strane MUP-a u vezi zaštite od požara (potvrda, saglasnost, i slično)

4 Drugi prilozi (mape, skice...) Poglavlje 3

2

1 Uvod........................................................................................................................2 Integrisane dozvole u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja u Republici Srbiji ......

2.1 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ........2.2 Podzakonska akta u oblasti integrisanog sprečavanja i kontrole zagađivanja

životne sredine.................................................................................................3 Ostali nacionalni propisi u oblasti zaštite životne sredine relevantni za sektor

intenzivnog uzgoja živine i svinja ..............................................................................3.1 Zaštita vazduha ...............................................................................................3.2 Zaštita voda ....................................................................................................3.3 Upravljanje otpadom .......................................................................................3.4 Zaštita od buke u životnoj sredini.....................................................................3.5 Procena uticaja projekata na životnu sredinu ..................................................3.6 Zakonske obaveze u pogledu izveštavanja ......................................................

4 Ostali nacionalni propisi od značaja za postupak pribavljanja integrisane dozvole u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja .................................................................

4.1 Propisi u vezi sa planiranjem i izgradnjom objekata .......................................4.2 Dobra uzgajivačka praksa idobrobit životinja ..................................................4.3 Veterinarska delatnost ....................................................................................4.4 Zaštita od udesa .............................................................................................

335

8

10101418192021

2222242528

3Zakonodavni okvir

2UVODDirektiva o industrijskim emisijama 2010/75/EU (skraćeno IED) stupila je na snagu 6. januara 2011. godine, a državama članicama Evropske unije je ostavljeno 2 godine da je prenesu u svoje pravne sisteme. Ova direktiva objedinila je sedam postojećih direktiva, a jedna od njih je i Direktiva o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja – IPPC Direktiva. Proces harmonizacije našeg zakonodavstva u oblasti industrijskih emisija je u toku, odnosno Direktiva o industrijskim emisijama (IED) još uvek nije u potpunosti transponovana u zakonodavstvo Republike Srbije.

IPPC direktiva je u Srbiji transponovana 2004. godine donošenjem Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i pratećim podzakonskim aktima.

Odredbe IPPC direktive propisuju da postrojenja koja su navedena u Aneksu I ove direktive mogu da rade samo ako imaju pribavljenu integrisanu dozvolu, odnosno ako svoju aktivnost obavljaju u skladu sa uslovima koji su u njoj propisani. Aneks I ove direktive prenet je u Uredbu o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS“, broj 84/2005). Na osnovu ove uredbe obavezu pribavljanja integrisane dozvole imaju i postro-jenja koja obavljaju aktivnost uzgoja živine i svinja i to:

postrojenja za tovljenje živine sa više od 40.000 mesta; postrojenja za tovljenje svinja sa više od 2.000 mesta (težih od 30 kg); postrojenja sa više od 750 mesta za priplodne krmače/krmače sa prasićima.

Integrisana dozvola predstavlja kompleksan dokument koji posmatra funkcionisanje farme uzimajući u obzir efekte i moguće posledice njenog rada na sve činioce životne sredine, istovremeno razmatrajući način na koji je postrojenje projektovano, izgrađeno, održavano, na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara, uključujući i tehnologiju koja se koristi. Zbog toga je važno da operater postrojenja bude upućen u širi zakonodavni kontekst koji se pre svega odnosi na propise u oblasti zaštite životne sredine, ali i propise iz drugih oblasti koji direktno utiču na rad farme i obaveze u pogledu pribavljanja integrisane dozvole. Spisak svih relevantnih propisa je dat u prilogu ovog priručnika kao Aneks 2: Spisak propisa.

INTEGRISANE DOZVOLE U SEKTORU INTENZIVNOG

Postupak pribavljanja integrisane dozvole počinje pripremom zahteva za izdavanje integrisane dozvole za sektor intenzivnog uzgoja živine i svinja koji se podnosi nadležnom organu. Nadležni organ za izdavanje integrisane dozvole za uzgoj živine i svinja je organ jedinice lokalne samouprave odgovoran za poslove zaštite životne sredine. Izdavanje integrisane dozvole u nadležnosti je lokalne samouprave za postrojenja i aktivnosti za koja dozvolu ili odobrenje za izgradnju i početak rada, odnosno izvođenje ili obavljanje aktivnosti, izdaje drugi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

1

2

4 Zakonodavni okvir

Izuzetno, jedinica lokalne samouprave može zbog nedostataka kapaciteta za izdavanje inte-grisane dozvole proslediti zahtev operatera na dalje postupanje ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine.

Integrisanom dozvolom se odobrava : rad novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanje postojećeg postrojenja

Integrisana dozvola izdaje se na period koji ne može biti duži od deset godina.

Imajući u vidu da izdavanje integrisane dozvole obuhvata jedan složen postupak kojim se odobrava rad postrojenja i propisuju uslovi u pogledu sprečavanja i kontrole zagađivanja ži-votne sredine, na slici 2.1 šematski su prikazane ključne faze, odnosno redosled pribavljanja potrebnih dozvola i saglasnosti koje su sastavni deo procesa i koje operater farme dostavlja nadležnom organu u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima.

PROCENA UTICAJA

Saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu

sredinu za nova postrojenja/rekonstrukciju

postojećih

Saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja za

postojeća postrojenja

GRAĐEVINSKADOZVOLA

Probni rad za nova postrojenja maksimalno

godinu dana

VODNA DOZVOLA DRUGA DOKUMENTA

Akt o pravu korišćenja prirodnih resursa

Veterinarska saglasnost

Dozvola za upravljanje otpadom (ukoliko je

primenljivo)

Rešenje o kategorizaciji objekata

UPOTREBNADOZVOLA

INTEGRISANADOZVOLA

OBAVLJANJE AKTIVNOSTINOVOG/POSTOJEĆEG

POSTROJENJA

Slika 2.1 Potrebne dozvole i saglasnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole

Nadležni organ za izdavanje integrisane dozvole obezbeđuje: da rad novih postrojenja ne započne pre dobijanja dozvole osim u slučaju odobrenog probnog rada;

da rad postojećih postrojenja bude usklađen sa zahtevima i uslovima utvrđenim zakonskim i podzakonskim aktima;

da uslovi i postupak izdavanja dozvola budu u potpunosti koordinirani u slučaju da u postupku učestvuje više od jednog nadležnog organa

5Zakonodavni okvir

2

Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015) uređuje uslove i postupak za izdavanje integrisane dozvole za postrojenja i aktivnosti koje mogu imati nepovoljan uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili materijalne resurse, vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađenja.

Integrisana dozvola predstavlja najsloženiju dozvolu u oblasti zaštite životne sredine i obuhva-ta uslove rada postrojenja uzimajući u obzir uticaje na sve medijume životne sredine, način izgradnje, održivo korišćenje resursa, primenu najboljih dostupnih tehnika i moguće uticaje nakon zatvaranja postrojenja (slika 2.2).

INTEGRISANADOZVOLA

OTPADNE VODE

DEFINITIVNI PRESTANAKRADA

ZAŠTITA ZEMLJIŠTA IPODZEMNIH VODA

USKLAĐENOST SABAT

UPRAVLJANJE OTPADOM ISPOREDNIM PROIZVODIMAKORIŠĆENJE

RESURSA

BUKA I VIBRACIJE UŽIVOTNOJ SREDINI

SPREČAVANJE UDESA

ZAŠTITA VAZDUHA

NESTABILNI REŽIMI RADA

Slika 2.2 Uslovi u integrisanoj dozvoli

Procedura pribavljanja integrisane dozvole praktično počinje podnošenjem zahteva od strane operatera. Zahtev se podnosi u skladu sa Pravilnikom o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16).

Detaljno uputstvo koje pomaže operateru da pripremi zahtev nalazi se u poglavlju 3 ovog priručnika.

Pored uredno popunjenog zahteva za izdavanje dozvole podnosilac zahteva u skladu sa čla-nom 9 zakona prilaže i sledeću dokumentaciju:

projekat za planirano, odnosno izgrađeno postrojenje;

2.1

6 Zakonodavni okvir

izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu; plan vršenja monitoringa; rezultate merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog rada;

plan upravljanja otpadom; plan mera za efikasno korišćenje energije; plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica; plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja; akt o pravu korišćenja prirodnih resursa; izjavu kojom potvrđuje da su informacije sadržane u zahtevu istinite, tačne, potpune i dostupne javnosti;

dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi.

Pored dokumentacije podnosilac zahteva, zavisno od postrojenja, prilaže: za nova postrojenja - saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i sagla-snost na procenu opasnosti od udesa;

za postojeća postrojenja - saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja, procenu opa-snosti od udesa i program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivno-sti uslovima propisanim ovim zakonom.

Nadležni organ razmatra podneti zahtev i vrši proveru podataka i informacija sadržanih u zahtevu za izdavanje dozvole, primenjivosti predloženog programa mera i drugih podataka iz zahteva, kao i priložene dokumentacije.

Nadležni organ obaveštava organe i organizacije u oblasti: poljoprivrede, vodoprivrede, šu-marstva, planiranja, izgradnje, saobraćaja, energetike, rudarstva, zaštite kulturnih dobara, zaštite prirode i dr. kao i organe lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira aktivnost, odnosno nalazi postrojenje, i zainteresovanu javnost o prijemu zahteva. Organi i organizacije i predstavnici zainteresovane javnosti dostavljaju svoja mišljenja nadležnom organu. Nadležni organ izrađuje nacrt dozvole i prilikom izrade nacrta dozvole razmatra mišljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti. Nadležni organ nacrt dozvole zajedno sa zahtevom operatera i pratećom dokumentacijom, mišljenjima drugih organa i organizacija i zainteresova-ne javnosti datih na nacrt dozvole, dostavlja tehničkoj komisiji. Tehnička komisija nakon ana-lize izrađuje izveštaj o ispunjenosti uslova iz nacrta dozvole i dostavlja ga nadležnom organu.

Konačno, nadležni organ odlučuje o izdavanju dozvole na osnovu zahteva operatera, priložene dokumentacije, izveštaja i ocene tehničke komisije, kao i pribavljenih mišljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti.

Dozvolom se utvrđuju uslovi za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti i obaveze operatera u zavisnosti od prirode aktivnosti i njihovog uticaja na životnu sredinu.

Ako zahtev operatera za izdavanje dozvole, nacrt dozvole ili dozvola sadrže poslovnu tajnu ili podatak koji, u skladu sa zakonom, zahteva ograničen pristup javnosti za dobijanje informa-cija, nadležni organ može odlučiti da za određene delove zahteva, odnosno nacrta dozvole ili

7Zakonodavni okvir

2dozvole ograniči pristup javnosti.

Nadležni organ je dužan da obaveštava druge organe i organizacije i zainteresovanu javnost o prijemu urednog zahteva, nacrtu dozvole i donetom rešenju o integrisanoj dozvoli putem medija i to najmanje u jednom lokalnom listu koji izlazi na području koje će biti zahvaćeno uticajem aktivnosti i postrojenja, kao i putem interneta.

Procedura izdavanja integrisane dozvole traje 120 dana, a može trajati i do 240 dana.

Operater je dužan da za vreme važenja dozvole i najmanje pet godina posle prestanka važenja dozvole čuva svu dokumentaciju u vezi sa izdavanjem dozvole, monitoringom i inspekcijskim nadzorom nad obavljanjem aktivnosti.

Izdata dozvola podleže ponovnom razmatranju tj.reviziji najmanje dva puta u toku važenja.

Za postojeća postrojenja i aktivnosti nadležni organ će izdati dozvolu najkasnije do 31. decembra 2020. godine.

Na slici 2.3 dat je šematski prikaz celokupne procedure.

8 Zakonodavni okvir

Podnošenje zahteva od strane operatera

Članovi 8 i 9 IPPC zakona Pravilnik 32/16

Razmatranje zahteva od strane nadležnog organa

Član 10 IPPC zakona

Ukoliko zahtev nije potpun, nadležni organ traži da operater,

u primerenom roku, dostavi podatke, dokumentaciju ili informacije koje nedostaju


Dostavljanje dodatnih informacija od strane operatera

Član 8 i 9 IPPC zakonaPravilnik 32/16

Odbijanje zahteva u slučaju da operater, u zahtevanom roku, nije dostavio podatke, dokumentaciju

ili informacije koje nedostaju Član 10 IPPC zakona

Operater podnosi novi zahtev ili pokreće upravni spor


Obaveštavanje drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti od strane nadležnog organa o prijemu

urednog zahtevaČlan 11 IPPC zakona

Drugi organi i organizacije i zainteresovana javnost

dostavljaju svoja mišljenja nadležnom organu


Izrada nacrta dozvole od strane nadležnog organa


Obaveštavanje drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti od strane nadležnog organa o nacrtu

dozvoleČlan 12 IPPC zakona

Drugi organi i organizacije i zainteresovana javnost dostavljaju svoja mišljenja nadležnom organu

na nacrt dozvoleČlan 12 IPPC zakona

Formiranje tehničke komisijeČlan 13 IPPC zakona

Razmatranje nacrta dozvole od strane tehničke komisije


Dostavljanje izveštaja od strane tehničke komisije


Odluka (rešenje) o izdavanju integrisane dozvole od strane

nadležnog organaČlan 15 IPPC zakona

Obaveštavanje operatera, drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti od strane nadležnog organa

o rešenju o izdavanju dozvole

Ne

Ne

Da

Slika 2.3 Šematski prikaz procedure izdavanja integrisane dozvole

Na osnovu Zakona, pored već navedene Uredbe o vrstama, aktivnostima i postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS“, broj 135/04) i Pravilnika o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16), doneta su i druga podzakonska akta koja

2.2

9Zakonodavni okvir

2potpuno definišu proces pribavljanja i izdavanja integrisane dozvole.

Na osnovu Uredbe o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za pri-menu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisije u integri-sanoj dozvoli („Službeni glasnik RS“, broj 84/05), definišu se kriterijumi za određivanje najboljih dostupnih tehnika za rad postrojenja i obavljanje aktivnosti za koje se izdaje integri-sana dozvola. Kriterijumi obuhvataju tehničke karakteristike postrojenja, njegov geografski položaj, uslove životne sredine na konkretnoj lokaciji, korist i troškove primene najboljih do-stupnih tehnika, princip predostrožnosti, kao i kriterijume koji se odnose na određivanje gra-ničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli. Ova uredba je u nacionalnom zakonodavstvu omogućila vezu sa referentnim evropskim dokumentima (BREF), odnosno poređenje sa najbo-ljim dostupnim tehnikama u njima koje operater u zahtevu prikazuje u Tabelama usklađenosti.

Najbolje dostupne tehnike za aktivnost uzgoja živine i svinja detaljno su prikazane u poglavlju 4 ovog priručnika.

Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 84/05)

Operater u zahtevu za izdavanje integrisane dozvole, u okviru tačke 3.3 vrši detaljno poređenje sa najboljim dostupnim tehnikama, navodeći pojedinačne tačke zahteva iz relevantnog BREF dokumenta. Ukoliko postoje zahtevi iz BREF dokumenata koje operater nije dostigao, on treba da planira mere kojima postiže usklađenost sa njima. Te mere čine osnovu za izradu Programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima. Tačnije, program mera prilagođavanja sadrži:

opis mere, odnosno mera koje treba da budu preduzete za prilagođavanje rada postro-jenja ili aktivnosti;

vremenski raspored početka i završetka planiranih mera; opis očekivanih rezultata planiranih mera; opis načina kontrole planiranih mera, vremenski raspored i godišnje troškove mera.

Program mera prilagođavanja je poseban dokument koji se dostavlja nadležnom organu. Na osnovu predloženih mera nadležni organ može u uslovima u integrisanoj dozvoli propisati vremenski rok u kojem operater treba da realizuje predloženu meru.

Sadržaj programa mera prilagođavanja je dat u priručniku u odeljku 4.3.

Nakon sprovedene procedure, a na osnovu Pravilnika o sadržini i izgledu integrisane do-zvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06), nadležni organ izdaje integrisanu dozvolu u formi rešenja. Osnovnu sadržinu integrisane dozvole čine podaci koji se odnose na:

I. opšte podatke (o integrisanoj dozvoli, o postrojenju, napomene o poverljivosti podataka i informacija o usaglašenosti)

II. aktivnost za koju je zahtev podnet i ocenu zahteva (kratak opis aktivnosti za koju je

10 Zakonodavni okvir

zahtev podnet, opis lokacije na kojoj se aktivnost obavlja, postojeće dozvole, odobrenja i saglasnosti, glavni uticaji na životnu sredinu, komentari/mišljenja i procena zahteva)

III. uslove

Najznačajniji deo integrisane dozvole svakako predstavljaju uslovi koje propisuje nadležni organ. Uslovi u dozvoli moraju biti precizni i jasni. Propisuju se: period važenja dozvole, rok za podnošenje novog zahteva, način upravljanja postrojenjem, uslovi upravljanja zaštitom životne sredine, način korišćenja sirovina, pomoćnih materijala, vode i energenata, granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh i vodu, uslovi u pogledu zaštite zemljišta i podzemnih voda, način upravljanja otpadom, dozvoljeni nivo buke, mere za sprečavanje udesa, uslovi u toku nestabilnih načina rada, mere koje operater preduzima u slučaju definitivnog prestanka rada kao i obaveze u pogledu izveštavanja, učestalosti izveštavanja i institucija koje treba izveštavati.

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra izdatih integrisanih dozvola („Službenik glasnik RS“, broj 69/05)

Sve izdate integrisane dozvole se vode u posebnom Registru dozvola. Dozvole se upisuju u registar koji vodi organ nadležan za njihovo izdavanje. Registar se vodi kao javna knjiga. Regi-star se vodi ažurno i kontroliše najmanje jedanput godišnje, o čemu lice ovlašćeno za vođenje registra podnosi izveštaj.

Nacionalni propisi u oblasti zaštite životne sredine su mnogobrojni. U ovom delu priručnika obuhvaćene su samo ključne odredbe ovih propisa sa namerom da se operater farme detaljnije upozna sa njima. Ne treba zaboraviti da su ovi propisi u kontinuiranom procesu harmonizacije sa evropskim zakonodavstvom i da ih treba permanentno pratiti.

Zakonodavni okvir u našoj zemlji obuhvata čitav set propisa koje možemo u celini posmatrati kroz:

zaštitu vazduha zaštitu ozonskog omotača prekogranično zagađenje vazduha.

Pored propisa, za zaštitu vazduha su važne i konvencije, i to: sprovođenje odredbi Konvencije o prekograničnom prenošenju zagađujućih materija u vazduhu i pratećih protokola (Protokol o teškim metalima, POPs protokol i Geteborški protokol)

3

3.1

11Zakonodavni okvir

2 sprovođenje odredbi Bečke konvencije o zaštiti ozonskog omotača i Montrealskog pro-tokola o supstancama koje oštećuju ozonski omotač.

Zakonodavni okvir obuhvata devet direktiva i trinaest uredbi EU koje se odnose na: kvalitet vazduha, industrijsko zagađenje i klimatske promene.

Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, broj 36/09 i 10/13) uređuje upravljanje kvalitetom vazduha i određuje mere, način organizovanja i kontrolu sprovođenja zaštite i po-boljšanja kvaliteta vazduha.

IZUZETAK OD PRIMENE: Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na zagađenja prouzrokovana radioaktivnim materijama, industrijskim udesima i elementarnim nepogodama.

Zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha obezbeđuju: Republika Srbija; autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave; privredna društva, preduzetnici, kao i druga pravna i fizička lica.

Osnovne odredbe zakona kojime se definišu obaveze operatera u pogledu mera prevencije i sanacije su:

postrojenje mora da se projektuje, gradi i/ili proizvodi, oprema, koristi i održava tako da ne ispušta zagađujuće materije u vazduh u količini većoj od graničnih vrednosti emisije;

ukoliko dođe do kvara uređaja kojima se obezbeđuje sprovođenje propisanih mera zaštite ili do poremećaja tehnološkog procesa, zbog čega dolazi do prekoračenja gra-ničnih vrednosti emisije, operater je dužan da kvar ili poremećaj otkloni, odnosno prila-godi rad nastaloj situaciji ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se emisija svela na dozvoljene granice u najkraćem roku;

u slučaju prekoračenja graničnih vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu ope-rater je dužan, kada uoči ili po nalogu nadležnog inspektora, da preduzme tehničko-tehnološke mere ili da obustavi tehnološki proces, kako bi se koncentracije zagađujućih materija svele na propisane granične vrednosti;

operater stacionarnog izvora zagađivanja, kod kojega se u procesu obavljanja delatnosti mogu emitovati gasovi neprijatnog mirisa, dužan je da primenjuje mere koje će dovesti do redukcije mirisa iako je koncentracija emitovanih materija u otpadnom gasu ispod granične vrednosti emisije.

Pored navedenih preventivnih mera operater farme je dužan da:1) podatke o stacionarnom izvoru zagađivanja i svakoj njegovoj promeni (rekonstrukciji)

dostavi Ministarstvu, odnosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i na-dležnom organu jedinice lokalne samouprave;

2) obezbedi redovni monitoring emisije i da o tome vodi evidenciju;3) obezbedi kontrolna merenja emisije preko ovlašćenog pravnog lica, ako merenja emisije

obavlja samostalno;4) obezbedi propisana povremena merenja emisije, preko ovlašćenog pravnog lica, dva


puta godišnje;5) obezbedi praćenje kvaliteta vazduha po nalogu nadležnog inspekcijskog organa, samo-

stalno ili preko ovlašćenog pravnog lica;6) vodi evidenciju o obavljenim merenjima sa podacima o mernim mestima, rezultatima

i učestalosti merenja i dostavi podatke u formi propisanog izveštaja Ministarstvu, od-nosno Agenciji, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadležnom organu jedinice lokalne samouprave i to za redovni monitoring jednom u tri meseca u roku od 15 dana od isteka tromesečja, a za povremena merenja emisija u roku od 30 dana od dana iz-vršenog merenja, za merenja na godišnjem nivou u vidu godišnjeg izveštaja najkasnije do 31. januara tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu;

7) vodi evidenciju o vrsti i kvalitetu sirovina, goriva i otpada u procesu spaljivanja;8) vodi evidenciju o radu uređaja za sprečavanje ili smanjivanje emisije zagađujućih mate-

rija, kao i mernih uređaja za merenje emisije.

Podzakonski akti koji su od značaja za redovan rad farme su:

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, broj 6/16)

Imajući u vidu da farme za grejanja objekata u kojima se gaje životinje i za grejanje zaposlenih uglavnom koriste kotlovska postrojenja male toplotne snage dobro je da operater poznaje na koji način je u skladu sa uredbom definisano malo postrojenje za sagorevanje.

Postojeće malo postrojenje je postrojenje za sagorevanje koje poseduje upotrebnu dozvolu izdatu pre dana stupanja na snagu ove uredbe, a u nedostatku upotrebne dozvole građevinsku dozvolu, ili koje je pušteno u rad pre dana stupanja na snagu ove uredbe.

Kada su dva ili više odvojenih starih i postojećih velikih, srednjih i malih postrojenja izgrađena na način da se njihovi otpadni gasovi ispuštaju kroz zajednički dimnjak, takva postroje-nja se smatraju jednim postrojenjem za sagorevanje.

Mala postrojenja za sagorevanje su ona čija je toplotna snaga manja od:1) 1 MWth pri korišćenju čvrstog goriva - čvrsta goriva: drvo i drvni otpad nastao pri

mehaničkom tretmanu drveta ako je sadržaj vlage u drvetu u odnosu na masu vlažnog drveta manji od 20%, osim ako se upotrebljava u postrojenjima koja su navedena od strane proizvođača kao pogodna za primenu goriva sa većim sadržajem vlage; briketi i peleti od drveta; ugalj, koks i briketi od uglja sa sadržajem sumpora manjim od 1% mase goriva;

2) 5 MWth pri korišćenju tečnog goriva - tečna goriva: gasno ulje ekstra lako EVRO EL, u skladu sa propisom kojim se uređuju tehnički i drugi zahtevi koje moraju da ispunja-vaju tečna goriva naftnog porekla koja se koriste kao energetska goriva koja se stavljaju u promet na tržište Republike Srbije, koje je namenjeno za upotrebu kao gorivo za grejanje, kao i druge vrste tečnih goriva: metanol, etanol, sirova biljna ulja, metilestar iz biljnih ulja, ukoliko emisija nije veća od granične vrednosti emisije propisane za mala postrojenja pri potrošnji gasnog ulja ekstra lako EVRO EL;

13Zakonodavni okvir

23) 10 MWth pri korišćenju gasovitog goriva - prirodni gas ili tečni naftni gas.

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA MALA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE - nalaze se u PRI-LOGU III ove uredbe.

Na mala postrojenja za sagorevanje koja koriste drugo gasovito gorivo osim prirodnog gasa ili tečnog naftnog gasa primenjuju se granične vrednosti emisije propisane za srednja postro-jenja za sagorevanje.

Srednjim postrojenjima za sagorevanje smatraju se ona postrojenja toplotne snage manje od 50 MWth koja koriste sledeća navedena goriva, i to:

1) čvrsta goriva: naftni koks, ugalj, koks i briketi od uglja sa sadržajem sumpora većim od 1% mase goriva, biomasa, drvo i drvni otpad nastao pri mehaničkom tret-manu drveta ako je sadržaj vlage u drvetu u odnosu na masu vlažnog drveta 20% i veći, koji se upotrebljavaju u postrojenjima koje je proizvođač naveo kao pogodna za primenu goriva sa većim sadržajem vlage;

2) tečna goriva: ulje za loženje srednje EVRO S, ulje za loženje srednje S i ulje za loženje nisko sumporno gorivo - specijalno NSG-S u skladu sa propisom kojim se uređuju tehnički i drugi zahtevi koje moraju da ispunjavaju tečna goriva naftnog pore-kla koja se koriste kao energetska goriva koja se stavljaju u promet na tržište Republike Srbije i druge vrste tečnih goriva, kao što su: biogorivo iz biološke prerade otpada, kao i masti i ulja iz prehrambene industrije;

3) gasovita goriva: koksni gas, sintetski gas, rafinerijski gas, gas iz visokih peći, biogas, deponijski gas, gas iz tretmana otpadnih voda i kaptažni gas.

GRANIČNE VREDNOSTI EMISIJA ZA SREDNJA POSTROJENJA ZA SAGOREVANJE nalaze se u PRILOGU II ove Uredbe.

Iz svega navedenog, očigledno je da operater farme treba da vodi računa o izboru vrste i kvaliteta goriva jer se u skladu sa odredbama uredbe kotlovi koji se koriste mogu svr-stati u mala ili srednja postojenja za sagorevanje.

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, broj 111/15)

Ukoliko operater ima stacionarni izvor emisija u vazduh, pre svega iz silosa i mlinova za pripremu hrane, u obavezi je da vrši monitoring i određuje granične vrednosti emisije za ukupne praškaste materije.

Granične vrednosti emisije za ukupne praškaste materije u otpadnom gasu su:- 20 mg/normalni m3 za maseni protok veći ili jednak 200 g/h- 150 mg/normalni m3 za maseni protok manji od 200 g/h


Uredba o merenjima emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja („Službeni glasnik RS”, broj 5/16)

Merenje emisije zagađujućih materija vrši se kao periodično ili kontinualno. Periodično mere-nje može biti:

garancijsko povremeno - vrši se dva puta u toku kalendarske godine, od kojih jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci, a drugo povremeno merenje u drugih šest kalendarskih meseci

kontrolno

Određivanje položaja i opremljenosti reprezentativnih mernih mesta za periodično i kontinualno merenje emisije vrši ovlašćeno pravno lice u skladu sa zahtevima i prepo-rukama standarda SRPS EN 15259.

Izveštaj o obavljenom periodičnom merenju ovlašćeno pravno lice dostavlja Ministarstvu, od-nosno Agenciji za zaštitu životne sredine, nadležnom organu autonomne pokrajine i nadle-žnom organu jedinice lokalne samouprave.

Generalno, operater je dužan da o svom trošku sprovede mere za smanjenje emisija zagađuju-ćih materija utvrđenih planom za svoje stacionarne izvore zagađivanja vazduha.

Pravni osnov za upravljanje i zaštitu vodama u našoj zemlji zasnovan je na odredbama Zakona o vodama („Službeni glasnik RS”, broj 30/2010, 93/2012 i 101/2016) i setu podzakonskih akata kojima se definišu određeni specifični zahtevi. Propisima u ovoj oblasti obuhvaćeno je sedam direktiva EU i dve međunarodne konvencije. Transponovanje zahteva direktiva je u toku i deo je procesa pristupanja naše zemlje Evropskoj uniji. Ovim zakonom uređuje se pravni sta-tus voda, integralno upravljanje vodama, upravljanje vodnim objektima i vodnim zemljištem, izvori i način finansiranja vodne delatnosti, nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, kao i dru-ga pitanja značajna za upravljanje vodama. Odredbe ovog zakona odnose se na sve površinske i podzemne vode na teritoriji Republike Srbije, uključujući termalne i mineralne vode, osim podzemnih voda iz kojih se mogu dobiti korisne mineralne sirovine i geotermalna energija.

Vode su prirodno bogatstvo i u svojini su Republike Srbije.

U skladu sa zakonom, obezbeđuje se integralno upravljanje vodama. Da bi se to postiglo, odredbama zakona propisani su subjekti u upravljanju vodama i definisana je podela nadle-žnosti:

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Direkcija za vode RS, nadležni organ autonomne pokrajine, nadležni organ grada Beograda, jedinice lokalne samo-uprave, javna vodoprivredna preduzeća - nadležnosti u vodoprivredi, korišćenju voda,

3.2

15Zakonodavni okvir

2zaštiti od voda, izdavanju vodnih akta i nadzor u ovim oblastima Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Sektor za zaštitu životne sredine - nadležnosti u oblasti zaštite voda od zagađivanja i nadzor u ovim oblastima

Ministarstvo zdravlja – nadležnosti u pogledu zdravstvene ispravnosti vode, kvaliteta vode i nadzor u ovim oblastima.

Operateri farmi su u obavezi da na osnovu zakonske procedure i odgovarajuće tehničke do-kumentacije pribave vodnu dozvolu. U postupku pribavljanja vodne dozvole operateri farmi u prvom koraku pribavljaju vodne uslove. Na osnovu člana 114 tačka 22, farme spadaju u proizvodne i druge objekte, za koji se zahvata i dovodi voda iz površinskih ili podzemnih voda i čije se otpadne vode ispuštaju u površinske vode, ili javnu kanalizaciju, za koje građevinsku dozvolu izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Ukoliko se vodni uslovi izdaju za izgradnju, dogradnju, odnosno rekonstrukciju objekata, izvođenje radova i izradu planskih dokumenata oni su sastavni deo objedinjene procedure u postupku pribavljanja građevinske dozvole i u tom slučaju operateri farme ne pribavljaju vodne uslove kao poseban akt.

U postupku pribavljanja vodne dozvole za redovan rad farmi, odnosno kada farme imaju odgovarajuće građevinske i upotrebne dozvole, one treba da pribave vodne uslove van navedene objedinjene procedure.

Vodne uslove za farme izdaje javno vodoprivredno preduzeće.

Na osnovu Zakona o vodama, odnosno na osnovu poslednjih izmena zakona u decembru 2016. godine, vodna saglasnost se pribavlja za izvođenje radova i objekte za koje građevinsku dozvolu izdaje ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, odnosno nadležni organ au-tonomne pokrajine. Kako farme pribavljaju građevinsku dozvolu od nadležnog organa jedinica lokalne samouprave može se zaključiti da farme nisu u obavezi pribavljanja vodne saglasnosti.

Vodnu dozvolu izdaje organ, odnosno javno vodoprivredno preduzeće nadležno za izdavanje vodnih uslova. To su: Javno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode” i Javno vodoprivredno pre-duzeće „Vode Vojvodine”.

Vodna dozvola se ne izdaje za: ispuštanje otpadnih voda domaćinstava i pravnih lica koja vode korišćene za piće i sanitarne potrebe ispuštaju u sistem javne kanalizacije.

Vodnom dozvolom se utvrđuju način, uslovi i obim korišćenja voda, način, uslovi i obim ispuštanja otpadnih voda, skladištenja i ispuštanja opasnih i drugih supstanci koje mogu zagaditi vodu, kao i uslovi za druge radove kojima se utiče na vodni režim.Vodna dozvola za korišćenje podzemnih voda ne može se izdati bez rešenja ministar-stva nadležnog za poslove geoloških istraživanja o utvrđenim i razvrstanim rezervama podzemnih voda. Nakon pribavljene saglasnosti na elaborate o razvrstanim rezervama podzemnih voda, operater može ući u proceduru pribavljanja vodne dozvole za bunare koji se najčešće koriste za snabdevanje vodom na farmama.

Vodna dozvola nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole.


Zabranjeno je: unošenje u površinske i podzemne vode otpadnih voda koje sadrže opasne i zagađujuće supstance iznad propisanih graničnih vrednosti emisije koje mogu dovesti do pogorša-nja trenutnog stanja;unošenje svih hazardnih supstanci u podzemne vode;

nošenje ostalih zagađujućih supstanci u podzemne vode u meri u kojoj uzrokuju pogoršanje ili značajne i stalne uzlazne trendove koncentracija zagađujućih supstanci u podzemnim vodama;

ispuštanje otpadne vode u stajaće vode, ako je ta voda u kontaktu sa podzemnom vodom, koja može prouzrokovati ugrožavanje dobrog ekološkog ili hemijskog statusa stajaće vode; ispuštanje prekomerno termički zagađene vode;

korišćenje đubriva ili sredstava za zaštitu bilja u obalnom pojasu do 5 m; ispuštanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadrže opasne supstance korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama

Najvažnije odredbe ovog zakona ogledaju se u obavezama prečišćavanja otpadnih voda, merenju količine zahvaćenih voda, merenju količine i ispitivanju kvaliteta otpadnih voda, kao i obavezama u pogledu kontrole ispravnosti objekata i uređaja.

Osnovne obaveze pravnih lica na osnovu Zakona o vodama, a koje su od značaja za rad i funkcionisanje farmi su:

Pravno lice, odnosno preduzetnik, koje koristi vodu u procesu rada ili proizvodnje dužno je da obezbedi stalno i sistematsko registrovanje količina vode, nivo podzemne vode i ispitivanje kvaliteta vode na vodozahvatu.

Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje ispušta ili odlaže materije koje mogu za-gaditi vodu, dužno je da te materije, pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, delimično ili potpuno odstrani kao i da prečisti otpadne vode, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima koji uređuju oblast zaštite životne sredine, odnosno propisa donetih na osnovu tih zakona.

Prečišćavanje otpadnih voda vrši se do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije ili do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine recipijenta, u skladu sa propisima kojima se uređuju granične vrednosti zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama, granične vrednosti prioritetnih, hazardnih i drugih zagađujućih supstanci i propisom kojim se uređuju granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vode, uzimajući strožiji kriterijum od ova dva.

Izuzetno, strožije uslove ispuštanja otpadnih voda, odnosno strožije vrednosti od propisanih graničnih vrednosti emisije utvrđuju se vodnom i/ili integrisanom dozvolom, a na osnovu standarda kvaliteta životne sredine i graničnih vrednosti emisije u vode i zakona, kojim se

17Zakonodavni okvir

2uređuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađivanja životne sredine.

Radi obezbeđivanja prečišćavanja otpadnih voda, pravno lice koje ispušta otpadnu vodu u re-cipijent ili javnu kanalizaciju dužno je da obezbedi sredstva i utvrdi rokove za izgradnju i pogon uređaja, odnosno postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u skladu sa akcionim planom za dostizanje graničnih vrednosti emisije zagađujućih materija u vode, planom zaštite voda od zagađivanja i planom upravljanja vodama.

Pravno lice je dužno da postavi uređaje za merenje i kontinuirano meri količine otpadnih voda, da ispituje parametre kvaliteta otpadnih voda i njihov uticaj na recipijent, da izveštaje o izvr-šenim merenjima čuva najmanje pet godina i da iste dostavlja javnom vodoprivrednom predu-zeću, ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine i Agenciji za životnu sredinu jednom godišnje.

Pravno lice koje ima uređaje, objekte, odnosno, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dužno je da meri količine i ispituje kvalitet otpadnih voda pre i posle prečišćavanja, da obezbe-di redovno funkcionisanje uređaja, objekata, odnosno, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i da vodi dnevnik njihovog rada.

Ako u procesu proizvodnje u određenom pogonu ili delu pogona nastaju otpadne vode koje sadrže opasne materije, pravno lice je dužno da obavlja merenje količina i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda pre njihovog spajanja sa ostalim tokovima otpadnih voda.

Ispitivanje kvaliteta površinskih i podzemnih voda može da vrši pravno lice koje je ovlašćeno od strane Ministarstva za obavljanje tih poslova.

Akt o ispuštanju otpadnih voda u javnu kanalizaciju donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Uredba o izmenama i dopunama uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađu-jućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS”, broj 1/16)

Granične vrednosti su propisane za: tehnološke otpadne vode pre njihovog ispuštanja u javnu kanalizaciju tehnološke i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u recipijent vode koje se posle prečišćavanja ispuštaju iz sistema javne kanalizacije u recipijent otpadne vode koje se iz septičke i sabirne jame ispuštaju u recipijent

Prilogom 2 ove uredbe utvrđene su granične vrednosti emisije zagađujućih materija za tehno-loške i druge otpadne vode koje se neposredno ispuštaju u recipijent za pojedina industrijska postrojenja, a za objekte za uzgoj stoke - Glava III. Druge otpadne vode, Odeljak 1. Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata za uzgoj stoke


Treba imati na umu da su ove granične vrednosti propisane samo ukoliko ima ispu-štanja otpadnih voda u recipijent. Takođe treba imati na umu da lagune u kojima se skladišti stajnjak kao sporedni proizvod životinjskog porekla nisu vodni objekat u kome se tretiraju otpadne vode. Operater treba da obezbedi nepropusnost laguna i redovno rasturanje stajnjaka. Tečni stajnjak se svakako ne sme ispuštati u recipijent.

Granične vrednosti za ispuštanje otpadnih voda koje sadrže mineralna ulja, tj. ispuštanje ot-padnih voda nakon separatora masti i ulja koji su ugrađeni na farmi u površinske vode pro-pisano je u Glavi II. Druge otpadne vode, Odeljak 4. Granične vrednosti emisije otpadnih voda koja sadrže mineralna ulja.

Pored navedene Uredbe sledeći podzakonski akti uređuju specifičnosti u pogledu zaštite voda: Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS”, broj 24/14)

Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzem-nim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS”, broj 50/2012)

Pravilnik o opasnim materijama u vodama („Službeni glasnik RS”, broj 31/82)

Pravni okvir koji određuje upravljanje otpadom za postrojenja koja podležu obavezi priba-vljanja integrisane dozvole, a obavljaju aktivnost uzgoja živine i svinja određen je Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015) i Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 36/2009, 88/2010 i 14/2016), kao i podzakonskim aktima koji su doneti na osnovu pomenutih zakona. U okviru poglavlja 5.2 ovog priručnika detaljno su prikazane obaveze operatera i preporuke koje mogu pomoći u ispunjavanju obaveza u pogledu upravljanja otpadom.

Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 36/09, 88/10 i 14/2016) uređuje: vrste i klasifikaciju otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekte upravljanja ot-padom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslove i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i vođenje baze podataka; finansiranje upravljanja ot-padom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom. Zakonski okvir u ovoj oblasti obuhvata i veliki broj postojećih podzakonskih akata koje operater treba da poznaje.Izmene Zakona u 2016. godini podrazumevaju i donošenje novih podzakonskih akta, pa je preporuka operaterima da prate ove izmene.

3.3

19Zakonodavni okvir

2 U skladu sa članom 15 Zakona o upravljanju otpadom, Plan upravljanja otpadom pri-premaju i donose postrojenja koja su u obavezi pribavljanja integrisane dozvole što je istovremeno obaveza i u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kon-troli zagađivanja životne sredine. Operater je u obavezi da na farmi upravlja otpadom na način kako je to prikazano u planu. Usklađenost načina postupanja sa otpadom u odnosu na plan kontroliše nadležni inspektor za zaštitu životne sredine.

Zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“,broj 36/2009 i 88/2010) uređuju se subjekti zaštite životne sredine od buke; mere i uslovi zaštite od buke u životnoj sredini; merenje buke u životnoj sredini; pristup informacijama o buci; nadzor i druga pitanja od značaja za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.

Pravna i fizička lica koja obavljanjem svojih delatnosti utiču ili mogu uticati na izloženost buci dužna su da obezbede: učešće u troškovima zaštite od buke u životnoj sredini u okviru investi-cionih, tekućih i proizvodnih troškova; praćenje uticaja svoje delatnosti na buku; sprovođenje odgovarajućih mera zaštite od buke, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Jedinica lokalne samouprave utvrđuje mere i uslove zaštite od buke, odnosno zvučne zaštite u planovima, programima i projektima, uključujući i one na koje daje saglasnost u postupku strateške procene uticaja, procene uticaja projekata na životnu sredinu, odnosno u postupku izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i aktivnosti. Jedinica lokalne samouprave ta-kođe, vrši akustičko zoniranje na svojoj teritoriji i određuje mere zabrane i ograničenja.

Zabranjeno je emitovanje buke u životnoj sredini iznad propisanih graničnih vredno-sti.

Granične vrednosti iskazuju se indikatorima buke u skladu sa ovim zakonom.

Pravno lice ili preduzetnik koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke dužno je da na propisan način obezbedi merenje buke i izradu izveštaja o merenju buke i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja.

Dozvoljeni nivoi buke određeni su na osnovu Uredbe o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, broj 75/2010).

Merenje buke u životnoj sredini vrši se prema standardima SRPS ISO 1996-1 i SPRS ISO 1996-2 (definisano Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o mere-nju buke („Službeni glasnik RS”, broj 72/2010)).

3.4


Merenje buke u životnoj sredini može da vrši samo ovlašćena stručna organizacija koja ispu-njava propisane uslove za merenje buke.

U postupku pribavljanja integrisane dozvole, pored dokumentacije podnosilac zahteva, zavi-sno od postrojenja, prilaže:

za nova postrojenja - saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu; za postojeća postrojenja - saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja.

Osnovni pravni akt koji uređuje procenu uticaja na životnu sredinu u Republici Srbiji je Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 36/2009).

Ovim zakonom uređuje se postupak procene uticaja projekata koji mogu znatno da utiču na životnu sredinu, sadržaj studije o proceni uticaja, učešće zainteresovanih organa i organiza-cija, učešće javnosti, prekogranična razmena informacija za projekte koji mogu imati znatan uticaj na životnu sredinu druge države, nadzor i druga pitanja od značaja za procenu uticaja na životnu sredinu.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu je dokument kojim se analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i uzajamni efekti posto-jećih i planiranih aktivnosti, predviđanje direktnih i indirektnih štetnih uticaja projekata na elemente životne sredine, kao i mere i uslove za sprečavanje, smanjenje ili otklanjanje štetnih uticaja na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Studija se izrađuje prilikom izgradnje novih farmi, ali ne treba zaboraviti da je izrada studije potrebna i prilikom rekonstrukcije objekata. U skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, rekonstrukcija jeste izvođenje građevinskih radova na postojećem objektu u gabaritu i volumenu objekta, kojima se: utiče na stabilnost i sigurnost objekta i zaštitu od požara; menjaju konstruktivni elementi ili tehnološki proces; menja spoljni izgled objekta ili povećava broj funkcionalnih jedini-ca; vrši zamena uređaja, postrojenja, opreme i instalacija sa povećanjem kapaciteta.

Lista projekata za koje je obavezno sprovođenje procene uticaja na životnu sredinu i lista pro-jekata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu definisane su Uredbom o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja („Službeni glasnik RS“, broj 114/2008).

Procena uticaja na životnu sredinu obavezna je za projekte u sektoru intenzivnog uzgo-ja živine i svinja kapaciteta preko:- 85.000 mesta za živinu, odnosno tovne piliće;- 40.000 mesta za živinu za tov i eksploataciju;- 2.000 mesta za proizvodnju svinja (preko 30 kg žive vage);- 750 mesta za priplodne krmače.

Postupak procene uticaja sastoji se od sledećih faza:

3.5

21Zakonodavni okvir

21. Odluke o potrebi izrade procene uticaja za određeni projekat; 2. Definisanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja;3. Odluke o davanju saglasnosti na studiju o proceni uticaja.

Nadležni organ koji sprovodi postupak studije o proceni uticaja farmi na životnu sredinu kao i studije uticaja zatečenog stanja farmi je organ jedinice lokalne samuoprave nadležan za poslove zaštite životne sredine.

U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine („Sl. glasnik RS”, br. 135/04, 36/09), zagađivanje životne sredine predstavlja unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, iza-zvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima, koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine ili zdravlje ljudi.

Nacionalni registar izvora zagađivanja vodi Agencija za zaštitu životne sredine, na osnovu Pravilnika o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađi-vanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka („Službeni glasnik RS“, broj 91/2010, 10/2013 i 98/2016). Lokalni registar izvora zagađivanja vodi nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Nacionalni i lokalni registri izvora zagađivanja sadrže sistematizovane podatke o izvorima zagađivanja, vrstama, količinama, načinu i mestu ispuštanja zagađujućih materija u vazduh, vodu i zemljište, kao i o količinama, vrsti, sastavu i načinu tretmana i odlaganja otpada.

Dostavljanje podataka za registar vrši se putem propisanih obrazaca Agenciji za za-štitu životne sredine ili jedinici lokalne samouprave, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu (obuhvatajući period od 1. januara do 31. decembra).

U Službenom glasniku RS broj 98/2016 objavljena je Dopuna Pravilnika o metodolo-giji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka. Dopuna se odnosi na metodologije za proračun količina emitovanih zagađujućih materija u vazduh sa farmi:- brojlera,- koka nosilja,- svinja.

Metodologije su usklađene sa najnovijim uputstvima koja se koriste za pro-račune emisija zagađujućih materija u vazduh. Proračunate podatke iz emisi-onih kalkulatora potrebno je uneti u obrazac br. 2 nacionalnog registra. Na-vedene izmene mogu se pronaći na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine www.sepa.gov.rs/ Nacionalni registar izvora zagadjivanja / Zakonska regulativa.

3.6


U postupku pribavljanja integrisane dozvole operater farme dostavlja nadležnom organu sve postojeće dozvole, saglasnosti i mišljenja drugih nadležnih organa koje su specifične za oba-vljanje aktivnosti uzgoja živine i svinja. U skladu sa tim, potrebno je da operater farme dobro poznaje zakonski okvir u oblasti planiranja i izgradnje objekata, veterine, vanrednih situacija, protivpožarne zaštite i zaštite zdravlja životinja.

Osnovni akt u ovoj oblasti je Zakon o planiranju i izgradnji (ZPI) („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 –odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 –odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odluka US, 132/2014 i 145/2014 C), koji uređuje: uslove i načine prostornog planiranja i izgradnje, razvoj i upotrebu građevinskog zemljišta i izgradnju objekata; vršenje nadzora nad primenom zakona i inspekcijske poslove; ostala pitanja od značaja za razvoj i uređenje prostora, korišćenje građevinskog zemljišta i izgradnju objekata.

Član 133 zakona definiše listu građevinskih objekata koji su u nadležnosti republike, odnosno autonomne pokrajine. Zakon poverava jedinicama lokalne samouprave izdavanje građevinskih dozvola za izgradnju objekata koji nisu određeni u članu 133 ovog zakona.

Građevinsku dozvolu za izgradnju objekata za farme izdaje lokalna samouprava.

Postupak za pribavljanje građevinske dozvole se sprovodi na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji i brojnih podzakonskih propisa.

Procedura pribavljanja građevinske dozvole je složen process,ali se generalno sastoji iz slede-ćih koraka:

potrebno je da investitor/ farma od nadležne službe/organa za urbanizam zatraži infor-maciju o lokaciji za planiranu izgradnju/ rekonstrukciju;

u informaciji o lokaciji nadležni organ navodi šta je sve potrebno obezbediti za dobija-nje lokacijskih uslova;

investitor podnosi zahtev za dobijanje lokacijskih uslova. Zahtev treba da bude kompletiran sa svim potrebnim prilozima u skladu sa odredbama Zakona i podzakonskim aktima;

nakon podnošenje zahteva nadležni organ/služba za urbanizam pokreće postupak i upućuje zahteve drugim nadležnim institucijama za pribavljanje potrebne dokumenta-cije, a između ostalog, podnosi zahteve za izdavanje uslova za projektovanje nadležnim javnim preduzećima;

za dobijanje lokacijskih uslova nije potrebno imati rešene imovinske odnose; takođe

4

4.1

23Zakonodavni okvir

2je zakonom predviđena izmena lokacijskih uslova (ukoliko dođe do dodatnih zahteva investitora);

nakon dobijanja lokacijskih uslova može se pristupiti izradi projekta za građevinsku dozvolu;

nakon izrade ovog projekta i potvrde o izvršenoj tehničkoj kontroli, investitor/farma podnosi zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Tada je potrebno dostaviti dokaz o rešenim imovinskim odnosima, kao i ostalu dokumentaciju predviđenu zakonom;

nakon dobijanja građevinske dozvole potrebno je uraditi projekat za izvođenje. Ovaj projekat ne podleže tehničkoj kontroli i služi za izvođenje radova. Ukoliko se radovi izvedu prema ovom projektunije potrebno raditi projekat izvedenog stanja, a ako je bilo izmena u toku same izgradnje onda se on mora izraditi.

Izgradnja objekata predstavlja niz aktivnosti koje uključuju preliminarne radove, izradu i pregled tehničke dokumentacije, pripremne radove na izgradnji, izgradnju objekata i stručni nadzor nad izgradnjom objekata. Farme se mogu graditi na građevinskom zemljištu. Građevinsko zemljište je zemljište definisano zakonom, sa namenom da na njemu budu izgrađeni i redovno korišćeni objekti, kao i zemljište na kojem su objekti izgrađeni, gde zemljište služi u redovnom korišćenju tih objekata.

Građevinsko zemljište koristi se za namenu utvrđenu planskim dokumentima.

Nakon izgradnje podobnost objekta za upotrebu utvrđuje se tehničkim pregledom.

Tehnički pregled obuhvata kontrolu usklađenosti izvedenih radova sa građevinskom dozvo-lom i tehničkom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehničkim pro-pisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacija. U vršenju tehničkog pregleda, za objekte za koje je rađena studija uticaja na životnu sredinu, mora da učestvuje lice koje je stručno iz oblasti koja je predmet studije.

Projekat izvedenog stanja priprema se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, za kori-šćenje i održavanje objekta. Projekat izvedenog stanja priprema se za sve objekte za koje se pribavlja građevinska dozvola u skladu sa zakonom.

Projekat izvedenog stanja predstavlja glavni projekat sa izmenama koje su realizovane za vre-me izgradnje objekta.

Ako se, radi utvrđivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vršiti prethodna ispitivanja i provera instalacija, uređaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, uređaja i postro-jenja za zaštitu životne sredine, uređaja za zaštitu od požara ili druga ispitivanja, ili ako je to predviđeno tehničkom dokumentacijom, nadležni organ može da odobri puštanje objekta u probni rad.

Probni rad može trajati najduže godinu dana.


Organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole izdaje rešenjem upotrebnu dozvolu, u roku od pet radnih dana od dana podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole.

Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehničko-tehnološku celinu i može se kao takav samostalno koristiti.

Više informacija o postupku pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole operateri far-mi mogu naći u Vodiču kroz dozvole za izgradnju - Od ideje do upotrebe objekta, koji se može preuzeti sa linka: www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/vodic-kroz-dozvole-za-izgradnju

Zakonom o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, broj 41/2009) uređuje se dobrobit životinja; prava, obaveze i odgovornosti pravnih i fizičkih lica, odnosno preduzetnika u vezi sa dobrobiti životinja, postupanje sa životinjama i zaštita životinja od zlostavljanja, zahtevi koji se odnose na držanje životinja, uzgoj, promet, prevoz i ubijanje, klanje i sprovođenje ogleda na životinjama, kao i sva druga pitanja od značaja za zaštitu dobrobiti životinja.

Životinje se mogu držati, uzgajati i stavljati u promet za potrebe proizvodnje u objektima koji ispunjavaju uslove za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u skladu sa ovim zakonom. Objekti moraju da budu upisani u Registar objekata koji vodi Mi-nistarstvo u skladu sa Zakonom o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“, broj 91/2005, 30/2010 i 93/2012).

Pravna i fizička lica, odnosno preduzetnici, koji se bave držanjem, uzgajanjem i prometom ži-votinja u proizvodne svrhe u obavezi su da vode evidenciju koja se naročito odnosi na kretanje, ishranu i lečenje životinja.

Zakon o stočarstvu („Službeni glasnik RS“, broj 41/2009; 93/2012) obavezuje proizvo-đače na poštovanje potreba životinja u uzgoju u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja i na poštovanje propisa o zdravstvenoj zaštiti i dobrobiti životinja. Zakon o stočarstvu sadrži de-taljne odredbe o uzgoju životinja i uvodi princip dobre uzgajivačke prakse u cilju osiguranja dobrobiti životinja, održavanja plodnosti zemljišta i bezbednosti hrane.

Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje („Službeni glasnik RS“, broj 4/2010, 113/2012 i 27/2014) definiše kvalitet hrane za životinje i specifične zahteve za proizvođače hrane na osnovu specifičnih nutritivnih potreba životinja u odnosu na rasu, starost, pol i kategoriju životinja. Ovim propisom u Republici Srbiji detaljno se utvrđuje kvalitet i hemijski sastav hrane koja se koristi u ishrani životinja.

Važno je napomenuti da postoji direktna veza između velikog broja BAT zahteva koji se nalaze u BREF dokumentu za farme i zahteva obuhvaćenih propisima u oblasti do-brobiti životinja i dobre uzgajivačke prakse. Ispunjavanjem nacionalnih propisa u ovoj oblasti, farme istovremeno ispunjavaju zahteve u pogledu najboljih dostupnih tehnika.

4.2

25Zakonodavni okvir

2VETERINARSKA DELATNOSTZakon o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“, broj 91/2005, 30/2010 i 93/2012) definiše objekte u kojima se obavlja veterinarska delatnost tj. u kojima su potrebne veterinarske usluge. Ti objekti, u zavisnosti od vrste delatnosti uključuju:

1. objekte za uzgoj, držanje i promet životinja;2. klanične objekte;3. objekte za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla;4. objekte za proizvodnju i promet proizvoda životinjskog porekla;5. objekte za proizvodnju i promet hrane za životinje;6. centre za reprodukciju životinja i veštačko osemenjavanje;7. objekte za vršenje usluga dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije;8. objekte za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla.

Sve navedene delatnosti mogu se obavljati samo u objektima koji u pogledu izgradnje, opre-me, veterinarsko-sanitarnih i drugih uslova, ispunjavaju propisane uslove.

Izgradnja odnosno rekonstrukcija objekata vrši se u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, ali ona mora biti i u skladu sa veterinarsko-sanitarnim uslovima, odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane i hrane za životinje koji se odnose na pojedine vrste tih objekata.

Operater farme dužan je da primenjuje mere radi zaštite životne sredine od štetnih uticaja povezanih sa uzgojem, držanjem i prometom životinja, sa proizvodnjom i prometom proizvoda životinjskog porekla, hrane životinjskog porekla, hrane za životinje i sporednim proizvodima životinjskog porekla, kao i prilikom sprečavanja pojave, širenja, suzbijanja i iskorenjivanja za-razne bolesti životinja.

Farme su dužne da postupaju sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, kao i sa izluče-vinama životinja, otpadom i otpadnim vodama u skladu sa uslovima i propisima donetim na osnovu ovog zakona i propisima donetim na osnovu zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine.

Lica koja se bave delatnostima pri čemu nastaju sporedni proizvodi životinjskog porekla dužna su da obezbede njihov prenos do najbližeg objekta za sakupljanje ili do objekta u kome se oni prerađuju ili uništavaju na neškodljiv način.

Lica koja obavljaju poslove sakupljanja i prevoza sporednih proizvoda i leševa životinja moraju obezbediti njihovo redovno preuzimanje i prevoz iz objekta za sakupljanje i objekta u kojem oni nastaju.

Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića („Službeni glasnik RS“, broj 81/2006) bliže propisuje veteri-narsko-sanitarne uslove koje moraju da ispunjavaju objekti za uzgoj u pogledu izgradnje ili rekonstrukcije.

4.3


Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića je veoma važan za projektante, jer se njime definišu uslovi koji se odnose na kapacitete i izgled objekata na farmi koji se moraju poštovati.

Na osnovu ovog pravilnika, farma može da se gradi na: 1) lokaciji koja se nalazi na području i u zoni koja, u zavisnosti od vrste i broja životinja,

kao i ekoloških uslova ne ugrožava niti bi bila ugrožena od stambenih i drugih objekata u bližoj ili daljoj okolini u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja i rekonstrukcija objekata;

2) kompaktnom zemljištu koje ne sme biti podvodno i koje mora imati dobro oticanje atmosferskih voda;

3) lokaciji koja se nalazi izvan zone koja može biti ugrožena poplavom i klizanjem terena.

Farma mora da bude izgrađena tako da omogući odgovarajuće mikroklimatske i zoohigijenske uslove zavisno od vrste životinja. U jednom objektu na farmi ne može da se drži više vrsta životinja.

Krug farme mora: 1) da bude dovoljno prostran, da odgovara kapacitetu, broju i veličini izgrađenih objekata

kako bi se obezbedila njihova funkcionalna povezanost i međusobna udaljenost; 2) da ima ulaz koji je kontrolisan ili pod nadzorom i na kojem se obavezno vodi evidencija

o ulasku i izlasku ljudi, životinja i vozila iz kruga farme; 3) da bude ograđen ogradom koja sprečava nekontrolisan ulazak ljudi i životinja; 4) da bude uredno i redovno održavan.

Prilazni putevi i putevi u krugu farme moraju da budu dovoljno široki i izgrađeni od čvrstog materijala ili moraju da imaju podlogu od šljunka. Ispred svakog objekta na farmi mora biti betonirana ili asfaltirana površina za lakše kretanje vozila. Putevi u krugu farme moraju biti po-godni za čišćenje i pranje, a uz njih mora da se nalazi dovoljan broj hidranata i slivnika. Putevi koji se koriste za dovoz životinja, hrane za životinje, čistih prostirki i opreme ne smeju da se ukrštaju sa putevima koji se koriste za odvoz stajskog đubriva, otpadnih voda i leševa životinja.

Farma mora biti snabdevena dovoljnom količinom vode za piće iz javnog vodovoda ili sopstve-nog bunara. Voda za piće mora biti kontrolisana i mora da ispunjava standarde propisane za pijaću vodu. Za pranje objekata i puteva može se koristiti i voda koja ne ispunjava propisane standarde za pijaću vodu.

Čiste i nezagađene atmosferske vode mogu se ulivati u kanalizaciju ili u prirodni recipijent bez prečišćavanja.

Otpadne vode koje nastaju tokom proizvodnog procesa ili pranja objekta i opreme moraju se sakupljati u vodonepropusne ispuste i moraju da se prečišćavaju pre ispuštanja u prirodne recipijente.

27Zakonodavni okvir

2Sanitarne otpadne vode sakupljaju se u odvojene septičke jame ili se ispuštaju u kanalizaciju.

Prostor za odlaganje i zbrinjavanje stajskog đubriva iz objekta mora biti smešten, odnosno izgrađen tako da se spreči zagađivanje okoline i širenje uzročnika zaraznih bolesti životinja i ljudi, nasuprot pravcu glavnih vetrova i mora da bude udaljen najmanje 50 metara od objekta za životinje.

Dezinfekcione barijere moraju biti izgrađene na način koji omogućava njihovo čišćenje i pranje, kao i ispuštanje rastvora kroz drenažni otvor.

Na farmi mora da se obezbedi i prostor, odnosno prostorija za smeštaj, sortiranje i skladištenje hrane za životinje.

Ako se na farmi obavlja proizvodnja priplodnih jaja, pored nabrojanih prostorija, farma mora da ima i prostoriju za sanitarnu obradu jaja.

Ako se na farmi obavlja proizvodnja konzumnih jaja, farma mora da ima i prostoriju za saku-pljanje i privremeno skladištenje jaja.

Pravilnik još bliže propisuje uslove vezane za unutrašnjost objekata tako da ona treba da:1) bude prilagođena vrsti proizvodnje i izgrađena od materijala koji nije štetan za zdravlje

životinja i koji se lako čisti, pere i dezinfikuje; 2) ima osvetljenje i mikroklimatske uslove koji odgovaraju vrsti i kategoriji životinja; 3) ima podove koji su glatki, ali ne i klizavi, sa padom prema odvodnim kanalima koji se

nalaze duž sredine objekta ili uz uzdužne zidove; 4) ima plafone koji mogu biti horizontalni ili da prate krovnu konstrukciju, a po potrebi

mogu da imaju i termičku izolaciju; 5) ima zidove izgrađene od odgovarajućeg građevinskog materijala koji, u zavisnosti od

vrste i kategorije životinja, moraju da imaju termičku izolaciju.

Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontro-le, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice („Službeni glasnik RS", broj 31/11, 97/13 i 5/15) uređuje upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla sa farmi.

Odredbe ovog pravilnika odnose se na:1. sporedne proizvode životinjskog porekla koji su, u skladu sa posebnim propisom,

isključeni iz lanca ishrane ljudi;2. proizvode životinjskog porekla koje je odgovorno lice odredilo kao sporedne proizvode

životinjskog porekla, i to:a. proizvode životinjskog porekla koji se mogu upotrebljavati za ishranu ljudi, u

skladu sa posebnim propisom,b. sirovine za proizvodnju proizvoda životinjskog porekla.


Sporedni proizvodi životinjskog porekla razvrstavaju se u sledeće tri kategorije: kategorija 1: leševi životinja i svi pripadajući delovi, uključujući kožu i specifične rizične materijale

kategorija 2: stajnjak, nemineralizovan guano i sadržaj digestivnog trakta i pojedine vrste sporednih proizvoda

kategorija 3: trup i delovi životinja koje su zaklane, a koji iz određenih razloga nisu namenjeni za ishranu ljudi (komercijalni ili koji su ocenjeni kao nebezbedni za ishranu ljudi, ali koji ne pokazuju znake zaraznih bolesti koje se mogu preneti na ljude ili živo-tinje), glave živine, kože životinja, rogovi, noge, čekinje, perje, itd.

Zabranjeno je odlaganje životinjskih leševa u reke ili druge vodotokove, u odvode, odlaganje na putu ili na otvorenom prostoru, u šumi ili na drugom mestu.

Vlasnici i držaoci životinja dužni su da prijave uginuće životinja zoohigijenskoj službi prema posebnim uputstvima o radu službe i dužni su da poštuju sva uputstva koje im ta služba izda u vezi sa odlaganjem leševa. Kada postoji sumnja da je životinja uginula od zarazne bolesti čije je prijavljivanje obavezno, veterinar ili veterinarski inspektor je dužan da uzme patološki uzorak i pošalje ga na ispitivanje radi utvrđivanja uzroka uginuća. Zoohigijenska služba dužna je da po potrebi obezbedi transport leševa od mesta uginuća do objekta za ispitivanje leševa, ili do objekta za sakupljanje, preradu ili uništavanje, i da obezbedi dezinfekciju mesta uginuća, vozila i opreme.

Operater farme je u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađi-vanja životne sredine u obavezi da nadležnom organu dostavi plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica. Aktivnost uzgoja živine i svinja po prirodi svoje delatnosti ne spada u vrste aktivnosti i postrojenja za koje se izrađuju planovi zaštite od velikog hemijskog udesa. Takva postrojenja podležu propisima koja su obuhvaćena propisima u oblasti zaštite životne sredine odnosno koja se odnose na tzv. SEVESO postrojenja višeg i nižeg reda.

U našem zakonodavstvu je takođe propisano da se plan zaštite od udesa izrađuje u skladu sa Pravilnikom o načinu izrade i sadržaju plana zaštite od udesa ("Sl. glasnik RS", broj 82/2012), a na osnovu procene količina opasnih materija definisnih u Pravilniku o vrstama i količinama opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje udesa i ograniča-vanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu ("Sl. glasnik RS", broj 48/2016).

Oba pravilnika su izrađena na osnovu Zakona o vanrednim situacijama ("Sl. glasnik RS", broj 111/09, 92/11, 93/12).

Preporuka je da se plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica koji se dostavlja nadležnom organu u postupku pribavljanja integrisane dozvole izradi koristeći osnovne elemente metodologije navedene u pomenutim pravilnicima. Detaljno uputstvo za

4.4

29Zakonodavni okvir

2izradu ovog plana na farmama je dato u odeljku 5.4 ovog priručnika.

Farme svinja i živine u obavezi su da u postupku pribavljanja integrisane dozvole do-stave nadležnom organu plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih po-sledica.

3

1 Opšti podaci ............................................................................................................1.1 Informacije o zahtevu .....................................................................................1.2 Informacije o operateru ..................................................................................1.3 Informacije o postrojenju i njegovoj okolini ....................................................1.4 Vrsta aktivnosti ..............................................................................................1.5 Osoblje i investicioni troškovi .........................................................................

2 Rezime podataka o aktivnosti i izdatim dozvolama ..................................................2.1 Kratak opis aktivnosti za koju se zahteva integrisana dozvola ........................2.2 Podaci o planskoj i projektnoj dokumentaciji za postrojenje (dozvole,

odobrenja, saglasnosti, itd.) ..........................................................................2.3 Kratak izveštaj o značajnim uticajima na životnu sredinu ...............................

3 Detaljni podaci o postrojenju, procesima i procedurama ..........................................3.1 Lokacija .........................................................................................................3.2 Upravljanje zaštitom životne sredine ..............................................................3.3 Korišćenje najboljih dostupnih tehnika ...........................................................3.4 Korišćenje resursa ..........................................................................................3.5 Emisije u vazduh ............................................................................................3.6 Emisije u vode ................................................................................................3.7 Zaštita zemljišta i podzemnih voda .................................................................3.8 Upravljanje otpadom i sporednim proizvodima ...............................................

3.8.1 Upravljanje otpadom ............................................................................3.8.2 Upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla (čvrsti i tečni

stajnjak) .............................................................................................3.8.3 Upravljanje ostalim sporednim proizvodima životinjskog porekla

(uginule životinje) ................................................................................3.9 Buka ..............................................................................................................3.10 Procena i mere smanjenja rizika od značajnih udesa ....................................3.11 Mere za nestabilne (prelazne) načine rada postrojenja .................................3.12 Definitivni prestanak rada postrojenja ili njegovih delova .............................3.13 Netehnički prikaz podataka na kojima se zasniva zahtev za izdavanje

integrisane dozvole .....................................................................................

55555566

6788889

1010121414

14

1717181919

20

3

3

Uputstvo za popunjavanje zahteva za izdavanje integrisane dozvole

Svrha ovog uputstva je da omogući operaterima iz sektora intenzivnog uzgoja živine i svinja lakše popunjavanje zahteva za izdavanje integrisane dozvole u skladu sa Pravilnikom o sadrži-ni, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16). Zahtev za sektor intenzivnog uzgoja čini sastavni deo pomenutog Pravilnika (Obrazac 2 pravilnika), a takođe, dat je i kao prilog ovog priručnika – Aneks 3.

Veoma je važno da svi podaci dati u zahtevu budu kompletni, tačni i istiniti. U slučaju nepotpunih podataka može doći do produženja trajanja procesa obrade zahteva, imajući u vidu da će nadležni organ u tom slučaju zahtevati dodatne informacije. Ukoliko se zahtev ne dopuni u predviđenom roku, može doći i do odbijanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole od strane nadležnog organa.

5

3


OPŠTI PODACI

U tabelu obrasca označiti razlog za podnošenje zahteva za izdavanje integrisane dozvole. Ne upisivati nikakav tekst u kućicu na desnoj strani tabele i označiti opciju za koju se podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole (√).

Veoma je važno jasno predstaviti identitet operatera koji obavlja/će obavljati aktivnost za koju se podnosi zahtev za izdavanje dozvole.

Kada farmom upravlja operater koji nije zakonski vlasnik farme, podnosilac je u obavezi da obezbedi dokumentovane dokaze o zakonskom pravu da upravlja farmom (ugovor o zakupu, i dr).

Mape koje se podnose uz zahtev, moraju biti isključivo originalne ili verne kopije mapa izrađe-nih od strane nadležnog organa. Ostala potrebna dokumentacija, takođe, mora biti izdata od strane nadležnog organa za tu oblast.

Jasno označiti (√) vrstu aktivnosti za koju se podnosi zahtev.

Osoblje

Jasno navesti koliko lica je zaposleno ili će biti zaposleno na poslovima za koje se podnosi zahtev. Kada se na istoj lokaciji obavlja veći broj aktivnosti, a uzgoj živine/svinja čini samo deo celokupnog poslovanja, potrebno je navesti ukupan broj zaposlenih na lokaciji, kao i broj lica angažovanih isključivo na poslovima uzgoja živine i svinja. Ova tabela se u tim okolnostima može prilagođavati radi jasnijeg prikaza informacija.

Ukupni troškovi uključujući i nove investicije

Jasno navesti ukupne kapitalne troškove aktivnosti za koju se podnosi zahtev, uključujući i nove investicije. Kada se na istoj lokaciji obavlja veći broj aktivnosti, a uzgoj živine/svinja čini samo deo celokupnog poslovanja, potrebno je navesti ukupan iznos kapitalnih troškova za celokupnu aktivnost, kao i kapitalne troškove (uključujući i nove investicije) u vezi uzgoja živine i svinja. Ova tabela se u tim okolnostima može prilagođavati radi jasnijeg prikaza informacija. Ukoliko Operater ove informacije smatra poslovnom tajnom, ne moraju se navesti u ovom delu zahteva.

1

1.1

1.3

1.2

1.4

1.5

6 Uputstvo za popunjavanje zahteva za izdavanje integrisane dozvole

a) Tabela 2.1.1 se odnosi na podatke o vrstama životinja i maksimalnom broju životinja na farmi. Cilj ovog dela obrasca zahteva je prikupljanje tačnih informacija o maksimalnom kapa-citetu (u odnosu na broj životinja) za koje se podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole. Potrebno je upisati maksimalan broj životinja (proizvodni kapacitet) koje mogu biti smeštene u objektima na farmi, a ne prosečan, niti uobičajen broj životinja.

b) Dostaviti i informacije o datumu početka rada postojeće aktivnosti, tj. planiranom datumu (mesec/godina) početka rada nove aktivnosti.

v) U ovom delu dati kraći opis aktivnosti sa posebnim osvrtom na zaštitu životne sredine. Za svaki pojedinačan aspekt aktivnosti dostaviti potrebne informacije.

g) Ukoliko se na lokaciji farme za koju se zahteva integrisana dozvola obavljaju dodatne ak-tivnosti kao što je, na primer, proizvodnja stočne hrane, u ovom delu treba detaljno opisati te aktivnosti i kako su povezane sa objektima za intenzivan uzgoj životinja.

a) U ovom delu zahteva dostaviti tačne i jasne podatke o postojećoj dokumentaciji i dokumen-tovane dokaze o svim relevantnim dozvolama, saglasnostima i odobrenjima neophodnim za rad postrojenja za koje se podnosi zahtev za integrisanu dozvolu (tabela 2.2.1). U tabelu 2.2.2 upisati podatke o dozvolama koje je potrebno pribaviti, ili su u toku pribavljanja. Podaci iz ove tabele uključuju informacije o nadležnom organu kom je podnet zahtev ili kome treba da se podnese zahtev, datum podnošenja i aktuelni status zahteva za izdavanje određene dozvole, odobrenja ili saglasnosti. Ako je poznat datum do kojeg se očekuje izdavanje dozvole, odobre-nja ili saglasnosti, upisati podatak u tabelu 2.2.2.

b) Informacije koje se dostavljaju u ovom delu treba da budu opisne i grafičke (pisani opisi, mape i skice). Potrebno je dati opis lokacije, priložiti situacioni plan sa specifikacijom objekata i aktivnosti na lokaciji. Mapa treba da bude u razmeri između 1:500 i 1:5.000 (u zavisnosti od obima i veličine aktivnosti) i da prikazuje položaj svih objekata, dvorišta i skladišnih kapaciteta (skladišta za hranu, gorivo, vodu, otpadne vode, otpad i sporedne proizvode životinjskog pore-kla), kao i svih drugih infrastrukturnih objekata na lokaciji u krugu kompleksa za koji se izdaje dozvola. Na mapi ili skici koje se dostavljaju u okviru ovog dela zahteva potrebno je ucrtati tačne pozicije svih tačkastih izvora emisije.

2.2

2.1

2

7

3


Ukratko opisati osnovne uticaje postrojenja na životnu sredinu, po sledećim oblastima:

a) Emisije u vazduhZa emisije u vazduh (uključujući neprijatne mirise i prašinu) objasniti razloge nastajanja emisija i nivo emisija. Opisati značajne uticaje na životnu sredinu koji nastaju kao rezultat navedenih emisija (da li je verovatno da će doći do emisije neprijatnih mirisa, do stvaranja prašine koja će izazvati neprijatnosti ili do emisije zagađujućih materija).

b) Emisije u vodeZa emisije u vode (izuzimajući nezagađene atmosferske vode) objasniti razloge nastajanja emi-sija i nivo emisija. Za svaki tok otpadne vode objasniti ukratko način na koji nastaju. Opisati značajne uticaje na životnu sredinu koji su rezultat navedenih emisija.

v) Emisije u podzemne vodeZa emisije u podzemne vode (izuzimajući nezagađene atmosferske vode) objasniti razloge za emisije i nivo emisija. Ukratko opisati mogući uticaj na podzemne vode.

g) OtpadOpisati poreklo otpada koji nastaje na farmi živine/svinja. Ukratko navesti vrste otpada uz klasifikaciju istog prema mestu nastanka (na primer, otpad od hrane, veterinarski otpad, elektronski i električni otpad, otpad iz održavanja, itd.) i količine na dan/nedeljno/mesečno/godišnje. Dati kraći opis upravljanja svakom vrstom otpada i kako se uticaji otpada na životnu sredinu minimiziraju, odnosno, izbegavaju. Napominjemo da se tečni i čvrsti stajnjak, kao i uginuća koja se vezuju za redovno poslovanje na farmi živine/svinja, ne smatraju otpadom, već sporednim proizvodima životinjskog porekla.

d) Sporedni proizvodi životinjskog poreklaJasno opisati vrste sporednih proizvoda životinjskog porekla koji nastaju u uzgoju živine/svinja. Identifikovati svaku vrstu sporednog proizvoda životinjskog porekla (u skladu sa definicijom sporednog proizvoda životinjskog porekla iz propisa koji uređuju oblast veterine), generisane količine na dan/nedeljno/mesečno i praksu upravljanja na lokaciji u smislu manipulisanja, skla-dištenja i uklanjanja sporednih proizvoda životinjskog porekla sa farme.

đ) Buka i vibracijeKratko opisati glavne izvore buke (i vibracija) u vezi sa aktivnostima koje se obavljaju na farmi živine/svinja. Informacije se moraju navesti naročito za sve izvore buke koja se može čuti na granici kompleksa i koja bi mogla da uzrokuje neprijatnosti na lokacijama osetljivim na buku izvan kompleksa. Dati opisne informacije o nivoima generisane buke, kao i informacije o dobu dana i verovatnom trajanju emisija buke.

e) Rizik od udesaUkratko objasniti potencijalni rizik od udesa koji bi mogao da rezultira negativnim uticajem

2.3


na životnu sredinu. U ovom delu posebnu pažnju treba posvetiti opisivanju nepredviđenih događaja koji bi mogli da dovedu do emisija u vazduh, vodu ili podzemne vode. Potrebno je razmotriti rizike koji su u vezi sa skladištem za hranu, gorivo, veterinarske proizvode, pesticide, stajnjak, kvarovima na ključnim objektima u kojima se skladište opasne materije, itd.

Navesti informacije o lokaciji farme živine/svinja sa podacima o geografskim koordinatama. Navesti blizinu drugih objekata u okruženju na koje bi emisije sa farme mogle da utiču, kao i sva zaštićena područja u krugu od 5 km oko farme.

Navesti da li postoji sistem za upravljanje zaštitom životne sredine (EMS) i dati detalje o tom sistemu (sertifikovan sistem, interni sistem na nivou kompanije i sl.). Upisati informacije i podatke o standardu koji se primenjuje, odnosno, o sertifikovanom sistemu (ISO 9000, ISO 14000), datumima sertifikacije i verifikacije, revizoru koji je verifikovao sistem, itd. Ako EMS nije zvanično usvojen, navesti ukoliko postoji neki drugi sistem iz oblasti zaštite životne sredine ili planove za uvođenje sistema.

Navesti da li postoji Politika zaštite životne sredine. Ako postoji, potrebno je priložiti kopiju dokumenta.

Opisati aktuelne ili planirane načine izveštavanja nadležnog organa o stanju životne sredine.

Opisati sve primere dobre prakse upravljanja životnom sredinom koje se sprovode. Ove prakse mogu da se odnose na minimizaciju emisija u životnoj sredini, sprečavanje neprijatnih mirisa i buke, sprečavanje zagađenja vode i vazduha, smanjenje nastajanja otpada, ponovnu upotrebu ili reciklažu otpada. Ukoliko se sprovode principi dobre poljoprivredne prakse, opisati iste.

Popuniti tabelu koja se odnosi na procenu primene relevantnih najboljih dostupnih tehnika (BAT) za farmu ili priložiti ovu procenu kao poseban dokument. Popuniti svaku kolonu u tabeli navodeći pojedinačne zahteve za BAT u odnosu na rad farme živine/svinja iz referentnog do-kumenta, naglašavajući sa kojim BREF dokumentom je izvršeno poređenje. Ukoliko se koristi neka druga tehnika kojom se postižu isti rezultati kao kada se koristi BAT, navesti i detaljno obrazložiti. Ako BAT nije dostignut u vreme pisanja zahteva za izdavanje dozvole (za postojeće farme), navesti datum do kojeg bi farma trebalo da se usaglasi sa BAT. Ovi datumi bi trebalo da budu prikazani i u programu mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima. Pored datuma u programu mera potrebno je navesti šta se postiže pre-dloženom merom i potrebna finansijska sredstva za realizaciju mere.

3.1

3.2

3.3

3

9

3


Za svaki radni proces (smeštaj životinja, skladištenje stajnjaka, postupanje sa uginulim životi-njama, itd.) opisati nivo do kojeg je tehnika u skladu sa BAT i/ili dati opis akcionog plana za do-stizanje BAT nivoa definisanih u BREF dokumentima ili propisanih graničnih vrednosti emisije.

a) Popuniti tabele koje se odnose na resurse koji se koriste u obavljanju aktivnosti (vrste i koli-čine sirovina i sporednih materijala, potrošnja energije i vode).

U tabeli 3.4.1 navesti informacije u vezi sa potrošnjom sirovina i sporednih materijala: informacije o resursima, gorivu, hrani i dijetetskim suplementima, hemikalijama (uključujući

i veterinarske proizvode1 i biocide koji se skladište i koriste na farmi), rastvaračima, bojama, konzervansima, sredstvima za čišćenje i materijalima na bazi vode ili rastvarača koji se koriste za različite namene, uključujući čišćenje, održavanje higijene životinja i slično. Takođe, treba dati osvrt i na sve supstance ili materijale koji se dopremaju i uobičajeno skladište i troše na farmi. U tački „Ostalo“ u tabeli, navesti sve druge materijale koji nisu prikazani drugde u tabeli, a relevantni su za postrojenje.

Pored navedenih podataka o vrstama sirovina i pomoćnih materijala potrebno je navesti i na-menu, količinu koja se koristi na godišnjem nivou, kao i količinu koja se uobičajeno skladišti (u kg za čvrste materijale, odnosno, u litrima za tečnosti).

Sledeća tabela u ovom odeljku je tabela 3.4.2 koja se odnosi na potrošnju energije na farmi. Korišćenjem evidencije kao što su računi za struju, podaci o kupljenim energentima, nalozi i fakture, prikazati uobičajenu potrošnju energije i energenata na farmi za određenu godinu. Treba uzeti u obzir sve izvore energije.

Ako farma koristi „otpadnu“ energiju ili višak energije iz povezanih aktivnosti (ne onih koje su integrisane u samoj farmi za uzgoj živine/svinja), te informacije upisati u tabelu 3.4.2 u delu „Ostalo:“. Slično je i za potrošnju energije dobijene iz alternativnih izvora, npr. energije vetra, sunca ili od sagorevanja biogoriva i drugih obnovljivih izvora.

U tabeli 3.4.3 navesti informacije i podatke o korišćenju i potrošnji vode na farmi živine/svinja.

Identifikovati izvore iz kojih farma živine/svinja uzima vodu za sopstvene potrebe i informacije o tim izvorima uneti u tabelu 3.4.3 (Potrošnja vode). Potrebno je izmeriti, izračunati ili proceniti što je moguće tačnije količinu zahvaćene vode iz navedenih izvora na dan i u toku godine.

1 Specifični brendovi veterinarskih proizvoda koji se nalaze na farmi u određenom trenutku/ili se koriste na godišnjem nivou, mogu i da se ne prikažu ukoliko postoji rizik od ugrožavanja poslov-ne tajne. Podnosilac zahteva bi trebalo da razlog nedostavljanja informacije objasni u napomeni Tabele 3.4.1. Opšta klasa hemikalija i njihova namena se, ipak, u svakom slučaju moraju prikaza-ti (npr. antibiotici, fungicidi, itd).

3.4


Popuniti tabele koje se odnose na emisije u vazduh (3.5.1 – 3.5.3)

Deo 3.5.1 se odnosi na glavne izvore emisija u vazduh iz procesa sagorevanja. Potrebno je navesti neophodne informacije u vezi tehničkih karakteristika kotla na osnovu tehničke doku-mentacije. Podaci o emisijama koji se upisuju u tabelu 3.5.1 moraju biti tačni i zasnovani na rezultatima uzorkovanja i analize emisija iz kotla.

Tabela 3.5.2 se popunjava informacijama i podacima o drugim emisijama u vazduh iz procesa koji se odvijaju na farmi živine/svinja, a koji nisu u vezi sa kotlovskim postrojenjem. Primeri tih emisija mogu da budu:

emisije u vazduh iz procesa pripreme hrane

sistemi za prenos/transport hrane

emisije iz odlaganja otpada na lokaciji kompleksa/aktivnosti prerade,

emisije iz procesa koji nisu u direktnoj vezi sa uzgojem živine/svinja (uništavanje uginulih životinja, spaljivanje živinskog stajnjaka, prerada perja, itd.).

Potrebno je odabrati parametre za tabelu 3.5.2 koji će obezbediti relevantne podatke o emisijama iz specifičnih procesa i koji će nadležnom organu omogućiti da utvrdi i proceni verovatnoću uticaja tih emisija na životnu sredinu.

Tabelu 3.5.3 popuniti podacima o potencijalnim izvorima emisija koje mogu da dovedu do neprijatnih mirisa ili prašine.

Tabelu 3.5.3 treba detaljno popuniti za sve lokacije za koje su u prošlosti postojale prijave u vezi emisija prašine ili neprijatnih mirisa. Na mapi koja tačno prikazuje lokaciju farme za koju se podnosi zahtev za izdavanje dozvole označiti položaj svakog pojedinačnog tačkastog izvora emisije. U tabeli ukratko opisati mere koje treba primeniti kako bi se sprečile emisije neprijatnih mirisa i prašine.

Aktivnosti uzgoja živine i svinja, kao i druge vrste intenzivnih poljoprivrednih aktivnosti uopšteno, smatraju se veoma i višestruko rizičnim i opasnim po kvalitet vodene životne sredine.

Deo 3.6 Pravilnika i tabele 3.6.1, 3.6.2 i 3.6.3 odnose se na prikupljanje dostupnih informacija o izvorima emisija u vodu.

a) Popuniti tabele za svaki izvor emisije u vode (3.6.1 – 3.6.3)

Tabela 3.6.1. Podaci o emisijama u površinske vode

Uneti informacije o svim tačkastim izvorima otpadnih voda u površinske vode. Navesti i opisati sve tačkaste izvore emisija otpadnih voda (tretiranih i netretiranih) u površinske vode. Opisati emisije u površinske vode: u slivnike, kanale, potoke, reke ili jezera, dajući informacije o izvo-

3.6

3.5

11

3


rima svake pojedinačne emisije. Oznaka izvora emisije koja se traži u tabeli predstavlja interno označavanje izvora emisije (na pr. OV 1, OV 2...) i kao takvo, mora, radi preglednosti, da se koristi kroz ceo zahtev. Precizna lokacija mesta ispuštanja ucrtava se na mapu odgovarajućih proporcija, a u delu tabele koja se odnosi na lokaciju i položaj na mapi upisuju se geografske koordinate izvora emisija. Parametri iz tabele uključuju:

Količinu ispuštene otpadne vode, izmerenu ili procenjenu, na dnevnom i godišnjem nivou (u kubnim metrima (m3))

Temperaturu u °C

pH

Suspendovane čestice izražene u mg/l

Biološku potrošnja kiseonika (BPK) u periodu od 5 dana, izraženu u mg/l

Hemijsku potrošnja kiseonika (HPK) izraženu u mg/l

Amonijak izražen u mg/l

Ukupni fosfor izražen u mg/l

Ukupni azot izražen u mg/l.

Fizičko-hemijska analiza uzorka vrši se u akreditovanoj laboratoriji, čime se zadovoljavaju pro-pisi koji se odnose na tačnost analitičkih podataka. Takođe je potrebno navesti ime recipijenta bilo da je to vodno telo poznato po nekom lokalnom imenu ili je vodotok upisan na nacionalnoj mapi. Ovi podaci će omogućiti procenu potencijalnog uticaja ispuštenih otpadnih voda na recipijent.

Tabela 3.6.2. Podaci o sanitarnim otpadnim vodama

Sanitarne otpadne vode su vode koje se generišu isključivo ljudskim aktivnostima, odnosno, to su otpadne vode generisane u toaletima, iz održavanja lične higijene, iz kantina – uključujući i aktivnosti koje podrazumevaju pripremu hrane za ljude i održavanje relevantnih standarda jav-nog sanitarnog zdravlja. Neke farme živine i svinja mogu da generišu male količine sanitarnih otpadnih voda, dok druge, koje zapošljavaju veći broj ljudi, mogu da generišu znatne količine ovog efluenta. Potrebno je razmotriti izvore sanitarnih otpadnih voda na farmi i u tabelu 3.6.2 uneti osnovne informacije o njima. Oznaka izvora emisije koja se traži u tabeli predstavlja inter-no označavanje izvora emisije (npr. SOV 1, SOV 2...) i kao takvo, mora, radi preglednosti, da se koristi kroz ceo zahtev. Precizna lokacija mesta ispuštanja ucrtava se na mapu odgovarajućih proporcija, a u delu tabele koja se odnosi na lokaciju i položaj na mapi upisuju se geografske koordinate izvora emisija.

Tabela 3.6.3. Emisije u zemljište od nekontrolisanog ispuštanja otpadnih voda

Emisije u zemljište mogu da dovedu do kontakta efluenata i podzemnih voda. Takva ispuštanja mogu da dovedu do zagađenja podzemnih voda. U tabelu 3.6.3 uneti podatke o lokaciji sva-kog pojedinačnog ispuštanja efluenta u zemljište. Oznaka izvora emisije koja se traži u tabeli predstavlja interno označavanje izvora emisije (npr. PV 1, PV 2...) i kao takvo, mora, radi pre-glednosti, da se koristi kroz ceo zahtev. Precizna lokacija mesta ispuštanja ucrtava se na mapu odgovarajućih proporcija, a u delu tabele koja se odnosi na lokaciju i položaj na mapi upisuju


se geografske koordinate izvora emisija. Navesti i eventualne rizike koji se dovode u vezu sa takvim ispuštanjem. Upisati informacije o podzemnim vodama u blizini farme živine/svinja, kao što su lokacija nekog izvora, odnosno bunara koji postoji na lokaciji kompleksa ili u njegovoj blizini (i to treba prikazati na mapi). Takođe, je potrebno prikazati informacije o svim obližnjim vodnim telima koji mogu da pretrpe uticaj aktuelnih ili budućih ispuštanja u zemljište.

b) Opisati način tretmana otpadnih voda i infrastrukturu za tretman otpadnih, atmosferskih i saniratnih otpadnih voda

Informacije koje se ovde zahtevaju opisnog su karaktera. Opisati sva postrojenja za tretman otpadnih voda i infrastrukturu za tretman otpadnih voda, atmosferskih i sanitarnih otpadnih voda. Potrebno je identifikovati svaki tok efluenata koji se pre konačnog ispuštanja upućuje na tretman. Navode se informacije o vrsti primenjenog tretmana, vrednosti protoka kroz sistem za tretiranje (na sat/na dan), principu rada sistema za tretman, tehničkim uslovljenostima sistema za tretman i teoretskoj osnovi na kojoj počiva rad sistema. Opisati mehaničke komponente si-stema za tretman, uključujući informacije o elementima postrojenja za tretman/opreme koja se održava ili menja periodično. Upisati informacije o monitoringu i održavanju koje se zahteva na sistemu za tretman da bi se obezbedilo njegovo pouzdano funkcionisanje, i ukazati na ključne operativne parametre koji se prate u cilju optimizacije rada sistema za tretman.

Od podnosioca se zahteva da dostavi informacije o sledećem:

a) Upravljanje čvrstim i tečnim stajnjakomOpisati kako se na lokaciji upravlja čvrstim i tečnim stajnjakom, uključujući i informacije o načinu prenošenja od mesta nastanka do skladišta stajnjaka. U ovaj opis treba uključiti mere za zaštitu zemljišta i podzemnih voda, kao što je obezbeđivanje vodonepropusnih objekata i opreme za sakupljanje i prenos tečnog stajnjaka (npr. jame, kanali, slivnici, pumpne stanice, odvodi i ventili). Prikazane informacije moraju da uključe i detaljne opise svakog objekta za skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka. Detalji, takođe, treba da identifikuju kako je svaki obje-kat izgrađen ili će biti izgrađen, jasno razdvajajući objekte, i to na sledeći način:

Zemljane lagune

Lagune sa glinenom oblogom

Lagune sa zaštitnim folijama

Dvostruko obložene lagune

Betonski tankovi (nadzemni ili podzemni)

Zidani tankovi od blokova ili cigle (nadzemni ili podzemni)

Čelični tankovi (nadzemni ili podzemni)

Ostalo (detaljno opisati).

Informacije iz ovog dela, koji je opisnog karaktera, nadovezaće se na sledeće delove pravilnika. Na primer, u tabelu 3.7.1 u nastavku zahteva za integrisanu dozvolu, upisuju se specifične informacije o svakom objektu za skladištenje stajnjaka, uključujući i informacije o datumu

3.7

13

3


izgradnje, podatke o projektu, metodi izgradnje, blizini vodnog tela, riziku od poplava, i tako dalje.

b) Objekti na lokaciji za skladištenje goriva, stočne hrane i drugih materijalaZa svaku vrstu skladišta dostaviti informacije o tipu, o materijalima od kojih su objekti izgrađe-ni, način kojim se obezbeđuje nepropusnost skladišta (na primer, korišćenje tankvana).

v) Zaštitni prihvatni objekti oko skladišnih prostora i mere kontroleTankvane treba da obezbede zaštitu životne sredine od nenamernog ispuštanja tečnih mate-rijala iz skladišnih prostora. Opisati sistem tankvana na farmi živine/svinja koji treba da zaštiti životnu sredinu od kontaminacije koja je posledica curenja, pucanja ili drugih oštećenja skla-dišnih kapaciteta.

g) Učestalost kontrole tankvana i opis pražnjenja u slučaju izlivanja i punjenja tankvane atmo-sferskim vodamaSvi identifikovani nedostaci na tankvanama moraju se uvrstiti u Program mera prilagođavanja.

d) Detalji o svakom pojedinačnom objektu za skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka.Za svaki objekat za skladištenje iz tačke (a) iz prethodnog teksta, popuniti posebnu tabelu 3.7.1. Ova tabela je specifična i detaljna u smislu informacija koje se zahtevaju. Ne postoje izuzeci za manje skladišne kapacitete, za objekte za privremeni smeštaj ili skladišta koja se pre koriste povremeno, nego uobičajeno. Skladišni kapaciteti koji su popunjeni u produženom vremenskom periodu (duže od godinu dana), takođe, treba da budu navedeni.

đ) Ukupni skladišni kapacitetNavesti ukupni skladišni kapacitet čvrstog i tečnog stajnjaka, kao i koliko meseci kapacitet skladišta može da pokrije. Ovi podaci bi trebalo da odgovaraju ukupnom raspoloživom skladi-šnom kapacitetu svih objekata iz dela a) iz prethodnog teksta prikazanog u tabeli 3.7.1.

Tabela 3.7.2 – Rezultati monitornga podzemnih voda

U ovu tabelu uneti podatke u vezi monitoringa podzemnih voda koji se obavlja na lokaciji za objekte iz kojih može da dođe do zagađenja podzemnih voda (lagune, skladišta opasnih ma-terija, nafte, mazuta...). Monitoring podzemnih voda prati se preko pijezometara postavljenih na potencijalnim izvorima zagađenja podzemnih voda. Upisuje se lokacija mernog mesta (pije-zometra) i položaj na mapi. Dostavljaju se rezultati za četiri (4) odvojena datuma uzorkovanja, a uzastopni datumi bi trebalo da imaju najmanje mesec dana, a poželjno je tri meseca među-sobne razlike, kako bi se prikazao trend ili promena u kvalitetu podzemnih voda u vremenskom periodu. Parametri za ispitivanje se biraju na osnovu potencijalnih zagađujućih materija koje su nenamerno ispuštene u okviru aktivnosti na lokaciji, ili ranijih aktivnosti na lokaciji, odno-sno, na osnovu mogućih uticaja koje izazivaju aktivnosti u susednim ili obližnjim područjima.


a) Tabela 3.8.1.1 odnosi se na vrste i količine otpada koji se proizvodi na lokaciji, kao i na način upravljanja tim otpadom. Za postojeće aktivnosti, tabela se popunjava podacima iz evidencije o konačnom zbrinjavanju otpada (kao što su ugovori sa ovlašćenim operaterima, dokumenta o kretanju otpada i drugo).

b) Prikazane informacije treba da sadrže detalje o svim ostacima veterinarskih farmaceutskih proizvoda, otpada iz tehničkih procesa (ulja, boje, premazi na bazi vode ili rastvarača, metali), otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi, otpadnom papiru, plastici, biocidima, pesticidima, ambalažnom otpadu, itd.

v) Kada se otpad prerađuje ili tretira van lokacije postrojenja, u polja u tabeli se upisuju podaci o tome. Uz tražene podatke dostaviti i ugovore sa ovlašćenim operaterima za upravljanje otpa-dom, čime se osigurava tačnost informacija koje se upisuju u tabelu.

g) Kada se otpad odlaže u krugu kompleksa, potrebno je upisati informacije o načinu odlaga-nja i navesti relevantne dozvole ili odobrenja u vezi sa načinom odlaganja otpada.

Podnosilac zahteva treba da obrati pažnju na napomene u tabeli 3.8.1.1 i da označi na mapi lokacije aktivnosti koje se odnose na preradu ili skladištenje otpada u krugu ili izvan kruga postrojenja.

a) Popuniti tabelu 3.8.2.1 podacima o čvrstom i tečnom stajnjaku koji se proizvodi na lokaciji. Prikazati tačne informacije o sporednim proizvodima životinjskog porekla, u ovom slučaju stajnjaka, koji se generiše na lokaciji farme živine/svinja, kao i o količinama stajnjaka koji se proizvede mesečno u tonama, o namenama i korišćenju sporednih proizvoda (ako ih ima), i o metodama koje se primenjuju u tretmanu i odlaganju.

Kod opisivanja stajnjaka, navesti da li se radi o stajnjaku (npr. stajnjak koji čine samo feces, urin i prostirka), osoci (sa sadržajem vode od >80%), ili se radi o stajnjaku od živine (sadržaj vode je uglavnom <40%).

b) U tabeli 3.8.2.2 prikazati informacije o ukupnom nutritivnom bilansu za rasturanje svih količina stajnjaka koje se proizvode i koriste na lokaciji kompleksa. Svrha dostavljanja ovih informacija jeste da se nadležnom organu omogući utvrđivanje da li njive na kojima se rastura tečni i čvrsti stajnjak imaju kapacitet da apsorbuju, zadrže i iskoriste hranljive sastojke koji se nalaze u tečnom i čvrstom stajnjaku, i da li mogu da pomognu rast useva, kao i da se osigura da zemlja na koju se stajnjak razastire ne ispušta nutrijente u okolne vodotokove, što bi dovelo do zagađenja. U tabelu upisati površine koje pripadaju farmi živine/svinja, a da su u vlasništvu ili u zakupu i da njima upravlja operater farme živine/svinja, odnosno, podnosilac zahteva za izdavanje integrisane dozvole.

3.83.8.1

3.8.2

15

3


Raspoložive površine (ukupna površina kompleksa farme) i korisne površine (korisna površina za primenu stajnjaka) moraju se razlikovati. Parcele ukupne površine koje nisu pogodne za đubrenje stajnjakom, kao što su vodoplavna područja, područja sa neodgovarajućim tipom zemljišta (zemljište sa velikim udelom gline ili zemljište visokog stepena propustljivosti vode), izuzetno strme površine, površine u blizini odvoda, potoka, reka, jezera ili izvora vodosnabde-vanja, i slično, treba oduzeti od ukupne raspoložive površine kako bi se dobila tačna kvadra-tura područja koje je pogodno za rasturanje stajnjaka. Detaljno objašnjenje za popunjavanje tabele 3.8.2.2 Pravilnika je dato u nastavku.

(1)Ukupno dostupna površina zemljišta (ha)

Navesti ukupnu površinu zemljišta (u ha), uključujući površine koje nisu pogodne za đubrenje stajnjakom.

(2)Iskoristiva površina zemljišta (ha)

Navesti samo ukupne površine (u ha) na kojima je moguće rasturanje stajnjaka (oranične proizvodne površine koje se ko-riste za proizvodnju ratarskih kultura).

(3)Prosečna potreba za fosforom (kg P/ha) na iskoristivom zemljištu

Prikazati vrednost za količinu P (u kg/ha), koju je potrebno do-dati u zemljište da bi se zadovoljila potreba biljaka (za P) koje se na tom zemljištu proizvode (na osnovu analize zemljišta koja se obično radi svake četvrte godine).

(4)Ukupna potreba za fosforom na farmi (kg)

Prikazati ukupnu potrebu za P (u kg/god) svih proizvedenih životinja na farmi, a koja se izračunava na osnovu proizvoda koncentracije P u stočnoj hrani (na osnovu analize/deklaraci-je) i ukupno potrošene stočne hrane godišnje za svaku kate-goriju životinja.

(5)Prosečna potreba za azotom (kg N/ha) na iskoristivom zemljištu

Prikazati vrednost za količinu N (u kg/ha) koju je potrebno dodati u zemljište da bi se zadovoljila potreba biljaka (za N), koje se na tom zemljištu proizvode (na osnovu analize zemljišta koja se obično radi svake četvrte godine).

(6)Ukupna potreba za azotom na farmi (kg)

Prikazati ukupnu potrebu za N (u kg/god) svih proizvedenih životinja na farmi, a koja se izračunava na osnovu proizvoda koncentracije N u stočnoj hrani (na osnovu analize/deklaraci-je) i ukupno potrošene stočne hrane za svaku kategoriju životinja. Sadržaj N se izračunava na osnovu koncentracije proteina za pojedinu smešu hrane u zavisnosti od kategori-je životinja, a na osnovu laboratorijske analize (metoda po Kjeldahl-u).

(7)

Ukupna količina proizvedenog tečnog stajnjaka (m3)

Proceniti ukupnu proizvedenu količinu stajnjaka na farmi izraženu u m3/god, na osnovu tabela u kojima su prikazane tipične dnevne i godišnje količine stajnjaka koji se proizvede na farmi u zavisnosti od vrste i kategorije životinja (Reference Document on Best Available Techniques for Intensive rearing of Poultry and Pigs, Jul 2003, poglavlje 3.3.1 i tabele 3.26, 3.27.). Ove tabele su date u prilogu 1 ovog poglavlja.


(8)

Prosečna koncentracija fosfora (kg/m3)

Prikazati koncentraciju P u stajnjaku na osnovu laboratorijske analize (najmanje jednom godišnje) ili na osnovu korišćenja tabelarnih vrednosti o prosečnoj koncentraciji P u stajnjaku za određenu vrstu i kategoriju životinja. Ukoliko se vrši analiza, dostaviti istu kao prilog zahteva za integrisanu dozvolu. Uko-liko se koriste tabelarne vrednosti, navesti izvor.

(9)Prosečna koncentracija azota (kg/m3)

Prikazati koncentraciju N u stajnjaku na osnovu laboratorijske analize (najmanje jednom godišnje) ili na osnovu korišćenja tabelarnih vrednosti o prosečnoj koncentraciji N u stajnjaku za određenu vrstu i kategoriju životinja. Ukoliko se vrši anal-iza, dostaviti istu kao prilog zahteva za integrisanu dozvolu. Ukoliko se koriste tabelarne vrednosti, navesti izvor.

(10)Ukupni proizvedeni fosfor na lokaciji godišnje

Prikazati ukupnu količinu proizvedenog P na farmi na osnovu koncentracije P u stajnjaku i količine stajnjaka (8x7).

(11)Ukupni proizvede-ni azot na lokaciji godišnje

Prikazati ukupnu količinu proizvedenog N na farmi na osnovu koncentracije N u stajnjaku i količine stajnjaka (9x7).

(12)

Ukupni fosfor koji se koristi rasturanjem stajnjaka (kg) godišnje

Uneti vrednost (kgP/god) koja proizilazi iz količine primenjenog stajnjaka i koncentracije P u stajnjaku (količina primenjenog stajnjaka x 8).

(13)

Ukupni azot koji se koristi rasturanjem stajnjaka (kg) godišnje

Uneti vrednost (kgN/god) koja proizilazi iz količine primenjenog stajnjaka i koncentracije N u stajnjaku (količina primenjenog stajnjaka x 9).

Stvarna koncentracija fosfora i azota u stajnjaku mora se utvrditi što je moguće tačnije, jer greške u ovom izračunavanju daju netačne procene mogućeg uticaja aktivnosti primene stajnjaka na životnu sredinu i na obližnja vodna tela. Stepen do kojeg je materijal (stajnjak) koji se rastura po njivama razblažen ili nerazblažen kišnicom, kao i loša praksa u upravljanju vodama na farmi živine/svinja mogu znatno da utiču na koncentraciju fosfora i azota u stajnjaku koji se rastura. Zbog toga se operaterima uvek preporučuje laboratorijska analiza stajnjaka, umesto korišćenja vrednosti iz literature za procenu prosečne koncentracije azota i fosfora u stajnjaku. Korišćenje teorijskih vrednosti pri izradi bilansa nutrijenata i određivanju potrebne površine zemljišta za razastiranje stajnjaka, može rezultirati potrebom za mnogo većim površinama, nego što je to realno slučaj (usled razblaženog stajnjaka i manje koncentracije azota). Naročito treba voditi računa kod postojećih farmi svinja gde će većina farmi imati manji sadržaj azota od teorijskog (zbog povećane potrošnje vode pri pranju objekata, padavina u laguni i sl). Iz tabela se vidi da im se na osnovu ovih vrednosti može tražiti veća površina potrebnog zemljišta za primenu stajnjaka. U prilogu 1 ovog uputstva se nalaze tabele koje se mogu koristiti za procenu i koje su u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama i dobrom poljoprivrednom praksom.

v) Tabelu 3.8.2.3 treba popuniti informacijama o stajnjaku koji se predaje trećim licima. Na-vesti identitet farmera ili operatera kome se predaje stajnjak, i količine predatog materijala (u tonama na godišnjem nivou).

17

3


Intenzivni uzgoj životinja povremeno uključuje gubitak stočnog fonda usled bolesti, napada drugih životinja, i tome slično. Stepen tih gubitaka uobičajeno je nizak, ali se povremeno de-šava da se učestalost tih pojava poveća, pa su prakse upravljanja uginućima važne ne samo za sprečavanje izbijanja bolesti na farmi, već i za minimiziranje uticaja uginuća na životnu sredinu izvan kruga farme.

Potencijalni uticaji lošeg upravljanja uginulim životinjama na životnu sredinu uključuju:

Prenošenje bolesti na životinje izvan kruga farme (bolesti prenosive vodom ili vazdu-hom)

Zagađenje voda od uginulih životinja

Neprijatni mirisi usled raspadanja uginulih životinja.

a) U tabelu 3.8.3.1 upisati uginuća po vrstama životinja, (npr. krmače/tovna prasad, koke no-silje/tovni pilići, itd.). Za svaku opisanu kategoriju životinja, potrebno je uneti i podatke o količinama (u tonama na godišnjem nivou) i način postupanja sa uginulim životinjma (da li se uginule životinje prerađuju ili odlažu uništavanjem, zakopavanjem itd).

b) Pored informacija koje se prikazuju u tabeli 3.8.3.1, opisno prikazati upravljanje uginulim životinjama, uključujući i broj uginulih životinja na dan/nedeljno/mesečno/godišnje, kao i uo-bičajenu praksu uklanjanja uginulih životinja iz objekata/jedinica za odgoj, uređenje skladište-nja za uginuća i odlaganja i konačnog zbrinajvanja (kafilerija, spaljivanje, zakopavanje, itd.). Opisati aktivnosti na farmi kojima se minimiziraju ili ublažavaju eventualni uticaji na vodu koji bi mogli da budu povezani sa pranjem objekata u kojima se uginule životinje skladište, uz objašnjenje kako se sakuplja, tretira i/ili odlaže voda od pranja. Opisati kako se izbegavaju, minimiziraju ili ublažavaju neprijatni mirisi koji nastaju usled raspadanja uginulih životinja.

v) Priložiti kopije ugovora sa ovlašćenim operaterima koji preuzimaju uginule životinje, kao i navesti informacije o učestalosti sakupljanja uginulih životinja.

Intenzivne poljoprivredne aktivnosti često dovode do emisija buke koja može da potiče od sa-mih životinja, korišćenja opreme i drugih aktivnosti na lokaciji. Generisanje buke može postati ozbiljan problem u životnoj sredini kada nivo buke i vrsta buke (tonalna, impulsivna, periodič-na, itd.) koja se generiše na lokaciji izaziva neprijatnosti izvan kruga farme.

a) U tabelu 3.9.1 uneti informacije o nivoima buke izmerene na granici kompleksa tokom dana/uveče i tokom noći. Merenje buke mora biti urađeno od strane ovlašćene organizacije.

Ako zbog nekog razloga ekspert za merenje buke utvrdi da je parametar merenja (dBA) ili vremenski period od 15 minuta niži od optimalnog, ekspert bi trebalo da jasno tehnički obra-zloži takvo mišeljenje i da obezbedi tehničko obrazloženje za primenu alternativnog parametra

3.9

3.8.3


merenja, odnosno, intervala uzorkovanja. U posebnim okolnostima kada je farma živine/svinja locirana u blizini puta (pa na merenje utiče i buka iz saobraćaja) ili ako je farma živine/svinja locirana pored druge aktivnosti koja generiše zvukove/buku, potrebno je jasno tehničko obra-zloženje sa predlogom alternativnog merenja.

Lokacije na kojima se vrši merenje buke moraju se precizno ucrtati na mapi aktivnosti.

U slučaju da dođe do prekoračenja propisanih graničnih vrednosti na granici kompleksa, po-puniti tabelu 3.9.2 – Izvori buke, kojom je omogućen prikaz informacija o izvorima buke na lo-kaciji farme živine/svinja. Pojedinačni izvori buke na lokaciji moraju se identifikovati po imenu (ventilator, elevator hranilice, motor, pumpa, itd.), dok se precizna lokacija izvora ucrtava na odgovarajućoj mapi. Jačina zvuka iz pojedinačnih izvora meri se prema nivoima jačine zvuka (Watt). U tabelu se upisuju rezultati merenja za svaki izvor buke posebno, odnosno, za opre-mu ili deo opreme koji emituje buku, posebno prikazujući podatke o merenjima tokom dana, večeri i noći izvršenim na granici kompleksa.

b) Pored tabela, dostaviti detaljne informacije o žalbama na buku iz rada postrojenja, ukoliko ih je bilo. Detalji o žalbama/prijavama uključuju informacije o broju pojedinačnih žalbi, peri-odu u kojem su žalbe primljene, prirodu žalbe (opisujući na koju tačno neprijatnost od buke su se žalili podnosioci prijava, doba dana kada je buka emitovana, aspekte godišnjeg doba, itd.). Takođe, opisuju se specifične aktivnosti na lokaciji koje uzrokuju žalbe, uz napomene koji deo opreme je bio u funkciji kada je došlo do emisije buke, kao i koraci koji su preduzeti kao reakcija na žalbe i koje mere ublažavanja su primenjene da bi se eliminisali ili smanjili nivoi buke koji su doveli do žalbi.

Ovaj deo obuhvata razmatranje mogućih značajnih udesa na farmi živine/svinja, a koji bi mo-gli da izvrše znatan uticaj na životnu sredinu. Događaji koji se u ovom delu razmatraju nisu tipični, niti uobičajeni, već su to izolovani događaji koji mogu da se dese. Potrebno je prika-zati scenarije u kojima bi moglo da dođe do ozbiljnih poremećaja u uobičajenom upravljanju farmom, i predvideti posledice takvih okolnosti po životnu sredinu. Opisati mere ublažavanja koje bi se primenile u slučaju da dođe do značajnih udesa. Razmotriti događaje koji bi mogli da dovedu do:

masovnog uginuća životinja

iznenadnih kvarova na objektima za skladištenje sporednih proizvoda životinjskog po-rekla

iznenadnih kvarova na objektima za skladištenje stočne hrane

iznenadnih kvarova na objektima za skladištenje goriva

ili do nekog drugog događaja koji bi doveo do gubitka redovnog upravljanja i kontrole na lokaciji

Opisati mere u cilju uspostavljanja kontrole nad radom farme i mere koje bi se preduzele u kratkoročnom, srednjoročnom i dugoročnom periodu za sprečavanje ili minimizaciju negativnih uticaja na životnu sredinu nastalih usled udesa.

3.10

19

3


U pojedinim radnim jedinicama na farmama živine/svinja, u vreme stavljanja jedinice u po-gon, isključenja, ili u slučaju poremećaja u radu jedinice, može da dođe do povećanja emisija koje imaju potencijalno negativan uticaj na životnu sredinu. Jedan od primera je stavljanje kotlovskog postrojenja u pogon, kada je moguća intenzivna emisija nesagorelog ili delimično sagorelog goriva, što bi moglo izazvati povećanje emisija zagađujućih materija u odnosu na uobičajene emisije u vazduh. Ostale radne aktivnosti na farmi živine/svinja koje mogu da gene-rišu neželjene emisije, npr. priprema hrane, mogu da dovedu do pojačanog intenziteta nepri-jatnih mirisa, zatim potreba za jačom ventilacijom (npr. u vreme velikih vrućina), podrazumeva i intenzivniji rad ventilatora ili kompresora na objektima za držanje grla koji generišu buku, odnosno, dovode do povećanja nivoa buke. Periodično mešanje tečnog stajnjaka u bazenima ili lagunama može da dovede do povećanja nivoa neprijatnih mirisa, uključujući i povećan nivo amonijaka, merkaptana i vodonik-sulfida, a takve emisije najčešće dovode do jačeg intenziteta neprijatnih mirisa.

Pojava ozbiljnih bolesti može da dovede do uginuća celokupnog stočnog fonda na farmi, ili do toga da organi nadležni za veterinarske poslove nalože uništavanje životinja na farmi.

Opisati sve eventualne scenarije koji mogu da dovedu do nestabilnih, odnosno prelaznih ope-rativnih uslova u radu farme i načine upravljanja u takvim okolnostima. Obezbediti informacije barem o sledećim scenarijima:

stavljanje postrojenja u pogon i eventualni rizici od izlaganja životne sredine negativnim uticajima usled ove aktivnosti

emisije/mere u slučaju curenja sirovina i pomoćnog materijala (uključujući stočnu hra-nu, veterinarski materijal, gorivo, sporedne proizvode životinjskog porekla, itd.)

trenutno zaustavljanje rada postrojenja

prekid aktivnosti ili neke druge okolnosti koje bi mogle da dovedu do nestabilnih ili prelaznih uslova na lokaciji.

Definitivni prestanak rada farme živine/svinja obično je planirana aktivnost. U slučaju da je pre-kid planiran, potrebno je osmisliti završetak aktivnosti na farmi na način koji uzrokuje najmanje negativnih uticaja na životnu sredinu.

Aktivnost se može definitivno prekinuti iznenada i neočekivano kao rezultat iznenadnog odla-ska operatera, gubitka celokupnnog stočnog fonda kao posledice bolesti, uništenja aktivnosti elementarnom nepogodom (poplavom, požarom, zemljotresom, itd.) ili gubitka infrastrukture u slučajnom ili namerno izazvanom požaru.

a) Opisati mere koje se sprovode u slučaju trajnog prekida rada u svim delovima postrojenja.

3.11

3.12


Da bi se osigurao efikasan završetak aktivnosti u nekom budućem vremenu, obavezno odrediti pristup koji će se primenjivati na farmi živine/svinja, a koji će se odnositi na rizike po životnu sredinu. Propisati načine bezbednog uklanjanja stoke sa lokacije, uklanjanja i prerade/odla-ganja stajnjaka, uklanjanja stočne hrane, goriva, svih veterinarskih proizvoda i pomoćnih ma-terijala, kako bi se sprečili svi eventualni negativni uticaji. Prikazani opis mora jasno da sadrži faze zatvaranja lokacije, demontaže, sanacije terena i vraćanje lokacije u prvobitno stanje, kao i načine na koje se štiti životna sredina u procesu zatvaranja lokacije.

b) Obezbediti detalje o planu zatvaranja lokacije sa elementima demontaže, sanacije i vraćanje lokacije u prvobitno stanje.

Pripremiti netehnički rezime zahteva u odgovarajućem prilogu. Ovaj rezime se piše netehnič-kim jezikom, jednostavan je i razumljiv, lako se čita i koristi, a cilj je obezbeđivanje osnovnih informacija o vrstama aktivnosti, odnosno, o postrojenju za koje se podnosi zahtev za izdava-nje integrisane dozvole, kao i o uticajima na životnu sredinu.

Rezime uključuje i kraći opis aktivnosti i svih uticaja na životnu sredinu koji su od značaja za vršenje aktivnosti na lokaciji postrojenja, kao i opis svih postojećih mera za smanjenje uticaja na životnu sredinu.

Rezime, takođe, sadrži i listu osnovnih BAT zehteva (tehnički i netehnički detalji) i napomenu o nivou usklađenosti operatera sa tim zahtevima. Posebno se navode koraci koje će opereter preduzeti da bi rad postrojenja prilagodio propisanim uslovima.

U slučaju da su pojedine informacije poslovna tajna i da su nedostupne javnosti, podatak o tome navesti u netehničkom rezimeu.

3.13

21

3


Rasp

on n

ivoa

pro

izvod

nje

živin

skog

sta

jnja

ka, s

adrž

aja

suve

mat

erije

i an

aliza

hra

nljiv

ih s

asto

jaka

u s

tajn

jaku

u z

avisn

osti

od s

istem

a za

drž

anje

živ

ine

(Ref

eren

ce

Docu

men

t on

Best

Ava

ilabl

e Te

chni

ques

for I

nten

sive

rear

ing

of P

oultr

y an

d Pi

gs, J

ul 2

003,

pog

lavl

je 3

.3.1

, tab

ela

3.26

)

Vrst

eSi

stem

drž

anja

Količ

ine

proi

zved

enog

st

ajnj

aka

Hra

nljiv

e m

ater

ije (%

suv

e m

ater

ije)

kg/p

o m

estu

/go-

dišn

je

Suva

mat

erija

(%

)U

kupa

n N

N u

NH

4

N u

m

okra

ćnoj

ki

selin

iP

KM

gS

Koke

no

silje

Bate

rijsk

i - o

tvor

eno

skla

dišt

e73

- 75

14 -

254,

0 - 7

,8

nem

a po

data

kane

ma

poda

taka

1,2

- 3,9

nem

a po

da-

taka

nem

a po

da-

taka

nem

a po

data

ka

Sist

emi s

a du

boko

m

jam

om70

23,0

- 67

,42,

7 - 1

4,7

0,2

– 3,

7<0

,1 –

2,3

1,4

– 3,

91,

7 –

3,9

0,3

– 0,

90,

3 –

0,7

Kave

zi sa

reše

tkam

ane

ma

poda

-ta

ka79

,83,

50,

20,

32,

92,

90,

70,

7

Bate

rijsk

i – p

okre

tna

traka

za

staj

njak

5521

,4 –

41,

44,

0 –

9,2

0,5

– 3,

9<0

,1 –

2,7

1,1

– 2,

31,

5 –

3,0

0,3

– 0,

60,

3 –

0,6

Bate

rijsk

i - tr

aka

za s

taj-

njak

(prin

udno

suš

enje

)20

43,4

– 5

9,6

3,5

– 6,

4ne

ma

poda

taka

nem

a po

data

ka1,

1 –

2,1

1,5

– 2,

80,

4 –

0,8

nem

a po

data

ka

Pokr

etna

trak

a za

sta

jnja

k (p

rinud

no s

ušen

je)/n

ak-

nadn

o su

šenj

e

nem

a po

da-

taka

60 -7

0 ne

ma

poda

-ta

kane

ma

poda

taka

nem

a po

data

kane

ma

poda

-ta

kane

ma

poda

-ta

kane

ma

poda

-ta

kane

ma

poda

taka

Dubo

ka p

rost

irka

(slo

bo-

dan

siste

m d

ržan

ja)

nem

a po

da-

taka

35,7

– 7

7,0

4,2

– 7,

60,

7 –

2,2

1,7

– 2,

01,

4 –

1,8

1,6

– 2,

80,

4 –

0,5

0,3

– 0,

7

Avija

rni s

istem

nem

a po

da-

taka

33,1

– 4

4,1

4,1

– 7,

50,

5 –

0,9

1,9

– 2,

31,

2 –

1,4

1,6

– 1,

80,

4 –

0,5

0,4

– 0,

5


Vrst

eSi

stem

drž

anja

Količ

ine

proi

zved

enog

st

ajnj

aka

Hra

nljiv

e m

ater

ije (%

suv

e m

ater

ije)

kg/p

o m

estu

/go-

dišn

je

Suva

mat

erija

(%

)U

kupa

n N

N u

NH

4

N u

m

okra

ćnoj

ki

selin

iP

KM

gS

Ćurk

e (m

eso)

Dubo

ka p

rost

irka

(žen

ske

i muš

ke p

tice)

3744

,1 -

63,4

3,5

- 7,2

0,5

- 2,3

<0,1

- 1,

11,

3 - 2

,51,

9 - 3

,60,

3 - 0

,70,

4 - 0

,5

Patk

eRa

zno

(od

dubo

ke

pros

tirke

do

potp

uno

reše

tkas

tog

poda

)

nem

a po

da-

taka

15 -

721,

9 - 6

,61,

2<0

,10,

7 - 2

,02,

2 - 5

,60,

2 - 0

,70,

3

Rasp

on d

nevn

ih i

godi

šnjih

pro

izved

enih

kol

ičin

a čv

rsto

g i t

ečno

g st

ajnj

aka

i urin

a za

razli

čite

kat

egor

ije s

vinj

a (R

efer

ence

Doc

umen

t on

Best

Ava

ilabl

e Te

chni

ques

fo

r Int

ensiv

e re

arin

g of

Pou

ltry

and

Pigs

, Jul

200

3, p

ogla

vlje

3.3

.1, t

abel

a 3.

27)

Kate

gorij

a sv

inja

Proi

zvod

nja

(kg/

grlu

/dne

vno)

Proi

zvod

nja

u m

3 /grlu

Staj

njak

Urin

Tečn

i sta

jnja

km

eseč

nogo

dišn

je

Supr

asna

krm

ača

2,4

2,8

- 6,6

5,2

- 90,

16 -

0,28

1,9

- 3,3

Opr

ašen

a kr

mač

a1)5,

710

,210

,9 -

15,9

0,43

5,1

- 5,8

Zalu

čeno

pra

se2)

10,

4 - 0

,61,

4 - 2

,30,

04 -

0,05

0,5

- 0,9

Tovl

jeni

k3)2

1 - 2

,13

- 7,2

0,09

- 0,

131,

1 - 1

,5

Tovl

jeni

k (-

160

kg)

nem

a po

data

kane

ma

poda

taka

10 -

13ne

ma

poda

taka

nem

a po

data

ka

Naz

imic

a2

1,6

3,6

0,11

1,3

1) u

nos

vode

var

ira u

zav

isnos

ti od

sist

ema

za n

apaj

anje

2) s

istem

za

hran

jenj

e i n

apaj

anje

je o

dgov

oran

za

varij

aciju

3) z

avrš

na te

lesn

a m

asa

85 -

120

kg

23

3


Naj

veća

doz

volje

na k

olič

ina

prim

ene

staj

njak

a na

pol

jopr

ivre

dnoj

pov

ršin

i (N

N R

H –

2013

:1. A

kcijs

ki p

rogr

am z

aštit

e vo

da o

d on

ečišć

enja

uzr

okov

anog

nitr

atim

a po

ljopr

ivre

dnog

pod

rijet

la)

Tip

staj

njak

aN

P 2O5

K 2OG

rani

čne

vred

nost

i prim

ene

NN

ajve

ća d

ozvo

ljena

kol

ičin

a st

ajnj

aka

prem

a gr

anič

nim

vre

dnos

tima

Hra

nljiv

e m

ater

ije (k

g)

(%)

(%)

(%)

(kg/

ha)

(t/h

a)N

P 2O5

K 2O

Gove

đi0,

50,

30,

521

042

210

126

210

170

3417

010

217

0

Konj

ski

0,6

0,3

0,6

210

3521

010

521

0

170

2817

085

170

Ovč

ji0,

80,

50,

821

026

210

130

210

170

2117

010

617

0

Svin

jski

0,6

0,5

0,4

210

3521

017

514

0

170

2817

014

211

3

Koko

šji1,

51,

30,

521

014

210

182

70

170

1117

014

757

Broj

lers

ki3,

03,

02,

021

07

210

210

140

170

5,5

170

170

110

Gove

đi k

ompo

st2,

12,

20,

821

010

210

220

80

170

817

018

065

Gove

đi te

čni

staj

njak

0,4

0,2

0,5

210

52 m

3 /ha

208

104

260

170

42 m

3 /ha

170

8521

0

Svin

jski t

ečni

st

ajnj

ak0,

50,

40,

321

042

m3 /h

a21

016

812

6

170

34 m

3 /ha

170

136

102

1Najbolje dostupne tehnike (BAT)

4U Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine najbolje dostupne tehnike (Best Available Techniques - BAT) definišu se kao tehnike kojima se postiže najbolji učinak po životnu sredinu. Cilj primene ovih tehnika je sprečavanje ili ukoliko to nije moguće, smanjenje uticaja postrojenja ili aktivnosti na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Iako se radi o mo-dernim tehnikama, reč „dostupna“ ukazuje da se ne radi o preskupim tehnikama koje operateri ne mogu da primene, već se prilikom izbora tehnika razmatra odnos troškova primene tehnike i koristi po životnu sredinu. Tehnika podrazumeva ne samo tehnologiju koja se koristi u datom postrojenju, već i način na koji je postrojenje izgrađeno, kako funkcioniše, kako se održava, kako će se jednog dana zatvoriti, itd. Pojedine tehnike podrazumevaju korišćenje sistema za smanjenje zagađenja kao što su postrojenja za tretman otpadnih voda, otpadnih gasova, zatim određene tehnike za smanjenje buke, neprijatnih mirisa, itd. Neke tehnike su i na nivou dobrog domaćinskog poslovanja, tako da i bez velikih ulaganja dovode do povoljnih rezultata. Razne tehnike dovode do uštede vode, energije, sirovina, itd, pa ulaganje u primenu određene BAT predstavlja korist ne samo po životnu sredinu i zdravlje ljudi, već se može posmatrati i kao direktna finansijska korist koja se može ostvariti u određenom periodu kroz uštede pomenutih resursa.

U Uredbi o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli („Službeni glasnik RS“, broj 84/05) definisani su kriterijumi za određivanje najboljih dostupnih tehnika, a odnose se na tehničke karakteristike postrojenja, njegov geografski položaj, uslove životne sredine na konkretnoj lokaciji, korist i troškove primene tih tehnika, princip predostrožnosti, kao i primenu tehnologija koje proizvode minimum otpada, primenu manje opasnih materija, ponovno korišćenje i reciklažu materijala, racionalnu potrošnju sirovina, sprečavanje udesa, itd. Primena najboljih dostupnih tehnika je novom Direktivom o industrijskim emisijama 2010/75/EU postala obavezujuća, za razliku od prethodne IPPC direktive, kada je primena ovih tehnika bila preporuka. Republika Srbija do kraja 2018. godine mora da harmonizuje svoje propise i da prenese kompletnu pravnu tekovinu EU, i da nakon toga počne sa punom implementacijom, što znači da se i kod nas posebna pažnja posvećuje primeni BAT.

Ovaj deo priručnika biće od velike koristi operaterima i nadležnim organima u određivanju najboljih dostupnih tehnika za farme živine i svinja, jer su pobrojane sve tehnike koje se pri-menjuju i u Evropskoj uniji. Najbolje dostupne tehnike (BAT) primenljive na farmama živine i svinja date su u odeljku 4.1 ovog priručnika pod nazivom „Smernice za procenu BAT u sektoru intenzivnog uzgoja“. Informacije iz ovog uputstva treba da posluže kao alat za određivanje BAT za konkretne aktivnosti.

Ovo uputstvo treba koristiti zajedno sa Alatom za poređenje sa BAT (BAT Tool Kit) datim u poglavlju 4.2, kako bi se identifikovale tehnike koje se primenjuju ili koje treba primeniti da bi se došlo do usaglašenosti sa najboljim dostupnim tehnikama. U slučaju kada je neophodno primeniti određene tehnike, potrebno je identifikovati i troškove i vremenski okvir za njihovu primenu. Alat je izrađen u excel formatu i dat je u elektronskoj formi uz ovaj priručnik.

Sadržaj programa mera prilagođavanja koji se prilaže uz zahtev za izdavanje integrisane do-zvole u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, dat je u odeljku 4.3. Ovaj program se priprema za sve neusklađenosti sa najboljim dostupnim tehnikama.

4.1

1 Uputstvo za izbor BAT ...............................................................................................1.1 Opšte informacije ............................................................................................1.2 Tumačenje BAT ................................................................................................1.3 Status ovog uputstva .......................................................................................

2 Sektor koji je obuhvaćen ovim uputstvom .................................................................3 Horizontalni i drugi relevantni vertikalni BREF dokumenti .........................................

3.1 Vertikalni i horizontalni BREF dokumenti .........................................................3.2 Vertikalni i horizontalni BREF dokumenti relevantni za sektor intenzivnog

uzgoja živine i svinja ......................................................................................3.3 Razmatranje vertikalnih BREF dokumenata od značaja za sektor intenzivnog

uzgoja ............................................................................................................3.4 Razmatranje horizontalnih BREF dokumenata od značaja za sektor

intenzivnog uzgoja .........................................................................................4 Pregled ključnih kontrolnih tehnika ...........................................................................

4.1 Sistemi upravljanja životnom sredinom ............................................................4.2 Dobra poljoprivredna praksa u oblasti upravljanja životnom sredinom ............4.3 Ishrana životinja .............................................................................................4.4 Tehnike za efikasnu upotrebu vode .................................................................4.5 Tehnike za efikasnu upotrebu energije ............................................................4.6 Tehnike za smanjenje emisije buke u životnu sredinu ......................................4.7 Tehnike za smanjenje emisije prašine ..............................................................4.8 Tehnike za smanjenje emisije neprijatnih mirisa ..............................................4.9 Tehnike za zaštitu zemljišta i vode od emisija iz skladišta tečnog stajnjaka .....4.10 Rasturanje stajnjaka na njivama ...................................................................

5 NAJBOLJE DOSTUPNE TEHNIKE U SEKTORU INTENZIVNOG UZGOJA .........................5.1 BAT za sve objekte za intenzivni uzgoj ............................................................5.2 Zaključci o BAT za intenzivni uzgoj svinja ........................................................5.3 Zaključci o BAT za intenzivni uzgoj živine ........................................................5.4 Ostali zaključci o BAT .....................................................................................

3336677

8

9

1015151721242732363742454748747883

3Smernice za procenu BAT u sektoru intenzivnog uzgoja

4.1UPUTSTVO ZA IZBOR BAT

Ovo uputstvo sadrži smernice za određivanje najboljih dostupnih tehnika (BAT) za podnosioce zahteva za izdavanje integrisane dozvole (IPPC dozvole) za rad postojeće ili nove farme u skla-du sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015) i podzakonskim aktima.

Sve nove ili postojeće farme sa više od 40.000 mesta za živinu, više od 2.000 mesta za svinje (od preko 30 kg), ili sa više od 750 mesta za priplodne krmače, u obavezi su da pribave dozvolu u skladu sa zakonom.

Veći deo dokumenta „Smernice za procenu BAT“ je zasnovan na referentnom dokumentu za BAT (BREF) u sektoru intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015). Gde je relevantno, tekst se poziva i na druge dokumente koji sadrže detaljnija uputstva, kao što su ostali BREF dokumenti, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i drugi, pa bi pri određivanju BAT i njih trebalo uzeti u obzir.

Iako se ovo poglavlje priručnika zasniva na BREF dokumentima relevantnim za ovaj sektor, uvek je neophodno korišćenje i samih BREF dokumenata pre nego što se donese konačna odluka o bilo kom postupku koji će se primeniti u postrojenju radi ispunjenja uslova iz IPPC Direktive (IE Direktive).

Uputstvo je strukturirano na sledeći način: Poglavlje 1 Uputstvo za izbor BATPoglavlje 2 Sektor koji je obuhvaćen ovim uputstvom Poglavlje 3 Horizontalni BREF i drugi vertikalni BREF dokumentiPoglavlje 4 Pregled ključnih kontrolnih tehnika Poglavlje 5 Najbolje dostupne tehnike u sektoru intenzivnog uzgoja

Informacije iz uputstva treba koristiti za pomoć pri određivanju najboljih dostupnih tehnika za konkretne aktivnosti. Treba ih koristiti zajedno sa alatom za poređenje sa BAT kako bi se iden-tifikovale tehnike koje su u primeni ili čije je uvođenje potrebno da bi se dostigli zahtevi BAT. Kada se zahteva uvođenje određenih tehnika, potrebno je odrediti troškove, kao i vremenski okvir za njihovo uvođenje.

BAT (best available techniques) su uvedene kao ključni princip Direktivom o integrisanom spre-čavanju i kontroli zagađivanja 96/61/EC. Najbolje dostupne tehnike (BAT) definisane su u članu 2 (14) Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, kao "najde-lotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i načinu njihovog obavljanja, koje omogu-ćavaju pogodniju primenu određenih tehnika za zadovoljavanje graničnih vrednosti emisija, propisanih u cilju sprečavanja, ili ako to nije izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na

1

1.1

1.2

4 Smernice za procenu BAT u sektoru intenzivnog uzgoja

životnu sredinu kao celinu", gde

B "najbolja" podrazumeva najefikasniji učinak u postizanju visokog opšteg nivoa za-štite životne sredine

A "dostupna" označava tehniku razvijenu do stepena koji omogućava primenu u određenom sektoru industrije pod ekonomski i tehnički prihvatljivim uslovima, uklju-čujući troškove i koristi, ako je pod uobičajenim uslovima dostupna operateru

T "tehnika" predstavlja način na koji je postrojenje projektovano, izgrađeno, održa-vano, na koji funkcioniše i stavlja se van pogona ili zatvara, uključujući i tehnologiju koja se koristi.

Opseg nivoa emisija povezan sa BAT ukazuje na granične vrednosti emisije koji se mogu do-stići primenom kombinacije procesnih tehnika i tehnologija za smanjenje/tretman emisija. U procesu pribavljanja dozvole operater mora da dokaže nadležnom organu da će na farmi biti preduzete sve odgovarajuće preventivne mere kroz uvođenje BAT, kako bi se sprečilo i smanjilo zagađenje i dostigli BAT nivoi definisani u BREF dokumentima ili propisane granične vrednosti emisija. Ukoliko operater koristi ili planira da uvede neku drugu tehniku kojom se postižu isti rezultati kao kada se koristi BAT, u obavezi je da to detaljno obrazloži.

Na nivou farme, izbor najpogodnije tehnike zavisi od lokalnih faktora. Potrebno je izvršiti pro-cenu troškova i koristi za dostupne opcije kako bi se izabrala najbolja. Izbor se može opravdati:

tehničkim karakteristikama farme/objekta, geografskim položajem, lokalnim zahtevima zaštite životne sredine, ekonomskom i tehničkom opravdanošću primene pojedinih mera na farmi.

Opšti cilj, odnosno postizanje visokog nivoa zaštite životne sredine u celosti, često će biti pod uticajem lokalnih interesa. S druge strane, obaveza da se obezbedi smanjenje prenošenja zagađenja na velike razdaljine i smanjenje prekograničnog zagađenja, sugeriše da se najpo-godnije tehnike ne mogu birati samo na osnovu lokalnih uslova.

Smernice date u ovom uputstvu, koje se odnose na primenu bilo koje tehnike ili stan-darda, ne isključuju primenu drugih tehnika ili standarda kojima se može postići za-htevani nivo emisija, a za koje se nadležnom organu može dokazati da zadovoljavaju granične vrednosti koje se dotižu primenom BAT.

Uputstvo je u velikoj meri zasnovano na referentnom dokumentu za najbolje dostupne tehnike (BREF dokumentu) za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).

Komisija EU objavljuje BREF dokumenta kako bi se pružila pomoć organima nadležnim za izdavanje dozvole i kompanijama da odrede najbolje dostupne tehnike. Evropski biro za IPPC (EIPPCB) organizuje i koordinira razmenu informacija između država članica i industrije u vezi sa najboljim dostupnim tehnikama u skladu sa članom 13 Direktive o industrijskim emisijama

1.2.1


4.12010/75/EU (IED) i kao rezultat razmene informacija biro izrađuje referentne dokumente za BAT i zaključke o BAT.

BREF dokumenti se izrađuju za određene aktivnosti i u njima se naročito opisuju primenjene tehnike, aktuelne emisije i nivoi potrošnje, tehnike koje se razmatraju u određivanju najboljih dostupnih tehnika, kao i zaključci o BAT, pri čemu se posebna pažnja pridaje kriterijumima iz Aneksa III Direktive 2010/75/EU.

Ključni elementi BREF dokumenata, zaključci o BAT, usvajaju se u komisijskom postupku i pred-stavljaju osnovu za utvrđivanje uslova koji će biti propisani u integrisanoj dozvoli za aktivnosti koje pokriva direktiva o industrijskim emisijama.

Za svaki BREF dokument izrađuje se dokument pod nazivom "Zaključci o BAT".

Zaključci o BAT predstavljaju dokument koji sadrži delove referentnog dokumenta i u kome su dati zaključci o najboljim dostupnim tehnikama.

Članom 14(3) Direktive o industrijskim emisijama zaključci o BAT su postali obavezujući u pro-cesu izdavanja dozvola u državama članicama. Odluka Komisije o implementaciji (Commission Implementing Decision (CID)) BAT zaključaka se objavljuje uz svaki revidirani BREF dokument u skladu sa IED.

Ako zaključci o BAT ne uzimaju u obzir sve potencijalne uticaje neke aktivnosti na životnu sredinu, nadležni organ ima zadatak da odredi najbolju dostupnu tehniku, i da utvrdi uslove dozvole za taj specifičan slučaj. Međutim, ukoliko je zaključak o BAT potpun (sveobuhvatan), nadležni organ za izdavanje dozvola ima ograničenu mogućnost pozivanja na specifične okol-nosti.

Prilikom identifikacije BAT, naglasak se stavlja na tehnike kojima se sprečava zagađenje, pre nego na tehnike za tretman na kraju procesa (End-of-pipe).

IPPC Direktiva zahteva da se prilikom određivanja BAT razmotre sledeći aspekti, uzimajući u obzir potencijalne troškove i prednosti mera, kao i principe predostrožnosti i prevencije:

I. primena tehnologije kojom se sprečava ili smanjuje nastajanje otpada, II. korišćenje manje opasnih supstanci, III. podsticanje ponovnog iskorišćenja i reciklaže materijala, kao i otpada, IV. uporedivi procesi, objekti ili metode rada koje su uspešno isprobane na industrijskom

nivou, V. tehnološki napredak i promene u naučnim saznanjima, VI. priroda, uticaji i obim emisija, VII. datumi puštanja u rad novih ili postojećih aktivnosti, VIII. vremenski period potreban za uvođenje najboljih dostupnih tehnika,

1.2.2

1.2.3


IX. potrošnja i priroda sirovina (uključujući i vodu) koje se koriste u procesu i njihova ener-getska efikasnost,

X. potreba da se spreči ili svede na minimum ukupni uticaj emisija na životnu sredinu i rizici po istu,

XI. potreba da se spreče udesi i svedu na minimum posledice po životnu sredinu, kao i da se objave informacije Komisije EU u skladu sa obavezom razmene informacija između država članica i relevantne industrije o najboljim dostupnim tehnikama, monitoringu i kretanjima u okviru istog, zatim informacije međunarodnih organizacija i sva ostala pitanja.

STATUS OVOG UPUTSTVAOvim dokumentom se utvrđuju najbolje dostupne tehnike u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja u vreme pisanja ovog dokumenta. Njime su obuhvaćene prakse upravljanja i tehnike gazdovanja na farmi koje nisu preskriptivne, ali svako odstupanje od njih povlači i potrebu za dokazivanjem da je obezbeđen isti nivo zaštite životne sredine. Ključni princip ovog pristu-pa je da operateri koriste BAT koje odgovaraju lokalnim uslovima. Veliki deo ovog uputstva zasnovan je na referentnom dokumentu za BAT u sektoru intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015). Za više informacija ili dodatnih objašnjenja u vezi bilo kog aspekta BAT, uključujući i odgovarajuće učinke i nivo zaštite životne sredine, čitalac bi trebalo da konsultuje ovaj BREF dokument.

U Aneksu I IPPC direktive definisane su vrste aktivnosti i postrojenja određenih kapaciteta koja su u obavezi da rade u skladu sa uslovima propisanim integrisanom dozvolom. Aneks I ove direktive prenet je u Uredbu o vrstama aktivnosti i postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS“, broj 84/2005). Na osnovu ove uredbe obavezu pribavljanja integrisane dozvole imaju i:

6.6 postrojenja za tovljenje živine ili svinja sa više od:(a) 40.000 mesta za živinu;(b) 2.000 mesta za svinje (težine preko 30 kilograma); (v) 750 mesta za krmače.

Napomena – pri određivanju mera vršenja monitoringa za sva postrojenja navedena pod 6.6 mogu se uzeti u obzir i troškovi i korist.

To znači da se ovom uredbom od nadležnog organa zahteva da prilikom razmatranja i ocenji-vanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole, kao i prilikom izdavanja dozvole, uzme u obzir troškove sprovođenja BAT u odnosu na dobit ili koristi po životnu sredinu.

1.3

2


4.1

3.1

3BREF DOKUMENTIU pripremi uputstva za izbor BAT, pored vertikalnog BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja, izvršena je analiza i procena ostalih vertikalnih BREF dokumenata i horizontalnih BREF dokumenata relevantnih za ovaj sektor.

BREF dokumenti su strukturirani u jedinstvenom okviru, pri čemu je svaki pojedinačni BREF usredsređen na specifični sektor industrije (vertikalni BREF) ili na horizontalnu temu (npr. ener-getska efikasnost, monitoring, rashladni sistemi, itd). Oni su koncipirani kao tehnički referentni dokumenti, sastavljeni na osnovu informacija koje dostavljaju države članice EU, industrija i civilni sektor, preko Evropskog biroa za IPPC (EIPPCB) i različitih tehničkih radnih grupa. BREF je namenjen za podršku donosiocima odluka zaduženim za implemetaciju IPPC Direktive, kao i drugim zainteresovanim stranama:

Operaterima kojima se izdaje integrisana dozvola; Nadležnim organima za izdavanje integrisanih dozvola država članica EU i drugih dr-žava;

Kreatorima politike sa nadležnostima u oblasti zaštite životne sredine i integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja;

Zainteresovanoj javnosti (konsultanti, civilni sektor, itd).

Da bi se informisala zainteresovana javnost i da bi se postigao željeni efekat u pružanju po-drške za implementaciju direktive, BREF dokumenti sadrže više informacija nego što je poje-dinačnom čitaocu potrebno. Stoga je važno prvo se upoznati sa strukturom BREF dokumenta kako bi se na što bolji način iskoristile prikazane informacije.

Vertikalni BREF dokumenti odnose se na 28 specifičnih industrijskih sektora, dok se horizontal-ni odnose na određena pitanja od značaja za industrijske sektore, kao što su:

ekonomska pitanja i prenošenje zagađenja na druge medijume životne sredine; monitoring; industrijski rashladni sistemi; energetska efikasnost; emisije iz skladišta; uobičajene tehnike u tretmanu otpadnih voda i otpadnih gasova u hemijskom sektoru.

Ukratko, BREF dokumenti sadrže skup informacija koje su sistematizovane tako da je smanjen udeo preklapanja između različitih BREF dokumenata.

Vertikalni BREF dokumenti imaju opštu strukturu koja je prilagođena specifičnom industrijskom sektoru na koji se dokument odnosi. Horizontalni BREF dokumenti su strukturirani prema temi na koju se odnose.

Da bi se osiguralo najbolje iskorišćenje informacija iz vertikalnih i horizontalnih BREF dokume-


nata, potrebno je preduzeti sledeće korake. Primeri dati u nastavku odnose se na energetsku efikasnost.

Korak 1: Konsultovati informacije iz relevantnog vertikalnog BREF dokumenta. Identifikovati odgovarajuće tehnike i BAT za energetsku efikasnost u vertikalnom BREF dokumentu za dati sektor. Ukoliko ima dovoljno podataka, koristiti BAT i prateće podatke.

Korak 2: Identifikovati, konsultovati i dodati informacije iz drugih relevantnih vertikalnih BREF dokumenata za prateće aktivnosti na lokaciji. Drugi vertikalni BREF dokumenti mogu da sadrže tehnike koje treba razmotriti i BAT za aktivnosti u industrijskim objektima koje nisu pokrivene vertikalnim BREF dokumentom za dati sektor. Stručni podaci o tehnikama dati u vertikalnim BREF dokumentima se mogu primeniti i na druge sektore.

Korak 3: Identifikovati, konsultovati i dodati informacije iz relevantnog horizontalnog BREF dokumenta. Da bi se osiguralo pravilno korišćenje podataka iz relevantnog vertikalnog BREF dokumenta, potrebno je konsultovati i horizontalni BREF. Postrojenje može da obuhvata sisteme ili aktivnosti koje nisu pomenute u vertikalnom BREF dokumentu. Na primer, BREF za energetsku efikasnost sadrži BAT i tehnike koje se odnose na primenu energetskog menadžmenta i energetsku efikasnost pojedinih sistema i procesa koji se koriste u mnogim industrijskim objektima.

Referentnim dokumentom o najboljim dostupnim tehnikama (BREF) za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015) utvrđuje se šta se smatra najboljim dostupnim tehnikama (BAT) za ovaj sektor kroz niz zaključaka o BAT koji su detaljno prikazani u poglavlju 5 ovog dokumenta.

U "Predgovoru" BREF dokumenta opisano je kako su doneseni zaključci o BAT, uključujući i: “ispitivanje uslova pod kojima su postignuti dati učinci u zaštiti životne sredine, kao što su troškovi, prenošenje zagađenja na druge medijume životne sredine, i vodeće pokretačke snage u implementaciji tehnika;

izbor najboljih dostupnih tehnika (BAT), nivoe emisije povezani s njima (i druge nivoe učinka u zaštiti životne sredine) i monitoring u ovom sektoru;

gde su bili dostupni, ekonomski podaci su dati uz opis prikazanih tehnika.”

Poglavlje 4 BREF dokumenta "Tehnike koje treba razmotriti prilikom određivanja BAT", opisuje tehnike i monitoring koji mogu da imaju potencijal za postizanje visokog stepena zaštite životne sredine. Informacije date uz svaku tehniku grupisane su pod sledećim naslovima:

opis; ostvarene koristi za životnu sredinu;

3.2


4.1 uticaji na medijume životne sredine; učinak u zaštiti životne sredine i operativni podaci; ekonomska pitanja; primeri; referentna literatura.

Imajući u vidu da je ovaj nacrt BREF dokumenta nedavno objavljen, tokom njegove pripreme su uzeta u obzir pitanja pokrenuta u okviru različitih horizontalnih BREF dokumenata. To je bilo i očekivano, s obzirom da je jedna od najvažnijih svrha horizontalnih BREF dokumenata da obezbede što više informacija za izradu vertikalnih sektorskih BREF dokumenata.

Referentni dokument za najbolje dostupne tehnike (BREF) za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja iz 2015, identifikuje sledeće horizontalne i vertikalne BREF dokumente od značaja, a koji su na neki način uključeni u ovaj dokument:

Referentni dokumenti Aktivnost

Spaljivanje otpada (WI)

Monitoring emisija iz IED postrojenja (ROM)

Tretman otpada (WT)

Emisije iz skladišta (EFS)

Energetska efikasnost (ENE)

Ekonomska pitanja i prenošenje zagađenja na druge medijume životne sredine (ECM)

Industrija hrane, mleka i pića (FDM)

Spaljivanje stajnjaka

Monitoring emisija u vazduh i vodu

Kompostiranje i anaerobna digestija stajnjaka

Skladištenje i rukovanje sirovinama

Opšti aspekti energetske efikasnosti

Ekonomska pitanja i prenošenje zagađenja na druge medijume životne sredine

Proizvodnja stočne hrane

Pregledom vertikalnih BREF dokumenata koji su navođeni u BREF dokumentu za intenzivan uzgoj živine ili svinja uočeno je sledeće:

BREF dokument za intenzivan uzgoj živine i svinja poziva se na BREF za spaljivanje otpada (Reference Document on Best Available Techniques for Waste Incineration, 2006) u delu koji se odnosi na spaljivanje stajnjaka.

3.3

3.3.1


BREF dokument o klanicama i postrojenjima za tretman sporednih proizvoda životinjskog po-rekla (Reference Document on Best Available Techniques in the Slaughterhouses and Animal By-products Industries, 2005) se odnosi na postrojenja za tretman leševa uginulih životinja i otpada životinjskog porekla čiji kapacitet prelazi 10 tona na dan. Postrojenja čiji je kapacitet veći od ove vrednosti u obavezi su da pribave integrisanu dozvolu koja pokriva ovu vrstu aktiv-nosti i u tom slučaju primenjuju se zahtevi iz BREF dokumenta za taj sektor.

BREF dokument za intenzivan uzgoj živine i svinja poziva se i na BREF dokument za tretman otpada u delu koji se odnosi na anaerobnu digestiju stajnjaka.

Trenutno je dostupan prvi nacrt revidiranog BREF dokumenta za sektor tretmana otpada (Best Available Techniques Reference Document for Waste Treatment, draft 2015). U ovom BREF dokumentu dat je opis anaerobne digestije (poglavlje 4.3) i predlog zaključaka o BAT, u po-glavlju 6.

Ukoliko nadležni organ dobije zahtev za izdavanje integrisane dozvole za novo postrojenje koje uključuje i proces anaerobne digestije, u poglavlju 6 ovog BREF dokumenta mogu se naći predložene vrednosti ostvarljivih nivoa emisije u vodu i vazduh.

BREF za tretman otpada ne bavi se pitanjem "odlaganja ili zbrinjavanja leševa životinja ili otpada životinjskog porekla", tako da ne sadrži još neka poglavlja koja bi bila od značaja za sektor intenzivnog uzgoja.

Vertikalni BREF o proizvodnji hrane, mleka i pića (Reference Document on Best Available Tech-niques in the Food, Drink and Milk Industries, 2006) obuhvata i proizvodnju stočne hrane, pa se kao takav smatra relevantnim i odgovarajućim u kontekstu Srbije. Ovaj BREF dokument je analiziran kako bi se identifikovale odgovarajuće BAT, koje bi se mogle uzeti u razmatranje i eventualno uključivanje u nacrt uputstva za izbor BAT. Nakon identifikacije, razmatranja i oce-njivanja BAT iz ovog BREF dokumenta, došlo se do zaključka da postoji već dovoljno podataka u referentnom dokumentu za intenzivan uzgoj živine i svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015) koji se mogu koristiti za definisanje uslova u dozvoli.

Nakon procene i ispitivanja horizontalnog BREF dokumenta za industrijske rashladne sisteme, zaključeno je da ovaj BREF nije relevantan u kontekstu intenzivnog uzgoja u Srbiji. Međutim, niz drugih horizontalnih BREF dokumenata je smatrano relevantnim i to su:

3.3.2

3.3.3

3.3.4

3.4


4.1Skladištenje je aktivnost koja je prisutna kao deo skoro svih industrijskih aktivnosti, uključujući i intenzivni uzgoj svinja i živine. Sa aspekta životne sredine značaj skladištenja u velikoj meri zavisi od intenziteta potencijalnog zagađenja životne sredine i od fizičko-hemijskih osobina uskladištenih materija. Ovaj BREF ima poseban značaj kada je reč o skladištenju čvrstog i tečnog stajnjaka u lagunama, ali i goriva, hrane i hemikalija u rezervoarima, uključujući i identifikaciju BAT tehnika za pregled, otkrivanje curenja i održavanje ovih objekata i sistema.

Pregledom BREF dokumenta o emisijama iz skladišta (Reference Document on Best Available Techniques on Emissions from Storage, 2006) uočene su sledeće opšte BAT relevantne za sek-tor:

BAT predstavlja uvođenje i primenu odgovarajućih organizacionih mera i obuku zapo-slenih kako bi se postiglo bezbedno i odgovorno rukovanje objektom (npr. upravljanje skladištem stajnjaka);

BAT predstavlja i sprovođenje detekcije curenja iz rezervoara u kojima se nalaze tečnosti koje mogu da dovedu do zagađenja zemljišta;

Za postojeće podzemne cevovode, BAT predstavlja sprovođenje održavanja zasnovanog na proceni rizika i pouzdanosti.

Za tankove i lagune koje se koriste za skladištenje tečnog i čvrstog stajnjaka uočene su sledeće specifične BAT:

Da bi se sprečilo prelivanje usled padavina, u slučajevima kada tankovi ili lagune nisu pokriveni, BAT predstavlja ostavljanje dovoljno praznog prostora u tanku/laguni.

Kada se materije skladište u tanku ili laguni i kada postoji rizik od zagađenja zemljišta, BAT je primena nepropusne barijere. To može da bude fleksibilna membrana, sloj gline ili betona.

Nakon procene BREF dokumenta o emisijama iz skladišta, zaključeno je da identifikovane dodatne BAT treba uzeti u obzir pri izradi zahteva za integrisanu dozvolu i definisanju uslova u dozvoli. BAT tehnike iz horizontalnog BREF dokumenta o emisijama iz skladišta su date u alatu za poređenje sa BAT.

SREDINE

Metodologije utvrđene u ovom BREF dokumentu (Reference Document on Economics and Cross-Media Effects, 2006) mogu da pruže podršku tehničkim radnim grupama u definisanju BAT, kao i izdavaocima dozvola u razmatranju ekonomskih interesa i interesa zaštite životne sredine prilikom određivanja tehnike ili tehnika koje treba primeniti u skladu sa IPPC Direkti-vom.

Ovaj dokument obuhvata neke od ključnih principa Direktive: 1. Opšte informacije o ekonomskim pitanjima i prenošenju zagađenja na druge medijume

životne sredine (poglavlje 1); 2. Prenošenje zagađenja na druge medijume životne sredine - metodologija predstavljena

3.4.1

3.4.2


u poglavlju 2, omogućava korisniku da utvrdi koje alternativne tehnologije, od onih koje bi mogle da se implementiraju u skladu sa IPPC, nude najviši nivo zaštite životne sredine u celini. Metodologijom je određen transparentan način za uspostavljanje ravnoteže između različitih kompromisa koje treba napraviti prilikom određivanja najpogodnije opcije za životnu sredinu.

3. Metodologija određivanja troškova - u mnogim slučajevima, tehnika koja nudi najviši stepen zaštite životne sredine će biti BAT, ali Direktivom se takođe zahteva razmatranje verovatnih troškova i koristi od implementacije tehnike. U poglavlju 3 predstavljena je metodologija za određivanje troškova, čime se korisniku i donosiocu odluka omoguća-va da odrede troškove implementacije tehnike na transparentan način.

4. Procena alternativa - u poglavlju 4 date su neke od metoda koje se mogu koristiti za uspostavljanje ravnoteže između ekonomskih troškova i koristi za životnu sredinu. U poglavlju su date informacije sakupljene iz prethodna dva poglavlja na osnovu čega je omogućeno poređenje alternativnih tehnika koje se razlikuju po rezultatima koje postižu u zaštiti životne sredine i po visini troškova.

5. Ekonomska opravdanost - u poglavlju 5 razmotreni su zahtevi Direktive kojima se osigu-rava da izabrana tehnika, ma koja bila, ne narušava ekonomsko stanje u industrijskom sektoru u kojem se ta tehnika ili te tehnike primenjuju. Ovaj zahtev se odnosi samo na određivanje BAT (ne na pojedinačna postrojenja) i njime se utvrđuje okvir u kojem se može proceniti ekonomska opravdanost.

Predviđeno je da se opisane metodologije u ovom horizontalnom BREF dokumentu primenju-ju samo u slučaju kada najbolja opcija nije očigledna već u preliminarnim razmatranjima. U slučajevima kada je zaključak očigledan, ili kada postoji širok konsenzus oko izbora poželjnije opcije za implementaciju, nema potrebe da se primenjuju ovde utvrđene metodologije.

Važno je napomenuti da procena uticaja na ekonomiju i medijume životne sredine svih tehnika čini sastavni deo pristupa koji je korišćen u izradi vertikalnih BREF dokumenata. U tom smislu, jasno je da su u nacrtu BREF dokumenta iz 2015. godine u celosti inkorporirani, razmotreni i primenjeni principi dati u BREF dokumentu za ekonomska pitanja i uticaj na medijume životne sredine.

Za razliku od drugih sektora koje pokrivaju IPPC i IE direktive, proizvodni procesi u sektoru intenzivnog uzgoja su prilično jednostavni. Kao rezultat toga, i tehnike koje su uzete kao BAT su prilično jasne i nedvosmislene.

Smatra se malo verovatnim da će podnosilac zahteva ili izdavalac dozvole imati potrebu da primeni nivo procene definisan u ovom horizontalnom BREF dokumentu.

ENERGETSKA EFIKASNOST

Jedno od ključnih pitanja IPPC Direktive je efikasna upotreba energije zbog težnje da se smanji uticaj na klimatske promene. BREF za energetsku efikasnost (Reference Document on Best Available Techniques for Energy Efficiency, 2009) je primenljiv u svim IPPC postrojenjima. Me-đutim, kako je ovaj dokument izrađen nakon izlaska prvih izdanja svih ostalih BREF dokume-

3.4.3


4.1nata, namenjen je da posluži kao referentan izvor informacija o energetskoj efikasnosti za potrebe revizije ostalih BREF dokumenata.

Analizom ovog BREF dokumenta uočene su BAT za postizanje energetske efikasnosti relevantne za sektor intenzivnog uzgoja. Neke od tehnika su:

BAT podrazumeva sprovođenje energetskog pregleda i identifikaciju onih aspekata rada postrojenja koji imaju uticaja na energetsku efikasnost.

BAT predstavlja optimizaciju energetske efikasnosti prilikom planiranja novog postroje-nja, uređaja ili sistema, ili značajne rekonstrukcije postojećih.

BAT podrazumeva održavanje postrojenja u cilju unapređenja energetske efikasnosti.

Nakon procene BREF dokumenta o energetskoj efikasnosti, zaključeno je da treba razmotriti dodatne BAT iz ovog BREF dokumenta kako bi se olakšalo utvrđivanje uslova u dozvoli. Do-datni tehnički detalji o merama energetske efikasnosti na farmama, kao i alati za kontrolu potrošnje energije, mogu se naći u Priručniku za efikasno korišćenje energije na farma-ma za uzgoj živine i svinja, koji je objavljen u okviru ovog Projekta. Takođe, BAT tehnike iz horizontalnog BREF dokumenta za energetsku efikasnost su date u alatu za poređenje sa BAT.

Za potrebe izrade ovog uputstva, pregledan je najnoviji finalni nacrt horizontalnog BREF do-kumenta o monitoringu emisija iz postrojenja koja podležu IED (JRC Reference Report on Mo-nitoring of Emissions from IED-installations, final draft 2013). Ovaj BREF dokument ističe da "informacije i preporuke iz dokumenta mogu da pomognu tehničkim radnim grupama, koje se osnivaju za svaki BREF, da definišu i donesu odluku o BAT zaključcima koji se odnose na monitoring u procesu razrade BREF dokumenta, na osnovu zahteva iz IED i BREF uputstva za razmenu informacija u skladu sa IED (Commission Implementing Decision 2012/119/EU)".

Dalje se navodi da “dokument može da pomogne nadležnim organima u definisanju zahteva koji se odnose na monitoring. Međutim, to u velikoj meri zavisi od režima procene usaglaše-nosti pojedinačnih zemalja članica i specifičnih lokalnih uslova, koja ne ulaze u sadržaj ovog dokumenta ”.

BREF dokument o monitoringu emisija daje korisne informacije o: Opštim aspektima monitoringa u različitim medijumima životne sredine, uključujući:

ciljeve monitoringa; opšti pristup prilikom izbora odgovarajućeg režima monitoringa; kontrolu kvaliteta; uobičajene radne uslove.

Monitoring emisija u različitim medijumima životne sredine: monitoring emisija u vazduh; monitoring emisija u vodu.

Dokument predstavlja koristan materijal za nadležne organe za izdavanje integrisanih dozvola i može im pomoći u definisanju uslova u dozvoli vezanih za monitoring.

3.4.4


Kada je reč o sektoru intenzivnog uzgoja, od posebnog značaja je potpoglavlje 4.2.5 nacrta BREF dokumenta o merenju emisija neprijatnih mirisa. U njemu je detaljno opisan pristup pri merenju emisija neprijatnih mirisa iz objekata, uključujući uzorkovanje, monitoring i izvešta-vanje. U potpoglavlju 4.2.5.5 predstavljena je metodologija za "terensko merenje izloženosti neprijatnim mirisima korišćenjem ljudskih čula". Iako ovo potpoglavlje nije bilo izrađeno u celosti u vreme analize, može se zaključiti da se u njemu kao glavni referentni dokument za ovu metodu navodi nemački standard VDI 3940 iz 2006, (deo 1 i deo 2).

Farme u Srbiji su u obavezi da sprovode monitoring u skladu sa postojećim nacionalnim zako-nodavstvom. U tu svrhu, pripremljeno je posebno uputstvo u okviru ovog priručnika (odeljak 5.3 Plan vršenja monitoringa), u kome su opisani principi i tehnike monitoringa na farmama i u kome su date i tehničke specifikacije u skladu sa aktuelnim propisima u Srbiji. BREF doku-ment o monitoringu emisija može biti koristan dodatni resurs za nadležne organe za izdavanje integrisanih dozvola i operatere, naročito u specifičnim situacijama kada treba pratiti emisije iz objekata za uzgoj.

BREF dokument takođe daje smernice za procenu emisija iz objekata na osnovu masenih bi-lansa1. Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije je izradila sopstveni model na bazi masenog bilansa za ovu svrhu, pa se zbog toga smatra da uključivanje alternativne metode u uputstvo za izbor BAT u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja u Srbiji ne bi bilo odgovara-juće.

1 Napomena: relevantnija verzija masenog bilansa za određivanje emisije iz objekata za intenzivni uzgoj se može naći u BREF dokumentu za intenzivni uzgoj živine ili svinja iz 2015. godine


4.1Intenzivna poljoprivredna proizvodnja (u ovom slučaju intenzivno stočarstvo) podrazumeva uzgoj, porast i tov životinja za proizvodnju mesa i/ili proizvodnju jaja. Ovakvi proizvodni sistemi generalno ne zahtevaju visoko složenu opremu i postrojenja, ali sve više zahtevaju visok nivo stručnosti, kako bi se pravilno upravljalo svim aktivnostima i kako bi se ciljevi proizvodnje urav-notežili sa ostvarivanjem dobrobiti životinja. Farme sa intenzivnom stočarskom proizvodnjom, koje su po kapacitetu u obavezi pribavljanja integrisane dozvole, uglavnom karakteriše visok stepen specijalizacije i organizacije.

Potencijalni uticaji na životnu sredinu usled aktivnosti na farmama živine i svinja mogu biti: zagađenje površinskih i podzemnih voda (npr. N2O – i NH3 +); acidifikacija (NH3, SO2, NOX); eutrofikacija (N, P); zagađenje vazduha, naročito NH3, N2O, NO, prašina, (PM10 i PM2.5), bio-aerosoli, itd; povećanje efekta staklene bašte (CO2, CH4, N2O, itd.); isušivanje (usled korišćenja podzemnih voda); lokalno uznemiravanje (neprijatni mirisi, buka); difuzno širenje, pesticida i toksičnih materija; širenje patogena, uključujući patogene otporne na antibiotike; pojava ostataka farmaceutskih proizvoda u vodama.

Ključni aspekt zagađivanja životne sredine kada je u pitanju intenzivan uzgoj je u vezi sa pri-rodnim životnim procesima, odnosno činjenicom da životinje izlučuju visok procenat hranljivih materija preko stajnjaka. Kvalitet i sastav stajnjaka, način na koji se on skladišti i na koji se njime rukuje su glavni faktori koji određuju nivo emisije iz intenzivne stočarske proizvodnje.

U nastavku su opisane neke od najboljih dostupnih tehnika čija primena može da ima značajne uticaje na životnu sredinu. Pravilna primena ovih tehnika može dovesti i do značajnih finansijskih ušteda.

Sistem upravljanja životnom sredinom (EMS – Environmental Management System) je tehnika koja omogućava operaterima postrojenja da pristupe problemima u životnoj sredini na siste-matičan i očigledan način. Sistemi upravljanja životnom sredinom postižu najveći efekat i naj-veću efikasnost tamo gde čine sastavni deo celokupnog procesa upravljanja i rada postrojenja.

EMS usmerava pažnju operatera na učinak postrojenja u zaštiti životne sredine, posebno kroz primenu jasnih procedura za rad u normalnim i vanrednim uslovima, kao i kroz definisanje pratećih odgovornosti.

EMS može obuhvatati jednostavan set procedura ili punu primenu međunarodno prihvaćenih standarda, kao što je SRPS ISO 14001:2015. Puna primena međunarodno prihvaćenih standar-da nije obavezujuća, ali pruža veći kredibilitet EMS, naročito kada uključuje i pravilnu eksternu

4.1

4


proveru.

Međutim, i nesertifikovani sistemi mogu da budu jednako efikasni ukoliko se pravilno osmisle i uvedu.

Sistem upravljanja životnom sredinom može obuhvatati sledeće komponente: 1. Posvećenost rukovodstva, uključujući najviše rukovodstvo;2. Definisanje politike zaštite životne sredine od strane rukovodstva koja podrazumeva

kontinuirano unapređenje učinka postrojenja u zaštiti životne sredine;3. Planiranje i uspostavljanje neophodnih procedura, ciljeva i zadataka u skladu sa finan-

sijskim planiranjem i investicijama;4. Primenu procedura sa posebnim osvrtom na:

a) strukturu i odgovornost,b) obuku, obaveštenost i stručnost,v) komunikaciju,g) učešće zaposlenih,d) vođenje dokumentacije,đ) efikasnu kontrolu procesa,e) programe održavanja,ž) spremnost i odgovore na krizne situacije,z) vođenje računa o usklađenosti sa propisima u oblasti životne sredine;

5. Praćenje performansi i preduzimanje korektivnih mera sa posebnim osvrtom na: a) praćenje i merenje,b) korektivne i preventivne mere,v) vođenje evidencije,g) ocenjivanje radi utvrđivanja da li je EMS usklađen sa definisanim planovima i da li je pravilno uveden i održavan;

6. Pregled EMS i njegove pogodnosti, adekvatnosti i efikasnosti od strane najvišeg ruko-vodstva;

7. Praćenje razvoja čistijih tehnologija;8. Vođenje računa o uticaju na životnu sredinu nakon konačnog zatvaranja postrojenja već

u fazi projektovanja novog, kao i tokom njegovog radnog veka;9. Izvođenje redovnog poređenja sa prosečnim vrednostima za sektor (benchmarking).

U zavisnosti od stepena složenosti farme, implementacija sistema upravljanja životnom sredi-nom može značajno da varira, od osnovne kontrole procesa uzgoja i performansi farmi u smislu potrošnje (hrane, energije, vode) i proizvodnje (npr. broj životinja, količina stajnjaka, količina otpada), do pune implementacije sa evidencijom više operativnih parametara, praćenjem emi-sija i validacijom od strane spoljnog EMS ocenjivača.

Obim i priroda sistema upravljanja životnom sredinom (npr. sertifikovan ili nesertifikovan) zavi-siće od vrste, veličine i složenosti farme, kao i od njenog uticaja na životnu sredinu.


4.1

Sve organizacione aktivnosti, proizvodi i usluge su u interakciji sa životnom sredinom i utiču na nju, a povezane su sa zdravljem, dobrobiti i sigurnosti kako operatera, tako i životinja, kao i sa svim sistemima za upravljanje proizvodnjom i kvalitetom na farmi. Ukratko, dobro upravljanje farmom je orijentisano ka ostvarivanju visokog učinka u zaštiti životne sredine, što se pokazalo i usko povezano sa povećanom produktivnoću životinja.

Ključ dobre prakse je razmatranje načina na koji aktivnosti koje se sprovode na farmama svinja i živine mogu da utiču na životnu sredinu, kao i preduzimanje koraka kako bi se izbegle ili minimizovale emisije ili uticaji, kroz izbor najbolje kombinacije tehnika i mogućnosti za svaku farmu. Cilj je da se pitanja zaštite životne sredine čvrsto ugrade u proces donošenja odluka. Preduzeće koje primenjuje dobru praksu, uzima u obzir i pitanja kao što su obrazovanje i obu-ka, pravilno planiranje aktivnosti, monitoring, popravka i održavanje, odgovor na vanredne situacije, zaštita i obnavljanje biodiverziteta. Rukovodstvo bi trebalo da je u mogućnosti da pruži dokaze da primenjeni sistemi uzimaju u obzir ove aspekte, od kojih su mnogi navedeni u „Kodeksu dobre poljoprivredne prakse“.

Svaka od različitih aktivnosti u sklopu upravljanja farmom može potencijalno doprineti po-stizanju ukupnog učinka u zaštiti životne sredine. Zbog toga je važno da je neko zadužen za upravljanje i nadgledanje ovih aktivnosti. U većim preduzećima to lice obično nije vlasnik, već upravnik farme, koji mora da obezbedi sledeće:

da su izbor lokalicije i prostorni aspekti uzeti u obzir, da je prepoznat značaj obrazovanja i obuke i da se iste sprovode, da su aktivnosti pravilno isplanirane, da se prate ulazi i izlazi, da su uspostavljene procedure za slučaj vanrednih situacija i da je program popravki i održavanja primenjen.

Upravnik i osoblje treba redovno da vrše pregled i evaluaciju ovih aktivnosti, da bi mogućnosti za dalji razvoj i unapređenje bile identifikovane i realizovane.

Nepovoljan uticaj farmi na životnu sredinu često je delimično uzrokovan i neodgovarajućom prostornom organizacijom aktivnosti u krugu farme. Ovo može dovesti do potrebe za dodatnim transportom i aktivnostima, kao i emisijama u blizini osetljivih receptora. Dobrim upravljanjem se donekle mogu kompenzovati ovi nedostaci, ali je to mnogo lakše ostvariti ukoliko se ade-kvatna pažnja posveti prostornom planiranju aktivnosti na farmi.

Izbor lokacije za novu stočarsku farmu ili planiranje novih objekata na postojećoj farmi, može se smatrati dobrom praksom uzgoja, ukoliko su:

nepotreban transport i dodatne aktivnosti minimizovani ili eliminisani; osigurane odgovarajuće razdaljine između farmi i osetljivih receptora koji zahtevaju

4.2

4.2.1


zaštitu, npr. od suseda kako bi se izbegli konflikti uzrokovani smetnjama do kojih dolazi usled emisije neprijatnih mirisa i buke, ili ostvarila odgovarajuća zaštita voda;

uzeti u obzir klimatski uslovi (npr. uticaj vetra); uzet u obzir potencijalni budući rast kapaciteta farme; zadovoljeni svi zahtevi u vezi sa urbanističkim planom ili planom razvoja seoskog po-dručja;

sprečeno zagađenje voda.

Osim tehničke procene, evaluacija bi isto tako uzela u obzir i meteorološke uslove, kao i sve specifične topografske karakteristike terena, kao što su brda, grebeni i reke.

Na primer, objekti i aktivnosti sa nižim intenzitetom emisije treba da su locirani bliže osetljivim receptorima, dok oni sa višim intenzitetom emisije treba da su više udaljeni od takvih lokacija.

Na osetljivim lokacijama zagađenje ambijentalnog vazduha se može izbeći efikasnim raspo-ređivanjem, relociranjem ili grupisanjem izvora emisije. Na primer, možda je moguće povećati razdaljinu između izvora emisije i osetljivog receptora, ili relocirati izvore tako da su postavljeni suprotno pravcu duvanja vetra.

Obezbeđivanje adekvatne razdaljine između farme i osetljivih receptora često nije primenjivo na postojećim farmama.

Zaposleni na farmi treba da budu upoznati sa celokupnim sistemom proizvodnje i pravilno obučeni da sprovode zadatke za koje su odgovorni. To vodi boljem razumevanju uticaja na životnu sredinu i posledica koje mogu nastati usled greške ili kvara opreme. Redovna obuka i usavršavanje su neophodni, naročito u slučaju uvođenja nove ili izmenjene radne procedure, ili u slučaju uvođenja nove opreme u proces proizvodnje. Vođenje evidencije obuka pruža osnovu za redovnu reviziju i evaluaciju veština i stručnosti svakog zaposlenog. Posebnu pažnju treba obratiti na to da je osoblje upoznato sa relevantnim propisima koji se tiču zdravlja i dobrobiti životinja, kao i bezbednosti na radu.

U cilju sprečavanja emisija u vazduh i vodu, propisi i dobre operativne prakse koje se odno-se na upravljanje stajnjakom treba da budu deo obuke osoblja odgovornog za transport i/ili rasprostiranje stajnjaka. U daljem tekstu, neki od ovih aspekata navedeni su kao primer neophodne obuke:

Rasprostiranje (rasturanje) stajnjaka treba izvoditi brzinom koja je u skladu sa dobro dokumentovanim planom upravljanja stajnjakom. Operater treba da bude upoznat sa kapacitetom mašina za rasturanje stajnjaka, kao i mogućnostima prilagođavanja brzine i doziranja stajnjaka.

Hemijski sastav tečnog stajnjaka može značajno da varira u različitim delovima skladišta za tečni stajnjak. Operater treba da bude upoznat sa mogućnostima homogenizacije stajnjaka pre utovara i metodama za brzu procenu količine hranljivih materija (nutrije-nata) u stajnjaku.

Do prosipanja dolazi uglavnom pri utovaru, transportu i rasprostiranju stajnjaka. Ope-

4.2.2


4.1rater treba da preduzme mere opreza kako bi se izbeglo prosipanje, kao i da bude spreman da preduzme odgovarajuće mere ako do toga dođe.

Rasprostiranje i transport stajnjaka mogu biti uslovljeni vremenom (period godine), temperaturom/klimatskim uslovima, nagibom polja, itd. Operater treba da bude upo-znat sa ovim pravilima.

Sve zakonske obaveze koji se tiču tehnologije rasprostiranja stajnjaka treba da budu poznate operateru.

Mnoge aktivnosti mogu imati koristi od planiranja, jer se na taj način osigurava da teku bez poteškoća i nose sa sobom ograničen stepen rizika po pitanju nepotrebnih emisija. Primer takve aktivnosti bi bila aplikacija stajnjaka na zemljište. Ona podrazumeva brojne zadatke i radnje koje je potrebno koordinisati, uključujući i sledeće:

Procenu zemljišta na koje se rastura stajnjak radi utvrđivanja rizika od izlivanja, curenja i sprečavanja zagađenja voda, kao i transfera patogena u vodu, a zatim odlučivanje o rasprostiranju. U nitratno osetljivim zonama (Nitrate Vulnerable Zones – NVZ) ovaj aspekt je ključan;

Izbegavanje vremenskih uslova u kojima zemljište može biti značajno zagađeno ili kada je rizik od izlivanja i curenja nutrijenata povećan;

Održavanje bezbednog rastojanja od izvorišta, bušotina i parcela suseda radi sprečava-nja curenja nutrijenata u vodu i širenja patogena;

Identifikaciju odgovarajuće brzine rasprostiranja, specifičnih udela azota i fosfora u stajnjaku dobijenih analizom reprezentativnog uzorka stajnjaka ili iz tipične vrednosti nutritivnog sadržaja stajnjaka dobijene na osnovu analize većeg broja uzoraka, sezon-skih zahteva useva, karakteristika zemljišta (npr. nutritivni sastav);

Proveru da je mehanizacija u dobrom i ispravnom stanju i pravilno podešena za odgo-varajuću brzinu aplikacije;

Planiranje ruta kretanja kako bi se izbegla uska grla (zagušenja); Obezbeđivanje adekvatnog pristupa skladištu tečnog stajnjaka, kao i efikasnog utovara bez prosipanja; npr. proverom rada pumpi, mešača, propusnih brana i ventila;

Redovan pregled površina na kojima je apliciran stajnjak, kako bi se uočio bilo kakav znak izlivanja, i ako je potrebno preduzimanje odgovarajućih mera;

Obezbeđivanje da svi zaposleni budu obučeni za svoje aktivnosti kako bi se sprečili nesrećni slučajevi i preduzele odgovarajuće mere u slučaju akcidenta.

Druge aktivnosti koje mogu da imaju koristi od planiranog pristupa su i isporuka goriva, stočne hrane i drugih materijala na farmi (ulazi), kao i odnošenje svinja, živine, jaja i drugih proizvoda, đubriva i otpadnog materijala sa farmi (izlazi). Podugovarači i dobavljači takođe treba da budu adekvatno informisani.

4.2.3


Plan za vanredne situacije može da pomogne operaterima da se izbore sa neplaniranim emi-sijama i akcidentima, kao što je zagađenje voda, a može da pokriva i opasnosti od požara i mogućnost vandalizma. Takav plan je neophodan deo zahteva za integrisanu dozvolu. U ovom priručniku (odeljak 5.4) data su uputstva za pravilnu izradu ovog dokumenta.

Kako bi se osiguralo da su objekti i oprema u ispravnom stanju, neophodno je vršiti njihovu redovnu proveru. Identifikacija i primena odgovarajućeg programa u ovoj oblasti može da smanji mogućnost nastajanja problema. Priručnici i knjige sa uputstvima treba da budu uvek dostupni zaposlenima, koji treba da prođu i odgovarajuću obuku.

Sve mere koje doprinose čistoći farme, doprinose i smanjenju emisija. Ovo uključuje sušenje i čišćenje magacina za hranu, objekata za smeštaj životinja, opremu i spoljne površine oko objekata. Gubici vode za piće se mogu sprečiti primenom odgovarajućih tehnika tokom vodo-snabdevanja (prilikom pojenja životinja), kao npr. upotreba nipl pojilica sa čašom u živinarstvu.

Objekti u stočarstvu mogu da sadrže delove izolacije, mehaničke i električne mehanizme koji zahtevaju redovno čišćenje, proveru, dopunu i održavanje. To su na primer: ventilatori, klapne za regulisanje protoka vazduha, kaiševi pokretnih traka za izđubravanje, filteri, temperaturni senzori, elektronske kontrole, sigurnosni sistemi, sistemi za snabdevanje vodom i hranom, skladišta goriva i hemikalija.

Skladišta tečnog stajnjaka se moraju redovno proveravati radi utvrđivanja bilo kakvih znakova korozije ili curenja, kao i drugih neispravnosti koje je potrebno otkloniti. Ukoliko je potrebno, za popravke treba angažovati i stručnu pomoć. Pre izvođenja radova na skladištu za stajnjak ono se mora bezbedno isprazniti.

Rad mehanizacije za rasturanje stajnjaka (za čvrst i tečni stajnjak) se može poboljšati ako se ona čisti i proverava posle svakog perioda upotrebe, uz vršenje neophodnih popravki. Takođe, tokom perioda upotrebe trebalo bi da se sprovode i redovni pregledi mehanizacije, kao i odgo-varajuće održavanje prema uputstvu za upotrebu.

Pumpe za tečni stajnjak, mešači, separatori, irigatori i kontrolna oprema zahtevaju redovnu pažnju i rukovanje u skladu sa instrukcijama proizvođača.

Ispravno je unapred izvršiti nabavku delova opreme na farmi koji se brzo troše i držati ih u re-zervi kako bi se popravke i održavanja brže obavljali. Obično rutinsko održavanje može sprovo-diti obučeno osoblje farme, dok za teže ili specijalizovane radove treba angažovati adekvatnu profesionalnu pomoć.

Nijedna tehnika pojedinačno nije izabrana kao posebno pogodna za smanjenje emisije u va-zduh kada je u pitanju skladištenje stočne hrane. U principu, u objektima za skladištenje suvih

4.2.4

4.2.5

4.2.6


4.1materija može doći do emisije prašine, ali se ona može sprečiti redovnim pregledom i održava-njem silosa i opreme za transport, kao što su ventili i cevi. Usisavanje suve hrane u zatvorene silose umanjuje probleme sa prašinom.

Kada se smatra neophodnim, silos treba potpuno isprazniti kako bi se omogućio pregled i spre-čila pojava bilo kakve biološke aktivnosti u hrani. Ovo je naročito važno u letnjem periodu, da bi se sprečilo kvarenje hrane i nastajanje neprijatnih mirisa. Tokom pražnjenja silosa za hranu treba voditi računa da se ne poveća emisija prašine.

Sakupljanje uginulih životinja sa farmi i njihovo procesuiranje u centralizovanim objektima najčešće obavljaju specijalizovane službe.

Odgovorno održavanje je ključno za adekvatno skladištenje uginulih životinja na farmi. Do momenta preuzimanja od strane ovlašćenog operatera, uginuća treba čuvati u zatvorenim, nepropusnim kontejnerima, kako bi se izbeglo curenje oceda i problemi sa neprijatnim mirisi-ma. Upotreba hladnjaka može biti neophodna, naročito tokom leta i kada se preuzimanje ne sprovodi često (npr. u intervalu dužem od nedelju dana).

Smanjenjem lučenja nutrijenata (npr. azota (N) i fosfora (P)) u stajnjak može se smanjiti nivo emisija. Primera radi, smanjenje količine azota u stajnjaku neće umanjiti samo emisije amoni-jaka, već istovremeno i druge moguće gubitke azota (luženje, denitrifikacija).

Cilj je da se životinje ne prehranjuju sa više nutrijenata (pre svega azota i fosfora) nego što je potrebno za dati nivo proizvodnje, sa namerom da se smanji izlučivanje do nivoa koji od-govara metaboličkim procesima u organizmu. Drugim rečima, nutritivne mere imaju za cilj da smanje višak azota, nesvarenog ili kataboliziranog azota, koji se najčešče izlučuje u formi uree (mokraćne kiseline u stajnjaku), a koja se brzo degradira u amonijak i amonijum jon. Pored toga, smanjenjem lučenja azota ostvaruje se i smanjenje emisija do kojih dolazi u svim fazama upravljanja stajnjakom (boravak životinja, skladištenje, rasprostiranje po zemljištu).

U praksi, nivoi proteina u stočnoj hrani su često viši nego što je to zaista potrebno. Veći udeo proteina u ishrani se koristi kako bi se osiguralo da su uzeti u obzir:

suboptimalni odnosi aminokiselina, varijacije u zahtevima između životinja sa različitim genotipovima, varijacije u zahtevima uzrokovane razlikama u starosti ili fazi proizvodnje, varijacije u pravom sadržaju i svarljivosti esencijalnih aminokiselina u ishrani.

Zbog toga, sadržaj proteina u ishrani i izlučivanje azota mogu biti smanjeni boljim uravnoteža-vanjem nivoa proteina/aminokiselina u obroku sa potrebama životinja.

Dosadašnji napori da se poveća svarljivost hrane doveli su do upotrebe velikih količina enzima (fitaze, ksilanaze, proteaze, glukanaze, itd.) u savremenoj industriji stočne hrane. Napredak u

4.2.7

4.3


genetici, selekciji i ishrani doveo je do značajno povećanog iskorišćenja stočne hrane. Ostvare-na efikasnost u svarljivosti i iskoristivosti stočne hrane omogućava smanjenje unosa azota, kao i dodatno smanjenje njegovog kasnijeg izlučivanja.

Glavne nutritivne strategije za smanjenje količine izlučenog azota i fosfora su:1. Smanjenje nivoa sirovog proteina balansiranjem ishrane zasnovane na energetskim po-

trebama svinja i na metaboličkim energetskim vrednostima za živinu i svarljivih amino-kiselina, prateći idealni nivo proteina (azota).

2. Upotrebom hrane prilagođene specifičnim potrebama životinja u različitim stadijumima uzgoja (azot i fosfor).

3. Poboljšanje karakteristika hrane, npr. kroz: primenu niskih nivoa sirovog proteina (CP), upotrebu sintetičkih aminokiselina i srodnih jedinjenja u ishrani, gde je u obrok dodata mala količina CP-aminokiselina (azot);

primenu niskog nivoa fosfora, korišćenje fitaze u cilju povećanja svarljivosti (fosfor); upotrebu drugih dozvoljenih dodataka hrani, uključujući aditive u stočarskoj proi-zvodnji koji imaju povoljan uticaj na životnu sredinu (azot);

povećanu upotrebu visoko-svarljivih sirovina (azot i fosfor).

Kod višefazne ishrane sadržaj nutrijenta u ishrani je usklađen sa potrebama i unosom hrane kod životinja u različitim fazama odgoja. Glavni efekat višefazne ishrane je mogućnost za smanjenje izlučivanja nutrijenata (prvenstveno azota i fosfora).

Višefazna ishrana za nosilje je metod ishrane koji uključuje prilagođavanje nivoa kalcijuma i fosfora u različitim fazama proizvodnje. Za ovaj metod ishrane neophodna je ujednačena grupa životinja i postepeni prelazak sa jedne vrste hrane na drugu.

Utvrđen doprinos zaštiti životne sredine kod upotrebe višefazne ishrane u uzgoju živine se ogleda u smanjenju izlučivanja azota od 4% do 10%. Zabeleženo smanjenje izlučivanja azota kod brojlera iznosi čak 15% do 35%.

Višefazna ishrana za svinje sastoji se od sukcesivnog davanja od dve do pet porcija hrane za svinje telesne mase od 25 kg do 100–110 kg (završna telesna masa u tovu). Programi ishrane variraju između država. Program dvofaznog hranjenja (25–60 kg i 60–110 kg) je dobro ra-zvijen, ali bi mogao biti dalje unapređen, tako da obuhvati i pitanja zaštite životne sredine i ekonomske isplativosti.

Višefazna ishrana za svinje sastoji se od davanja hraniva koja zadovoljavaju potrebe grla za aminokiselinama, mineralima i energijom. Ovo se postiže kombinacijom ishrane visoke i niske hranljive vrednosti tokom balansiranja obroka (od dnevnog do nedeljnog unosa hrane), jer se potrebe životinja za hranljivim sastojcima menjaju sa povećanjem žive telesne mase.

Zabeležen doprinos zaštiti životne sredine ostvaren pri primeni višefazne ishrane u uzgoju svi-nja, u kombinaciji sa niskoproteinskom ishranom, ogleda se u smanjenju izlučivanja azota u nivou od 10% do 30%.

4.3.1


4.1Udeo sirovog proteina u ishrani može se smanjiti ako je snabdevanje aminokiselinama opti-mizovano kroz dodatak sintetičkih aminokiselina prema potrebama životinja. Niskoproteinska ishrana je bazirana na materijama sa nižim sadržajem proteina npr. sojini obroci za svinje. Od-govarajuće količine ključnih aminokiselina neophodnih za optimalne performanse su uključene u ishranu. Dodavanje aminokiselina može se izvesti putem jednofaznog ili višefaznog režima ishrane. Kao rezultat, unošenje viška proteina se smanjuje, a posledično i nivo izlučenog azota.

Nivo sirovog proteina u ishrani se može smanjiti ukoliko se istovremeno kontroliše sadržaj energije u ishrani i ukoliko se održava ravnotežni nivo aminokiselina dodavanjem sintetičkih aminokiselina u odgovarajućim količinama i u srazmeri sa žitaricama u obroku. Aminokiseline kao što su lizin (L-lysine), metionin (DL-methionine), treonin (L-threonine), triptofan (L-tryp-tophan) i valin (L-valine) su registrovane kao dodaci u ishrani i dostupne su za komercijalnu upotrebu.

Za svaki procenat (prema apsolutnoj vrednosti) smanjenja udela proteina u stočnoj hrani, emi-sija NH3 iz objekata za uzgoj, skladišta stajnjaka i usled rasturanja stajnjaka se smanjuje od 5 % do 15 %, zavisno od pH vrednosti urina i fecesa. Niskoproteinska ishrana životinja takođe smanjuje emisiju N2O i povećava efikasnost upotrebe azota u stočarskoj proizvodnji.

Monogastrične životinje, kao što su živina i svinje, ne mogu lako da vare fosfor koji se nalazi u fitatima (fitinska kiselina), osnovnoj formi skladištenja fosfora u sastojcima hrane biljnog porekla, s obzirom da im nedostaje odgovarajuća aktivnost enzima u digestivnom traktu. Konkretno, svinje i živina mogu da svare svega 30% fosfora iz biljaka. Zbog toga da bi se zadovoljile nutritivne potrebe životinja, hrani se tradicionalno dodaje neorganski fosfor. Dodavanjem enzima fitaze u ishrani omogućava se oslobađanje fosfora iz fitata, tako da on postaje dostupan tokom varenja čime se smanjuje potreba za dodavanjem neorganskog fosfora.

Novi pristupi, koji su trenutno u fazi razvoja, obuhvataju razvoj biljnih vrsta sa visokom aktivnošću fitaze i/ili niskim sadržajem fitinske kiseline.

Podaci za svinje i živinu navedeni u nastavku mogu se naći u brojnim publikacijama koje se bave temom upotrebe fitaze u stočnoj hrani. Oni predstavljaju sažet pregled rezultata dobi-jenih za različite vrste hrane u različitim situacijama. Moguća smanjenja izlučivanja fosfora izražena su u formi relativne vrednosti.

Koristi za svinje: Uključivanjem fitaze u hranivo poboljšava se svarljivost fosfora iz biljaka kod zalučene prasadi od 20 do 30 %, a kod tovljenika i tovljenika u poslednjoj fazi tova (finišera) od 15 do 20%, što je slučaj i kod krmača;

Smanjenje dodatka neorganskog fosfora od 0,1% u hranivu korišćenjem fitaze po pra-vilu dovodi do smanjenja izlučivanja fosfora kod zalučene prasadi u visini od 35 do

4.3.2

4.3.3


40%, kod tovljenika i tovljenika u poslednjoj fazi tova od 25 do 35%, a kod krmača od 20 do 30%.

Koristi za živinu: Uključivanjem fitaze u hranivo poboljšava se svarljivost biljnog fosfora od 20 do 30% kod tovnih pilića, nosilja i ćuraka. Varijacije u rezultatima su u vezi sa udelom fitinskog fosfora sadržanog u biljnom materijalu koji se koristi u ishrani;

U opštem slučaju, smanjenje dodatka neorganskog fosfora za 0.1% u hranivu, ostvare-no korišćenjem fitaze, dovodi do smanjenja izlučivanja fosfora kod koka nosilja i tovnih pilića za više od 20%.

Svarljivost fosfora se poboljšava upotrebom povećane količine svarljivog neorganskog fosfata u ishrani. Neorganski hranljivi fosfati se klasifikuju kao mineralni sastojci hraniva. Ovi hranljivi fosfati razlikuju se po sadržaju minerala i hemijskom sastavu, što ima za posledicu različit stepen svarljivosti samog fosfora. Visokosvarljivi fosfati se koriste kao delimična zamena za uobičajene izvore fosfora u hrani za životinje.

Hranljivi fosfati su sadržani u stočnim hranivima u praškastoj formi ili u vidu granula, u zavi-snosti od fizičkih karakteristika krajnjeg proizvoda. Neorganski fosfati imaju postojan hemijski sastav i udeo svarljivog fosfora, delom i zbog toga što nisu osetljivi na procesne uslove kao što su vrućina ili vlaga.

Smanjenje ukupne količine fosfora u sastavu stočnih hraniva dovodi do smanjenja izlučivanja fosfora, a samim tim i njegovog ispuštanja u životnu sredinu.

Smanjenje potrošnje vode na farmama postiže se sprečavanjem prosipanja pri snabdevanju ži-votinja vodom i smanjivanjem svake druge upotrebe koja nije u neposrednoj vezi sa nutritivnim potrebama. Racionalna upotreba vode je prvenstveno pitanje dobrog rukovođenja farmom, koje može obuhvatati sledeće aktivnosti:

prethodno čišćenje (npr. mehaničko suvo čišćenje) i čišćenje objekata za smeštaj živo-tinja i opreme nakon svakog proizvodnog ciklusa korišćenjem mašine za pranje pod visokim pritiskom,

redovnu proveru kalibracije instalacija vode za piće i ukoliko je potrebno i njihova reka-libracija kako bi se izbeglo prosipanje,

merenje potrošnje vode i vođenje evidencije o potrošnji (npr. na svaka tri meseca), po mogućnosti odvojeno za najveće potrošače (npr. sistem za napajanje životinja, pranje). Ova procedura omogućava uspostavljanje indikatora potrošnje vode,

uočavanje i popravke curenja (npr. vizuelnom inspekcijom) na sistemima za distribuciju vode,

korišćenje odvojeno sakupljene nekontaminirane kišnice i njenu ponovnu upotrebu za čišćenje ukoliko je to izvodljivo, s obzirom na sanitarne mere zaštite.

4.3.4

4.4


4.1Kod sistema za držanje svinja uobičajeno je da vode od pranja otiču u objekte za privremeno skladištenje tečnog stajnjaka. Smanjeno rasipanje vode će dovesti do manjeg razvodnjavanja stajnjaka, odnosno do stvaranja stajnjaka sa većim procentom suve materije, a upotreba ta-kvog stajnjaka će obezbediti više nutrijenata za potrebe biljaka prilikom rasturanja na njivama, ali i veću emisiju amonijaka.

Konzumacija kod životinja

Voda mora uvek da bude dostupna životinjama u skladu sa zahtevima dobrobiti životinja, a koji su propisani relevantnom regulativom. Smanjenje konzumacije vode od strane životinja se ne smatra adekvatnom merom smanjenja potrošnje vode, s obzirom da se potrebe životinja za svežom vodom ne smeju ugroziti.

Pojilice treba adekvatno odabrati u skladu sa navikama životinja po pitanju konzumacije tečnosti.

Za živinu se koriste različiti tipovi pojilica kao što su: nipl pojilice sa ili bez posude za kapanje, korita za vodu, okrugle pojilice.

Kada su u pitanju svinje, najčešće su u upotrebi sledeći tipovi pojilica: nipl pojilice sa šoljom ili posudom, korita za vodu, pojilice na pritisak, pojilice sisaljke.

U BREF dokumentu o intenzivnom uzgoju dati su rezultati poređenja među tovljenicima, gde je praćena potrošnja vode i proizvodnja tečnog stajnjaka kod primene nipl pojilica integrisanih u suva korita za prehranu i kod pojilica koje su odvojene od suvih hranilica. Rezultati pokazuju da je ukupna potrošnja vode kod odvojenih pojilica gotovo duplo veća u odnosu na onu kod integrisanih, usled gubitka vode koje prouzrokuju životinje (6.7 litara/životinji/dan kod inte-grisanih nipl pojilica nasuprot 14.1 litara/životinji/dan kod odvojenih pojilica). Ovo dovodi do proizvodnje velike količine razvodnjenog tečnog stajnjaka.

Uočeno je da postavljanje pojilica odvojeno, umesto jedne pored druge, dovodi do smanjenja potrošnje vode zbog manje mogućnosti da životinje kada piju koriste više pojilica istovremeno. Smanjenje je naročito značajno ukoliko je niži pritisak vode u sistemu.

Ishrana svinja može da bude organizovana u sistemu „vlažne ishrane“, kada se u koritu u tečnoj formi nalaze hrana i voda. U ovom slučaju količina dodate vode zavisi od mnogih faktora, pa neku opštu procenu po pitanju potrošnje nije moguće napraviti.

Pri snabdevanju vode u ad libitum režimu, svinje same prirodno smanjuju unos vode. Takođe, literaturni podaci potvrđuju da ishrana sa manje proteina doprinosi smanjenju konzumacije vode.

4.4.1


Voda za čišćenje

Dezinfekcija objekata za smeštaj životinja je neophodna kako bi se smanjilo širenje zaraza; nor-me za redovno čišćenje i dezinfekciju su navedene u Direktivama koje se odnose na dobrobit životinja i nacionalnim propisima.

Primena metoda suvog čišćenja sa naknadnim čišćenjem pod visokim pritiskom može značajno da smanji potrošnju vode i nastajanje otpadnih voda. Upotreba mašina za čišćenje pod visokim pritiskom, upotreba vruće vode ili pare umesto hladne vode, dodatno smanjuje potrošnju vode. Na primer, upotreba tople vode može da smanji potrošnju vode za 50 %.

Voda za hlađenje

Upotreba vode i efikasnost sistema koji se koristi za kontrolu temperature u objektima za ži-votinje u toplom periodu, npr. magljenje (raspršivanje vode), varira u zavisnosti od usvojenog sistema. Velike varijacije u potrošnji su u direktnoj vezi sa klimatskim uslovima.

Merenje potrošnje vode

Postavljanje mernih uređaja ima efekta ako se može na osnovu merenja dobiti raspodela po-trošnje po potrošačima i stadijumu uzgoja. Različiti sistemi koji se koriste na farmama, kao što je sistem ventilacije, hranjenja i pojenja, kao i karakteristike objekata mogu imati uticaja na potrošnju vode.

EKONOMSKI ASPEKTI

Adekvatnim upravljanjem potrošnje vode na farmi se mogu ostvariti finansijske uštede.

Pored smanjenja troškova za potrošnju vode, značajna ušteda se ostvaruje i usled smanjenja količine nastalog tečnog stajnjaka. Smanjena potrošnja vode smanjuje zapreminu tečnog stajnjaka koji će se koristiti kao đubrivo, a samim tim i troškove za rasturanje stajnjaka. Zahtevi po pitanju kapaciteta skladišta za stajnjak se smanjuju, a time i troškovi izgradnje, kao i operativni troškovi vezani za pumpanje, transport i drugo.

4.4.2


4.1

U uzgoju svinja energetski troškovi čine oko 3.3 % ukupnih troškova proizvodnje. Imajući u vidu kontinualni rast cena energenata u prethodnom periodu, postoji bojazan da bi ovaj trošak mogao postati značajniji u budućnosti.

Studije sprovedene u Irskoj pokazuju da tipična farma sa više od 1000 krmača i zatvorenim ciklusom proizvodnje troši preko 80.000 € svake godine na gorivo i električnu energiju. Zato je na farmama neophodno pratiti potrošnju energije i izbeći sve prekomerne utroške do kojih može doći.

Zone sa najvećom potrošnjom energije na farmama svinja su:

1) Objekti za prašenje

Okvirno 20-25% od ukupno potrošene električne energije na farmi se utroši u ovim objektima. U idealnim uslovima temperatura u objektima za prašenje (prasilište) treba da iznosi 24°C pri-likom rođenja prvog praseta. Temperatura u prostoriji se može sniziti do 20°C (ali ne i ispod 20°C), kada se ispune uslovi za to tj. kada je najmlađe prase u prostoriji preko 2 dana staro. Loša kontrola temperature može dovesti do nepotrebnog pregrejavanja ploča što prouzrokuje generisanje otpadne toplote i potrošnju dodatne energije za ventilaciju. Ovo se naročito odnosi na prve dve nedelje nakon prašenja.

2) Prostorije za zalučenu prasad

U ovim prostorijama se troši oko 25% od ukupne potrošnje energije na farmi svinja. Cilj je da se temperatura u prostorijama za novorođenu prasad prvobitno održava na 28°C do 29°C, a zatim, u narednom periodu postepeno smanjuje u iznosu od oko 2°C nedeljno. Uobičajena potrošnja energije u ovim objektima iznosi 10,3 kWh/prasetu, uz raspodelu potrošnje od 7,5 kWh/prasetu za grejanje, 2 kWh/prasetu za osvetljenje i 0,8 kWh/prasetu za ventilaciju, kao što je prikazano u tabeli 4.1.

Tabela 4.1 Potrošnja energije u objektima za zalučenu prasad: uobičajena i dobra praksa2

Potrošnja energije (kWh)/prasetu

uobičajeno dobra praksa moguće uštede %

grejanje 7,5 3 60%

osvetljenje 2 1 50%

ventilacija 0,8 0,6 25%

Podaci za farmu na kojoj su primenjeni principi dobre prakse pokazuju da godišnja ušteda u odnosu na uobičajenu praksu može iznositi 5.7 kWh po prodatoj svinji.

2 Izvor: Carbon Trust 2005

4.5.1

4.5


3) Završni uzgoj

U ovoj fazi uzgoja potroši se jedna trećina od ukupne potrošnje električne energije na farmi. Ventilacija i sistemi za hranjenje su glavni potrošači, dok osvetljenje obično ima niži stepen potrošnje. Ukoliko se primenjuje ACNV ventilacioni sistem (Automatically Controlled Natural Ventilation – automatski kontrolisana prirodna ventilacija) i sistem ishrane je zasnovan na vlažnoj ishrani, onda će potrošnja energije prevagnuti na stranu sistema za hranjenje. Na farmama sa mehaničkom ventilacijom sa ograničenim protokom vazduha i sistemom sa vla-žnom/suvom ishranom i pužnim transporterima, raspodela potrošnje može biti obrnuta.

Ventilacija

Kontrola intenziteta ventilacije (broj izmena vazduha na sat, zapreminski protok vazduha) je najjednostavniji metod za održavanje temperature u objektima. Mere za uštedu energije su takođe u bliskoj vezi sa intenzitetom ventilacije u objektima za smeštaj životinja. Sistem za ventilaciju treba da bude projektovan tako da može da ukloni višak toplote u toplim letnjim mesecima, pri najvećoj popunjenosti smeštajnih kapaciteta, kao i da može da obezbedi mini-malni intenzitet ventilacije u hladnim zimskim mesecima, pri najnižoj popunjenosti smeštajnih kapaciteta. Radi dobrobiti životinja, minimalni intenzitet ventilacije treba da bude takav da obezbedi dovoljno svežeg vazduha, odgovarajuće vlažnosti i ukloni nepoželjne gasove.

Prosečni godišnji gubici u vezi sa obnavljanjem vazduha u objektima za smeštaj svinja čine oko 75% ukupnih gubitaka toplote. U tom smislu pogrešno odabrano podešavanje ili loše upravlja-nje intenzitetom ventilacije mogu dovesti do značajnih gubitaka energije.

Zahtevi za električnom energijom mogu biti značajno smanjeni ukoliko u objektima postoji mo-gućnost primene prirodne ventilacije. Međutim, to nije uvek moguće izvesti, a nije ni poželjno za svaku vrstu i kategoriju životinja ili za sve sisteme uzgoja.

Kotlovi i sistemi za grejanje objekata

Efikasnost kotlova na naftu i gas je izuzetno važna. Redovnim održavanjem gorionika i čišće-njem površina za prenos toplote potencijalno se mogu ostvariti uštede od 10% do 15%. Pri-likom izgradnje novih objekata i rekonstrukcije kotlarnica na postojećim farmama treba uzeti u obzir i mogućnost ugradnje modernih modularnih i visokoefikasnih kondenzacionih kotlova (efikasnost i do 95% nasuprot 80% ili manje). Ovakvi kotlovi se mogu postaviti tako da greju samo pojedine zone u okviru objekata, čime se postiže bolja kontrola i izbegava potreba za izgradnjom dugačkih cevovoda.

Izolacija objekata

Gubici energije koja se koristi za grejanje objekata mogu biti jako veliki ukoliko je izolacija objekata loša. Izolacijom objekata za smeštaj životinja, smanjuje se prenos toplote između objekata i okoline, čime se smanjuju toplotni gubici, a samim tim i količina energije koja se koristi za dostizanje optimalne temperature u objektima. Materijal za izolaciju treba da bude

4.5.2


4.1otporan na vlagu, kao i na divlje ptice, glodare i insekte. Potrebno je redovno izvoditi perio-dične preglede, kako bi se ustanovilo da li je došlo do oštećenja izolacije. Takođe, u objektima za svinje bi trebalo kontrolisati i fluktuaciju temperature, kako bi se utvrdilo da li dolazi do značajnih razlika u temperaturi tokom dana i noći.

Osvetljenje

Osvetljenje u objektima za smeštaj životinja je takođe značajan potrošač električne energije. Sistem osvetljenja treba da bude podešen tako da zadovolji potrebe životinja, po pitanju nji-hove dobrobiti i zdravlja, kao i da omogući odgovarajuće radne uslove za zaposlene na farmi. Za svaku kategoriju životinja postoji minimalni intenzitet svetla koji treba obezbediti kako bi se zadovoljile njihove potrebe, kao i redovni intervali svetla i tame. Oba faktora imaju veliki uticaj na ponašanje životinja.

U pogledu zahteva za osvetljenjem i potrošnje električne energije, na prosečnoj integrisanoj farmi sa 500 krmača treba osvetliti oko 5.000 m2 podnog prostora ili u proseku 10 m2 po krmači i potomstvu. Utrošak energije na osvetljenje iznosi oko 10-15% od ukupne električne energije koja se troši na farmi (u proseku 2 do 4 kWh po uzgojnoj svinji).

Na potrošnju električne energije veliki uticaj ima izbor tipa osvetljenja. U tabeli 4.5 dat je pre-gled izvora svetlosti uključujući i njihovu „lumensku efikasnost“ i potrošnju energije. Uopšteno, što je veća lumenska efikasnost, to je izvor svetlosti efikasniji u generisanju svetla.

Primena elektronske kontrole rasvete smanjuje potrošnju energije za dodatnih 20% i produža-va vek trajanja lampi za 50%.

Tabela 4.2: Osvetljenje u objektima za životinje

Vrsta lampe Lumen (Lm) Snaga

(W)

Lumen-ska efi-kasnost (Lm/W)

Trajanje (hiljadu

sati)

Ušteda energije

(nasuprot inkade-

scentnim lampama)

(%)

Rela-tivni

trošak

sa užarenim vlaknom

220 – 1.420 25 – 100 10 – 15 1 0 €

visokoefikasna halogena

NI 13 – 150 15 – 24 2 – 4 30 – 40 €€

kompaktna fluorescentna

100 – 1.800 3 – 23 20 – 32 4 – 15 80 €€

T8 fluorescentna cev

1.350 – 7.000 14 – 80 44 – 70 4 – 15 30 – 40 €€

indukcija 35.000 – 12.000 55 – 165 NI 60 70 – 80 €€€

metal halogena (jod)

5.900 – 189.000 70 - 2.000 50 – 80 10 – 18 35 – 45 €€€

natrijum visokog pritiska

1.300 – 130.000 35 – 1.000

50 – 150 120 – 250 60 – 75 €€€€

LED visokoenergetska

12 – 100 0.2 – 5 (po LED)

60 – 250 50 80 – 90 €€€€


Opšte mere primenljive za štednju energije kod osvetljenja su: zamena običnih volframovih sijalica sa užarenom niti, koje su i dalje u upotrebi, sa efi-kasnijim osvetljenjem, kao što su fluorescentne cevi, natrijumove i LED svetiljke,

uvođenje kontrole osvetljenja na bazi senzora za otvaranje vrata, upotreba različitog režima osvetljenja, primena naizmeničnih perioda svetla i tame umesto konstantnog osvetljenja tokom 24 časa,

veća upotreba prirodne svetlosti, ugradnjom otvora ili svetlarnika.

Za više informacija videti priručnik za efikasno korišćenje energije na farmama za uzgoj živine i svinja koji je izrađen u okviru Projekta.

Uzgoj živine, kao i uzgoj svinja, predstavlja energetski intenzivan proces i pored toga što tro-škovi za energiju predstavljaju mali procenat ukupne prodajne vrednosti proizvoda.

Potrošnja energije, kao i troškovi vezani za nju, se mogu smanjiti izborom odgovarajuće opre-me, osvetljenja, izolacije, sistema za kontrolu, kao i primenom mera domaćinskog poslovanja.

Sistemi za osvetljenje, grejanje i ventilaciju su najveći potrošači energije na farmama živine, pa samim tim nude i najviše mogućnosti za uštede. Poboljšanja u energetskim performansama farme često dovode i do poboljšanja uslova sredine u kojoj boravi živina, što doprinosi dobro-biti živine, a što se može odraziti i na efikasnost uzgoja kroz unapređeni rast.

Sistem upravljanja energijom u objektu

Sistem upravljanja potrošnjom energije kao što je BEMS daje mogućnost daljinskog upravljanja različitim energetskim jedinicama (uključivanja i isključivanja opreme, podešavanja grejanja u objektu po zonama i sl.), kao i redovnog praćenja i analize potrošnje energije na nivou potro-šača, npr. praćenje rada kotlova, osvetljenja i vremena rada ventilatora. Primenom ovakvog sistema u proseku se ostvaruju uštede u potrošnji energije između 10 i 30%.

Izolacija i strujanje vazduha

Potrebna količina energije za grejanje i ventilaciju se može umanjiti boljom izolacijom zidova, krovova i podova objekata (u slučaju kompletne rekonstrukcije). Ovakve mere omogućavaju da se u objektima duže održava toplota tokom zime i svežina tokom letnjeg perioda.

Uopšteno performanse uzgoja se popravljaju sa postizanjem ujednačenije temperature u objektima. Međutim, mora se uspostaviti ravnoteža između stepena izolacije i gustine nase-ljenosti u objektu, jer u suprotnom u letnjem periodu može doći do pregrejavanja i potrebe za dodatnom ventilacijom kako bi se održali adekvatni uslovi u objektu.

4.5.3

4.5.4


4.1Kod starijih objekata bolja izolacija se može ostvariti na više načina: postavljanjem izolacionih panela na unutrašnjim površinama, popunjavanjem tavanskog prostora ubrizgavanjem poliu-retanske pene male gustine ili postavljanjem spoljašnje izolacije.

Sprečavanje pojave promaje i nekontrolisanog strujanja vazduha je važno za kontrolu troškova grejanja u periodu nošenja jaja, naročito tokom zime. Jednostavne popravke na klapnama u ventilacionim otvorima, ventilacionim kanalima i vratima mogu vrlo brzo dovesti do smanjenja troškova za grejanje.

Kontrola temperature i ventilacije

Kontrola grejanja i ventilacije na bazi merenja na više tačaka u objektu upotrebom većeg broja senzora omogućava veću tačnost. Merne senzore treba postaviti direktno iznad ptica, kako bi se očitale prave vrednosti. Takođe, praćenje i upravljanje sistemima za grejanje i ventilaciju u jednom objektu bi trebalo da bude integrisano.

Primenjeni intenzitet ventilacije u objektu je veoma važan faktor. Prekomerna ventilacija u objektima za uzgoj živine, koji se greju tokom hladnog vremena, može znatno da poveća količinu energije potrebne za grejanje i da ima veliki uticaj na troškove grejanja, ponekad i do 30%. Dobra kontrolna oprema i dobri ventilacioni sistemi, koji mogu da obezbede preciznu količinu ventilacije niskog intenziteta su ključni za ostvarivanje manjih operativnih troškova.

Osvetljenje

Napredak u tehnologiji rasvete nudi mogućnost značajnog smanjenja potrošnje električne energije za osvetljenje objekata. Starije sijalice sa užarenom niti i volfram–halogen sijalice se mogu zameniti sa visokoefikasnim svetiljkama s mogućnošću podešavanja intenziteta svetla, pri čemu se mogu ostvariti uštede i preko 40%. Primera radi, nove energetski efikasne T-5 flu-orescentne cevi sa elektronskom prigušnicom i dimerom, postavljene u vodootporna plastična kućišta sa difuzorom, su četiri puta efikasnije od običnih sijalica sa užarenom niti i traju 16 puta duže.

Frekventna regulacija na ventilatorima i pumpama

Smanjivanjem brzine pumpi ili ventilatora za 20% korišćenjem frekventne regulacije može se uštedeti i do 50% energije. Ovo je posebno značajno za pumpe, transportere i sistem ventila-cije, kod kojih se zahtevani kapacitet često menja, što predstavlja idealan slučaj za primenu frekventne regulacije. Primena frekventne regulacije je pogodna i kod pumpi za vodu, posebno kada je regulator povezan sa meračem protoka i pritiska u sistemu.

Cirkulacioni ventilatori

U opštem slučaju, što je ujednačenija temperatura u objektu, to su manji troškovi za grejanje. Kako se usled stratifikacije najtopliji vazduh u objektu za živinu nalazi visoko uz plafon objekta, temperatura u objektu se može ujednačiti korišćenjem cirkulacionih ventilatora koji "guraju" topli vazduh na dole, ka podu. Uobičajeno se koriste ventilatori kojima se ostvaruje mala brzi-


na vazduha jer vazduh mora da se lagano kreće blizu poda, s obzirom da vazduh koji se kreće većom brzinom može da rashladi živinu.

Glavna korist pravilne cirkulacije toplote je da konvencionalni sistem za grejanje ne mora uče-stalo da radi, što znači manje habanja i oštećenja opreme i manju potrošnju goriva. Ušteda u gorivu se procenjuje između 10% i 20%.

Grejanje na principu zračenja toplote

Radijacioni grejači, koji sagorevaju propan ili prirodni gas mogu biti jedno od prihvatljivih re-šenja za grejanje objekata. S obzirom da proizvođači za ovaj tip grejača uglavnom preporučuju instaliranje 15% manjeg kapaciteta nego kod sistema sa direktnim zagrevanjem vazduha, upotrebom ovog tipa grejača je moguće ostvariti i uštede u gorivu.

Posebna prednost grejača koji toplotu odaju zračenjem na farmama živina je što omogućavaju bolje grejanje prostirke. Toplota se prenosi direktno do poda objekta, što sprečava prenos telesne toplote između ptica i poda što rezultira boljim termalnim komforom i suvljom prostir-kom. Druga prednost je da se mogu postaviti na većoj visini, tako da se ne moraju podizati ili spuštati u radnom delu. Oni takođe ravnomerno zagrevaju pod i sprečavajući pojavu užarenih tačaka koje se obično javljaju kod drugih tipova grejača. Toplota se dalje širi i prema bočnim zidovima što pruža pticama veću zonu komfora.

Za više informacija videti priručnik za efikasno korišćenje energije na farmama za uzgoj živine i svinja koji je objavljen u okviru projekta.

U ovom sektoru buka se i dalje ne smatra za problem od velikog značaja za životnu sredinu, ali sa povećanjem naseljenosti u ruralnim područjima, emisija buke (kao i neprijatnih mirisa) može da postane značajan problem. Generalno, primena mera za smanjenje i sprečavanje emisije buke je neophodna kada je farma locirana blizu oblasti koja zahteva posebnu zaštitu (npr. na-seljena oblast) i kada dođe do žalbi na prekomernu buku. Istovremeno, smanjenje nivoa buke na farmi se smatra korisnim za uzgoj životinja, jer uzgoj zahteva tihu i mirnu sredinu.

U slučaju izgradnje novih farmi, osnovna preventivna mera koja se može primeniti je izbor od-govarajuće lokacije za farmu i/ili opremu koja je dovoljno udaljena od postojećih ili planiranih osetljivih receptora npr. naseljenih područja.

Uopšteno smanjenje buke se može postići: odgovarajućim planiranjem aktivnosti u krugu farme, korišćenjem prirodnih barijera, upotrebom opreme koja emituje niži nivo buke, primenom tehničkih mera na opremi (ograničeno), primenom dodatnih mera za smanjenje buke.

4.6


4.1Kod izbora ventilacionih sistema, prednost treba dati, kada god je to moguće, visokoefikasnim ventilatorima. Rasprostiranje buke se povećava sa povećanjem prečnika radnog kola ventila-tora i njegove brzine okretanja, tako da su za dati prečnik sporiji ventilatori tiši od onih koji se kreću većim brzinama.

Radi smanjenja emisije buke koju proizvode mašine i alati, u nekim slučajevima je moguće primeniti i pasivne mere za smanjenje buke (oblaganje ili postavljanje zvučnih pregrada, npr. bale slame koje odbijaju i apsorbuju nastalu buku).

Uticaj aktivnosti kod kojih potencijalno nastaje visok nivo buke se može umanjiti izbegavanjem izvođenja istih u toku noći i tokom vikenda. Međutim, takva praksa nije uvek primenljiva, kao šte se vidi na primeru aktivnosti vezanih za utovar i transport ptica koje se zbog nižeg nivoa stresa za ptice, obično obavljaju tokom noći ili u ranim jutarnjim časovima. Takođe, treba izbegavati bespotrebno uznemiravanje životinja tokom hranjenja i bespotrebno premeštanje životinja unutar objekata, s obzirom da doprinose povećavanju nivoa buke.

Ostale operativne mere se odnose na smanjenje nivoa buke koja nastaje tokom izvođenja radova na održavanju objekata i opreme na farmi.

4.6.1.1

Izborom odgovarajućeg tipa ventilatora može se smanjiti nivo buke. Ventilatore sa elektromo-torima sa dva pola, koji se okreću velikom brzinom, treba izbegavati jer su najčešće vrlo bučni. Generalno, što se ventilator sporije okreće, to pravi manju buku. Pored toga, manje dimenzije ovakvih ventilatora podrazumevaju manje otvore i ventilacione kape, koji prave veći otpor pri strujanju vazduha. Da bi se ostvarilo kretanje vazduha u ventilacionom sistemu, ventilator mora da savlada sve otpore (padove pritiska) koji se u njemu javljaju, pa što je otpor veći to motor ventilatora mora da radi većim intenzitetom, što doprinosi nastajanju veće buke. Venti-lacione kape i ventilacioni otvori se mogu projektovati tako da imaju dovoljnu površinu čime se izbegava nepotreban pad pritiska, što je naročito primenljivo kod objekata za živinu.

U određenim okolnostima, buka od ventilatora se može smanjiti i primenom prigušivača. Upo-treba prigušivača/uređaja za smanjenje buke u izduvnim kanalima se nije pokazala kao delo-tvorna, s obzirom da im efikasnost brzo opada usled stvaranja naslaga prašine.

4.6.1.2

Sa aspekta generisanja dugotrajne buke, pozicija ventilatora je značajan faktor. Upotreba ventilatora na bočnim zidovima objekta je efikasnije rešenje u pogledu smanjenja širenja buke iz unutrašnjosti objekta, u poređenju sa rešenjem kada su usisni ventilatori pozicionirani na krovovima, iz razloga što buka može biti bolje apsorbovana od strane same zgrade, tla ili okolne vegetacije. Za farme živine, ventilatori postavljeni na bočnim zidovima objekta mogu da obezbede bolje uslove za kontrolu emisije prašine, ali su zato manje efikasni u raspršivanju neprijatnih mirisa od krovnih ventilatora. U ostalim slučajevima, krovni ventilatori pri pravilnom radu proizvode sličan nivo buke kao i oni na bočnim zidovima.

4.6.1


Otpor koji se javlja u sistemu ima veliki uticaj na performanse ventilacionog sistema. Ventilatori u sistemu treba da budu projektovani sa adekvatnom veličinom usisnih i potisnih kanala, kako bi se osigurale optimalne performase. Ventilacione kape i ispusti ventilatora bi trebalo da budu izrađeni od čvrstog materijala (drveta, namenske plastike ili kompozitne plastike sa staklenim vlaknima). Upotrebu savitljivih metalnih limova, koji mogu da vibriraju, treba izbegavati.

Karakteristike strukture objekta utiču na intenzitet buke. Pojačavanje buke u i oko zgrade je određena njenom mogućnošću da apsorbuje buku. Glatke reflektujuće površine uzrokuju da se nivo buke pojačava kroz višestruko odzvanjanje. Nasuprot tome, grube površine, kao što su bale sena i slame, apsorbuju zvuk.

4.6.1.3 OPERATIVNE MERE

Kontrola buke proizvedene diskontinualnim aktivnostima na farmi

Mnoge aktivnosti na farmi se obavljaju diskontinualno. Mere za smanjenje emisije buke kod takvih aktivnosti se uglavnom odnose na izbor optimalnog vremena izvođenja i na izbor loka-cije na kojoj se data aktivnost izvodi. Ove mere se odnose na sledeće aktivnosti:

I. Priprema hrane

Na farmama na kojima se priprema hrana najviše buke nastaje pri mlevenju i mešanju hrane. Za mlevenje se najčešće koriste automatski mlinovi koji se uključuju da rade tokom noći kako bi se smanjili operativni troškovi korišćenjem povoljnije noćne tarife za električnu energiju. Međutim, ukoliko postoji mogućnost da dođe do žalbi na povećanu buku, treba razmotriti opravdanost ovakve prakse. Takođe, mlinove i drugu bučnu opremu treba držati u prostorijama i objektima sa akustičnom izolacijom, a oprema koja proizvodi najviše buke, kao što su mlinovi čekićari i pneumatski transporteri, treba da radi u periodu kada je pozadinska buka najviša. Uopšteno, mlinovi koji su opremljeni sa mehaničkim sistemom za transport hrane, su najčešće tiši i znatno energetski efikasniji od onih sa pneumatskim sistemima.

II. Oprema za transport hrane

Buka koja nastaje usled pneumatskog transporta hrane se može smanjiti skraćivanjem dužine transportne cevi. Transportni sistemi manjeg kapaciteta, koji duže rade, po pravilu proizvode manje buke nego sistemi većeg kapaciteta. Trakasti, kao i pužni transporteri proizvode najma-nje buke kada rade sa punim kapacitetom.

III. Isporuka hrane

Mnoge farme ne pripremaju hranu na lokaciji. Hrana se najčešće vozilima isporučuje na loka-ciju i pneumatski prebacuje iz vozila u silose za hranu. Buka koja tom prilikom nastaje potiče od kretanja vozila na lokaciji i opreme koja se koristi za pneumatski transport, na šta se može uticati pravilnim izborom lokacije silosa i optimalnim vremenom punjenja silosa.

IV. Ishrana u objektima za svinje

Pojava uznemirenosti životinja usled iščekivanja hrane se najčešće dovodi u vezu sa manuel-


4.1nom ishranom ili radom bučnih sistema za isporuku hrane u vreme hranjenja. Zabeleženo je da uznemirenost životinja dovodi do porasta nivoa buke u objektu (97dB(A) i više).

Ovi maksimumi u nivou buke koja nastaje od životinja se mogu smanjiti upotrebom odgova-rajućih mehaničkih sistema za hranjenje. Ukoliko se hranjenje životinja vrši ručno, onda bi to trebalo činiti u malim grupama, a ukoliko je buka neizbežna, životinje treba hraniti u periodu najveće pozadinske buke. Takođe, mogu se koristiti i hranilice sa prijemnim bunkerima za hranu, koje se napune pre početka hranjenja tako da se kod svinja ne stvara stimulans pre hra-njenja. Za određene kategorije životinja mogu se koristi hranilice za ad libitum režim ishrane, koje u velikoj meri smanjuju stres i buku. Prilikom postavljanja novog sistema za hranjenje njih bi trebalo uzeti u obzir kao poželjnu opciju.

V. Otvori na objektu

Kad god je moguće, sva vrata i glavni otvori na objektima za smeštaj svinja treba da budu zatvoreni u toku hranjenja.

VI. Isporuka goriva

Rezervoari za skladištenje goriva treba da budu locirani najdalje moguće od osetljivih zona kao što su naseljena područja, u meri u kojoj je to moguće i praktično.

VII. Manipulacija tečnim i čvrstim stajnjakom

Mere za smanjenje buke do koje dolazi prilikom manipulacije stajnjakom su navedene u na-stavku:

Pozicionirati skladišta čvrstog i tečnog stajnjaka dalje od najbližih naselja. Kod čišćenja objekata za živinu, kretanje prikolica i utovarivača izvan objekata treba da bude organizovano na takav način da se obezbedi što manje kretanje. Ukoliko visina krova to dozvoljava, prikolice bi trebalo puniti u objektima.

Obučiti osoblje za rukovanje utovarivačima. Stajnjakom i drugim sporednim proizvodima rukovati na krajevima objekata koji su najudaljeniji od naselja.

Kod nekih farmi za proizvodnju jaja, izđubravanje se vrši sistemom transportera u odvo-jen objekat za skladištenje stajnjaka. Ovo omogućava da se prikolice pune uglavnom unutar objekata.

VIII. Primena barijera zvuka

Širenje buke se može sprečiti postavljanjem prepreka (barijera) između emitera i prijemnika. Barijere daju najbolje rezultate u slučaju buke visoke frekvencije. Buka niske frekvencije i velike talasne dužine će proći oko ili preko barijere. Odgovarajuće barijere mogu biti zaštitni zidovi, nasipi i ograde.


Tehnike upravljanja prostirkom

Kvalitet vazduha u objektima za smeštaj životinja je naročito narušen u momentu razastiranja prostirke, usled povećane koncentracije prašine u vazduhu, pri čemu vrsta i kvalitet materijala koji se koristi kao prostirka imaju direktni uticaj na nivo emisije praškastih materija (prašine). Materijali sa sitnom strukturom (npr. seckana slama) obično emituju više čestica nego krupni materijal (npr. slama koja nije sitnjena na sekaču, drveni opiljci). Pored toga, i učestalost po-stavljanja i količina prostirke utiču na nivo emisije prašine u samom objektu. Uopšteno, tehnike postavljanja prostirke kod kojih se emituje mala količina prašine (npr. ručno postavljanje, bez distribucije, razmeštanje bala po kavezima) su poželjnije od tehnika kod kojih se emituje velika količina prašine (npr. razbacivanje bala sa izduvačima, ispuštanje bala sa platforme).

Količina prašine na senu takođe ima uticaja, kao i način na koji je seno košeno, sušeno, priku-pljano (balirano), skladišteno i kasnije korišćeno.

Aktivnost životinja

Protok vazduha, gustina i aktivnost životinja u objektu su faktori koji utiču na nivo emisije prašine iz objekata za životinje. Kod tipova smeštaja koji dozvoljavaju životinjama sasvim malo kretanja (npr. individualno držanje krmača po boksovima) emituje se manje prašine nego kod onih gde se životinje drže grupno (npr. veliki boksovi, podno držanje, slobodno držanje napo-lju).

Režim ishrane

Hrana je jedan od glavnih izvora prašine u objektima za uzgoj svinja. Koncentracija prašine u vazduhu u najvećoj meri je određena tehnikom ishrane. Period dana takođe ima uticaja. U toku hranjenja ili kada su životinje uznemirene (npr. u toku kontrole), uglavnom su zabeležene veće koncentracije prašine, nego tokom noći ili u fazama mirovanja. Režim ishrane naročito utiče na aktivnost životinja i nivo emisija. Ukoliko je hranjenje obročno, što znači da se hrana nudi u određeno doba dana i nije konstantno dostupna, koncentracija prašine tokom hranjenja je veća nego obično. Iz ovog razloga, slobodno hranjenje po želji („ad libitum“) se smatra boljom opcijom.

Nastajanje prašine se može sprečiti: vlažnom ishranom ili korišćenjem hrane u formi peleta, korišćenjem brašnastih mešavina hrane u dozerima za tečnu hranu, dodavanjem uljastih ili vezivnih materija u suvu hranu.

Koncentrat treba čuvati u zatvorenim sistemima (za to predviđenim silosima). Skladišta suve hrane koja se pneumatski pune treba da obezbede punjenje bez stvaranja emisije prašine u okolinu.

4.7.1

4.7


4.1Tip ventilacije i njen rad

Projektovanje i korišćenje ventilacionog sistema kojim se ostvaruje niža brzina kretanja vazdu-ha u objektima je način da se smanji emisija prašine iz objekata za životinje.

Veliki broj izmena vazduha nije uvek poželjan, jer dovodi do povećanih troškova grejanja, veće brzine kretanja vazduha i pojave promaje. Kratak period intenzivne ventilacije (udarno prove-travanje) smanjuje koncentraciju prašine, ali se ona značajno povećava odmah nakon toga.

Redovno čišćenje

Po pravilu, oprema i sve površine u objektima za smeštaj životinja bi trebalo da budu glatke i koliko je to moguće lake za čišćenje.

Moguće je istovremeno smanjiti emisiju prašine iz objekata za smeštaj životinja u okolinu i smanjiti njenu koncentraciju u objektima, preduzimanjem odgovarajućih tehničkih mera unu-tar samih objekata. Jonizacija, raspršivanje ulja ili vode su tehnike koje smanjuju rasprostiranje prašine u objektima tako što čestice prašine čine lepljivim. Primenom ovih tehnika smanjuje se i izloženost osoblja i životinja prašini, što je značajna prednost u odnosu na primenu klasičnih sistema za prečišćavanje vazduha.

Tretman otpadnog vazduha primenom tehnika za prečišćavanje se uspešno sprovodi u više zemalja. Na primer, primenom skrubera sa rastvorom kiselina ili bioskrubera može se ukloniti između 70% i 95% NH3; oba uređaja takođe mogu da uklanjaju i finu prašinu i neprijatne miri-se. Za tretman struja otpadnog vazduha sa visokim sadržajem prašine, razvijeni su višestepeni skruberi sa prethodnim odvajanjem krupnih čestica.

Neprijatni mirisi su sastavni deo svih radnih operacija tokom intenzivnog uzgoja. Ovi mirisi se šire kako iz objekata za smeštaj životinja, tako i prilikom transporta stajnjaka, skladištenja i rasturanja stajnjaka na njivama.

Količina neprijatnih mirisa koji se šire sa farme svinja ili živine varira značajno, kao i nivo neprijatnosti koji određena količina neprijatnih mirisa izaziva. Primera radi, mala zapremina jakog mirisa može pod nepovoljnim okolnostima da se prenese na velike razdaljine i stanov-ništvo locirano u pravcu duvanja vetra može da ga oseti kao intenzivan miris. Kako intenzitet neprijatnih mirisa može biti veliki, tako nešto može da izazove neprijatnost i negodovanje kod stanovništva.

4.7.2

4.7.3

4.8


Širenje neprijatnih mirisa se može sprečiti na više načina: domaćinskim odnosom (redovno čišćenje i održavanje), pokrivanjem skladišta stajnjaka, postavljanjem skladišta za stajnjak tako da nisu u pravcu duvanja vetra, skladištenjem stajnjaka koji sadrži slamu pod anaerobnim uslovima kako bi se supstance koje prouzrokuju neprijatne mirise što brže razložile.

Pored toga, razvijene su i brojne tehnike za smanjenje emisija neprijatnih mirisa tokom rastu-ranja stajnjaka.

Tehnike koje se mogu primeniti kod objekata za smeštaj životinja sa sistemom mehaničke ventilacije obuhvataju i:

korišćenje horizontalnih izduvnih kanala koji ne umanjuju emisiju neprijatnih mirisa, ali usmeravaju otpadnu struju vazduha dalje od objekata, na suprotnu stranu farme, kako bi se smanjio potencijalni uticaj na spoljašnje osetljive zone (naseljena mesta),

razblaživanje koncentracije neprijatnih mirisa koje se zasniva na izboru odgovarajućeg projektnog rešenja objekata i pravilnom dimenzionisanju ventilacionog sistema.

Koncentracija neprijatnih mirisa na lokaciji osetljive zone zavisi prvenstveno od stepena razbla-ženja mirisa koji je emitovan, a do koga dolazi tokom njegovog prenošenja strujom vazduha kroz atmosferu. Važni faktori koji utiču na koncentraciju zagađujuće materije su:

protok mirisne materije, udaljenost od izvora, visina izvora i relativan odnos visina izvora i receptora, atmosferski uslovi, lokalna topografija i karakteristike terena.

Pored toga, razblaživanje u atmosferi se povečava sa povećanjem stepena turbulencije u atmosferi i struji vazduha. Mehaničke turbulencije se mogu postići namenskim postavljanjem barijera na pravac strujanja vazduha (npr. vegetacija).

U mnogim slučajevima obezbeđivanje dovoljne udaljenosti između izvora i receptora je jedini smislen način da se ostvari razblaženje neprijatnih mirisa, pošto prethodno opisane mere nije uvek moguće sprovesti ili zahtevaju velika ulaganja.

Korišćenje standardnih (preporučenih) rastojanja za nove farme, tokom prostornog planiranja, se pokazalo kao dobra praksa kojom se može zaštiti stanovništvo od većeg uznemiravanja neprijatnim mirisima.

4.8.2.1

Kod sistema prirodne i mehaničke ventilacije otpadni vazduh se ispušta pod različitim uslovi-

4.8.1

4.8.2


4.1ma. Ispusti za vazduh na objektima sa sistemom mehaničke ventilacije su uskog poprečnog preseka, dok na objektima sa prirodnom ventilacijom ti otvori mogu biti mnogo veći.

U obe vrste objekata veličina poprečnog preseka otvora kroz koji vazduh ulazi i izlazi iz objekta se može podešavati da bi se kompenzovale promene u meteorološkim i lokalnim klimatskim uslovima. Za obe vrste objekata zajednička je i pojava termičkog strujanja (konvekcije), u unu-trašnjosti objekata, prouzrokovana toplotom koju generišu životinje i postojeća oprema za grejanje.

Po pravilu, kod sistema mehaničke ventilacije naglasak je na postizanju dovoljne disperzije (raznošenja) izlaznog (otpadnog) vazduha vetrom. Ovo se može postići postavljanjem otvora za ispuštanje otpadnog vazduha na veću visinu, tako da struja vazduha koja se emituje prelazi iznad lokalnih naselja, bar na nekoj minimalno dozvoljenoj visini, tako da se odvajanje perija-nice u zoni vrtloženja iza objekta održava na minimumu.

Kao što je već rečeno, ovaj efekat se može postići podizanjem izvora, ali i povećavanjem izlazne brzine otpadnog vazduha na emiteru. Kako bi se utvrdila potencijalna efikasnost ovakvih mera, emisiju neprijatnih mirisa iz objekta bi trebalo modelovati korišćenjem softvera za procenu disperzije u vazduhu.

Kod sistema mehaničke ventilacije moguće je primeniti i centralizovane tehnike za smanjenje emisije neprijatnih mirisa (sisteme za tretman otpadnog vazduha).

Kod sistema za smeštaj svinja i živine, pozicija ulaznih i izlaznih otvora za vazduh može uticati na kvalitet ventilacije i nivo emisije neprijatnih mirisa. U nekim slučajevima postavljanje opre-me koja omogućava promenu površine poprečnog preseka ovih otvora se pokazalo donekle uspešno (žaluzine, klapne i ostali regulatori protoka).

4.8.2.2

Protein u hrani je prekursor za nastajanje neprijatnih mirisa, jer izlučeni protein i njegovi meta-boliti (npr. urea) u izlučevinama svinja predstavljaju podlogu za razvoj bakterija koje izazivaju neprijatne mirise. Iz tog razloga je logično očekivati da se emisija neprijatnih mirisa može smanjiti smanjivanjem nivoa sirovog proteina u ishrani.

Rezultati sprovedenih ispitivanja pokazuju da se smanjenje koncentracije i emisije neprijatnih mirisa od svinjskog stajnjaka od skoro 80% može ostvariti smanjenjem nivoa sirovog proteina sa 18% na 12% i dodatkom esencijalnih amino kiselina. Ovi rezultati se odnose samo na odre-đene supstance (idolna i fenolna jedinjenja i jedinjenja sumpora).

Takođe, fermentabilni neskrobni polisaharidi (NSP) su bitni prehrambeni sastojci, jer određuju koncentraciju isparljivih masnih kiselina u stajnjaku, zbog čega imaju uticaj i na emisiju nepri-jatnih mirisa.

Smatra se, da se smanjenje emisije neprijatnih mirisa može ostvariti ograničavanjem fermenta-cije proteina u tankim crevima životinja, održavanjem optimalne ravnoteže između dostupnog proteina i fermentabilnih ugljenih hidrata.


4.8.2.3

Lokalni uslovi (npr. gusto naseljena područja) su najčešći razlog za ugradnju sistema za preči-šćavanje vazduha na objektima za smeštaj životinja. Međutim, efekti prenošenja zagađenja na druge medijume životne sredine, kao i potrebne investicije generalno mogu ograničiti primenu ovakvih sistema.

U nastavku su navedene neke od mogućih opcija: Bioskruberi, Biodegradacija, kod koje se vazduh iz objekta vodi kroz biofilter od vlaknastog biljnog materijala, pri čemu bakterije razlažu komponente neprijatnog mirisa. Uspešnost zavisi od sadržaja vlage, sastava, specifičnog protoka vazduha (po m2 rezervoara za filtrira-nje) i visine filtera. Prisustvo prašine može biti značajan problem jer stvara veliki otpor strujanju vazduha.

Dvostepeni i trostepeni sistemi za prečišćavanje vazduha.

4.8.2.4

Izvori neprijatnih mirisa u i oko objekata za svinje i načini za smanjenje njihove emisije obu-hvataju:

Čišćenje: Dobra operativna praksa je održavanje svinja i površina u i oko objekata či-stim. Svinje sa stajnjakom na koži značajno povećavaju emisiju neprijatnih mirisa, jer toplota njihovog tela doprinosi bržem oslobađanju neprijatnih mirisa. Povrh toga sma-njenjem površine stajnjaka koja je izložena vazduhu i izbegavanjem prosipanja hrane mogu se direktno smanjiti emisije neprijatnih mirisa.

Suvoća: Optimalna kontrola prostora u kome se drže životinje, naročito tokom leta, može obezbediti da svinje vrše nuždu u za to predviđenim delovima, a da površine predviđene za ležanje ili aktivnosti ostanu čiste i suve. Gubici vode za piće se moraju izbegavati upotrebom pojilica sa niskim pritiskom. Kod sistema uzgoja sa prostirkom, nivo emisije mirisa se smanjuje sa povećanjem količine prostirke po grlu.

Uklanjanje tečnog stajnjaka: Kod sistema sa tečnim stajnjakom, smanjenje emisije ne-prijatnih mirisa se postiže ako se feces i urin uklanjaju iz objekta u kratkim vremenskim intervalima ili u kontinualnom procesu izđubravanja. Duži period odlaganja stajnjaka u privremenim skladištima i u većoj količini, povećava emisiju neprijatnih mirisa.

4.8.2.5

Intenzitet neprijatnih mirisa koji se emituju iz objekata za brojlere se povećava sa povećanjem vlage u živinskom stajnjaku.

Izvori neprijatnih mirisa u i oko objekata za živinu i načini za smanjenje njihove emisije obu-hvataju:

Čistoću i suvoću: gubitke vode za piće treba smanjiti upotrebom pojilica sa malim gubi-cima (npr. nipl pojilice za živinu). Nivo emisije neprijatnih mirisa se smanjuje sa poveća-njem količine prostirke koja se koristi po životinji.

Uklanjanje stajnjaka: smanjenje emisije neprijatnih mirisa se postiže tako što se feces i


4.1urin uklanjaju iz objekta u kratkim intervalima ili kroz kontinualan proces izđubravanja. Duži period odlaganja stajnjaka u privremenim skladištima i u većoj količini, povećava emisiju neprijatnih mirisa.

4.8.2.6

Skladištenje tečnog stajnjaka može biti vrlo značajan uzrok problema sa neprijatnim mirisima. Pod anaerobnim uslovima, u tečnom stajnjaku može nastati visoka koncentracija neprijatnih mirisa koji se mogu izdvojiti u vidu visoko koncentrovanih isparenja kada se sa njim rukuje. Turbulencije koje nastaju tokom procesa ujednačavanja (homogenizacije) tečnog stajnjaka mešanjem, a potom i prepumpavanje, mogu povećati emisiju neprijatnih mirisa sa površine stajnjaka za čitav red veličine (faktor 10), u odnosu na stanje kada je skladište sa tečnim stajnjakom u fazi mirovanja. Pri proceni značaja skladištenja stajnjaka, po pitanju potencijalnih problema sa neprijatnim mirisima, treba imati u vidu da koncentracija neprijatnih mirisa iznad stajnjaka i okolnom prostoru može da dostigne nivo desetina, pa čak i stotina hiljada ouE/m3, dok koncentracija mirisa u objektima za svinje sa ventilacijom retko prelazi 5.000 ouE/m3.

Tehnike za skladištenje kojima se smanjuje emisija neprijatnih mirisa su: pokriti skladište za tečni ili čvrsti stajnjak, pozicionirati skladišta uzimajući u obzir pravac duvanja vetra i/ili usvajanjem mera za smanjenje jačine vetra oko i iznad skladišta (npr. drveće, prirodne barijere),

smanjiti mešanje stajnjaka.

4.8.2.7

Tehnike za obradu stajnjaka (tečnog ili čvrstog) koje imaju značajan uticaj na emisiju neprijatnih mirisa su:

aerobna digestija (aeracija) tečnog stajnjaka, kompostiranje čvrstog stajnjaka, anaerobni tretman stajnjaka.

4.8.2.8

Tehnike rasturanja stajnjaka kojima se sprečava širenje neprijatnih mirisa su: upotreba širokopojasnog rasipača, plitkog ili dubokog injektora za tečni stajnjak, brza inkorporacija stajnjaka u zemlju.


Emisije azota i fosfora u zemljište i vodu mogu se sprečiti primenom odgovarajućih mera tokom izgradnje, kao i zahteva za održavanje i inspekciju infrastrukture koja se koristi za prikupljanje, sprovođenje (kanali, slivnici, jame, cevi, ispusti) i skladištenje tečnog stajnjaka.

Nadzemni rezervoari za skladištenje

Nadzemni rezervoari za skladištenje stajnjaka su obično velike zapremine, okrugli, najčešće otvoreni rezervoari izrađeni od čelika ili betona. Osnovicu skladišta čini betonska temeljna plo-ča, izlivena na licu mesta, a zidovi su betonski ili sastavljeni od kružnih prefabrikovanih čeličnih segmenata sa presvlakom otpornom na koroziju. Armirani beton koji se koristi za izgradnju treba da bude vodonepropusan sa visokom otpornošću na mraz i hemikalije. Dotok stajnjaka u rezervoar se obavlja preko ruba rezervoara ili ispod površine tečnog stajnjaka. Odvodne cevi su obezbeđene sa bar dva sigurnosna uređaja, ventilom i kliznim vratima, a pumpe su lako dostupne.

Ukopani rezervoari

Ukopani rezervoari imaju iste karakteristike kao i rezervoari koji se prave iznad zemlje. Za ovaj tip rezervoara ponekad je neophodna upotreba sistema za utvrđivanje curenja (geomembrane sa drenažom i kontrolom curenja).

Jame za tečni stajnjak

Jame za tečni stajnjak mogu biti izgrađene od cigli ili blokova, armiranog betona, presvučenog čelika, polimera ili drugih podesnih materijala. Moraju da budu vodonepropusne, što se ostva-ruje unutrašnjim zaptivanjem ili postavljanjem obloge.

4.9.1.1

Pregledom ispražnjenih rezervoara za tečni stajnjak i odgovarajućim održavanjem mogu se smanjiti rizici od curenja. Primenom duplih ventila na cevima za pražnjenje rezervoara sma-njuje se rizik od neželjenog ispuštanja stajnjaka unutar kruga farme ili u okolinu (površinske vode).

4.9.1.2 EKONOMSKI ASPEKTI

Investicije potrebne za izgradnju podzemnih rezervoara su više u odnosu na one za nadzemne. Podaci o troškovima izgradnje nadzemnih i podzemnih rezervoara za skladištenje tečnog staj-njaka su prikazani u tabeli 4.3.

4.9

4.9.1


4.1Tabela 4.3: Troškovi za nadzemne i ukopane rezervoare za stajnjak u Nemačkoj

Tip rezervoara (1) Investicioni troškovi

(EUR/m³)

Ukupni troškovi

(EUR/m³/god)

Nadzemni 35 €

(od 30 do 39)

3,2 €

(od 3.0 do 3.5)

Nadzemni, u zonama zaštićenih voda 40 €

(od 35 do 45)

3,7 €

(od 3,5 do 4)

Ukopani 55 €

(od 45 do 60)

5 €

(od 4,4 do 5,5)

(1) Rezervoari sa 1.500 m3 skladišnog kapaciteta; upotrebna neto zapremina (prečnik 20 m, visina 5,2 m, upotrebna visina 4,7 m, slobodni deo 0,5 m).

Za više informacija o rezervoarima za skladištenje tečnog stajnjaka videti poglavlje 6.1 ovog priručnika.

Zemljane lagune se sastoje od nepropusne osnove i zidova obloženih folijom ili glinom. Tokom izgradnje za oblaganje se može koristiti glina sa lica mesta, ili odgovarajuća sa druge lokacije, a može se upotrebiti i geomembrana sa dvostrukim slojem.

4.9.2.1

Sistemi za detekciju curenja su obavezni u novim lagunama.

Cevovodi treba da budu napravljeni od materijala otpornog na koroziju. Prijemni tankovi tečnog stajnjaka i pumpne stanice treba da budu izgrađene od vodonepropusnih materijala sa zaptivnom izvedbom.

Površine na farmi na kojima se nalazi oprema za manipulaciju i transport tečnog stajnjaka treba da budu ograđene i projektovane tako da se drenaža vrši pravo u rezervoar bez ispusta (npr. rezervoar za tečni stajnjak, crpna stanica).

Pored pravilnog planiranja i izgradnje u skladu sa relevantnim propisima, u pogledu zaštite voda zahteva se i pažljivo rukovanje i održavanje objekata na farmi i redovna provera curenja.

Podzemne cevi treba testirati na curenje (npr. test pod pritiskom) okvirno svakih 10 do 12 godina. U oblastima posebne zaštite voda i češće.

Za više informacija o lagunama za skladištenje stajnjaka videti poglavlje 6.1 ovog priručnika.

4.9.2


4.9.2.2 EKONOMSKI ASPEKTI

Prema podacima iz Nemačke za postavljanje dvoslojne obloge u laguni sa upotrebnom zapre-minom od 1.500 m3 potrebna je investicija od 18 € do 24 € po m³.

Ukupni godišnji troškovi iznose od 1,9 € do 2,0 €/m³/god.

Pored osnovnog zahteva koji se odnosi na vodonepropusnost, prilikom izgradnje skladišta za stajnjak neophodna je i izgradnja drenažnog sistema ispod temeljne ploče, kako bi se tokom upotrebe omogućila kontrola curenja skladišta.

Sistemi za detekciju curenja sakupljaju tečnost u vodonepropusnom prostoru ispod temeljne ploče rezervoara za stajnjak. Oni se sastoje od sledećih komponenti:

nepropusnog sloja, drenažnog sloja, drenažne cevi, kontrolne cevi ili jame (okna).

Nepropusni sloj se najčešće sastoji od fleksibilne geomembrane, koja je usko priljubljena uz re-zervoar tako da se spreči prodiranje kišnice. Alternativno, delovi membrane se mogu preklapati jedino ukoliko postoji nagib. Preko ovog sloja izgrađen je drenažni sloj od šljunka ili plastike. Drenažne cevi su postavljene po obodu ili površini ovog sloja koji prikuplja i ispušta procureli stajnjak iz rezervoara u kontrolnu cev ili okno.

Drenažni sistemi postavljeni po obodu se primenjuju jedino kod termički zavarenih geomem-brana. Oni se sastoje od drenažne cevi koja je postavljena ispod ivice temeljne ploče po obodu celog rezervoara.

Kod sistema površinske drenaže, drenažne cevi su postavljene ispod temeljne ploče u nizu, tako da se pojedinačne cevi slivaju u kontrolno okno. Drenažni sloj treba da ima debljinu od minimalno 20 cm, a drenažne cevi treba da budu prekrivene slojem debljine od minimum 10 cm.

Kontrolne cevi treba da su smeštene iznad nivoa zemlje i trebalo bi da budu barem 20 cm u prečniku, kako bi se omogućilo uzimanje uzoraka oceda. Kontrolno okno je obično napravljeno od prstenova prečnika 80 cm. Kontrolne cevi i okna treba da budu zaptivena, da bi se sprečio ulazak kišnice.

Ukoliko se voda pojavi u ovim kontrolnim uređajima, uzorkovanjem i analizom te vode može se otkriti kontaminacija stajnjakom, što je indikacija da rezervoar sa tečnim stajnjakom curi. Razdaljina između uređaja za kontrolu ne treba da bude veća od 15 m.

Ugradnja sistema za detekciju curenja je moguća jedino pri izgradnji novih rezervoara.

Proveru skladišta za tečni stajnjak treba izvoditi najmanje jednom godišnje.

4.9.3


4.1Objekti za sakupljanje

Svi elementi sistema za sakupljanje stajnjaka iz objekata za smeštaj životinja i otpadnih voda, kao što su kanali, odvodi, jame, cevi i zasuni, treba da su izgrađeni od materijala koji su otporni na koroziju. Cevi za povrat na rezervoaru treba da budu obezbeđene sigurnosnom armaturom. Zasuni treba da se nalaze u vodonepropusnoj šahti i da budu lako dostupni. Pumpe takođe treba da budu lako dostupne. Konstrukcija prijemne jame za tečni stajnjak i crpnih stanica treba da je zatvorena i nepropusna.

Objekti za transport

Objekti za transport su svi tehnički objekti namenjeni homogenizaciji i transportu tečnog staj-njaka. Ova kategorija takođe uključuje i sve površine na kojima se presipa stajnjak, sa odgova-rajućom opremom koja se koristi za transport (pumpe, propusni ventili). Površine na kojima se vrši presipanje tečnog stajnjaka moraju biti vodonepropusne i projektovane tako da sprovode sve ocedne vode u rezervoar bez ispusta (npr. rezervoar za stajnjak).

Pravilno upravljanje procesom rasturanja stajnjaka uzima u obzir nutritivni balans, kao i mere zaštite površinskih i podzemnih voda. Ono kombinuje sledeće aspekte:

primenu u odgovarajućim oblastima, definisanje i uočavanje tampon zona, pravovremenu aplikaciju, definisanje brzine rasturanja (u zavisnosti od sadržaja nutrijenata).

Pravila dobre poljoprivredne prakse generalno savetuju uspostavljane plana aplikacije i plani-ranje po fazama.

Faza 1

Isključiti oblasti gde stajnjak ne treba rasprostirati (npr. sredine koje su osetljive na mirise) ili gde postoji veliki rizik od ispiranja, kao što je to slučaj kod padina pod velikim nagibom. Jasno definisati i označiti tampon zone, da bi se izbeglo zagađenje vodenih tokova ili kruga farme. Posebna pravila kao što su minimalna udaljenjost (50 - 100 m) se primenjuju na izvorišta, bunare za vodosnabdevanje i bušotine za vodu. Ove udaljenosti se povećavaju kada su izvori ili bunari locirani na nižem nivou od površina na koje se aplicira stajnjak.

Zemlju sa potencijalno visokim stepenom curenja nutrijenata (natopljena vodom, prekrive-na snegom, zamrznuta, poplavljena, u blizini vodenih tokova itd.) treba izbegavati. Takođe, stajnjak ne treba koristiti ni na poljima koja su ispucala od suše ili koja su bila isušivana u prethodnim godinama.

4.9.4

4.10


Faza 2

Količina nutrijenata koja se dobija iz stajnjaka mora da se poklopi sa potencijalnim unosom nutrijenata od strane gajenih useva. Određivanje brzine rasprostiranja (kg/ha ili m3/ha) treba da se zasniva na dostupnosti nutrijenata u zemljištu, zahtevima useva za nutrijentima, koncen-tracije nutrijenata u tečnom stajnjaku, statusu useva i organskog đubriva (stajnjaka) i drugih mineralnih đubriva koja će se primenjivati. U praksi se preporučuje primena maksimalne koli-čine od 250 kg ukupnog N/ha iz stajnjaka na godišnjem nivou, za zemljište izvan nitratno ose-tljivih zona. Ova vrednost treba da bude i niža u slučaju kada je količina stajnjaka za aplikaciju već ograničena visokim nivoom fosfora u zemljištu.

Faza 3

Sezonska primena se usklađuje sa procenom rizika od curenja nutrijenata usled rasturanja. Cilj je da se minimizuje mogućnost raznošenja i curenja nutrijenata u sistem za odvodnjavanje na poljima, kao i emisije u vazduh (npr. amonijak, mirisi) uzimajući u obzir karakteristike zemljišta i vremenske uslove (npr. raznošenje đubriva kad je hladnije i manje vetrovito).

Sezonsko rasturanje stajnjaka i vođenje evidencije o količinama primene tečnog i čvrstog staj-njaka u određenom vremenskom periodu može dovesti do merljivih smanjenja emisija amo-nijaka sa farmi. Planiranje korišćenja stajnjaka može da smanji i emisiju neprijatnih mirisa, gubitke nutrijenata usled curenja i raznošenja. Moguća smanjenja emisije koja se mogu postići primenom ovih mera će varirati zavisno od specifičnosti zemljišta na određenim lokalitetima i vremenskih/klimatskih uslova.

Visoke cene mineralnih đubriva, poboljšano rukovanje i upotreba savremene mehanizacije za rasturanje stajnjaka, povećana svest i znanje farmera i poljoprivrednih savetodavaca, doprinosi boljem planiranju i upotrebi stajnjaka kao značajnog izvora nutrijenata. Poboljšana dostupnost iskoristivog azota ostvarena efikasnim korišćenjem stajnjaka donosi uštede i kratak period povraćaja investicije u opremu za rasprostiranje stajnjaka.


4.1

U ovom poglavlju dati su pojedinačni zaključci za najbolje dostupne tehnike (BAT) i date su tabele u kojima su opisane tehnike ili kombinacije tehnika, koje treba primeniti da bi se postigli zahtevi BAT. Identifikovane BAT su klasifikovane kao:

Generalno primenljivo – tehnike koje se primenjuju na postojećim i novim farmama za uzgoj živine ili svinja.

Uslovno – tehnike koje su primenljive pod posebnim uslovima koji su opisani u ovom dokumentu.

Tehnike koje se odnose na nove farme ili nove jedinice postojećih farmi.

Tehnike koje nisu primenljive u intenzivnom uzgoju svinja.

Tehnike koje nisu primenljive u intenzivnom uzgoju živine.

5


BAT 1. U cilju unapređenja odnosa farmi prema životnoj sredini najbolja do-stupna tehnika podrazumeva uvođenje i primenu sistema upravljanja životnom sredinom (EMS) koji obuhvata sledeće karakteristike:

Tehnika Primenljivost

a Posvećenost rukovodstva, uključujući najviše rukovodstvo Generalno primenljivo

b Definisanje politike zaštite životne sredine od strane rukovodstva koja podrazumeva kontinuirano unapređenje učinka postrojenja u zaštiti životne sredine

Generalno primenljivo

c Planiranje i uspostavljanje neophodnih procedura, ciljeva i zadataka u sprezi sa finansijskim planiranjem i investicijama


d Primenu procedura pri čemu se posebno vodi računa o: strukturi i odgovornostiobuci, obaveštenosti i stručnostivođenju dokumentacijeefikasnom upravljanju procesomprogramu održavanjapripremljenosti za odgovor na vanredne situacijeusklađenosti sa zakonskom regulativom u oblasti zaštite životne sredine


e Praćenje performansi i preduzimanje korektivnih mera sa posebnim osvrtom na:

korektivne i preventivne mere vođenje evidencije Generalno primenljivo

f Razmatranje uticaja na životnu sredinu prilikom zatva-ranja farme u fazi projektovanja nove farme i tokom njenog radnog veka


g Primena plana upravljanja bukom gde je to neophodno (videti BAT 9)

Gde postoje problemi sa bukom

h Primena plana upravljanja mirisima gde je to neophod-no (videti BAT 12)

Gde postoje problemi sa neprijatnim mirisima

Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.2 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).

Ovaj BAT zaključak je u poglavlju 5 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015) dat kao BAT 1.

5.1.1

5.1


4.1BAT 2. U cilju sprečavanja i smanjenja negativnih uticaja na životnu sredinu i

poboljšanja opšteg stanja, BAT podrazumeva korišćenje dole navedenih tehnika.


a Izgradnja farme na odgovarajućoj lokaciji i organizacija aktivnosti u cilju:

smanjenja potrebe za prevozom životinja i materijala (uključujući i stajnjak);obezbeđenja adekvatnog rastojanja od osetljivih zona;prilagođavanja klimatskim uslovima (npr. vetar i padavine);razmatranja potencijalnog širenja, povećanja kapaciteta farme;sprečavanja zagađenja voda.

Generalno primenljivo za nove farme(samo delimično za postojeće farme).

b Obrazovanje i obučavanje osoblja, naročito u vezi sa:relevantnim propisima, uzgoju stoke, dobrobiti i zdravlja životinja, upravljanjem stajnjakom, bezbednosti zaposlenih;planiranjem aktivnosti; planiranjem i upravljanjem vanrednim situacijama; popravkama i održavanjem opreme.

Generalno primenljivo.

c Priprema plana za vanredne situacije u slučaju nepredviđenih emisija i akcidenata kao što su zagađenje voda. Može da obuhvata:

plan farme na kome je prikazan kanalizacioni sistem i izvori voda i efluenata;akcione planove za postupanje u slučaju vanrednih situacija (npr. požara, curenja lagune/skladišta za stajnjak, nekontrolisanog slivanja kišnice sa stajnjaka uskladištenog na gomili, curenje ulja);spisak raspoložive opreme koja se primenjuje u takvoj situaciji (npr. za zapušavanje ispusta, postavljanje brana na drenažnim kanalima, sakupljanje ulja).

Generalno primenljivo (dokument koji se prilaže uz zahtev za integrisanu dozvolu).

d Obaveza vršenja redovnih pregleda, popravki i održavanja objekata i opreme na farmi. Takve aktivnosti treba da uključuju:

održavanje čistoće na farmi;suzbijanje gamadi;pregled skladišta za stajnjak kako bi se uočila oštećenja, prvi znaci propadanja, tragovi curenja;pregled muljnih pumpi, mešača, separatora, sistema za navodnjavanje;pregled sistema za distribuciju hrane i vode;pregled sistema za ventilaciju i senzora za temperaturu;pregled silosa i opreme za transport (npr. cevi, ventii);pregled sistema za prečišćavanje vazduha.


5.1.2


e Skladištiti leševe uginulih životinja tako da se spreče ili umanje emisije u životnu sredinu.


Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.1.1, 4.1.2, 4.1.3, 4.1.5, 4.1.6, 4.1.7 i 4.1.8 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (po-slednji nacrt iz avgusta 2015).


BAT 3. U cilju smanjenja količine ukupnog azota koji se izlučuje kroz produkte metabolizma i posledične emisije amonijaka tokom ishrane životinja kojom se podmiruju sve protrebe za nutrijentima, BAT je primena posebne ishrane i nutritivne strategije koja uključuje jednu ili više predloženih tehnika.

Tehnika (1) Primenljivost

a Smanjivanje sadržaja sirovog proteina primenom izbalansirane ishrane zasno-vane na ukupnim energetskim potreba-ma svinja (ili metaboličkim energetskim vrednostima za živinu) i svarljivim amino kiselinama.


b Primena višefazne (obročne) ishrane pri čemu je sastav hrane prilagođen speci-fičnim potrebama životinja u različitim stadijumima uzgoja.


c Dodavanje kontrolisane količine neophodnih amino kiselina u ishranu baziranu na niskom sadržaju sirovog proteina.

Primenljivost može biti ograničena kada je niskoproteinska ishrana nedostupna zbog faktora isplativo-sti. Sintetičke amino kiseline nisu primenljive kod organskog uzgoja stoke.

d Korišćenje odobrenih aditiva kojima se smanjuje izlučivanje ukupnog azota. Generalno primenljivo.

(1) Opis tehnika je dat u poglavlju 5.4.10.1 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015)

5.1.3


4.1Tabela 5.1: BAT vrednosti za ukupnu količinu izlučenog azota

Parametar Kategorija životinja BAT vrednosti za ukupnu količinu izlu-čenog azota (1) (2) (kg izlučenog N/mestu životinje/godini)

Ukupna količina izlučenog azota izražena kao N

Zalučena prasad 1,5 – 4,0

Tovljenici 7,0 – 13,0

Krmače (uključujući prasad na sisi)

17,0 – 30,0

Koke nosilje 0,4 – 0,8

Brojleri 0,2 – 0,6

Patke 0,4 – 0,8

1,0 – 2,3 (3)

(1) Donja vrednost opsega se može postići kombinacijom tehnika.(2) Količina izlučenog azota nije primenljiva na mlade koke ili roditeljska jata, za sve vrste živina.(3) Gornja vrednost opsega se odnosi na gajenje ćurana.

Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 3.3.1, 4.3.1, 4.3.2, 4.3.3 i 4.3.6 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).


BAT 4. U cilju smanjenja količine ukupnog fosfora koji se izlučuje kroz produkte metabolizma tokom ishrane životinja kojom se podmiruju sve protrebe za nutrijentima, BAT je primena posebne ishrane i nutritivne strategije koja uključuje jednu ili više predloženih tehnika.


a Primena višefazne (obročne) ishrane pri čemu je sastav hrane prilagođen specifičnim potrebama životinja u različitim stadijumima uzgoja.


b Korišćenje odobrenih aditiva kojima se smanjuje izlučivanje ukupnog fosfora (npr. fitaza).

Fitaze nisu primenjive u slučajevima organskog uzgoja stoke.

c Korišćenje lako svarljivih neorganskih fosfata kao delimična zamena za konvecionalne izvore fosfora u hrani.

Generalno primenljivo sa ograničenjima u vezi sa dostupnošču visokosvarljivih neorganskih fosfata.



Tabela 5.2: BAT vrednosti za ukupnu količinu izlučenog fosfora

Parametar Kategorija životinja BAT vrednosti za ukupnu količinu izlučenog fosfora (1) (2)

(kg izlučenog P2O5 /mestu životinje/godini)

Ukupna količina izlučenog fosfora, izražena kao P2O5



Krmače (uključujući prasad na sisi) 9,0 – 15,0

Koke nosilje 0,10 – 0,45

Brojleri 0,05 – 0,25

Ćurke 0,15 – 1,0

(1) Donja vrednost opsega se može postići kombinacijom tehnika. (2) Količina izlučenog fosfora nije primenjiva na mlade koke ili roditeljska jata, za sve vrste živina.

Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 3.3.1, 4.3.1, 4.3.2, 4.3.4, 4.3.5 i 4.3.6 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).


EFIKASNA UPOTREBA VODE

BAT 5. U cilju efikasnog korišćenja vode, BAT podrazumeva primenu kombinacije predloženih tehnika u nastavku.


a Voditi evidenciju o potrošnji vode. Generalno primenljivo.

b Utvrditi mesta curenja vode i popraviti ih. Generalno primenljivo.

c Koristiti vodu pod povišenim pritiskom za čišće-nje objekata za smeštaj životinja i opreme.

Nije primenljivo za farme živine na kojima se primenjuje suvo čišćenje.

d Izabrati odgovarajuće pojilice za vrstu životinja koja se gaji (npr. čašice, korita, nipl pojilice) i obezbediti dostupnost vode životinjama u svakom trenutku (ad libitum).


e Redovno vršiti kalibraciju. Generalno primenljivo.

5.1.4


4.1f Sakupljati nekontaminiranu kišnicu i koristiti je za pranje.

Nije uvek primenljivo na postojećim farmama zbog visokih troškova. Primenljivost može biti ograničena i biosigurnosnim merama.

Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.4.1 i 4.15.2.1 BREF do-kumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).


OTPADNE VODE

BAT 6. U cilju smanjenja količine otpadnih voda koje nastaju na farmi, BAT podrazumeva primenu kombinacije predloženih tehnika u nastavku.


a Između objekata minimizovati površine koje se prljaju.


b Minimizovati upotrebu vode. Generalno primenljivo.

c Razdvojiti nekontaminiranu kišnicu od otpadnih voda koje zahtevaju prečišćavanje.

Često nije primenljivo kod posto-jećih farmi.

(1) Opis tehnika je dat u poglavlju 5.4.1 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015)

Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.15.2 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).


BAT 7. U cilju smanjenja emisija u vode koje potiču iz otpadnih voda, BAT podrazumeva primenu jedne ili više predloženih tehnika u nastavku.

5.1.5



a Sakupljanje otpadnih voda i njihovo odvođenje u poseban rezervoar ili skladišta tečnog stajnjaka.


b Tretman otpadnih voda. Generalno primenljivo.

c Raspršivanje otpadne vode na njivama (npr. korišćenjem sistema za navodnjavanje kao što su prskalice ili cisterna sa injektorom).

Primenljivost može biti ograničena usled ograničene dostupnosti zemljišta u blizini. Primenljivo jedino za otpadne vode sa dokazano niskim nivoom zagađenosti.


Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.15.2 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015)

Ovaj BAT zaključak je u poglavlju 5 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015) dat kao BAT 7

BAT 8. U cilju efikasnog korišćenja energije na farmi, BAT podrazumeva primenu kombinacije predloženih tehnika u nastavku.


a Koristiti visoko efikasne sisteme za grejanje/hlađenje i ventilaciju.

Nije uvek primenljivo kod postojećih farmi.

b Izvršiti optimizaciju sistema za grejanje/hlađenje i ventilaciju i načina njihove upotrebe, naročito gde se upotrebljavaju sistemi za prečišćavanje vazduha.


c Termički izolovati zidove, podove i/ili krovove objekata za smeštaj životinja.

Nije primenljivo na farme koje koriste prirodnu ventilaciju. Izolacija nije uvek primenljiva kod postojećih farmi usled strukturnih ograničenja.

5.1.6


4.1d Koristiti energetski efikasnu rasvetu. Generalno primenljivo.

e Koristiti razmenjivače toplote. Jedan od sledećih tipova:1. vazduh – vazduh2. vazduh – voda3. vazduh – zemljište.

Razmenjivači toplote tipa vazduh-zemljište su primenljivi jedino kada je dostupna dovoljna površina zemljišta.

f Koristiti toplotne pumpe za iskorišćenje otpadne toplote.

Primenljivost toplotnih pumpi baziranih na iskorišćenju geotermalne energije je ograničeno kada se koriste horizontalne cevi zbog potrebe za velikom površinom zemljišta.

g Rekuperacija otpadne toplote kod grejanih/hlađenih podova sa prostirkom (kombidek sistem).

Nije primenljivo za farme svinja. Primenljivost zavisi od mogućnosti za izgradnju podzemnog rezervoara za vodu.

h Primenjivati prirodnu ventilaciju. Nije primenljivo za farme sa centralizovanim ventilacionim sistemom.Kod farmi svinja, nije primeljivo kod: objekata sa prostirkom u toplim područjima,objekata bez prostirki ili bez pokrivenih izolovanih boksova u hladnim područjima.Kod farmi živine: nekad nije primenljivo u početnim fazama uzgoja, osim kod uzgoja pataka, nekad nije primenljivo usled ekstremnih klimatskih uslova.





5.1.7

BAT 9. U cilju sprečavanja, ili tamo gde nije primenljivo, smanjenja emisije buke, BAT obuhvata uspostavljanje i primenu plana za upravljanje bukom, kao dela EMS (videti BAT 1), koji sadrži sledeće elemente:


a Protokol koji sadrži odgovarajuće aktivnosti za smanjenje buke i vremenski raspored za njihovu primenu.

Komentar 1

b Protokol za sprovođenje praćenja nivoa buke. Komentar 1

c Protokol za reagovanje na identifikovan problem sa bukom.

Komentar 1

d Pregled situacija u kojima je došlo do povećane emisije buke u životnu sredinu u prethodnom periodu i primenjena rešenja za uklanjanje problema.

Komentar 1

Komentar 1

BAT 9 je primenljiva samo na slučajeve u kojima je utvrđen problem sa bukom kod osetljivih receptora.

Kada je utvrđen problem sa bukom, za postojeću farmu mogu biti primenljive i tehnike za nove instalacije opisane kao BAT 10. U tom slučaju operater takve farme treba da izvrši poređenje i sa BAT 10.



BAT 10. U cilju sprečavanja, ili tamo gde nije primenljivo, smanjenja emisije buke, BAT obuhvata primenu jedne ili više navedenih tehnika opisanih u nastavku.


4.1Tehnika Opis Primenljivost

a Operativne mere Operativne mere obuhvataju: ukoliko je moguće zatvaranje vrata i drugih velikih otvora na objektima, naročito tokom hranjenja;upravljanje opremom od strane iskusnog osoblja;ukoliko je moguće izbegavanje obavljanja bučnih aktivnosti tokom noći i vikenda;sprečavanje nastajanja buke tokom izvođenja aktivnosti vezanih za održavanje opreme i objekata; ukoliko je moguće obezbediti rad sa punim kapacitetom transportnih mašina za distribuciju hrane (trakasti, pužni transporteri itd);smanjenje površina van objekata sa kojih se stajnjak uklanja struganjem.


b Smanjenje buke Prenošenje buke se može ublažiti postavljanjem barijera između emitera i prijemnika.

Nije uvek primenljivo zbog biosigurnosnih razloga.

c Osigurati adekvatnu razdaljinu između farme i osetljivih receptora

U fazi planiranja farme, potrebno je obezbediti odgovarajuću razdaljinu između farme i osetljivih receptora.

Nije uvek primenljivo za postojeće farme.

d Lokacija opreme Nivo buke se može smanjiti: povećanjem udaljenosti između emitera i receptora (pozicioniranje što dalje od osetljivih receptora, koliko je realno moguće);smanjenjem dužine transportnih cevi za isporuku hrane;lociranjem silosa za hranu tako da se kretanje vozila na farmi svede na minimum.

U slučajevima postojećih farmi, realokacija opreme može biti ograničena nedostatkom prostora ili prevelikim troškovima.

e Primena opreme niskog nivoa buke

Ovo uključuje opremu kao što su:visokoefikasni ventilatori, kada prirodna ventilacija nije moguća ili dovoljna; pumpe i kompresori;sistem hranjenja koji smanjuje stimulans pre hranjenja (npr. ad libitum hranilice).

BAT 10.e.(3) je primenljiv jedino na farmama svinja. Ad libitum hranilice su jedino primenljive kada je oprema nova i kada životinje ne zahtevaju ograničenu prehranu.


5.1.8

f Oprema za kontrolu buke

Ovo uključuje: prigušivače zvuka; izolatore vibracija; zvučnu izolaciju opreme (npr. mlinovi, pneumatski prenosnici); zvučnu izolaciju zgrada.

Primenljivost može biti ograničena usled zahteva za prostorom, kao i iz zdravstvenih i bezbednosnih razloga.



BAT 11. U cilju smanjenja emisije prašine iz objekata za smeštaj životinja, BAT podrazumeva primenu jedne ili više predloženih tehnika.


a Smanjenje nastajanja prašine unutar objekata za smeštaj životinja. U ovu svrhu, može se koristiti kombinacija navedenih tehnika:

1. Koristiti krupniji materijal za prostirku (npr. dugačka slama ili piljevina umesto fino sečene slame).

Nije primenljivo na sisteme za tečni stajnjak.

2. Svežu prostirku postavljati primenom tehnike koja ne izaziva značajno nastajanje prašine (npr. ručno).


3. Primenjivati ad libitum režim ishrane. Generalno primenljivo.

4. Koristiti vlažnu hranu, hranu u formi pe-leta, ili dodavati uljaste sirovine ili vezivna sredstva u suvu hranu.


5. Smanjiti emisije prašine koje mogu nastati prilikom pneumatskog punjenja skladišta suve hrane.


6. Projektovati i upotrebljavati ventilacioni sistem sa malom brzinom unutar objekata.

Primenljivost može biti ograniče-na razlozima u vezi sa dobrobiti životinja.

b Smanjiti koncentraciju prašine unutar obje-kata primenom neke od navedenih tehnika:


4.11. Raspršivanje vode (water fogging); Primenljivost može biti ograničena reakcijama životinja na smanjenje temperature tokom magljenja, naročito u osetljivim fazama uzgoja, i/ili u hladnim i vlažnim predelima.Primenljivost takođe može biti ograničena za sisteme sa čvrstim stajnjakom na kraju perioda uzgoja usled visoke emisije amonijaka.

2. Raspršivanje ulja; Primenljivo jedino kod farmi živine sa pticama starijim od 21 dan. Primenljivost kod farmi nosilja može biti ograničena usled rizika od kontaminacije opreme koja se nalazi u kavezima.

3. Jonizacija. Nije uvek primenljivo na farmama svinja ili postojećim farmama za živinu zbog tehničkih i/ili ekonomskih razloga.

c Tretman otpadnog vazduha sistemima za prečišćavanje vazduha kao što su:

1. Vodeni filteri; Jedino primenljivo na farmama sa tunelskom ventilacijom.

2. Suvi filteri; Jedino primenljivo na farmama za živinu sa tunelskom ventilacijom.

3. Vodeni skruber; Ova tehnika možda nije uvek primen-ljiva zbog visokih troškova ugradnje. Primenljivo na postojeće farme jedino kada se koristi centralizovan ventila-cioni sistem.

4. Skruberi sa rastvorom kiseline;

5. Bioskruberi (bioskruberi sa ispunom);

6. Dvostepeni i trostepeni sistemi za preči-šćavanje vazduha;

7. Biofilter. Jedino primenljivo na farmama sa tečnim stajnjakom. Zahteva prostor izvan objekata za postavljanje filtera. Ova tehnika nekada nije primenljiva zbog visokih troškova ugradnje.Primenljivo na postojeće farme jedino kada se koristi centralizovan ventila-cioni sistem.

(1) Opis tehnika dat je u poglavljima 5.4.3 i 5.4.11 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015)

Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.8, 4.9 i 4.17 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).



BAT 12. U cilju sprečavanja, ili gde je to nije moguće smanjenja emisija neprijatnih mirisa sa farme, BAT podrazumeva uvođenje, primenu i redovno ažuriranje plana za upravljanje neprijatnim mirisima kao dela sistema upravljanja zaštitom životne sredine (videti BAT 1) koji uključuje sledeće elemente:


a Protokol koji sadrži odgovarajuće aktivnosti za smanjenje emisije mirisa i vremenski raspored za njihovu primenu.

Komentar 1

b Protokol za sprovođenje praćenja nivoa emisije mirisa. Komentar 1

c Protokol za reagovanje na identifikovan problem sa nepri-jatnim mirisima.

Komentar 1

d Pregled situacija uzrokovanih neprijatnim mirisima u prethodnom periodu i primenjena rešenja za uklanjanje problema.

Komentar 1

Komentar 1

BAT 12 je primenljiva samo na slučajeve u kojima je utvrđen problem sa neprijatnim mirisima kod osetljivh receptora.

Kada je utvrđen problem sa neprijatnim mirisima, za postojeću farmu mogu biti primenljive i tehnike za nove instalacije opisane kao BAT 13. U tom slučaju operater takve farme treba da izvrši poređenje i sa BAT 13.



BAT 13. Za sprečavanje, ili gde to nije moguće, za smanjenje širenja neprijatnih mirisa i/ili uticaja mirisa sa farme, BAT podrazumeva primenu kombinacije navedenih tehnika:

5.1.9


4.1Tehnika (1) Primenljivost

a Optimizovati uslove pri kojima se odvodi otpadni vazduh iz objekata za smeštaj životinja primenom jedne ili više tehnika:

povećati visinu odvoda otpadnog vazduha (npr. odvoditi vazduh iznad nivoa krova, usmeriti odvode vazduha tako da idu kroz najviši deo krova, a ne bočne zidove objekta);povećati brzinu strujanja otpadnog vazduha u ventilacionim otvorima za odvod vazduha;postaviti barijere u cilju stvaranja turbulencija u odvodnoj struji otpadnog vazduha (npr. vegetacija);postaviti usmerivače struje vazduha u ventilaci-onim otvorima koji se nalaze nanižim delovima objekata radi usmeravanja otpadnog vazduha ka zemlji;vršiti disperziju otpadnog vazduha sa strane objekta koja je okrenuta suprotno od osetljivih zona;objekte sa prirodnom ventilacijom postaviti tako da im je sleme postavljeno normalno u odnosu na pravac dominantne struje vetra.

Poravnjanje vrha krova (slemena) nije primenljivo kod postojećih farmi.

b Obezbediti adekvatno rastojanje između farme i osetljivih zona.

Nije uvek primenljivo na postojeće farme.

c Sistem za smeštaj životinja koji ispunjava jedan ili više od navedenih principa:

održavanje životinja i površina čistim i suvim (npr. izbegavati prosipanje hrane i obavljanje nužde u delovima koji su predviđeni za ležanje kod objekata sa delimično rešetkastim podom);smanjenje emitujuće površine stajnjaka (npr. koristiti metalne ili plastične rešetke, kanale u kojima je stajnjak manje izložen spoljnoj sredini);često izđubravanje iz objekata za smeštaj životinja u spoljno skladište;smanjenje temperature stajnjaka (npr. hlađe-njem tečnog stajnjaka) i unutrašnje temperature u objektima;smanjenje protoka i brzine strujanja vazduha preko površine stajnjaka; u sistemima sa prostirkom održavanje prostirke suvom i pod aerobnim uslovima.

Smanjenje temperature u objektima, protoka i brzine vazduha nije uvek primenljivo zbog dobrobiti životinja.Uklanjanje tečnog stajnjaka ispiranjem nije primenljivo na farmama svinja lociranim blizu osetljivih receptora usled naglih povećanja u koncentraciji neprijatnih mirisa. Za primenljivost videti BREF dokument, deo o objektima za smeštaj životinja, BAT 30, BAT 31, BAT 32, BAT 33 i BAT 34.


d Koristiti sistem za prečišćavanje otpadnih gasova kao što je:1. Bioskruber 2. Biofilter3. Sistem sa dva ili tri stepena prećišćavanja.

Ova tehnika nije uvek primenljiva zbog visokih troškova ugradnje.Primenljivo na postojeće farme jedino kada se korisiti centralizovan ventilacioni sistem.Biofilter je jedino primenljiv na farmama sa tečnim stajnjakom.Za biofiltere je potreban prostor izvan objekata za postavljanje filtera.

e Koristiti jednu ili kombinaciju više tehnika za skladištenje stajnjaka:

1. Pokriti čvrsti ili tečni stajnjak tokom skladište-nja;

Za primenljivost videti BREF dokument, BAT 16 b za tečni stajnjak. Za primenljivost videti BREF dokument, BAT 14 b za čvrsti stajnjak.

2. Skladište postaviti tako da se uzme u obzir pra-vac strujanja vetra i/ili primeniti mere da se smanji brzina strujanja vazduha iznad i oko skladišta (npr. drveće, prirodne barijere);

3. Minimizovati mešanje tečnog stajnjaka. Generalno primenljivo.

f Prerađivati stajnjak jednom od navedenih tehnika kako bi se smanjila emisija neprijatnih mirisa tokom rasturanja na njivama:

1. Aerobna digestija (aeracija) tečnog stajnjaka

Za primenljivost videti BREF dokument, BAT 19.

2. Kompostiranje čvrstog stajnjaka Za primenljivost videti BREF dokument, BAT 19.

3. Anaerobna digestija. Za primenljivost videti BREF dokument, BAT 19.

(1) Opis tehnika je naveden u poglavljima 5.4.4 i 5.4.11 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015)




4.1BAT 14. U cilju smanjenja emisija amonijaka u vazduh iz skladišta čvrstog

stajnjaka, BAT podrazumeva primenu jedne ili kombinaciju više tehnika navedenih u nastavku.


a Smanjiti odnos između površine i zapremine gomi-le čvrstog stajnjaka kako bi se smanjila površina koja je u direktnom kontaktu sa vazduhom.


b Pokriti čvrsti stajnjak koji je uskladišten u gomili. Generalno primenljivo kada je čvrsti stajnjak osušen ili prethodno sušen u objektima za smeštaj životinja. Nije uvek primenljivo kod nedovoljno osušenog čvrstog stajnjaka, u slučaju čestog dodavanja na gomilu.

c Skladištiti zgoreli čvrst stajnjak u posebnom objektu.


(1) Opis tehnika je dat u poglavlju 5.4.5 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).



BAT 15. U cilju sprečavanja, ili gde to nije moguće, smanjenja emisija u vodotokove i zemljište iz skladišta čvrstog stajnjaka, BAT podrazumeva primenu kombinacije predloženih tehnika po sledećem prioritetu:


a Skladištiti osušenu čvrstu fazu stajnjaka u posebnom zatvorenom objektu.


b Koristiti betonski rezervoar za skladištenje. Generalno primenljivo.

5.1.10


c Skladištiti čvrsti stajnjak na čvrstoj vodone-propusnoj podlozi sa sistemom kanala za drenažu kišnice i rezervoarom za prikuplja-nje oceda.


d Izabrati skladište dovoljno velikog kapaci-teta da može prihvatiti sav stajnjak tokom perioda u kojima nije moguća njegova aplikacija na zemljište.


e Prilikom skladištenja čvrstog stajnjaka na gomili na njivama skladištiti ga dalje od površinskih i/ili podzemnih voda kako bi se sprečilo njegovo spiranje i eventualno zagađenje voda.

Jedino primenljivo kao privremeno rešenje i kada se gomile formiraju na različitim mestima svake godine.




BAT 16. U cilju smanjenja emisija amonijaka u vazduh iz rezervoara za tečni stajnjak, BAT podrazumeva kombinaciju dole navedenih tehnika.


a Projektovanje odgovarajućeg rezervoara za tečni stajnjak i pravilno korišćenje primenom kombinacije sledećih tehnika:

1. Smanjiti odnos površine koja je izložena vazduhu i zapremine rezervoara;

Nije generalno primenljivo kod postojećih rezervoara. Preterano visoka skladišta tečnog stajnjaka se ne mogu uvek primeniti usled povećanih troškova i bezbednosnih rizika.

2. Smanjiti brzinu vetra i razmenu vazduha na površini tečnog stajnjaka tako što će se rezervoar puniti do nižeg nivoa;

Nije generalno primenljivo kod postojećih rezervoara.

3. Minimizovati mešanje tečnog stajnjaka.


5.1.11


4.1b Prekriti rezervoar tečnog stajnjaka koristeći jednu od navedenih tehnika:

1. Čvrst pokrivač;Nije uvek primenljivo na postojeće farme usled ekonomskih aspekata i strukturnih ograničenja po pitanju nosivosti.

2. Fleksibilni pokrivači;Fleksibilni pokrivači nisu primenljivi u oblastima gde vremenski uslovi mogu da utiču na njihovu strukturu.

3. Plutajući pokrivači kao što su: plastične kuglicelagan voluminozni materijalplutajući fleksibilni pokrivačiplastične pločevazduhom ispunjeni pokrivačiprirodna pokoricaslama

Korišćenje plastičnih kuglica, laganih voluminoznih materijala i plastičnih ploča nije primenljivo za tečni stajnjak na kome se prirodno stvara kora.Uzburkavanje tečnog stajnjaka tokom mešanja, punjenja ili pražnjenja može isključiti upotrebu nekih od plutajućih materija koje mogu prouzrokovati taloženje ili blokiranje pumpi.Formiranje prirodne pokorice možda neće biti primenjivo u hladnim predelima i/ili kod tečnog stajnjaka sa niskim sadržajem suve materije.Prirodna pokorica nije primenjiva za rezervoare gde mešanje, punjenje i/ili pražnjenje tečnog stajnjaka remeti površinu.

c Zakišeljavanje tečnog stajnjaka. Generalno primenljivo za nove aktivnosti.

(1) Opis tehnika je dat u poglavljima 5.4.6.1 i 5.5.1.3 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015)

Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.11.2 i 4.12.9 BREF do-kumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).


BAT 17. U cilju smanjenja emisija amonijaka u vazduh iz zemljane lagune za tečni stajnjak, BAT podrazumeva primenu kombinacije predloženih tehnika.



a Minimizovati mešanje tečnog stajnjaka. Generalno primenljivo.

b Prekriti zemljanu lagunu za tečni stajnjak sa fleksibilnim i/ili plutajućim pokrivačem kao što su:fleksibilna plastična folija,lagan voluminozni materijal,prirodna pokorica,slama.

Iz strukturnih razloga upotreba plastičnih prekrivača neće uvek biti moguća za velike postojeće lagune. Primena slame i lakih voluminoznih materijala takođe neće biti uvek moguća kod velikih laguna, gde vetar ne dozvo-ljava da površina lagune bude potpuno prekrivena. Korišćenje laganih voluminoznih mate-rijala možda nije primenjivo kod tečnog stajnjaka kod kog se stvara prirodna pokorica. Uzburkivanje tečnog stajnjaka tokom mešanja, punjenja ili pražnjenja može isključiti upotrebu nekih od plutajućih materijala koji mogu prouzrokovati taloženje ili blokiranje pumpi.Formiranje prirodne pokorice možda neće biti primenjivo u hladnim predeli-ma i/ili kod tečnog stajnjaka sa niskim sadržajem suve materije.Prirodna pokorica nije primenjiva za lagune gde mešanje, punjenje i/ili pražnjenje tečnog stajnjaka često remeti površinu.




BAT 18. U cilju sprečavanja emisija u vode i zemljište iz sistema za izđubravanje, cevovoda, rezervoara i/ili zemljanih laguna za tečni stajnjak, BAT podrazumeva primenu kombinacije predloženih tehnika.


4.1Tehnika (1) Primenljivost

a Koristiti skladišta koja mogu da podnesu mehaničke, hemijske i toplotne uticaje.


b Izabrati skladište dovoljno velikog kapaciteta da se u njemu može skladištiti stajnjak u periodima kada se ne vrši rasturanje na njivama.


c Izgraditi nepropusne kanale i opremu za sakupljanje i transport tečnog stajnjaka (izđubravanje objekata), npr. jame, kanali, pumpne stanice).


d Skladištiti tečni stajnjak u zemljanim lagunama sa nepropusnom osnovom i zidovima, npr. glina, jednostruka ili dvostruka plastična folija.

Generalno primenljivo za lagune.

e Proveravati strukturnu stabilnost (nepropusnost) skladišta bar jednom godišnje.


f Ugraditi sistem za detekciju curenja npr. sistem koji se sastoji od geomembrane, drenažnog sloja i drenažnog cevovoda.

Jedino primenljivo kod novih farmi.


Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.11.2.6 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).


BAT 19. Ukoliko se na farmi vrši prerada stajnjaka, u cilju smanjenja emisije azota, fosfora, neprijatnih mirisa i patogenih mikroorganizama u vazduh i vodu i u cilju boljeg skladištenja i rasturanja stajnjaka, BAT podrazumeva preradu stajnjaka primenom jedne ili više predloženih tehnika.

5.1.12



a Mehanička separacija tečnog stajnjaka, koja uključuje primenu npr:

pužnih presa i separatora, dekantera -centrifugalnog separatora,flokulacije - koagulacije,separacije pomoću sita,filter presa.

Jedino primenljivo kada: je potrebno smanjiti udeo azota i fosfora zbog ograničene dostupnosti zemljišta za aplikaciju stajnjaka;su visoki troškovi prevoza stajnjaka do mesta na kome se vrši aplikacija.

Upotreba poliakrilamida kao flokulanta je ograničena zbog rizika od formiranja akrila-mida.

b Anaerobna digestija stajnjaka u biogasnom postrojenju.

Ova tehnika nije uvek primenjiva zbog visokih investicija.

c Korišćenje posebne tunelske sušare za sušenje stajnjaka.

Jedino primenljivo na stajnjak sa farmi koka nosilja. Nije primenljivo za postojeće farme na kojima se ne koriste trake za stajnjak.

d Aerobna digestija (aeracija) tečnog stajnjaka.

Jedino je primenljivo kada je potrebno smanjiti udeo patogena i neprijatnih mirisa u stajnjaku pre aplikacije na zemljištu. U hladnim predeli-ma, održavanje odgovarajućeg nivoa aeracije može biti otežano tokom zimskog perioda.

e Nitrifikacija-denitrifikacija tečnog stajnjaka.

Nije primenjivo za nove farme. Jedino je pri-menjivo za postojeće farme kada je uklanjanje azota neophodno zbog ograničene dostupnosti zemljišta za aplikaciju stajnjaka.

f Kompostiranje čvrstog stajnjaka. Jedino primenjivo kada:su visoki troškovi prevoza stajnjaka do mesta na kome se vrši aplikacijaje smanjenje udela patogena i neprijatnih mirisa važnije nego aplikacijapostoji dovoljno prostora na farmi.





4.1BAT 20. U cilju sprečavanja ili smanjenja emisije azota, fosfora i patogenih

mikroorganizama u zemljište i vodu tokom rasturanja stajnjaka na njivama, BAT podrazumeva primenu svih navedenih tehnika.

Tehnika Primenlji-vost

a Analiza zemljišta na koje će se aplicirati stajnjak kako bi se utvrdio rizik od spira-nja, uzimajući u obzir:

tip zemljišta, uslove i nagib terenaklimatske usloveodvodnjavanje i navodnjavanje rotaciju usevablizinu vodotokova i zaštićenih vodnih zona.

b Obezbediti dovoljno rastojanje između površina na kojima se vrši aplikacija staj-njaka (ostavljajući netretiranu površinu) i:1. površina na kojima postoji opasnost od spiranja i ispuštanja stajnjaka u

vodotokove, izvore, bunare i sl;2. susednih parcela (uključujući i međe, živice).

c Izbegavati aplikaciju stajnjaka u slučajevima kada postoji značajna opasnost od spiranja padavinama. Stajnjak se ne aplicira:1. kad je zemljište poplavljeno, zamrznuto ili prekriveno snegom;2. kada su karakteristike tla (npr. sadržaj vode ili zbijeno zemljište) u kombina-

ciji sa nagibom zemljišta i/ili propusnošću takve da je rizik od spiranja visok;3. kada su meteorološki uslovi takvi da se očekuju značajne padavine što

može da doprinese spiranju stajnjaka sa površine zemljišta u dublje slojeve (podzemne vode).

d Prilagoditi brzinu apliciranja stajnjaka uzimajući u obzir sadržaj azota i fosfora u stajnjaku i karakteristike zemljišta (npr. sadržaj nutrijenata), potrebe useva u sezoni i vremenske uslove i uslove zemljišta koji mogu da dovedu spiranja.

e Uskladiti rasturanje stajnjaka sa potrebama useva.

f Na njivama na kojima se vrši rasturanje stajnjaka redovno, u jednakim intervali-ma, proveravati da li je došlo do spiranja i ako jeste adekvatno reagovati.

g Obezbediti odgovarajući pristup skladištu čvrstog/tečnog stajnjaka kako bi se utovar obavio bez prosipanja i curenja.

h Proveriti da li je oprema koja se koristi za rasturanje stajnjaka ispravna i podešena na odgovarajuću brzinu aplikacije.

Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.13.1, 4.13.2 i 4.13.3 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgu-sta 2015).

5.1.13



BAT 21. U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh tokom rasturanja tečnog stajnjaka na njivama, BAT podrazumeva primenu jedne ili više navedenih tehnika.


a Razblaživanje tečnog stajnjaka, praćeno tehnikama kao što su sistem navodnjavanja pod niskim pritiskom

Nije primenljivo za useve koji će biti konzumirani u svežem stanju usled rizika od zagađenja.Nije primenljivo kada tip zemljišta ne dozvoljava brzu infiltraciju razblaženog stajnjaka u zemljište. Nije primenljivo kada usevi ne zahtevaju navodnjavanje.Primenljivo na područja koja se lako mogu povezati sa cevovodom na farmi.

b Primena širokopojasnog rasipača korišćenjem jedne od dve navedene tehnike: Rasipač sa priključenim crevimaRasipač sa priključenom stopom

Primenljivost može biti ograničena ukoliko je sadržaj slame u tečnom stajnjaku suviše visok ili kada je udeo suve materije u tečnom stajnjaku >10 %. Rasipač sa priključenom stopom nije primenjiv kod uzgoja čvrsto usađene ratarske kulture.

c Primena plitkog injektiranja (otvorena brazda)

Nije primenljivo u kamenitim, plitkim i kompaktnim (zbijenim) zemljištima, gde je teško postići ujednačenu penetraciju. Primenljivost može biti ograničena gde se usev može oštetiti mašinama.

d Primena dubokog injektiranja (zatvorena brazda)

Nije primenljivo u kamenitim, plitkim i kompaktnim (zbijenim) zemljištima, gde je teško postići ujednačenu penetraciju i pravilno zatvaranje brazdi.Nije primenljivo u toku rasta useva.Nije primenljivo na livadama osim ukoliko se menja namena zemljišta u obradivo zemljište ili kod ponovnog zasejavanja.

e Zakišeljavanje tečnog stajnjaka Generalno primenljivo.

(1) Opis tehnika je dat u poglavljima 5.4.8.1 i 5.5.1.3 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).




4.1BAT 22. U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh tokom rasturanja čvrstog stajnjaka na njivama, BAT podrazumeva brzu inkorporaciju stajnjaka u zemljište, što je pre moguće.

Opis

Inkorporacija stajnjaka u zemljište se vrši ili oranjem ili korišćenjem druge opreme za kultivaci-ju, kao što su tanjirače, klateće ili klinaste drljače, zavisno od vrste zemljišta i uslova. Stajnjak se u potpunosti meša sa zemljom ili ukopava.

Rasturanje čvrstog stajnjaka se obavlja odgovarajućim rasipačima (npr. roto rasipač, rasipač sa izbacivanjem pozadi i rasipač dvostruke namene). Rasturanje tečnog stajnjaka se obavlja u skladu sa BAT 21.

Primenljivost

Nije primenljivo na livadama i oranicama, osim ukoliko im se ne menja namena u obradivo zemljište ili kod ponovnog zasejavanja. Nije primenljivo na zasejanim površinama sa usevima koji se mogu oštetiti inkorporacijom stajnjaka. Inkorporacija tečnog stajnjaka nije primenljiva nakon rasturanja upotrebom plitkih ili dubokih injektora.

Vremenski razmak između rasturanja stajnjaka i inkorporacije u zemljište povezan sa BAT je dat u tabeli u nastavku.

Parametar Vremenski razmak između rasturanja stajnjaka i inkorporacije u zemljište povezan sa BAT (sati)

Vreme 0 (1) – 4 (2)

(1) Donja vrednost opsega odgovara neposrednoj inkorporaciji.(2) Gornja vrednost opsega može iznositi i do 12 sati, kada uslovi nisu pogodni za bržu inkorporaciju, npr. kada ljudski i mašinski resursi nisu ekonomski opravdani.




BAT 23. BAT podrazumeva praćenje ukupnog azota i fosfora koji se izlučuju u stajnjak korišćenjem jedne od navedenih tehnika najmanje u navedenoj učestalosti.

Tehnika(1) Učestalost Primenljivost

a Proračun primenom masenog bilansa azota i fosfora postavljenog na osnovu unosa hrane, sadržaja sirovog proteina i ukupnog fosfora u hrani i stanja životinja.

Jednom godišnje za svaku kategoriju životinja.

b Procena na osnovu analize stajnjaka na sadržaj ukupnog azota i fosfora.

Jednom godišnje za svaku kategoriju životinja.




BAT 24. BAT podrazumeva praćenje sledećih procesnih parametara bar jednom godišnje.

Parametar Primenljivost

a Potrošnja vodePraćenje potrošnje vode korišćenjem odgovarajućih merača ili preko računa za vodu.Procesi u kojima se troši najveća količina vode (npr. pranje objekata, napajanje životinja, itd.) se mogu pratiti odvojeno.

Zasebno praćenje potrošnje nije uvek primenljivo na postojećim farmama, zavisi od konfiguracije vodovodne mreže.

b Potrošnja električne energijePraćenje potrošnje korišćenjem odgovarajućih merača ili preko računa za električnu energiju.Potrošnja električne energije u objektima za smeštaj životinja se posebno prati. Procesi koji predstavljaju najveće potrošače električne energije (npr. grejanje objekata, ventilacija, osvetljenje, itd.) se mogu pratiti odvojeno.

Zasebno praćenje potrošnje nije uvek primenljivo na postojećim farmama, zavisi od konfiguracije električne mreže.

c Potrošnja gorivaPraćenje potrošnje korišćenjem odgovarajućih merača ili preko računa za gorivo.


5.1.14


4.1d Broj životinja koje dolaze i odlaze sa farme, uključujući novorođene i uginule.Praćenje putem postojeće evidencije.


e Potrošnja hranePraćenje putem računa ili postojeće evidencije.


f Nastajanje stajnjakaPraćenje putem postojeće evidencije.





5.2.1

5.2Zaključci o BAT navedeni u ovom delu se odnose isključivo na farme svinja. Podnosioci zahte-va za integrisanu dozvolu za nove farme, pored BAT tehnika navedenih u prethodnom delu, moraju da razmotre i sve BAT tehnike za nove farme i pruže obrazloženje za izbor određene tehnike ili kombinacije tehnika. U slučaju bitnih izmena u radu postojeće farme, zahtevi BAT za nove objekte koje treba ispuniti u delu farme koji se rekonstruiše, će morati da budu utvrđeni od slučaja do slučaja i zavisiće od stepena rekonstrukcije i primenljivosti novih BAT tehnika na rekonstruisane objekte.

BAT 25. U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh iz objekata za uzgoj svinja, BAT podrazumeva primenu jedne ili više tehnika navedenih u ovom poglavlju, kako bi se dostigle granične vrednosti emisije za amonijak navedene u tabeli ispod.

Tabela 5.2.1: Vrednosti emisije amonijaka iz novih objekata za svinje ostvarive primenom

BAT (BAT-AEL)

Parametar Kategorija životinja BAT-AEL (1)(kg NH3/mestu za životinju/

godini)

Amonijak izražen kao NH3 Priplodne i suprasne krmače 0,2 – 2,7

Oprašene krmače (uključujući i prasad na sisi) u boksovima

0,4 – 5,6



(1) Donja vrednost opsega je primenljiva ukoliko se koriste sistemi za prečišćavanje vazduha. Moguća odstupanja od vrednosti u tabeli za specifične slučajeve su data u BREF dokumentu za sektor intenziv-nog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015), tabela 5.4.

BAT-AEL nisu primenljive u slučaju organske proizvodnje.

BAT-AEL se postižu primenom jednog ili više navedenih principa prilikom izgradnje (rekon-strukcije) objekata za životinje:

I. smanjivanje površina sa kojih se emituju zagađujuće materije i neprijatni mirisi,II. povećavanje učestalosti izđubravanja iz objekata za smeštaj životinja,III. odvajanje urina i fekalija, IV. održavanje prostirke čistom i suvom.

U ovu svrhu, može se koristiti neki od navedenih sistema držanja u nastavku.


4.1

Tehn

ika

(1 )Ka

tego

rija

živo

tinja

Prim

enlji

vost

a0.

Re

šetk

asti

ili p

olur

ešet

kast

i pod

sa

dubo

kim

baz

enom

.Sv

e ka

tego

rije

svin

jaN

ije p

rimen

ljivo

kod

nov

ih fa

rmi u

kolik

o se

ne

kom

binu

je s

a sis

tem

om z

a pr

ečišć

avan

je v

azdu

ha, h

lađe

njem

i/ili

sm

anjiv

anje

m p

H vr

edno

sti t

ečno

g st

ajnj

aka.

Jedi

no p

rimen

ljivo

kod

pos

toje

ćih

farm

i uko

liko

se k

orist

i u k

ombi

naci

ji sa

dod

atni

m

mer

ama

za s

man

jenj

e em

isije

npr

. kom

bina

cija

nut

ritiv

nih

tehn

ika,

sist

em z

a pr

ečišć

avan

je v

azdu

ha, s

man

jivan

je p

H vr

edno

sti t

ečno

g st

ajnj

aka,

hla

đenj

e te

čnog

st

ajnj

aka.

Za

prip

lodn

e i s

upra

sne

krm

ače,

reše

tkas

ti po

d je

jedi

no p

rimen

ljiv

kada

man

je o

d 15

% p

ovrš

ine

za le

žanj

e či

ne o

tvor

i za

dren

ažu.

1.

Reše

tkas

ti ili

pol

ureš

etka

sti p

od s

a če

stim

izđu

brav

anje

m

staj

njak

a po

moć

u sis

tem

a ka

nala

sa

cevi

ma

i vak

uum

če

pom

. 2.

Re

šetk

asti

ili p

olur

ešet

kast

i pod

sa

siste

mom

izđu

brav

anja

sa

moo

tican

jem

pom

oću

kana

la.

3.

Reše

tkas

ti ili

pol

ureš

etka

sti p

od s

a če

stim

izđu

brav

anje

m

pom

oću

skre

pera

.

Sve

kate

gorij

e sv

inja

Ova

tehn

ika

se n

e m

ože

uvek

prim

eniti

kod

pos

toje

ćih

farm

i iz

tehn

ički

h i/i

li ek

onom

skih

razlo

ga. Z

a pr

iplo

dne

i sup

rasn

e kr

mač

e, re

šetk

asti

pod

je je

dino

pr

imen

ljiv

kada

man

je o

d 15

% p

ovrš

ine

za le

žanj

e či

ne o

tvor

i za

dren

ažu.

4.

Reše

tkas

ti ili

pol

ureš

etka

sti p

od s

a če

stim

izđu

brav

anje

m

pom

oću

reci

rkul

acio

nog

ispira

nja.

Sve

kate

gorij

e sv

inja

Ova

tehn

ika

nije

uve

k pr

imen

ljiva

kod

pos

toje

ćih

farm

i iz

tehn

ički

h i/i

li ek

onom

skih

ra

zloga

. Ka

da s

e de

o te

čne

faze

sta

jnja

ka k

orist

i za

ispira

nje,

ova

tehn

ika

nije

prim

enlji

va

kod

farm

i koj

e se

nal

aze

blizu

ose

tljiv

ih re

cept

ora

usle

d po

rast

a in

tenz

iteta

em

isije

ne

prija

tnih

miri

sa to

kom

ispi

ranj

a.

Za p

riplo

dne

i sup

rasn

e kr

mač

e, re

šetk

asti

pod

je je

dino

prim

enlji

v ka

da m

anje

od

15%

pov

ršin

e za

leža

nje

čine

otv

ori z

a dr

enaž

u.

5.

Delim

ično

reše

tkas

ti po

d sa

mal

im (u

skim

) baz

enim

a za

st

ajnj

ak.

Prip

lodn

e i s

upra

sne

krm

ače

Tovl

jeni

ci

Ova

tehn

ika

nije

uve

k pr

imen

ljiva

kod

pos

toje

ćih

farm

i iz

tehn

ički

h i/i

li ek

onom

skih

ra

zloga

.


6.

Pun

beto

nski

pod

sa

dubo

kom

pro

stirk

om.

Prip

lodn

e i s

upra

sne

krm

ače

Zalu

čena

pra

sad

Tovl

jeni

ci

Nije

prim

enlji

vo z

a no

ve fa

rme

osim

ako

nije

opr

avda

no ra

zlozim

a do

brob

iti

život

inja

. Je

dino

prim

enlji

vo k

od p

osto

jeći

h fa

rmi s

a pr

irodn

om v

entil

acijo

m. Z

a pr

iplo

dne

i su

pras

ne k

rmač

e, m

ože

se p

rimen

iti i

prin

udna

ven

tilac

ija.

Nije

uve

k pr

imen

ljivo

kod

farm

i sa

priro

dnom

ven

tilac

ijom

u to

plim

pre

delim

a.

Mož

e da

zah

teva

vel

iku

povr

šinu.

Prim

enlji

vo z

a fa

rme

koje

već

imaj

u pu

n be

tons

ki p

od u

obj

ektim

a.

7.

Delim

ično

reše

tkas

ti po

d sa

„sa

nduc

ima“

za

spav

anje

.Pr

iplo

dne

i sup

rasn

e kr

mač

eZa

luče

na p

rasa

d To

vlje

nici

8.

Boks

evi s

a ko

sim p

odom

i sla

mom

.Za

luče

na p

rasa

d To

vlje

nici

9. B

okse

vi s

a de

limič

no re

šetk

astim

i izd

ignu

tim p

odom

i za

sebn

im k

anal

ima

za s

tajn

jak

i vod

u.Za

luče

na p

rasa

dTo

vlje

nici

Ova

tehn

ika

nije

uve

k pr

imen

ljiva

kod

pos

toje

ćih

farm

i iz

tehn

ički

h i/i

li ek

onom

skih

ra

zloga

.

10. B

okse

vi s

a pr

ostir

kom

u k

ojim

a se

gen

eriše

čvr

st i

tečn

i st

ajnj

ak.

Opr

ašen

e kr

mač

eO

va te

hnik

a ni

je u

vek

prim

enlji

va k

od p

osto

jeći

h fa

rmi i

z te

hnič

kih

i/ili

ekon

omsk

ih

razlo

ga.

11. B

okse

vi s

a pr

ostir

kom

i og

rađe

nim

del

ovim

a za

hra

njen

je/

leža

nje

koji

se n

alaz

e na

pun

om p

odu.

Prip

lodn

e i s

upra

sne

krm

ače

Ova

tehn

ika

nije

uve

k pr

imen

ljiva

kod

pos

toje

ćih

farm

i koj

e ne

kor

iste

pun

beto

nski

po

d.

12. R

ešet

kast

i ili

polu

reše

tkas

ti po

d sa

pos

udam

a za

sta

jnja

k.O

praš

ene

krm

ače

Gene

raln

o pr

imen

ljivo

.

13. S

akup

ljanj

e st

ajnj

aka

u ka

nalim

a za

vod

u.Pr

asad

Tovl

jeni

ciO

va te

hnik

a ni

je u

vek

prim

enlji

va k

od p

osto

jeći

h fa

rmi i

z te

hnič

kih

i/ili

ekon

omsk

ih

razlo

ga.

14. P

olur

ešet

kast

i pod

sa

korit

asto

m tr

akom

za

izđub

rava

nje.

To

vlje

nici

Gene

raln

o pr

imen

ljivo

.

15. R

ešet

kast

i pod

sa

kom

bina

cijo

m k

anal

a za

vod

u i s

tajn

jak.

Opr

ašen

e kr

mač

eO

va te

hnik

a ni

je u

vek

prim

enjiv

a ko

d po

stoj

ećih

farm

i iz

tehn

ički

h i/i

li ek

onom

skih

ra

zloga

.

16. P

un b

eton

ski p

od s

a og

rađe

nim

del

om v

an o

bjek

ta s

a pr

ostir

kom

.To

vlje

nici

Nije

prim

enlji

vo u

hla

dnim

pre

delim

a. O

va te

hnik

a ni

je u

vek

prim

enlji

va k

od

post

ojeć

ih fa

rmi i

z te

hnič

kih

i eko

nom

skih

razlo

ga.

bHl

ađen

je s

tajn

jaka

.Sv

e ka

tego

rije

svin

jaN

ije p

rimen

ljivo

kad

a:re

kupe

raci

ja to

plot

e ni

je m

oguć

ase

kor

isti p

rost

irka.


4.1

cKo

rišće

nje

siste

ma

za p

reči

šćav

anje

vaz

duha

kao

što

su:

1.

Sk

rube

r za

hem

ijsko

pre

čišć

avan

je m

okrim

pos

tupk

om2.

Si

stem

i za

preć

išćav

anje

sa

dva

i tri

step

ena

3.

Bios

krub

eri.

Sve

kate

gorij

e sv

inja

Ova

tehn

ika

nije

uve

k pr

imen

ljiva

usle

d vi

soki

h tro

škov

a ug

radn

je.

Prim

enlji

va n

a po

stoj

eće

farm

e je

dino

ako

imaj

u ce

ntra

lizov

an v

entil

acio

ni s

istem

.

dZa

kiše

ljava

nje

tečn

og s

tajn

jaka

.Sv

e ka

tego

rije

svin

jaGe

nera

lno

prim

enlji

vo.

eKo

rišće

nje

plut

ajuć

ih lo

pti u

kan

alim

a za

sta

jnja

k.To

vlje

nici

Nije

prim

enlji

vo k

od fa

rmi s

a sis

tem

om iz

đubr

avan

ja s

amoo

tican

jem

pom

oću

kana

la i

na fa

rmam

a na

koj

ima

se iz

đubr

avan

je v

rši i

spira

njem

.

(1) O

pis

tehn

ika

je d

at u

pog

lavl

jima

5.5.

1 i 5

.4.1

1 BR

EF d

okum

enta

za

sekt

or in

tenz

ivno

g uz

goja

živ

ine

ili s

vinj

a (p

osle

dnji

nacr

t iz

avgu

sta

2015

).

Ova

j BAT

zak

ljuča

k je

zas

nova

n na

info

rmac

ijam

a iz

pogl

avlja

4.7

, 4.9

i 4.

12.9

BRE

F do

kum

enta

za

sekt

or in

tenz

ivno

g uz

goja

živ

ine

ili s

vinj

a (p

osle

dnji

nacr

t iz

avgu

sta

2015

).

Ova

j BAT

zak

ljuča

k je

u p

ogla

vlju

5 B

REF

doku

men

ta z

a se

ktor

inte

nziv

nog

uzgo

ja ž

ivin

e ili

svi

nja

(pos

ledn

ji na

crt i

z av

gust

a 20

15) d

at k

ao B

AT 3

0.


Zaključci o BAT navedeni u ovom delu se odnose isključivo na farme živine. Podnosioci zahte-va za integrisanu dozvolu za nove farme, pored BAT tehnika navedenih u prethodnom delu, moraju da razmotre i sve BAT tehnike za nove farme i pruže obrazloženje za izbor određene tehnike ili kombinacije tehnika. U slučaju bitnih izmena u radu postojeće farme, zahtevi BAT za nove objekte koje treba ispuniti u delu farme koji se rekonstruiše, će morati da budu utvrđeni od slučaja do slučaja i zavisiće od stepena rekonstrukcije i primenljivosti novih BAT tehnika na rekonstruisane objekte.

5.3.1.1

BAT 26. U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh iz objekata za smeštaj koka nosilja, roditeljskih jata i mladih koka, BAT podrazumeva primenu jedne ili više navedenih tehnika, kako bi se postigle granične vrednosti emisije za amonijak navedene u tabeli ispod.

Vrednosti emisije amonijaka iz objekata za koke nosilje ostvarive primenom BAT (BAT-AEL)

Parametar Vrsta smeštaja BAT-AEL1

(kg NH3/mestu za životinju/godini)

Amonijak izražen kao NH3 Sistem smeštaja u kavezima 0,02 – 0,08

Sistem smeštaja bez kaveza 0,02 – 0,13 (1)1 Nije uvek primenjivo kod organskog uzgoja.


a Sistemi kaveza kao što su:

1. Obogaćeni kavezni sistem, sa uklanjanjem stajnjaka pomoću traka i to:

jednim uklanjanjem nedeljno sa vazdušnim sušenjem; ili dva uklanjanja nedeljno bez vazdušnog sušenja.

Nije upotrebljivo za mlade koke i roditeljska jata.

2. Kavezni sistem, sa uklanjanjem stajnjaka pomoću traka i to:

jednim uklanjanjem nedeljno sa vazdušnim sušenjem; ili dva uklanjanja nedeljno bez vazdušnog sušenja.

Nije upotrebljivo za koke nosilje.

5.3.1

5.3


4.1b Sistemi bez kaveza kao što su:

1. Duboka prostirka sa jamom za stajnjak, prinudnom ventilacijom i neredovnim uklanjanjem stajnjaka

Jedino primenljivo kod postojećih farmi ukoliko se kombinuje sa dodatnim merama smanjenja npr. dobijanje stajnjaka sa visokim sadržajem suve materije, korišćenje sistema za prečišćavanje vazduha.Nije primenljivo za nove farme osim u kombinaciji sa sistemom za prečišćavanje vazduha.

2. Duboka prostrika sa jamom za stajnjak, trakama za stajnjak ili strugačem

Primenljivost za postojeće farme može biti ograničena usled zahteva za kompletnim preuređenjem smeštajnog sistema.

3. Duboka prostirka sa jamom za stajnjak i mehaničkim vazdušnim sušenjem stajnjaka

Ova tehnika se može primeniti jedino kod farmi sa dovoljno prostora.

4. Duboka prostirka sa jamom za stajnjak, perforiranim podom i mehaničkim vazdušnim sušenjem

Kod postojećih farmi primena može biti ograničena iz ekonomskih razloga

5. Avijarni sistem sa trakama za ukljanjanje stajnjaka Primenljivost na postojeće objekte zavisi od širine objekta.

6. Mehaničko sušenje prostirke korišćenjem vazduha iz unutrašnjosti objekta


c Korišćenje sistema prečišćavanja vazduha kao što su: 1. Skruber za hemijsko prečišćavanje mokrim postupkom2. Sistemi za prećišćavanje sa dva i tri stepena 3. Bioskruberi

Ova tehnika nije uvek primenljiva zbog visokih troškova ugradnje. Primenljivo na postojeće farme jedino ukoliko se koristi centralizovan ventilacioni sistem.

(1) Opis tehnika je dat u poglavljima 5.6.1.1 i 5.4.11 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).

Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.6.1, 4.6.2, 4.6.3 i 4.9 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).



5.3.1.2

BAT 27. U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh iz objekata za smeštaj tovnih pilića, BAT podrazumeva primenu jedne ili više navedenih tehnika, kako bi se postigle granične vrednosti emisije za amonijak navedene u tabeli ispod.

Nivoi emisije amonijaka u vazduh iz novih objekata za smeštaj tovnih pilića sa konačnom težinom do 2,5 kg koji se mogu ostvariti primenom BAT (BAT-AEL) su navedeni ispod.

Vrednosti emisije amonijaka iz objekata za tovne piliće ostvarive primenom BAT (BAT-AEL)

Parametar BAT-AEL (1) (2) (kg NH3/mestu za životinju/godini)

Amonijak izražen kao NH3 0,01 – 0,08

1. BAT-AEL nije uvek primenljiv za sledeće tipove uzgoja: ekstenzivni unutra, sistem slobodnog kretanja, tradicionalni sistem slobodnog kretanja i slobodno kretanje sa potpunom slobodom, kao što je definisano Uredbom Komisije (EC) 543/2008.

2. Donja vrednost opsega je primenljiva ukoliko se koriste sistemi za prečišćavanje vazduha.


a Sistem smeštaja sa punim podom, prostir-kom i mehaničkom ventilacijom, opremljen sa sistemom za napajanje bez curenja.


b Sistem sa mehaničkim sušenjem prostirke recirkulacijom vazduha unutar objekta.

Za postojeće farme, primenljivost mehaničkog sistema sušenja zavisi od visine plafona. Sistem mehaničkog sušenja prostirke nije uvek primenljiv u toplim predelima, zavisi od tepera-ture unutar objekta.

c Sistem smeštaja sa punim podom, prostir-kom i prirodnom ventilacijom, opremljen sa sistemom za napajanje bez curenja.


d Sistem sa više etaža sa trakama za stajnjak pokrivenim prostirkom i sistemom mehanič-kog sušenja stajnjaka.

Kod postojećih farmi, primenljivost zavisi od visine bočnih zidova.

e Pod sa prostirkom sa mogućnošću zagreva-nja i hlađenja (combideck system).

Kod postojećih farmi primenljivost zavisi od mogućnosti izgradnje podzemnog rezervoara za vodu.

f Korišćenje sistema prečišćavanja vazduha kao što su: 1. Skruber za hemijsko prečišćavanje

mokrim postupkom2. Sistemi za prećišćavanje sa dva i tri

stepena3. Bioskruberi

Ova tehnika nije uvek primenljiva usled visokih troškova ugradnje. Primenljiva na postojeće farme jedino ako imaju centralizovan ventilacioni sistem.

(1) Opis tehnika dat je u poglavljima 5.6.1.2 i 5.4.11 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).


4.1 Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.6.4 i 4.9 BREF doku-menta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).


5.3.1.3

BAT 28. U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh iz objekata za smeštaj pataka, BAT podrazumeva primenu jedne ili više navedenih tehnika.


a Sistem smeštaja sa prirodnom ili mehaničkom ventilacijom. U ovom slučaju može se koristiti jedna od sledećih tehnika:

Pun pod sa dubokom prostirkom i čestim dodavanjem prostirke


Pod sa prostirkom kombinovan sa rešetkastim podom i čestim dodavaljem prostirke

Kod postojećih farmi, primenljivost zavisi od arhitektonskog rešenja postojeće strukture.

Rešetkasti pod sa čestim uklanjanjem staj-njaka

Iz sanitarnih razloga jedino primenjivo kod uzgoja mošusnih pataka (Cairina Moschata).

b Korišćenje sistema prečišćavanja vazduha kao što su: 1. Skruber za hemijsko prečišćavanje mokrim

postupkom2. Sistemi za prećišćavanje sa dva i tri

stepena 3. Bioskruberi

Ova tehnika nije uvek primenljiva zbog visokih troškova ugradnje. Primenljivo na postojeće farme jedino gde se koristi centralizovan ventilacioni sistem.


Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.6.7 i 4.9 BREF doku-menta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).



5.3.1.4

BAT 29. U cilju smanjenja emisije amonijaka u vazduh iz novih objekata za smeštaj ćurki, BAT podrazumeva primenu jedne ili više navedenih tehnika.


a Pun pod sa dubokom prostirkom, opremljen sa sistemom napajanja bez curenja. U ovom slučaju može se koristiti jedna od sledećih tehnika:

1. Mehanička ventilacija Generalno primenljivo.

2. Prirodna ventilacija Generalno primenljivo.

b Korišćenje sistema prečišćavanja vazduha kao što su: 1. Skruber za hemijsko prečišćavanje mokrim

postupkom2. Dvo i tro-stepeni sistemi za prećišćavanje3. Bioskruberi

Ova tehnika nije uvek primenljiva zbog visokih troškova ugradnje. Primenljivo na postojeće farme jedino gde se koristi centralizovan ventilacioni sistem.


Ovaj BAT zaključak je zasnovan na informacijama iz poglavlja 4.6.6 i 4.9 BREF doku-menta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).



4.1 BAT zaključci prikazani u nastavku u ovom trenutku nisu primenljivi, ali promenom zakonodavstva u Republici Srbiji u budućnosti i ovi BAT zaključci će postati primenljivi i biće neophodno uključiti ih u poređenje sa BAT.

BAT 30. U cilju smanjenja emisije amonijaka iz celokupnog proizvodnog procesa uzgoja svinja (uključujući krmače) ili živine, BAT podrazumeva procenu/izračunavanje smanjenja emisije amonijaka iz celokupnog procesa korišćenjem BAT uvedenih na farmi.


Metodologija za izračunavanje emisija iz objekata za uzgoj životinja u Srbiji je razvijena od strane Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i predstavlja sastavni deo pravilnika. Smatralo se opravdanim da se ne uključuje alternativna metodologija izračunavanja u ovom trenutku, pa su metode za izračunavanje emisija izostavljene.

BAT 31. BAT podrazumeva praćenje emisija amonijaka u vazduh primenom jedne od navedenih tehnika najmanje u navedenoj učestalosti.

Tehnika (1) Učestalost Primenljivost

a Procena korišćenjem masenog bilansa zasnovanog na izlučivanju i ukupnom (ili ukupnom amonijačnom) azotu prisutnom u svakoj fazi upravljanja stajnjakom.

Jednom godišnje za svaku kategoriju životinja


b Izračunavanje merenjem koncentracije amonijaka i intenziteta ventilacije korišćenjem ISO, nacionalnih ili međunarodnih standardnih metoda ili drugih metoda koji omogućavaju dobijanje podataka jednakog naučnog kvaliteta.

Svaki put kada postoje značajne promene u bar jednom od sledećih parametara:

vrsta stoke koja se uzgaja na farmi,sistem smeštaja.

Jedino primenljivo za izračunavanje emisije amonijaka iz objekata za smeštaj životinja. Nije primenljivo za farme sa instaliranim sistemom za prečišćavanje vazduha. U tom slučaju primenjuje se BAT 28. Zbog visokih troškova merenja, ova tehnika nije uvek primenljiva.

c Procena korišćenjem faktora emisija.

Jednom godišnje za svaku kategoriju životinja


5.4


(1) Opis tehnika je dat u poglavlju 5.4.9.2 BREF dokumenta za sektor intenzivnog uzgoja živine ili svinja (poslednji nacrt iz avgusta 2015).



Metodologija za izračunavanje emisija iz objekata za uzgoj životinja u Srbiji je razvije-na od strane Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i predstavlja sastavni deo pravilnika. Smatralo se opravdanim da se ne uključuje alternativna metodologija izračunavanja u ovom trenutku, pa su metode za izračunavanje emisija izostavljene.

BAT 32. BAT podrazumeva periodično praćenje emisije neprijatnih mirisa u vazduh.

Opis

Emisije neprijatnih mirisa se mogu pratiti korišćenjem: - EN standarda (npr. korišćenjem dinamičke olfaktometrije prema EN 13725 sa ciljem

utvrđivanja koncentracije neprijatnih mirisa),- Kada se primenjuju alternativne metode za koje EN standardi nisu dostupni (npr. mere-

nje/procena izloženosti neprijatnim mirisima, procena uticaja mirisa), mogu se koristiti ISO, nacionalni ili međunarodni standardi koji osiguravaju dobijanje podataka jedna-kog naučnog kvaliteta.

Primenljivost

BAT je jedino primenljiv u slučajevima kada se očekuje i/ili je potvrđen problem sa neprijatnim mirisima kod osetljivih receptora.




4.1 Ova tehnika je jedino primenljiva u slučajevima kada se očekuje i/ili je utvrđen problem sa neprijatnim mirisima kod osetljivih receptora. Uključivanje BAT 12 i 13 tehnika, u vezi sa kontrolom mirisa se smatra odgovarajućim za zaštitu zdravlja ljudi i zaštitu ži-votne sredine. Pored toga, zaključci za BAT 12 i 13 pružaju odgovarajuće tehnike za procenu i kontrolu neprijatnih mirisa.

BAT 33. BAT podrazumeva periodično praćenje emisije prašine iz objekata za smeštaj životinja primenom jedne od navedenih tehnika najmanje u navedenoj učestalosti.


a Izračunavanje merenjem koncentra-cije prašine i intenziteta ventilacije korišćenjem EN standardnih metoda ili drugih metoda (ISO, nacionalni, međunarodni) koji omogućavaju do-bijanje podataka jednakog naučnog kvaliteta.

Jednom godišnje. Jedino primenljiva za izračunava-nja emisije prašine iz objekata za životinje. Nije primenljivo na farme sa in-staliranim sistemom za prečišća-vanje vazduha. U ovom slučaju se primenjuje BAT 28.Zbog visokih troškova merenja, ova tehnika nije uvek primenljiva.

b Procena korišćenjem faktora emisije. Jednom godišnje. Usled troškova uspostavljanja faktora emisije, ova tehnika nije uvek primenljiva.




Metodologija za izračunavanje emisija iz objekata za uzgoj životinja u Srbiji je razvijena od strane Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i predstavlja sastavni deo pravilnika. Smatralo se opravdanim da se ne uključuje alternativna metodologija izračunavanja u ovom trenutku, pa su metode za izračunavanje emisija izostavljene.

BAT 34. BAT podrazumeva praćenje emisija amonijaka, praškastih materija i/ili mirisa iz objekata za životinje opremljenog sa sistemom za prečišćavanje vazduha korišćenjem svih navedenih tehnika najmanje u navedenoj učestalosti.



a Verifikacija performansi sistema za pre-čišćavanje vazduha u vezi sa mirisima i/ili prašinom pod uobičajenim uslo-vima na farmi i prema predviđenom protokolu merenja korišćenjem EN standardnih metoda ili drugih metoda (ISO, nacionalni, međunarodni) kojima se dobijaju podaci jednakog naučnog kvaliteta.

Jednom Nije primenljivo ukoliko je sistem za prečišćavanje vazduha verifi-kovan u kombinaciji sa sličnim sistemom smeštaja za životinje i radnim uslovima.

b Kontrola efikasnosnosti funkcionisanja sistema za prečišćavanje vazduha (npr. kontinualnim evidentiranjem operativnih parametara ili korišćenjem alarmnog sistema).

Svakodnevno Generalno primenljivo.




Ova tehnika(e) je primenljiva jedino u slučajevima gde se očekuje i/ili je utvrđena emisi-ja amonijaka, praškastih materija i/ili neprijatnih mirisa iz objekata za smeštaj životinja sa sistemom za prečišćavanje vazduha u blizini osetljivih receptora.

1Alat za poređenje sa BAT

4.2Svrha alata za poređenje sa BAT je da se operateru pomogne u donošenju odluke o izboru BAT za konkretnu farmu svinja ili živine, i da u skladu sa procenom usaglašenosti pripremi program mera prilagođavanja rada postojećih postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima.

Pomoću alata za poređenje sa BAT operater identifikuje da li je određena BAT već primenjena na farmi. Ako se BAT ne primenjuje u tom trenutku, operater treba da navede datum početka i datum završetka sprovođenja mere, zajedno sa procenom troškova za implementaciju.

Alat za poređenje sa BAT predstavlja excel dokument u kojem su navedene tehnike koje se mogu primeniti na sve postojeće farme. Za procenu svake BAT postoji posebna stranica u excel formatu koju operater treba da popuni.

Na prvoj strani excel dokumenta date su instrukcije za korišćenje ovog alata, kao i objašnjenja slikovitih prikaza statusa BAT, da li je opšte primenljiva, da li je primenljiva pod određenim uslovima ili je to tehnika koja je primenljiva na novim farmama. Na ostalim stranicama nalaze se tabele sa tehnikama koje pojedinačno ili u kombinaciji predstavljaju najbolje dostupne tehnike. Pored opisa tehnike koji je dat u prvoj koloni tabele, u drugoj se nalazi informacija o proceni primenljivosti, u trećoj koloni se ukoliko BAT nije primenjen navode datumi početka i kraja sprovođenja mere i procenjeni troškovi za implementaciju mere, zatim sledi kolona u ko-joj operater unosi detaljno objašnjenje da li je najbolja dostupna tehnika(e) već primenjena, i na kraju u poslednjoj koloni daje se detaljno obrazloženje ukoliko BAT nije primenljiv zašto nije primenljiv. Kada operater popuni sva prazna polja u tabeli, dobija se procena usaglašenosti sa najboljim dostupnim tehnikama i ukupni troškovi investicija potrebni za usaglašavanje sa istim. Po unosu svih traženih informacija u dokument (alat), na drugoj stranici se automatski formira sažetak unetih podataka.

Alat za poređenje sa BAT popunjava se u nekoliko koraka, i to:

Na stranicama alata nalaze se pobrojane BAT. Svaku od navedenih tehnika treba razmotriti i odrediti da li je:

primenljiva – kada se smatra da je tehnika „primenljiva“, ali još nije primenjena na farmi, operater je u obavezi da navede datume za planirani period uvođenja date tehnike, odnosno „datum početka“ i „datum završetka“, kao i procenu troškova imple-mentacije;

primenjena – kada se smatra da se tehnika već primenjuje na farmi, operater je u obavezi da detaljno opiše kako je tehnika primenjena;

nije primenljiva – kada se smatra da tehnika nije primenljiva na farmi, podnosilac je u obavezi da jasno i precizno obrazloži svoj zaključak.

Alat je priložen u elektronskoj formi uz ovaj priručnik.

4.3

1Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima

Poređenjem sa najboljim dostupnim tehnikama utvrđuje se kakav uticaj na životnu sredinu ima postrojenje ili aktivnost koja se izvodi na određenoj lokaciji. Što je veća usaglašenost, manji je negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Ukoliko se nakon poređenja sa najboljim dostupnim tehnikama utvrdi da farma nije usklađena sa nekim od ovih tehnika, potrebno je da se predvide mere kojima će se postići usaglašenost.

Sadržaj programa mera propisan je Uredbom o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećih postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 84/05). Ovaj program se prilaže uz zahtev za integrisanu dozvolu i odnosi se samo na postojeća postrojenja, dok nova postrojenja moraju biti usklađena sa najboljim dostupnim tehnikama od samog početka rada. U programu mera operater daje informacije o merama koje treba da preduzme kako bi rad svog postrojenja ili aktivnosti prilagodio propisanim uslovima, odnosno najboljim dostupnim tehnikama. Pored opisa same mere navodi se i planirani poče-tak i završetak te mere, opis očekivanih rezultata, opis načina kontrole mere, kao i predviđena finansijska sredstva potrebna za sprovođenja mere, odnosno troškove usklađivanja. Veoma je važno da operater prilikom definisanja mere, vremenskog perioda potrebnog za sprovođenje mere i neophodnih troškova, bude realan i svestan svojih mogućnosti, kao i da uračunava troškove zaštite životne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova. Mere moraju biti konkretne i u cilju zaštite životne sredine (npr. izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, nabavka i ugradnja opreme za smanjenje zagađenja vazduha, uvođenje standarda ISO 14001 i EMAS, formiranje zelenog pojasa radi smanjenja neprijatnih mirisa, mere za smanje-nje buke, itd). Prilikom propisivanja uslova u integrisanoj dozvoli nadležni organ se rukovodi merama predviđenim programom i vremenskom periodu za njihov završetak. O ispunjenim merama, operater je dužan da obaveštava nadležni organ nakon završetka iste.

Program mera se prikazuje kroz dve tabele čije su strukture i sadržaji definisani obrascem datim u pomenutoj uredbi. U nastavku su prikazane tabele sa objašnjenjima termina.

Tabela 1: Mere

Br. Mere Troškovi Početak mere

Završetak mere Rezultati mere

Metode kontrole

Mere: Opis mere, odnosno mera koje treba da budu preduzete za prilagođavanje rada postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima

Troškovi: Opis troškova mere (ili mera)

Početak: Datum (mesec/godina) za koju je planiran početak vršenja mere

Završetak: Datum (mesec/godina) za koju je planiran završetak ili izvršenje mere

Rezultat: Opis posebnih rezultata koji se očekuju (npr. smanjenje emisija)

Metod kontrole: Opis načina na koji se preduzeta mera kontroliše

2 Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima

Tabela 2: Vremenski raspored i godišnji troškovi mera iz tabele 1.

Br. MereTroškovi po godinama

Godina* Godina* Godina* Godina* Godina*

* Iznos godišnjih troškova operatera potrebnih za izvođenje svake mere u okviru tabele 2.

1Uputstvo za izradu planova u skladu sa članom 9

5U ovom delu priručnika dato je objašnjenje kako se pripremaju pojedini planovi propisani članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, a koji predstavljaju obavezan deo dokumentacije koja se predaje uz zahtev za integrisanu dozvolu.

U poglavlju su data uputstva za izradu sledećih planova: plan mera za efikasno korišćenje energije; plan upravljanja otpadom; plan vršenja monitoringa; plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica; plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja.

Osim plana upravljanja otpadom čija je sadržina propisana članom 15 Zakona o upravljanju otpadom, drugi planovi nemaju određenu zakonski propisanu formu. Stoga ovaj deo može biti znatna pomoć operaterima prilikom izrade planova kako bi se takvi planovi pripremili što kvalitetnije.

S obzirom da ne postoje tačno propisane forme ovih planova, operateri mogu i da ih urade na neki drugi način.

5.1

1 Energetska efikasnost u okviru zahteva za integrisanu dozvolu ..................................2 Potrebne informacije za izradu plana .........................................................................

2.1 Opšte informacije o farmi .................................................................................2.2 Potrošnja energije .............................................................................................2.3 Najvažniji potrošači energije .............................................................................2.4 Indikatori i uporedna statistika .........................................................................2.5 Analiza pojedinih sistema i opreme ..................................................................2.6 Akcioni plan energetske efikasnosti ...............................................................

344469

1213

3

5.1

Plan mera za efikasno korišćenje energije

ENERGETSKA EFIKASNOST U OKVIRU ZAHTEVA ZA INTEGRISANU DOZVOLUJedan od zahteva IPPC direktive je da postrojenja u okviru svojih redovnih aktivnosti obezbede efikasno korišćenje energije. Energetska efikasnost opreme i procesa spada u kriterijume za izbor najboljih dostupnih tehnika za posmatrano postrojenje, zbog čega je i Evropski biro za IPPC objavio poseban horizontalni BREF za ovu oblast.

Efikasnijom potrošnjom energije mogu se ostvariti znatne uštede, i u isto vreme doprineti po-boljšanju kvaliteta životne sredine. Energetska efikasnost predstavlja najbrži način da se smanji uticaj na životnu sredinu kada su u pitanju emisije ugljen dioksida koje su posledica korišćenja fosilnih goriva. Za većinu mera energetske efikasnosti opisanih u BREF dokumentima, period za povraćaj uloženih sredstava kraći je od dve godine. Iskustvo je pokazalo da se potencijal za uštede u potrošnji energije na farmama kreće od 10 do 30 %.

Na osnovu člana 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 25/15), uz zahtev za integrisanu dozvolu prilaže se i plan mera za efikasno korišćenje energije. Ne postoji propisana forma ovog plana, ali generalno bi trebalo da sadrži sledeće:

informacije o godišnjoj potrošnji svih energenata/energije koji se koriste na farmi udeo potrošnje različitih energenata u ukupnoj potrošnji energije opis najvažnijih potrošača energije na farmi i raspodelu potrošnje energije po potroša-čima

specifičnu potrošnju energije i poređenje sa odgovarajućim vrednostima iz BREF doku-menta

potencijal za unapređenje energetske efikasnosti i plan implementacije predloženih mera.

Pri izradi akcionog plana energetske efikasnosti treba voditi računa da su predložene mere u skladu sa onima opisanim u programu mera prilagođavanja rada postojećih postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima.

U nastavku je dat predlog sadržaja plana mera za efikasno korišćenje energije. Pri izradi ovog plana operateri mogu da koriste i Priručnik za efikasno korišćenje energije na farmama za uzgoj živine i svinja, koji je objavljen u okviru projekta i koji detaljno obrađuje sistem energetskog menadžmenta, mere za unapređenje energetske efikasnosti, kao i napredna rešenja koja se odnose na korišćenje obnovljivih izvora energije.

1

4 Plan mera za efikasno korišćenje energije

Tabela 1 sadrži opšte informacije o farmi i o licu zaduženom za upravljanje energijom. U većim preduzećima čiji rad je uređen Zakonom o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS“, broj 25/13), za praćenje potrošnje energije i sprovođenje mera efikasnog korišćenja energije zadužen je energetski menadžer. U ostalim preduzećima, to je osoba koja je odgovorna za poslove energetike (tehnički direktor, rukovodilac službe održavanja, itd.).

Tabela 1: Podaci o kompaniji i odgovorna osoba za izradu plana

Naziv kompanije (operatera) i adresa:

Naziv farme za koju se podnosi zahtev za integrisanu dozvolu i adresa:

Lice odgovorno za upravljanje energijom na farmi:

Radno mesto:

Adresa:

Telefon:

Email:

Datum izrade plana mera za efikasno korišćenje energije:

Ime osobe odgovorne za implementaciju mera energetske efikasnosti:

Tabela 2 sadrži informacije o godišnjoj potrošnji energenata/energije. Informacije o različitim energentima prikupljaju se zajedno sa količinama i cenom. Računi dobavljača energenata najčešći su izvor ovih informacija. Podaci koji se prikupljaju trebalo bi da se odnose na poslednju kalendarsku godinu.

Kao dodatak tabeli 2 potrebno je dostaviti i sledeće informacije: način prikupljanja prikazanih podataka o potrošnji energenata/energije (računi od do-bavljača energije, merenja, proračun, procene, itd.),

posmatrani period (poslednja kalendarska godina ili godina koja najbolje prikazuje uobičajenu potrošnju),

kvalitet podataka (pouzdanost, dostupnost, relevantnost, učestalost uzimanja itd), ukoliko je relevantno, opis procena ili proračuna, konverzione faktore fizičkih jedinica (npr. litara, kubnih metara, tona, itd.) za konverziju u energetske jedinice (npr kWh, MWh, GWh, kJ, MJ, GJ i sl.).

Radi preglednosti, pored tabelarnog prikaza poželjno je podatke o udelu potrošnje različitih energenata prikazati i putem dijagrama. Ukoliko se na farmi koriste obnovljivi izvori energije,

2.1

2.2

2

5

5.1


potrebno je prikazati i udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije.

Tabela 2: Godišnja potrošnja energenata/energije i podela potrošnje u zavisnosti od vrste

energenta

Potrošnja energije

Jedinica (kWh, m3, t, kg…)

Potrošnja energije*

[kWh/god]

Trošak [RSD/god]

Udeo u ukupnoj potrošnji

energije (%)

Neobnovljivi izvori energije

Električna energija

Prirodni gas

Tečno gorivo (ulje za loženje, dizel D2, benzin i dr.)

Ugalj (lignit, sušeni lignit, mrki,

kameni ugalj)

Ostalo (navesti)

Obnovljivi izvori energije

Ogrevno drvo, drvni ostatak

(pelet, briket i dr.)

Ostalo (navesti npr. ljuska

suncokreta, slama, poljoprivredni

ostaci i dr.)

Ukupna potrošnja energije

100 %

Udeo obnovljivih izvora energije

*Preporučeni konverzioni faktori za različite vrste goriva:- prirodni gas – 9,261 kWh/m3

- ulje za loženje lako – 11,306 kWh/kg- ulje za loženje srednje (mazut) – 11,431 kWh/kg- dizel D2 – 11,667 kWh/kg- lignit – 2,09 kWh/kg- sušeni lignit – 4,889 kWh/kg- mrki ugalj – 4,441 kWh/kg- kameni ugalj – 7,472 kWh/kg- ogrevno drvo – 1700 kWh/pm3 (za drvo lišćara sa 30% relativne vlažnosti)- pšenična slama – 4,028 kWh/kg


2.3

Potrošnja različitih energenata koji se koriste na farmi se može prikazati i dijagramom kao što se može videti na primeru u nastavku:

Slika 1: Udeli potrošnje pojedinih energenata koji se koriste na farmi

Tabela 3 sadrži podatke o najvažnijim potrošačima energije na farmi. Kako bi se definisali najvažniji potrošači, moguće je koristiti sledeće kriterijume:

potrošnju energije pojedinih potrošača u odnosu na ukupnu potrošnju energije, godinu proizvodnje sistema (opreme) - potrošača energije ili godinu poslednje modernizacije,

način održavanja opreme.

U koloni tabele 3 „Koeficijent opterećenja” uneti sledeće korektivne faktore: za elektromotore do 30 kW – 0,7, za elektromotore preko 30 kW – 0,9, za osvetljenje – 1, za električne grejače – prosečan procenat snage u toku rada u odnosu na nominalnu snagu,

za kotlove – prosečan procenat snage u toku rada u odnosu na nominalnu snagu.

Kao potrošače energije uzeti u obzir sledeće: kotlove, sistem grejanja, ventilacioni sistem, napajanje električnom energijom, osvetljenje, sistem za pripremu hrane, manipulaciju i transport stajnjaka, transportna sredstva i mehanizaciju (traktori, kamioni i dr.).

7

5.1


Na ovaj način i analizom potrošača prikazanih u tabeli 3 treba obuhvatiti minimalno 80% ukupne potrošnje energije.

Nakon identifikacije glavnih potrošača energije, potrebno je opisati i opremu koja se koristi u tim sistemima. Opis bi trebalo da obuhvati:

kotlove: tip kotla (toplovodni ili parni), nazivna snaga kotla (kW, t/h proizvedene pare), vrsta

gorionika i vrsta goriva, kontrola sagorevanja, izlazna temperatura dimnog gasa, sadr-žaj kiseonika u dimnim gasovima (ako postoje podaci), stanje izolacije kotla, prosečna potrošnja goriva (kg/h, m3/h);

ventilacioni sistem: vrsta sistema ventilacije (prirodna ventilacija, prinudna ventilacija), tip kanala, otvora,

vrste i snage ventilatora, način kontrole rada ovog sistema; sistem grejanja:

vrsta grejanja, kontrola rada, osnovne karakteristike pumpi u sistemu, rekuperacija to-plote, izolacija objekata, način grejanja boksova za prasad;

snabdevanje električnom energijom: transformator(i), kompenzacija reaktivne snage, ugovorena maksimalno angažovana

snaga; osvetljenje:

tip svetiljki, način kontrole rada sistema (da li postoji mogućnost upravljanja nivoom osvetljenosti, da li postoje senzori za intenzitet osvetljenosti, da li je moguća zonska kontrola i sl.);

pripremu hrane: sušenje, mlinovi, transportni sistem (mehanički ili pneumatski);

transport stajnjaka: način izđubravanja i transporta stajnjaka, vrste i karakteristike pumpi, način upravljanja

radom pumpi; traktore i transportna sredstva:

broj, upotreba; vazdušne kompresore:

namena komprimovanog vazduha (za transport, kao pogon pojedinih uređaja, kao po-gonski medijum za automatsku regulaciju i sl.), broj, vrsta, način kontrole rada (po-stojanje frekventne regulacije elektromotora, postojanje rezervoara komprimovanog vazduha), radni pritisak u sistemu;

pumpe: namena pumpi (za vodu ili za tečni stajnjak), broj, vrsta, način kontrole rada (postojanje

frekventne regulacije elektromotora, postojanje rezervoara vode), radni pritisak u siste-mu.


Tabela 3: Spisak opreme/uređaja koji su najveći potrošači energije

Uređaj Komada Snaga kW

Koeficijent opterećenja

Broj radnih sati godišnje (h/god)

Potrošnja (kWh/god)

Udeo u godišnjoj potrošnji (%)

Komentar

Sistem za hranjenje

Ukupno

Osvetljenje

Ukupno

Sistem za ventilaciju

Ukupno

Električni uređaji za zagrevanje

Ukupno

Ostali uređaji za zagrevanje (kotlovi, gasne grejalice)

Ukupno

Ostalo

Ukupno

UKUPNO

Ukupna potrošnja svih energenata - prema fakturama

Radi bolje preglednosti, udeo različitih potrošača u ukupnoj potrošnji energije može se prika-zati i u vidu dijagrama.

Primer grafičkog prikaza najvažnijih potrošača dat je na slici 2:

9

5.1


Slika 2: Raspodela potrošnje energije po potrošačima

INDIKATORI I UPOREDNA STATISTIKAJedan od najčešće korišćenih indikatora kada se ocenjuje nivo energetske efikasnosti jeste specifična potrošnja energije. Iz priloženih tabela može se primetiti da se specifična potrošnja energije može izražavati na različite načine (kWh/m2, kWh/jedinki, kWh/proizvod (meso, jaje i sl)).

Tabela 4 odnosi se na indikatore potrošnje energije (kao što je npr. ukupna potrošnja energije po životinji za svinje, ili ukupna potrošnja energije po m² prostora koji zauzimaju životinje u objektima za uzgoj brojlera). Ukoliko postoje podaci, poželjno je prikazati odgovarajuće indika-tore za poslednje tri godine kako bi se pratio trend potrošnje energije u tom periodu. Dobijene vrednosti, ukoliko je primenljivo, treba uporediti sa vrednostima iz BREF dokumenta za intenzi-van uzgoj koje su date u tabelama 5 do 9 u zavisnosti od vrste životinja koje se gaje na farmi, i dati kratak komentar o performansama posmatrane farme u odnosu na uporedne vrednosti.

Tabela 4: Indikatori

Opis indikatora Vrednost indikatora

Jedinica Komentar

Intenzivan uzgoj svinja

Ukupna potrošnja energije po jedi-nici proizvodnje (grlu)

kWh/grlu/god.

Intenzivan uzgoj brojlera

Ukupna potrošnja energije po jedi-nici površine objekata za uzgoj

kWh/m²

Proizvodnja jaja

Ukupna potrošnja energije po koki nosilji

kWh/koki nosilji

2.4


Izračunate indikatore na farmi, ukoliko je primenljivo, potrebno je uporediti sa odgovaraju-ćim vrednostima iz sledećih tabela kako bi se utvrdio potencijal za unapređenje energetske efikasnosti:

Tabela 5: Indikatori potrošnje energije za farme svinja u Francuskoj [1] 1

Tip farme Električna energija

Lož ulje Prirodni gas

Ukupna prosečna potrošnja energije

% % % kWh/grlu/god. kWh/krmači/god.

Farma sa zatvorenim sistemom proizvodnje (sve faze uzgoja)

76 21 3 48 983

Farma za tov svinja (od prasića do tovljenika)

86 14 0 25 NP

Farma za uzgoj prasadi

70 30 0 19 403

Tabela 6: Prosečna godišnja potrošnja gasovitog goriva za proizvodnju živine u Francuskoj [1]

Tip proizvodnje Prosečna potrošnja gasovitog goriva**

kWh/m²

Standardni brojleri (od 1,8 – 2,1 kg žive mase)

93,8 (64,9-113,2)

Teški brojleri (od 2,8 – 3,5 kg žive mase)

92,5 (58 – 110,4)

Uzgajanje brojlera (bez tova) -

Koke nosilje u odgoju (od prvog dana do 18. nedelje starosti)

47,6

**Opseg veličina koje su navedene u tabeli obuhvata farme koje imaju različite vrste objekata za sme-

štaj životinja, različite sisteme grejanja i ventilacije

Tabela 7: Prosečna godišnja potrošnja električne energije na farmama živine u Francuskoj [1]

Tip proizvodnje

Prosečna godišnja potrošnja električne energije

kWh/m² niža izmerena vrednost [kWh/m²]

viša izmerena vrednost [kWh/m²]

Standardni brojleri 15,2 9,4 20,3

Uzgajanje brojlera (bez tova) 18,8 - -

1 Izvor: Best Available Techniques (BAT) Reference Document for the Intensive Rearing of Poultry or Pigs, Final draft 2015

11

5.1


Tabela 8: Procenjena ukupna potrošnja energije za farme za koke nosilje i koke nosilje u odgo-

ju od prvog dana do 18. nedelje starosti u Francuskoj [1]

Tip proizvodnje El. energija

kWh/koki nosilji

Gasovito gorivo

kWh/koki nosilji

Koke nosilje 0,45 1,42

Koke nosilje u odgoju (od prvog dana do 18. nedelje starosti)

NP 3,15

Pored toga, specifična potrošnja energije za živinarske farme (proizvodnja jaja), izražena kao potrošnja energije po koki nosilji, data je u tabeli 9.

Tabela 9: Preporučena i stvarna specifična potrošnja energije za proizvodnju jaja za živinarske

farme do 75.000 koka nosilja u Velikoj Britaniji2

Indikator potrošnje energije Tipično Najbolja praksa

kWh/koki nosilji 3,9 2,25

Pored specifične potrošnje energije koja je prikazana u tabelema (5 – 9) za različite tipove farmi, u referentnom BREF dokumentu za intenzivni uzgoj živine i svinja nalaze se i podaci o potrošnji energije na farmama u drugim zemljama EU. Prilikom izbora odgovarajućeg indikato-ra potrebno je pažljivo proučiti sve vrednosti date u referentnom BREF dokumentu kako bi bili sigurni da je poređenje izvršeno sa istim tipom farme i u sličnim uslovima.

Pouzdani podaci o specifičnoj potrošnji energije (po pojedinačnim energentima, odnosno zbir-ni indikatori koji uzimaju u obzir ukupnu potrošnju energije svedenu na odabranu jedinicu) od suštinskog su značaja kada se primenjuje metodologija uporedne statistike kod farmi za uzgoj životinja. Kod nekih farmi dominira potrošnja električne energije (kao što je to slučaj kod živinarskih farmi u Srbiji), dok se kod drugih pored električne energije koriste i druga fosilna goriva, odnosno obnovljivi izvori energije. U tom smislu, od izuzetnog je značaja uspostavljanje baze podataka na nacionalnom nivou o potrošnji energije, odnosno pojedinih vrsta energenata na farmama i energetskih indikatora kao što je specifična potrošnja energije, kako bi se ocenio nivo energetske efikasnosti i definisao potencijal za unapređenjem na farmama.

Poređenje specifične potrošnje energije na farmi sa podacima sa farmi iz drugih zemalja (benchmark vrednosti) može se prikazati u vidu tabele 10.

Tabela 10: Uporedna statistika

Indikator potrošnje energije

kWh/jedinici Uporedna vrednost Odstupanje - komentar

2 Izvor: SEAI, Energy Use in Agriculture 2011


Pitanja koja su data u tabeli 11 treba da posluže operateru kao podsetnik pri opisu pojedinih sistema i opreme i proceni učinka u odnosu na najbolju praksu. Pored toga, ova lista pitanja treba da pomogne operateru pri definisanju mera za efikasno korišćenje energije.

Tabela 11: Pitanja za procenu stanja na farmi

Br. Pitanje Ukoliko je primenljivo, dati kratak opis i razmotriti

mogućnost unapređenja energetske efikasnosti

1 Da li se na farmi prati ukupna potrošnja energije, indikatori potrošnje energije i kontroliše potro-šnja?

2 Da li je krov objekata za uzgoj životinja izolovan?

3 Da li su zidovi objekta izolovani?

4 Da li postoji rekuperacija toplote otpadnog va-zduha iz sistema za ventilaciju objekata?

5 Da li boksovi za prasad imaju termostatsku kon-trolu?

6 Da li se koristi podno grejanje?

7 Da li su cevi za razvod tople vode izolovane?

8 Da li se redovno kontroliše efikasnost kotlova?

9 Da li se kontroliše temperatura u objektima?

10 Da li se koriste energetski efikasni ventilatori i elementi kao što su rešetke, klapne?

11 Da li se redovno čiste ventilacioni kanali i otvori?

12 Da li se koristi energetski efikasno osvetljenje?

13 Da li se koristi suvi, mehanički sistem hranjenja?

14 Da li se koriste energetski efikasne pumpe i aera-tori, ukoliko je primenljivo?

15 Da li se koriste frekventni regulatori na elektro-motorima za pogon pumpi i ventilatora?

16 Da li postoji biogasno postrojenje?

2.5

13

5.1


AKCIONI PLAN ENERGETSKE EFIKASNOSTIPlan implementacije mera energetske efikasnosti prikazuje se u obliku tabele 12 pri čemu je potrebno ukratko opisati:

aktivnosti na implementaciji mere, očekivanu korist, uštedu na godišnjem nivou izraženu u RSD/god, nivo investicije, prost period otplate, planirani rok za implementaciju i lice odgovorno za implementaciju navedene mere.

Tabela 12: Plan implementacije predloženih EE mera

Br. Mera

Pote

ncija

l za

ušte

du

ener

gije

[kW

h/go

d]

Pote

ncija

l za

finan

sijs

ku u

šted

u [R

SD]

Troš

kovi

inve

stic

ije

[R

SD]

Pros

t per

iod

otp

late

[g

od]

Rok

za im

plem

enta

ciju

Odg

ovor

na o

soba

1.

2.

3.

4.

2.6

5.2

1 Uvod ..........................................................................................................................2 Pravni okvir za upravljanje otpadom na IPPC farmama ...............................................

2.1 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja .................................2.2 Zakon o upravljanju otpadom ..........................................................................2.3 Način upravljanja otpadom na IPPC farmama ..................................................

2.3.1 Klasifikacija i razvrstavanje otpada .........................................................2.3.2 Skladištenje otpada ................................................................................2.3.3 Ponovna upotreba određenih vrsta otpada na farmi ...............................2.3.4 Tretman otpada ......................................................................................

2.4 Očekivane vrste i karakteristike otpada na farmama .........................................2.5 Dokumentacija o otpadu koji nastaje u toku rada farme ...................................

2.5.1 Kretanje otpada ......................................................................................2.5.2 Evidencija o otpadu ................................................................................

2.6 Dozvole za otpad .............................................................................................2.7 Izbor najbolje opcije za upravljanje otpadom na farmama ................................

3 Plan upravljanja otpadom ..........................................................................................3.1 Izrada plana upravljanja otpadom na IPPC farmama ........................................

PRILOG 1: KATALOG OTPADA SA FARMI ......................................................................

3445789

1011111313141515161720

3

5.2

Plan upravljanja otpadom

UVODZaštita životne sredine je složen proces koji zahteva razmatranje mogućih uticaja aktivnosti na čitav niz činilaca životne sredine, uključujući uticaje na kvalitet vazduha, vodnih tela i zemljišta. Potrebno je uzeti u razmatranje ne samo direktne uticaje emisija iz postrojenja na vazduh, na vodna tela (površinske i podzemne vode) i okolno zemljište, već treba posvetiti pažnju i eventualnim uticajima otpada koji nastaje na lokaciji. Nepravilno skladištenje i odlaganje otpada mogu da dovedu do ozbiljne degradacije životne sredine.

Primarni cilj svakog sistema za upravljanje otpadom uključuje maksimalno povećanje ekonomske koristi za operatera kroz smanjenje količine generisanog otpada. S druge strane, ako se otpadom ne rukuje pravilno, on može da izazove zagađenje svih medijuma životne sredine: površinskih i podzemnih voda, vazduha i zemljišta, kao i narušavanje biodiverziteta.

Upravljanje otpadom zasniva se na osnovnom načelu hijerarhije upravljanja otpadom koje predstavlja prioritetan redosled postupanja sa otpadom u praksi. Ovo načelo se skraćeno opi-suje kao „četiri R“ (Reduce, Reuse, Recycle, Recover), odnosno „smanji, ponovo upotrebi, reci-kliraj, ponovno iskoristi“.

Sprečavanje nastajanja otpada je na prvom mestu, što se postiže pažljivim korišćenjem resursa pri projektovanju i proizvodnji proizvoda koji nakon upotrebe postaju otpad.

Ponovna upotreba odbačenih proizvoda i otpadnih materijala može biti direktna od strane operatera koji generiše otpad, ili predaja tih proizvoda drugima na dalju upotrebu.

Reciklaža predstavlja postupke tretmana otpada kojima se mogu ponovo dobiti proizvodi i materijali koji se koriste za istu ili drugu namenu. Početni korak za reciklažu predstavlja selekcija otpada i njegovo razdvajanje na posebne tokove kao što su: ambalažni otpad, metalni otpad, otpadne gume, odbačena električna i elektronska oprema i dr. Proizvođači otpada ovako razdvojene tokove predaju operaterima za upravljanje otpadom koji imaju odgovarajuće dozvole.

Ponovno iskorišćenje otpada je svaka operacija čiji je glavni rezultat upotreba otpada u korisne svrhe kada otpad zamenjuje druge materijale, koje bi inače trebalo upotrebiti za tu svrhu, kao što je npr. korišćenje otpada kao energenta.

Odlaganje otpada je poslednja opcija koja se primenjuje u praksi. Odlaže se samo onaj otpad koji nije bilo moguće iskoristiti za bilo koji od gore navedenih prioriteta.

Upravljanje otpadom u praksi se zasniva na navedenom osnovnom načelu hijerarhije upra-vljanja otpadom, ali se upravljanje otpadom sprovodi i u skladu sa načelima: izbora najopti-malnije opcije za životnu sredinu, samodovoljnosti, blizine i regionalnog pristupa upravljanju otpadom, odgovornosti i „zagađivač plaća“.

U primeni načela uzimaju se u obzir opšti principi zaštite životne sredine, predostrožnost i odr-živost, tehnička izvodljivost i ekonomske vrednosti, zaštita resursa, ukupan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi, kao i ekonomski i socijalni uticaji.

1

4 Plan upravljanja otpadom

Pravni okvir koji određuje upravljanje otpadom za postrojenja koja podležu obavezi priba-vljanja integrisane dozvole, a obavljaju aktivnost uzgoja živine i svinja određen je Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015) i Zakonom o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 36/2009, 88/2010 i 14/2016), kao i podzakonskim aktima koji su doneti na osnovu pomenutih zakona.

U skladu sa Pravilnikom o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integri-sane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16) u samom zahtevu potrebno je dostaviti podatke koji se odnose na upravljanje otpadom, i to:

1. Informacije o nastajanju otpada;2. Klasifikacija i razdvajanje otpada; 3. Privremeno skladištenje otpada;4. Transport otpada;5. Prerada otpada: tretman i reciklaža;6. Objekti, instalacije, oprema i tehnologija za tretman otpada na lokaciji;7. Predaja otpada drugim operaterima izvan kruga farme radi tretmana i reciklaže;8. Odlaganje otpada (u krugu farme, izvan kruga farme); 9. Kontrola i merenje (analiza);10. Dokumentacija i izveštavanje.

U skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sre-dine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015), podnosilac zahteva za integrisanu do-zvolu je u obavezi da uz zahtev za izdavanje integrisane dozvole dostavi nadležnom organu dokumentaciju koja se prilaže uz zahtev. Plan upravljanja otpadom je jedan od dokumenata koji je potrebno priložiti uz zahtev.

Podnosilac zahteva za izdavanje integrisane dozvole obavezno kao zaseban dokument prilaže PLAN UPRAVLJANJA OTPADOM.

Dopunama Pravilnika o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisa-ne dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06) koje su usvojene u toku trajanja ovog projekta, praktično je postojeći pravilnik prilagođen postrojenjima za uzgoj, tj. farmama, čime su preci-znije definisane obaveze farme u pogledu podataka koje podnosioci treba da dostave u okviru zahteva koji upućuju nadležnom organu. U oblasti upravljanja otpadom dostavlja se sledeće:

vrste i količine otpada; dokumentacija o konačnom zbrinjavanju otpada kroz adekvatne ugovore sa operate-

2.1

2

5

5.2


rima; podaci o:

ostacima veterinarskih lekova,

otpadu iz tehničkih procesa (ulja, boje, premazi na bazi vode ili rastvarača, metali),

kontaminiranoj hrani za životinje,

otpadnoj električnoj i elektronskoj opremi, otpadnom papiru,

otpadnoj plastici,

pesticidima, biocidima,

ambalaži itd. odgovarajući podaci o operaterima i dozvole operatera kojima se predaje otpad na dalji tretman;

ukoliko se otpad odlaže na lokaciji, podaci o načinu odlaganja koji se primenjuje na lokaciji i podaci o dozvolama ili odobrenjima koji se odnose na način odlaganja.

Na osnovu ovog pravilnika u tački 3.8 Upravljanje otpadom i sporednim proizvodima životinjskog porekla, dodatno se definišu i zahtevi koji se odnose na upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla (čvrsti i tečni stajnjak, leševi uginulih životinja) koji su sumirani u ovom pravilniku u sledećim tabelama:

Tabela 3.8.2.1: Informacije o čvrstom i tečnom stajnjaku koji se proizvede i koristi na loka-ciji;

Tabela 3.8.2.2: Informacije o ukupnom bilansu nutrijenata u proizvedenom čvrstom i tečnom stajnjaku koji će se kao nus-proizvod rasturati po obradivim površinama na postojećoj lokaciji;

Tabela 3.8.2.3: Informacije o čvrstom i tečnom stajnjaku koji se predaje trećem licu;

Tabela 3.8.3.1: Informacije o upravljanju drugim sporednim proizvodima životinjskog pore-kla (npr. leševima uginulih životinja).

Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 36/09, 88/10 i 14/2016) uređuje: vrste i klasifikaciju otpada; planiranje upravljanja otpadom; subjekte upravljanja otpadom; odgovornosti i obaveze u upravljanju otpadom; organizovanje upravljanja otpadom; upravljanje posebnim tokovima otpada; uslove i postupak izdavanja dozvola; prekogranično kretanje otpada; izveštavanje o otpadu i vođenje baze podataka; finansiranje upravljanja otpadom; nadzor, kao i druga pitanja od značaja za upravljanje otpadom.

Odredbe ovog zakona, u meri u kojoj je upravljanje otpadom uređeno drugim propisima, ne primenjuju se na:

sporedne proizvode životinjskog porekla, uključujući i dobijene proizvode na koje se primenjuju propisi u oblasti veterinarstva, osim onih koji su namenjeni za spaljivanje, korišćenje u postrojenjima za biogas ili postrojenjima za kompostiranje ili odlaganje na sanitarnu deponiju pod posebnim uslovima, u skladu sa posebnim

2.2


propisom; leševe životinja koje nisu zaklane, kao i na ubijene životinje u cilju iskorenji-vanja epizootične bolesti, a koje su odložene u skladu sa propisima u oblasti vete-rinarstva

slamu i druge prirodne bezopasne poljoprivredne ili šumske materijale korišćene u po-ljoprivredi, šumarstvu ili za proizvodnju energije od takve biomase kroz procese ili me-tode, koji ne štete životnoj sredini i ne ugrožavaju zdravlje ljudi.

U skladu sa članom 15 Zakona o upravljanju otpadom, Plan upravljanja otpadom pripremaju i donose operateri postrojenja koji su u obavezi pribavljanja integrisane dozvole, što je istovremeno i u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine. Planovi moraju naročito da sadrže sledeće:

1. dokumentaciju o otpadu koji nastaje u procesu rada postrojenja, kao i o otpadu čije iskorišćenje vrši operater tog postrojenja ili čije odlaganje vrši operater (vrste, sastav i količine otpada);

2. mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja proizvodnje otpada, posebno opasnog otpada;

3. postupke i načine razdvajanja različitih vrsta otpada, posebno opasnog i otpada koji će se ponovo koristiti, radi smanjenja količine otpada za odlaganje;

4. način skladištenja, tretmana odnosno ponovnog iskorišćenja i odlaganja otpada;5. mere zaštite od požara i eksplozija;6. mere zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

Plan upravljanja otpadom operater je dužan da ažurira svake tri godine.

Važeća zakonska i podzakonska akta i propisi u oblasti upravljanja otpadom mogu se naći na internet stranici nadležnog ministarstva za zaštitu životne sredine http://www.eko.minpolj.gov.rs/dokumenti/upravljanje otpadom.

Važeća zakonska i podzakonska akta i propisi u vezi sa sporednim proizvodima živo-tinjskog porekla mogu se naći na internet stranici nadležnog ministarstva za veterinu http://www.vet.minpolj.gov.rs.

Plan upravljanja otpadom je dokument koji je IPPC farma u obavezi da izradi u skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, a sadr-žaj plana je definisan na osnovu Zakona o upravljanju otpadom. Operater je u obavezi da na farmi upravlja otpadom na način kako je to prikazano u planu. Usklađenost na-čina postupanja sa otpadom u odnosu na plan kontroliše nadležni inspektor za zaštitu životne sredine.

Sporedni proizvodi životinjskog porekla - tečni i čvrsti stajnjak - ne predstavljaju otpad ukoliko se proizvedeni stajnjak rastura po obradivim površinama. Međutim, ukoliko farma planira da izgradi ili je već izgradila postrojenje za biogas, kompostiranje ili spa-ljivanje otpada, ili deponiju, tečni i čvrsti stajnjak se smatraju otpadom i za rad ovih postrojenja treba ishodovati dozvolu za tretman ili odlaganje otpada od nadležnog organa.

7

5.2


Leševi uginulih životinja koji nastaju na farmi su izuzeće u smislu Zakona o upravljanju otpadom i sa njima se postupa u skladu sa propisima u oblasti veterine.

Odgovornost proizvođača otpada odnosno farmi propisana je članom 26 Zakona o upra-vljanju otpadom, pa je proizvođač otpada dužan da:

1. izradi plan upravljanja otpadom iz člana 15 Zakona o upravljanju otpadom; 2. pribavi izveštaj o ispitivanju otpada, odnosno da ponovi ispitivanje u slučaju tehnolo-

ških promena, promene porekla sirovina, drugih aktivnosti koje bi mogle da utiču na promene svojstava otpada, i u obavezi je da izveštaje iz ispitivanja čuva najmanje pet godina;

3. obezbedi primenu načela hijerarhije upravljanja otpadom;4. obezbedi odvojeno sakupljanje otpada shodno potrebama za daljim tretmanom;5. skladišti otpad na način kojim se minimizira uticaj na zdravlje ljudi, životinja i na životnu

sredinu;6. preda otpad kvalifikovanom i ovlašćenom licu za upravljanje otpadom ako operater

farme nije u mogućnosti ili nije dovoljno stručan da organizuje rukovanje otpadom u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom;

7. vodi evidenciju o generisanom, predatom ili odloženom otpadu;8. imenuje lice odgovorno za upravljanje otpadom.

Upravljanje otpadom koji nastaje u toku obavljanja redovnog rada na farmi u praksi se zasniva na već navedenom osnovnom načelu hijerarhije upravljanja otpadom.

Poštovanje ovih principa omogućava operateru farme da delotvornije upravlja otpadom na farmi i da identifikuje tehnike i pristup za prevenciju nastajanja otpada, smanjenje količina otpada na mestu nastanka, kao i predaju određenih tokova otpada operaterima koji vrše tretman, odnosno ponovno iskorišćenje ili reciklažu otpada. Upravljanje otpadom zahteva od rukovodstva da uspostavi sistem upravljanja otpadom koji se bazira na sledećem:

1. Opštem preispitivanju postojeće prakse na farmi (procena prirode i količine otpada koji nastaje na farmi i procena ukupnih troškova upravljanja generisanim otpadom).

2. Identifikovanju izvora, odnosno mesta nastajanja svih vrsta otpada na farmi. Ovo za operatera na farmi znači da treba da identifikuje aktivnost u radu u kojoj otpad nastaje i pojedinačni proces/deo procesa u okviru te aktivnosti u kojem se otpad stvara.

3. Smanjenju količine proizvedenog otpada – ukoliko nije moguće izbeći proizvodnju otpada.

4. Ponovnoj upotrebi otpada – neke vrste otpada kao i delovi opreme mogu se ponovo iskoristiti kako u procesu uzgoja, tako i za redovno održavanje objekata i opreme na samoj farmi, ili se mogu predati trećim licima za ponovnu upotrebu.

2.3


5. Upućivanju otpada u postupke reciklaže, što podrazumeva predaju određenih vrsta i posebnih tokova otpada operaterima ovlašćenim za upravljanje otpadom sa kojima farme treba da imaju potpisane ugovore.

6. Pripremi liste potencijalnih poboljšanja i preduzimanju koraka u cilju bolje organizacije rada kojom se ostvaruje smanjenje količina proizvedenog otpada, a mogu se ostvariti i uštede u pogledu korišćenja sirovina i pomoćnih materijala, kao i smanjenje troškova za upravljanje otpadom.

U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, otpad se deli na:

1) komunalni otpad (kućni otpad);2) komercijalni otpad;3) industrijski otpad.

U zavisnosti od opasnih karakteristika koje utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu, otpad može biti:

1) inertni;2) neopasan;3) opasan.

Otpad se razvrstava prema katalogu otpada, koji predstavlja zbirnu listu neopasnog i opasnog otpada. Metodološki pristup razvrstavanja je usklađen s evropskim katalogom otpada (The Eu-ropean List of Waste). Katalog otpada sadrži popis više od 800 vrsta otpada sistematizovanih u 20 grupa prema osobinama i mestu nastanka. Veći deo tih dvadeset grupa zasniva se na de-latnostima u kojima otpad nastaje, dok se neke grupe zasnivaju na materijalima ili procesima.

Otpad se dakle, klasifikuje prema katalogu otpada koji je sastavni deo Pravilnika o kategori-jama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Službeni glasnik RS“, broj 56/2010). Katalog otpada je zbirna lista neopasnog i opasnog otpada prema kojoj se vrši razvrstavanje otpada u dvadeset grupa u zavisnosti od mesta nastanka i porekla, i on se nalazi u prilogu ovog pravilnika. Deo kataloga otpada relevantan za farme je dat u prilogu 1 ovog uputstva.

Grupe otpada označene su dvocifrenim brojevima, a šestocifrenim brojevima označene su po-jedinačne vrste otpada.

Šestocifreni brojevi nazivaju se indeksni brojevi otpada i označavaju sledeće: 1) prve dve cifre označavaju aktivnost iz koje nastaje otpad; 2) treća i četvrta cifra označavaju proces u kojem otpad nastaje; 3) peta i šesta cifra označavaju deo procesa iz kojeg otpad nastaje.

U katalogu otpada, opasan otpad označen je zvezdicom (*) koja se stavlja posle indeksnog broja.

2.3.1

9

5.2


Za sve vrste otpada koje nastaju na farmi treba odrediti odgovarajući šestocifreni broj iz kataloga, odnosno indeksni broj otpada. Proces upravljanja otpadom na farmi upravo započinje određivanjem indeksnog broja za sve otpade koji nastaju u toku obavljanja aktivnosti. Ukoliko postoje indeksni brojevi koji ukazuju na to da su u pitanju vrste otpada koje imaju ili mogu imati opasne karakteristike, obavezno je izvršiti ispitivanje ovih otpada kako bi se odredile njihove opasne karakteristike. Ispitivanje otpada vrše ovlašćene laboratorije. Otpad se dakle razvrstava na farmi na osnovu indeksnih brojeva i tako razvrstan skladišti.

Otpad koji je namenjen fizičko-hemijskom, biološkom i termičkom tretmanu, odlaganju i izvozu takođe se ispituje, bilo da se radi o opasnom ili neopasnom otpadu. Ispitivanje otpada vrši se i da bi se utvrdio prestanak statusa otpada. Kako farme uglavnom ne vrše navedene operacije, važno je da se prilikom sklapanja ugovora sa operaterima koji pre-uzimaju otpad sa farmi radi tretmana ili odlaganja definiše ko vrši ispitivanje otpada.

Otpad treba skladištiti na način koji ne utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu i potrebno je obezbediti uslove da ne dođe do mešanja različitih vrsta otpada, kao ni do mešanja otpada sa vodom.

Potrebno je sagledati vrste i očekivane količine inertnog, neopasnog i opasnog otpada koji nastaje na farmi. Ova procena je važna kako bi se utvrdile potrebe za skladišnim kapacitetima. Skladište otpada na farmi ne podleže obavezama pribavljanja dozvole za skladištenje u smislu Zakona o upravljaju otpadom. U skladištu operater farme praktično privremeno skladišti otpad koji stvara u toku obavljanja svoje delatnosti i koji predaje operaterima koji imaju odgovaraju-će dozvole za njihovo preuzimanje. Važno je naglasiti da se opasan otpad koji nastaje na farmi može privremeno skladištiti na lokaciji tj. u skladištu farme ne duže od 12 meseci. Skladišni kapaciteti otpada moraju biti jasno određeni na samoj lokaciji. Sav otpad u skladištu mora biti razvrstan po indeksnim brojevima koji su jasno obeleženi. Skladište otpada treba organizovati kao i bilo koje drugo skladište u pogledu funkcionalnosti i uređenosti.

Nema posebnih zakonskih zahteva u pogledu skladištenja neopasnog otpada pored gore na-vedenog.

Opasan otpad se privremeno skladišti u skladu sa Pravilnikom o načinu skladištenja, pakova-nja i obeležavanja opasnog otpada („Službeni glasnik RS“, broj 92/2010). Opasan otpad se skladišti u rezervoarima, kontejnerima i drugim posudama u okviru skladišta. Opasan otpad se skladišti na način koji obezbeđuje lak i slobodan prilaz uskladištenom opasnom otpadu radi kontrole, prepakivanja, merenja, uzorkovanja, transporta itd.

Prilikom skladištenja otpada važno je poštovati sledeće: Skladište mora biti ograđeno radi sprečavanja pristupa neovlašćenim licima, fizički obezbeđeno, zaključano i pod stalnim nadzorom.

2.3.2


Posuda za skladištenje opasnog otpada treba da bude zatvorena i izrađena od materija-la koji obezbeđuje nepropustljivost sa odgovarajućom zaštitom od atmosferskih uticaja.

Posude u kojima je uskladišten opasan otpad, a u čijoj blizini se nalaze posude za skladištenje opasnog otpada čiji je sadržaj nekompatibilan, moraju biti zaštićene i me-đusobno odvojene pregradom, bankinom, nasipom, zidom ili na drugi bezbedan način.

Skladištenje otpada u tečnom stanju vrši se u posudi za skladištenje obezbeđenom ne-propusnom tankvanom koja može da primi celokupnu količinu otpada u slučaju udesa (procurivanja).

Posude za skladištenje opasnog otpada sa svim svojim sastavnim delovima treba da budu otporne na opasan otpad koji se nalazi u njima.

Posude za skladištenje opasnog otpada redovno se održavaju, čiste i ne koriste nakon isteka utvrđenog roka upotrebe.

Posude za skladištenje kontrolišu se kroz redovne provere posuda i njihovih sastavnih delova u pogledu njihovog oštećenja, curenja, korozije ili drugog oblika oštećenja.

Ukoliko je posuda za skladištenje opasnog otpada ili njen sastavni deo tehnički nei-spravan, korodiran ili ima vidljiva oštećenja, opasan otpad treba premestiti u tehnički ispravnu posudu na bezbedan i propisan način.

Različite vrste opasnog otpada uskladištene na istom prostoru moraju se odvojiti. Ukoliko se opasan otpad pakuje na farmi, on mora imati nalepnicu u formi koja je propisana pravilnikom.

Paralelno sa definisanjem skladišnih kapaciteta, operater na farmi mora u postupku upravlja-nja otpadom istražiti postojeće tržište operatera. Sa njima se sklapaju ugovori o preuzimanju otpada u okviru kojih je potrebno jasno precizirati odredbe u pogledu dinamike preuzimanja otpada odnosno učestalosti, kako bi se na samoj farmi preciznije definisali kapaciteti privre-menog skladišta. Lista operatera za upravljanje otpadom može se naći na internet stranici Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije (www.sepa.rs).

Pored ovih ugovora potrebno je potpisati i ugovor o zbrinjavanju komunalnog otpada sa javnim komunalnim preduzećem ili privatnim operaterom koji ima dozvolu za obavljanje ove delatnosti.

Na farmi se mora odrediti lice odgovorno za upravljanje neopasnim i opasnim otpadom.

Na farmi se određene količine i vrste otpada mogu ponovno upotrebiti kao npr: otpadna ulja: za održavanje mašina; građevinski otpad: za nasipanje puteva i staza na farmi; plastična folija: za postavljanje drenaže ili za druge namene; drvene palete: za skladištenje sirovina ili pomoćnog materijala.

Potrebno je takođe preispitati mogućnosti povraćaja određenih vrsta otpada dobavljačima koji ih mogu koristiti za ponovnu upotrebu, kao što su određene vrste ambalaže i ambalaže od veterinarskih lekova i pesticida.

2.3.3

11

5.2


Osnovna delatnost farme je uzgoj živine ili svinja, pa se u tom smislu ne može očekivati da farma ima interes da se bavi delatnošću upravljanja otpadom, tj. da se na lokaciji same farme vrši tretman otpada. Sav otpad na farmi praktično se privremeno skladišti do predaje operate-rima koji imaju odgovarajuće dozvole za upravljanje otpadom (za transport i/ili sakupljanje i/ili tretman ) koje izdaju nadležni organi.

U skladu sa hijerarhijom upravljanja otpadom, sve vrste otpada koje se mogu reciklirati treba uputiti prvenstveno operaterima koji imaju dozvole za takvu vrstu tretmana.

Lista operatera za upravljanje otpadom se može naći na internet stranici Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije (www.sepa.rs).

Aktivnosti u sektoru intenzivnog uzgoja živine i svinja dovode do nastajanja više vrsta otpada. Na slici 5.2-1 prikazan je jednostavan model ulaznih i izlaznih materijala na farmama. Kako je i navedeno, veći deo otpada direktno je u vezi sa karakteristikama ulaznih materijala, kao što su agrohemikalije, hrana za životinje, proizvodi za zaštitu zdravlja životinja i mehanizacija. Druge vrste otpada nastaju od upotrebe materijala kao što su plastične folije, sintetičke trake, žice i užad, otpad od građenja i rušenja (beton, drvo, blokovi, metali iz krovne konstrukcije, izgradnje objekata i ograda), karton i papir, staklo, prazna ili oštećena metalna ambalaža i nenamerno prosuti materijali kao što su kontaminirana hrana ili gorivo, itd.

Slika 5.2-1 Vrste otpada na farmi

Ambalažni otpad na farmama uglavnom uključuje ambalažu od plastike, što je rezultat njene široke primene. Papir se uglavnom javlja kao sekundarna kartonska ambalaža, mada se za po-jedine vrste hrane za životinje, seme i agrohemijske proizvode i dalje koristi papir kao primarna ambalaža.

2.4

2.3.4


Otpadna metalna i staklena ambalaža, mada sa malim udelom u količini, važna je jer potiče iz nabavki opasnih supstanci, uključujući i lekove (od kojih se neki nabavljaju u staklenoj amba-laži) i ulje (koje se doprema u čeličnim i plastičnim burićima).

Proizvođači i dobavljači pesticida koji se koriste na farmama preporučuju trostruko ispiranje sve primarne ambalaže i proizvoda za zaštitu bilja, pri čemu je dizajn ambalaže u poslednjih nekoliko godina znatno unapređen kako bi se omogućilo lakše ispiranje. Ostali tokovi ambala-žnog otpada koji uključuju npr. ambalažu od hemikalija, imaju osobine opasnog otpada zbog prirode proizvoda koji se u nju pakuju, te se u tom smislu mora voditi računa o postupanju i naročito o zahtevima za konačno odlaganje.

Važno je napomenuti da je znatan deo ambalažnog otpada sezonskog karaktera i prema ka-lendaru rada farme, na primer, otpad od agrohemikalija, semena i đubriva nastaje uglavnom u proleće, početkom leta i u jesen, pa shodno tome treba i izabrati optimalan način njegovog tretmana i eliminacije.

Druge vrste plastičnog otpada koji ne potiče od ambalaže uključuju otpadne folije, trake/kanape za bale, silaže i drugo.

Otpad koji potiče od proizvoda za zaštitu zdravlja životinja uključuje: korišćeni rastvor za dezinfekciju; korišćene špriceve i igle; rukavice za jednokratnu upotrebu; zavoje i gaze; aerosole; neupotrebljene lekove i dr.

Količina i obim otpada koji nastaje od upotrebe veterinarskih lekova i sredstava zavisi od vrste farme. Na farmama svinja najčešće nastaju i najveće količine i najveći broj vrsta otpada na-stalog u cilju prevencije rizika od bolesti, zbog čega i postoji najveća potreba za vakcinacijom i lečenjem životinja velikim brojem lekova. Veliki broj lekova na farmama živine daje se preko vode ili raspršivanjem; u tom slučaju, ambalaža predstavlja najveći deo otpada iz aktivnosti zaštite zdravlja životinja, mada se i dalje koriste špricevi i igle za ubrizgavanje određenih lekova i vakcina.

Otpadne agrohemikalije uključuju pesticide (npr. herbicide, fungicide i insekticide), regula-tore rasta, sredstva za isušivanje i pomoćna sredstva.

Otpad od mehanizacije uključuje otpadna maziva i hidraulična ulja, gume, akumulatore, stare delove i mašine.

Na nekim farmama i dalje se koristi oprema za hlađenje sa hlorofluorougljenicima (CFC) i halo-nima. Takođe, moguća je i upotreba električne opreme sa polihlorovanim bifenilima (PCB) kao i kondenzatora sa PCB uljem.

Otpad od građenja i rušenja može da sadrži čitav niz materijala kao što su cigle, metal, beton i materijal koji sadrži azbest.

13

5.2


Opasan otpad sa farmi uključuje sledeće vrste: otpadna ulja sa opasnim karakteristikama; neke veterinarske lekove, kao i medicinski otpad; koncentrate pesticida, insekticida i herbicida; olovne akumulatore; hemikalije; azbest; antifriz; fluorescentne cevi za rasvetu; i drugo.

Otpad koji nastaje na farmama živine i svinja spada u jednu od sledećih kategorija, prema podeli iz kataloga otpada :

opasan otpad – npr. veterinarski otpad, otpadne hemikalije i ambalaža, fluo cevi, otpadne baterije i akumulatori, otpad od električne i elektronske opreme, otpadna ulja i drugo;

neopasan otpad – nrp. papir, karton, metal, staklo i drugo; inertan otpad- npr. cigle, beton i drugo.

Svako kretanje otpada prati poseban dokument – dokument o kretanju otpada.

Podzakonskim aktima su propisani obrasci za kretanje otpada sa lokacije proizvođača otpada, odnosno farme. U tom pogledu postoje:

dokument o kretanju neopasnog otpada; dokument o kretanju opasnog otpada.

Obrazac dokumenta o kretanju neopasnog otpada prilikom kretanja otpada izrađuje se u četiri istovetna primerka, a obrazac dokumenta o kretanju opasnog otpada prilikom kretanja opa-snog otpada izrađuje se u šest istovetnih primeraka.

Zašto je važno da svako kretanje otpada prati dokument o kretanju otpada?

Pre svakog otpočinjanja kretanja otpada proizvođač, odnosno vlasnik otpada, mora da klasi-fikuje otpad i da čuva kopiju dokumenta o otpremi otpada sve dok ne dobije primerak popu-njenog dokumenta o kretanju otpada od primaoca kojim se potvrđuje da je otpad primljen.

Pri kretanju otpada svaka strana u lancu kretanja otpada zadržava po jedan primerak.

Tri dana pre započinjanja kretanja opasnog otpada neophodno je da strana koja je odgovorna za takvo kretanje isto najavi ministarstvu nadležnom za poslove zaštite životne sredine.

2.52.5.1


Svaka strana u lancu kretanja poseduje svoj primerak dokumenta o kretanju otpada, čime se sprečavaju zloupotrebe, jer se otpad predaje operaterima koji poseduju dozvole za upravljanje otpadom, odnosno otpadom se upravlja na zakonom propisan način.

Kretanje neopasnog otpada mora biti propraćeno posebnim dokumentom o kretanju otpada, osim u slučaju komunalnog otpada koji nastaje na farmi.

Kretanje opasnog otpada uređeno je na osnovu Pravilnika o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS“, broj 114/2013).

Kada se otpad predaje trećim licima na tretman ili odlaganje izvan kruga farme, postoji obave-za vođenja evidencije o predaji otpada.

Proizvođač ili vlasnik otpada (farmer) u obavezi je da čuva kopije dokumenata o otpremanju otpada sve do prijema popunjenog dokumenta o kretanju otpada od primaoca, kojim se po-tvrđuje prijem i prihvatanje otpada.

Ako proizvođač ili vlasnik otpada (farmer) ne primi popunjeni primerak dokumenta o kretanju otpada od primaoca otpada u roku od 15 dana, on je u obavezi da započne proceduru provere kretanja otpada, i u tom slučaju mora bez odlaganja da obavesti nadležni organ koji je izdao dozvolu primaocu, a u slučaju opasnog otpada ministarstvo.

Proizvođač ili vlasnik otpada (farmer) u obavezi je da popunjeni dokument o kretanju otpada čuva najmanje dve godine.

Proizvođač, odnosno vlasnik i/ili drugi držalac otpada dužan je da kopiju dokumenta o kre-tanju opasnog otpada čuva trajno i dužan je da je dostavi Agenciji za zaštitu životne sredine u elektronskom obliku unosom podataka u informacioni sistem Nacionalnog registra izvora zagađivanja.

Dokument o kretanju opasnog otpada se popunjava za svako kretanje ove vrste otpada posebno. Obaveza svakog prethodnog vlasnika opasnog otpada je da u roku od 5 dana od dana prijema potpisane i overene kopije dokumenta od primaoca otpada, elektronski dostavi podatke Agenciji za zaštitu životne sredine, unosom podataka iz dokumenta o kretanju opasnog otpada u informacioni sistem agencije preko portala www.sepa.gov.rs.

Preduzeća koja proizvode ili upravljaju otpadom imaju obavezu da u svom radu postupaju u skladu sa odredbama zakona i odgovarajućim podzakonskim aktima, i da o tome vode dnevne evidencije i godišnje izveštaje i dostavljaju ih nadležnim organima. Proizvođač i vlasnik otpada, izuzev domaćinstva, dužan je da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i

2.5.2

15

5.2


dostavlja redovni godišnji izveštaj Agenciji za zaštitu životne sredine. Izveštaj sadrži podatke o: vrsti, količini, poreklu, karakterizaciji i klasifikaciji, sastavu, skladištenju, transportu, uvozu, izvozu, tretmanu i odlaganju nastalog otpada, kao i otpada primljenog u postrojenje za upravljanje otpadom. Proizvođač, kao i vlasnik otpada, ima obavezu da osnovna dokumenta i podatke iz izveštaja čuva najmanje pet godina.

Farme koje predstavljaju proizvođače tj. generatore otpada imaju obavezu vođenja dnevne evidencije po obrascu DEO1 i izrade godišnjeg izveštaja na osnovu obrasca GIO1. Detaljna objašnjenja u pogledu vođenja evidencije o otpadu mogu se naći u uputstvu uz pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje, dok se obrasci DEO1 i GIO1 mogu naći na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.

Godišnji izveštaj o otpadu dostavlja se agenciji, na obrascu GIO1, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Ukoliko operater farme/vlasnik otpada želi da uvede neke aktivnosti tretmana otpada na farmi, mora pribaviti adekvatnu dozvolu. Važno je naglasiti da je od ključnog značaja da dozvola za upravljanje otpadom (u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom) za te aktivnosti bude izdata pre obavljanja istih.

Kako bi se obezbedilo održivo upravljanje otpadom i donele odluke kojima se to postiže, ruko-vodstvo farme ima odgovornost da sagleda predložene mogućnosti koje su prikazane na slici (slika 5.2-2).

2.6

2.7


Slika 5.2-2 Pregled najboljih opcija

Plan upravljanja otpadom predstavlja zvaničan dokument farme. On se izrađuje u skladu sa zakonskim zahtevima, ali suštinski predstavlja operativni plan po kojem farma upravlja svim vrstama otpada koji nastaju u toku redovnog rada. Operater farme ne treba ovaj plan da izra-đuje samo da bi formalno zadovoljio zahtev za izradu dokumenta koji se dostavlja nadležnom organu. Naprotiv, plan upravo ima funkciju da se na farmi uspostavi organizovan sistem upra-vljanja otpadom kojim će se pored poštovanja zakonodavstva i izbegavanja kaznenih odredbi osigurati zaštita životne sredine i ostvariti ekonomske koristi za farmu. Pored toga, obaveza operatera na farmi je da upravlja otpadom sprovodeći ovaj plan. Usklađenost načina sprovo-đenja plana sa dokumentom koji je zvanično dostavljen nadležnom organu u postupku priba-vljanja integrisane dozvole predmet je redovne kontrole inspekcijskih organa. Plan upravljanja otpadom operater je dužan da ažurira svake tri godine.

3

17

5.2


Plan upravljanja otpadom na farmi sadrži informacije i smernice na osnovu kojih su donete odluke o upravljanju otpadom, kao što su da li farmer treba da zbrinjava otpad na lokaciji, ili da ga odvozi sa lokacije u postrojenja za tretman otpada ili na odredišta za odlaganje otpada. Plan takođe treba da pomogne farmeru da se usredsredi na poboljšanje upravljanja otpadom, uključujući i prevenciju nastajanja otpada, ponovnu upotrebu, reciklažu, bolje upravljanje opa-snim otpadom i sl.

Osnovni plan upravljanja otpadom obično uključuje: jednostavan opis farme i vrste aktivnosti koje se na farmi realizuju; pregled postojećeg stanja i pristupa u upravljanju otpadom na farmi, opis tokova otpada koji obično nastaju na farmi, količine otpada koje nastaju i svojstva generisanog otpada;

opšte i specifične ciljeve plana; minimizaciju otpada na mestu nastanka, razvrstavanje, sakupljanje, skladištenje, i upu-ćivanje na dalji tretman ili odlaganje;

planove za poboljšanje sa ciljnim vrednostima i dinamikom realizacije.

Ostali aspekti koje treba uzeti u obzir u pripremi plana upravljanja otpadom uključuju: zaštitu bezbednosti hrane i zdravlja ljudi od rizika i uticaja otpada, zaštitu zdravlja životinja i zaposlenih i bezbednost od rizika i uticaja otpada, zaštitu prirodnog okruženja od rizika i uticaja otpada, zaštitu i očuvanje prirodnih i kulturnih dobara od rizika i uticaja otpada, opšte poštovanje zakona u kontekstu dobre prakse upravljanja otpadom sa farme, sprečavanje požara pažljivim upravljanjem, sakupljanjem i skladištenjem otpada.

Operater farme, nakon što pročita sledeće informacije u ovom priručniku, treba da pristupi izradi ili poboljšanju plana upravljanja otpadom.

Važno je osigurati da plan upravljanja otpadom sadrži sve informacije koje se zahtevaju u skla-du sa Zakonom o upravljanju otpadom (videti odeljak 2.2 ovog uputstva). Predloženi sadržaj je dat u nastavku:

3.1


Poglavlje 1: Kraći opis farme i aktivnosti koja se na njoj obavlja

Sažetak tačke 2.1 zahteva za izdavanje integrisa-ne dozvole

Poglavlje 2: Kraći opis okruženja Sažetak tačke 3.1 zahteva za izdavanje integrisa-ne dozvole

Poglavlje 3: Specifična lista neopasnog čvrstog i tečnog otpada koji se proizvodi, uključujući i procenu godišnjih količina

Tabela sa svim vrstama otpada sa sledećim informacijama:

Naziv otpada

Indeksni broj otpada

Stanje i kategorija

Godišnja količina

Naziv operatera za upravljanje otpadom

Vrsta tretmana/ odlaganje- dalji način postupanja sa otpadom

Prosečne /

procenjene

količine na

godišnjem nivou

Operater sa kojim

je zaključen ugovor

o preuzimanju

otpada

Npr. reciklaža,

odlaganje na

deponiju

Poglavlje 4: Specifična lista opasnog čvrstog i tečnog otpada koji se proizvodi, uključuju-ći i procenu godišnjih količina

Tabela sa svim vrstama otpada i sa sledećiim informacijama:

Naziv otpada

Indek-sni broj otpada

Klasifi- kacija opasnosti

Stanje i kategorija

Godišnja količina

Naziv operatera za upravljanje otpadom

Dalji način postupanja sa otpadom

Prema

rezultatu

ispitivanja

opasnog

otpada

Tečno/

čvrsto

Prosečne /

procenjene

količine na

godišnjem

nivou

Operater

sa kojim je

zaključen

ugovor o

preuzimanju

otpada

Npr.

reciklaža,

tretman,

izvoz

Poglavlje 5: Opis skladištenja otpada na farmi

Opisati na koji način se upravlja skladištem otpada

Poglavlje 6: Aktuelni pristupi u upravljanju otpadom

Inertan otpadNeopasan otpadOpasan otpadMere za sprečavanje požaraMere za zaštitu zdravlja i životne sredine

Ukratko opisati procedure i mere koje se sprovo-de uključujući mere zaštite od požara i zagađe-nja životne sredine

19

5.2


Poglavlje 7: Planirani pristupi za prevenciju, smanjenje, ponovnu upotrebu i reciklažu otpada sa dinamikom za realizaciju

Ukratko opisati procedure i mere koje se spro-vode

Poglavlje 8: Opis sistema za sakupljanje i tretman otpada izvan kruga farme

Navesti operatere i ukratko opisati sistem ko-načnog zbrinjavanja otpada van lokacije farme

Poglavlje 9: Evidencija sve dokumentacije u vezi sa otpadom

Opisati na koji način kompanija evidentira nasta-le količine svih tokova otpada

Poglavlje 10: Prilozi sa dodatnim korisnim informacijama i važnim dokumentima i evidencijom

Izveštaji o ispitivanju opasnog otpadaUgovori sa operaterimaUgovor sa JKP za komunalni otpadUgovor sa kompanijama za sakupljanje otpada

Informacije u ovim poglavljima ne treba da budu složene. Operater farme treba da jednostavno prikaže tačne i istinite, njemu poznate informacije o aktivnostima na farmi. Opisi u svakom odeljku ne treba da budu obimni. Treba jednostavno obezbediti dovoljno informacija kako bi se jasno i razumljivo opisao način na koji su poslovi upravljanja otpadom organizovani na farmi.


02 OTPADI IZ POLJOPRIVREDE, HORTIKULTURE, AKVAKULTURE, ŠUMARSTVA, LOVA I RIBOLOVA, PRIPREME I PRERADE HRANE

02 01 Otpadi iz poljoprivrede, hortikulture, akvakulture, šumarstva, lova i ribolova02 01 01 muljevi od pranja i čišćenja 02 01 02 otpad od životinjskog tkiva 02 01 03 otpad od biljnog tkiva 02 01 04 otpadna plastika (isključujući ambalažu) 02 01 06 životinjski feces, urin i đubrivo (uključujući i otpadnu slamu), tečni otpad, sakupljen

odvojeno i tretiran van mesta nastajanja 02 01 07 otpadi iz šumarstva02 01 08* agrohemijski otpad koji sadrži opasne supstance 02 01 09 agrohemijski otpad drugačiji od onog navedenog u 02 01 08 02 01 10 otpad od metala 02 01 99 otpadi koji nisu drugačije specificirani

13 01 Otpadi od ulja i ostataka tečnih goriva (osim jestivih ulja i onih u poglavljima 05, 12 i 19) 13 01 01* hidraulična ulja koja sadrže PCB13 01 04* hlorovane emulzije13 01 05* nehlorovane emulzije13 01 09* mineralna hlorovana hidraulična ulja13 01 10* mineralna nehlorovana hidraulična ulja13 01 11* sintetička hidraulična ulja13 01 12* odmah biorazgradiva hidraulična ulja13 01 13* ostala hidraulična ulja

13 02 otpadna motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje13 02 04* mineralna hlorovana motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje13 02 05* mineralna nehlorovana motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje13 02 06* sintetička motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje13 02 07* odmah biorazgradiva motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje13 02 08* ostala motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje

13 07 otpadi od tečnih goriva13 07 01* pogonsko gorivo i dizel13 07 02* benzin13 07 03* ostala goriva (uključujući mešavine)

15 OTPAD OD AMBALAŽE, APSORBENTI, KRPE ZA BRISANJE, FILTERSKI MATERIJALI I ZAŠTITNE TKANINE, AKO NIJE DRUGAČIJE SPECIFICIRANO

15 01 ambalaža (uključujući posebno sakupljenu ambalažu u komunalnom otpadu)

21

5.2


15 01 01 papirna i kartonska ambalaža15 01 02 plastična ambalaža15 01 03 drvena ambalaža15 01 04 metalna ambalaža15 01 05 kompozitna ambalaža15 01 06 mešana ambalaža15 01 07 staklena ambalaža15 01 09 tekstilna ambalaža15 01 10* ambalaža koja sadrži ostatke opasnih supstanci ili je kontaminirana opasnim

supstancama15 01 11* metalna ambalaža koja sadrži opasan čvrst porozni matriks (npr. azbest), uključu-

jući I prazne boce pod pritiskom

15 02 apsorbenti, filterski materijali, krpe za brisanje i zaštitna odeća15 02 02*apsorbenti, filterski materijali (uključujući filtere za ulje koji nisu drugačije specifici-

rani), krpe za brisanje, zaštitna odeća, koji su kontaminirani opasnim supstancama15 02 03 apsorbenti, filterski materijali, krpe za brisanje i zaštitna odeća drugačiji od onih

navedenih u 15 02 02

16 OTPADI KOJI NISU DRUGAČIJE SPECIFICIRANI U KATALOGU 16 01 otpadna vozila iz različitih vidova transporta (uključujući mehanizaciju) i

otpadi nastali demontažom otpadnih vozila i od održavanja vozila (izuzev 13, 14, 16 06 i 16 08)

16 01 03 otpadne gume16 01 04* otpadna vozila16 01 06 otpadna vozila koja ne sadrže ni tečnosti ni druge opasne komponente16 01 07* filteri za ulje16 01 11* kočione obloge koje sadrže azbest16 01 12 kočione obloge drugačije od onih navedenih u 16 01 1116 01 13* kočione tečnosti 16 01 14* antifriz koji sadrži opasne supstance 16 01 15 antifriz drugačiji od onog navedenog u 16 01 14 16 01 16 rezervoari za tečni gas

16 02 otpadi od električne i elektronske opreme16 02 09* transformatori i kondenzatori koji sadrže PCB16 02 10* odbačena oprema koja sadrži ili je kontaminirana sa PCB, drugačija od one nave-

dene u 16 02 0916 02 11* odbačena oprema koja sadrži hlorofluorougljovodonike, HCFC, HFC16 02 12* odbačena oprema koja sadrži slobodni azbest16 02 13* odbačena oprema koja sadrži opasne komponente drugačija od one navedene u

16 02 09 do 16 02 1216 02 14 odbačena oprema drugačija od one navedene u 16 02 09 do 16 02 1316 02 15* opasne komponente uklonjene iz odbačene opreme


16 02 16 komponente uklonjene iz odbačene opreme drugačije od onih navedenih u 16 02 15

16 06 baterije i akumulatori16 06 01* olovne baterije16 06 02* baterije od nikl-kadmijuma16 06 03* baterije koje sadrže živu16 06 04 alkalne baterije (izuzev 16 06 03)16 06 05 druge baterije i akumulatori16 06 06* posebno sakupljen elektrolit iz baterija i akumulatora

17 GRAĐEVINSKI OTPAD I OTPAD OD RUŠENJA (UKLJUČUJUĆI I ISKOPANU ZEMLJU SA KONTAMINIRANIH LOKACIJA)

17 01 beton, cigle, crep i keramika17 01 01 beton17 01 02 cigle17 01 03 crep i keramika17 01 06* mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika koji sadrže opasne

supstance17 01 07 mešavine ili pojedine frakcije betona, cigle, pločice i keramika drugačiji od onih

navedenih u 17 01 06

17 02 drvo, staklo i plastika17 02 01 drvo17 02 02 staklo17 02 03 plastika17 02 04* staklo, plastika i drvo koji sadrže opasne supstance ili su kontaminirani opasnim

supstancama

17 02 drvo, staklo i plastika17 02 01 drvo17 02 02 staklo17 02 03 plastika17 02 04* staklo, plastika i drvo koji sadrže opasne supstance ili su kontaminirani opasnim

supstancama

17 04 metali (uključujući i njihove legure)17 04 01 bakar, bronza, mesing17 04 02 aluminijum17 04 03 olovo17 04 04 cink17 04 05 gvožđe i čelik17 04 06 kalaj17 04 07 mešani metali

23

5.2


17 04 09* otpad od metala kontaminiran opasnim supstancama17 04 10* kablovi koji sadrže ulje, katran od uglja i druge opasne supstance17 04 11 kablovi drugačiji od onih navedenih u 17 04 10

17 06 izolacioni materijali i građevinski materijali koji sadrže azbest17 06 01* izolacioni materijali koji sadrže azbest17 06 03* ostali izolacioni materijali koji se sastoje od ili sadrže opasne supstance17 06 04 izolacioni materijali drugačiji od onih navedenih u 17 06 01 i 17 06 0317 06 05* građevinski materijali koji sadrže azbest

17 08 građevinski materijal na bazi gipsa17 08 01* građevinski materijal na bazi gipsa kontaminiran opasnim supstancama17 08 02 građevinski materijal na bazi gipsa drugačiji od onih navedenih u 17 08 01

18 OTPADI OD ZDRAVSTVENE ZAŠTITE LJUDI I ŽIVOTINJA I/ILI S TIM POVEZANOG ISTRAŽIVANJA (ISKLJUČUJUĆI OTPAD IZ KUHINJA I RESTORANA KOJI NE DOLAZI OD NEPOSREDNE ZDRAVSTVENE ZAŠTITE)

18 02 otpadi od istraživanja, dijagnostike, tretmana ili prevencije bolesti životinja18 02 01 oštri instrumenti (izuzev 18 02 02)18 02 02* otpadi čije sakupljanje i odlaganje podleže posebnim zahtevima zbog sprečavanja

infekcije18 02 03 otpadi čije sakupljanje i odlaganje ne podleže posebnim zahtevima zbog

sprečavanja infekcije18 02 05* hemikalije koje se sastoje od ili sadrže opasne supstance18 02 06 hemikalije drugačije od onih navedenih u 18 02 0518 02 07* citotoksični i citostatični lekovi18 02 08 lekovi drugačiji od onih navedenih u 18 02 07

20 KOMUNALNI OTPADI (KUĆNI OTPAD I SLIČNI KOMERCIJALNI I INDUSTRIJSKI OTPADI), UKLJUČUJUĆI ODVOJENO SAKUPLJENE FRAKCIJE

20 01 odvojeno sakupljene frakcije (izuzev 15 01)20 01 01 papir i karton20 01 02 staklo20 01 08 biorazgradivi kuhinjski i otpad iz restorana20 01 10 odeća20 01 11 tekstil20 01 13* rastvarači20 01 14* kiseline20 01 15* baze20 01 17* foto-hemikalije20 01 19* pesticidi20 01 21* fluorescentne cevi i drugi otpad koji sadrži živu20 01 23* odbačena oprema koja sadrži hlorofluorougljovodonike


20 01 25 jestiva ulja i masti20 01 26* ulja i masti drugačiji od onih navedenih u 20 01 2520 01 27* boja, mastila, lepkovi i smole koji sadrže opasne supstance20 01 28 boja, mastila, lepkovi i smole drugačiji od onih navedenih u 20 01 2720 01 29* deterdženti koji sadrže opasne supstance20 01 30 deterdženti drugačiji od onih navedenih u 20 01 2920 01 31* citotoksični i citostatični lekovi20 01 32 lekovi drugačiji od onih navedenih u 20 01 3120 01 33* baterije i akumulatori uključeni u 16 06 01, 16 06 02 ili 16 06 03 i nesortirane

baterije i akumulatori koji sadrže ove baterije20 01 34 baterije i akumulatori drugačiji od onih navedenih u 20 01 3320 01 35* odbačena električna i elektronska oprema drugačija od one navedene u 20 01 21 i

20 01 23 koja sadrži opasne komponente20 01 36 odbačena električna i elektronska oprema drugačija od one navedene u 20 01 21,

20 01 23 i 20 01 3520 01 37* drvo koje sadrži opasne supstance20 01 38 drvo drugačije od onog navedenog u 20 01 3720 01 39 plastika20 01 40 metali20 01 41 otpadi od čišćenja dimnjaka20 01 99 ostale frakcije koje nisu drugačije specificirane

20 03 ostali komunalni otpad20 03 01 mešani komunalni otpad20 03 04 muljevi iz septičkih jama20 03 07 kabasti otpad20 03 99 komunalni otpadi koji nisu drugačije specificirani

5.3

1 Uvod .........................................................................................................................2 Svrha i specifični ciljevi ..............................................................................................3 Opšte informacije od značaja za monitoring u životnoj sredini ...................................4 Monitoring emisija u vazduh .....................................................................................

4.1 Emisije zagađujućih materija iz stacionarnih izvora ..........................................4.2 Procena emisija zagađujućih materija u vazduh iz procesa proizvodnje ............

5 Monitoring ambijentalnog vazduha ...........................................................................6 Monitoring emisija u vode .........................................................................................

6.1 Monitoring otpadnih voda ...............................................................................6.2 Monitoring podzemnih voda ...........................................................................

7 Monitoring zemljišta ................................................................................................8 Analiza stajnjaka ......................................................................................................9 Monitoring buke u životnoj sredini ...........................................................................PRILOG 1 Format plana vršenja monitoringa ................................................................PRILOG 2 Primer plana vršenja monitoringa .................................................................

334447788

101113141521

3Plan vršenja monitoringa

5.3UVODU skladu sa članom 9, stav 1, tačka 3 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađi-vanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015, u daljem tekstu: IPPC zakon), svi podnosioci zahteva za izdavanje integrisane dozvole u obavezi su da prilože plan monitoringa kao zaseban dokument.

Ovo uputstvo sadrži smernice za pripremu plana monitoringa kojim se ispunjavaju zahtevi iz navedenog člana IPPC zakona. Mada je namera ovog uputstva da pruži što više tehničkih informacija i da definiše sve praktične elemente monitoringa na farmi, nije moguće uzeti u obzir specifične okolnosti na svakoj farmi ponaosob. Monitoring u životnoj sredini uvek predstavlja funkciju više faktora koji su specifični za svaku lokaciju i operacije, a oni se moraju uzeti u obzir prilikom pripreme plana monitoringa.

Akreditaciono telo Srbije vrši akreditaciju laboratorija koje vrše uzorkovanje i analize. Ana-litičke metode razlikuju se od laboratorije do laboratorije, što može da utiče na rezultate. Iz tog razloga, ove smernice sadrže informacije o međunarodnim i nacionalnim standardima za uzorkovanje i analizu svakog specifičnog medijuma životne sredine (voda, vazduh, zemljište), budući da se njihovom adekvatnom primenom obezbeđuje uporedivost rezultata.

Kako je monitoring u životnoj sredini složena tema, ovo uputstvo nije konačni vodič kroz po-stupak i treba ga čitati zajedno sa BREF dokumentima i drugim relevantnim smernicama kako bi se izradio svrsishodan i operativno specifičan plan monitoringa koji će rezultirati podacima od koristi za zaštitu životne sredine.

Primarna svrha plana monitoringa je da se definišu kriterijumi i detalji za plan i sprovođenje monitoringa u životnoj sredini kako bi se kvantifikovao uticaj postrojenja na životnu sredinu i obezbedila osnova za proces donošenja odluka. Plan monitoringa i rezultati dobijeni njegovim sprovođenjem treba da dovedu do ostvarenja sledećih specifičnih ciljeva:

procene usaglašenosti emisija operatera sa graničnim vrednostima emisije definisanim odgovarajućim zakonima i podzakonskim aktima;

procene usaglašenosti sa uslovima iz integrisane dozvole; procene realizacije najboljih dostupnih tehnika; obezbeđivanja podataka kojima se potvrđuje realizacija mera koje zahteva dozvola; obezbeđivanja podataka neophodnih za procenu uticaja aktivnosti operatera na životnu sredinu;

obezbeđivanja preventivnih mera za sprečavanje eventualnog zagađenja životne sredine do kojeg može da dođe usled aktivnosti operatera.

1

2

4 Plan vršenja monitoringa

Ovaj deo plana monitoringa treba da obezbedi opšte informacije u vezi sa radom postrojenja koje su od značaja sa stanovišta monitoringa u životnoj sredini i trebalo bi da uključi naročito sledeće podatke:

mapu u razmeri 1:25.000 koja prikazuje širi i uži položaj lokacije sa okolnom infrastrukturom i sa prikazom zaštićenih zona u blizini postrojenja;

kraći opis aktivnosti; mapu ili skicu odgovarajućih razmera (1:500 ili 1:5.000 u zavisnosti od veličine i obima aktivnosti) koja prikazuje sve objekte, skladišne kapacitete i sve ostale infrastrukturne objekte na lokaciji.

S obzirom da su nabrojane informacije uključene u zahtev za izdavanje integrisane dozvole, nije ih potrebno ponavljati, ali treba navesti u planu monitoringa u kom delu zahteva se nalaze.

Izvori emisija u vazduh mogu se podeliti na dve opšte kategorije: postrojenja za sagorevanje (npr. kotlovi) i ostali stacionarni izvori (npr. industrijski pogoni, mlinovi, sušnice).

Dalja podela postrojenja za sagorevanje zasniva se na vrsti goriva koje se koristi (tečno, čvrsto ili gasovito) i na toplotnoj snazi postrojenja (mala, srednja i velika).

Granične vrednosti emisije (GVE) utvrđuju se na osnovu karakteristika postrojenja za sagore-vanje i postojećih propisa, Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016). Prilikom definisanja GVE preporučuje se operaterima da se obrate laboratorijama ovlašćenim za merenje emisije kako bi utvrdili odgovarajuće parametre koji će se meriti.

Za ostale stacionarne izvore emisija, obavezna je primena Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS“, broj 111/2015), kako bi se identifikovali relevantni para-metri i granične vrednosti.

Plan monitoringa treba da uključi sve relevantne detalje za svaki izvor emisija kako je dato u tabeli 5.3-1.

4

4.1

3


5.3Tabela 5.3-1 Osnovne informacije o izvoru emisija

Referentni broj izvora emisije

E-1 E-2 E-3

Lokacija emitera

Koordinate (GPS)E

N

Tip

Gorivo*

Toplotna snaga*

Godina proizvodnje

Visina emitera*Primenjivo samo za postrojenja za sagorevanje

Sve tačkaste izvore emisija u vazduh treba obeležiti oznakama koje moraju biti iste i na prilo-ženim mapama i u ostalim dokumentima. Na primer, u tabeli 5.3-1 emiteri su prikazani skraće-nicom E („emiter“) i brojem E-1, E-2 itd.

Detalji o vrsti i učestalosti monitoringa definisani su Uredbom o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja („Službeni glasnik RS“, broj 5/2016), i to:

Učestalost: 2 puta u toku kalendarske godine (jedno povremeno merenje u prvih šest kalendarskih meseci, a drugo povremeno merenje u drugih šest kalendarskih meseci). Povremeno merenje se vrši u uslovima rada pri najvećem opterećenju stacionarnog izvora zagađivanja (npr. u februaru i decembru);

Broj uzoraka: - kod stacionarnog izvora zagađivanja sa pretežno nepromenljivim uslovima rada (pre-težno isti kapacitet i koristi se ista vrsta i količina sirovine, goriva i slično) analiziraju se 3 uzorka (član 13, stav 2 Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja),- kod stacionarnih izvora sa pretežno promenljivim uslovima rada (pretežno promenljiv kapacitet i koriste se pretežno različite vrste i količine sirovine, goriva i slično) analizira se 6 uzoraka (član 13, stav 3 Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija u va-zduh iz stacionarnih izvora zagađivanja);

Period uzorkovanja: 30 minuta (u izuzetnim slučajevima može i kraće, ali ne manje od 20 minuta).Parametri i metode za monitoring emisija iz stacionarnih izvora prikazani su u tabeli 5.3-2. U zavisnosti od vrsta stacionarnog izvora neke od parametara nije potrebno meriti.


Tabela 5.3-2 Parametri i metode za merenje emisija iz stacionarnih izvora

Parametar Referenca Naziv

Brzina i

zapreminski

protok

SRPS EN ISO 16911-1

Emisije iz stacionarnih izvora - Ručno i automatsko

određivanje brzine i zapreminskog protoka u

cevovodima - Deo 1: Ručna referentna metoda

SRPS ISO 10780Emisije iz stacionarnih izvora - Merenje brzine i

zapreminskog protoka struje gasova u kanalima

Kiseonik

(O2)

SRPS EN 14789

Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje

zapreminske koncentracije kiseonika (O2) - Referentna

metoda - Paramagnetizam

SRPS ISO 12039

Emisije iz stacionarnih izvora – Određivanje

ugljen monoksida, ugljen dioksida i kiseonika

– Karakteristike performansi i kalibracija

automatizovanih mernih sistema

Oksidi azota

(NOx)SRPS EN 14792

Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene

koncentracije oksida azota (NOx) - Referentna

metoda: hemiluminiscencija

Ugljen

monoksid

(CO)

SRPS EN 15058


koncentracije ugljen-monoksida (CO) - Referentna

metoda: nedisperzivna infracrvena spektrometrija

SRPS ISO 12039

Emisije iz stacionarnih izvora – Određivanje

ugljen monoksida, ugljen dioksida i kiseonika

– Karakteristike performansi i kalibracija

automatizovanih mernih sistema

Praškaste

materije

SRPS ISO 9096 Emisije iz stacionarnih izvora - Manuelno

određivanje masene koncentracije praškastih materija

SRPS EN 13284-1

Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje prašine

u opsegu niskih masenih koncentracija - Deo 1:

Manuelna gravimetrijska metoda

Sumpor

dioksid

SRPS EN 14791 Emisije iz stacionarnih izvora - Određivanje masene

koncentracije sumpor-dioksida - Referentna metoda

SRPS ISO 7935


koncentracije sumpor-dioksida - Karakteristike

performansi automatizovanih metoda merenja

NAPOMENA: Za periodično i kontinualno merenje emisije zagađujućih materija i parametara stanja otpadnih gasova koje nisu prikazane u tabeli 5.3-2 mogu se koristiti i druge standardne metode koje su akreditovane u skladu sa zahtevima SRPS CEN/TS 15675.

Svi stacionarni izvori emisija moraju da imaju merno mesto u skladu sa SRPS EN 15259 Kvalitet vazduha - Merenje emisije iz stacionarnih izvora - Zahtevi za merne preseke i ravni i za ciljeve merenja, planiranje i izveštavanje.


5.3

U skladu sa postojećom zakonskom regulativom farme za intenzivan uzgoj svinja i živine (farme koje su u obavezi pribavljanja integrisane dozvole) imaju obavezu dostavljanja podataka Agenciji za zaštitu životne sredine za Nacionalni registar izvora zagađivanja.

Za potrebe izveštavanja prema Nacionalnom registru izvora zagađivanja određuju se količine sledećih zagađujućih materija koje se emituju u vazduh:

metan (CH4) azot monoksid (NO), amonijak (NH3) i suspendovane čvrste čestice (PM10).

Pored ovih zagađujućih materija, preporučuje se i izračunavanje lako isparljivih organskih ma-terija bez metana (NMVOC).

Kod aktivnosti intenzivnog uzgoja živine i svinja operater vrši proračun emisija zagađujućih materija u vazduh i te podatke dostavlja Agenciji za zaštitu životne sredine svake godine do 31. marta za prethodnu kalendarsku godinu.

Proračun emisija se vrši na osnovu prosečnog broja životinja na farmi i razlikuje se u zavisno-sti od tipa farme (odnosno, od vrste životinja koje se drže na farmi i primenjenog postupka izđubrivanja). Proračun se vrši u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka („Službeni glasnik RS“, broj 91/2010, 10/2013 i 98/2016).

Monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha nije zakonska obaveza operatera. Ukoliko u blizini farme postoji automatska stanica za merenje kvaliteta vazduha, podaci o kvalitetu ambijentalnog vazduha mogu se preuzeti sa internet stranice Agencije za zaštitu životne sredine.

Poznato je da neprijatni mirisi predstavljaju problem na farmama koje se nalaze u blizini nase-ljenih mesta. U tom slučaju potrebno je primeniti mere za smanjenje neprijatnih mirisa kako bi se okolina zaštitila od istih.

4.2

5


Napomena – dobra poljoprivredna praksa i primena najboljih dostupnih tehnika podra-zumeva da nema ispuštanja otpadnih voda sa farmi svinja ili živine u prirodni recipijent.

Na farmama svinja većina generisanih otpadnih voda spaja se sa tečnim stajnjakom i zatim podvrgava istim postupcima kao i stajnjak (takav je slučaj sa npr. vodom od pranja). Međutim, na farmama svinja mogu se generisati i druge vrste otpadnih voda, kao što su vode koje otiču sa površina koje nisu u kontaktu sa osokom ili stajnjakom (npr. vode sa unutrašnjih saobraćajnica ili manipulativnih površina), vode iz kanala sa spoljašnjih površina koje stoka ne koristi, voda sa krovova objekata sa krovnim ventilacionim izvodima ili voda sa drugih površina koje su pod uticajem prašine iz procesa mlevenja, mešanja i transporta stočne hrane. Ove vode se nakon minimalnog tretmana (kakvo je npr. taloženje) na određenom broju farmi ispuštaju u recipijent.

Kod farmi živine primarno generisane otpadne vode potiču od pranja objekata i ne postoji mogućnost njihovog zbrinjavanja kao na farmama svinja (jer se na farmama živine ne gene-riše tečni stajnjak), zbog čega je pre njihovog eventualnog ispuštanja potreban odgovarajući tretman.

Za oba navedena slučaja, Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“, broj 67/11, 48/12, 1/2016) de-finiše u prilogu 2, Granične vrednosti emisije za otpadne vode, glava II Druge otpadne vode, odeljak 1, Granične vrednosti emisije otpadnih voda iz objekata za uzgoj stoke, mere koje treba preduzeti za sprečavanje i minimizaciju proizvodnje otpadnih voda. Granične vrednosti emisije iz objekata za uzgoj stoke propisane ovom uredbom prikazane su u tabeli 5.3-3 u nastavku.

Tabela 5.3-3 Parametri, preporučene merne metode i GVE za otpadne vode

Parametar Metoda JedinicaGranična vred-

nost emisije

Temperatura SRPS H.Z1.106 0C 30

pHSRPS H.Z1.111

SRPS EN ISO 105236,5-9

Suspendovane čestice SRPS EN 872

SRPS H.Z1.160mg/l 35

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5)

SRPS EN 1899-1/2 mgO2/l 25

6

6.1


5.3Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)

SRPS ISO 6060 mgO2/l 150

Amonijak (kao NH4-N)

SRPSISO 6778:1984

SRPSISO 7150-1:1984

SRPS ISO 5664

SRPS EN ISO 11905-1

SRPS H.Z1.184

mg/l 10

Ukupni neorganski azot

(NH4-N, NO3-N, NO2-N)SRPS EN 12260 mg/l 18

Ukupni fosfor SRPS ISO 6878 mg/l 2

Napomena: Ostale metode ispitivanja mogu se koristiti ako su akreditovane i ekvivalentne standardnim metodama

Interval monitoringa definisan je Pravilnikom o načinu i uslovima za merenje količine i ispi-tivanje kvaliteta otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima („Službeni glasnik RS“, broj 33/16), i u funkciji je zapremine protoka, pri čemu učestalost uzorkovanja može biti 3 puta godišnje za protok od 0-50 l/s (jednom u četiri meseca), 4 puta godišnje za protok od 50-99 l/s (jednom u tri meseca), odnosno 6 puta godišnje za protok od 100 –499 l/s (jednom u dva meseca).

Način uzorkovanja, rukovanje i samo uzorkovanje moraju se sprovoditi u skladu sa akreditova-nim metodama iz tabele 5.3-4.

Tabela 5.3-4. Metode za uzorkovanje vode

Referenca Naziv

SRPS EN ISO 5667-1Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 1: Smernice za izradu pro-grama uzimanja uzoraka i postupci uzimanja uzoraka

SRPS EN ISO 5667-3Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 3: Smernice za zaštitu i ruko-vanje uzorcima vode

SRPS EN ISO 5667-10Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 10: Smernice za uzimanje uzoraka otpadnih voda

Uzorak se uzima na mestu ispuštanja, odmah nakon tretmana i pre tačke ispuštanja u recipijent.

Izveštaj o ispitivanju mora biti u skladu sa poglavljem V pomenutog pravilnika.

Svako mesto ispuštanja otpadnih voda u recipijent mora biti opremljeno uređajima za kontinu-alno merenje protoka otpadnih voda.


Sve tačke ispuštanja otpadnih voda obeležiti oznakama koje moraju biti iste i na priloženim mapama i u ostalim dokumentima. Na primer u ovom dokumentu je korišćena skraćenica OV („otpadna voda“) i brojevi OV-1, OV-2...

Monitoring kvaliteta podzemnih voda od ključnog je značaja i odnosi se na objekte koji predstavljaju visok rizik za podzemne vode, kao što su objekti sa neadekvatno obloženim dnom/podlogama, odvodi, lagune, jame ili prostori za skladištenje sporednih proizvoda.

Monitoring podzemnih voda treba da uključi uzorkovanje i analizu voda iz bušotina (pijezome-tara) sa mesta od posebnog interesa, kao što su zemljane lagune, skladište naftnih derivata i opasnih materija i sl. Kako se podzemne vode mogu kretati izuzetno sporo, bušotine ili pije-zometre treba locirati u blizini, i nizvodno od interesnog područja monitoringa. Takođe je po-trebno da se bušotina ili pijezometar lociraju i iznad interesnog područja kako bi se omogućilo poređenje. Obe bušotine treba da dopiru do vode iz istog akvifera.

Monitoring podzemnih voda od ključnog je značaja za farme: u blizini površinskih voda; na poroznim zemljištima; koje koriste lagune izgrađene bez građevinske dokumentacije; u područjima sa visokim nivoima podzemnih voda.

Preporuka je da se inicijalni monitoring sprovede 4 puta godišnje da bi se utvrdilo prisustvo sezonskih varijacija koje mogu da utiču na koncentracije zagađujućih materija. Posle inicijalnog monitoringa, ako nema sezonskih varijacija, interval monitoringa može se redukovati na jednom u dve godine. Ako postoje sezonske varijacije, i ako se radi o farmi koja ispunjava neki od gore navedenih uslova, preporuka je da interval monitoringa bude jednom godišnje.

Poznavanje hidrogeologije lokacije je važno prilikom izrade plana monitoringa podzemnih voda. Formiranje, dubina, smer kretanja i povezanost akvifera podzemnih voda ispod lokacije određuje da li uopšte treba sprovoditi monitoring podzemnih voda. Istraživanje rezervi pod-zemnih voda koje se mora izraditi za svaku ekstrakciju podzemnih voda može dati dragocene informacije. Lokaciju i instalaciju mesta na kojima se vrši monitoring podzemnih voda utvrđuje kvalifikovani specijalista.

Uzorkovanje se vrši u skladu sa SRPS ISO 5667-11 Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 11: Smernice za uzimanje uzoraka podzemnih voda.

Podzemne vode treba analizirati na parametre od značaja, odnosno na: Nitrate Aktivne supstance u pesticidima.

S obzirom da u trenutku izrade ovog priručnika podzakonskim aktima kojima se definiše nivo kontaminacije i elementi kvaliteta podzemnih voda, odnosno Uredbom o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodo-

6.2


5.3logiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS”, broj 88/2010) i Pravilnikom o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvan-titativnog statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS“ broj. 74/11), nisu definisane mak-simalne dozvoljene koncentracije za gore navedene parametre, potrebno je izvršiti poređenje rezultata uzvodno i nizvodno od farme kako bi se utvrdilo eventualno prisustvo zagađenja. Sva mesta na kojima se vrši monitoring podzemnih voda u planu monitoringa i na relevantnoj mapi i ostalim dokumentima moraju biti označena istom skraćenicom, npr. PV („podzemna voda“) i brojem PV-1, PV-2 itd.

Monitoring podzemnih voda mora biti u skladu sa uslovima iz vodne dozvole ako su isti defi-nisani.

S obzirom da u trenutku izrade ovog priručnika podzakonskim aktom kojim se definiše nivo kontaminacije i elementi kvaliteta zemljišta, odnosno Uredbom o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS”, broj 88/2010), nisu definisane vrednosti koje mogu da ukažu na potencijalnu kontaminaciju nutrijentima, monitoring zemljišta se zahteva u cilju izračunavanja optimalne količine đubriva koje se nanosi na poljoprivredne površine, odnosno za punu implementaciju najboljih dostupnih tehnika za upravljanje nutrijentima.

Takođe se kao mera dobre poljoprivredne prakse zahteva analiza zemljišta, koja je kao obaveza definisana (za određivanje plodnosti zemljišta) u članu 21 Zakona o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, broj 62/06, 65/08, 41/09).

Informacije u nastavku predstavljaju opšte smernice za analizu zemljišta za one operatere koji imaju svoje obradive površine na kojima rasturaju stajnjak.

Za postojeće farme na kojima je rizik od uticaja na zemljište nizak i na kojima rezultati mo-nitoringa pokazuju stabilno stanje, uzimaju se reprezentativni uzorci zemljišta sa površina na kojima se vrši rasturanje stajnjaka najmanje jednom u četiri godine. U slučaju da su prisutne varijacije u dobijenim vrednostima preporučuje se povećanje ove frekvencije.

Za nove površine na koje se nanosi stajnjak, preporuka je da se monitoring stanja zemljišta i uzimanje reprezentativnih uzoraka vrši jednom godišnje u prve tri godine, a zatim jednom u četiri godine ako rezultati ukažu na stabilno stanje, uz poređenje rezultata sa rezultatima iz prvog izveštaja.

Međutim, nivoi nitratnog azota prate se na godišnjem nivou, jer se azot u ovoj formi kreće veoma brzo kroz zemljište.

Kada postoji srednji rizik od uticaja na zemljište, a rezultati ukazuju na stabilno stanje, predlaže se uzorkovanje zemljišta sa površina koje se nađubravaju najmanje jednom u dve godine, uz godišnji monitoring nitratnog azota.

7


Uzorkovanje zemljišta uvek treba sprovoditi u isto doba godine. Kraj žetve je dobro vreme za uzorkovanje, jer su nutrijenti koji ostanu u zemljištu u to vreme podložni spiranju. Uzorkovanje ne treba obavljati odmah nakon perioda vlažnog vremena.

Na osnovu prakse iz drugih zemalja, preporučeni parametri za monitoring stanja zemljišta dati su u tabeli 5.3-5, a odgovarajuće metode analize u tabeli 5.3-6.

Tabela 5.3-5. Parametri analize zemljišta

Parametar ispitivanja zemljišta Dubina Opravdanost

Nitratni azot i/ili ukupan azot 0-0,1 m0,3-0,6 m ILIu zoni korena

Mera azota dostupnog biljkama

Lako dostupni fosfor

(Kolvel, Olsen ili Brej ili BSES), laktat, kalcijum hlorid ili drugi

0-0,1 m0,3-0,6 m ILIu zoni korena*

Mera fosfora dostupnog biljkama

* Samo se proveravaju dostupni nivoi P na godišnjem nivou na 0,3 – 0,6 m (ili u zoni korena biljke)

ako se radi o peščanom terenu, u suprotnom, na svake tri godine.

Tabela 5.3-6. Metode za analizu zemljišta

Referenca Naziv

ISO 11263Kvalitet zemljišta – Određivanje fosfora – Spektrometrijsko određivanje fosfora rastvorljivog u rastvoru natrijum hidrogen karbonata

ISO 14255Kvalitet zemljišta – Određivanje nitratnog azota, amonijačnog azota i ukupnog rastvorljivog azota na vazduhu sušenom zemljištu primenom rastvora kalcijum hlorida kao sredstva za ekstraciju

Lokacije uzorkovanja treba birati tako da budu zastupljeni glavni tipovi zemljišta i prakse upravljanja zemljištem (uključujući i namenu zemljišta i stepen rasturanja stajnjaka).

Uzorkovanje treba vršiti u skladu sa ISO 10381-4 Kvalitet zemljišta – Uzorkovanje – Deo 4: Smernice za sprovođenje istraživanja prirodnih, delimično prirodnih i kultivisanih područja.

Sledeći koraci mogu da pomognu u određivanju broja lokacija za uzorkovanje: Ispitivanje tipa zemljišta u svakom području za ponovnu upotrebu. Tip zemljišta može da varira na površinama koje se nađubravaju, a različita zemljišta variraju po kapaci-tetu za zadržavanje nutrijenata, kao i po produktivnosti;

Razmatranje veličine i način korišćenja zemljišta jer to utiče na stopu nađubravanja. Površine sa različitim namenama treba zasebno pratiti. Međutim, nije neophodno vršiti monitoring na svakoj parceli njive ako se parcele koriste za slične namene, a istog su tipa zemljišta;


5.3 Podeliti svaku površinu na osnovu tipa stajnjaka koji se razastire (npr. osoka, čvrst stajnjak, upotrebljena prostirka ili kompost) i stope nađubravanja.

Preporuka je da se analize čvrstog i tečnog stajnjaka koji se koristi kao đubrivo vrše jednom godišnje pod pretpostavkom da nije došlo do znatnijih promena u proizvodnom procesu. Me-đutim, nivo azota i fosfora može se odrediti i na osnovu dostupnih podataka iz literature.

Obavezni i preporučeni parametri za analizu stajnjaka dati su u tabeli 5.3-7. U ovom trenutku ne postoje standardizovane metode za analizu čvrstog i tečnog stajnjaka jer laboratorijske procedure zavise od materijala koji se analizira, već su u tabeli 5.3-7 prikazane uopšteno pri-menljive tehnike.

Tabela 5.3-7 Obavezni i preporučeni parametri za analizu stajnjaka

Parametar ispitivanja Tehnika analize Opravdanost

Suvi ostatak Gravimetrija Za proračun nanesenog nutrijenta

Ukupni azot ili TKN1 Digestija/destilacija/titracijaMera nanesenog azota za proračun masenog bilansa

Amonijačni azot Digestija/destilacija/titracijaMera dostupnog azota ili potencijalno izgubljenog azota kao isparenja amonijaka

Nitratni azotDigestija/kolorimetrija/

elektrohemijaMera azota direktno dostupnog biljka-ma

Ukupni fosfor1 Digestija/ICP/AAS/kolori-metrija

Mera nanesenog fosfora za proračun masenog bilansa

Orto fosforDigestija/ICP/AAS/kolori-

metrijaMera fosfora direktno dostupnog biljkama

KalijumDigestija/ICP/AAS/kolori-

metrijaMera nanesenog kalijuma za proračun masenog bilansa

Organski ugljenik Mineralizacija/NDIR Uticaj na stabilnost zemljišta

Elektroprovodljivost i hlorid

Elektrohemija Mera za salinitet čvrstih materijala

1 Obavezni parametri za monitoring; TKN = total Kjeldahl nitrogen – ukupni Kjeldahl azot

8


Emisije buke sa farmi uglavnom nisu znatne, ali se mogu javiti i u zavisnosti od pozicije farme mogu rezultirati žalbama okolnog stanovništva. Monitoring buke u životnoj sredini vrši se na granicama farme u dnevnom/večernjem i noćnom režimu. Granične vrednosti i tačan broj tača-ka na kojima se vrši monitoring određuju se u zavisnosti od okruženja.

Dozvoljeni nivoi buke određeni su na osnovu Uredbe o indikatorima buke, graničnim vrednosti-ma, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS”, br. 75/2010).

Monitoring buke u životnoj sredini obavlja se primenom sledećih metoda:

SRPS ISO 1996-1 Akustika - Opis, merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini - Deo 1: Osnovne veličine i postupci ocenjivanja;

SRPS ISO 1996-2 Akustika - Opis i merenje buke životne sredine - Deo 2: Prikupljanje podataka u vezi sa namenom zemljišta.

Sva mesta za monitoring treba ucrtati na mapi i označiti skraćenicom koja će se koristiti u svim dokumentima, npr. B („buka“) i brojem B-1, B-2 itd.

9


5.3

Napomena: Ove informacije će biti uključene u obrazac zahteva za izdavanje integrisane do-zvole, molimo da jasno navedete referencu ili prekopirate tekst u ovaj dokument.

Učestalost monitoringa je 2 puta godišnje (jedno merenje u prvih 6 kalendarskih meseci, drugo merenje u drugih 6 kalendarskih meseci).

Monitoring emisija iz postrojenja za sagorevanje vrši se na emiterima navedenim u tabeli 1.

Tabela 1. Opšte informacije o izvorima emisija zagađujućih materija iz procesa sagorevanja

Referentni broj izvora emisije E-1 E-2 E …

Lokacija emitera

Koordinate (GPS)E

N

Tip

Gorivo

Toplotna snaga

Godina proizvodnje

Visina emitera

Monitoring emisija iz stacionarnih izvora zagađivanja koji nisu postrojenja za sagorevanje, vrši se na emiterima navedenim u tabeli 2.

Tabela 2. Opšte informacije o stacionarnim izvorima zagađivanja, osim postrojenja za

sagorevanje

Referentni broj izvora emisije E … E …

Lokacija emitera

Koordinate (GPS)E

N

Vrsta izvora emisije

Godina proizvodnje

Visina emitera

Za merenje emisija operater koristi merne metode prikazane u tabeli 3.


Tabela 3. Parametri i metode za merenje emisija iz stacionarnih izvora

Parametar Metoda

… ….

… ….

… ….

… ….

Pregled rezultata iz prethodnog monitoringa i budući formular za izveštavanje dati su u tabeli 4.

Tabela 4. Rezultati poslednjih merenja i format za praćenje emisija u vazduh

Mesto emisije E-1 GVE E-2 GVE

Parametar Jedinica Rezultati

Izveštaj br.

Datum merenja

Referentni kiseonik %

Brzina protoka m/s

Zapreminski protok m3/h

Kiseonik (O2) %

Zagađujuća materija 1 mg/Nm3

Maseni protok zagađujuće materije 1

kg/h

Zagađujuća materija 2 mg/Nm3

Maseni protok zagađujuće materije 2

kg/h

… mg/Nm3

… kg/h

Farma vrši monitoring otpadnih voda na izvorima emisije navedenim u tabeli 5.

Tabela 5. Opšti podaci o izvorima emisija otpadnih voda

Referentni broj izvora emisije OV-1 OV-2 OV…

Izvor emisije

Tretirana ili netretirana otpadna voda

Lokacija ispusta

Koordinate ispusta (GPS)E

N

Naziv recipijenta

Količina ispuštene vode [m3/dan]

Učestalost monitoringa


5.3Uzorkovanje se vrši primenom metoda iz tabele 6.

Tabela 6. Metode za uzorkovanje otpadnih voda

Referenca Naziv

Analiza se vrši za parametre i primenom metoda prikazanih u tabeli 7.

Tabela 7. Metode analize otpadnih voda

Parametar Metoda

Temperatura

pH

Suspendovane čestice

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5)

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK)

Amonijak (kao NH4-N)

Ukupni neorganski azot (NH4-N, NO3-N, NO2-N)

Ukupni fosfor

Svi izveštaji iz laboratorija za ispitivanje zadržavaju se, a rezultati se dodatno dostavljaju u sledećem formatu:

Tabela 8. Rezultati poslednjih merenja i format za praćenje emisija u vode

Referentni broj izvora emisije OV-1 OV-2 OV… GVE

Datum uzorkovanja /

Datum analize /

Izveštaj laboratorije br. /

Parametar Jedinica

Zapremina

Temperatura0C 30

pH 6,5-9

Suspendovane čestice mg/l 35

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5)mgO2/l 25

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 150

Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10


mg/l 18

Ukupni fosfor mg/l 2


Farma će vršiti monitoring podzemnih voda na tačkama (pijezometri) u skladu sa podacima prikazanim u tabeli 9.

Tabela 9. Opšte informacije o tačkama za monitoring podzemnih voda

Referentni broj izvora emisije PV-1 PV-2 …

Lokacija

Koordinate (GPS)E

N

Učestalost monitoringa

Uzorkovanje će se vršiti metodama prikazanim u tabeli 10.

Tabela 10. Uzorkovanje i metode analize za monitoring podzemnih voda

Naziv Referenca

Svi izveštaji iz laboratorija za ispitivanje zadržavaju se, a rezultati se dodatno prezentuju u sledećem formatu:

Tabela 11. Rezultati monitoringa podzemnih voda

Referentni broj izvora emisije PV-1 PV-2 …

Datum uzorkovanja

Datum analize

Laboratorijski izveštaj br.

Parametar Jedinica

Nitrati (NO3-N) mg/l

Aktivni sastojak pesticida mg/l

Napomena: ovaj deo se prilaže samo ukoliko se vrši monitoring zemljišta.

Učestalost monitoringa zemljišta je: __ puta godišnje

Farma će vršiti monitoring zemljišta na tačkama i prema šemi prikazanim u tabeli 12.


5.3Tabela 12. Opšte informacije o monitoringu zemljišta

Ukupan broj uzorkovanja

Broj tačaka za uzorkovanje

Obrazac uzorkovanja

Broj laboratorijskog izveštaja

Referentni broj izvora

Dubina uzorkovanja

Koordinate (GPS) E

N

Uzorkovanje i analiza zemljišta vrši se primenom metoda prikazanim u tabeli 13.

Tabela 13. Uzorkovanje zemljišta i metode analize

Parametar Metoda

Tabela 14. Rezultati poslednjeg monitoringa zemljišta i format praćenja

Referentni broj izvora emisije … … …

Datum uzorkovanja

Datum analize


Parametar Jedinica

…

…


Tabela 15. Rezultati poslednjih merenja emisije buke u životnoj sredini

Lokacija i koordinate (GPS) za monitoring buke

Rezultati merenja emisije buke (dBA,15 minuta)

Dan/veče Noć


5.3

Videti šematski prikaz (prilog ovog plana monitoringa) kao primer prikaza mernih mesta na farmi.

Učestalost monitoringa je 2 puta godišnje (u periodu od 6 meseci i pri najvećem opterećenju stacionarnog izvora zagađivanja). Za svaki stacionarni izvor uzimaju se tri uzorka u trajanju od 30 minuta po uzorku u skladu sa Uredbom o merenjima emisija zagađujućih materija u vazdu-hu iz stacionarnih izvora zagađivanja („Službeni glasnik RS“, broj 5/2016). Svako odstupanje se navodi i obrazlaže u skladu sa istom uredbom.

Monitoring emisija iz postrojenja za sagorevanje vrši se na emiterima kako je prikazano u tabeli 1.

Tabela 1. Opšte informacije o izvorima emisija zagađujućih materija iz procesa sagorevanja

Referentni broj izvora emisije E-1 E-2 E-3

Lokacija emitera Kotlarnica Kotlarnica Priprema hrane

Koordinate (GPS) E 44º 26’ 11,23’’ 44º 26’ 11,23’’ 44º 26’ 11,23’’

N 23º 45’ 61,23’’ 23º 44’ 61,23’’ 23º 43’ 61,23’’

Tip kotla Toplovodni/malo ložište

Toplovodni/malo ložište

Toplovodni/srednje ložište

Gorivo Dizel Ugalj Biomasa

Toplotna snaga 5 MW 0,9 MW 1 MW

Godina proizvodnje

Visina emitera

Monitoring emisija iz ostalih stacionarnih izvora (pored postrojenja za sagorevanje), vrši se na emiterima navedenim u tabeli 2.

Tabela 2. Opšte informacije o stacionarnim izvorima zagađivanja, osim postrojenja za

sagorevanje

Referentni broj izvora emisije E-4 E-5

Lokacija emitera Mlin za hranu Mlin za hranu

Koordinate (GPS)E 44º 26’ 11,23’’ 44º 26’ 11,2

N 23º 40’ 61,23’’ 23º 42’ 61,23’’

Vrsta izvora emisije Mlin Mlin

Godina proizvodnje

Visina emitera


Farma „XYZ“ će za merenje emisija koristiti metode prikazane u tabeli 3.

Tabela 3. Parametri i metode za merenje emisija iz stacionarnih izvora

Parametar Metoda

Brzina i zapreminski protok SRPS ISO 10780:2010

Kiseonik (O2) SRPS EN 14789

Azotni oksidi (NOx) SRPS EN 14792

Ugljen monoksid (CO) SRPS EN 15058

Suspendovane čestice SRPS EN 13284-1

Sumpor dioksid SRPS ISO 7935:2010

Rezultati poslednjeg izvršenog merenja i format buduće evidencije prikazani su u tabeli 4.

Tabela 4. Rezultati poslednjeg izvršenog merenja emisija u vazduh

Tačka emisije E-1 GVE1 E-2 GVE2 E-3 GVE3 E-4 E-5 GVE4

Parametar Jedinica

Izveštaj br. 245-1/5 / 245-1/6 / 245-1/7 / 245-1/8 245-1/9 /

Datum izveštavanja

25/05/15 / 25/05/15 / 26/05/15 / 26/05/15 27/05/15 /

Referentni kiseonik

% 3% / 8% / 11% / NA NA /

Brzina m/s 180 / 176 / 147 / 53 39 /

Zapreminski protok

m3/h 250 / 234 / 153 / 53 42 /

Kiseonik (O2) % 5 / 5 / 8 / 4 6 /

Azotni oksidi (NOx)

mg/Nm3 80 250 NA / 300 650 NA NA /

Maseni protok kg/h 0,02 / NA / 0,046 / NA NA /

Ugljen monoksid (CO)

mg/Nm3 50 175 800 1000 50 300 NA NA /

Maseni protok kg/h 0,013 / 0,187 / 0,007 / NA NA /

Suspendovane čestice

mg/Nm3 NA 112 150 100 150 160 356 150

Maseni protok kg/h NA / 0,026 / 0,014 / 0,008 0,015 /

Sumpor dioksid (SO2)

mg/Nm3 NA NA / 1050 1700 NA NA /

Maseni protok kg/h NA / NA / 0,161 / NA NA /

1- Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vazduh iz postojenja za sagoreva-

nje („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016)-Prilog 3, Deo A, Odeljak II-GVE za tečna goriva


nje („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016)- Prilog 3, Deo A, Odeljak I- GVE za čvrsta goriva


nje („Službeni glasnik RS“, broj 6/2016)- Prilog 2, Deo A, Odeljak I- GVE za čvrsta goriva4- Uredba graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zaga-

đivanja, osim postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS“, broj 115/2015)-Prilog 2-Opšte GVE

za ukupne suspendovane čestice


5.3Izvori emisija zagađujućih materija u vode i učestalost monitoringa otpadnih voda su prikaza-ni u tabeli 5.

Tabela 5. Opšti podaci o izvorima emisija otpadnih voda

Referentni broj izvora emisije OV-1 OV-2

Izvor emisije Bazen za prijem vode koja otiče sa krova

Bazen za prihvat vode sa površina za pripremu i

mešanje hrane

Tretirana ili netretirana otpadna voda Tretirana/uklonjene suspendovane čestice

Tretirana/uklonjene suspendovane čestice

Lokacija ispusta Severni obod farme Severni obod farme

Koordinate ispusta (GPS)E 44º 26’ 11,23’’ 44º 26’ 11,23’’

N 23º 40’ 61,23’’ 23º 40’ 61,23’’

Naziv prijemne vode Kanal DTD Kanal DTD

Količina ispuštene vode [m3/dan] Procena 1 Procena 1

Učestalost monitoringa 2 puta godišnje 2 puta godišnje

Uzorkovanje će se vršiti primenom metoda koje su prikazane u tabeli 6.

Tabela 6. Metode uzorkovanja vode

Referenca Naziv

SRPS EN ISO 5667-1 Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 1: Smernice za izradu programa uzimanja uzoraka i postupke uzimanja uzoraka

SRPS EN ISO 5667-3 Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 3: Smernice za zaštitu i rukovanje uzorcima vode

SRPS EN ISO 5667-10 Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 10: Smernice za uzimanje uzoraka otpadnih voda

Analiza će se vršiti za parametre i primenom metoda u skladu sa podacima u tabeli 7.

Tabela 7. Metode analize otpadnih voda

Parametar Metoda

Temperatura SRPS H.Z1.106

pH EN ISO 10523

Suspendovane čestice ISO 11923:1997

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) ISO 5815-1/2

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) SRPS ISO 6060

Amonijak (kao NH4-N) ISO 6778:1984 or


EN ISO 10304

Ukupni fosfor ISO 6878:2004


Svi izveštaji iz laboratorija za ispitivanje zadržavaju se, a rezultati se dodatno prezentuju u sledećem formatu prikazanom u tabeli 8.

Tabela 8. Rezultati poslednjih merenja emisija u vode

Referentni broj izvora emisije OV-1 OV-2 OV… GVE

Datum uzorkovanja /

Datum analize /

Broj laboratorijskog izveštaja /

Parametar Jedinica

Zapremina

Temperatura 0C 30

pH 6,5-9

Suspendovane čestice mg/l 35

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK5) mgO2/l 25

Hemijska potrošnja kiseonika (HPK) mgO2/l 150

Amonijak (kao NH4-N) mg/l 10


mg/l 18

Ukupni fosfor mg/l 2

LD – limit detekcije

Farma će vršiti monitoring podzemnih voda pomoću pijezometara i u skladu sa informacija-ma prikazanim u tabeli 9.

Tabela 9. Opšte informacije o tačkama za monitoring podzemnih voda

Referentni broj izvora emisije PV-1 PV-2

Lokacija SI od lagune JI od lagune

Koordinate (GPS)E 44º 66’ 88,23’’ 44º 66’ 88,23’’

N 20º25’ 66,32’’ 20º25’ 65,32’’

Učestalost monitoringa 1 godišnje 1 godišnje

Uzorkovanje će se vršiti metodama koje su date u tabeli 10.

Tabela 10. Uzorkovanje i metode analize za monitoring podzemnih voda

Referenca Naziv

SRPS EN ISO 5667-1 Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 1: Smernice za izradu pro-grama uzimanja uzoraka i postupke uzimanja uzoraka


5.3SRPS EN ISO 5667-3 Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 3: Smernice za zaštitu i ruko-vanje uzorcima vode.

SRPS EN ISO 5667-11 Kvalitet vode - Uzimanje uzoraka - Deo 11: Smernice za uzimanje uzoraka podzemnih voda

Svi izveštaji iz laboratorija za ispitivanje čuvaju se, a rezultati se dodatno prezentuju u formi tabele u nastavku.

Tabela 11. Rezultati poslednjih merenja emisija u podzemnim vodama

Referentni broj izvora emisije PV-1 PV-2

Datum uzorkovanja 15/07/2015 15/07/2015

Datum analize 16-23 /05/2015 16-23 /05/2015

Broj laboratorijskog izveštaja 324-56 325-56

Parametar Jedinica

Nitrati (NO3-N) mg/l 10 12

Aktivni sastojak pesticida <LD <LD

LD – limit detekcije

Učestalost monitoringa je 2 puta godišnje.

Farma će vršiti monitoring zemljišta na mestima i u skladu sa informacijama u tabeli 12.

Tabela 12. Opšte informacije o monitoringu zemljišta

Ukupna površina za uzorkovanje 50 ha

Broj tačaka za uzorkovanje 7

Obrazac uzorkovanja “W”


Referentni broj izvora Z 01 Z 02 Z 03 Z 04 Z 05

Dubina uzorkovanja 0,4 m 0,4 m 0,4 m 0,4 m 0,4 m

Koordinate (GPS) E 23º 14’ 56,21’’

23º 14’ 56,21’’

23º 14’ 56,21’’

23º 14’ 56,21’’

23º 14’ 56,21’’

N 48º 23’ 11,23’’

48º 23’ 11,23’’

48º 23’ 11,23’’

48º 23’ 11,23’’

48º 23’ 11,23’’

Uzorkovanje zemljišta i analiza će se vršiti primenom metoda koje su navedene u tabeli 13.


Tabela 13. Uzorkovanje zemljišta i metode analize

Parametar Metoda

pH ISO 10390:2005

Nitratni azot ISO 14255:1998

Fosfor ISO 11263:1994

Kapacitet efektivne katjonske izmene ISO 11260:1994

Rezultati poslednjih merenja su prikazani u tabeli u nastavku.

Tabela 14. Rezultati poslednjeg monitoringa zemljišta

Referentni broj izvora emisije Z-1 Z-2 Z-3 Z-4 Z-5

Datum uzorkovanja 3/5/15 3/5/15 3/5/15 3/5/15 3/5/15

Datum analize 5/5/15 5/5/15 5/5/15 5/5/15 5/5/15

Broj laboratorijskog izveštaja 372 373 374 375 376

Parametar Jedinica

pH - 6,8 7,2 7,1 6,2 7,5

Nitratni azot mg/kg 10 15 12 11 9

Fosfor mg/kg 25 31 28 15 45

Kapacitet efektivne katjonske izmene

cmol+/kg 20 25 15 18 32

Tabela 15. Rezultati poslednjih merenja emisije buke u životnoj sredini

Lokacija i koordinate (GPS) za monitoring buke


Dan/veče Noć

B-1 N 44º 66’ 88,23’’; E 20º 25’ 66,32’’ 40 20


5.3

, s

taros

t. 10

god

ina, 4

glav

na

krovn

a ven

tilacio

na

izvod

a

kladi

te ist

e pr

ostirk

e

kladi

te ra

ne

za i

vin

Zgrad

a za s

vinje

Zgrad

a je s

tara

30 g

odina

. a d

eliin

o re

etkas

ti

podo

vima,

siste

m de

limin

o za

snov

an na

slam

i. kla

diten

je sta

jnjak

a/oso

ke

ispod

zgrad

e. Be

tonsk

i po

dovi,

zido

vi od

blok

a.

Zidni

venti

lacion

i izvo

di.

kla

dite

rane

za

svinj

e

Mlin

hran

e za

svinj

e

Ostav

a za

maine

, skla

dite

i ra

dionic

a.

kladi

te de

zinfic

ijena

sa i

biocid

a(K

anist

eri d

o 25 l

itara

)

kladi

tenje

iskori

tene p

rosti

rke

WC

staros

gradaa

z

Zgrad

aa za s

vinje

Zgrad

aazas

vinje

Zgrad

a je s

tara

30go

dina.

aa deli

minn

o re

etkkas

tim

poddo

vima

poddo

vima,

ssiste

m de

limin

ossis

temde

limin

oza

snov

aan na

slamm

i.klaa

diten

je sta

jnjak

aa/oso

kep

gissp

od zg

raade.

Betoon

ski

ppodo

vi,zidd

ovi o

d blok

a.

ZZidni

venti

lacion

i izvo

di.

oo e

pp

Baze

n za

dezin

fekcij

toko

va

Kotla

rnica

kladi

te ve

terin

arsk

i lek

ova

(zaklj

ano)

Rez

ervoa

r za v

odu

(500

0 lita

ra)

elik

Buna

r

Reze

rvoa

r za o

soku

kladi

te vr

stih

osta

taka.

Sa oz

idom

od

beton

skih

bloko

va.

rena

a u p

rihva

tni

reze

rvoar

.

Rez

ervo

ar za

osok

u, o

jaan

i beto

n sa

bitum

ensk

im sl

ojem

(nije

u tan

kvan

i i nij

e pok

riven

). Re

zervo

ar pr

ihvata

dren

au s

a pute

va i v

eine

dr

ugih

pov

rina

u dv

oritu

. Oso

ka se

tra

nspo

rtuje

cister

nama

.

Pros

tirka

uskla

diten

a u ob

liku

slova

. B

etons

ki po

d, zid

ovi o

d blok

a, re

bras

ti meta

lni kr

ov

Glav

ni vo

d za

vo

dosn

abde

vanje

zg

rade

za i

vinu

Reze

rvoa

r za

TNG

Septi

ka

jama

Emite

r kotl

a OG

01-

goriv

o: D

izel

0

Emite

r kotl

a OG

02-

goriv

o: U

galj

Emite

r kotl

a OG

03-

goriv

o: B

iomas

a

Lagu

na25

m x

10 m

x 2

mSt

aros

t 15

god;

Bez

folije

i gr

aev

inske

doku

menta

cije

Pijaz

ometa

r PV

01

Pijez

ometa

r PV

02

uuerv

oar z

a vod

u00

litar

a) e

lik

rBu

nar

O

Skla

(zak

0

Kana

l za

saku

pljan

je pa

davin

a sa

krova

Saku

pljan

je vo

da k

oje n

astaj

u sp

iranje

m po

vrina

za

pr

iprem

u i m

ean

je hr

ane

Taka

1

(OV

01)

za

monit

oring

otpa

dnih

voda

tTa

ka 2

(OV

02)

za

monit

oring

otp

adnih

vo

da

Mlin

hran

e za

ivinu

0

Reze

rvoa

ri su

ve

hran

e

Emite

r ml

ina

OG 05

LEGE

NDA:

Rute

vrstih

mate

rijala

Teni

mater

ijali (

Osok

a)Dr

ena

a beto

nsko

g dvo

rita

Otpa

dne v

ode

(pre

sretnu

te atm

osfer

ske v

ode i

vode

sa sp

iranja

)Tr

ava

Beton

aSSk

ladit

e hra

ne zaa

svinnj

e

a Ml

in hr

ane z

asv

innje

000

Feed

mill

stack

OG

04

Talo

nik z

a sa

kuplj

anje

voda

ko

je na

staju

spira

njem

po

vrina

za pr

iprem

u i m

ean

je hr

ane

Taka

za

m

onitr

oing

buke

B 0

1

KANA

L R

ezerv

oar

za

dizel:

Izn

ad

zem

lje,

plasti

ni re

zervo

ar sa

dup

lim zi

dovim

a u

beto

nsko

j tan

kvan

i-ins

talisa

n 19

98.

Taka

za

pu

njenje

un

utar

tankv

ane,

Preth

odni

reze

rvoa

r nije

bio

u tan

kvan

i, de

tekto

vana

man

ja cu

renja.

5.4

1 Uvod .......................................................................................................................2 Spremnost i odgovor na udes i vanrednu situaciju ...........................................

2.1 Procedure u slučaju nenamernih ispuštanja .............................................2.2 Korišćenje stajnjaka ..................................................................................2.3 Upravljanje opasnim materijama ...............................................................2.4 Korišćenje opreme i materijala za sanaciju u slučaju izlivanja ................2.5 Uginuća životinja ..........................................................................................

3 Priprema plana zaštite od udesa .........................................................................3.1 Ključni podaci o lokaciji ............................................................................3.2 Plan lokacije .................................................................................................3.3 Podaci o rezervoarima, skladištima i njihovom sadržaju .........................3.4 Procedure odgovora na udes .................................................................3.5 Obuka ...........................................................................................................

4 Realizacija plana zaštite od udesa ......................................................................PRILOG 1 ..........................................................................................................

3445567777889

1011


5.4UVODOvaj dokument namenjen je kao pomoć operaterima u sektoru intenzivnog uzgoja u izradi i pripremi delotvornog „Plana mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica“ u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, u daljem tekstu: „Plan zaštite od udesa“.

Sadržaj plana zaštite od udesa je da spreči i svede na minimum verovatnoću udesa koji mogu da utiču na životnu sredinu, a ukoliko se udes ipak desi, da se ublaže posledice uticaja tog udesa. Imajući u vidu da je svaki plan karakterističan za lokaciju za koju se izrađuje, njime se obezbeđuje da operater i njegovi zaposleni budu informisani o strategijama odgovora na udes, da nadležni organi budu obavešteni, i da postoji adekvatna oprema za realizaciju plana.

Posledice udesa u objektima za intenzivan uzgoj mogu da imaju znatan uticaj. Neki uticaji ne mogu se sprečiti bez obzira na spremnost. Stoga, priprema plana zaštite od udesa za upra-vljanje takvim situacijama igra važnu ulogu u zaštiti farmi od npr. hemijskih udesa, izlivanja stajnjaka, poplava, požara ili oboljenja životinja.

Opšti cilj pripreme plana zaštite od udesa je: pomoć u prepoznavanju i ispravljanju potencijalnih situacija ili kritičnih kontrolnih ta-čaka u upravljanju udesima;

obezbeđivanje da zaposleni na farmi mogu da reaguju brzo u situaciji neočekivanog udesa/izlivanja, odnosno, u slučaju nekontrolisanog ispuštanja hemikalija, goriva ili stajnjaka u životnu sredinu, kroz tačno propisane procedure reagovanja i obaveštavanja nadležnog organa;

obezbeđivanje da zaposleni na farmi imaju nesmetan pristup alatima, opremi i pomoći neophodnoj za smanjenje uticaja udesa.

U slučaju udesa koji uključuje uginuće velikog broja životinja, nenamerno izlivanje stajnjaka ili hemikalija, plan uključuje:

prepoznavanje i procenu problema; prijavljivanje nadležnim organima; prepoznavanje adekvatne pomoći za otklanjanje problema; remedijaciju ugroženog područja i vraćanje lokacije u prvobitno stanje.

Napomena – veliki broj farmi svinja i živine verovatno ima već izrađen plan za reagovanje u slučaju udesa ili druge vanredne situacije na lokaciji, koji se može prilagoditi i iskoristiti u izradi plana zaštite od udesa.

1

4 Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica

SPREMNOST I ODGOVOR NA UDES I VANREDNU

Najbolja strategija za smanjenje uticaja vanrednih situacija na životnu sredinu je prevencija. Prevencija se sastoji od dva glavna elementa: planiranja i informisanja. Stoga, izrada odgova-rajućeg plana omogućava preventivno delovanje kojim se značajno utiče na smanjenje rizika od udesa i istovremeno povećava spremnost operatera da efikasno reaguju u slučaju eventu-alnih akcidenata.

Izlivanje materijala na lokacijama farmi za uzgoj svinja i živine (na primer: hemikalija, goriva, stočne hrane, a posebno stajnjaka) predstavlja veliki rizik za životnu sredinu. Reke, odvodni kanali, slivnici, odvodi, porozno zemljište, sistemi za distribuciju vode i servisni kanali predstavljaju pravce kojima se zagađujuće materije mogu brzo kretati i zagaditi životnu sredinu (uključujući površinske i podzemne vode). Sprečavanje i odgovor na takve udese trebalo bi razmatrati u odnosu na transport, rukovanje, prenos i skladištenje tih materijala.

U slučaju izlivanja, potrebno je preduzeti sve ili neke od koraka predstavljenih u nastavku.

Mogući koraci u slučaju izlivanja, zavisno od situacije na terenu: zatvoriti otvore iz kojih se materijali izlivaju iz skladišta /rezervoara stajnjaka; prekinuti rasturanje ili pumpanje stajnjaka; zatvoriti ventile na rezervoarima skladišta; odvojiti cevovode da bi se stvorio vazdušni džep i prekinulo sifonsko izlivanje; ukoliko postoji mogućnost, prebaciti stajnjak iz lagune iz koje se izliva u neki drugi bazen, lagunu ili rezervoar. Zatvoriti vodu u slučaju dospevanja u sistem vodosnabde-vanja.

U cilju smanjenja uticaja izlivanja stajnjaka: ograničiti ugroženo područje; izgraditi/ograditi prihvatni prostor za stajnjak sa branom; zatvoriti cevi i ukloniti višak stajnjaka; sprečiti dalje isticanje sa lokacije.

Nadležnom organu bez odlaganja prijaviti izlivanje stajnjaka; proveriti da li je izliveni materijal (stajnjak) dospeo u površinske vode, potoke, bunare ili u druga osetljiva područja;

2

2.1

2.1.1

2.1.2

2.1.3


5.4 pripremiti izveštaj za sopstvenu evidenciju u cilju dokumentovanja aktivnosti na-dležnom organu, shodno zahtevima i procedurama koji su uspostavljeni za takve slučajeve.

Sakupiti izliveni stajnjak; sakupljeni stajnjak rasturiti na njivama, shodno potrebama obradivog zemljišta, ili ga vratiti u skladište;

izvršiti remedijaciju ugroženog područja; izraditi dokument o sanaciji.

U slučaju izlivanja, sakupljeni stajnjak može da se rastura na njivama, ukoliko zadovoljava određene kriterijume. Operateri treba da obezbede primenu dobre poljoprivredne prakse pri-likom rasturanja stajnjaka na obradivim površinama, s ciljem da zaštite zemljište i izbegnu isticanja materijala u podzemne ili površinske vode. Kada se stajnjak koristi adekvatno i nanosi na obradivo zemljište, on predstavlja odličan izvor nutrijenata i minerala koji poboljšavaju plodnost zemljišta. Međutim, stajnjak može da sadrži i mikroorganizme koji izazivaju oboljenja kod ljudi i životinja, ukoliko uđu u lanac ishrane ili u vodu za piće. Neke od tih bolesti izazivaju mikroorganizmi koji se najčešće nalaze u životinjskom stajnjaku i uključuju:

Esherichia coli (E. coli) O157 Cryptosporidium Salmonella Giardia Campylobacter Listeria.

Imajući sve navedeno u vidu, jasna je potreba za pažljivim rukovanjem i radom sa životinjskim stajnjakom.

Opasne materije koje se koriste na farmama svinja i živine uključuju agrohemikalije, đubriva, pesticide i naftne derivate. Bezbednosni list predstavlja dokument koji sadrži detaljne podatke o prirodi hemikalije, kao što su fizičke i hemijske osobine, uticaj na zdravlje, bezbednost, za-paljivost i zaštita od požara, kao i opasnosti hemikalija po životnu sredinu. Potrebno je voditi evidenciju o svim hemikalijama koje se skladište na lokaciji, jasno navodeći maksimalnu koli-činu koja se skladišti, kao i postupati sa hemikalijama u skladu sa uputstvima iz bezbednosnih listova.

Upravljanje opasnim materijama uključuje sledeće korake: izrada liste kontrolisanih proizvoda i opasnih materija za predmetnu farmu; upoznavanje sa informacijama o adekvatnoj upotrebi, rukovanju i postupcima u slučaju

2.2

2.3

2.1.4


nepravilnog korišćenja koje se mogu pronaći u uputstvima (tj. etiketama) proizvođača proizvoda uključujući i ambalažu u koju su upakovani;

pribavljanje primerka bezbednosnog lista za sve hemikalije i čuvanje kopija na lokaciji; mapiranje skladišta hemikalija, rezervoara sa gorivom, skladišta stajnjaka, itd; kompletiranje opreme za slučaj izlivanja i čuvanje istog na mestu koje je zaposlenima na farmi pristupačno u svakom trenutku;

obezbeđivanje obuke za sve zaposlene o procedurama odgovora na udes u slučaju izli-vanja, informisanje o mestima na kojima se nalaze kompleti za slučaj izlivanja;

mapiranje aparata za gašenje požara, koji treba da budu lako dostupni svim zaposle-nima;

korišćenje odgovarajućih posuda za skladištenje hemikalija; redovno čišćenje opreme; redovan pregled opreme radi provere eventualnih oštećenja koja bi mogla da dovedu do curenja;

vođenje evidencije o kontroli i popravkama.

Ukoliko dođe do izlivanja opasnih materija, preduzeti sledeće korake: na mesto izlivanja nasuti upijajući materijal (Izbegavati korišćenje piljevine); u slučaju izlivanja na zemljište, ako se radi o manjim izlivanjima, bez odlaganja nasuti aktivni ugalj;

sakupiti sav materijal u nepropusne posude kao što je bure ili posuda obložena kesom od jake plastike;

dobro zatvoriti posude, jasno obeležiti i skladištiti propisno, a nakon toga predati ope-rateru za upravljanje otpadom koji ima odgovarajuću dozvolu;

kontaktirati nadležni organ za dobijanje informacija o bezbednom postupanju sa kontaminiranim materijalom.

Potrebno je identifikovati i evidentirati: opremu i materijale na lokaciji koji mogu da posluže u slučaju udesa sa zagađenjem, npr. adsorpcione materijale; blokade za cevi; pumpe; burad, itd;

lokaciju opreme i materijala koji se mogu koristiti za zatvaranje odvoda, blokiranje kanala i sakupljanje izlivenog materijala;

lokaciju opreme za iskopavanje privremenog skladišta stajnjaka koje se može koristiti u slučaju izlivanja stajnjaka.

Preporuka je da se operater unapred informiše o pravnim licima koja poseduju opremu za iskopavanje, kao i dodatne pumpe i skladišta za slučaj nenamernog izlivanja.

2.4


5.4Požari, poplave, rušenje objekata, gušenje ili epidemije zaraznih bolesti mogu da rezultiraju ve-likim brojem uginuća na farmi. Operateri treba da izrade plan i postave strategiju za odlaganje velikog broja životinjskih leševa u slučaju velikih gubitaka.

U slučaju vanredne situacije, naročito kao posledica zaraznih bolesti, moguće je privremeno odlaganje na lokaciji, ukoliko nije dozvoljen transport. U cilju rešavanja problema obavezno je slediti uputstva nadležnih organa iz delokruga veterine.

U skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine podnosilac zahteva za izdavanje integrisane dozvole u obavezi je da podnese niz dokumenata uz zahtev, uključujući „Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica“. Ovim se ne negiraju zahtevi koji se odnose na poštovanje dodatnih zakonskih propisa koje operater eventualno mora da ispuni u skladu sa nacionalnom regulativom, npr. Zakonom o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, br. 111/09, 92/11 i 93/12), Zakonom o protivpo-žarnoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, br. 111/09 i 20/15) i drugim propisima.

Predlog strukture plana zaštite od udesa je dat u nastavku.

Na samom početku plana zaštite od udesa treba dati ključne podatke o lokaciji koje podrazu-mevaju:

Detaljne informacije o lokaciji – orijentaciju farme; geografski položaj farme/pristup; identifikaciju saobraćajnica; udaljenost potencijalnih službi za pomoć i podršku koje mogu da pomognu u slučaju udesa

Kontakt podatke u slučaju vanredne situacije – odgovorno lice farme, lice odgovorno za reagovanje u slučaju udesa ili službe za reagovanje u slučaju udesa, kao i podatke o nadležnim službama jedinice lokalne samouprave.

U Prilogu 1 ovog uputstva nalazi se primer obrasca liste sa kontakt podacima.

Na mapama koje se prilažu uz zahtev na kojima se vidi lokacija i obližnji receptori (kuće, škole, površinske vode, osetljive podzemne vode, izvori vodosnabdevanja, ekološki osetljiva područja, itd.), obeležiti i lokacije mogućih opasnosti na farmi koje mogu da budu rizične za te receptore.

Mapa bi trebalo da uključi sledeće: granice kompleksa; lokacije područja osetljivih na zagađenje (naročito onih koje se nalaze niz vetar, gleda-jući glavne pravce ruže vetrova);

3

3.1

3.2

2.5


infrastrukturne linije, npr. električne energije, gasa, vode, kanalizacije, itd. puteve i saobraćajnice, ulazne kapije i putnu mrežu u krugu kompleksa; popis objekata: svi relevantni objekti i građevine na lokaciji, uključujući glavni objekat, skladišta, itd.

rizične lokacije na farmi (skladište goriva, skladište hemikalija i pesticida, itd.); lokaciju skladišta stajnjaka.

U planu zaštite od udesa potrebno je obezbediti informacije o pozicijama: glavnih ventila za zatvaranje vode; hidranta za gašenje požara; glavnih sklopki za prekidanje dovoda struje; ventila za prekid napajanja gasom; kritičnih tačaka za pregled i otkrivanje zagađenja; jama, rezervoara, itd. sa vodom za gašenje požara; skladišta za gorivo, hemikalije, itd; svih odvoda, servisnih šahtova i oluka – sistema za odvod čiste i zaprljane vode; kanalizacione mreže i mesta ispuštanja; ulaza u odvodne kanale koji su osetljivi na kontaminaciju; lokacije pribora - opreme za reagovanje u slučaju izlivanja, džakova sa peskom, balvana za ograničavanje izlivanja, zemlja ili otpadni materijal za formiranje nasipa, itd;

osetljivih lokacija, npr. silosi za skladištenje stočne hrane; brana i kanala; potencijalno osetljivih područja sa poroznim ili nepopločanim površinama; vodotokova (jezera, potoci, močvare).

Potrebno je voditi ažurne podatke o svim supstancama koje predstavljaju rizik u pogledu zašti-te životne sredine i zdravlja ljudi na lokaciji, uključujući i podatke o maksimalnim količinama koja se skladište.

Plan zaštite od udesa mora da sadrži i lokacije svih skladišta, tankova za rasuti materijal, bu-rad ili posude koje se koriste za skladištenje goriva, nafte, hemikalija ili drugih potencijalno zagađujućih materija.

PROCEDURE ODGOVORA NA UDESPlan treba da sadrži sve procedure odgovora na udes. Procedure treba da pokriju sve objekte, odnosno, sve delove kompleksa i aktivnosti, uključujući i razmatranje eventualnih kvarova koji mogu da dovedu do opasnosti po životnu sredinu. Preporučuje se da se procedure odgovora na udes pripreme za sledeće rizike po životnu sredinu na lokaciji:

ispuštanje iz skladišta za stajnjak; izlivanje ili rasipanje hemikalija;

izlivanje goriva;

3.3

3.4


5.4 prosipanje stočne hrane; masovna uginuća životinja.

Događaji ili kvarovi koji mogu da nanesu štetu životnoj sredini uključuju: prenos supstanci, odnosno, utovar ili istovar iz posuda i kontejnera; prelivanje iz posuda ili kontejnera; kvar na opremi (npr. natpritisak u posudama i cevima, blokirane cevi);neispravne priključke na odvodima ili drugim sistemima;

pucanje ili popuštanje rezervoara za skladištenje stajnjaka/lagune; nenamerno ispumpavanje stajnjaka; izlivanje prilikom punjenja cisterne za rasturanje stajnjaka; prekid snabdevanja električnom energijom; poplave; drugo.

Ovu listu ne treba smatrati sveobuhvatnom i ona umnogome zavisi od lokacije i specifičnih uslova na farmi.

Procedure odgovora na udes treba da sadrže jednostavne i operativne opise zadataka svake odgovorne osobe u slučaju udesa, uključujući i obavezu izveštavanja nadležnim organima.

OBUKAPlan ima svrhu samo ako su svi zaposleni u potpunosti informisani o planu i ako su adekvatno obučeni za njegovu realizaciju. Operater treba da evidentira podatke o obukama kao dokaz da su obuke održane.

Obuka zaposlenih treba da uključi: informisanje o potencijalnoj šteti koju ljudima, životinjama i životnoj sredini mogu da nanesu materijali koji se nalaze na lokaciji;

informisanje o osetljivim zonama u blizini lokacije; odgovornost prema životnoj sredini u skladu sa propisima koji uređuju ovu oblast; korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme za zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu; procedure izveštavanja ukoliko postoji rizik za površinske vode, podzemne vode ili za-gađenje zemljišta;

bezbedno i ispravno korišćenje opreme za čišćenje u slučaju izlivanja ili za sprečavanje zagađenja, odnosno uređaja koji se nalaze na lokaciji;

bezbedno rukovanje i propisno odlaganje kontaminiranih materijala i otpada nastalih u udesu.

Praktična obuka, uključujući i simulacije vanrednih stanja, predviđena planom, sprovodi se redovno da bi se ispitala funkcionalnost procedura u cilju boljeg upoznavanja zaposlenih sa njihovim zadacima i načinom reagovanja u takvim situacijama.

3.5


Plan zaštite od udesa se mora formalizovati u obliku pogodnom za njegovu realizaciju. Svi za-posleni treba da budu informisani o sadržaju plana zaštite od udesa, u domenu svojih radnih obaveza, odnosno da znaju svoja zaduženja u slučaju udesa. Rukovodstvo treba da obezbedi da je plan zaštite od udesa dostupan u svakom trenutku.

Plan treba redovno preispitivati, a posebno u sledećim aspektima: validacija celokupnog plana zaštite od udesa; stepena obučenosti zaposlenih u odgovoru na udes; ispitivanje funkcionalnosti propisanih standardnih procedura na farmi.

Potrebno je redovno sprovoditi vežbe odgovora na udes kako bi se pokazalo da će plan funkcionisati i u stvarnoj vanrednoj situaciji. Plan treba revidirati redovno i posle svakog udesa. Ne treba zaboraviti da se plan ažurira, ukoliko je došlo do promena koje mogu da utiču na rad farme, kao što je izgradnja novih objekata, promene lokacije ili objekata za skladištenje ili promena infrastrukture.

Posle udesa, čim je izvodljivo, potrebno je izvršiti analizu razloga koji su doveli do udesa i adekvatnost odgovora. Potrebno je preduzeti korektivne mere i pristupiti ažuriranju plana, odnosno izmenama i dopunama plana zaštite od udesa.

Plan zaštite od udesa nije dokument kojim treba da raspolaže samo rukovodstvo farme, već je potrebno da on bude dostupan zaposlenima, naročito na lokacijama i objektima koji su identifikovani kao mesta povećanog rizika u pogledu udesa. Plan zaštite od udesa je dokument koji operateri farme pripremaju i dostavljaju nadležnom organu za izdavanje integrisane dozvole. Planom operater potvrđuje da je procenio vrste i rizike od mogućeg udesa, identifikovao kritična mesta na lokaciji farme u pogledu udesa, izradio procedure u pogledu preventivnog delovanja, kao i reagovanja u slučaju udesa, izvršio obuku zaposlenih i da kontinuirano poboljšava i unapređuje ovaj plan.

4


5.4PRILOG 1Kontakt lista operatera

Naziv farme /ime operatera

Adresa

Registracioni broj objekta

Kontakt podaci/adresa Kućni telefon Mobilni telefon e-mail adresa

Vlasnik

Direktor

Imena i pozicije ovlašćenog osoblja za aktivaciju i koordinaciju realizacije plana zaštite od udesa

Odgovorno lice za zaštitu životne sredine

Odgovorno lice za zaštitu na radu

Kontakt lista trećih lica

Institucija Naziv Telefon

Opštinska uprava

Protivpožarna služba

Služba za upravljanje vanrednim situacijama

Veterinarska ambulanta/Veterinar

Odgovorno pravno lice za vodosnabdevanje

Građevinska služba

Ambulanta/Lekar

Centar za kontrolu trovanja

Odgovorno pravno lice za elektrosnabdevanje

Preduzeće angažovano po ugovoru za upravljanje otpadom

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede

Ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine

Treća lica koja se obaveštavaju o situaciji


Ova lista treba da sadrži brojeve telefona (ukjučujući i brojeve na kojima su zaposleni dostupni izvan radnog vremena), hitnih službi, nadležnih organa (npr. lokalnih vlasti), preduzeća za vo-dosnabdevanje, kanalizaciju, fizičkih i pravnih lica koja koriste vodozahvate nizvodno, vlasnika zemljišta niz vodotok, kao i specijalizovanih službi za sanaciju.

Informacije koje se daju prilikom kontakta sa trećim licima uključuju:I. Prirodu vanredne situacijeII. Mesto izlivanja uključujući adresu i opis lokacijeIII. Da li je izliveni materijal dospeo u bunare, površinske ili podzemne vode, i ako

jeste, u kojoj meriIV. Približnu količinu izlivenog materijalaV. Odmah uočeni uticajVI. Sprovedene mere zaštite.

5.5

1 Uvod.......................................................................................................................1.1 Ciljevi ...........................................................................................................

2 Pravni okvir za prestanak rada celokupnog postrojenja ili njegovog dela u Republici Srbiji ..................................................................................................................

2.1 Zakon o zaštiti životne sredine .......................................................................2.2 Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine ........

3 Prestanak rada farme .............................................................................................3.1 Faze prestanka rada i zatvaranja postrojenja ...................................................3.2 Uklanjanje infrastrukturnih instalacija .............................................................3.3 Demontaža i uklanjanje opreme .....................................................................3.4 Uklanjanje objekata .....................................................................................3.5 Zatvaranje laguna .........................................................................................

4 Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja ...4.1 Izrada Plana zatvaranja ................................................................................4.2 Projekat sanacije i remedijacije ......................................................................

33

4466778899

1010

3

5.5

Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja

UVODU skladu sa Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Slu-žbeni glasnik RS“, broj 135/2004 i 25/2015), farma koja je u obavezi da pribavi integrisanu dozvolu, pored zahteva za izdavanje integrisane dozvole dostavlja nadležnom organu i Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja. Na osnovu ovog plana nadležni ogran u uslovima propisanim u integrisanoj dozvoli definiše obaveze operatera odnosno farme u slučaju da dolazi do konačnog prekida rada, tj. do prestanka rada farme. Pored toga, ukoliko farma prestaje sa radom, nadležni inspekcijski organi za zaštitu životne sredine kontrolišu da li se zatvaranje i prestanak rada sprovode u skladu sa uslovima propi-sanim u integrisanoj dozvoli i Planom mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja.

Cilj izrade Plana zatvaranja farme je obezbeđivanje sistemskih koraka za efikasan prekid kori-šćenja lokacije na kojoj se obavlja aktivnost uzgoja živine ili svinja kojim se neće narušiti status životne sredine.

Plan treba da uzme u obzir uklanjanje objekata i infrastrukture, ali uz potpunu zaštitu životne sredine. Monitoring nakon prestanka rada je obavezna aktivnost kojom se utvrđuje da li je na lokaciji došlo do zagađenja životne sredine u toku procesa obavljanja aktivnosti i procesa zatvaranja, tj. nakon prestanka rada farme.

Ukoliko monitoring zemljišta ili podzemnih voda nakon zatvaranja pokaže da je ugrožen sta-tus životne sredine, potrebno je izraditi i realizovati Program-projekat sanacije i remedijacije predmetne lokacije.

Ove smernice namenjene su: operaterima postrojenja/upravi i zaposlenima na farmi, kako bi im se pomoglo u izradi Plana mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja;

drugim organizacijama, organima i pojedincima, kao i svim drugim licima zainteresova-nim za izradu planova zatvaranja.

Kada se farma zatvara, a objekti i infrastruktura demontiraju/uklanjaju, procena rizika, donošenje odluka o postupku zatvaranja, kao i sama relizacija treba da omoguće da se:

1. ne izazove rizik po zdravlje i bezbednost ljudi;2. ne izazove rizik po životnu sredinu;3. postupa u skladu sa svim zakonima i propisima koji su u primeni;4. obezbedi da lokacija bude pogodna za buduće korišćenje;5. obezbedi da je lokacija estetski prihvatljiva.

1

1.1

4 Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja

Zakonom o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/2004, 36/2009, 36/2009 - dr. zakon, 72/2009 - dr. zakon, 43/2011 - odluka US i 14/2016) uređuje se integralni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine u Republici Srbiji.

Sistem zaštite životne sredine čine mere, uslovi i instrumenti za:1. održivo upravljanje, očuvanje prirodne ravnoteže, celovitosti, raznovrsnosti i kvaliteta

prirodnih vrednosti i uslova za opstanak svih živih bića;2. sprečavanje, kontrolu, smanjivanje i sanaciju svih oblika zagađivanja životne sredine.

Pravno i fizičko lice koje degradira životnu sredinu dužno je da izvrši sanaciju i remedijaciju degradirane životne sredine, u skladu sa projektom sanacije i remedijacije. Na projekte sana-cije i remedijacije Ministarstvo daje saglasnost u formi rešenja koje važi dve godine od dana izdavanja.

U tom smislu, svako pravno i fizičko lice koje koristi prirodne vrednosti i dobra u obavezi je da planira i sprovodi mere prevencije s ciljem zaštite životne sredine u toku obavljanja aktivnosti, kao i da spreči zagađivanje životne sredine nakon prestanka rada, odnosno nakon obavljanja aktivnosti.

Na osnovu ovog Zakona usvojena su tri podzakonska akta kojima se uređuju pitanja sanacije/remedijacije:

1. Uredba o utvrđivanju kriterijuma za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju („Službeni glasnik RS“, broj 22/2010)

Ovom uredbom definisani su kriterijumi za utvrđivanje statusa ugrožene životne sredine po oblastima, prema kojima se određuje svaki element pojedinačno, uz precizno definisanje i vrednovanja ugroženosti kroz sistem bodovanja. Definišu se izvori informacija i dokumenta-cije na osnovu koje se utvrđuje status životne sredine i propisuju načini za izradu tabela bo-dovanja, procenu podataka i dokumentacije za utvrđivanje statusa životne sredine. Kriterijumi za utvrđivanje statusa detaljno su predstavljeni u prilogu navedene uredbe. Vrednovanje radi utvrđivanja statusa ugroženosti životne sredine vrši organ jedinice lokalne samouprave nadle-žan za poslove zaštite životne sredine. Ukoliko se prilikom utvrđivanja statusa životne sredine i/ili prioriteta za sanaciju i remedijaciju utvrdi da su u pitanju područja - lokacije od značaja za Republiku Srbiju, nadležni organ jedinice lokalne samouprave dostavlja ministarstvu nadle-žnom za poslove zaštite životne sredine listu elemenata kriterijuma sa brojem bodova uz svu prateću dokumentaciju na osnovu koje je vrednovanje izvršeno.

2

2.1

5

5.5


2. Uredba o programu sistematskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za oce-nu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službeni glasnik RS“, broj 88/2010)

Program sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta obuhvata uspostavljanje državne i lokalne mreže lokaliteta za praćenje kvaliteta zemljišta. Na osnovu člana 14, kontaminirane lokacije koje obuhvataju površine na kojima su ispoljeni procesi degradacije i destrukcije su i lokacije privrednih subjekata-operatera, odnosno lokacije čije zagađenje prouzrokuju aktivne ili neak-tivne instalacije ili operateri u čijem su okruženju deponovane opasne materije.

Ukoliko se nakon zatvaranja postrojenja merenjima koje vrše ovlašćene laboratorije utvrdi da su prekoračene granične vrednosti propisane u Prilogu 2. Remedijacione vrednosti koncentra-cija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju pod-zemnih voda ili u Prilogu 3. Granične i remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju zemljišta, operater tj. vlasnik farme je u obavezi da izradi program remedijacije.

Remedijacioni programi izrađuju se tako da sadrže: tip lokacije, količine i koncentracije opasnih materija; utvrđivanje statusa ugroženosti životne sredine; tip, opterećenje i migracije zagađenja u toku vremena, postojeće i moguće uticaje na životnu sredinu;

mere koje će biti realizovane i dokaz za njihovu celishodnost; interne mere kontrole koji obezbeđuju odgovarajuće izvršenje i efikasnost planiranih mera;

interne mere kontrole koje uključuju i program monitoringa kako bi se pratio tok sana-cije, odnosno smanjenje rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredinu;

dinamiku realizacije i troškove remedijacije.

3. Pravilnik o metodologiji za izradu projekata sanacije i remedijacije („Službeni gla-snik RS“, broj 74/2015)

Na osnovu ovog pravilnika projekat sanacije i remedijacije jeste dokument kojim se analizira stanje životne sredine na kontaminiranoj lokaciji i definišu mere i aktivnosti za zaustavljanje zagađenja i dalje degradacije životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju. Na osnovu stručnog na-laza tj. zaključka akreditovane laboratorije o rezultatima ispitivanja stepena zagađenja, koji je utvrđen na osnovu merenja, ispitivanja i ocene indikatora stanja u odnosu na propisane remedijacione vrednosti, priprema se projekat - program sanacije i remedijacije na osnovu metodologije koja se nalazi u prilogu pravilnika, u Glavi I - Metodologija za izradu projekata sanacije i remedijacije.

Metodologija za izradu projekata sanacije i remedijacije sadrži: podatke o nosiocu izrade projekta sanacije i remedijacije; podatke o zagađivaču;


opis delatnosti koju obavlja zagađivač; opis kontaminirane lokacije; podatke o stanju životne sredine na lokaciji, odnosno kompleksu i širem okruženju pre kontaminacije;

podatke o istoriji zagađenja lokacije; podatke o prethodnom ispitivanju stanja životne sredine i stručnom nalazu i terenska istraživanja i ispitivanja;

količine i koncentraciju opasnih materija na lokaciji i njihov uticaj na životnu sredinu projektno rešenje sanacije i remedijacije, sa merama i aktivnostima razrađenim po pri-oritetima, prikazom glavnih alternativa koje su razmatrane i akcionim planom za spro-vođenje sanacije i remedijacije;

stručni nadzor i interne mere kontrole koje obezbeđuju odgovarajuće izvršenje i efika-snost planiranih mera;

interne mere kontrole koje uključuju i program monitoringa kako bi se pratio tok sana-cije, odnosno smanjenje rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredinu;

predlog praćenja stanja životne sredine nakon sanacije i predlog nosioca tih aktivnosti.

Kao što je već navedeno, u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, od operatera se zahteva da uz zahtev, između ostalog, podnese i dokument Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja.

Pravilnikom o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16) opisani su zahtevi koji se odnose na „definitivni prestanak rada celokupnog postrojenja ili njihovih delova“ koji uključuju plan demontaže i opis mera koje treba realizovati u slučaju definitivnog prestanka rada i dovođenja lokacije u prvobitno stanje kao i naknadne brige o postrojenju ili delu istog (sanacija, remedijacija, itd.).

Uslovi koji dovode do prestanka rada i zatvaranja farme su različiti i mogu da uključe:1. nelikvidnost poslovanja;2. neekonomičnost poslovanja;3. pojavu velikog udesa, npr. požara;4. vanredne situacije i elementarne nepogode, npr. epidemije, poplave, itd;5. druge okolnosti.

O prestanku rada, kao i okolnostima koje su dovele do zatvaranja farme, potrebno je pisanim putem obavestiti sledeće nadležne organe:

Agenciju za zaštitu životne sredine; Nadležni organ za izdavanje integrisane dozvole i inspekcijski nadzor; Nadležni organ jedinice lokalne samouprave zadužen za poslove zaštite životne sredine;

2.2

3

7

5.5


3.1

Inspektora bezbednosti i zaštite na radu; Ministarstvo unutrašnjih poslova; Vatrogasnu jedinicu lokalne samouprave.

U slučaju neke od navedenih okolnosti koje bi zahtevale zatvaranje objekata i farme u celosti, operater je dužan da u skladu sa zakonskim propisima preduzme sve neophodne mere za izbegavanje rizika od zagađenja koje potiče od samog zatvaranja i za dovođenje lokacije u zadovoljavajuće stanje.

U slučaju definitivnog prestanka rada farme, sam prestanak procesa uzgoja, demontaža opre-me i objekata, kao i vraćanje zemljišta u prvobitno stanje treba da se odvija u dve faze.

Faza I podrazumeva obustavljanje svih aktivnosti direktno vezanih za procese uzgoja, nabav-ku i useljavanje životinja, nabavku hrane i ostalih sirovina, čišćenje i dezinfekciju objekata, čišćenje i dezinfekciju same lokacije, demontažu opreme i uređaja, uklanjanje infrastrukture, sporednih proizvoda životinjskog porekla i otpada, kao i rušenje objekata.

Faza II predstavlja vraćanje predmetne lokacije postrojenja u prvobitno stanje.

Prilikom priprema za prestanak rada i zatvaranje postrojenja najbolje je predvideti potrošnju celokupne količine hrane, kao i potrošnju drugih sirovina, pomoćnih materijala i energenata.

U slučaju da to nije moguće izvesti, neophodno je u pripremnom periodu za prestanak rada i zatvaranje postrojenja izvršiti uklanjanje sirovina: hrane, dezinficijenasa i veterinarskih lekova prodajom zainteresovanim kupcima, dobavljačima ili ustupanjem bez naknade.

U slučaju kada nije moguće na ovaj način zbrinuti sirovine, one će se smatrati otpadom pa sa njima treba postupati u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i predati ih ovlašćenim operaterima koji imaju dozvole za njihovo preuzimanje. Na isti način se zbrinjava i otpad koji je u trenutku prestanka rada i zatvaranja postrojenja bio uskladišten u privremenom skladištu na lokaciji farme.

Uginuća, odnosno leševe životinja, treba zbrinuti u skladu sa propisima u oblasti veterinarstva, odnosno na način na koji se sa ovom vrstom otpada postupalo i u toku redovnog rada farme.

Svi objekti i skladišta se zaključavaju da bi se sprečio neovlašćen pristup i nekontrolisano korišćenje.

Redovan rad farme baziran je na priključenju na sledeće nadzemne i podzemne instalacije: električne instalacije; vodovodne instalacije; kanalizacione instalacije; instalacije grejanja;

3.2


gasne instalacije; telekomunikacione instalacije; ventilacione instalacije.

Ukljanjanje infrastrukturnih instalacija zahteva definisanu proceduru koja obuhvata sledeće korake:

1. Obezbeđivanje prekida u snabdevanju infrastrukturnih instalacija – struja, voda, gas;2. Demontiranje instalacija;3. Sortiranje demontirane instalacije na upotrebljivo i neupotrebljivo - otpadno;4. Prodaja ili ustupanje bez naknade upotrebljivih demontiranih instalacija;5. Neupotrebljive demontirane instalacije ili upotrebljive za koje nije moguće naći rešenje

u pogledu prodaje ili ustupanja bez naknade, tretiraju se kao otpad. Sa svom otpadnom instalacijom treba postupati u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom i predati ih ovlašćenim operaterima.

U skladu sa Planom prestanka rada i zatvaranja postrojenja neophodno je izvršiti demontažu i uklanjanje opreme iz postrojenja, pri čemu je važno pridržavati se sledećeg redosleda u izvo-đenju datih aktivnosti:

1. Čišćenje i dezinfekcija proizvodne opreme (hranilica, pojilica i sl.); 2. Demontaža proizvodne opreme;3. Pakovanje opreme koju je moguće spakovati i odložiti bez destrukcije;4. Predaja upakovane i obeležene opreme za proizvodnju drugom operateru prodajom ili

dogovorom o ustupanju bez naknade;5. Oprema koja se nakon prestanka rada ne može prodati ili pokloniti tretira se kao

otpad i sa njom se postupa u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, tj. predaje se ovlašćenom operateru koji ima odgovarajuću dozvolu za preuzimanje otpada.

Objekte na predmetnoj lokaciji je pre svega potrebno očistiti i dezinfikovati.

Ukoliko se javi potreba za uklanjanjem odnosno rušenjem objekata, postupak uklanjanja ne-ophodno je izvršiti u potpunosti u skladu sa članom 167 Zakona o planiranju i izgradnji i uz angažovanje trećeg lica.

Prethodno je od nadležnog organa jedinice lokalne samouprave neophodno ishodovati dozvo-lu o uklanjanju objekta, odnosno dela objekta. Uz zahtev za izdavanje dozvole o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela, neophodno je podneti:

projekat rušenja sa tehničkom kontrolom; dokaz o svojini na objektu; posebne uslove, ako se radi o objektu čijim rušenjem bi bio ugrožen javni interes (zaštita postojeće komunalne i druge infrastrukture, zaštita kulturnog dobra, zaštita životne sredine i dr).

3.3

3.4

9

5.5


3.5

Otpad koji nastane u postupku rušenja neophodno je predati operateru koji ima dozvolu za preuzimanje otpada od građenja i rušenja, ili ga otpremiti na lokaciju koju je jedinica lokalne samouprave odredila za deponovanje inertnog otpada. Armatura iz armiranobetonskih kon-strukcija predstavlja metalni otpad i može se plasirati na tržište. Ukoliko postoji interes, nastali otpad od rušenja se može upotrebiti za nasipanje i nivelisanje terena.

Ako se laguna više ne koristi za skladištenje stajnjaka, ona se mora adekvatno isprazniti i sani-rati, a njen sadržaj propisno ukloniti.

Postoji veliki broj opcija za upravljanje zemljanim lagunama nakon zatvaranja. Bez obzira na izabranu opciju, prvi koraci uključuju:

1. Uklanjanje svih cevi ili drugih konstrukcija koje služe za prenos stajnjaka iz objekata u lagunu. Cevi treba iskopati, a kanale zatrpati zemljom.

2. Uklanjanje uskladištenog stajnjaka se može izvršiti mešanjem sadržaja u laguni i njego-vim ispumpavanjem, koliko to uslovi dozvoljavaju, nakon čega se laguna puni vodom i proces se ponavlja sve dok se celokupan materijal ne ukloni. Alternativno se efluent (relativno razblažena tečnost na vrhu) može ispumpati, a mulj ukloniti pomoću muljne pumpe ili opreme za iskopavanje.

3. Sav ostatak stajnjaka se mora rasturiti po obradivim površinama prema potrebi poljo-privrednog zemljišta.

Ako se laguna definitivno zatvara, treba je napuniti zemljom i lokaciju vratiti u približno izvorni oblik. Zemljište se nasipa na područje na kojem je bila laguna (pod nagibom od 5%) da bi se omogućilo sleganje i oticanje površinskih voda sa lokacije. Da bi se sprečila erozija zemljišta, na tim mestima treba zasaditi vegetaciju.

Operater na farmi izradom navedenog plana u postupku pribavljanja integrisane dozvole prak-tično dostavlja informacije nadležnom organu kojima pokazuje da je preuzeo odgovornost u slučaju prestanka rada i njegovom izradom dokazuje da će eventualno zatvaranje postrojenja sprovesti na način kojim će sprečiti negativne uticaje na životnu sredinu. Operater takođe ovim planom izražava obavezu da će preduzeti sve mere kojima obezbeđuje vraćanje lokacije postrojenja u prvobitno stanje nakon prestanka rada, čime dokazuje da je preuzeo brigu o postrojenju i nakon njegovog zatvaranja.

4


Plan zatvaranja specifičan je za svaku farmu, ali sadržaj plana bi trebalo da sadrži sledeće:1. Opis zatečenog stanja na lokaciji, objekata i procesa na farmi, uključujući i postojeće

stanje broja životinja, sirovina, hemikalija, energenata i drugih materijala 2. Identifikaciju svih postojećih objekata i infrastrukture koja se nalazi na površini i ispod

površine zemlje koju treba ukloniti 3. Metodologiju obustave rada u objektu, uključujući sve proizvodne procese, skladištenje

i pomoćne procese, definisanje obima i sadržaja zatvaranja farme4. Metodologiju iseljavanja životinja i način zatvaranja objekata u skladu sa dinamikom

iseljavanja 5. Metodologiju uklanjanja sirovina i pomoćnih materijala6. Način uklanjanja opasnih materija i hemikalija (veterinarskih lekova i drugih hemikalija)

i njihovo bezbedno zbrinjavanje7. Način uklanjanja sporednih proizvoda životinjskog porekla, npr. stajnjaka8. Način uklanjanja i zbrinjavanja leševa uginulih životinja9. Postupke čišćenja upravne zgrade i uklanjanje kancelarijske opreme, čišćenja proizvod-

nih pogona i drugih objekata, demontaže i uklanjanja opreme i delova (oprema za skla-dištenje hrane, posude za hranjenje, pojilice itd.) kao i postupke izđubrivanja objekata i dezinfekcije objekata i opreme

10. Plan rušenja objekata koji nisu namenjeni za dalju upotrebu11. Način zbrinjavanja svih vrsta opasnog i neopasnog otpada sa farme koji je privremeno

skladišten u toku redovnog rada u skladu sa planom upravljanja otpadom12. Način zbrinjavanja svih vrsta opasnog i neopasnog otpada nastalog od demontaže

instalacija i opreme u toku zatvaranja farme 13. Način zbrinjavanja otpada nastalog rušenjem objekata 14. Postupak čišćenja manipulativnih i dvorišnih površina15. Postupak vođenja evidencije pri uklanjanju, overavanje dokumentacije o uklanjanju

objekata i čišćenju lokacije, uklanjanju opasnih materija 16. Finansijski plan zatvaranja farme ili dela farme kojim se obuhvataju svi troškovi vezani

za tu aktivnost17. Potrebnu dokumentaciju za zatvaranje farme kojom se definišu obim i sadržaj sanacije

lokacije, potrebni ljudski i materijalni resursi, itd

Projekat sanacije i remedijacije jeste dokument kojim se analizira stanje životne sredine na kontaminiranoj lokaciji i definišu mere i aktivnosti za zaustavljanje zagađenja i dalje degradaci-je životne sredine do nivoa koji je bezbedan za buduće korišćenje lokacije, uključujući uređenje prostora, revitalizaciju i rekultivaciju. Kada je zagađenje evidentno i kada postoji rizik od izazi-vanja kontinuirane ili trajne degradacije kvaliteta životne sredine ili od nanošenja štete životnoj sredini, potrebno je pripremiti projekat sanacije. U tim okolnostima neophodno je preduzeti odgovarajuće mere da bi se umanjila šteta naneta životnoj sredini ili eliminisali budući rizici.

4.2

4.1

11

5.5


Ukoliko se analizom uzetih uzoraka zemljišta utvrdi da su narušene njegove karakteristike, tač-nije, rezultati pokažu odstupanje od rezultata „nultog merenja“ koje je urađeno pre puštanja u rad postrojenja ili rezultata merenja uzetog kao nulto, odnosno ukoliko se prekorače reme-dijacione vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju podzemnih voda ili granične i remedijacione vrednosti koncentracija opasnih i štetnih materija i vrednosti koje mogu ukazati na značajnu kontaminaciju zemljišta, neophodno je izvršiti sanaciju i remedijaciju lokacije u skladu sa projektom.

U navedom slučaju, projekat sanacije i remedijacije treba izraditi na osnovu Pravilnika o me-todologiji za izradu projekata sanacije i remedijacije („Službeni glasnik RS“, broj 74/2015).

Deo zemljišta koji je kontaminiran neophodno je ukloniti, izvršiti dekontaminaciju, a zatim remedijaciju. Remedijacija podrazumeva nanošenje novog sloja zemlje tj. finalne prekrivke, što predstavlja njenu tehničku fazu, nakon čega sledi sađenje vegetacionog prekrivača, što čini njenu biološku fazu.

Ukoliko je potrebno lokaciju privesti građevinskoj nameni, nakon neophodne sanacije može se pristupiti pripremnim radovima za izgradnju objekata.

Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja je obavezan dokument koji se predaje nadležnom organu uz zahtev za integrisanu dozvolu.

Plan je specifičan za svaku farmu.

U slučaju prestanka rada treba se pridržavati koraka koji su definisani u dve faze.

Projekat sanacije i remedijacije izrađuje se samo u slučaju prekoračenja remedijacionih vrednosti, odnosno ako je lokacija na osnovu merenja proglašena kontaminiranom.

Ukoliko nisu prekoračene remedijacione vrednosti operater na farmi realizuje zatvaranje farme i dovodi lokaciju u prvobitno stanje na osnovu plana mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja koji je dostavio nadležnom organu.

Proses zatvaranja, kao i realizaciju projekata sanacije i remedijacije, kontroliše nadležna inspekcija za zaštitu životne sredine.

6.1

1 Uvod ..........................................................................................................................2 Opšti uslovi za sisteme skladištenja stajnjaka .............................................................

2.1 Minimalni skladišteni kapaciteti .......................................................................3 Sistemi za skladištenje tečnog stajnjaka .....................................................................

3.1 Skladištenje tečnog stajnjaka u rezervoarima ...................................................3.2 Skladištenje tečnog stajnjaka u lagunama ........................................................

3.2.1 Prednosti i nedostaci laguna ...................................................................4 Lokacija i uslovi za određivanje lokacije .....................................................................

4.1 Smernice pri izboru lokacije skladišta za stajnjak ..............................................5 Građevinski zahtevi za skladištenje stajnjaka .............................................................

5.1 Uputstva za gradnju laguna .............................................................................5.2 Metode detekcije curenja .................................................................................5.3 Drenažni sistemi ..............................................................................................

6 Operativne aktivnosti ................................................................................................

3445579

10101111121314

3Sistemi za skladištenje stajnjaka

6.1UVODOvaj dokument pruža osnovne principe i pristup u proceni, planiranju, projektovanju, izgradnji i funkcionisanju, kao i održavanju skladišta za čvrsti i tečni stajnjak na farmama za intenzivan uzgoj živine i svinja. Aktivnost uzgoja živine i svinja dovodi do stvaranja znatnih količina čvr-stog i tečnog stajnjaka. Iz tog razloga, upravljanje stajnjakom postavlja pred operatere farmi ozbiljne zahteve kako u pronalaženju adekvatnog načina skladištenja, operativnog planiranja i realizacije u pogledu korišćenja, tako i u smislu određenih investicionih aktivnosti. Pre svega, potrebno je obezbediti odgovarajuće kapacitete za skladištenje stajnjaka kako bi se osiguralo bezbedno postupanje tokom perioda kada nije pogodna njegova primena na poljoprivrednom zemljištu (usled loših vremenskih uslova).

Operater treba da nastoji da funkcionisanje farme učini što efikasnijim u pogledu optimalnog korišćenja voda, kao i održivog upravljanja otpadnim vodama koje nastaju pri normalnom radu farme. Razdvajanje i propisno upravljanje tokovima otpadnih voda od ključne je važnosti za pravilno skladištenje stajnjaka.

Propisi koji se odnose na skladištenje životinjskog stajnjaka zasnovani su na zaštiti zemljišta i voda, odnosno imaju za cilj da se spreči svako zagađenje podzemnih ili površinskih voda. Oni takođe obuhvataju odredbe u vezi sa održavanjem i nadzorom, kao i procedure koje treba sle-diti u slučaju izlivanja tečnog stajnjaka ili otpadnih voda koje bi predstavljale rizik u pogledu ugrožavanja vodnih resursa.

Zahtevi u smislu prostornog planiranja skladišta stajnjaka na farmi omogućavaju pre svega za-štitu izvora vodosnabdevanja, kao i zaštitu od pojave neprijatnih mirisa koji bi mogli da ugroze osetljive receptore u blizini farme.

Primarno, osnovni fokus ovog dokumenta odnosi se na zahteve u pogledu Direktive o industrijskim emisijama (IED) i neophodnosti pribavljanja integrisane dozvole. Međutim, specifičnosti uzgoja živine i svinja podrazumevaju sagledavanje određenih zahteva koji nisu striktno definisani ovom direktivom (naročito u pogledu rasturanja i korišćenja stajnjaka), nego predstavljaju širi kontekst obuhvaćen i drugim EU propisima.

Propisno skladištenje i upravljanje, uključujući i đubrenje zemljišta stajnjakom ključni su uslovi Direktive o nitratima (91/676/EC), koja je trenutno u procesu prenošenja u pravni sistem (trans-ponovanja) Republike Srbije i stoga će uskoro početi da se primenjuje. Ova direktiva je takođe usko povezana sa Okvirnom direktivom o vodama (2000/60/EC), koja definiše politiku i uslove zaštite površinskih i podzemnih voda. Prvi koraci njenog sprovođenja u Srbiji već su preduzeti, i trebalo bi da se kao takvi odraze i kroz proces izdavanja integrisanih dozvola.

Ovo poglavlje priručnika definiše set minimalnih uslova koji su potrebni da se uspostavi pravi-lan sistem skladištenja i upravljanja stajnjakom na farmama. Uslovi koji se odnose na skladi-štenje stajnjaka i koje propisuju nadležni organi za izdavanje integrisanih dozvola obuhvataju sve prethodne procedure u postupku pribavljanja dozvole za izgradnju objekata, upotrebne dozvole, vodne dozvole, zahteve u skladu sa propisima iz veterine, kao i zahteve u pogledu

1

4 Sistemi za skladištenje stajnjaka

najboljih dostupnih tehnika koji su detaljno opisani u okviru poglavlja 4.

Ispunjavanje predloženog seta uslova, omogućava operateru farme da ide u susret zahte-vima Direktive o nitratima i Okvirne direktive o vodama izbegavajući rizike od pogrešnih ili nepotpunih investicija. Povrh toga, korisno je istaći da stajnjak predstavlja dodatnu finansijsku vrednost za farmere usled njegovih karakteristika kao đubriva. Korišćenje stajnjaka kao organ-skog đubriva smanjuje potrošnju mineralnih đubriva i, shodno tome, omogućava farmerima rasturanje na poljoprivrednom zemljištu ili plasman stajnjaka na tržište, čime se omogućava ekonomska dobit.

MINIMALNI SKLADIŠTENI KAPACITETIKada se procenjuju uslovi kapaciteta operatera za skladištenje stajnjaka, treba slediti redosled logičkih koraka kako bi se pre svega osiguralo da su zapremine skladišta odgovarajuće. Potrebna je tačna informacija o broju, kategoriji i vrsti životinja koje proizvode čvrsti i tečni stajnjak na farmi. Korišćenjem ove informacije može se izračunati količina čvrstog i tečnog stajnjaka nastalog na farmi uzimajući u obzir i podatke iz BREF dokumenta za farme. Za samo skladištenje potrebno je da operater farme izgradi objekat koji obezbeđuje dugogodišnje skladištenje stajnjaka, ali u operativnom smislu, skladištenje je privremeno. Stajnjak treba redovno koristiti za rasturanje na poljoprivrednim parcelama u okviru same farme ili na parcelama drugih korisnika. Minimalni skladišni kapaciteti se razlikuju za različita klimatska područja, npr. u mediteranskim zemljama stajnak se skladišti do 3 meseca, a u nordijskim zemljama i do 12 meseci. U većini slučajeva se koriste kapaciteti skladišta za 6 meseci. U našoj zemlji, imajući u vidu klimatske uslove koji određuju dinamiku rasturanja stajnjaka na poljoprivrednom zemljištu, takođe je potrebno osigurati da skladišni kapaciteti budu dovoljni za količinu stajnjaka koja nastaje u toku šest meseci kontinualnog uzgoja.

Pored toga, potrebno je proceniti i količinu otpadnih voda (npr. od pranja objekata) kod skladi-štenja tečnog stajnjaka na farmama. Otpadne vode od pranja objekata sadrže u sebi ostatke izmeta, urina, hraniva kao i ostatke sredstava za čišćenje i dezinfekciju. Uobičajena praksa je da se ove otpadne vode usmeravaju ka skladištu tečnog stajnjaka. Pored procene količina voda od pranja objekata, potrebno je uzeti u obzir i projektovane količine padavina koje mogu značajno uticati na potrebni kapacitet skladišta za tečni stajnjak, ukoliko se radi o otvorenim sistemima poput laguna ili rezervoara bez prekrivki.

Preporuka je, u skladu sa iskustvima drugih zemalja i najboljim dostupnim tehnikama, da la-gune mogu biti ispunjene tečnim stajnjakom do 750 mm od vrha zida, a u slučaju podzemnih ili nadzemnih rezervoara do 300 mm od vrha rezervoara.

2

2.1


6.1Čvrsti stajnjak koji nastaje uzgojem živine u praksi je jednostavnije skladištiti. Sistemi za skla-dištenje tečnog stajnjaka koriste se prilikom uzgoja svinja. Tečni stajnjak zahteva adekvatne sisteme za skladištenje i u tom smislu njegovo skladištenje je posebno razmatrano.

Tečni stajnjak, ili tečna faza stajnjaka nakon separacije, obično se skladišti u rezervoarima koji su napravljeni od betona ili čeličnih ploča. Tečni stajnjak se transportuje cevovodom ili cisternom za tečni stajnjak, i može biti uskladišten u nadzemnim ili podzemnim rezerevoarima za tečni stajnjak. Sistemi za skladištenje stajnjaka sastoje se iz objekata i opreme koja se koristi za sakupljanje tečnog stajnjaka, njegov transport u rezervoare u kojima se skladišti na duži vremenski period i u kojima se vrši njegov tretman - homogenizacija pre aplikacije na obradivim površinama.

Rezervoari za tečni stajnjak mogu biti otvoreni ili pokriveni na različite načine, npr. poko-ricom koja se stvara na površini uskladištenog tečnog stajnjaka, veštačkim slojem plutajuće materije (kao što su granulati, delovi slame ili plutajuće membrane), ili pokrivene čvrstim ma-terijalom (poput platna ili betonskog krova) kako bi se kišnica zadržala van rezervoara i kako bi se smanjila emisija gasova. Formiranje i akumulacija gasova u rezervoarima za tečni stajnjak predstavlja značajni zdravstveni i bezbednosni rizik kojim operater treba da upravlja i da ga kontroliše. Rezervoari mogu biti podzemni i nadzemni.

Podzemni rezervoari često se koriste za skladištenje manje količine tečnog stajnjaka, a mogu i da služe kao prijemne (sabirne) jame za sakupljanje tečnog stajnjaka pre nego što se stajnjak prepumpa u veće skladište. Ovakvi tipovi rezervoara su uglavnom napravljeni od betonskih blo-kova, armiranog betona napravljenog na licu mesta, gotovih betonskih ploča, čeličnih panela ili ojačanih kompozitnim materijalima. U slučaju korišćenja blokova ili cigle potrebno je do-datno obezbediti zidove primenom gipsa, elastičnih hidroizolacionih premaza ili izolacijom da bi se osigurala nepropustljivost rezervoara. Podzemni rezervoari napravljeni od elemenata sa armiranim betonom najčešći su sistem za skladištenje tečnog stajnjaka u područjima sa niskim temperaturnim uslovima uzgoja. Preporučuju se u slučajevima kada je konfiguracija terena takva da se ukopavanje može relativno lako izvesti, kao i u slučajevima kada je prostor farme ograničen. Međutim, najznačajniji parametri koji definišu potrebu za ovakvim tipom objekta su količine tečnog stajnjaka i tehnološka rešenja manipulacije stajnjakom u toku skladištenja.

Nadzemni rezervoari obično se prave od zakrivljenih čeličnih ploča ili betonskih elemenata. Čelične ploče su zaštićene od korozije, obično slojem antikorozivne boje ili keramičkim premazom. Neki rezervoari od betonskih ploča mogu biti delimično podzemni. Nadzemni rezervoari u najvećem broju slučajeva predstavljaju standardno rešenje za skladištenje tečnog stajnjaka. Podižu se lakše i brže nego ostali, i po pravilu manje zagađuju životnu sredinu u odnosu na ostale načine skladištenja. Zajedno sa predbazenom - sabirnom jamom, predstavljaju najčešće tehnološko rešenje. Predbazen je ukopan sa kapacitetom od najviše

3

3.1


dvodnevne proizvedene količine stajnjaka. U njemu se nalazi muljna pumpa višestruke namene. Kod svih tipova rezervoara najbitniji faktori koji utiču na sprečavanje pojave curenja tečnog stajnjaka su odgovarajuća debljina temeljne ploče i zaptivenost na spojevima horizontalnih i vertikalnih površina (zidova i osnove rezervoara). Tipičan sistem ima jednu prijemnu jamu sa rešetkastim poklopcem pored glavnog rezervoara. Pumpa se koristi za prenos tečnog stajnjaka u glavni rezervoar. Pumpa može da bude opremljena dodatnim ispusnim otvorom kako bi se omogućilo mešanje tečnog stajnjaka u prijemnoj jami. Nadzemni rezervoari za tečni stajnjak se pune preko cevi sa otvorom koja se nalazi iznad ili ispod površine tečnog stajnjaka. S obzirom da su emisije gasova i neprijatnih mirisa različite u zavisnosti od načina punjenja tečnim stajnjakom, pogodnije je da se rezervoari pune kroz cev koja se nalazi ispod površine tečnog stajnjaka. Pre pražnjenja, tečni stajnjak se obično dobro meša hidrauličnim ili pneumatskim sistemom/mikserom da bi se izmešali talog i plutajuća materija u cilju homogenizacije mase i ujednačavanja raspodele hranljivih materija u celoj masi. Mešanje tečnog stajnjaka u rezervoarima može se obaviti korišćenjem miksera postavljenih bočno, na zidovima rezervoara, ili fiksiranih za postolje. Treba napomenuti da mešanje može da izazove oslobađanje velike količine gasova, i stoga treba minimizirati mešanje, pogotovo ako rezervoar nije pokriven.

Poslednjih godina u cilju sprečavanja gubitaka azotnih jedinjenja koja su izuzetno važna za kvalitet stajnjaka, a ujedno sa ciljem zaštite životne sredine, rezervoari se pokrivaju. Načini pokrivanja, kao i materijali koji se koriste za prekrivke, mogu biti različiti i najčešće se biraju u zavisnosti od količine stajnjaka koja se skladišti, kao i ekonomske isplativosti sistema za skla-dištenje. Gubici amonijačnog azota u rezervoarima bez pokrivača su stoprocentni. Taj amonijak ne samo što je osiromašio tečni stajnjak, već je i svojim odlaskom u atmosferu uticao na njeno zagađenje. Kod kvalitetnog pokrivanja gubici se mogu svesti na samo nekoliko procenata. Naravno, zatvoreni rezervoari iziskuju od operatera veća ulaganja u sistem skladištenja. Zato je potrebno imati na umu da zatvoreni sistemi doprinose višem kvalitetu stajnjaka, ne dovode do difuznih emisija koje utiču na kvalitet vazduha i sprečavaju pojavu neprijatnih mirisa.

Skladišta se grade u opsegu od 500–5000 m3, njihova tipična veličina je 1500 m3, a pune se do 0,5-0,75 metara od visine rezervoara zavisno od lokalnih uslova.

Slika 6.1-1 Podzemni i nadzemni rezervoar za skladištenje stajnjaka


6.1 Tehničko - operativne preporuke za rezervoare:

stabilnost u pogledu mehaničkih, toplotnih i hemijskih uticajaosnova i zidovi su nepropusni i zaštićeni od korozijeredovno pražnjenje u cilju pregleda i preventivnog održavanja (po mogućnosti, jednom godišnje)korišćenje dvostrukih nepovratnih ventila na mestima pražnjenjamešanje - homogenizacija stajnjaka neposredno pred pražnjenje, odnosno rasturanje na zemljište

Vrste prekrivki:Fiksna prekrivka - krov ili šator strukturaFleksibilna prekrivka - plutajući poklopac od seckane slame, pokorice, platna, folije, treseta ili ekspandiranog polistirena (EPS)

Sve ove vrste prekrivki prilikom primene imaju svoja tehnička i operativna ograničenja. Izbor odgovarajuće prekrivke vrši operater farme u skladu sa njenim specifičnostima i ekonomskim mogućnostima.

Zemljane lagune sastoje se od nepropusne osnove i zidova obloženih folijom ili glinom. Tokom izgradnje kao podloga može se koristiti glina, a može se upotrebiti i geomembrana sa dvostru-kim slojem. Lagune su jednostavni i relativno jeftini objekti za skladištenje tečnog stajnjaka. Grade se formiranjem zemljišnih bazena sa osnovnim osobinama koje definišu lagune, a to su male dubine i velike površine. Gradnja se izvodi na dva načina: iskopavanjem zemlje sa podizanjem zemljanih nasipa, ili bez zemljanih nasipa. U svakom slučaju radi se o objektima za skladištenje čija je dubina nesrazmerno mala u odnosu na površinu.

Oblik lagune uslovljen je lokacijom i karakteristikama mesta. Sve vrste laguna treba da imaju drenažne sisteme koji obezbeđuju sakupljanje i usmeravanje atmosferskih voda van laguna. Lagune takođe treba da imaju sistem za detekciju curenja koji omogućava blagovremeno reagovanje operatera farme kojim bi se sprečili negativni uticaji na životnu sredinu i gubitak stajnjaka. Sistemi za detekciju curenja obavezni su pri izgradnji novih laguna.

Cevovodi treba da su napravljeni od materijala otpornog na koroziju, a vodovi namenjeni za povrat iz rezervoara obezbeđeni bar sa dva sistema zaštite. Prijemne jame tečnog stajnjaka i pumpne stanice izgrađene su od vodonepropusnih materijala.

Površine na farmi na kojima se vrši presipanje tečnog stajnjaka ograđene su i projektovane tako da se dreniraju pravo u rezervoar bez ispusta (npr. rezervoar za tečni stajnjak, crpna stanica).

Uopšteno možemo posmatrati tri osnovna tipa laguna koje se najčešće koriste u zavisnosti od načina zaštite zemljišta i podzemnih voda, a razlikuju se prema načinu gradnje: betonske lagune, lagune sa folijom i lagune obložene slojem gline.

3.2


Betonske lagune svrstavaju se u relativno kvalitetna skladišta tečnog stajnjaka, iziskuju znatna ulaganja u njihovu izgradnju, i u praksi se najčešće koriste za izgradnju prijemnih jama. One ispunjavaju sve zahteve koji se postavljaju u skladu sa tehnologijom tretmana i daljeg skladištenja tečnog stajnjaka. U praksi se ponekad betonske lagune oblažu folijom u cilju povećanja stepena nepropusnosti čime se postiže potpuna zaštita zemljišta i podzemnih voda od mogućih negativnih uticaja uskladištenog stajnjaka.

Lagune sa nepropusnom folijom najčešće su zemljane lagune koje su obložene plastičnom folijom visoke gustine (HDPE) ili nekom drugom geosintetskom folijom. Dno i zidovi lagune obloženi su folijom. Folija se mora u potpunosti prilagoditi obliku lagune. Sa folijom se mora pravilno postupati, u toku same ugradnje (zavarivanja), ali i u toku operativnog rada, jer u protivnom ukoliko dođe do oštećenja, mogu nastati mnogi problemi. Kod oštećenih folija ne-minovno je gubljenje tečne faze iz lagune i njen nekontrolisan uticaj na zemljište i podzemne vode. Takođe, ukoliko se stajnjak zadrži ispod folije, u anaerobnim uslovima koji vladaju u toj zoni, doći će do stvaranja gasa - metana. U najblažoj meri gas će podići foliju i u laguni stvoriti ostrvo. Na taj način se smanjuje kapacitet lagune, odnosno znatno povećavaju gubici stajnja-ka, i istovremeno povećava negativan uticaj na životnu sredinu.

Lagune obložene slojem gline smatraju se jeftinijim objektima za skladištenje tečnog stajnjaka. Ove lagune se posle izvedenih zemljanih radova presvlače slojem gline. Nanošenje gline mora biti vrlo kvalitetno kako bi se sprečilo isticanje i najmanjih količina stajnjaka iz lagune. Sloj gline se nanosi pažljivo i ravnomerno kako po stranicama tako i po dnu. Takve lagune mogu da se koriste ukoliko se ne ošteti sloj gline. U praksi sve češće se i kod ovih vrsta laguna ugrađuju folije kako bi se obezbedila njihova potpuna nepropusnost.

Kapacitet objekta za skladištenje tečnog stajnjaka treba da je u skladu sa potrebnim vremenom zadržavanja stajnjaka u njemu. To praktično iznosi u našim uslovima 180 dana, jer se mora uskladiti sa agrotehničkim zahtevima u pogledu najpovoljnijeg momenta za iznošenje tečnog stajnjaka na poljoprivredno zemljište. Troškovi gradnje i održavanja objekta za skladištenje tečnog stajnjaka najčešće su od presudnog značaja kod izbora načina skladištenja.


6.1

Slika 6.1-2 Lagune obložene glinom i folijom

Kapacitet lagune definiše se na osnovu šestomesečnih procena tj. proračuna: količine tečnog stajnjaka koji se stvara pri redovnom radu farme; maksimalne količine padavina; količine tečnog stajnjaka koji isparava.

Ovom proračunu potrebno je dodati neophodnu zapreminu nepopunjenosti lagune kojom se obezbeđuje zaštita od prelivanja.

Određivanjem dostupnog kapaciteta za skladištenje tečnog stajnjaka na farmama smanjuje se neodgovarajuće rasturanje stajnjaka, jer operater ima dovoljno skladišnog kapaciteta da sačeka najpogodnije vreme za primenu stajnjaka (đubriva), kada je smanjen rizik od poplava, a usevi mogu da imaju najveću korist od hranljivih elemenata iz tečnog stajnjaka. Maksimalnim iskorišćenjem hranljivih sastojaka iz tečnog stajnjaka korisnici će smanjiti potrebu za mineralnim đubrivima. Efikasno korišćenje hranljivih sastojaka organskog đubriva je pogodno sa svih aspekata zaštite životne sredine. Lagune omogućavaju operaterima da obezbede adekvatan kapacitet za smeštaj tečnog stajnjaka na svojim farmama i shodno tome unaprede svoje poslovanje.

Neke od prednosti i nedostataka laguna za tečni stajnjak ukratko su predstavljene u daljem tekstu:

Prednosti: održivi dizajn uz upotrebu lokalno dostupnih materijala (gde je to moguće) ; kapaciteti za skladištenje tečnog stajnjaka na farmi mogu se znatno povećati relativno jednostavnim načinom izgradnje/ proširenja;

prilagodljive su potrebama operatera;

3.2.1


niski troškovi održavanja; ne predstavljaju znatnu pretnju po životnu sredinu kada su projektovane, sagrađene i koriste se na pravi način.

Nedostaci: postoje mesta koja nisu pogodna za građenje laguna, npr. oblasti sa visokim nivoom podzemnih voda;

potreba za prethodnom stručnom analizom hidro-geoloških karakteristika lokacije za izgradnju;

potreba za nadzorom prilikom gradnje; stalni nadzor u pogledu detekcije curenja.

Veličina površine koja je potrebna da se skladište i tretiraju čvrsti i tečni stajnjak veoma varira u zavisnosti od veličine farme, vrste mehanizacije koja se koristi za postupanje sa stajnjakom, kao i od načina postupanja. Treba obezbediti dovoljno prostora za redovan rad i funkcionisa-nje u slučaju vanredne situacije. Objekti za skladištenje trebalo bi da se nalaze na lokaciji farme gde će izazvati najmanje potencijalnih žalbi zbog neprijatnih mirisa.

Pri izboru lokacije operater treba da obezbedi da se minimalizuje rizik od zagađenja u slučaju izlivanja tečnog stajnjaka, uključujući pre svega rizike po javne ili privatne izvore vodosnabde-vanja na lokaciji farme ili u njenom neposrednom okruženju. Lokacija objekta treba da bude u neposrednoj blizini objekata nastajanja čvrstog ili tečnog stajnjaka. Takođe, treba da omogući i dobar pristup mehanizaciji - opremi za rukovanje/manipulisanje stajnjakom.

Smernice koje operater treba da ima u vidu kada postavlja objekte za skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka kako bi umanjio rizik od negativnog uticaja na životnu sredinu date su u nastavku.

U skladu sa našim podzakonskim aktima, lokacija skladišta mora biti udaljenja najmanje 50 m od objekata za uzgoj.

Na osnovu iskustva drugih zemalja članica EU, mogu se objediniti određene preporuke u po-gledu optimalnog pozicioniranja lokacije za skladištenje. Uopšteno, skladišta za stajnjak ne bi trebalo da budu smeštena u blizini sledećih oblasti:

lokacija na manje od 60 m od bunara ili izvora koji se koriste za vodosnabdevanje; lokacija gde se ne mogu ispuniti minimalni uslovi gradnje; lokacija na manje od 10 m od otvorenog vodotoka u koji može doći do izlivanja sadržaja lagune;

lokacija na manje od 50 m od jezera; lokacija pod kojima se nalazi treset ili drugi nestabilan materijal koje je praktično ne-moguće ukloniti;

4

4.1


6.1 lokacija podložnih poplavama; lokacija gde će izgradnja lagune oštetiti ili uništiti lokaciju potencijalne prirodne ili kulturne vrednosti;

lokacija sa strmim nagibom (većim od 1:5).

Čvrsti i tečni stajnjak treba da budu uskladišteni samo u objektima koji imaju nepropusno dno i zidove.

Dno i zidovi rezervoara za skladištenje tečnog stajnjaka kod svakog rezervoara, kanala i pri-jemnih jama, kao i zidova cevi/odvoda moraju da imaju sposobnost da podnesu predviđeno opterećenje tečnim stajnjakom, da budu zaštićeni od korozije, kao i da se na odgovarajući način održavaju.

Svi sistemi za skladištenje moraju da budu izgrađeni u skladu sa lokacijskim uslovima koje izdaje nadležni organ i koji sadrže sve urbanističke, tehničke i druge uslove i podatke potrebne za izradu idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009, 81/2009, 64/2010 – odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 – odluka US, 50/2013 – odluka US, 98/2013 – odlu-ka US, 132/2014 i 145/2014 C). Na osnovu projekta za građevinsku dozvolu, koji se izrađuje za potrebe pribavljanja rešenja o građevinskoj dozvoli, kao i na osnovu projekta za izvođenje, može se graditi objekat za skladištenje na koji se dobija saglasnost nadležnog organa. Građe-vinsku dozvolu za izgradnju objekata za skladištenje stajnjaka izdaje nadležni organ jedinice lokalne samouprave. Pored građevinske i upotrebne dozvole koju je potrebno pribaviti za obje-kat za skladištenje stajnjaka, operateri farmi takođe pribavljaju i vodnu dozvolu koja obuhvata i objekte za skladištenje stajnjaka.

Gradnja i projektovanje laguna zahtevaju tehnički stručan inženjering i razmatranja i poznava-nje uticaja na životnu sredinu kojima će se osigurati da lagune ne predstavljaju znatan rizik po životnu sredinu. Naročito je neophodno osigurati da dno i zidovi lagune budu konstruisani na takav način da budu nepropusni. Kod izgradnje laguna treba uzeti u obzir kriterijume koji su u nastavku detaljno predstavljeni, kako bi se obezbedilo da one ne predstavljaju neprihvatljivi rizik po okolinu.

Prilikom projektovanja, izgradnje i održavanja laguna, treba uzeti u obzir sledeće smernice, i u tom pogledu navedeni su određeni tehnički zahtevi koji podrazumevaju da su lagune za tečni stajnjak:

projektovane nakon detaljnog hidrogeološkog ispitivanja stabilnosti podloge; projektovane i izgrađene tako da sadržaj u lagunama ne može da se ukrsti ni sa jednim tokom podzemih voda;

projektovane i izgrađene tako da, koliko je moguće ne budu podložne potapanjima ili

5

5.1


oštećenjima od poplavnog talasa voda; projektovane i izgrađene tako da se spreči prelivanje sadržaja lagune (osim ako je pre-livanje osmišljeno u odobrenom projektu) u vode ili na zemljište odakle je moguće da sadržaj posle ode u druge vodotokove ili podzemne vode;

projektovane i izgrađene sa odgovarajućim drenažnim kanalima; izgrađene od sabijene/kompresovane glinene podloge koja obezbeđuje ispunjenje spe-cifikacije;

izgrađene tako da folija u potpunosti prekriva dno i bočne strane, a samo postavljanje folije mora da bude u skladu sa uputstvima proizvođača;

puštene u rad nakon testiranja ispravnosti postavljene folije (preporučuje se geoelek-trično testiranje kroz pregled za procenu ispravnosti folije (LISA));

projektovane i izgrađene u skladu sa odgovarajućim uslovima za detekciju curenja; izgrađene sa odgovarajućom folijom (HDPE ili geosintetička) koja zadovoljava potreb-ne kriterijume nepropustljivosti, minimalizuje curenja i koja je postavljena na glatku površinu bez neravnina (debljina i vrsta folije određuju se na osnovu karakteristika stajnjaka, karakteristika podzemnih voda/izdana, klimatskih faktora, uzimajući u obzir garancije proizvođača, a na osnovu mišljenja odgovornog projektanta).

Neke zemlje EU definisale su internim propisima da glinena podloga mora da ima minimalnu debljinu od 300 mm i da bude konstruisana u dva sloja od po 150 mm nakon kompresije, sa koeficijentom propustljivosti manjim od 1 x 10-9 m/s. U našoj zemlji ne postoji interni propis koji specifično definiše debljinu glinene podloge i stepen propustljivosti za lagune. Međutim, preporuka je da operateri farme treba da uvaže ove zahteve kako bi u potpunosti zadovoljili uslove u pogledu propustljivosti, odnosno izgradili lagune koje će obezbediti zaštitu zemljišta i podzemnih voda.

Detekcija curenja se može obaviti korišćenjem određenog broja metoda, uključujući: geoelektričnu procenu ispravnosti, sisteme za otkrivanje curenja, praćenje podzemnih voda i bilanse voda (ili kombinovane metode).

Procedure redovnog praćenja mogućih curenja obaveza su operatera farmi. Time se prati kva-litet ugrađene folije i način njenog zavarivanja. Redovno održavanje (poput čišćenja taloga) i stalni nadzor određuju se u zavisnosti od rizika specifičnih za lokaciju. Sistemi za skladištenje moraju biti osmišljeni i izgrađeni u skladu sa odgovarajućim uslovima za otkrivanje curenja.

Geoelektrična procena ispravnosti i sistemi za otkrivanje curenja pružaju viši nivo sigurnosti u ispravnost skladišta i ekonomičnija su sredstva nadzora kojima se upravlja rizicima od zagađe-nja podzemnih voda u odnosu na monitoring podzemnih voda putem pijezometara. Kontrola u pogledu mogućih curenja pijezometrima nije toliko efikasna, i ne može uvek da pruži tačnu informaciju usled prirode kretanja podzemnih voda.

5.2


6.1Električno testiranje ispravnosti i sistemi za otkrivanje curenja takođe dozvoljavaju neposredni-ju reakciju, jer se moguće curenje na taj način otkriva ranije nego kroz nadzor i analizu rezul-tata kvaliteta podzemnih voda na osnovu pijezometara. Važno je napomenuti da pijezometre, ukoliko se koriste, moraju da postavljaju ovlašćene stručne kuće. Na ovaj način obezbeđuje se praćenje potencijalnog uticaja sistema za skladištenje stajnjaka na podzemne vode.

Za lagune sa geomembranskim folijama, kontrola ispravnosti folije obavlja se korišćenjem elek-tričnih metoda. Ovo se, kako je već navedeno, smatra najdelotvornijom metodom za procenu ispravnosti folije i njenih dugoročnih performansi. Ove metode mogu se po potrebi koristiti i za tekuće potrebe nadzora rada lagune.

Postavljanje sistema za otkrivanje curenja tokom izgradnje još je jedna delotvorna metoda za procenu ispravnosti folije. Takvi sistemi obično su projektovani da koriste geokompozitne slojeve ispod primarne folije, sa padom odvoda od najmanje 1% u dno tela lagune koje mora biti locirano na najnižoj tački lagune. Od navedene tačke prema površini tela lagune mora biti omogućen pristup putem hidranata, kako bi se omogućilo otkrivanje curenja tečnosti, uzorko-vanje i ispumpavanje tečnosti ukoliko je potrebno.

Sistemi za detekciju pod idealnim uslovima imaju dvostruku foliju: na primer, primarnu foliju (HDPE) koja se nalazi iznad zemljane podloge, koju prekriva sekundarna folija (glina/GCL). Otpadne vode koje se prikupe u sistemu za otkrivanje curenja moraju biti odstranjene na takav način da ne vrše negativan uticaj na životnu sredinu.

Drenažni sistem oko laguna igra veliku ulogu u usmeravanju čistih atmosferskih voda van tela lagune i istovremeno omogućava da se zemljište neposredno oko lagune zaštiti naročito u situacijama obilnih padavina. Na taj način se sprečava podizanje nivoa podzemnih voda koje mogu poremetiti stabilnost lagune posebno u područjima gde su farme izgrađene na peskovitom terenu. U oblastima u kojima dolazi do obilnih padavina potrebno je da se u fazi planiranja i projektovanja razmatraju inženjerska rešenja karakteristična za taj teren. Obilne padavine mogu da uzrokuju bitna pitanja u vezi sa funkcionalnom ispravnošću folije i kapaci-tetom skladišta. Da bi se ovo ublažilo mogu se instalirati odvodni kanali kako bi se presekao površinski i/ili podzemni dovod padavina, a njihov tok preusmerio oko skladišta za stajnjak, odnosno u drenažni sistem.

5.3


OPERATIVNE AKTIVNOSTIUpravljanje skladištem stajnjaka zahteva od operatera određene redovne aktivnosti. Najbolje bi bilo da operater za svaku aktivnost propiše odgovarajuće procedure ili uputstva kojima precizno definiše sve korake, kao i učestalost njihovog obavljanja. U svim sistemima za skladi-štenje stajnjaka treba da se sprovode sledeće ključne operativne (radne) aktivnosti:

provera nivoa uskladištenog tečnog stajnjaka u rezervoarima, dinamikom koja je odgovarajuća za kapacitet rezervoara, naročito kod onih koji primaju otpadne vode od pranja dvorišta farme ili nepokrivenih silosa, jer ove vode mogu veoma brzo da ispune rezervoar;

obavljanje redovnih terenskih provera mesta na kojima može da dođe do curenja, kao što su spojevi u cevovodima koji su priključeni na pumpe;

provere da su eksterni odvodi prohodni i da nisu zapušeni; provere sistema automatskih pumpi i sprovođenje rutinskog održavanja. Najpogodniji su sistemi pumpi koji se mogu izvaditi iz rezervoara radi kontrole;

provere slobodnog/nepopunjenog prostora u rezervoarima, naročito nakon perioda obilnih kiša kod otvorenih rezervoara;

provere delova sistema koji se mogu zamrznuti tokom hladnih perioda; provere nadzemnih rezervoara kako bi se na vreme uočilo veliko površinsko isparavanje tečne frakcije stajnjaka, a što može rezultovati formiranjem pokorice na površini sadržaja stajnjaka. Stvaranje velike količine pokorice na površini sadržaja stajnaka može rezultovati smanjenjem aktivnog kapaciteta rezervoara;

provere svih sigurnosnih otvora nakon rukovanja (isprazniti i pregledati sve rezervoare uz preduzimanje odgovarajućih bezbednosnih mera pre smeštanja životinja);

sakupljanje rasutog (iscurelog) stajnjaka iz dvorišta i iz objekata za smeštaj životinja; ne vršiti direktno ili indirektno ispuštanje svežeg tečnog stajnjaka u odvodni sistem, naročito ako u njemu ima zemljišta sa peskom koji može zapušiti odvode;

ne mešati tečni stajnjak sa procednom vodom iz silaže u zatvorenim objektima, jer se stvaraju gasovi koji mogu biti opasni;

moraju se koristiti praktične i bezbedne metode koje omogućavaju da se redovno pre-gledaju svi objekti na svaki znak manjkavosti, npr. oštećenja površinske zaštite na čeli-ku i betonskim strukturama, oštećenja ili manjkavosti zidova i dna skladišta, curenja u cevima, spojevima i armaturi.

6SPOREDNI PROIZVODI

6.2

Uvod .........................................................................................................................1 Čvrsti i tečni stajnjak ..................................................................................................2 Leševi uginulih životinja .............................................................................................

2.1 Sakupljanje i skladištenje leševa uginulih životinja ...........................................3 Evidencije koje treba voditi ........................................................................................4 Upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla ...........................................

334567

3Sporedni proizvodi životinjskog porekla

6.2UVODOvo uputstvo pomaže operaterima farmi u izradi plana upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla, pomoću kojeg će biti u mogućnosti da upravljaju stajnjakom, kao i ugi-nućima koja su deo uobičajenog poslovanja na farmi, na način kojim će se obezbediti zaštita životne sredine. Pored toga, uputstva iz ovog dokumenta pomažu operateru da osigura redov-no vođenje evidencije o količinama i vrstama sporednih proizvoda životinjskog porekla koji se proizvode na farmi.

Važno je naglasiti da dokumenti, kao što su npr. plan upravljanja sporednim proizvo-dima životinjskog porekla i plan upravljanja nutrijentima, u ovom trenutku nisu doku-menti koji se obavezno prilažu zahtevu za izdavanje integrisane dozvole. Za izdavanje dozvole dovoljne su informacije i relevantna prateća dokumentacija koja se prilaže zahtevu (Pravilnik 30/06 i 32/16). Međutim, kada se u zakonodavstvo Republike Srbije transponuje i Di-rektiva o nitratima, ovi planovi biće obavezan deo zahteva za izdavanje dozvole. Imajući u vidu značaj ove teme, a naročito u sektoru intenzivnog uzgoja, doneta je odluka da ovaj odeljak bude uvršten u priručnik. Informacije koje se nalaze u ovom odeljku mogu da pomognu IPPC operaterima da bolje upravljaju sporednim proizvodima životinjskog porekla, da bolje pripreme deo zahteva za izdavanje integrisane dozvole u vezi sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, ali i da bolje razumeju buduće regulatorne zahteve iz ove oblasti.

Na evropskom nivou, pitanja sporednih proizvoda životinjskog porekla, uključujući čvrsti i tečni stajnjak sa farmi svinja i živine, kao i leševe uginulih životinja, uređena su Uredbom o spored-nim proizvodima životinjskog porekla. Uredba EZ je u zakonodavstvo Republike Srbije preneta u Zakonu o veterini i Pravilniku o sporednim proizvodima životinjskog porekla.

Operater farme mora da bude u prilici da dokaže da se čvrstim i tečnim stajnjakom upravlja i da se koristi na način kojim se:

1. potvrđuje da materijal nije kontaminiran drugim materijalima (uključujući i preveliku vlagu, hemikalije, veterinarske proizvode, ulja, pesticide, itd.);

2. potvrđuje da postoji „sigurnost namene“ sporednog proizvoda životinjskog porekla;3. potvrđuje da je sporedni proizvod životinjskog porekla namenjen za primenu na jasno

određenim parcelama.

Ključ koji omogućava operateru farme da dokaže da je postupio u skladu sa tri gore navedena kriterijuma jeste uredno vođena evidencija.

Čvrsti i tečni stajnjak ne sme da bude kontaminiran leševima uginulih životinja. Kada su u stanjaku prisutni ostaci leševa uginulih životinja, taj materijal po definiciji predstavlja otpad.

Kada je čvrsti ili tečni stajnjak kontaminiran ili ima neadekvatne karakteristike za primenu u poljoprivredi može se desiti da se takav materijal ne može primeniti na poljoprivrednom zemljištu. Rasturanje takvog stajnjaka može imati male ili nikakve koristi za razvoj useva, a s

1

4 Sporedni proizvodi životinjskog porekla

druge strane može da izazove zagađenje životne sredine. U tom slučaju, materijal se više ne može smatrati sporednim proizvodom životinjskog porekla, već se njime upravlja kao otpadom. Detaljna uputstva u pogledu adekvatnog upravljanja i načina skladištenja stajnjaka razmatra-na su u poglavlju 6.1 ovog priručnika.

Procenat uginuća pre svega zavisi od tipa proizvodnje. Na primer, kod uzgoja živine, stopa uginuća razlikuje se za proizvodnju tovnih pilića i koka nosilja jer se živina drži pod različitim uslovima, planirano trajanje životnog ciklusa se takođe razlikuje, kao i eventualni izazovi u zdravstvenoj zaštiti. Kada je reč o uzgoju svinja, očekivani procenat uginuća u proizvodnom ciklusu zavisi od vrste svinja, načina upravljanja farmom, korišćenja različitih veterinarskih pristupa i vrste proizvodnje.

Tipični gubici životinja za različite vrste proizvodnje ispitivani su u velikom broju zemalja, a dole navedeni primeri samo su indikator iskustava nekih operatera farmi.

Tabela 6.2-1 Tipične stope smrtnosti u toku proizvodnog ciklusa

Vrsta stoke Tipične stope uginuća(po proizvodnom ciklusu)

Tovni pilići (do 59 dana starosti) 3.5%

Koke nosilje (u obogaćenim kavezima) 5%

Prasići (< 1 meseca) 11%

Priplodne krmače 5%

Tovljenici u završnoj fazi tova 5%

Smernice koje su date u nastavku predstavljaju pomoć operateru farme da upravlja tipičnim i uobičajenim uginućima na farmi. U slučaju pojave bolesti ili neobično visokih stopa uginuća, operater je u obavezi da kontaktira relevantne nadležne organe i poštuje njihove savete, čak i kada se ti saveti razlikuju od onih iz ovog dokumenta.

Za potrebe plana upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla, od operatera farme će se zahtevati da vodi redovnu i tačnu evidenciju svih uginuća kada do njih dođe. To znači da operater farme treba da uspostavi sistem za evidentiranje broja uginuća ili na dnevnoj bazi, ili svaki put kada se sa farme uklanjaju uginule životinje, tj. predaju ovlašćenim operaterima. Koju opciju će operater izabrati zavisi od praktične organizacije na farmi. Dnevna evidencija je tačnija i pouzdanija, a iziskuje relativno malo napora za izradu i vođenje.

2


6.2Uginule životinje moraju se redovno uklanjati iz objekata u kojima su životinje smeštene. Prili-kom sakupljanja i uklanjanja uginulih životinja, operater treba da postupa bezbedno i u skladu sa najboljom praksom, kako bi se sprečilo širenje bolesti na zdrave životinje. Operater farme treba da pripremi jednostavne pisane procedure koje odgovaraju farmi kojom upravlja. Te procedure mogu se koristiti kao dokaz da se uginule životinje sakupljaju, skladište i prerađuju na propisan način.

Leševi uginulih životinja koji se uklone iz prostora u kojima borave druge životinje moraju se skladištiti na način kojim:

se izbegava širenje bolesti; ne privlače bilo kakve štetočine; se ne oslobađaju neprijatni mirisi; ne izaziva zagađenje površinskih ili podzemnih voda.

Uginule životinje treba redovno i ažurno uklanjati sa farme. Kada na farmi nema skladišta sa hladnjačama, uginule životinje treba otpremati svakodnevno, ili svakog drugog dana. Tokom perioda hladnijeg vremena i u zavisnosti od tipa proizvodnje i broja uginuća, uklanjanje uginu-lih životinja može se vršiti i nedeljno. Odluku o tome donosi operater farme.

Operateri farmi svinja i živine treba da uvaže savete navedene u sledećim tačkama imajući u vidu tip farme kojom upravljaju.

Da bi se osiguralo da stajnjak ne sadrži i uginulu živinu, operateri farmi živine treba da donesu procedure na osnovu kojih obezbeđuju redovno uklanjanje uginulih životinja iz objekata za uzgoj.

Provera eventualnih uginuća u objektima za uzgoj živine vrši se najmanje dvaput dnevno. Treba voditi tačnu evidenciju o broju sakupljene uginule živine.

Do sakupljanja radi odlaganja, uginule životinje treba uskladištiti u pokrivenom prosto-ru koji je zaštićen od prodora štetočina i u posudama koje ne cure, kao što su hermetički zatvoreni kontejneri.

Ne treba koristiti improvizovane posude koje ne zadovoljavaju uslove hermetičke za-tvorenosti.

Kontejnere ne treba prepunjavati. Kontejneri koji se koriste za skladištenje uginuća treba da služe isključivo za tu svrhu. Kontejneri koji se koriste za skladištenje uginule živine naročito se ne smeju koristiti za skladištenje stočne hrane ili prostirke.

Kontejneri koji se koriste za skladištenje uginuća moraju se održavati čistima i moraju biti jasno i vidljivo obeleženi.

Skladištenje u hladnjačama operateru omogućava da izbegne problem neprijatnih mi-risa, da spreči pristup štetočinama, i da minimizira rizik od širenja zaraze, odnosno zadovolji optimalne uslove privremenog skladištenja.

2.1

2.1.1


Da bi se sprečilo da u tečni stajnjak dopru ostaci uginulih svinja ili prasića, operateri farmi svinja treba da usvoje proceduru na osnovu koje obezbeđuju uklanjanje uginulih životinja iz objekata za uzgoj.

Provera uginuća u objektima za uzgoj svinja vrši se svakodnevno. Kada je u pitanju uzgoj prasića, proveru treba vršiti i češće. Treba voditi tačnu evidenciju o broju saku-pljenih uginulih svinja.

Do sakupljanja radi odlaganja, uginule svinje treba uskladištiti u pokrivenom prostoru koji je zaštićen od prodora štetočina i u posudama koje ne cure, kao što su metalni kontejneri s poklopcem, namenski betonski bunkeri, zatvorena skladišta ili hladnjače.

Objekti ili kontejneri koji se koriste za skladištenje uginulih životinja moraju se održavati čistima i moraju biti jasno i vidljivo obeleženi.

Pristup objektima ili kontejnerima mora biti ograničen i dozvoljen samo ovlašćenim zaposlenima ili operaterima.

Skladištenje u hladnjačama operateru omogućava, kao što je navedeno za skladištenje uginule živine, optimalne uslove kojima se postiže rešavanje problema neprijatnih miri-sa, štetočina, odnosno minimizira rizik od širenja zaraze.

Kako je već istaknuto u prethodnom tekstu, vođenje tačne i pouzdane evidencije o svakoj aktivnosti koja se odnosi na sporedne proizvode, u vezi sa proizvodnjom, sakupljanjem, skla-dištenjem, ponovnim iskorišćenjem na farmi ili predaje trećim licima, predstavlja osnov za unapređenje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla.

Operater farme svinja ili živine treba da izradi jednostavan plan, prilagodljiv setu procedura i praksi kojima se omogućava prikupljanje i vođenje relevantne evidencije. Pored toga, operater farme na ovaj način omogućava inspekcijskim organima da imaju tačan uvid u adekvatno upravljanje sporednim proizvodima.

U sledećoj tabeli prikazan je primer minimalne evidencije koja se mora voditi na farmi svinja ili živine. Ova lista nije konačna, i operater može da odluči da vodi i dodatnu evidenciju, a na-dležni organ za izdavanje dozvola može da propiše i drugu/dodatnu evidenciju u okviru uslova iz dozvole.

Tabela 6.2-2 Minimalna evidencija i dokumentacija koja je potrebna u vezi sa sporednim

proizvodima životinjskog porekla

Vrsta podatka Za farme svinja

Za farme živine

Ukupni kapacitet za skladištenje u lagunama (godišnji) √2

Dostupni kapacitet za skladištenje u lagunama (mesečna provera) √

Ukupni kapacitet za skladištenje u tankovima (godišnji) √3

2.1.2

3


6.2Dostupni kapacitet za skladištenje u tankovima (mesečna provera) √

Ukupni kapacitet za skladištenje živinskog stajnjaka (godišnji) √

Dostupni kapacitet za skladištenje živinskog stajnjaka (mesečna provera)

√

Slobodni prostor4 u svakoj laguni (m) √

Slobodni prostor u svakom tanku (m) √

Opis zemljišta na kojem se aplicira čvrsti i tečni stajnjak √ √

Lokacije na kojima se aplicira stajnjak √ √

Kopije ugovora ili sporazuma sa trećim licima i ugovaračima koji preuzimaju stajnjak

√ √

Kopije sporazuma sa trećim licima i ugovaračima koji odnose uginule životinje sa farme

√ √

Izveštaji o ispitivanju stajnjaka radi utvrđivanja sastava nutrijenata √ √

Izveštaji o ispitivanju zemljišta na površinama na kojima se rastura stajnjak

√ √

Dokaz o otpremi za svaku količinu stajnjaka koja se odveze sa farme √ √

Dokaz o otpremi za svaku količinu leševa uginulih životinja koja se odveze sa farme

√ √

2 Kada se za skladištenje tečnog stajnjaka koriste lagune.3 Kada se za skladištenje tečnog stajnjaka koriste tankovi.4 Slobodni prostor predstavlja sigurnosni pojas koji obezbeđuje da se tank ili laguna ne mogu

prepuniti, čak ni u izuzetnim okolnostima, kao što su izuzetno jake padavine.

Pored raznih podataka koji su već pomenuti, plan upravljanja sporednim proizvodima životinj-skog porekla treba da sadrži i druge jednostavne informacije o farmi sa opisima proizvodnog ciklusa, organizacijom sakupljanja, skladištenja i upravljanja sporednim proizvodima koji na-staju na farmi, a plan bi trebalo da sadrži i deo u kojem se navode mere za poboljšanje upra-vljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla (npr. u narednoj godini).

Tabela 6.2-3 Jednostavan prikaz plana upravljanja sporednim proizvodima životinjskog pore-

kla za tipičnu farmu svinja ili živine

Odeljak plana upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla

1 Informacije o farmi i životinjama na farmi

2 Procene količina sporednih proizvoda životinjskog porekla koji se proizvode na farmi

3 Vrste i kapaciteti skladišnih objekata

4 Informacije o načinima sakupljanja i objektima za skladištenje sporednih proizvoda životinjskog porekla

5 Način konačnog zbrinjavanja sporednih proizvoda životinjskog porekla

6 Planirana poboljšanja upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla

4


7 Popis podataka za evidenciju:

Videti tabelu 6.2-2 iz prethodnog teksta. Mogu se tražiti i dodatni podaci u zavisnosti od farme i uslova iz dozvole, odnosno vođenje dodatne evidencije koja nije navedena u ovom uputstvu.

U nastavku teksta sledi kraće objašnjenje vrsta podataka koji se navode po odeljcima plana.

1. Jednostavan opis farme, uključujući informacije o: vrstama životinja koje se gaje na farmi i njihovoj fazi uzgoja; starosti životinja na početku i na kraju proizvodnog ciklusa; tipičnoj telesnoj težini pojedinačnih životinja na početku i na kraju proizvodnog ciklusa;

smeštaju životinja na farmi, uz kraće objašnjenje; načinu ishrane životinja; način na koji se sporedni proizvodi životinjskog porekla uklanjaju iz objekata za smeštaj životinja;

tome da li se za uklanjanje sporednih proizvoda životinjskog porekla iz objekata za smeštaj životinja koristi voda;

načinu kako se rešava pitanje uginuća.

2. U ovom odeljku daju se procene količina sporednih proizvoda životinjskog porekla koji se proizvode na farmi mesečno/u proizvodnom ciklusu/godišnje, pri čemu procena treba da uključi:

količinu tečnog stajnjaka koji se proizvede na farmi u kubnim metrima; količinu čvrstog stajnjaka koji se proizvede na farmi u kubnim metrima; količinu leševa uginulih životinja koji nastanu na farmama; stopu gubitaka životinja; stopu gubitaka životinja kao procentualni udeo u ukupnom broju, po proizvodnom ciklusu.

Ove informacije potkrepljuju se evidencijom koja se vodi za količine sporednih proi-zvoda životinjskog porekla. Ove informacije treba prikazati u evidenciji koja čini deo odeljka 7.

3. Kraća izjava u kojoj se navode vrste i kapaciteti skladišnih objekata i prostora15 koji se na farmi koriste za:

tečni stajnjak; čvrsti stajnjak; leševe uginulih životinja (uključujući informacije o tome da li na farmi postoje hladnjače za privremeno skladištenje leševa uginulih životinja).

5 Uključujući informacije o skladišnom prostoru koji je na raspolaganju u roku od šest meseci kada nije dozvoljena primena stajnjaka na obradivom zemljištu.


6.24. Informacije o nameni i odredištu sporednih proizvoda koji nastaju na farmi, uz obja-šnjenje:

gde se otprema stajnjak posle privremenog skladištenja na farmi; prirode sporazuma između operatera farme i ugovarača. Ugovor ili pisani sporazum treba uključiti u odeljak 7;

da li se tečni ili čvrsti stajnjak koristi na površinama u skladu sa planom upravljanja nutrijentima;

kako se upravlja leševima uginulih životinja, uz kraće objašnjenje procedure ukla-njanja uginulih životinja sa farme, načina korišćenja ili obrade leševa i detalje o ugovorima ili drugim sporazumima sa trećim licima.

5. Ako se rasturanje stajnjaka vrši na farmi, potrebno je navesti informacije o tome kako bi se potvrdilo da dostupno zemljište ima kapacitet za prihvatanje količina namenjenih za rasturanje po obradivom zemljištu.

6. Planirano poboljšanje upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla.

7. Lista podataka za evidenciju koju treba uključiti u odeljak 6 – videti tabelu 6.2-2 iz prethodnog teksta za detaljan pregled evidencije i podataka koji se tipično traže u pla-nu upravljanja sporednim proizvodima životinjskog porekla.

Rasturanje čvrstog i tečnog stajnjaka na zemljištu predstavlja aktivnost koja se mora sprovoditi pažljivo i promišljeno, kako bi se izbeglo zagađenje voda usled preterane ili nepravilne primene sporednog proizvoda. Posvećivanje pažnje nutritivnom sastavu, kao i stopi nanošenja, pomaže operateru farme u sprečavanju zagađenja do kojeg može doći u procesu korišćenja.

Metodologija poznata kao planiranje upravljanja nutrijentima često se primenjuje u Evropi u sektoru intenzivnog uzgoja, kako bi se obezbedilo upravljanje i kontrola primene čvrstog i tečnog stajnjaka na obradivom zemljištu i sprečilo eventualno zagađenje.

Stopa po kojoj se stajnjak nanosi na određeni tip zemljišta mora se pažljivo računati da bi se osiguralo ne samo da usevi primaju odgovarajuću količinu đubriva, več i da višak hranljivih materija ne dopre u obližnje površinske ili podzemne vode. Postizanje ove ravnoteže zahteva izuzetno dobro poznavanje sastava zemljišta, kapaciteta useva da upiju hranljive materije i stvarne koncentracije hranljivih materija (kao što su nitrati i fosfati) u stajnjaku. Ovaj balans se delotvorno uspostavlja kroz pristup planiranja upravljanja nutrijentima.

1Aneksi

AANEKS 1: KONTROLNA LISTA ZA ZAHTEV ZA INTEGRISANU DOZVOLU

Stavka Opis Popunjeno


1 Obrazac zahteva za izdavanje integrisane dozvole

Dozvole koje treba priložiti uz zahtev za integrisanu dozvolu

1 Građevinska ili upotrebna dozvola za sve objekte na lokaciji

2Vodna dozvola (za zahvatanje (ukoliko se koriste sopstveni bunari ili je zahvatanje iz površinskih voda), korišćenje, skladištenje opasnih materija (ukoliko postoje) i ispuštanje otpadnih voda)

Dokumenta koja se prilažu zahtevu u skladu sa članom 9 Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

1

Projekat za planirano, odnosno, izgrađeno postrojenje (zbog obimnosti dokumentacije operater je u obavezi da nadležnom organu dostavi spisak projekata za objekte na lokaciji, a na zahtev nadležnog organa omogući uvid u iste)

2 Izveštaj o poslednjem tehničkom pregledu (primenljivo na nova postrojenja ili nove jedinice postojećih postrojenja)


4Rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku probnog rada (primenljivo na nova postrojenja ili nove jedinice postojećih postrojenja)

5 Plan upravljanja otpadom6 Plan mera za efikasno korišćenje energije7 Plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica


9 Akt o pravu korišćenja prirodnih resursa

10 Izjava kojom se potvrđuje da su informacije sadržane u zahtevu istinite, tačne, potpune i dostupne javnosti

11 Dokaz o uplaćenoj administrativnoj taksi

Za postojeća postrojenja:

A Saglasnost na studiju uticaja zatečenog stanja

B Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima

Za nova postrojenja:

A Saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu

Ostala dokumenta koje treba priložiti uz zahtev za integrisanu dozvolu

1 Izveštaji merenja emisija u životnu sredinu za poslednje dve godine

2 Ugovori sa ovlašćenim operaterima o preuzimanju otpada i sporednih proizvoda životinjskog porekla

3 Akt izdat od strane MUP-a u vezi zaštite od požara (potvrda, saglasnost, i slično)

4 Drugi prilozi (mape, skice...)

3Aneksi

AANEKS 2: SPISAK PROPISA

I PLANIRANJE I IZGRADNJAZakoni

Zakon o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 81/09 - ispr., 64/10 - odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US, 98/13 - odluka US, 132/14, 145/14)

Zakon o državnom premeru i katastru („Službeni glasnik RS“, broj 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US i 96/15)

Uredbe Uredba o lokacijskim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 35/15)

Pravilnici Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata („Službeni glasnik RS“, broj 31/10 69/10 i 16/11)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja i održavanja centralnog registra planskih dokume-nata, informacionog sistema o stanju u prostoru i lokalnog informacionog sistema i di-gitalnom formatu dostavljanja planskih dokumenata („Službeni glasnik RS“, broj 33/15)

Pravilnik o sadržini, postupku i načinu donošenja programa uređivanja građevinskog zemljišta („Službeni glasnik RS“, broj 27/15)

Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju („Službeni glasnik RS“, broj 22/15)

Pravilnik o sadržini informacije o lokaciji i o sadržini lokacijske dozvole („Službeni gla-snik RS“, broj 3/10)

Pravilnik o sadržini, načinu, postupku i rokovima izrade i objavljivanje separata („Slu-žbeni glasnik RS“, broj 33/15)

Pravilnik o postupku sprovođenja objedinjene procedure („Službeni glasnik RS“, broj 22/15)

Pravilnik o klasifikaciji objekata („Službeni glasnik RS“, broj 22/15) Pravilnik o sadržaju, postupku pripreme i metodologiji za kontrolu tehničke dokumenta-cije na osnovu klasifikacije objekta („Službeni glasnik RS“, broj 23/15)

Pravilnik o opštim uslovima za formiranje parcele i izgradnju („Službeni glasnik RS“, broj 50/11)

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade i način vršenja kontrole tehničke doku-mentacije prema klasi i nameni objekata („Službeni glasnik RS“, broj 23/15 i 77/15)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije, građevinskog dnevnika i građe-vinske knjige („Službeni glasnik RS“, broj 22/15)

Pravilnik o izgledu, sadržini i mestu postavljanja gradilišne table („Službeni glasnik RS“, broj 22/15)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja stručnog nadzora („Službeni glasnik RS“, broj 22/15)

4 Aneksi

Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta, sastavu komisije, sadr-žini predloga komisije o utvrđivanju podobnosti objekta za upotrebu, osmatranju tla i objekta u toku građenja i upotrebe i minimalnim garantnim rokovima za pojedine vrste objekata („Službeni glasnik RS“, broj 27/15)

Pravilnik o objektima na koje se ne primenjuju pojedine odredbe Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, broj 22/15)

II ENERGETIKAZakoni

Zakon o energetici („Službeni glasnik RS“, broj 145/14) Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS“, broj 25/13)

Uredbe Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom („Službeni glasnik RS“, broj 63/13)

Pravilnici Pravilnik o energetskoj dozvoli („Službeni glasnik RS“, broj 15/15)

Zakoni Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04, 36/09,–dr. zakon, 72/09 – dr. zakon, 43/11 – odluka US i 14/16)

Uredbe Uredba o vrstama zagađivanja, kriterijumima za obračun naknade za zagađivanje život-ne sredine i obveznicima, visini i načinu obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS”, broj 113/05 i 6/07)

Uredba o merilima i kriterijumima za povraćaj, oslobađanje i smanjenje plaćanja nakna-de za zagađivanje životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 113/05)

Uredba o određivanju aktivnosti čije obavljanje utiče na životnu sredinu („Službeni gla-snik RS“, broj 109/09 i 8/10)

Uredba o sadržini i načinu vodenja informacionog sistema zaštite životne sredine, me-todologiji, strukturi, zajedničkim osnovama, kategorijama i nivoima sakupljanja poda-taka, kao i o sadržini informacija o kojima se redovno i obavezno obaveštava javnost („Službeni glasnik RS“, broj 112/09)

Uredba o kriterijumima za utvrđivanje naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredi-ne i najvišeg iznosa naknade („Službeni glasnik RS“, broj 111/09)

Pravilnici Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka („Službeni glasnik RS“, broj 91/10, 10/13 i 98/16)

5Aneksi

A Pravilnik o bližim uslovima i postupku za dobijanje prava na korišćenje ekološkog zna-ka, elementima, izgledu i načinu upotrebe ekološkog znaka za proizvode, procese i usluge („Službeni glasnik RS“, broj 3/09)

Pravilnik o usklađenim iznosima naknade za zagađivanje životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 25/15)

IV ZAŠTITA PRIRODEZakoni

Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS” broj, 36/09, 88/10 i 91/10 i 14/16) Zakon o nacionalnim parkovima („Službeni glasnik RS”, broj 39/93, 44/93, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 i 36/09)

Zakon o šumama („Službeni glasnik RS“, broj 30/10, 93/12 i 89/15)

Pravilnici Pravilnik o kategorizaciji zaštićenih prirodnih dobara („Službeni glasnik RS”, broj 30/92) Pravilnik o načinu obeležavanja zaštićenih prirodnih dobara („Službeni glasnik RS”, br. 30/92, 24/94, 17/96)

Pravilnik o registru zaštićenih prirodnih dobara („Službeni glasnik RS”, broj 30/92) Pravilnik o izgledu znaka zaštite prirode, postupku i uslovima za njegovo korišćenje („Službeni glasnik RS”, broj 84/09)

Pravilnik o prekograničnom prometu i trgovini zaštićenim vrstama („Službeni glasnik RS”, broj 99/09)

Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životi-nja i gljiva („Službeni glasnik RS”, broj5/10)

V PROCENA UTICAJAZakoni

Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04 i 36/09) Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 88/10)

Uredbe Uredba o utvrđivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste proje-kata za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 114/08)

Pravilnici Pravilnik o sadržini zahteva o potrebi procene uticaja i sadržini zahteva za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05)

Pravilnik o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05)

6 Aneksi

Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o proceni uti-caja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05)

Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05)

Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu vođenja javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05)

Pravilnik o radu tehničke komisije za ocenu studije o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 69/05)

Zakoni Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS“, broj 135/04 i 25/15)

Uredbe Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službe-ni glasnik RS”, broj 84/05)

Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktiv-nosti propisanim uslovima („Službeni glasnik RS“, broj 84/05)

Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu stan-darda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisija u integrisanoj dozvoli („Službeni glasnik RS“, broj 84/05)

Uredba o utvrđivanju programa dinamike podnošenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 108/08)

Pravilnici Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06 i 32/16)

Pravilnik o sadržini i izgledu integrisane dozvole („Službeni glasnik RS“, broj 30/06) Pravilnik o sadržini i načinu vođenja registra izdatih integrisanih dozvola („Službeni glasnik RS“, broj 69/05)

VII UPRAVLJANJE OTPADOMZakoni

Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 36/09, 88/10 i 14/16) Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, broj 88/11)

Uredbe Uredba o odlaganju otpada na deponije („Službeni glasnik RS“, broj 92/10) Uredba o vrstama otpada za koje se vrši termički tretman, uslovima i kriterijumima za određivanje lokacije, tehničkih i tehnoloških uslova za projektovanje, izgradnju, opre-

7Aneksi

Amanje i rad postrojenja za termički tretman otpada, postupanju sa ostatkom nakon spaljivanja („Službeni glasnik RS“, broj 102/10 i 50/12)

Uredba o listi neopasnog otpada za koji se ne izdaje dozvola sa dokumentacijom koja prati prekogranično kretanje („Službeni glasnik RS“, broj 102/10)

Uredba o listama otpada za prekogranično kretanje, sadržini i izgledu dokumenata koji prate prekogranično kretanje otpada sa uputstvima za njihovo popunjavanje („Službeni glasnik RS“, broj 60/09)

Uredba o određivanju pojedinih vrsta opasnog otpada koje se mogu uvoziti kao sekun-darne sirovine („Službeni glasnik RS“, broj 60/09)

Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu dnev-ne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i uvezenih proizvoda i godišnjem izveštaju, načinu i rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja obveznicima plaćanja naknada, kri-terijumima za obračun, visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade („Službeni glasnik RS“, broj 54/10, 86/11, 15/12, 41/13, 3/14, 8/14 i 31/15)

Pravilnici Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada („Službeni glasnik RS“, broj 56/10)

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja istrošenim baterijama i akumulatorima („Slu-žbeni glasnik RS“, broj 86/10)

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim gumama („Službeni glasnik RS“, broj 04/09, 81/10)

Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Službeni glasnik RS“, broj 92/10)

Pravilnik o obrascu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu sa uputstvom za njegovo popunjavanje („Službeni glasnik RS”, broj 95/10)

Pravilnik o prestanku važenja Pravilnika o kriterijumima za određivanje lokacije i uređe-nje deponija otpadnih materija („Službeni glasnik RS“, broj 92/10)

Pravilnik o sadržini potvrde o izuzimanju od obaveze pribavljanja dozvole za skladište-nje inertnog i neopasnog otpada („Službeni glasnik RS“, broj 73/10)

Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina iIi za dobljanje energije („Službeni glasnik RS“, broj 98/10)

Pravilnik o uslovima, načinu i postupku upravljanja otpadnim uljima („Službeni glasnik RS“, broj 71/10)

Pravilnik o obrascu zahteva za izdavanje dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Službeni glasnik RS“, broj 72/09)

Pravilnik o sadržini i izgledu dozvole za skladištenje, tretman i odlaganje otpada („Slu-žbeni glasnik RS“, broj 96/09)

Pravilnik o sadržini, načinu vođenja i izgledu registra izdatih dozvola za upravljanje otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 95/10)

Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popu-njavanje („Službeni glasnik RS“, broj 114/13)

8 Aneksi

Pravilnik o načinu i postupku upravljanja otpadnim vozilima („Službeni glasnik RS“, broj 98/10)

Pravilnik o načinu i postupku za upravljanje otpadnim fluoroscentnim cevima koje sadr-že živu („Službeni glasnik RS“, broj 97/10)

Pravilnik o postupanju sa otpadom koji sadrži azbest („Službeni glasnik RS“, broj 75/10) Pravilnik o upravljanju medicinskim otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 78/10) Pravilnik o načinu uništavanja lekova, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinskih sred-stava („Službeni list SRJ", broj16/1994 i 22/1994-ispr., „Službeni list SCG", broj 1/03, Ustavna povelja i “Službeni glasnik RS", broj 78/10-dr. pravilnik)

Pravilnik o metodologiji za prikupljanje podataka o sastavu i količinama komunalnog otpada na teritoriji jedinice lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“, broj 61/10)

Pravilnik o postupanju sa uređajima i otpadom koji sadrži PCB („Službeni glasnik RS“, broj 37/11)

Zakoni Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Službeni glasnik RS“, broj 36/09)

Uredbe Uredba o utvrđivanju Plana smanjenja ambalažnog otpada za period od 2010. do 2014. godine („Službeni glasnik RS“, broj 88/09)

Pravilnici Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina („Službeni glasnik RS”, broj 55/01 i 72/09)

Pravilnik o godišnjoj količini ambalažnog otpada po vrstama za koje se obavezno obez-beđuje prostor za preuzimanje, sakupljanje, razvrstavanje i privremeno skladištenje („Službeni glasnik RS“, broj 70/09)

Pravilnik o kriterijumima za odredivanje šta može blti ambalaža, sa primerima za prime-nu kriterijuma i listi srpskih standarda koji se odnose na osnovne zahteve koje ambala-ža mora da ispunjava za stavljanje u promet („Službeni glasnik RS“, broj 70/09)

Pravilnik o obrascima izveštaja o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom („Slu-žbeni glasnik RS“, broj 21/10 i 10/13)

Pravilnik o vrstama ambalaže sa dugim vekom trajanja („Službeni glasnik RS“, broj 70/09)

Pravilnik o vrsti i godišnjoj količini ambalaže korišćene za upakovanu robu stavljenu u promet za koju proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac nije dužan da obezbedi upravljanje ambalažnim otpadom („Službeni glasnik RS“, broj 70/09)

9Aneksi

AIX ZAŠTITA ZEMLJIŠTAZakoni

Zakon o zaštiti zemljišta („Službeni glasnik RS”, broj 112/15)

Uredbe Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizi-ka od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa („Službe-ni glasnik RS“, broj 88/10)

Uredba o utvrđivanju kriterijuma za određivanje statusa ugrožene životne sredine i pri-oriteta za sanaciju i remedijaciju („Službeni glasnik RS“, broj 22/10)

Pravilnici Pravilnik o metodologiji za izradu projekata sanacije i remedijacije („Službeni glasnik RS", broj 74/2015)

X ZAŠTITA VAZDUHAZakoni

Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 36/09 i 10/13)

Uredbe Uredba o metodologiji prikupljanja podataka za Nacionalni inventar emisije gasova sa efektom staklene baste („Službeni glasnik RS“, broj 81/10)

Uredba o metodologiji prikupljanja podataka za nacionalni inventar nenamerno ispu-štenih dugotrajnih organskih zagađujućih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 76/10)

Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“, broj 11/10, 75/10 i 63/13)

Uredba o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 114/13)

Uredba o određivanju zona i aglomeracija („Službeni glasnik RS“, broj 58/11 i 98/12) Uredba o utvrđivanju programa kontrole kvaliteta vazduha u državnoj mreži („Službeni glasnik RS“, broj 58/11)

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS“, broj 6/16)

Uredba o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zaga-đivanja („Službeni glasnik RS“, broj 5/16)

Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionar-nih izvora zagađivanja, osim postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS“, broj 111/15)

Pravilnici Pravilnik o prestanku važenja Pravilnika o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka („Službeni glasnik RS“, broj 75/10)

10 Aneksi

Pravilnik o načinu razmene informacija o mernim mestima u državnoj i lokalnoj mreži, tehnikama merenja, kao i načinu razmene podataka dobijenih praćenjem kvaliteta va-zduha u državnoj i lokalnim mrežama („Službeni glasnik RS“, broj 84/10)

Pravilnik o sadržaju planova kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“, broj 21/10) Pravilnik o sadržaju kratkoročnih akcionih planova („Službeni glasnik RS“, broj 65/10) Pravilnik o bližim uslovima koje moraju da ispunjavaju stručne organizacije koje vrše merenja emisije i imisije („Službeni glasnik RS“, broj 5/02)

XI ZAŠTITA VODAZakoni

Zakon o vodama („Službeni glasnik RS“, broj 30/10, 93/12 i 101/16)

Uredbe Uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“, broj 67/11, 48/12 i 1/16)

Uredba o graničnim vrednostima zagadujućih materija u površinskim i podzemnim vo-dama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“, broj 50/12)

Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje („Službeni glasnik RS“, broj 24/14)

Pravilnici Pravilnik o načinu i uslovima za merenje količine i ispitivanje kvaliteta otpadnih voda i sadržini izveštaja o izvršenim merenjima („Službeni glasnik RS“, broj 33/16)

Pravilnik o parametrima ekološkog i hemijskog statusa površinskih voda i parametrima hemijskog i kvantitativnog statusa podzemnih voda („Službeni glasnik RS“, broj 74/11)

Pravilnik o sadržini i obrascu zahteva za izdavanje vodnih akata i sadržini mišljenja u postupku izdavanja vodnih uslova („Službeni glasnik RS“, broj 74/10, 116/12 i 58/14)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja vodnog informacionog sistema, metodologiji, strukturi, kategorijama i nivoima sakupljanja podataka, kao i o sadržini podataka o kojima se obaveštava javnost („Službeni glasnik RS“, broj 54/11)

Pravilnik o sadržini i načinu vođenja katastra vodnih objekata („Službeni glasnik RS“, broj 34/11)

XII ZAŠTITA OD BUKE I VIBRACIJAZakoni

Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“, broj 36/09 i 88/10)

Uredbe Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indi-katora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS“, broj 75/10)

11Aneksi

APravilnici

Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke („Slu-žbeni glasnik RS“, broj 72/10)

Pravilnik o metodologiji za određivanje akustičkih zona („Službeni glasnik RS“, broj 72/10)

Pravilnik o sadržini i metodama izrade strateških karata buke i načina njihovog prikazi-vanja javnosti („Službeni glasnik RS“, broj 80/10)

Pravilnik o uslovima koje mora da ispunjava stručna organizacija za merenje buke, kao i o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za dobijanje ovlašćenja za merenje buke („Službeni glasnik RS“, broj 72/10)

Pravilnik o metodologiji za izradu akcionih planova („Službeni glasnik RS“, broj 72/10)

Zakoni Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS“, broj 36/09)

Pravilnici Pravilnik o granicama izlaganja nejonizujućim zračenjima („Službeni glasnik RS“, broj 104/09)

Pravilnik o izvorima nejonizujućih zračenja od posebnog interesa, vrstama izvora, nači-nu i periodu njihovog ispitivanja („Službeni glasnik RS“, broj 104/09)

Pravilnik o sadržini evidencije o izvorima nejonizujućih zracenja od posebnog interesa („Službeni glasnik RS”, broj 104/09)

XIV ZAŠTITA OD UDESAZakoni

Zakon o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS”, broj 111/09, 92/11, 93/12) Zakon o zaštiti od požara („Službeni glasnik RS“, broj 111/09 i 20/15) Zakon o zapaljivim gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima („Službeni glasnik RS“, broj 54/15)

Uredbe Uredba o načinu angažovanja stvari za potrebe zaštite i spasavanja i načinu ostvariva-nja prava na naknadu za korišćenje istih („Službeni glasnik RS“, broj 10/13)

Uredba o obaveznim sredstvima i opremi za ličnu, uzajamnu i kolektivnu zaštitu od elementarnih nepogoda i drugih nesreća („Službeni glasnik RS“, broj 3/11)

Uredba o sadržaju i načinu izrade planova zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, broj 8/11)

Uredba o sprovođenju evakuacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/11) Uredba o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od po-žara („Službeni glasnik RS”, broj 76/10)

12 Aneksi

Pravilnici Pravilnik o načinu izrade i sadržaju plana zaštite od udesa („Službeni glasnik RS“, broj 82/12)

Pravilnik o sadržaju informacije o opasnostima, merama i postupcima u slučaju udesa („Službeni glasnik RS“, broj 18/12)

Pravilnik o vrstama i količinama opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje Ijudi, materijalna dobra i životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, broj 48/16)

Pravilnik o sadržini politike prevencije udesa i sadržini i metodologiji izrade Izveštaja o bezbednosti i Plana zaštite od udesa („Službeni glasnik RS“, broj 41/10)

Pravilnik o načinu izrade i sadržaju Plana zaštite od požara autonomne pokrajine, je-dinice lokalne samouprave i subjekata razvrstanih u prvu i drugu kategoriju („Službeni glasnik RS”, broj 73/10)

Pravilnik o organizovanju zaštite od požara prema kategoriji ugroženosti od požara („Službeni glasnik RS”, broj 92/11)

XV VETERINARSTVOZakoni

Zakon o veterinarstvu („Službeni glasnik RS“, broj 91/05, 30/10 i 93/12) Zakon o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS”, broj 41/09) Zakon o stočarstvu („Službeni glasnik RS“, broj 41/09 i 93/12)

Pravilnici Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, pap-kara, živine i kunića („Službeni glasnik RS“, broj 81/06)

Pravilnik o bižim uslovima koje moraju da ispunjavaju mesta za utovar, pretovar i istovar životinja, mesta za odmor i kontrolne stanice („Službeni glasnik RS“, broj 92/10)

Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za promet životinja („Službeni glasnik RS“, broj 105/13)

Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog po-rekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontrole, kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice („Službeni glasnik RS", broj 31/11, 97/13 i 5/15)

Pravilnik o uslovima za dobrobit životinja u pogledu prostora za životinje, prostorija i opreme u objektima u kojima se drže, uzgajaju i stavljaju u promet životinje u proizvod-ne svrhe, načinu držanja, uzgajanja i prometa pojedinih vrsta i kategorija životinja, kao i sadržini i načinu vođenja evidencije o životinjama („Službeni glasnik RS“, broj 6/10 i 57/14)

Pravilnik o uslovima i sredstvima za lišavanje životinja života, načinu postupanja sa životinjama neposredno pre klanja, načinu omamljivanja i iskrvarenja životinja, uslo-

13Aneksi

Avima i načinu klanja životinja bez prethodnog omamljivanja, kao i programu obuke o dobrobiti životinja tokom klanja („Službeni glasnik RS“, broj 14/10)

Pravilnik o programu obuke o dobrobiti životinja prilikom njihovog prevoza, kao i sadr-žini i načinu vođenja registra prevoznika životinja („Službeni glasnik RS“, broj 38/2010)

Pravilnik o sadržaju dozvole za transport i elemenatima za utvrđivanje dugog i kratkog transporta životinja („Službeni glasnik RS“, broj 28/11)

Pravilnik o obliku i sadržini i načinu evidentiranja transporta životinja na način koja pruža zaštitu života životinja i dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, broj 48/11)

Pravilnik o načinu obeležavanja i registracije svinja, kao i o službenoj kontroli identifika-cije obeležavanja i registracije svinja („Službeni glasnik RS“, broj 94/10)

Pravilnik o merama za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti afričke kuge svinja („Službeni glasnik RS“, broj 32/10)

Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suz-bljanje i iskorenjivanje zarazne bolesti slinavke i šapa („Službeni glasnik RS“, broj 15/10)

Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje širenja, suzbi-janje i iskorenjivanje zarazne vezikularne bolesti svinja, kao i način njihovog sprovođe-nja („Službeni glasnik RS“, broj 10/10)

Pravilnik o utvrđivanju mera za rano otkrivanje, dijagnostiku, sprečavanje sirenja, su-zbijanje i iskorenjivanje zarazne bolesti klasične kuge svinja, kao i načinu njihovog sprovođenja („Službeni glasnik RS“, broj 102/09)

Pravilnik o listi naročito opasnih zaraznih bolesti životinja i listi zaraznih bolesti životinja koje se obavezno prijavljuju, kao i o načinu njihove prijave i odjave („Službeni glasnik RS“, broj 49/06)

Pravilnik o merama za suzbljanje trihineloze životinja („Službeni glasnik RS“, broj 20/95)

XVI DRUGI SRODNI PROPISIZakoni

Zakon o poljoprivrednom zemljištu („Službeni glasnik RS“, broj 62/06 i 41/09) Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Službeni glasnik RS“, broj 41/09 i 10/13 - dr. zakon)

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu („Službeni glasnik RS“, broj 101/05, 91/15) Zakon o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS“, broj 41/09) Zakon o biocidnim proizvodima („Službeni glasnik RS“, broj 36/09, 88/10 i 92/11 i 25/15)

Zakon o sredstvima za zaštitu bilja („Službeni glasnik RS“, broj 41/09) Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS“, broj 36/09, 88/10, 92/11 i 93/12 i 25/15)

Pravilnici Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade i prometa („Službeni glasnik RS“, broj 72/10)

Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima odnosno opštim i posebnim uslovima za higijenu hrane životinjskog porekla, kao i o uslovima higijene hrane životinjskog pore-

14 Aneksi

kla („Službeni glasnik RS“, broj 25/11 i 27/14) Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje („Službeni glasnik RS“, broj 4/10 4/10, 113/12 i 27/14)

Pravilnik o opštim i posebnim uslovima higijene hrane za životinje („Službeni glasnik RS“, broj 78/10)

Pravilnik o sadržini deklaracije i uputstva za primenu sredstava za zaštitu bilja, kao i specifičnim zahtevima i oznakama rizika i upozorenja za čoveka i životnu sredinu i nači-nu rukovanja ispražnjenom ambalažom od sredstava za zaštitu bilja („Službeni glasnik RS, br. 21/12, 89/14 i 97/15)

Pravilnik o uvozu i izvozu određenih opasnih hemikalija („Službeni glasnik RS“, broj 89/10, 15/13 i 114/14)

Pravilnik o sadržaju bezbednosnog lista („Službeni glasnik RS“, broj 100/11) Pravilnik o registru hemikalija („Službeni glasnik RS“, broj 100/11, 16/12, 47/12, 15/13, 115/13 i 1/15)

Pravilnik o ograničenjima i zabranama proizvodnje, stavljanja u promet i korišćenja hemikalija („Službeni glasnik RS“, broj 90/13 i 25/15)

Pravilnik o kriterijumima za identifikaciju supstance kao PBT ili VPVB („Službeni glasnik RS“, broj 23/10)

Pravilnik o dozvolama za obavljanje delatnosti prometa, odnosno dozvolama za kori-šćenje naročito opasnih hemikalija („Službeni glasnik RS“, broj 94/10, 55/11 i 15/13)

Pravilnik o detergentima („Službeni glasnik RS“, broj 25/15) Pravilnik o načinu vođenja evidencije o hemikalijama („Službeni glasnik RS“, broj 31/11) Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda („Službeni glasnik RS“, broj 59/10, 25/11 i 5/12)

Pravilnik o klasifikaciji, pakovanju, obeležavanju i oglašavanju hemikalije i određenog proizvoda u skladu sa globalno harmonizovanim sistemom za klasifikaciju i obeležava-nje UN („Službeni glasnik RS“, broj 105/13)

Pravilnik o bližim uslovima za držanje opasne hemikalije u prodajnom prostoru i način obeležavanja tog prostora („Službeni glasnik RS“, broj 31/11 i 16/12)

Ostala dokumenta Uputstvo o utvrđivanju preventivnih mera za bezbedno čuvanje, skladištenje, odnosno korišćenje naročito opasnih hemikalija („Službeni glasnik RS“, broj 94/10)

Lista surfaktanata za koje je izdato odobrenje ili donet akt kojim se odobrava korišćenje surfaktanata u detergentu u EU i Lista surfaktanata za koje je odbijen zahtev za odobre-nje i surfaktanata koji su zabranjeni u EU („Službeni glasnik RS“, broj 94/10)

Lista supstanci koje izazivaju zabrinutost („Službeni glasnik RS“, broj 94/13)

15Aneksi

AANEKS 3: OBRAZAC ZAHTEVA ZA INTEGRISANU DOZVOLU ZA FARMEObrazac 2

ZAHTEV ZA IZDAVANJE INTEGRISANE DOZVOLE ZA RAD POSTROJENJA _____________ I OBAVLJANJE AKTIVNOSTI ____________, NA LOKACIJI ______________, U ______________________

1 OPŠTI PODACI

1.1 O ZAHTEVU

Označiti odgovarajuće polje √

Postojeća farma svinja/živine za koju se podnosi zahtev za integrisanu dozvolu

Nova farma svinja/živine

Bitne izmene u radu postojeće farme svinja/živine

Prestanak rada farme svinja/živine

Produženje važenja dozvole za farmu svinja/živine

Revizija postojeće dozvole za farmu svinja/živine

1.2 O OPERATERU:

Operater

Naziv

Adresa

Broj telefona/faksa

E-mail

Lice i podaci za kontakt

16 Aneksi

Datum upisa u registar privrednih subjekata i registarski broj

Matični broj subjekta

1.3 O POSTROJENJU I NJEGOVOJ OKOLINI

1) Priložite mapu u razmeri 1:25000 koja prikazuje širi položaj lokacije i uži položaj lokacije postrojenja sa okolnom infrastrukturom.

2) Katastarski broj parcele sa kopijom plana izdatom od nadležnog organa

3) Dokaz o pravu korišćenja zemljišta, odnosno pravu svojine na objektu, odnosno pravu korišćenja na neizgrađenom građevinskom zemljištu

1.4 VRSTA AKTIVNOSTI

Označiti odgovarajuće polje √

(a) više od 40.000 mesta za živinu

(b) više od 2.000 mesta za svinje (od preko 30 kg)

(v) više od 750 mesta za priplodne krmače /krmače sa prasićima

1.5 OSOBLJE I INVESTICIONI TROŠKOVI

Broj zaposlenih u postojećem postrojenju

Za nova postrojenja, planiran broj zaposlenih

Ukupni troškovi, sa novim investicijama (za nova postrojenja)

17Aneksi

A2 REZIME PODATAKA O AKTIVNOSTI I IZDATIM DOZVOLAMA

2.1 KRATAK OPIS AKTIVNOSTI ZA KOJU SE ZAHTEVA INTEGRISANA DOZVOLA

a) Popuniti tabelu 2.1.1 koja sadrži podatke o vrsti i broju mesta za smeštaj životinja na farmi.

Tabela 2.1.1 Podaci o životinjama prema vrsti i kapacitetu

Vrsta životinja Projektovani broj mesta

Živina (npr. tovni pilići, koke nosilje, patke, ćurke)

Svinje:

Krmače

Svinje za tov >30kg

b) Za postojeće postrojenje navesti godinu i mesec početka rada. Za novo postrojenje navesti planirani datum početka aktivnosti. U slučaju bitnih izmena u radu postrojenja navesti planirani datum početka izmena.

v) Ukratko opisati aktivnost, uz poseban osvrt na zaštitu životne sredine, a naročito: praksu upravljanja radom farme; objekte za smeštaj životinja (kapacitet, sistem držanja, sistem izđubravanja u objektu, tip ventilacije, napajanje vodom i ishrana); sakupljanje, skladištenje i tretman čvrstog i tečnog stajnjaka i osoke; način postupanja sa otpadnim vodama sa farmi (razdvajanje čiste od kontaminirane vode - atmosferske, sanitarno-fekalne i otpadne vode od pranja spremišta za uginule životinje, održavanja /dezinfekcije objekata i sl.); način razastiranja čvrstog i tečnog stajnjaka po njivama; problemi emisije mirisa, prašine i buke; način postupanja sa uginulim životinjama.

g) Navesti i sve povezane aktivnosti koje se obavljaju na lokaciji osim uzgoja svinja i/ili živine (proizvodnja hrane za životinje, klanica, odlagalište uginulih životinja, skladište goriva, hrane, hemikalija). Objasniti kako su te aktivnosti povezane sa objektima za uzgoj svinja/živine.

18 Aneksi

2.2 PODACI O PLANSKOJ I PROJEKTNOJ DOKUMENTACIJI ZA POSTROJENJE (DOZVOLE,

ODOBRENJA, SAGLASNOSTI, ITD.)

a) U tabeli 2.2.1 navesti sve relevantne dozvole (uključujući i relevantne projekte), odobrenja i slično, i priložiti kopiju svake dozvole/odobrenja. Za dozvole/odobrenja koja tek treba pribaviti, navesti tražene podatke u tabeli 2.2.2

Tabela 2.2.1 Dokumentacija u vezi sa pribavljenim dozvolama i odobrenjima

Vrsta dozvoleNaziv, adresa i kontakt podaci nadležnog organa

Datum izdavanja dozvole/odobrenja

Datum isteka dozvole/odobrenja

Građevinska dozvola

Upotrebna dozvola

Vodna dozvola

Saglasnost nadležnog organa na mere zaštite od požara

Ostale dozvole (nabrojati):

Tabela 2.2.2 Podaci o svim dozvolama i odobrenjima koje treba pribaviti ili su u toku

pribavljanja

Vrsta dozvoleNaziv, adresa i kontakt podaci nadležnog organa

Datum podnošenja zahteva za izdavanje dozvole /odobrenja

Status dozvole/odobrenja

Građevinska dozvola

Upotrebna dozvola

Vodna dozvola

Saglasnost nadležnog organa na mere zaštite od požara

19Aneksi

AOstale dozvole (nabrojati):

b) Priložiti situacioni plan lokacije postrojenja i dati opis lokacije, specifikaciju objekta i aktivnosti na lokaciji postrojenja. Priložiti mapu ili skicu, i to u razmeri između 1:500 i 1:5000 (u zavisnosti od veličine i obima aktivnosti), koja prikazuje sve objekte, dvorišta, skladišne kapacitete (za hranu za životinje, gorivo, vodu, tečni stajnjak, otpad i sporedne proizvode životinjskog porekla), kao i sve ostale infrastrukturne objekte na lokaciji, unutar granica aktivnosti za koju se izdaje dozvola. Na mapi ili skici takođe prikazati izvore emisija.

Ukratko opisati glavne uticaje postrojenja na životnu sredinu, i to u odnosu na:

a) Vazduh (uključujući neprijatne mirise i prašinu);

b) Vode (površinske i podzemne vode);

v) Zemljište;

g) Otpad;

d) Sporedne proizvode životinjskog porekla;

đ) Buku i vibracije;

e) Rizike od udesa

20 Aneksi

3 DETALJNI PODACI O POSTROJENJU, PROCESIMA I PROCEDURAMA

3.1 LOKACIJA

Navesti sledeće podatke:

a) Geografske koordinate lokacije postrojenja

b) Informacije o okolini na koju može uticati obavljanje aktivnosti ili udes (udaljenost najbližih domaćinstava, institucija, zaštićenih područja i drugih objekata)

v) Navesti podatke o posebno zaštićenim područjima u blizini lokacije postrojenja (u krugu od 5 km).


a) Ako operater primenjuje sistem upravljanja zaštitom životne sredine (EMS) navesti podatke o primeni tog sistema, uključujući podatke o standardu koji se primenjuje, odnosno sertifikovanom sistemu (SRPS ISO 9001, SRPS ISO14001), datumu sertifikovanja i verifikacije, ocenjivaču koji je verifikovao sistem i dr.

b) Ukoliko operater ima politiku zaštite životne sredine, priložiti kopiju tog dokumenta.

v) Opisati, ukoliko postoji, sistem izveštavanja o stanju životne sredine u vezi sa relevantnom aktivnošću.

g) Opisati sve primere dobre prakse upravljanja zaštitom životne sredine koje operater primenjuje.

Popuniti tabelu 3.3.1 koja se odnosi na poređenje sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT) za posmatrano postrojenje:

BAT zahtevi utvrđeni referentnim

dokumentima

Referentni dokument (naziv i br. poglavlja)

Usaglašenost sa BAT zahtevima

(da/ne)

Akcioni plan (datum usvajanja i poziv na

prilog)

21Aneksi

A

Za svaki proces rada opisati do kog nivoa je tehnika u skladu sa BAT i/ili opisati akcioni plan kako dostići BAT nivo i granične vrednosti emisija definisanih u referentnim dokumentima.

Na osnovu akcionog plana pripremiti Program mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja i aktivnosti uslovima propisanim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.

Popuniti tabele koje se odnose na korišćenje resursa (vrste i količine sirovina i pomoćnih materijala, potrošnja energije i vode).

Tabela 3.4.1 Korišćenje sirovina i pomoćnih materijala

Sirovine i pomoćni materijali

Namena Količina koja se koristi (litri ili kilogrami godišnje)

Količina koja se skladišti na lokaciji (u litrima ili kilogramima)

Hrana za životinje

Biocidi (uključujući sredstva za dezinfekciju, deratizaciju, zaštitu drveta...)

Pesticidi (uključujući herbicide, fungicide, insekticide...)

22 Aneksi

Veterinarski lekovi (umesto aditiva)

Vrste prostirke (slama i sl.)

Ostalo

Tabela 3.4.2 Potrošnja energenata

Vrsta energenta koji se koristi Godišnja potrošnja Jedinica

Električna energija MWh

Toplotna energija (gorivo): MWhth

- čvrsto gorivo (ugalj) t

- čvrsto gorivo – biomasa (slama, otpad iz ratarske proizvodnje,...)

t

- nafta/lož ulje m3

- gas m3

- ostalo:

23Aneksi

ATabela 3.4.3 Potrošnja vode

Tipovi vodenih resursa koji se koristi (uneti naziv, broj izvora, lokaciju)

Potrošnja (m3 na dan) Potrošnja (m3/god)

Zahvatanje voda iz površinskih tokova reka i jezera:

Zahvatanje podzemnih voda (bunari):

Sakupljanje kišnice:

Zahvatanje voda iz javnih vodovoda :

Ostalo:

Ukupna količina zahvaćene vode (maksimum)

Količina vode koja se troši za napajanje životinja (maksimum)

3.5 EMISIJE U VAZDUH

a) Navesti tražene podatke i popuniti tabele u nastavku (3.5.1 – 3.5.3) vezano za emisije u vazduh.

b) Navesti sve informacije o pritužbama na emisije mirisa ili prašine koje potiču od rada postrojenja u poslednje 3 godine.

3.5.1 EMISIJE IZ PROCESA SAGOREVANJA

Lokacija kotla:

Geografska širina i dužina

Tip kotla (parni, toplovodni):

Snaga kotla (MW):

Stepen korisnosti kotla (%):

Gorivo koje se koristi (vrsta, dnevne količine, sadržaj sumpora (%), donja toplotna moć goriva (kJ/kg, kJ/m3):

Potrošnja goriva pri ustaljenom režimu rada (kg/h ili m3/h):

Potrošnja goriva pri maksimalnom režimu rada ( (kg/h ili m3/h):

Prosečan broj dana u godini rada kotla:

Temperatura dimnih gasova na izlazu iz kotla (°C):

24 Aneksi

Zapreminski protok otpadnog gasa (m3/h):

Navesti referentne uslove merenja (suvi otpadni gas, temperatura (°C), pritisak (bar), i zapreminski udeo O2 (%)):

Merno mesto Merena zagađujuća materija

Nivoi emisije

(Opis i broj mernog mesta i položaj na mapi)

Praškaste materije mg/Nm3

Sumpor dioksid mg/Nm3

Azotni oksidi mg/Nm3

Ugljen monoksid mg/Nm3

(PRIPREMA HRANE I SL.)

Vrsta i izvor emisije:

Lokacija emitera i oznaka na mapi:

Merno mesto Merena zagađujuća materija

Nivoi emisije

(Opis i broj mernog mesta ipoložaj na mapi)

mg/Nm3

mg/Nm3

mg/Nm3

mg/Nm3

3.5.3 EMISIJE U VAZDUH KOJE POTENCIJALNO MOGU DA DOVEDU DO EMISIJE NEPRIJATNIH MIRISA

Lista potencijalnih izvora prašine i/ili neprijatnih mirisa koji mogu da dovedu do prijava/pritužbi.

Potencijalni izvor neprijatnih mirisa / prašine1

Oznaka potencijalnog izvora na mapi

Mere koje se primenjuju za suzbijanje emisije neprijatnih

mirisa / prašine u vazduh

25Aneksi

A

Napomena 1: Kada se radi o izvoru neprijatnih mirisa, izvor označiti sa (NM), a kada je u pitanju prašina, označiti izvor sa (P)

3.6 EMISIJE ŠTETNIH I OPASNIH MATERIJA U VODE

a) Popuniti tabele u nastavku koje se odnose na emisije u vodu.

b) Opisati, ukoliko postoji, način tretmana otpadnih voda i infrastrukturu za tretman otpadnih, atmosferskih i sanitarnih otpadnih voda.

Tabela 3.6.1 Podaci o emisijama u površinsku vodu

Nabrojati i opisati sve ispuste otpadnih voda u površinske vode. Za svaku tačku ispuštanja posebno navesti sledeće podatke:

Oznaka izvora emisije:

Izvor emisije:

Predviđen/primenjen tretman

Lokacija i položaj na mapi:

Naziv recipijenta:

Ispuštena količina: m3/dan i m3/godišnje

Temperatura 0C

pH

Suspendovane materije mg/l

Biološka potrošnja kiseonika mg/l

Hemijska potrošnja kiseonika mg/l

26 Aneksi

Amonijak mg/l

Ukupni fosfor mg/l

Ukupni neorganski azot mg/l

Tabela 3.6.2 Podaci o sanitarnim otpadnim vodama


Otpadne vode nakon tretmana

Predviđeni tretman:


Ispušta se u:

Površinske vode

Kanalizaciju/septičku jamu

Otpadne vode bez tretmana

Lokacija i položaj na mapi

Ispušta se u:

Septičku jamu

Kanalizaciju

Tabela 3.6.3 Emisije u zemljište od nekontrolisanog ispuštanja otpadnih voda

Za svaku tačku ispuštanja koja predstavlja poseban rizik navesti sledeće podatke:



Identitet i udaljenost podzemne vode koji je pod rizikom (bunari, itd.) od izvora zagađenja:

Identitet i udaljenost površinske vode koji je pod rizikom od izvora zagađenja

27Aneksi

A3.7 ZAŠTITA ZEMLJIŠTA I PODZEMNIH VODA


a) Opisati kako se upravlja čvrstim i tečnim stajnjakom na lokaciji, uključujući i prevoz od mesta nastanka do privremenog skladištenja. U ovaj opis uključiti i mere zaštite zemljišta i podzemnih voda, kao što su obezbeđivanje nepropusne površine za privremeno skladištenje (lagune, tankovi i drugo) i adekvatna oprema za sakupljanje i prenos tečnog stajnjaka (npr. jame, kanali, odvodi, crpne stanice, odvodni kanali i ventili).

b) Opisati objekte na lokaciji koje služe kao skladišni prostor za gorivo, hranu i druge materijale.

v) Navesti informacije o postojanju zaštitnih prihvatnih objekata/tankvana oko skladišnih prostora i opisati kakve su mere kontrole tankvana i skladišnih kapaciteta.

g) Navesti podatke o učestalosti kontrola tankvana, i opisati na koji način se sakupljaju eventualna izlivanja i atmosferske vode.

d) Popuniti tabelu 3.7.1 o svim skladišnim kapacitetima iz tačke (a). Ukoliko se vrši monitoring podzemnih voda, navesti podatke u tabeli 3.7.2

đ) Navesti podatke o ukupnim raspoloživim skladišnim kapacitetima na lokaciji namenjenih za skladištenje čvrstog i tečnog stajnjaka, i naglasiti za koji vremenski period je dovoljan ovaj kapacitet skladišta

28 Aneksi

Tabe

la 3

.7.1

Skl

adiš

ni k

apac

iteti

za č

vrst

i i te

čni s

tajn

jak

(pop

uniti

za

svak

i obj

ekat

)

POST

OJE

ĆIN

OVI

Vrst

a ob

jekt

a za

skl

adiš

tenj

e st

ajnj

aka

(lagu

na, r

ezer

voar

, pla

to...

)

Loka

cija

i po

loža

j na

map

i:

Kapa

cite

t (m

3 ):

Kada

je s

klad

ište

izgr

ađen

o/pr

vi p

ut k

oriš

ćeno

:

Kolik

o če

sto

se p

razn

i:

Opi

sati

stru

ktur

u sk

ladi

štni

h ob

jeka

ta ,

na p

rimer

, zem

ljana

lag

una,

lagu

na o

blož

ena

glin

om, z

emlja

na

lagu

na s

a za

štitn

om f

olijo

m, z

idan

a i o

mal

teris

ana

građ

evin

a, m

asiv

na b

eton

ska

građ

evin

a, m

asiv

na

beto

nska

gr

ađev

ina

arm

irana

če

lično

m

arm

atur

om,

podz

emna

(u

kopa

na)

građ

evin

a,

nadz

emna

gr

ađev

ina,

del

imič

no u

kopa

ni o

bjek

at, i

td:

Da

li je

skl

adiš

te p

roje

ktov

ano,

izgr

ađen

o i o

prem

ljeno

tako

da

gara

ntuj

e ne

prop

usno

st d

na /p

odlo

ge

i zid

ova:

Koji

mat

erija

l se

koris

ti(o)

za

izgr

adnj

u dn

a/po

dlog

e d

a bi

se

gara

ntov

ala

nepr

opus

nost

:

Koji

mat

erija

l se

koris

tio/ć

e se

kor

istit

i za

izgr

adnj

u zi

dova

da

bi s

e ga

rant

oval

a ne

prop

usno

st:

Da

li je

obj

ekat

izgr

ađen

u s

klad

u sa

svi

m p

ropi

sim

a iz

obl

asti

tehn

ički

h st

anda

rda

građ

evin

arst

va:

Nav

esti

tehn

ičke

sta

ndar

de p

o ko

jima

je s

klad

ište

gra

đeno

/će

biti

građ

eno:

29Aneksi

A

Kada

je p

osle

dnji

put v

ršen

a pr

over

a ne

prop

usno

sti s

klad

išta

:

Koji

mon

itorin

g se

vrš

i, z

a pr

over

u ne

prop

usno

sti k

onst

rukc

ije s

klad

išta

:

Da

li se

vrš

i mon

itorin

g po

dzem

nih/

povr

šins

kih

voda

u b

lizin

i lag

una

ili d

rugi

h ta

nkva

na k

oje

bi m

ogle

da

izaz

ovu

zaga

đenj

e:

Koji

je n

ajvi

ši n

ivo

podz

emne

vod

e na

loka

ciji

farm

e u

skla

du s

a hi

drog

eolo

škim

ela

bora

tom

o

loka

ciji)

:

Da

li je

tem

elj s

klad

išta

pos

tavl

jen

u sk

ladu

sa

poda

cim

a iz

hid

roge

ološ

kog

elab

orat

a i n

a ko

joj v

isin

i iz

nad

niv

oa p

odze

mni

h vo

da:

Da

li je

skl

adiš

te p

osta

vlje

na u

skl

adu

sa p

rost

orno

pla

nski

m z

ahte

vim

a u

odno

su n

a p

ovrš

insk

e vo

doto

kove

i na

kom

je u

dalje

nju

:

Da

li je

skl

adiš

te iz

građ

eno

ili p

redl

ožen

o za

gra

dnju

u p

lavn

om p

odru

čju:

30 Aneksi

Tabela 3.7.2 Rezultati monitoringa podzemnih voda

Navesti detalje monitoringa podzemnih voda koji se vrši na lokaciji (gde se tačno vrši merenje, koliko pijezometara,...)

Lokacija mernog mesta i položaj na mapi:

Parametar Rezultati merenja

(mg/l) kao prosečna godišnja koncentracija

Datum: Datum: Datum: Datum:

Nitrati

Aktivne supstance u pesticidima, uključujući njihove relevantne metabolite, produkte degradacije i reakcija

3.8 UPRAVLJANJE OTPADOM I SPOREDNIM PROIZVODIMA

3.8.1 UPRAVLJANJE OTPADOM

a) Popuniti tabelu 3.8.1.1 o vrstama i količinama proizvedenog otpada i o načinima upravljanja tim vrstama otpada. Dokumentovati rešenja konačnog zbrinjavanja otpada kroz adekvatne ugovore sa operaterima.

b) Navedeni podaci treba da sadrže detalje o ostacima veterinarskih lekova, otpadu iz tehničkih procesa (ulja, boje, premazi na bazi vode ili rastvarača, metali), kontaminirana hrana za životinje, otpadna električna i elektronska oprema, otpadni papir, otpadna plastika, pesticdi, biocidi, ambalaža itd.

v) Ako se otpad prerađuje ili tretira izvan lokacije postrojenja, navesti odgovarajuće podatke i dozvole i saglasnosti operatera kome se predaje na dalji tretman.

g) Kada se otpad odlaže na lokaciji, navesti podatke o načinu odlaganja koji se primenjuje na lokaciji, i navesti podatke o dozvolama ili odobrenjima koji se odnose na način odlaganja.

31Aneksi

A

Tabe

la 3

.8.1

.1 U

prav

ljanj

e ot

pado

m

Vrst

a ot

pada

Inde

ksni

bro

j iz

Ka

talo

ga o

tpad

aM

esto

nas

tank

a ot

pada

Proi

zved

ena

količ

ina

otpa

da

(ton

a go

dišn

je)

Loka

cija

pre

rade

ili

odla

ganj

a (n

a lo

kaci

ji,

izva

n po

stro

jenj

a,

pred

aja

drug

om

oper

ater

u1 )

Met

oda

prer

ade

ili o

dlag

anja

2

(npr

. rec

ikla

ža, p

roizv

odnj

a en

ergi

je,

term

ički

tret

man

, dep

onov

anje

)

1 Nav

esti

mes

to tr

etm

ana

ili s

klad

išten

ja n

a m

api u

okv

iru lo

kaci

je p

ostro

jenj

a ili

van

nje

. Nav

esti

mes

to o

dlag

anja

na

loka

ciji

post

roje

nja

ili v

an n

je u

kolik

o op

erat

er v

rši o

dlag

anje

ot

pada

./Pre

daja

dru

gom

ope

rate

ru2 N

aves

ti m

etod

e tre

tman

a ot

pada

uko

liko

oper

ater

vrš

i tre

tman

na

loka

ciji

ili v

an n

je.O

pisa

ti po

stup

ak o

dlag

anja

uko

liko

oper

ater

vrš

i odl

agan

je o

tpad

a

32 Aneksi

a) Popuniti Tabelu 3.8.2.1. o čvrstom i tečnom stajnjaku koji se proizvede i koristi na lokaciji postrojenja

Tabela 3.8.2.1 Čvrsti i tečni stajnjak koji se proizvede i koristi na lokaciji

Opis stajnjaka Proizvedena količina (tona mesečno)

Metoda prerade/korišćenja/odlaganja (npr. proizvodnja energije, komposta, iznošenje na sopstveno zemljište...)

b) U Tabeli 3.8.2.2 navesti podatke o ukupnom bilansu nutrijenata za rasturanje tečnog/čvrstog stajnjaka koji se proizvede na lokaciji

Tabela 3.8.2.2 Bilans nutrijenata u stajnjaku za rasturanje po njivama na lokaciji

Ukupno dostupna površina zemljišta (ha)

Iskoristiva površina zemljišta (ha)

Prosečna potreba za fosforom (kg P/ha) na iskoristivom zemljištu

Ukupna potreba za fosforom na farmi (kg)

Prosečna potreba za azotom (kg N/ha) na iskoristivom zemljištu

Ukupna potreba za azotom na farmi (kg)

Ukupna količina proizvedenog tečnog stajnjaka (m3)

Prosečna koncentracija fosfora (kg/m3)

33Aneksi

AProsečna koncentracija azota (kg/m3)

Ukupni proizvedeni fosfor na lokaciji godišnje

Ukupni proizvedeni azot na lokaciji godišnje

Ukupni fosfor koji se koristi rasturanjem stajnjaka (kg) godišnje

Ukupni azot koji se koristi rasturanjem stajnjaka (kg) godišnje

v) U Tabeli 3.8.2.3 navesti podatke o tečnom/čvrstom stajnjaku koji se odvozi sa lokacije

Tabela 3.8.2.3 Čvrsti i tečni stajnjak koji se odvozi sa lokacije

Operater koji preuzima čvrsti/tečni stajnjak Količina predatog čvrstog/tečnog stajnjaka

(t)

a) Popuniti tabelu 3.8.3.1 o upravljanju sporednim proizvodima životinjskog porekla (uginulim životinjama).

b) Navesti detaljne podatke o upravljanju leševima uginulih životinja, uključujući i broj uginulih životinja dnevno/nedeljno/mesečno/godišnje, uobičajenu praksu uklanjanja uginulih životinja iz objekata za uzgoj/jedinica za uzgoj, način skladištenja i odlaganja uginulih životinja, i način konačnog zbrinjavanja (kafilerija, spalionice, drugi načini spaljivanja, zakopavanje, itd.).

v) Dostaviti kopije ugovora sa operaterima koji preuzimaju otpad životinjskog porekla

34 Aneksi

Tabela 3.8.3.1 Upravljanje sporednim proizvodima životinjskog porekla (uginulim

životinjama)

Vrsta sporednog proizvoda

Nastale količine(tona godišnje)

Način prerade (na lokaciji postrojenja, izvan lokacije)

3.9 BUKA I VIBRACIJE

a) Popuniti tabele 3.9.1 i 3.9.2 koje se odnose na emisije buke koje potiču od rada postrojenja.

b) Navesti sve detalje o prijavama buke koja potiče od rada postrojenja u poslednje tri godine.

Tabela 3.9.1 Nivoi buke na granici lokacije

Lokacija mernog mesta i položaj na mapi


Dnevni/večernji režim Noćni režim

U slučaju prekoračenja granične vrednosti emisije buke na granici kompleksa, popuniti sledeću tabelu za sve velike izvore buke na lokaciji:

35Aneksi

ATabela 3.9.2 Izvori buke

Izvor buke

Nivo snage zvuka

(Watt)


Dnevni/večernji režim Noćni režim

Pripremiti i dostaviti plan sa preventivnim merama i merama za ograničavanje posledica udesa (sa opisom reagovanja u slučaju udesa, odgovornim osobama,..), koji bi mogli da dovedu do negativnog uticaja na životnu sredinu

Opisati scenarije udesa/nesreća, koji bi mogli dovesti do ispuštanja zagađujućih materija u životnu sredinu tj. do značajnog negativnog uticaja na životnu sredinu. Uključiti:

stajnjaka

Opisati mere za nestabilne (prelazne) načine rada koji se odnose na:

a) početak rada postrojenja ako postoji rizik izlaganja životne sredine negativnim uticajima

b) defekte curenja

v) trenutno zaustavljanje rada postrojenja

g) obustavu rada

36 Aneksi

3.12 DEFINITIVNI PRESTANAK RADA POSTROJENJA ILI NJEGOVIH DELOVA

a) Opisati mere koje se sprovode u slučaju trajnog prekida rada celog ili dela postrojenja.

b) Navesti podatke o planu demontaže u slučaju zatvaranja postrojenja, dovođenja u prvobitno stanje i naknadne brige o postrojenju ili delu istog

INTEGRISANE DOZVOLE

Pripremiti netehnički prikaz zahteva i priložiti ga uz isti. Ovaj prikaz treba da bude napisan netehničkim jezikom i jednostavan za razumevanje i korišćenje, radi pružanja osnovnih informacija o vrsti aktivnosti, odnosno postrojenju za koje se podnosi zahtev za izdavanje integrisane dozvole, kao i njegovog uticaja na životnu sredinu.

Rezime treba da sadrži kratak opis: aktivnosti, identifikovanih svih značajnih uticaja na životnu sredinu koji potiču od rada postrojenja, opis svih postojećih mera za sprečavanje i smanjenje uticaja na životnu sredinu, kao i predloženih mera za rešavanje tih uticaja.

Takođe treba da sadrži listu glavnih BAT zahteva (tehnički i tehnološki detalji) i napomenu o stepenu usaglašenosti operatera sa ovim zahtevima. Posebno navesti koje korake će operater preduzeti radi prilagođavanja rada postrojenja propisanim uslovima. Netehnički prikaz sadrži i informacije o podacima za koje je operater izjavio da predstavljaju poslovnu tajnu i za koje treba ograničiti pristup javnosti.

37Aneksi

ANAZIV OPERATERA

Sedište

Broj

Datum

I Z J A V A

Na osnovu člana 9. stav 1. tačka 10) Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, broj 135/04 i 25/15) potvrđujem:

- da su informacije sadržane u zahtevu za izdavanje/reviziju/produženje važnosti integrisane dozvole za rad postrojenja _________ i obavljanje aktivnosti __________, na lokaciji __________, u __________, istinite, tačne i potpune.

- da javnost ima pristup zahtevu u celini, osim informacija koje sadrže poslovnu tajnu i za koje zahtevam ograničen pristup javnosti u postupku izdavanja integrisane dozvole, i to:

1. __________________

2. __________________

3. __________________ i dr.

Ovlašćeno lice

M.P. _______________________

(Ime i prezime/potpis)

LITERATURAZakoni

Službeni glasnik Republike Srbije, 41/09, Zakon o dobrobiti životinja, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 135/04 i 25/15, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 72/09, 81/09, 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14, Zakon o planiranju i izgradnji, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 135/04 i 36/09, Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 41/09 i 93/12, Zakon o stočarstvu, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 36/09, 88/10 i 14/16, Zakon o upravljanju otpadom, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 111/09, 92/11 i 93/12, Zakon o vanrednim situacijama, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 91/05, 30/10 i 93/12, Zakon o veterinarstvu, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 30/10, 93/12 i 101/16, Zakon o vodama, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 36/09 i 88/10, Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 36/09 i 10/13, Zakon o zaštiti vazduha, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 135/04, 36/09, 36/09, 72/09, 43/11 – odluka US i 14/16, Zakon o zaštiti životne sredine, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Uredbe Službeni glasnik Republike Srbije, 6/16, Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 111/15, Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, osim iz postrojenja za sagorevanje Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 67/11, 48/12 i 1/16, Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 24/14, Uredba o graničnim vrednostima prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 50/12, Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih

2 Literatura

materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentu i rokovima za njihovo dostizanje, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 75/10, Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 84/05, Uredba o kriterijumima za određivanje najboljih dostupnih tehnika, za primenu standarda kvaliteta, kao i za određivanje graničnih vrednosti emisije u integrisanoj dozvoli, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 5/16, Uredba o merenjima emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja , Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 88/10, Uredba o programu sistemskog praćenja kvaliteta zemljišta, indikatorima za ocenu rizika od degradacije zemljišta i metodologiji za izradu remedijacionih programa, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 84/05, Uredba o sadržini programa mera prilagođavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 22/10, Uredba o utvrđivanju kriterijuma za određivanje statusa ugrožene životne sredine i prioriteta za sanaciju i remedijaciju, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 114/08, Uredba o utvrđivanju liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može zahtevati procena uticaja, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 84/05, Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenjima za koje se izdaje integrisana dozvola, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Pravilnici Službeni glasnik Republike Srbije, 56/10, Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 4/10, 113/12 i 27/14, Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 72/10, Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke , Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 74/15, Pravilnik o metodologiji za izradu projekata sanacije i remedijacije, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 91/10, 10/13 i 98/16, Pravilnik o metodologiji za izradu nacionalnog i lokalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodologiji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 82/12, Pravilnik o načinu izrade i sadržaju plana zaštite od udesa, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 31/11, 97/13 i 5/15, Pravilnik o načinu razvrstavanja i postupanja sa sporednim proizvodima životinjskog porekla, veterinarsko-sanitarnim uslovima za izgradnju objekata za sakupljanje, preradu i uništavanje sporednih proizvoda životinjskog porekla, načinu sprovođenja službene kontrole i samokontrole,

3Literatura

kao i uslovima za stočna groblja i jame grobnice, Beograd, JP „Službeni glasnik“. Službeni glasnik Republike Srbije, 92/10, Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada , Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 114/13, Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 30/06, Pravilnik o sadržini i izgledu integrisane dozvole Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije,30/06 i 32/16, Pravilnik o sadržini, izgledu i načinu popunjavanja zahteva za izdavanje integrisane dozvole , Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije, 81/06, Pravilnik o veterinarsko-sanitarnim uslovima objekata za uzgoj i držanje kopitara, papkara, živine i kunića, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Službeni glasnik Republike Srbije,48/16, Pravilnik o vrstama i količinama opasnih materija, objektima i drugim kriterijumima na osnovu kojih se sačinjava Plan zaštite od udesa i preduzimaju mere za sprečavanje udesa i ograničavanje uticaja udesa na život i zdravlje ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu, Beograd, JP „Službeni glasnik“.

Knjige, elektronske knjige i korporativna izdanja -The Environment Agency,2001, Integrated pollution prevention and control (IPPC): Guide for applicants for pig and poultry rearing units, Bristol, Environment Agency

-The Environment Agency, 2006, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC): Intensive Farming Interpretation of an Installation for the Intensive Farming Sector, Bristol, Environment Agency

-Environmental Protection Agency Ireland, 2012, Integrated Pollution Prevention and Control Licensing: Pig & Poultry Application Guidance Notes, Wexford, Environmental Protection Agency Ireland

-European Commission, 2003, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC): Reference Document on Best Available Techniques for Intensive Rearing of Poultry and Pigs, Seville, Joint Research Centre of the European Commission

-European Commission, final draft 2015, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC): Reference Document on Best Available Techniques for Intensive Rearing of Poultry and Pigs, Seville, Joint Research Centre of the European Commission

-European Commission, 2006, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC): Reference Document on Best Available Techniques on Emissions from Storage, Seville,Joint Research Centre of the European Commission

-European Commission, 2009, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC): Reference Document on Best Available Techniques for Energy Efficiency, Seville, Joint Research Centre of the European Commission

The European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law, 2013, Inspection guidance book for intensive piggeries: A practical book with guidance on activities on a pig farm, [e-book], Brussels, Dostupno na: <http://rwsenvironment.eu/publish/pages/103699/guidance-book-piggeries-jan-2013-def-jvmn090813.pdf>

4 Literatura

-Northern Ireland Environment Agency, 2009, Integrated Pollution Prevention and Control Northern Ireland: Standard Farming Installation Rules and Guidance for Pig Rearing, Belfast, Northern Ireland Environment Agency

-European Commission, 2012, Preparing a Waste Management Plan: A methodological guidance note, Brussels, The Directorate-General for Environment of the European Commission

-Environment Agency, 2001, Towards sustainable agricultural waste management, Bristol, Environment Agency

United Nations Environmental Programme Division of Technology, Industry and Economics International Environmental Technology Centre, 2009, Developing Integrated Solid Waste Management Plan Training Manual Volume 4, ISWM Plan, [e-book], Osaka/Shiga, Dostupno na: <http://www.unep.or.jp/ietc/Publications/spc/ISWMPlan_Vol4.pdf>

-Republic Directorate for Water of the Ministry of Agriculture and Environmental Protection of the Republic of Serbia in cooperation with Swedish Environmental Protection Agency, draft 2014, Proposals for designation of Nitrate Vulnerable Zones and Code of Good Agricultural Practice in Serbia according to the EU Nitrates Directive, Belgrade, Environment Accession Project - ENVAP II.

-Environmental Protection Agency Ireland, 2014, Guidance for Operators on Manure Management Planning for IPPC installations, Wexford, Environmental Protection Agency Ireland

-Department of Agriculture and Food Specification, 2015,Guidance Document for the Design, Siting and Operation of Earth-Lined Slurry/Effluent Stores, Dublin, Department of Agriculture, Food and the Marine

-Construction Industry Research and Information Association, 1992, Farm waste storage: guidance for construction: REP R 126, London, CIRIA

-Northern Ireland Environment Agency, 2006, Preparing Site Reports for Pig and Poultry Farms Supplementary Guidance for IPPC Applications, Belfast, Northern Ireland Environment Agency

-Environmental Protection Agency Ireland, 2012, Guidance to Licensees on Surrender, Cessation and Closure of Licensed Sites, Wexford, Environmental Protection Agency Ireland

Farmer, A.M., 2012, The Manual of European Environmental Policy, [e-book],London, Institute for European Environmental Policy, Dostupno na: <http://www.ieep.eu/understanding-the-eu/manual-of-european-environmental-policy/>

-The Homes and Communities Agency, 2015, Guidance on dereliction, demolition and remediation costs, London, The Homes and Communities Agency

-Demeter Environmental Ltd, 2016, Phase I Desk Study Report for Clifton House Farm, Forton, Preston, Pr3 0bw, Liverpool, Demeter Environmental Ltd

-Environment Agency, 2002, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC): Noise Management at Intensive Livestock Installations IPPC SRG 6.02 (Farming), Bristol, Environment Agency

5Literatura

-The European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law, 2013, Improving permitting and inspection of IPPC pig farming installations by developing practical guidance, Brussels, The European Union Network for the Implementation and Enforcement of Environmental Law

Hrvatska veterinarska komora, 2012, Kodeks dobre veterinarske prakse, [e-book], Zagreb, Dostupno na: <http://www.hvk.hr/hrv/akti/20120413-kodeks_dobre_veterinarske_prakse.pdf>

Environment Agency for England and Wales, the Northern IrelandEnvironment Agency and the Scottish Environment Protection Agency, 2009, Pollution Prevention Guidelines Incident Response Planning: PPG 21 NEA, [e-book], Stirling, Dostupno na: <https://www.sepa.org.uk/media/100557/ppg-21-pollution-incident-response-planning.pdf>

-Department of agriculture, and food, 2005, Minimum specification for earth-lined slurry/effluent stores, and ancillary works, Ireland, Department of agriculture, and food,

-British Standards Institution, 2015, Farm buildings, their design and use, BS 5502, London, British Standards Institution

-Department for Environment, Food & Rural Affairs, 2013, Guidance for Operators on Manure Management Planning for IPPC installations, London, DEFRA

Australian Pork limited, 2010, National Environmental Guidelines for Piggeries, [e-book], Deakin, Dostupno na: <http://australianpork.com.au/wp-content/uploads/2013/10/National-Environmental-Guidelines-for-Piggeries.pdf>

-Department for Environment, Food and Rural Affairs, 2013, Farm inspections: guide, London, DEFRA

-Environment Agency, 2010, EPR 6.09 Sector Guidance Note: How to comply with your environmental permit for intensive farming Version 2, Bristol, Environment Agency

-Environment Agency, 2013, How to comply with your landspreading permit TGN EPR 8.01, Bristol, Environment Agency

-Environment Agency, 2005, Integrated Pollution Prevention and Control (IPPC): Odour Management at Intensive Livestock Installations;Technical Guidance Note, IPPC SRG 6.02 (Farming),Bristol, Environment Agency

-Department of the Environment and Water Resources of the Australian government, 2007, National Pollutant Inventory: Emissions Estimation Technique Manual for Intensive Livestock –Pig Farming, Canberra, Department of the Environment and Water Resources

-Scottish Environment Protection Agency, 2014, Soil and Groundwater Monitoring Technical Guidance for PPC Part A Installations; IED-TG-42 v1.0, Stirling, Scottish Environment Protection Agency

-Scottish Executive, 2005, Prevention of Environmental Pollution from Agricultural Activity, A code of good practice, Edinburgh, Scottish Executive

-Scottish Environment Protection Agency, 2013, Pollution Prevention and Control (Scotland) Regulations 2012 (PPC): Intensive Livestock Installations - Standard Farming Installation Rules (How to Comply).]; Incorporating PPC Permit application guidance, Stirling, Scottish Environment Protection Agency

-University of Wisconsin-Extension, U.S. Department of Agriculture and Wisconsin

6 Literatura

counties cooperating, 2003, Recommended Methods of Manure Analysis, [e-book], Madison, Dostupno na: <http://learningstore.uwex.edu/assets/pdfs/A3769.pdf>

-Association of German Engineers, 2011, Emissions and immissions from animal husbandries - Housing systems and emissions - Pigs, cattle, poultry, horses; Standard: VDI 3894 BLATT 1, Dusseldorf, Association of German Engineers

Veb stranice Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije [Internet], Dostupno na: <http://www.mpzzs.gov.rs/>

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije [Internet], Dostupno na: <http://www.vet.minpolj.gov.rs/>

Republička direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije [Internet], Dostupno na: <http://www.rdvode.gov.rs/>

Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije [Internet], Dostupno na: <http://www.sepa.gov.rs/>

Agencija za zaštitu životne sredine, Irska [Internet], Dostupno na: <http://www.epa.ie/> Agencija za zaštitu životne sredine, Škotska [Internet], Dostupno na:<https://www.sepa.org.uk/>

Agencija za životnu sredinu, Severna Irska [Internet], Dostupno na: <https://www.daera-ni.gov.uk/>

Agencija za životnu sredinu, Engleska [Internet], Dostupno na: <https://www.gov.uk/government/organisations/environment-agency>

Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Američkih Država [Internet], Dostupno na: <https://www.epa.gov/>

Švedska agencija za zaštitu životne sredine, [Internet], Dostupno na: <http://www.swedishepa.se/>

Kanadska agencija za procenu životne sredine [Internet], Dostupno na: <https://www.canada.ca/en/environmental-assessment-agency.html>

Ministarstvo poljoprivrede Sjedinjenih Američkih Država – USDA; Upravljanje stajnjakom i nutrijentima [Internet], Dostupno na: <https://www.nrcs.usda.gov/wps/portal/nrcs/main/national/plantsanimals/mnm/>

Institut za standardizaciju Srbije [Internet], Dostupno na: <http://www.iss.rs/>

636.4/.5(497.11)(083.2)

-

-

Documents

IPPC Manual sr - iedserbia.org · EWC Evropski katalog otpada GIO Godišnji izveštaj o otpadu GIS Geografski informacioni sistem GUP Generalni urbanistički plan GVE Granične vrednosti