Isak Asimov - Robert Silverberg - Pozitronski Covek

8/13/2019 Isak Asimov - Robert Silverberg - Pozitronski Covek

1/150

Isak Asimov/Robert Silverberg, POZITRONSKI ÔVEKPrevela Zvezdana [elmi}

1."Izvolite, sedite, gospodine", rekao je hirurg, pokazav{i stolicu ispred svog stola.

"Molim vas.""Hvala", odgovorio je Endru Martin.Smireno je seo. Sve je radio smireno. Takva mu je bila priroda; taj deo

njegove li~nosti nikada se ne}e promeniti. Kad bi ga pogledao, nikome ni na pametne bi palo da je Endru Martin sateran u poslednje pribeì{te. Ali, bilo je upravo tako.Pre{ao je pola kontinenta radi ovog razgovora. To mu je bila poslednja nada daispuni glavni cilj svog ìvota - sve se svelo na ovo. Sve.

Endruovo lice ostavljalo je utisak glatke praznine - iako bi pa`ljiv posmatra~mo`da otkrio nagove{taj melanholije u njegovom pogledu. Kosa mu je bila glatkoza~e{ljana, svetlosme|a, prili~no slaba, i ~inio se sveè i pa`ljivo izbrijan; bez brade,bez brkova, bez ikakvih suvi{nih detalja na licu. Ode}a mu je bila dobro krojena iuredna, po boji uglavnom bar{unasto crvenopurpurna; ali bila je upadljivostaromodna, u neobaveznom, komotnom stilu 'draperije', koji je bio u velikoj modipre nekoliko generacija, a sada se retko vi|ao.

Hirurgovo lice tako|e je bilo nekako prazno: nimalo iznena|uju}e, jer jehirurgovo lice, kao i hirurg sam, bilo na~injeno od ner|aju}eg ~elika prevu~enogslojem bronze. Sedeo je uko~eno i uspravno za svojim impozantnim stolom, u sobibez prozora visoko iznad jezera Mi~igen, gledaju}i Endrua Martina upadljivo ozbiljno ismireno svojim blistavim o~ima. Pred njim je na stolu stajala sjajna mesinganaplo~ica s imenom - serijskim brojem, uobi~ajenim fabri~kim nizom slova i cifara.

Endru Martin nije obra}ao pa`nju na taj bezli~ni niz simbola. Takvi grozni,mehanisti~ki sistemi identifikacije nisu mu ni{ta zna~ili - ne sada, ne vi{e, ne odavno.Endru je smatrao da je sasvim dovoljno da se hirurgu obra}a sa "doktore".

"Ovo je veoma neobi~no, gospodine", rekao je hirurg. "Veoma neobi~no.""Da. Znam to", rekao je Endru Martin."Jedva da sam razmi{ljao o ne~em drugom otkako sam saznao za ovaj zahtev.""Iskreno àlim ako sam vam doneo neke neprijatnosti.""Hvala. Cenim va{u brigu."Sve veoma zvani~no, veoma u~tivo, veoma beskorisno. Ispipavali su jedan

drugoga, ne èle}i da pre|u na ono bitno. Sada je hirurg u}utao. Endru je ~ekao daon nastavi. Ti{ina se produàvala nedogled.Ovo nikuda ne vodi, pomislio je Endru.Obratio se hirurgu. "Ono {to èlim da znam, doktore, jeste kada }e operacija

mo}i da se izvede."Hirurg je primetno oklevao. Potom je progovorio blagim glasom, uz onaj

izvestan nezamenljiv prizvuk po{tovanja kakav su roboti uvek koristili u obra}anjuljudskim bi}ima. "Nisam siguran, gospodine, da sasvim razumem kako se takva


2/150

operacija moè izvesti, a kamoli za{to bi je neko smatrao potrebnom. Uz to, i daljene znam ko }e joj biti podvrgnut."

Na hirurgovom licu verovatno bi se pojavio izraz nepomirljivosti punepo{tovanja kad bi elegantno uobli~en ner|aju}i ~elik mogao da prikaè takav izraz -ili bilo kakav izraz.

Sad je na Endrua Martina do{ao red da malo po}uti.Zagledao se u desnu ruku robota hirurga - ruku za se~enje - koja je po~ivala

na stolu, potpuno mirna. Bila je sjajno projektovana. Prsti su bili dugi i blagoza{iljeni, uobli~eni u metalne lukove velike umetni~ke lepote, lukove tako graciozne ipogodne za funkciju koji vr{e da se lako moglo zamisliti kako uzimaju skalpel i kakose on smesta, istoga ~asa kad se ruka pokrene, sjedinjuje, u savr{enom skladu, saprstima koji ga drè: hirurg i skalpel stopljeni u jedno, fantasti~no sposobno oru|e.

To je bilo umiruju}e. U radu ovog hirurga nema oklevaja, spoticanja,kolebanja, nema gre{aka, pa ~ak ni mogu}nosti za gre{ku.

Takva ve{tina dolazi sa specijalizacijom, naravno - specijalizacijom koju je~ove~anstvo toliko àrko èlelo da je tek poneki robot savremenog doba imaonezavisan mozak. Ogromna ve}ina bila je samo deo neizmerno mo}nih centralnihjedinica ~iji su kapaciteti bili daleko iznad prostornih ograni~enja jednog robotskogtela.

âk ni hirurg nije morao da bude ni{ta vi{e do sklop senzora i monitora i nizmehanizama za rukovanje alatima - ali ljudima je vi{e odgovarala iluzija, makar samoto, da ih operi{e izdvojena jedinka a ne priklju~ak neke daleke ma{ine. Tako suhirurzi - barem oni u privatnoj praksi - imali nezavisan mozak. Ali ovaj, sa mozgomili ne, bio je tako ograni~enih sposobnosti da nije prepoznao Endrua Martina -zapravo, verovatno nije nikad ni ~uo za Endrua Martina.

Za Endrua je to bilo ne{to novo. Bio je vi{e nego poznat. Nikad nije traìo tuslavu - to nije li~ilo na njega - ali ipak je stekao slavu, ili barem to da gaprepoznaju: zbog onoga {to je postigao, zbog onoga {ta je bio. Ne ko, nego {ta.

Umesto da odgovori hirurgu, postavio je pitanje, neobi~no i neo~ekivano."Recite mi ne{to, doktore. Jeste li ikada poèleli da postanete ~ovek?"

Naglo i neobi~no pitanje o~ito je iznenadilo hirurga. Malo je oklevao, kao damu je pomisao da postane ~ovek bila tako strana da se nije uklapala u pozitronskeputanje mozga kakav je imao.

No, brzo je povratio smirenost i ozbiljno odgovorio: "Ali ja sam robot,

gospodine.""Zar ne mislite da bi bilo bolje da ste ~ovek?""Kad bih mogao da se u nekom pogledu pobolj{am, gospodine, odabrao bih

da budem bolji hirurg. Ve{tina u poslu koji radim je glavna svrha mog postojanja. Nebih bio bolji hirurg da sam ~ovek, nego samo da sam sloèniji robot. Zaista bihveoma voleo da sam sloèniji robot."

"Ali i tada biste bili jo{ uvek samo robot."


3/150

"Da. Naravno. Sasvim mi je prihvatljivo da budem robot. Kao {to sam upravoobjasnio, gospodine, da bi se mogla obavljati izuzetno naporna i zahtevna praksasavremene hirurgije, neophodno je biti..."

"Robot, da", rekao je Endru a u glasu mu se osetio prizvuk ozloje|enosti. "Alipomislite koliko to pot~injenosti podrazumeva, doktore! Razmislite: vi ste veoma ve{thirurg. Bavite se najosetljivijim pitanjima ìvota i smrti. Operi{ete najzna~ajnije ljudeovog sveta, a, koliko znam, dolaze vam i sa drugih svetova. A ipak - ipak - robot?Zadovoljni ste time? Uza svu tu ve{tinu, morate da primate nare|enja od svakoga,svakog ~oveka: deteta, budale, prostaka, hulje. Drugi zakon tako nalaè. Nematenikakvog izbora. Ovog ~asa mogao bih da kaèm 'Ustani, doktore', i vi biste moralida ustanete. 'Stavi prste na lice i gledaj kroz njih', i vi biste ~kiljili. Stoj na jednojnozi, sedi na pod, idi levo ili desno - sve {to poèlim da naredim, vi biste poslu{ali.Mogao bih da naredim da rasklopite sami sebe, ud po ud, i u~inili biste to. Vi, velikihirurg! Bez ikakvog izbora. ôvek zazvi`di i vi ska~ete da poslu{ate. Zar vas nevre|a {to imam mo} da vas navedem da u~inite sve {to poèlim, bez obzira koliko tobilo glupo, koliko besmisleno, koliko poniàvaju}e?"

Hirurg se nije pokolebao."Bilo bi mi zadovoljstvo da vas poslu{am, ser. Uz neke o~ite izuzetke. Ako bi

va{a nare|enja podrazumevala da nanesem zlo nekom drugom ljudskom bi}u, moraobih da razmotrim osnovne zakone svog postojanja pre nego {to vas poslu{am, inajverovatnije vas tada ne bih poslu{ao. Prvi zakon, koji se ti~e moje du`nosti premabezbednosti ljudi, nadvladao bi Drugi zakon, koji se odosi na poslu{nost. U ostalimslu~ajevima pokorio bih se sa zadovoljstvom. Ako bi vama odgovaralo da zahtevateod mene pona{anje koje smatrate glupim, besmislenim ili poniàvaju}im, ja bih vasposlu{ao. S tim {to meni to ne bi izgledalo glupo, besmisleno ni poniàvaju}e."

To {to je robot hirurg rekao nije nimalo iznenadilo Endrua Martina. Iznenadiobi se, ~ak i zaprepastio, da je ~uo i{ta drugo.

Ali ~ak i tako... ~ak i tako...Robot je produìo, bez ikakvog nagove{taja nestrpljenja u mirnom, ravnom

glasu. "A sad, mo`da da se vratimo na pitanje ko }e biti podvrgnut toj neobi~nojoperaciji o kojoj ste do{li da razgovaramo, gospodine. Te{ko mogu da razumemprirodu onoga {to èlite da se izvr{i. Te{ko mi je da zamislim situaciju koja bizahtevala tako ne{to. Ali ono {to moram da znam, kao prvo, jeste ime osobe nadkojom bi trebalo da izvr{im operaciju."

"Ime je Endru Martin", rekao je Endru. "Operacija treba da se izvede na meni.""Ali to je nemogu}e, gospodine!""Vi ste svakako sposobni za to?""Sposoban u tehni~kom smislu, da. Nimalo ne sumnjam u to, bez obzira {ta

zahtevali od mene, iako u ovom slu~aju postoje neka pitanja koja bih morao veomapa`ljivo da razmotrim. Ali to nije problem. Molim vas da imate na umu, gospodine,da }e osnovna posledica operacije biti nano{enje zla vama."

"To nije bitno", mirno je rekao Endru.


4/150

"Meni jeste.""Je li to robotska verzija Hipokratove zakletve?""U pitanju je ne{to mo}nije", rekao je hirurg. "Hipokratova zakletva je,

naravno, voljno preuzeta obaveza. Ali postoji, toga vi svakako morate biti svesni,ne{to ugra|eno u mene, ne{to {to kontroli{e moje profesionalne odluke. Pre svega iiznad svega, ne smem da izazovem povrede. Ne mogu da izazovem povrede."

"Na ljudskim bi}ima, tako je.""Jeste. Prvi zakon kaè...""Nemojte mi recitovati Prvi zakon, doktore. Znam ga isto tako dobro kao i vi.

Ali Prvi zakon se odnosi samo na odnos robota prema ljudskim bi}ima. Ja nisamljudsko bi}e, doktore."

Hirurg je reagovao vidljivim trzanjem ramena i `mirkanjem fotoelektri~nih o~iju.Kao da mu je Endru rekao ne{to potpuno besmisleno.

"Da", rekao je Endru, "znam da izgledam sasvim kao ~ovek, i da sada ose}ateono {to se kod robota moè nazvati iznena|enjem. Ipak, ono {to kaèm je potpunaistina. Ma koliko ljudski vam izgledao, ja sam samo robot. Robot, doktore. Ja samrobot, i ni{ta vi{e. Verujte mi. I stoga moète slobodno da me operi{ete. Prvi zakonni~im ne zabranjuje robotu da deluje na drugog robota. âk i ako bi to delovanjenanelo zlo tom robotu, doktore."

2.U po~etku - a po~etak se zbio gotovo dva stole}a pre ove posete hirurgu -

niko ne bi ni pomislio da je Endru Martin i{ta drugo do robot, {to i jeste bio.U ono davno doba kada je tek si{ao sa monta`ne trake u korporaciji 'Roboti i

mehani~ki ljudi Sjedinjenih Dràva', bio je robot po izgledu, kao i svi koji su ikada

postojali, pa`ljivo konstruisan i veli~anstveno funkcionalan: gladak mehani~kipredmet, pozitronski mozak ugra|en u manje-vi{e ~ovekoliko ku}i{te od metala iplastike.

Njegovi dugi vitki udovi bili su precizno na~injeni mehanizmi od titanijumapresvu~enog ~elikom, uz dodatak silikonskih umetaka u zglobovima, kako bi seizbeglo trenje metala o metal. Omota~i zglobova bili su od najboljeg savitljivogpolietilena. O~i su mu bile fotoelektri~ne }elije koje su blistale dubokim crvenimsjajem. Njegovo lice - bilo je preterano nazvati ga licem; bio je to pre ovla{ni nacrtlica - bilo je potpuno nesposobno za bilo kakav izraz. Njegovo glatko bespolno telo

bilo je nedvosmisleno proizveden predmet. Bio je dovoljan jedan pogled da se vidida je u pitanju ma{ina, ni{ta bodrija, ni{ta ljudskija, ni{ta ìvlja od telefona, dèpnogra~unara ili automobila.

Ali to je bilo u drugom dobu, veoma, veoma davno.Bilo je to doba kada roboti jo{ nisu bili uobi~ajen prizor na Zemlji - skoro u

sam osvit robotike, jedva jednu generaciju posle vremena kada su prvi velikiroboti~ari, kakvi su Alfred Lening i Piter Bogert i legendarni robopsiholog Suzan


5/150

Kelvin, obavili svoj istorijski posao, razviv{i i usavr{iv{i principe na osnovu kojih sunastali prvi pozitronski mozgovi.

Cilj tih pionira bio je da stvore robote sposobne da preuzmu na sebe mnogevelike terete koje su dotad morala da nose ljudska bi}a. I to je bio deo problema skojim se suo~ila robotika, u ta davna vremena nastanka nauke o ve{ta~kom ìvotu,krajem dvadesetog i po~etkom dvadeset prvog veka: nespremnost ve}ine ljudskihbi}a da prepuste te terete mehani~kim zamenama. Zbog te nespremnosti, u skorosvim zemljama doneti su veoma strogi zakoni - svet je tada jo{ bio podeljen namnoge nacije - protiv upotrebe robotskog rada na Zemlji.

Do 2007. godine roboti su bili zabranjeni na skoro ~itavoj planeti, osim zanau~na istraìvanja pod pa`ljivo kontrolisanim uslovima. Roboti su mogli da putuju usvemir, da, na sve brojnije fabrike i istraìva~ke stanice van Zemlje - neka se onisnalaze sa problemima na smrznutom Ganimedu i usijanom Merkuru, neka oniiskuse sve neprijatnosti muvanja po povr{ini Meseca, neka oni stra{no rizikuju uranim eksperimentima sa Skokom, koji }e, na kraju, ~ove~anstvu doneti hipersvemiri zvezde.

Ali roboti u slobodnoj i {irokoj upotrebi na Zemlji, roboti koji zauzimajudragocena radna mesta, koja bi ina~e bila na raspolagaju stvarnim, prirodno ro|enimljudskim bi}ima od krvi i mesa - ne! Ne! Ovde nam ne trebaju nikakvi roboti!

Pa, to je na kraju moralo da se promeni, naravno. A najdramati~nije promenepo~ele su upravo u vreme kada je robot NDR-113, koji }e jednog dana postatipoznat kao Endru Martin, upravo bio sklapan u glavnoj fabrici za severno podru~jekorporacije 'Roboti i mehani~ki ljudi Sjedinjenih Dràva'.

Jedan od ~inilaca koji su doprineli postepenom slomu svih antirobotskihpredrasuda na Zemlji, u to vreme, bila je obi~na propaganda. 'Roboti i mehani~ki

ljudi Sjedinjenih Dràva' nisu bili samo nau~na korporacija, nego su znali pone{to i ozna~aju profitabilnosti. Stoga su na{li na~ine, tihe, mirne i efikasne, da na~nufranken{tajnovski mit o robotima, doìvljavanje mehani~kih ljudi kao stra{nihteturavih Golema.

Roboti su tu na{e udobnosti radi, tvrdili su propagandisti RMLJSD. Roboti sutu da nam pomognu. Roboti nam nisu neprijatelji. Roboti su potpuno bezbedni,bezbedni van svake sumnje i u svakoj prilici.

I - po{to je sve to zaista bilo istina - ljudi su po~eli da prihvataju prisustvorobota me|u sobom. Uglavnom su pri tom gun|ali. Mnogi ljudi, mo`da i ve}ina,

ose}ali su se neprijatno i pri samoj pomisli na robote; ali shvatali su potrebu zanjima i po~eli su barem da podnose njihovo prisustvo, ukoliko se, naravno, i daljeprimenjuju sva ograni~enja propisana za upotrebu robota.

Postojala je potreba za robotima, dopadalo im se to ili ne, jer je nekako u tovreme broj stanovnika Zemlje po~eo da se smanjuje. Posle dugih patnji udvadesetom stole}u, svet je za{ao u doba relativne smirenosti, harmonije, pa ~ak irazuma - barem u izvesnom stepenu. Postao je ti{e, mirnije, sre}nije mesto. Ljudi jebilo ne{to manje, ne zbog stra{nih ratova ili po{asti, nego zato {to su porodice


6/150

uglavnom bile manje, biraju}i kvalitet umesto kvaliteta. Migracije na novonaseljenesvetove tako|e su umanjivale stanovni{tvo Zemlje: migracije u prostranu mreùpodzemnih naselja za Mesecu, u kolonije u asteroidnom pojasu i na Jupiterovim iSaturnovim mesecima, i na ve{ta~ke svetove u orbiti oko Zemlje i Marsa.

Zbog svega toga vi{e nije bilo mesta strahu da }e neko zbog robota izgubitiposao. Strah od gubitka posla na Zemlji ustupio je mesto brizi da se re{i problemnedostatka radnika. Iznenada su roboti, na koje se nekada gledalo s tolikonelagodnosti, straha, pa ~ak i mr`nje, postali neophodni za odràvanje blagostanjasveta koji je imao sve materijalne prednosti, ali vi{e nije bilo dovoljno stanovnika kojibi ~istili ulice, vozili taksi, kuvali, loìli pe}i.

U to doba smanjene populacije i pove}anog blagostanja proizveden je NDR-113 - budu}i Endru Martin. Upotreba robota na Zemlji vi{e nije bila protivzakonita;ali i dalje su vaìla stroga ograni~enja koja su robote dràla daleko od pogleda ljudi.Naro~ito robote programirane za obi~ne ku}ne poslove, {to je bila glavna svrha kojuje Dèrald Martin imao na umu za NDR-113.

U to doba je malo ko imao robota za ku}nog slugu. Ve}inu ljudi ta pomisao jesuvi{e pla{ila - a bilo je i suvi{e skupo.

Ali Dèrald Martin nije bio bilo ko. Bio je ~lan regionalnog zakonodavnog tela,i to mo}an ~lan, jer predsedavao je Komitetom za nauku i tehnologiju, uz velikiautoritet i ugled, ogromnu snagu volje i karakter. [ta bi Dèrald Martin re{io dapostigne, to bi svakako i postigao. [ta bi Dèrald Martin re{io da stekne, to bisvakako i stekao. Verovao je u robote: znao je da su oni neizbe`ni ako se ho}enapredak, i da }e na kraju postati nezamenljiv deo ljudskog dru{tva na svakomnivou.

I tako je, iskoristiv{i do maksimuma poloàj u Komitetu za nauku i tehnologiju,

uspeo da izvede da roboti postanu deo njegovog privatnog ìvota, kao i ìvotanjegove porodice. Da bi stekao dublje razumevanje robota, kako je rekao. Kako bipomogao ostalim ~lanovima regionalnog zakonodavnog tela da saznaju kako da senajbolje nose sa problemima koje }e doneti nastupaju}a era robota. Hrabro iodva`no, Dèrald Martin se ponudio za opit, i prihvatio da primi jednu grupudoma}ih robota u svoj sopstveni dom.

Prvi roboti koji su stigli bili su jednostavni i predvi|eni za pojedina~ne rutinskeposlove. Bili su uglavnom ljudskog oblika, ali jedva da su i{ta govorili dok su i{li zasvojim poslom na onaj tihi, efikasni na~in karakteristi~an za ma{ine, {to su

nesumnjivo i o~ito bili. Martinovima je isprva bilo ~udno da ih stalno gledaju, ali brzosu postali deo porodi~ne atmosfere, ne izazivaju}i vi{e pa`nje od kakvog tostera iliusisiva~a.

A onda..."Ovo je NDR-113", objavio je Dèrald Martin jednog sveèg, vetrovitog

junskog popodneva, kada je kamionet za isporuke pri{ao dugim putem koji je vodiodo veli~anstvenog imanja porodice Dèralda Martina, na vrhu brda, i ostavio im


7/150

glatkog, sjajnog mehani~kog ~oveka. "Na{ li~ni robot za doma}instvo. Na{ sopstveniporodi~ni sluga."

"Kako se zove?" upitala je Amanda. Amanda je bila mla|a od dve k}eriMartinovih, malo zlatokoso dete prodornih plavih o~iju.

"NDR-113.""To mu je ime?""To mu je serijski broj."Amanda se namr{tila. "En-de-er. Endeer 113. To je ~udno ime.""Serijski broj", ponovio je Dèrald Martin.Ali Amanda to nije prihvatila. "Endeer. Ne moèmo ga tako zvati. To uop{te

ne zvu~i kao pristojno ime.""Slu{aj je samo", rekla je Melisa Martin. Melisa je bila starija k}i Martinovih;

pet godina starija od Amande, tamnokosa i tamnooka. Melisa je bila gotovo odrasla,barem po na~inu razmi{ljanja. Amanda je, pak, bila samo dete i zato ju je Melisasmatrala glupom po definiciji. "Ne svi|a joj se robotov serijski broj."

"En-de-er", rekla je Amanda, namerno ne obra}aju}i pa`nju na Melisu. "Toni{ta ne valja. Zaista. Hajde da ga zovemo Endru."

"Endru?" upitao je Dèrald Martin."Ima 'en', zar ne? I 'd' i 'r'. N-D-R. Endru.""Slu{aj je samo", podsme{ljivo je rekla Melisa.Ali Dèrald Martin se nasme{io. Znao je da nije neobi~no pretvoriti robotova

serijska slova u ime. Robote iz serije JN ~esto su zvali Dòn ili Dèjn. RG roboti supostajali Argus. QT robote su zvali Kjuti. Pa, ovo je bio robot iz serije NDR, aAmanda je èlela da se zove Endru. Fino. Fino. Dèrald Martin je umeo da dopustida Amanda radi onako kako Amanda misli da je za Amandu najbolje. Unutar

odre|enih granica, naravno."Vrlo dobro", rekao je. "Neka bude Endru."I bio je Endru. Toliko da tokom svih narednih godina niko u porodici Martin

nije ni poku{ao da ga oslovi sa NDR-113. Na kraju je serijski broj sasvimzaboravljen i morali bi da ga traè kada bi trebalo pozvati servis. I sam Endru jetvrdio da je zaboravio sopstveni broj, iako to nije bilo sasvim ta~no. Bez obzirakoliko vremena pro{lo, on ni{ta nije zaboravljao, ako je samo èleo da pamti.

Ali kako je vreme odmicalo, stvari su se za Endrua menjale, i sve manje jeèleo da pamti broj. Ostavio ga je pa`ljivo skrivenog u bankama podataka i nikad

nije ni pomislio da ga potraì. Sada je bio Endru, Endru Martin - Endru iz porodiceMartin...Bio je visok, vitak i skladan, jer NDR roboti su bili tako konstruisani. Kretao se

tiho i glatko po veli~anstvenoj ku}i nad Pacifikom, u kojoj je ìvela porodica Martin,efikasno obavljaju}i sve {to su Martinovi traìli od njega.

Bila je to ku}a iz starog doba, prostrana i veli~anstvena zgrada kojoj je zaistabio potreban odred posluge za odràvanje; ali vi{e nije bilo posluge, osim robota, ito je Martinovima pravilo pomalo problema pre nego {to se Dèrald Martin ponudio


8/150

za ovaj eksperiment. Sada se par robota ba{tovana starao o blistavozelenimtravnjacima, kresao veli~anstvene ìvice plamenocrvenih azaleja i uklanjao opaleizdanke visokog palmovog drve}a koje je oivi~avalo greben iza ku}e. Robotsprema~ica se borio sa pra{inom i pau~inom. A robot Endru sluìo je porodiciMartin kao lakej, batler, dru`benica i voza~. Pripremao je jelo; birao je i sluìo vinakoja je Dèrald Martin toliko voleo; starao se o ode}i porodice; razme{tao je i paziona njihov lepi name{taj, njihova umetni~ka dela, bezbroj njihovih predmeta.

Endru je imao jo{ jednu du`nost, koja mu je oduzimala toliko vremena da jezanemarivao ostatak ku}nih poslova.

Imanje Martinovih - jer bilo je imanje, ni{ta manje, veliko imanje - bilo jeizdvojeno, usamljeno na divnom grebenu iznad ledenoplavog okeana. U blizini senalazio gradi}, ali najbliì ozbiljan grad, San Francisko, bio je daleko niz obalu.Gradovi su po~eli da se osipaju, dodu{e, i ljudi su sve vi{e voleli da komunicirajuelektronski, i da ne ìve blizu jedni drugih. Tako su }erke Martinovih, u velikoj idivnoj usamljenosti, imale malo dru{tva za igru.

Dodu{e, imale su Endrua.Gospo|ica je prva shvatila kako treba urediti stvari.('Gospo|icom' je Endru uvek zvao Melisu, ne zato {to nije umeo da izgovori

njeno ime, nego zato {to mu se ~inilo nedoli~nim da joj se tako prisno obra}a.Amanda je za njega uvek bila 'Mala Gospo|ica', i nikad ni{ta drugo. G|a Martin -ona se zvala Lusi - za Endrua je bila 'Gospo|a'. [to se ti~e Dèralda Martina, on jebio 'Gospodin'. Dèrald Martin je pripadao onoj grupi ljudi koju ogromna ve}inasveta, ne samo roboti, najradije oslovljava sa 'Gospodine'. Broj osoba koje su gazvale 'Dèrald' bio je veoma mali, a bilo je nemogu}e i zamisliti da ga nekooslovljava sa 'Dèri'.)

Gospo|ica je brzo razumela mnogo {ta o tome kako se moè iskoristitiprisustvo robota u ku}i. Trebalo je samo primenjivati Drugi zakon.

"Endru", rekla je, "nare|ujemo ti da ostavi{ to {to radi{ i da se igra{ s nama."Tog trenutka Endru je sre|ivao knjige u biblioteci Martinovih, koje su pobegle

iz abecednog niza, {to se knjigama ~esto de{ava.Zastao je i spustio pogled sa visoke police od mahagonija izme|u dva ogromna

prozora sa vitraìma na severnom kraju sobe. Blago je odgovorio. "Izvinite,Gospo|ice. Trenutno sam zauzet poslom koji mi je zadao va{ otac. Gospodinovanaredba ima ve}u teìnu od ovakvog va{eg zahteva."

"ûla sam {ta ti je tata rekao", odgovorila je Gospo|ica. "Rekao je 'Voleo bihda sredi{ te knjige, Endru. Pore|aj ih po nekom razumnom sistemu.' Je li tako bilo?""Upravo tako mi je rekao, Gospo|ice. Upravo tim re~ima.""E pa, zna~i, po{to je rekao samo da bi voleo da sredi{ knjige - a ne pori~e{

da je ba{ tako bilo - to i nije neko nare|enje, zar ne? Vi{e je predlog. Ili nagove{taj.Predlog nije nare|enje. A nije ni nagove{taj. Endru, ja ti nare|ujem. Ostavi knjigetakve kakve su i povedi mene i Amandu u {etnju po plaì."


9/150

Bila je to savr{ena primena Drugog zakona. Endru je smesta spustio knjige isi{ao s merdevina. Gospodin je bio glava porodice; ali nije izdao izri~ito nare|enje,barem ne u strogom shvatanju re~i, a Gospo|ica jeste. Svakako jeste. A nare|enjeod ljudskog bi}a koje pripada ovom doma}instvu - svakog ljudskog bi}a koje pripadadoma}instvu - imalo je ve}u teìnu od obi~nog izraàvanja predloga od nekogdrugog ~lana doma}instva, pa makar taj ~lan bio sam Gospodin.

Endru zapravo nije imao nikakvih problema s tim. Voleo je Gospo|icu, a jo{vi{e je voleo Malu Gospo|icu. U svakom slu~aju, uticaj koji su one imale na njegovopona{anje, kod ljudskih bi}a bi se zvalo uticajem ljubavi. Endru je to smatraoljubavlju, jer nije znao drugi izraz za ono {to je ose}ao prema devoj~icama.Nesumnjivo je ose}ao ne{to. I to je samo po sebi ve} bilo ~udno, ali pretpostavljaoje da je sposobnost za ljubav ugra|ena u njega isto kao i ostale razne sposobnosti. Itako, ako su èlele da on iza|e i igra se s njima, rado je to ~inio - pod uslovom dase sve uklapalo u okvire Tri zakona.

Staza koja je vodila na plaù bila je strma i vetrovita, puna stenja, izlokanihrupa i drugih neprijatnih prepreka. Niko je i nije, koristio osim Gospo|ice i MaleGospo|ice, jer je i sama plaà predstavljala samo iskrzanu pe{~anu traku pokrivenunaplavljenim drvetom i osu{enom morskom travom, a okean je, tu u severnom deluKalifornije, bio suvi{e hladan da bi se i pomislilo na plivanje bez za{titnog odela. Alidevoj~ice su ga volele i takvog, praznog, nam}orastog i vetrovitog.

Dok su polako silazili, Endru je jednom rukom drào Gospo|icu a drugomnosio Malu Gospo|icu. Obe devoj~ice bi najverovatnije si{le niz stazu i same, bezikakvih problema, ali Gospodin je izdao vrlo stroga nare|enja {to se ti~e staze premaplaì. "Dobro pazi da ne tr~e i ne ska~u po njoj, Endru. Ako se sapletu napogre{nom mestu, padale bi dvadeset metara. Ne mogu da im zabranim da idu dole,

ali ho}u da u svakom trenutku bude{ tik uz njih, kako bi pazio da ne naprave nekuglupost. To je nare|enje."

Jednog dana, Endru je to znao, Gospo|ica, ili mo`da ~ak i Mala Gospo|ica,da}e mu protivre~no nare|enje i traì}e da on stoji i gleda kako njih dve vrtoglavotr~e niz breg ka plaì. Kad se to bude desilo, u njegovom pozitronskom mozgustvori}e se mo}ni ekvipotencijal suprotnosti, i svakako }e mu biti veoma te{ko da sesna|e.

Gospodinovo nare|enje }e na kraju prevagnuti, naravno, jer je sadràloelemente i Prvog i Drugog zakona, a sve {to se odnosi na Prvi zakon uvek ima

vrhunsku prednost. Pa ipak, Endru je znao da }e njegovi vodovi biti veomanapregnuti prvi put kad se sukobe Gospodinova nare|enja i hirovi devoj~ica.No, zasad su Gospo|ica i Mala Gospo|ica bile spremne da se povinuju

pravilima. Pa`ljivo, korak po korak, silazio je niz liticu. Na dnu je pustio rukuGospo|ici i spustio Malu Gospo|icu na vla`ni pesak. Obe su smesta otr~ale, veselojurcaju}i du` ivice mo}nog, zapenjenog mora.

"Morska trava!" povikala je Gospo|ica, podigav{i debeo, uàst izdanak duì odnje, i ma{u}i njime kao bi~em. "Pogledaj samo ovu morsku travu, Endru!"


10/150

"A ovo par~e drveta!" rekla je Mala Gospo|ica. "Zar nije divno, Melisa?""Mo`da tebi jeste", prezrivo je rekla starija devoj~ica. Uzela je ~vornovat i

izlokan komad drveta od Male Gospo|ice, povr{no ga pogledala i odbacila, stresav{ise. "Brrr. Sva{ta raste po njemu."

"I to je samo morska trava", rekla je Mala Gospo|ica. "Je li tako, Endru?"Podigla je odba~eni komadi} drveta i predala mu ga na pregled."Da, alge", odgovorio je."Al-alge?""Alge. Stru~ni naziv za morsku travu.""Oh. Alge." Mala Gospo|ica se nasmejala i spustila taj komad drveta na

po~etak staze, kako bi se setila da ga ponese na povratku u ku}u. Potom je ponovojurnula du` plaè, prate}i stariju sestru kroz prskanje zapenjenih talasa.

Endru je bez problema i{ao za njima. Nikad nije dozvoljavao da mu predalekoodu.

Dok su bili na samoj plaì, nisu mu bila potrebna naro~ita nare|enja odGospodina da bi {titio devoj~ice; Prvi zakon se postarao za to. Okean nije samodivlje izgledao, nego je zaista i bio opasan: strujanja su bila sna`na i nepredvidljiva,voda je u skoro svako doba godine bila ledena, a manje od pedeset metara od obaleiz vode su virili, kao ogromni kameni zubi, smrtonosni vrhovi litice. Kad biGospo|ica ili Mala Gospo|ica na~inile i najmanji pokret da se upute u more, Endrubi se smesta stvorio kraj njih.

Ali bile su dovoljno razumne da ni ne pomisle na plivanje. Obala je du` ovogdela Pacifika bila divna na svoj grubi, divlji na~in, ali samo more, uvek besno ivrtlo`no, bilo je neprijatelj svima koji nisu srasli s njim, i ~ak i malo dete je toose}alo na prvi pogled.

Gospo|ica i Mala Gospo|ica su {ljapkale po baricama zaostalim od plime izagledale tamne pavenke, sivozelene prilepke, ruì~aste i purpurne anemone ibezbroj sitnih krabica, i tragaju}i - kao i uvek bez mnogo uspeha - za morskimzvezdama. Endru je bio u blizini, spreman za slu~aj da se iznenada, bez upozorenja,pojavi veliki talas i jurne ka obali. More je bilo mirno, mirno kao {to je ~esto umeloda izgleda, ali opasni talasi umeli su da se pojave niotkuda.

Iznenada se oglasila Gospo|ica. "Endru, ume{ li ti da pliva{?""Mogao bih ako ustreba, Gospo|ice.""Ne bi dobio kratak spoj u mozgu li ne{to sli~no? Mislim, ako voda u|e

unutra?""Ja sam vrlo dobro izolovan", objasnio joj je Endru."Fino. Onda otplivaj do one sive stene. One na kojoj se gnezde kormorani.

Ho}u da vidim koliko }e{ brzo to uraditi.""Melisa..." s nelagodno{}u zausti Mala Gospo|ica."[{{{, Amanda. Ho}u da Endru ode tamo. Mo`da }e na}i jaja kormorana, pa

}e ih doneti da nam ih pokaè.""Ne bi valjalo da se diraju gnezda, Gospo|ice", ne`no je rekao Endru.


11/150

"Rekla sam da ho}u da otpliva{ tamo.""Melisa..." ponovila je Mala Gospo|ica, ovaj put ne{to o{trije.Ali Gospo|ica je bila uporna. To je bilo nare|enje. Endru je osetio prve

predznake nakupljanja suprotstavljenih potencijala: blago podrhtavanje vrhova prstiju,jedva osetnu vrtoglavicu. Nare|enjima se treba pokoravati: to je bio Drugi zakon.Gospo|ica bi mogla da mu naredi da ovog ~asa otpliva za Kinu, i Endru bi to bezoklevanja u~inio, da nema nikakvih prepreka. Ali on je bio tu da za{titi devoj~ice.[ta bi bilo da ih zadesi ne{to neo~ekivano dok je on tamo na steni s kormoranima?Iznenadan zlokobni talas, klizav kamen, ~ak i zemljotres - zemljotresi nisu bilisvakodnevna pojava, ali mogli su se dogoditi.

Ovo se ticalo isklju~ivo Prvog zakona."@ao mi je, Gospo|ice. Po{to nema odraslih koji bi vas ~uvali, ne mogu da vas

ostavim bez nadzora toliko dugo dok otplivam do stene i nazad. Da su tu Gospodinili Gospo|a, bilo bi druga~ije, ali ovako..."

"Zar ne moè{ da prepozna{ nare|enje kad ti se izda? Ho}u da otpliva{ tamo,Endru."

"Kao {to sam objasnio, Gospo|ice...""Ne treba da brine{ za nas. Nisam ja dete, Endru. [ta si mislio - da }e neko

~udovi{te dotr~ati plaòm i progutati nas dok si ti u vodi? Mogu da se staram o sebi,hvala na pitanju, a pazi}u i na Amandu ako treba."

"Nije po{teno prema njemu, Melisa", rekla je Mala Gospo|ica. "Tata mu je daonare|enja."

"A sad mu nare|ujem ja." Melisa je na~inila zna~ajan pokret rukom. "Otplivajdo kormoranske stene, Endru. Kreni. Sada, Endru."

Endru je osetio da se blago zagreva, pa je naredio vodovima da izvr{e

potrebne homeostatske izmene."Prvi zakon..." po~eo je."Ala si dosadan! I ti i tvoj Prvi zakon!" povikala je Melisa. "Zar ne moè{

jednom da zaboravi{ taj Prvi zakon? Ne, ne moè{, je li? Ugradili su ti te sme{nezakone i nema na~ina da ih zaboravi{. Ti si samo glupa ma{ina."

"Melisa!" ljutito je rekla Mala Gospo|ica."Da, to je ta~no", kazao je Endru. "Kao {to ste upravo ispravno primetili, ja

sam samo glupa ma{ina i stoga nisam u stanju da prenebregnem nare|enja va{egoca koja se ti~u va{e bezbednosti na plaì." Lako se naklonio Melisi. "Veoma mi je

ào, Gospo|ice.""Ako toliko èli{ da vidi{ kako Endru pliva, Melisa", rekla je Mala Gospo|ica,"za{to ne bi u{ao u pli}ak i malo plivao du` obale? To ne bi bilo ni{ta lo{e, zar ne?"

"Ne bi bilo isto", nadureno je rekla Gospo|ica. "Uop{te ne bi."Endru je pomislio da bi je to mo`da ipak zadovoljilo. Nije voleo {to je izazvao

toliku neslogu."Dozvolite da pokaèm", rekao je.


12/150

U{ao je u pli}ak. Teàk, zapenu{an talas zahvatio mu je kolena, ali Endru je slako}om podesio ìroskopske stabilizatore da se suprotstave napadu sna`nog talasa.Krupno, o{tro kamenje posejano po morskom dnu nije ni ose}ao pod metalnimstopalima. Senzori su mu rekli da je temperatura vode daleko ispod graniceprijatnosti za ljudska bi}a, ali ni to za njega samog nije zna~ilo ni{ta.

êtiri-pet metara od obale bilo je dovoljno duboko da Endru zapliva, a ipak jebio dovoljno blizu obale da se vrati na suvo istog ~asa kad se ukaè potreba.Sumnjao je da }e se to desiti. Devoj~ice su stajale na plaì jedna kraj druge,zadivljeno ga gledaju}i.

Endru nikad ranije nije plivao. Nikada nije imao ni najmanjeg razloga za to. Alibio je programiran za skladnost i koordinaciju u svim okolnostima, i bila mu jepotrebna mu je samo jedna mikrosekunda da prora~una prirodu pokreta potrebnihda ga pokre}u kroz vodu tik ispod povr{ine - ritmi~ki udari nogu, podizanje ruku,zahvatanje {akom. Ve{to je zaplivao nekih desetak metara du` obale, glatkim,efikasnim, sna`nim pokretima, a onda se okrenuo i vratio na polaznu ta~ku. Svezajedno trajalo je svega nekoliko trenutaka.

A na Gospo|icu je delovalo ba{ kako treba."Ti si sjajan pliva~, Endru", rekla je. O~i su joj blistale. "Sigurna sam da bi

sru{io sve rekorde kad bi oti{ao na neko pliva~ko takmi~enje.""Nema pliva~kih takmi~enja za robote, Gospo|ice", ozbiljno je odgovorio

Endru.Gospo|ica se zakikotala. "Mislila sam na ljudsko takmi~enje! Na Olimpijadu!""O, Gospo|ice, Gospo|ice! To uop{te ne bi bilo po{teno, da dozvole robotu

takmi~enje na Olimpijadi, sa ljudima! To se nikad ne}e desiti."Malo je razmislila o tome. "Valjda ne}e", rekla je. @alosno je pogledala

kormoransku stenu. "Siguran si da ne}e{ da otpliva{ tamo? Uverena sam da bi zadva minuta stigao tamo i nazad. [ta bi moglo da nam se desi za ta dva minuta?"

"Melisa", ponovo je rekla Mala Gospo|ica."Sasvim razumem va{u èlju da to u~inim", rekao je Endru, "ali nisam u stanju

da ispunim va{u èlju. Jo{ jednom, veoma àlim...""No, dobro. @ao mi je {to sam i pitala.""Nije ti ào", rekla je Mala Gospo|ica."Jeste.""I rekla si Endruu da je glupa ma{ina. To uop{te nije bilo lepo!"

"Ali je ta~no, zar ne?" upitala je Gospo|ica. "Sam nam je rekao da je ta~no."On je ma{ina, valjda", zamislila se Mala Gospo|ica. "Ali nije glup. A svakakonije bilo u~tivo da mu to kaè{."

"Ne moram da budem u~tiva prema robotu. Kao kad bi bila u~tiva prematelevizoru."

"Nije isto!" tvrdila je Mala Gospo|ica. "Potpuno je druga~ije!"


13/150

Po~ela je da pla~e, pa je Endru morao da je uhvati i zavrti je u krug sve dokjoj se nije toliko zavrtelo u glavi od okretanja ogromnog vedrog neba i naopa~keokrenutog okeana, da je zaboravila za{to se rastuìla.

Uskoro mu je pri{la Gospo|ica, dok je Mala Gospo|ica istraìvala neku baricu,i obratila mu se dubokim, prigu{enim glasom. "Izvini {to sam ono rekla, Endru."

"U redu je, Gospo|ice.""Ho}e{ li mi oprostiti? Znam da to nije bilo lepo. Zaista sam èlela da otpliva{

tamo, i nisam se ni setila da ne sme{ da nas ostavlja{ same dok smo ovde. Stra{nomi je ào, Endru."

"Nema potrebe da se izvinjavate, Gospo|ice. Zaista nema."I nije bilo. Kako bi robot mogao da se uvredi zbog ne~eg {to ~ovek kaè ili

uradi? Ali Endruu se u~inilo da je najbolje da joj to ne kaè. Ako Gospo|ica ose}apotrebu da se izvini, mora joj omogu}iti da tu potrebu ispuni - ~ak da ga njeneokrutne re~i nisu uop{te uznemirile.

Bilo bi besmisleno da pori~e da je ma{ina. On jeste upravo to.[to se ti~e glupe ma{ine, pa, nije imao pojma {ta je time Gospo|ica htela da

kaè. Imao je odgovaraju}i kapacitet inteligencije za sve zadatke koje bi dobio.Svakako postoje roboti inteligentniji od njega, ali on nije sreo takve. Da li je htela dakaè kako je on manje inteligentan od ljudskih bi}a? Ta izjava mu ni{ta nije zna~ila.Nije umeo da uporedi robotsku i ljudsku inteligenciju. Kvantitativno i kvalitativno,njihov na~in razmi{ljanja potpuno se razlikovao - u tome su se oduvek svi slagali.

Uskoro je vetar postao hladniji. Po~eo je da devoj~icama kovitla haljine, ibacao im je pesak u lice, kao i Endruu o blistavo ku}i{te. Devoj~ice su zaklju~ile dasu se dosta naigrale na plaì.

Kad su po{li uz stazu, Mala Gospo|ica je podigla onaj komad drveta {to ga je

ranije na{la i zadenula ga za pojas. Uvek je sakupljala tako neobi~ne dragocenosti.Te ve~eri, kad je sve poslove okon~ao, Endru je si{ao na plaù, sam, i otplivao

do kormoranske stene, samo da vidi koliko vremena }e mu trebati. âk i u tami biloje brzo i lako. Najverovatnije bi, zaklju~io je, uradio to ne izlaù}i Gospo|icu i MaluGospo|icu ikakvom riziku. Naravno, to ne bi u~inio, ali postojala je mogu}nost.

Niko nije traìo od Endrua da no}u pliva do stene. To je bila njegova ideja.Pitanje radoznalosti, tako re}i.

3.

Do{lo je doba godine u kome je Mala Gospo|ica slavila svoj ro|endan. Endruje ve} nau~io da je proslava ro|endana vaàn doga|aj u godi{njem ciklusu ljudskogìvota - se}anje na dan kada se jedinka pojavila iz maj~ine materice.

Endru je smatrao da je neobi~no {to su ljudi izabrali dan izlaska iz matericekao stvar dovoljno zna~ajnu za proslave. Znao je pone{to o biologiji ljudi, i ~inilo muse da bi bilo mnogo va`nije obratiti pa`nju na trenutak istinskog stvaranja organizma,kada spermatozoid u|e u jajnu }eliju i kada po~ne proces deobe }elije. Sigurno je topravi trenutak nastanka svake osobe!


14/150

Nesumnjivo je nova osoba ve} ìva, iako nije sposobna za samostalnofunkcionisanje, tokom devet meseci koje provodi unutar materice. Ljudsko bi}e, uzto, nije naro~ito sposobno za samostalan ìvot ni odmah posle izlaska iz materice,pa je razlika izme|u ro|enja i pre-ro|enja, koju ljudi toliko podvla~e, za Endruaimala veoma malo smisla.

On sam bio je spreman da izvr{ava sve programirane funkcije onog ~asa kadje poslednja faza sklapanja bila gotova i kad su vodovi pokrenuti. Ali novoro|enodete je daleko od sposobnosti da se samo snalazi. Endru nije video nikakvu razlikuizme|u fetusa koji je zavr{io sa svim fazama razvoja ali je jo{ unutar majke, i istogtog fetusa, dan-dva kasnije, kad iza|e. Bio je unutra, sad je napolju, i gotovo.Ostajao je jednako bespomo}an. Za{to se onda ne bi slavila godi{njica trenutkaza~e}a, umesto godi{njice ne~ijeg izlaska iz materice?

[to je vi{e mozgao o tome, bilo mu je sve jasnije da postoji neka logika u obagledi{ta. [ta bi, na primer, on odabrao za svoj ro|endan, kad bi roboti uop{teose}ali potrebu da slave ro|endane? Datum kad je fabrika po~ela da ga sastavlja, ilidatum kad je njegov pozitronski mozak postavljen u ku}i{te, uz uklju~ivanje somatskekontrole? Je li on 'ro|en' kad su spojeni prvi delovi njegovog oklopa ili kada je upogon stupio jedinstveni sklop senzora koji sa~injava NDR-113? Obi~no ku}i{te nepredstavlja njega, ma {ta to on bio. Tek pozitronski mozak jeste on. Ili kombinacijapozitronskog mozga valjano montiranog u telo koje je za njega predvi|eno. Prematome, njegov ro|endan...

Oh, to je bilo tako zbunjuju}e! A roboti nisu predvi|eni za zbunjivanje. Njihovipozitronski umovi su sloèniji od obi~nih digitalnih 'mozgova' nepozitronskihkompjutera, koji operi{u isklju~ivo prostim binarnim operacijama, funkcijamauklju~eno i isklju~eno, da i ne, pozitivno i negativno, a ta sloènost ponekad dovodi

do trenutaka sukobljenih potencijala. Ipak, roboti su logi~ka stvorenja koja umeju dase izbore s takvim sukobima, obi~no tako {to presloè podatke na razuman na~in.Pa za{to mu je onda toliko te{ko da pojmi {ta bi trebalo da predstavlja ne~ijiro|endan?

Zato {to su ro|endani ~isto ljudska ideja, odgovorio je samom sebi. Oni zarobote nisu ni od kakvog zna~aja. A ti nisi ljudsko bi}e, pa ne treba da brine{ kadabi trebalo ili ne bi trebalo da slavi{ svoj ro|endan.

U svakom slu~aju, bio je Gospo|icin ro|endan. Gospodin se potrudio da togdana do|e ranije ku}i, iako je zakonodavno telo bilo zauzeto nekom komplikovanom

raspravom o me|uplanetnim zonama slobodne trgovine. îtava porodica je obuklasve~anu ode}u i okupila se oko velikog komada ugla~anog crvenog drveta koji jepredstavljao trpezarijski sto. Upaljene su sve}e i Endru je posluìo sve~anu ve~erukoju je Gospo|a satima planirala, a potom je Gospo|ica zvani~no primila i otvorilapoklone. Primanje poklona - novog vlasni{tva, koje vam daju drugi - o~ito je biloglavni deo rituala proslave ro|endana.


15/150

Endru je posmatrao, ali nije zaista razumeo. Znao je da ljudi mnogo polaù naposedovanje stvari, predmeta koji pripadaju isklju~ivo njima, ali bilo je te{ko shvatitikoliku vrednost im ti predmeti predstavljaju i za{to im je toliko stalo da ih poseduju.

Mala Gospo|ica, koja je tek pre godinu-dve nau~ila da ~ita, poklonila je sestriknjigu. Ne kasetu, ne info-disk, ne holokocku, nego pravu knjigu sa koricama, upovezu, sa stranicama. Mala Gospo|ica je veoma volela knjige. To je vaìlo i zaGospo|icu - naro~ito je volela knjige poezije, oznaka za ispisan niz tajanstvenih frazapore|anih u nejednake redove, {to je za Endrua bilo krajnje tajanstveno.

"Kako je divna!" povikala je Gospo|ica kada je izvadila knjigu iz {arenogpapira. "Rubaije Omara Kajama! Oduvek sam to èlela! Ali otkud si znala da to ipostoji? Ko ti je rekao, Amanda?"

"îtala sam o njoj", rekla je Mala Gospo|ica, pomalo uvre|ena. "Ti misli{ da jani{ta ne znam, jer sam pet godina mla|a od tebe, ali da zna{, Melisa..."

"Devojke! Devojke!" upozorio ih je Gospodin. "Hajde da se ne bockamo zavreme ro|endanske proslave!"

Slede}i poklon koji je Gospo|ica otvorila bio je od njene majke: divan dèmperod ka{mira, beo i paperjast. Gospo|ica se toliko odu{evila da ga je obukla prekodèmpera koji je ve} nosila.

Potom je otvorila paketi} od oca i glasno dahnula: jer Gospodin joj je kupioprivezak od ruì~aste slonova~e, ukra{en zavojitim urezima, toliko privla~nim da je~ak i Endru, svojim savr{enim vidom, nehotice pratio sloène {are. Gospo|ica je bilablaèno sre}na. Uzela je privezak zajedno sa zlatnim lan~i}em i stavila ga oko vrata,pa`ljivo ga name{taju}i dok se nije na{ao ta~no na sredini novog dèmpera.

"Sre}an ro|endan, Melisa", rekao je Gospodin. Gospo|a je zapevala, pridruìlajoj se Mala Gospo|ica, i svi su otpevali ro|endansku pesmu. Potom je Gospo|a

po~ela da peva od po~etka, i pokretom je pozvala Endrua, koji je zapevao zajedno snjima.

Za trenutak se upitao je li trebalo i on ne{to da pokloni Melisi. Ne, pomislioje, ona to izgleda nije o~ekivala. A za{to i bi? On nije bio ~lan porodice. Bio jesamo jedan od ku}nih aparata. Predavanje ro|endanskih poklona je isklju~ivo ljudskaosobina.

Bila je to ljupka ro|endanska ve~era. Samo jedna stvar nije bila kako treba:Mala Gospo|ica je bila stra{no ljubomorna zbog onog divnog priveska od slonova~e.

Poku{ala je da to prikrije, naravno. Bilo je to ro|endansko slavlje njene sestre i

nije èlela da joj ga pokvari, ali ~itavo ve~e je kri{om zagledala privezak koji je toploblistao, ruì~ast i zlatan, na Melisinom dèmperu, i Endru nije morao da budenaro~ito pronicljiv pa da vidi koliko je nesre}na.

Poèleo je da je ne~im razvedri. No, ~itavo zame{ateljstvo oko ro|endana,poklona, sestara, ljubomore i svih tih ljudskih shvatanja - zaista je bilo van granicanjegovog poimanja. On je bio veoma sposoban robot u onom smislu za koji jekonstruisan, ali njegovi konstruktori nisu smatrali za potrebno da mu omogu}e da


16/150

razume za{to je jedna devoj~ica tu`na kad druga devoj~ica, njena sestra, dobije leppredmet povodom ro|endana.

Ipak, dan-dva kasnije, Mala Gospo|ica je pri{la Endruu. "Mogu li darazgovaram s tobom, Endru?"

"Svakako.""Da li ti se svideo privezak koji je Melisa dobila od tate?""U~inio mi se veoma lep.""I jeste lep. To je ne{to najlep{e {to sam ikada videla.""Zaista je veoma lep, da", rekao je Endru. "I siguran sam da }e ti Gospodin

pokloniti ne{to isto toliko lepo kada do|e tvoj ro|endan.""Moj ro|endan je za tri meseca", rekla je Mala Gospo|ica.Izgovorila je to kao da je u pitanju ~itava ve~nost.Endru je ~ekao, jer nije mogao da odredi kuda }e ovaj razgovor odvesti.Za to vreme Mala Gospo|ica je pri{la ormari}u u kojem je dràla komad

naplavljenog drveta {to ga je na{la na plaì onog dana kad je Endru plivao. Pruìlamu je drvo.

"Ho}e{ li da mi napravi{ privezak, Endru? Od ovoga?""Drveni privezak?""Pa, izgleda da nemam komad slonova~e. Ali ovo je veoma lepo drvo. Zna{ da

delje{, je li? Ili moè{ da nau~i{, nadam se.""Siguran sam da imam mehani~ke sposobnosti potrebne za taj posao, ali

trebao bi mi neki alat i...""Evo", rekla je Mala Gospo|ica.Donela je mali no` iz kuhinje. Predala mu ga je veoma ozbiljnog izraza lica,

kao da je u pitanju ~itav komplet rezbarskih o{trica.

"Ovo bi trebalo da ti je dovoljno", rekla je. "Imam poverenja u tebe, Endru."Uhvatila ga je za metalnu ruku i stegnula je.Te no}i, u ti{ini sobe u koju se povla~io kada obavi sve poslove, Endru se

pa`ljivo zagledao u komad naplavljenog drveta. Nekih petnaestak minuta jeprou~avao njegovu strukturu, gustinu, godove. Pa`ljivo je razgledao i no`, oprobav{iga na par~etu drveta koje je doneo iz ba{te, kako bi procenio ho}e li biti dovoljnodobar. Potom je razmislio o visini Male Gospo|ice i o veli~ini priveska koja binajbolje odgovarala devoj~ici koja je jo{ vrlo mala, ali ne}e zauvek ostati takva.

Kona~no je odsekao komad drveta bliè kraju. Bilo je veoma tvrdo, ali Endru

je imao fizi~ku snagu jednog robota, i bilo je pitanje jedino ho}e li no` izdràtizahteve koje mu je postavio. Izdrào je.Zamislio se nad komadom drveta koji je odvojio od celine. Drào ga je,

okretao, trljao prstima po povr{ini. Sklopio je o~i i zamislio kako bi izgledao kad bimu uklonio komadi} odavde, komadi} odande... kad bi ovde samo malo zagrebao, ai ovde...

Da.Po~eo je da radi.


17/150

Posao nije dugo potrajao, po{to je jednom u umu izveo ~itav plan. Endruovamehani~ka koordinacija lako se prilagodila tako preciznom poslu, a vid mu je biosavr{en, pa je izgledalo da se drvo samo povinuje onom {to je èleo da na~ini odnjega.

Ipak, kad je zavr{io, bilo je suvi{e kasno da bi ga odneo Maloj Gospo|ici.Sklonio je privezak i nije o njemu ni mislio do jutra. Kad je Mala Gospo|ica bilaspremna da potr~i ka autobusu koji ju je svakog dana vozio u {kolu, Endru je izvadioprivezak i pruìo joj ga. Primila ga je, iznena|ena i zadivljena.

"Napravio sam ga za tebe", rekao je."Stvarno?""Od drveta koje si mi sino} dala.""O, Endru, Endru - pa ovo je fantasti~no, Endru! O, tako je lep! Tako divan!

Nisam ni pomislila da }e{ napraviti ne{to takvo. êkaj samo dok ga Melisa vidi! Apokaza}u ga i tati!"

Napolju se za~ula sirena. Mala Gospo|ica je pa`ljivo stavila privezak u torbu iotr~ala ka autobusu. Okrenula se kad je odmakla stazom desetak metara i mahnulaEndruu - i dobacila mu poljubac.

Te ve~eri, kada je Gospodin do{ao ku}i sa zasedanja u glavnom gradu oblasti ikad mu je Mala Gospo|ica pokazala privezak, celo doma}instvo se uskome{alo.Gospo|a se glasno i op{irno divila ljupkosti dela, a Gospo|ica je bila dovoljnorazlo`na da izjavi kako je lepo skoro koliko i privezak koji je ona dobila za ro|endan.

Sam Gospodin bio je zapanjen. Nije mogao da poveruje da je Endru tonapravio.

"Odakle ti ovo, Mandi?" On je Malu Gospo|icu zvao Mandi, niko drugi je nijetako oslovljavao.

"Rekla sam ti, tata. Endru mi ga je napravio. Na{la sam komad drveta naplaì, a on ga je izdeljao."

"On nije zanatlijski robot.""Nije {ta?""Nije predvi|en za deljanje", objasnio je Gospodin."E pa, mo`da i jeste", rekla je Mala Gospo|ica. "Mo`da zna mnogo {ta o

~emu mi pojma nemamo."Gospodin je pogledao Endrua. ^kiljio je i zami{ljeno ~upkao brk - Gospodin je

imao veoma upadljive brkove, nakostre{ene i guste - i mr{tio se tako da je i Endru,

~ije je poznavanje ljudskih izraza lica jo{ bilo pomalo ograni~eno, ipak shvatio da jeto vrlo ozbiljno mr{tenje."Jesi li zaista ti napravio ovo, Endru?""Da, gospodine.""Roboti nisu u stanju da laù, zna{.""To nije u potpunosti ta~no, Gospodine. Mogao bih da laèm kad bi mi se to

naredilo, ili kad bih morao da iznesem neku neistinu kako bih za{titio ljudsko bi}e od


18/150

zla, ili kad bi moja bezbednost bila..." Zastao je. "Ali zaista sam ja izdeljao ovo zaMalu Gospo|icu."

"A {ara? I to si ti napravio?""Da, Gospodine.""Odakle si je prekopirao?""Prekopirao, Gospodine?""Nisi mogao da je tek tako izmisli{. Mora da si je izvadio iz neke knjige, je li

tako? Ili si upotrebio kompjuter za nacrt, ili...""Uveravam vas, Gospodine. Jedino sam prou~avao neobra|en materijal neko

vreme, dok nisam shvatio kako je najbolje da ga obradim u oblik koji }e odgovaratiMaloj Gospo|ici. A onda sam ga izdeljao."

"Kakvim alatom, ako smem da pitam?""Malim kuhinjskim noèm, Gospodine, koji mi je ljubazno obezbedila Mala

Gospo|ica.""Kuhinjskim noèm", ponovio je Gospodin, neobi~no ravnim glasom. Polako

odmahuju}i glavom, odmerio je privezak u dlanu, kao da mu je njegova lepotagotovo neshvatljiva. "Kuhinjskim noèm. Dala ti je komad naplavljenog drveta iobi~an kuhinjski no` i ti si samo time uspeo da na~ini{ ovo?"

"Da, Gospodine."Sutradan je Gospodin doneo Endruu nov komad drveta sa plaè, ve}i, povijen,

izbeljen i i{aran od dugog boravka u vodi. Dao je Endruu i elektri~ni vibro-no`, ipokazao mu kako se koristi.

"Napravi ne{to od ovog komada drveta, Endru", rekao je. "[ta god poèli{.Samo bih voleo da gledam kako radi{."

"Svakako, Gospodine."

Endru je neko vreme razgledao drvo, a onda je uklju~io vibro-no` i posmatraopokrete o{trice najpreciznijim opti~kim parametrima sve dok nije shvatio kakverezultate }e no` mo}i da pruì, a onda je kona~no po~eo da radi. Gospodin je sedeokraj njega, ali kad se Endru usredsredio na posao deljanja, jedva da je i bio svestanda kraj njega sedi ljudsko bi}e. Bio je potpuno usredsre|en na posao. Tog ~asa bilomu je va`no samo drvo, vibro-no` i slika predmeta koji }e osloboditi iz drveta.

Kada je zavr{io, predao je predmet Gospodinu i oti{ao po metlu kako bipo~istio iverje. Kad se vratio u sobu, zatekao je Gospodina kako sedi, nepokretno, izuri u drvo nekako tupo i o{amu}eno.

"Traìo sam robota za doma}instvo iz serije NDR", tiho je rekao Gospodin."Ne se}am se da sam pomenuo nekakve posebne zanatske sposobnosti.""Tako je, Gospodine. Ja sam robot za doma}instvo, serija NDR. Nemam

specijalizovana pro{irenja za zanatske ve{tine.""A ipak si napravio ovo. Video sam svojim o~ima.""Tako je, Gospodine.""[ta misli{, bi li mogao da od drveta pravi{ i druge stvari? Ormar~i}e, recimo?

Stolove? Lampe? Velike skulpture?"


19/150

"Nisam u stanju da kaèm, Gospodine. Nikad to nisam poku{ao.""E, sad }e{ poku{ati."Posle toga Endru je veoma retko spremao obroke ili posluìvao kraj stola, a

nije obavljao ni ostale sitne poslove po ku}i koji su ina~e bili u njegovoj nadle`nosti.Naredili su mu da ~ita knjige o drvodeljstvu i dizajnu, s posebnim naglaskom napravljenju name{taja, a jedna od praznih prostorija u potkrovlju odvojena je da mubude radionica.

Iako je nastavio da delje sitnice za Gospo|icu i Malu Gospo|icu, a ponekad iza Gospo|u - narukvice, nau{nice, ogrlice, priveske - Endru se, na Gospodinovpredlog, posvetio uglavnom ormar~i}ima i sto~i}ima. Stvarao je neobi~ne i lepestvari. Koristio je retko i egzoti~no drvo koje mu je donosio Gospodin, i ukra{avaoga urezuju}i veoma sloène i lepe {are.

Gospodin je svakih dan-dva dolazio da vidi najnovija dela."To je neverovatno, Endru", uvek bi rekao. "Potpuno neverovatno. Ti nisi

samo zanatlija, da li si svestan toga? Ti si istinski umetnik. Ovo {to stvara{ prava suumetni~ka dela."

"Uìvam prave}i ih, Gospodine", rekao je Endru."Uìva{?!""Mo`da ne bih smeo da koristim tu re~?""Neobi~no je ~uti robota kako kaè da 'uìva' u ne~emu. Nisam znao da su

roboti sposobni za takva ose}anja.""Mo`da sam izraz shvatio u suvi{e {irokom smislu.""Mo`da", sloìo se Gospodin, "ali nisam sasvim siguran. Kaè{ da uìva{

prave}i ovaj name{taj. [ta pod tim stvarno podrazumeva{?""Kada to radim, kola u mom mozgu nekako lak{e provode. To mi izgleda

srodno ljudskom pojmu 'uìvanja'. ûo sam da koristite re~ 'uìvanje', i mislim darazumem njeno zna~enje. Na~in na koji je vi koristite odgovara onom {to ja ose}am.Stoga mi se u~inilo prikladnim da kaèm kako uìvam u pravljenju ovih stvari,Gospodine."

"Ah. Da."Gospodin je malo po}utao."Ti si veoma neobi~an robot, Endru, zna{ li to?""Ja sam u potpunosti obi~an, Gospodine. Moja kola pripadaju tipu NDR, i

ni{ta vi{e ni manje od toga."

"Verovatno.""Da li vam smeta ovo {to radim, Gospodine?""Nimalo, Endru. Upravo suprotno.""Pa ipak ose}am nelagodnost u va{em glasu. Postoji u njemu prizvuk - kako

da se izrazim - recimo, iznena|enja? Ne, 'iznena|enje' nije dovoljno precizno.Mo`da nesigurnost? Ili sumnja?... Ho}u da kaèm, Gospodine, izgleda kao dasmatrate kako radim ne{to {to je iznad ukupnog programiranog nivoa mojihsposobnosti."


20/150

"Da", rekao je Gospodin. "Upravo to mislim, Endru. Daleko iznadprogramiranog nivoa. Nimalo mi ne smeta {to se iznenada pokazalo da ima{ugra|ene umetni~ke sposobnosti, da se razumemo. Ali voleo bih da znam odakle tito."

4.Nekoliko dana kasnije Dèrald Martin je telefonirao direktoru podru~ne centrale

korporacije 'Roboti i mehani~ki ljudi Sjedinjenih Dràva'. "Imam nekih problema saNDR robotom za doma}instvo kojeg ste mi dali", rekao je.

Direktor se zvao Eliot Smit. Kao i mnogi rukovodioci korporacije, Smit jepripadao brojnoj i mo}noj porodici Robertson, potomcima Lorensa Robertsona kojije osnovao Robotsku korporaciju, po~etkom dvadesetog veka.

Iako se dosad kompanija toliko razrasla da se vi{e nije mogla smatrati zaporodi~ni poduhvat porodice Robertson - stalna potreba za uvo|enjem sveègkapitala za grananje poslova, primorala je Robertsonove i Smitove da stalno prodajudobar deo svog udela u RMLJSD ulaga~ima van porodice - oni spolja, tako, gotovoda nikad nisu mogli da tek tako podignu slu{alicu i zatraè da govore s jednimRobertsonom ili Smitom. Ali Dèrald Martin je, na kraju krajeva, bio predsednihkKomiteta za nauku i tehnologiju regionalnog zakonodavnog tela. Robertsonovi iSmitovi, ma koliko bogati i mo}ni, nisu mogli da prenebegnu telefonski pozivjednoga Dèralda Martina.

"Problem?" ponovio je Eliot Smit, i njegovo lice na telefonskom ekranupokazalo je duboku i iskrenu zabrinutost. "Veoma mi je ào {to to ~ujem, gospodineMartin. A i prili~no sam iznena|en, moram priznati. Va{ NDR je vrhunski proizvod,znate, i veoma je detaljno testiran pre nego {to je iza{ao iz fabrike. Na kakav kvar

se àlite? Da li robot na neki na~in izneverava o~ekivanja?""Nisam rekao da je u pitanju kvar.""Ali pomenuli ste problem, gospodine Martin. NDR bi trebalo da je u stanju da

obavlja sve ku}ne poslove koje..."Gospodin ga je o{tro prekinuo. "Ovo nema veze sa programiranim doma}im

poslovima, gospodine Smit. NDR-113 savr{eno obavlja sve te svoje zadatke.Problem je {to izgleda da taj robot ima neke sposobnosti koje nisu pomenute kadasam s vama prvi put razgovarao o uvo|enju robota sluge u moje doma}instvo."

Smitov izraz zabrinutosti je ustupio mesto o~itoj strepnji. "Ho}ete li da kaète

da prekora~uje programiranu grupu poslova i radi i ono {to se od njega ne traì?""Ni slu~ajno. Da se i{ta sli~no desilo, javio bih vam se mnogo ranije. Ne,gospodine Smit, desilo se da se on sasvim neo~ekivano odao drvodeljstvu. Pravidrveni nakit i name{taj. Moja mla|a k}i mu je izdala vrlo jednostavan nalog u tomsmislu, a on ga je ispunio preko svih o~ekivanja, pa sam ga potom naterao danapravi jo{ mnogo {ta. Obra|uje drvo prosto fenomenalno, i nikad ne ponavlja istustvar. Ono {to on stvara, gospodine Smit, jesu umetni~ka dela. Prava umetni~kadela. Svaki muzej bi ih rado izloìo."


21/150

Smit je }utao i po{to je Martin zavr{io pri~u. Uglovi usana su mu podrhtavali,ali ina~e ni~im nije pokazivao ose}anja.

"Serija NDR je prili~no prilagodljiva, gospodine Martin", kona~no je rekao."Nije sasvim nemogu}e da jedan NDR obavi poneki stolarski posao."

"Mislio sam da sam jasno rekao kako je ovo daleko vi{e nego 'poneki stolarskiposao'", rekao je Gospodin.

"Da, mislim da jeste." Opet je nastupila duga stanka. Potom je Smit nastavio."Voleo bih da vidim njegove proizvode. Voleo bih da pogledam i tog va{eg robota,zapravo. Da li bi vam smetalo, gospodine Martin, da do|em do vas u jednu kratkuinspekciju?"

"Ali ako morate da ga pregledate, zar vam ne bi vi{e odgovaralo da to u~initeu laboratorijskim uslovima? Mora}ete da koristite raznu opremu za testiranje,verovatno, a kako biste je doneli u moju ku}u? îni mi se da bi bilo mnogojednostavnije da dovedem Endrua u va{u centralu, gde }ete ga lepo i detaljnopregledati."

"Endrua?"Gospodin se kratko osmehnuo. "Moje devoj~ice ga tako zovu. Od NDR,

znate.""Da. Da, razumem. Ali nema potreba da se zamarate putuju}i ~ak ovamo,

gospodine Martin. Planirao sam da posetim neka na{a postrojenja na Zapadnojobali, a ovo }e mi biti dobar izgovor. Osim toga, u ovom trenutku ne nameravamda va{eg NDR podvrgavam nikakvim sloènim testovima. Samo bih èleo darazgovaram s njim - i sa vama - i da vidim pone{to od toga {to pravi. Ne bihmogao ni da o~ekujem da dovu~ete ovamo kamion pun name{taja."

"Zvu~i mi razumno."

"Onda, recimo, u utorak? Da li bi vam to odgovaralo?""Postara}u se da mi odgovara", rekao je Gospodin."I da, jo{ ne{to. Voleo bih da povedem sa sobom Marvina Manskog, ako

nemate ni{ta protiv. To je na{ glavni robopsiholog. Mislim da bi doktor Manskitako|e èleo da vidi stolariju koju pravi NDR-113. Zapravo, sasvim sam siguran uto."

Gospodin je otkazao sve poslove u utorak, kako bi ~itavo popodne bio kodku}e. Smit i Manski je trebalo da stignu u San Francisko u podne, a potom }e imtrebati jo{ pola sata putovanja uz obalu lokalnim {atlom.

Endruu su rekli da gosti dolaze da njega vide. To mu se ~inilo ~udnim - za{tobi iko poèleo da poseti jednog robota? - ali smatrao je da ne treba ni da poku{avada shvati {ta se de{ava. U to vreme Endru je retko poku{avao da razume razlogepostupaka ljudskih bi}a koja su ga okruàvala, ili da sistematski analizira doga|aje.Tek u kasnijim godinama, kada je mnogo jasnije shvatao situaciju, mogao je da sepriseti tog davnog prizora i razume ga u pravom svetlu.

Direktor robotske korporacije i glavni robopsiholog su na imanje Martinovihstigli robotizovanom limuzinom. Bili su neverovatno razli~iti: Eliot Smit bio je vitak,


22/150

visok, atletski gra|en ~ovek dugih udova i sa grivom guste sede kose, i izgledalo jeda se mnogo bolje ose}a na teniskom igrali{tu ili na polo me~u nego u kancelariji,dok je Marvin Manski bio nizak, zdepast i bez ijedne vlasi, nalik na nekoga ko }e izsvoje kancelarije iza}i samo ako ga na to nateraju.

"Ovo je Endru", rekao im je Gospodin. "Njegova radionica je gore, ali i u ovojsobi moète videti njegova dela. Ona polica za knjige, lampe i sto na kome stoje,luster..."

"Upe~atljivo", rekao je Eliot Smit. "Bez ikakvog preterivanja, gospodine Martin:to su svakako remek-dela, sva do jednog."

Marvin Manski je samo okrznuo pogledom name{taj. Svu pa`nju mu jeprivukao Endru.

"Provera {ifara", o{tro je rekao Manski. "Alfa Devet, Endru."Endru je smesta odgovorio. Morao je: provere {ifara spadaju pod Drugi zakon

i zahtevaju trenutno pokoravanje. Endru je, dok su mu crvene fotoelektri~ne o~inapeto blistale, izdeklamovao ~itav niz Alfa Devet parametara, a Manski je slu{aoklimaju}i glavom.

"Vrlo dobro, Endru. Provera {ifara: Epsilon Sedam."Endru je izgovorio Epsilon Sedam. Potom je izgovorio Omikron êtrnaest. Pa

Kapa Tri, {to je bila jedna od najva`nijih provera, po{to je sadràla i Tri zakona."Vrlo dobro", rekao je Manski. "A sad jo{ jedna. Provera {ifara: ~itava serija

Omega."Endru je izdeklamovao Omega {ifre, koje su sadràle sposobnost obrade i

povezivanja novoste~enih podataka. To je prili~no potrajalo. Tokom dugogdeklamovanja Gospodin ga je zbunjeno gledao. Eliot Smit kao da je jedva slu{ao.

"On je u savr{eno funkcionalnom stanju", rekao je Marvin Manski. "Svi

parametri su upravo onakvi kakvi treba da budu.""Kao {to sam rekao gospodinu Smitu", po~eo je Gospodin, "nije u pitanju to

da Endru ne izvr{ava svoje du`nosti. Stvar je u tome {to radi mnogo vi{e odo~ekivanja."

"Mo`da od va{ih o~ekivanja", rekao je Manski.Gospodin se naglo okrenuo kao da su ga podboli. "A {ta bi to trebalo da

zna~i, ako smem da pitam?"Manski se stra{no namr{tio. Duboke bore na ~elu bile su toliko jasno izraène

kao da ih je Endru urezao. Imao je upalo lice, duboko usa|ene umorne o~i i bledu

koù, {to je sve doprinosilo nezdravom izgledu. Endru je podozrevao da je Manskimnogo mla|i nego {to izgleda."Robotika nije egzaktna nauka, gospodine Martin", rekao je Manski. "Ne mogu

to da vam detaljno objasnim ili, bolje re~eno, bilo bi mi potrebno mnogo vremena anisam siguran da bi vam bogzna koliko koristilo, ali ho}u da kaèm kako jematematika na kojoj se zasniva zacrtavanje pozitronskih puteva suvi{e sloèna da bidozvolila ne{to vi{e od pribli`nih re{enja. Tako roboti Endruovog nivoa ~estoneo~ekivano imaju sposobnosti ne{to iznad projektovanih... Ipak, dozvolite da vas


23/150

uverim kako to {to je Endru umetnik u rezbarenju nije uop{te razlog da se pla{iteikakvog neo~ekivanog pona{anja koje bi ugrozilo vas ili va{u porodicu. Ma kolikobilo promenljivih u pona{anju jednog robota, Tri Zakona su u potpunostinepromenljiva i nepopustljiva. Ugra|eni su u pozitronski mozak. Endru bi prepotpuno prestao da funkcioni{e nego {to bi i~im naru{io Zakone."

"On nije samo ve{t drvodelja, gospodine Manski", rekao je Gospodin. "Negovorimo samo o lepim stolicama i stolovima."

"Da. Da, naravno. Razumeo sam da pravi i tri~arije, igra~ke i nakit."Gospodin se nasme{io, ali to je bio prili~no leden osmeh. Otvorio je ormari} u

kome je Mala Gospo|ica dràla stvari koje joj je pravio Endru, i izvadio ne{to."Pogledajte sami", ledeno je rekao Manskom. "Evo jedne od tih igra~aka. Od

tih tri~arija."Dodao mu je kuglu od blistavog abonosa na kojoj je bila urezana scena sa

igrali{ta. De~aci i devoj~ice bili su gotovo premaleni da bi se razabrali, ali ipak su bilisavr{enih razmera i tako ve{to uklopljeni u godove da je izgledalo kao da su i oniurezani. Figure su izgledale kao da }e svakog ~asa oìveti i po~eti da se kre}u. Dvade~aka samo {to se nisu pobila; dve devoj~ice su se zagledale u ogrlicu skoromikroskopske veli~ine, koju im je pokazivala tre}a devoj~ica; sa strane je stajalau~iteljica, sagnuta da odgovori na pitanje koje joj postavlja veoma mali de~ak.

Robopsiholog je neobi~no dugo zurio u minijaturnu sliku, ne govore}i ni{ta."Mogu li da pogledam, doktore Manski?" upitao je Eliot Smit."Da. Da, naravno."Manskom su ruke drhtale dok je dodavao mali predmet direktoru 'Ameri~kih

robota'.Sada je na Smita bio red da zuri u ozbiljnoj ti{ini. Endru je, dok ih je gledao,

iskusio novi nalet ose}anja koje je ve} prepoznavao kao uìvanje. Ova dvojica suo~ito bili toliko zadivljeni da to nisu mogli da izraze re~ima.

Kona~no je progovorio Manski. "To je on uradio?"Gospodin je klimnuo glavom. "Nikad nije video {kolsko igrali{te. Moja k}i

Amanda mu je opisala ovu scenu jednog popodneva, kad ju je zamolio da muispri~a kako to izgleda. Razgovarao je s njom nekih pet minuta, a onda je oti{aogore i napravio ovo."

"Upe~atljivo", rekao je Smit. "Fenomenalno.""Da, fenomenalno", rekao je Gospodin. "Razumete li sada za{to sam pomislio

da vam skrenem pa`nju na ovo? Ovakav rad je daleko iznad standardnog kapacitetavodova va{e NDR serije, zar ne? Nerado koristim fraze, gospodo, ali ovo pred namaje robot genije, zar ne? Ne{to {to bi se moglo smestiti na granicu ljudskosti."

"Nema ni~eg ljudskog u NDR-113", rekao je Manski uz prizvuk netrpeljiveodlu~nosti. "Molim vas da ne brkate stvari, gospodine Martin. Ovo ovde je ma{ina, ito nikada ne smete zaboraviti. Ma{ina s izvesnim stepenom inteligencije, to da, isvakako s ne~im nalik na kreativnost. Ali, ipak ma{ina. îtavog radnog veka baviosam se robotskim li~nostima - da, oni imaju li~nost, na neki na~in - i ako iko treba


24/150

da poveruje da roboti imaju ljudske osobine, to bi trebalo da sam ja, gospodineMartin. Ali ja ne verujem u to, a ni vi ne treba da verujete."

"Nisam ozbiljno mislio. Ali kako onda da objasnimo ovakve umetni~kesposobnosti?"

"Sre}om", odgovorio je Manski. "Ne{to u vodovima. Neka sitnica. Poslednjihnekoliko godina poku{avali smo da stvorimo uop{tene vodove - mislim, robote kojinisu ograni~eni samo na predvi|ene poslove, nego su u stanju da pro{ire sopstvenedomete procesom koji se moè uporediti s induktivnim razmi{ljanjem - i zato me ne~udi {to se u jednom od njih pojavilo ne{to ovakvo, ovakva simulacija kreativnosti.Kao {to malo~as rekoh, robotika nije egzaktna nauka. Ponekad se de{avaju i sasvimneo~ekivane stvari."

"Moè li da se desi ponovo? Moète li da na~inite novog robota koji }e imatiove Endruove sposobnosti? Mo`da ~itavu seriju?"

"Verovatno ne. Ovo ovde je stohasti~ki doga|aj, gospodine Martin. Da li merazumete? Nemamo na~ina da precizno, odredivo saznamo na koji na~in su se ovesposobnosti pojavile kod Endrua, pa nema na~ina ni da ponovimo istu izmenu uvodovima koja mu omogu}uje da stvara ovakva dela. Ho}u da kaèm", obja{njavaoje Manski, "da je Endru neka vrsta slu~ajne pojave, i najverovatnije je jedinstven."

"Fino! Nimalo mi ne smeta {to je Endru unikat."Smit, koji je neko vreme stajao kraj prozora, zagledan u magloviti okean, sada

se okrenuo. "Gospodine Martin, voleo bih da povedem Endrua u na{u centralu napodrobna prou~avanja. Naravno, zauzvrat }ete dobiti odgovaraju}eg robota iz serijeNDR, i postara}emo se da bude programiran punim znanjem o svim doma}imposlovima koje ste ve} dodelili Endruu, pa..."

"Ne", rekao je Gospodin, iznenada ogor~en.

Smit je podigao jednu obrvu. "Po{to ste se vi nama javili zbog ove situacije,svakako shvatate koliko je va`no da detaljno ispitamo Endrua, kako bismo mogli dashvatimo na koji na~in..."

"Doktor Manski je upravo rekao da je Endru ~ista slu~ajnost, da nemate pojmakako je stekao sposobnost da radi to {to radi, da ne moète da ponovite to ~ak ikad biste probali. Stoga ne vidim ~emu bi vam sluìlo da mi ga oduzmete i zamenitenekim drugim robotom."

"Doktor Manski je mo`da suvi{e pesimista. Kad jednom po~nemo da pratimosve Endruove nervne puteve..."

"Kad to po~nete", rekao je Gospodin, "od Endrua ne}e mnogo ostati. Jesam liu pravu?""Vodovi su osetljivi. Analiza ~esto uklju~uje izvesna o{te}enja", saglasio se Smit."Moje devoj~ice veoma vole Endrua", rekao je Gospodin. "Naro~ito mla|a,

Amanda. Usudio bih se da kaèm kako je Endru, zapravo, Amandin najbolji drug, davoli Endrua koliko i ne{to najdraè na ovoj planeti. A Endru, izgleda, jednako volinnju. Skrenuo sam vam pa`nju na Endruove sposobnosti zato {to sam pomislio da bivam mo`da koristilo da znate {ta ste stvorili - i zato {to sam, iako laik, posumnjao


25/150

da su mo`da Endruove sposobnosti ne{to {to je slu~ajno ugra|eno u njega, i biosam radoznao jesam li u pravu, kao {to vidim da jesam. Ali ako mislite da postoji inajmanja mogu}nost da vam dozvolim da rastavite Endrua, kad svi znamo da nistesigurni da }e ostati isti kada ga ponovo sastavite, odmah to zaboravite. Prostozaboravite na to."

"Potpuno razumem kolika privrènost se moè razviti izme|u devoj~ice i njenogdoma}eg robota. Pa ipak, da vi ovako stanete na put napretku na{ih istraìvanja..."

"Mogu da vam stanem na put, i vi{e od toga", rekao je Gospodin. "Ili stezaboravili ko je progurao sve mogu}e zakone u korist robota kroz moj Komitet uposlednje tri godine? Predlaèm da odemo na tavan kako biste pogledali jo{ nekaEndruova dela, jer mislim da }e vas to veoma zanimati. A onda vi i doktor Manskitreba da se pripremite za povratak u San Francisko i za obilazak onih postrojenja naZapadnoj obali koja ste mi pominjali. Endru ostaje ovde. Je li to jasno?"

U Smitovim o~ima zaplamteo je plami~ak besa. Ali samo vrlo mali plami~ak,vrlo kratka promena izraza lica, pa je i Endruov savr{eni vid jedva stigao da jeprimeti. Potom je Smit slegnuo ramenima.

"Kako èlite, gospodine Martin. Endruu se ni{ta ne}e dogoditi. Imate mojure~."

"Dobro.""I zaista bih voleo da vidim njegova ostala dela.""Sa zadovoljstvom", rekao je Gospodin. "Mogu ne{to i da vam poklonim, ako

èlite. Izaberite {ta god èlite - od name{taja, naravno, jer ukrasi su pravljeni zamoju ènu i k}eri - i va{e je. Ozbiljno govorim."

"Veoma ste ljubazni", rekao je Smit.Oglasio se i Manski. "Mogu li da ponovim ne{to {to sam ve} rekao, gospodine

Martin?""Kako èlite, doktore Manski.""Pomenuli ste kako su Endruove sposobnosti na granici ljudskog. To je ta~no:

~ak i ja se slaèm. Ali biti na ivici ljudskog i biti ~ovek nije isto. @eleo bih da vaspodsetim da je Endru ma{ina."

"Zapamti}u tu ~injenicu.""Mo`da }e vam vremenom postati teè da je pamtite, po{to }e Endru o~ito

ostati s vama. Ipak, molim vas da poku{ate. Rekli ste da je ovaj robot 'drug' va{ek}eri. Govorite o tome kako ga ona 'voli'. To je opasna gre{ka: opasna po nju,

ho}u da kaèm. Drugovi su drugovi a ma{ine su ma{ine, i ne treba ih brkati. ôvekmoè da voli drugu osobu, ali obi~no ne voli ku}ni aparat, ma koliko bio koristan,lep ili prijatan. Endru je samo pokretni kompjuter, gospodine Martin, kompjuterobdaren ve{ta~kom inteligencijom i ~ovekolikim oblikom, pa spolja ostavlja utisak daje druga~iji od kompjutera koji upravljaju na{im vazdu{nim saobra}ajem, vode na{ekomunikacione sisteme i obavljaju druge rutinske poslove. Li~nost koju va{a k}i mislida vidi u Endruu, i za koju vi kaète da je ona 'voli', samo je simulacija li~nosti,projektovana i konstruisana, potpuno ve{ta~ka. Preklinjem vas, gospodine Martin:


26/150

nikad ne zaboravljajte da kompjuter sa rukama i nogama i pozitronskim mozgom idalje ostaje kompjuter, iako umnogome pobolj{an. Ma{ina. Naprava, gospodineMartin. Aparat za doma}instvo."

"Ima}u to na umu", rekao je Gospodin mirnim, hladnim glasom. "Znate,doktore Manski, oduvek sam smatrao da umem da mislim jasno i razlo`no. Nikadane brkam ruku s nogom, {aku sa stopalom ili kravu sa konjem, i potrudi}u se da nepobrkam ni robota sa ljudskim bi}em, ma koliko mo`da bio u isku{enju. Mnogo vamhvala na savetu. A sada, ako biste èleli da obi|ete Endruovu radionicu..."

5.Gospo|ica je po~ela da prelazi prag koji razdvaja devojke od èna. Uklju~ila se

u dru{tveni ìvot i odlazila je sa novim dru{tvom - a to nisu bile samo devojke - naizlete u planine, u pustinje na jugu, u divljine na severu. Njeno prisustvo u ku}iMartinovih postajalo je sve re|i doga|aj.

Tako je sada Mala Gospo|ica - mada ne tako mala kao ranije - ispunjavalaEndruov svet. Pretvorila se u vi`ljastu, neumornu devoj~icu koja je volela da dalekotr~i plaòm, dok je Endru bez napora tr~ao kraj nje. Odlazila je da lunja po{umovitim podru~jima blizu ku}e, oslanjaju}i se na Endrua da joj pomogne da si|ekad bi se uzverala suvi{e visoko na drvo da zaviri u neko gnezdo, ili kad bi se na{lazarobljena na stenovitom ispustu kuda se popela da bolje vidi more.

Kao i uvek, Endru je bio pa`ljiv i veoma za{titni~ki dok je Mala Gospo|icajurcala okolo. Pu{tao ju je da se upu{ta u de~a~ke avanture, da, jer izgledalo je da jeto ~ini sre}nom, ali tek po{to bi prora~unao pravu opasnost da joj se desi ne{toozbiljno, i uvek je bio spreman i pripravan da brzo reaguje ako ustreba.

Prvi zakon je, naravno, obavezivao Endrua da neprekidno pazi kako se Maloj

Gospo|ici ne bi desilo neko zlo. No, ponekad je govorio sebi da bi je rado ispremno branio od svih vrsta opasnosti ~ak i da nema Prvog zakona.

Bila je to ~udna pomisao: da Prvi zakon ne postoji. Endru je to jedva mogaoda zamisli. Prvi zakon (kao i Drugi i Tre}i) bio je tako duboko ugra|en u njegovenervne puteve da mu se vrtelo u glavi i od samog poku{aja da zamisli ìvot bez njih.A ipak je uspeo da zamisli. To ga je zbunilo: kako je ~udno imati sposobnost dazamisli{ nezamislivo! Ose}ao se skoro kao ~ovek dok su mu kroz um prolazile takoparadoksalne misli.

Ali, {ta zna~i skoro ljudski? To je bio novi paradoks, i jo{ vrtoglaviji. Ili si

~ovek ili nisi. Kako moè{ da bude{ ne{to u sredini?Ti si robot, podsetio bi strogo samog sebe.Ti si proizvod Korporacije 'Roboti i mehani~ki ljudi Sjedinjenih Dràva'.Potom bi Endru pogledao Malu Gospo|icu i kroz pozitronski mozak bi mu se

ra{irilo ose}anje velike radosti i topline - ose}anje koje je po~eo da naziva 'ljubav' -i morao bi da podseti samog sebe, svaki put, da je on ipak samo ve{to konstruisanastruktura od metala i plastike, sa ve{ta~kim mozgom od platine i iridijuma unutarlobanje od hroma i ~elika, i da nema prava na ose}anja, ni na paradoksalne misli, ni


27/150

na sve ostale sloène i tajanstvene ljudske stvari. âk i umetnost drvodeljstva -dozvoljavao je sebi da je smatra za umetnost - bila je samo funkcija ve{tina koje sumu ugradili projektanti.

Mala Gospo|ica nikad nije zaboravljala da je Endruovo prvo delo bilo stvorenoradi nje. Retko je skidala privezak koji joj je napravio od komada naplavljenogdrveta. Nosila ga je oko vrata na srebrnom lan~i}u i ~esto ga je s ljubavlju dodirivala.

Ona se prva pobunila zbog Gospodinove navike da poklanja Endruova delasvakom posetiocu. Obi~no bi ponosno pokazivao gostu Endruovo najnovije delo, apotom, dok su bili izgovarani o~ekivani izrazi divljenja pa ~ak i zavisti, veli~anstvenobi uzviknuo: "Zaista vam se toliko dopada? Pa uzmite ga onda! Svakako ga uzmite!Bi}e mi zadovoljstvo! Ima}u ja jo{ mnogo toga!"

Jednog dana Gospodin je poklonio naro~ito fino apstraktno delo - svetlucavioval na~injen od tankih spojenih letvica sekvoje s inkrustracijama od jovovine i tise -predsedavaju}em svog zakonodavnog tela. Predsedavaju}i je bio glasan, crven u licu iuvek je izgledao kao da se dosa|uje, a prema Maloj Gospo|ici je bio prost, i ona jeduboko sumnjala da je on uop{te u stanju da vidi lepotu Endruovih radova.Nesumnjivo je samo iz ~iste u~tivosti hvalio onaj oval, i bez razmi{ljanja }e ga bacitiu neki ormar ~im stigne ku}i.

Kad je oti{ao, Mala Gospo|ica se obratila ocu. "Tata, nije trebalo da mu topokloni{, i ti to sigurno zna{!"

"Ali dopalo mu se, Mandi. Rekao je da je izuzetno lepo.""I jeste izuzetno lepo. Lepa i je plaà pred ku}om. Da je rekao kako je plaà

izuzetno lepa, da li bi je prepisao na njega?""Mandi, Mandi...""Pa? Prepisao bi je?"

"To je lo{e pore|enje", rekao je Gospodin. "Niko ne poklanja drugima tek takodelove svog imanja. Ali mali poklon u znak po{tovanja prema dugogodi{njemprijatelju koji je tako|e i veoma uticajan politi~ar..."

"Zna~i, to je bilo mito?"U Gospodinovim o~ima je za trenutak blesnuo pravi bes, ali smesta je i utrnuo

i pretvorio se u uobi~ajenu iskru dok je posmatrao svoju mla|u k}er."Nisi to ozbiljno mislila, Mandi, zar ne? Shvata{ da je moj poklon

predsedavaju}em samo znak gostoprimstva, je li?""Pa... da. Da. Izvini, tata. To {to sam rekla bilo je naglo i bezobrazno."

Gospodin se nasme{io. "I bilo je. Jesi li ti èlela da zadrì{ oval? Soba ti je ve}puna Endruovih dela. I ~itava ku}a. Ne moèmo da ih razdajemo dovoljno brzo, onjednako pravi nove i nove."

"To sam ba{ poku{avala da ti kaèm. Ti ih razdaje{ unaokolo."Gospodin se jo{ {ire nasme{io. "Pa, {ta bi ti vi{e volela? Da ih prodajem?""Zapravo, da. Upravo to bih volela."Gospodin se zbunio. "Ne li~i na tebe da bude{ pohlepna, Mandi.""Kakve veze ovo ima s pohlepom?"


28/150

"Svakako ti je jasno da imamo vi{e nego dovoljno novaca. Osim {to bi bilopotpuno neprikladno da stavljam cedulje sa cenama na stvari koje se dopadaju na{imgostima, bilo bi besmisleno da po~nem da zara|ujem na tako ne~em."

"Ne kaèm da mi treba da zara|ujemo na onom {to Endru pravi. Ali {ta je sEndruom?"

"Kako to misli{?""On to radi. Trebalo bi da dobija novac."Gospodin je za`mirkao. "On je robot, Mandi.""Da, tata, znam.""Roboti nisu ljudi, mila. Oni su ma{ine, se}a{ se? Kao telefoni i kompjuteri.

Kako bi ma{ina mogla da iskoristi novac? Roboti ne idu u kupovinu. Roboti neputuju na letovanje na Havaje. Roboti ne..."

"Ozbiljno govorim, tata. Ovo je va`na stvar. Endru je satima pravio tu kuglu.""Pa?""Bio robot ili ne, on ima prava da iskoristi rezultate svog rada. Kad ti tako

hladno poklanja{ njegova dela svojim prijateljima ili politi~kim saradnicima, ti gaiskori{tava{. Jesi li ikad pomislio na to, tata? On je mo`da ma{ina, ali nije rob. Atako|e je i umetnik. Trebalo bi da je nagra|en za svoj rad. Mo`da ne kad pravistvari za nas, ali kada ih daje{ drugim ljudima..." Mala Gospo|ica je zastala. "Se}a{ lise Francuske revolucije, tata?... Ne, ne mislim da li je se bukvalno se}a{. Ali ovo jeisto to: aristokratija eksploati{e radni~ku klasu. Roboti su na{a radni~ka klasa, a mise pona{amo prema njima ba{ kao {to su se onda vojvode i vojvotkinje pona{aliprema svojim seljacima..."

Gospodin je odmahnuo glavom. "Mandi, uop{te ne treba da brine{ zbognekakvog robotskog ustanka. Tri zakona..."

"Tri zakona, Tri zakona, Tri zakona! Mrzim ta tri zakona! Ne moè{ li{itiEndrua nagrade za posao koji obavlja. Ne moè{! Nije pravedno, tata!"

Bes Male Gospo|ice prekinuo je ostatak razmatranja Tri zakona pre nego {toje i izgovoren.

Gospodin se malo zamislio. "Ti to zaista ozbiljno misli{, Mandi?""Da, da, ozbiljno.""Pa dobro, pusti me da razmislim. Mo`da bismo mogli da u~inimo ne{to za

Endrua u tom smislu.""âsna re~?"

"âsna re~", rekao je Gospodin, i Mala Gospo|ica je znala da }e sve biti uredu, jer re~ njenog oca imala je snagu potpisanog ugovora. Tako je oduvek bilo iuvek }e i biti.

Pro{lo je vreme. U ku}u su dolazili posetioci, i svako ko bi video Endruovadela, hvalio ih je. Ali Mala Gospo|ica, koja je pa`ljivo posmatrala, sa zadovoljstvomje primetila da njen otac vi{e nikome ne poklanja Endruova dela, ma koliko pohvalebile iskrene.


29/150

S druge strane, nekoliko puta se desilo da su gosti pitali: "Mislite li da bistepristali da to prodate?" A Gospodin bi, pomalo zbunjeno, slegnuo ramenima iodgovorio da nije sasvim siguran èli li da se upu{ta u poslove oko prodaje stvari.

Mala Gospo|ica se pitala za{to njen otac izbegava to pitanje. Izbegavanje nijebilo uobi~ajeni deo njegove prirode. Te{ko da bi ga iko optuìo kako namerava dazara|uje novac prodaju}i Endruova dela svojim gostima. Jasno je da Dèrald Martinne mora da nami~e novac, ali ako je ponuda iskrena, za{to je ne bi prihvatio?

Ipak, nije pokretala pitanje. Dovoljno je poznavala oca da razume da jo{razmi{lja, i da }e se vremenom odlu~iti.

Potom je stigao jo{ jedan gost: Dòn Fajngold, Gospodinov advokat. Njegovakancelarila bila je u San Francisku, gde je i dalje, uprkos decentralizaciji gradskogìvota koja je trajala ~itavog tog stole}a, ìveo prili~an broj ljudi. Od San Franciskado Martinovih se stizalo brzo, ali poseta Dòna Fajngolda bila je redak doga|aj.Obi~no je Gospodin odlazio u San Francisko kad god bi imao da o ne~emurazgovara s Fajngoldom. Tako je Mala Gospo|ica zaklju~ila da se ne{to sprema.

Fajngold je bio opu{ten i ri|okos, ruì~aste koè, s upadljivim stoma~i}em itoplim, prijateljskim osmehom. Obla~io se starinski, a ivice njegovih kontaktnihso~iva bile su obojene zeleno, {to je u to vreme ve} bilo toliko retko da se MalaGospo|ica jedva uzdràvala da se zakiko}e kad god bi ga pogledala. Gospodin jemorao strogo da je pogleda kad bi otkrio da }e je spopasti napad smeha uFajngoldovom prisustvu.

Fajngold i Gospodin su seli pred kamin u velikoj sredi{njoj sobi, i Gospodin muje pokazao malu inkrustriranu plo~u koju je Endru izradio pre nekoliko dana.

Advokat je klimnuo glavom. Okretao ju je u rukama, trljao ugla~anu povr{inu isa divljenjem je podizao tako da je osvetli pod raznim uglovima.

"Divno", rekao je. "Veoma precizan rad. Je li to na~inio tvoj robot?""Da. Otkuda zna{?""ûo sam govorkanja. Nije nikakva tajna, Dèralde, da ovde ima{ robota koji

je pravi majstor u drvodeljstvu."Gospodin je pogledao Endrua, koji je tiho stajao u senci. "ûje{ li, Endru?

Poznat si {irom Kalifornije... Ali u ne~emu gre{i{, Dòne. Endru nije samo majstor.On je pravi pravcati umetnik."

"Zaista jeste", sloìo se Fajngold. "To je jedina prava re~. Ovo je divan rad.""Da li bi voleo da ga ima{?" upitao je Gospodin.

Fajngold je iznena|eno ra{irio o~i. "Da li mi to nudi{, Dèralde?""Mo`da. Zavisi koliko bi bio spreman da plati{."Fajngold je zagun|ao kao da ga je Gospodin ubo prstom me|u rebra. Naglo

se zavalio u stolici, trebalo mu je vremena da se pribere, i neko vreme nijeodgovarao.

Potom je progovorio sasvim druga~ijim glasom. "Nisam znao da ima{finansijskih problema, Dèralde."

"I nemam ih."


30/150

"Pa onda - izvini ako zvu~im malo zbunjeno - za{to bi, pobogu, èleo da..."Glas mu je utihnuo."Da ti prodam tu malu rezbariju?" zavr{io je Gospodin umesto njega."Da. Da je proda{. Znam da si poklonio mnogo stvari koje je Endru napravio.

Ljudi su mi pri~ali da je prakti~no nemogu}e oti}i od tebe bez ne~ega. Video sampone{to od tih poklona. Nikad se nije ni pominjao novac, zar ne? A sada - bezobzira {to nisam nikakav sakuplja~ drvenih predmeta, ma koliko lepi bili - iz ~istamira me pita{ ho}u li da kupim jedan! Za{to? Duboko sumnjam da ima{ razloga daba{ od mene naplati{ ono {to svi ostali dobijaju besplatno, a kaè{ da nisi u stisci sparama. U svakom slu~aju, koliko bi mogao da dobije{ za ovakav predmet? Petstotina dolara? Hiljadu? Ako si bogat koliko ja mislim da jesi, Dèralde, kakvogzna~aja ima da li bih ti ponudio pet stotina ili hiljadu dolara?"

"Nema zna~aja za mene, nego za Endrua.""[ta?""Tvoja procena je sasvim ta~na, Dòne. Mislim da bih za ovo mogao da

dobijem hiljadu dolara. Nudili su mi i mnogo vi{e za stolice i sto~i}e koje Endrupravi. I to ne jednokratne kupovine, nego ~itave ugovore za distribuciju i proizvodnjuna veliko. Da sam prihvatio neku od njih, sad bih imao poveliki ra~un u banci, i svena osnovu Endruove ve{tine sa drvetom - radilo bi se o stotinama hiljada, do sada."

Fajngold se poigravao epoletama i dugmadima na kragni. "Pobogu, Dèralde,ni{ta ne razumem. Bogat ~ovek se jo{ bogati zapo{ljavaju}i svog robota u nekoj vrstipriru~ne proizvodnje name{taja?"

"Ve} sam ti rekao, Dòne, da novac ne bi bio za mene. To je za Endrua.Ho}u da po~nem da prodajem njegove proizvode, i ho}u da se novac polaè ubanku na ime Endru Martin."

"Bankovni ra~un na ime jednog robota?""Tako je. Zato sam te i zamolio da do|e{. Ho}u da znam da li je pravno

mogu}e otvoriti ra~un na Endruovo ime - ra~un koji }e kontrolisati Endru, razume{,s njegovim novcem, koji }e mo}i da koristi kako god poèli."

Fajngold je delovao zbunjeno. "Pravno? Robot da zara|uje i {tedi novac? Neznam. Nema ranijih primera, koliko sam ja ~uo. Sumnjam da postoji zakon protivtoga, ali ipak... roboti nisu ljudi. Kako mogu da imaju ra~un u banci?"

"Ni preduze}a nisu ljudi, osim u veoma apstraktnom smislu: pravna fikcija,verovatno }e{ re}i. Pa ipak, preduze}a imaju ra~un u banci."

"Pa, to priznajem. Ali preduze}a pred zakonom ve} vekovima predstavljajucelinu sposobnu da poseduje sve vrste imovine. Dok roboti, Dèralde, nemajunikakva zakonska prava, toga si sigurno svestan. Strogo pravno gledano, podseti}ute da i preduze}a imaju slu`benike koji potpisuju sve {to treba za njihov ra~un. Ko}e otvoriti Endruov ra~un? Ti? I ho}e li to biti Endruov ra~un ako ga ti otvori{?"

"Otvarao sam ra~une na ime svoje dece", odgovorio je Gospodin. "A ipak suto njihovi ra~uni. Osim toga, Endru ume da se potpi{e isto kao i ti i ja."


31/150

"Da, da, valjda ume." Fajngold se toliko zavalio da je stolica za{kripala. "Daj damalo razmislim, Dèralde. Ovo je ba{ neobi~no. Postoji li neki stvarni propis kojizabranjuje robotima da poseduju ne{to, ili se samo pretpostavlja da ne mogu jer jeto toliko neuobi~ajeno da niko nije ni pomislio na tako {ta? Moram da proverim{to{ta pre nego {to ti dam savet. Sasvim je mogu}e da nema takvih zakona, upravozato {to je i sama pomisao da robot ima imovinu toliko neobi~na da niko nije nirazmi{ljao o tome. Niko nije donosio zakone koji zabranjuju drve}u ili kosa~icama zatravu da imaju ra~un u banci..."

"Psi i ma~ke mogu da imaju ra~un. Vlasnici im testamentom ostave fond zaizdràvanje", rekao je Gospodin. "Sudovi se tome ne protive."

"I to je dobar argument, da. Iako su ma~ke i psi barem ìva bi}a. Roboti suneìvi."

"Ne vidim kakve veze to ima.""Mora{ imati na umu, Dèralde, da u na{em dru{tvu postoje izvesne

predrasude protiv robota, izvestan strah, moglo bi se re}i, koji se ne odnosi na pse ima~ke. Mo`da je ipak donet i neki zakon koji uskra}uje robotima pravo naposedovanje. Ali to je lako proveriti... Hajde da pretpostavimo da nema pravnihprepreka. Kako bi to uradio? Odveo bi Endrua u banku da razgovara s upravnikom?"

"Uredio bih da ovamo po{alju dokumenta koja }e Endru potpisati. Nemapotrebe da li~no ide u banku. Ali ono {to ho}u da ~ujem od tebe, Dòne, jeste {tamogu u~initi da za{titim Endrua - i sebe, naravno - od negativne reakcije javnosti.âk i ako je sasvim u redu da on ima ra~un u banci, verovatno }e biti ljudi kojimase to ne bi dopalo."

"Kako }e saznati?" upitao je Fajngold."Kako }emo ih spre~iti da saznaju?" odgovorio je Gospodin. "Ako neko kupi

ne{to od njega i popuni ~ek na ime Endrua Martina, recimo...""Hm. Da." Fajngold se za trenutak zagledao u prazno, a onda je nastavio. "Pa,

mogli bismo da osnujemo preduze}e koje bi se bavilo finansijama u njegovo ime -preduze}e sa lepim, bezli~nim imenom, recimo 'Drvodeljska industrija Zapadne obale,d.d.'. Endru moè da bude predsednik i jedini vlasnik akcija, a nas dvojica bismo bili~lanovi upravnog odbora. Tako bismo napravili pravnu izolaciju izme|u njega ineprijateljski raspoloènog sveta. To bi trebalo da bude dovoljno, Dèralde. KadEndru poèli da ne{to kupi, moè da isplati sebi platu iz blagajne preduze}a. Ili dasebi pripi{e dividendu. înjenica da je robot ne}e biti prime}ena u javnosti.

Procedura za osnivanje preduze}a zahteva prilaganje imena vlasnika, a ne i njihovekr{tenice. Naravno, mora}e da popunjava poreske prijave, ali nijedan poreskislu`benik ne}e se pitati je li poreski obveznik po imenu Martin ljudsko bi}e ili nije.Bi}e im va`no jedino da poreski obveznik po imenu Martin uredno pla}a porez."

"Fino. fino. Ima li jo{ ne{to?""Sad ne mogu da se setim ni~eg vi{e. Ako i{ta na|em dok budem proveravao

propise, javi}u ti. Ali mislim da }e ovako valjati. Niko te ne}e zaustaviti dokle godbude{ bio tih i pokoravao se svim zakonima o preduze}ima. A ako neko sazna {ta


32/150

se de{ava i ne svidi mu se, pa, oni }e morati da se potrude da te zaustave - poduslovom da imaju pravnog osnova za to."

"A ako se to desi? Ho}e{ li nas ti braniti ukoliko nas tu`e sudu?""Svakako. Za odgovaraju}i honorar.""[ta bi bilo odgovaraju}e, po tvom mi{ljenju?"Fajngold se nasme{io. "Ne{to u ovom stilu", rekao je i pokazao drvenu plo~icu."Po{teno", slo`io se Gospodin."Nisam ja nikakav sakuplja~, zna{. Ali zaista

Documents

Isak Asimov - Robert Silverberg - Pozitronski Covek