bojana888

Grejem Grin

TREI OVEK

bojana888

1

bojana888

Karolu Ridu

U znak divljenja i odanosti i u znak

seanja na one mnoge rane jutarnje

asove u Beu kod Maksima,

Kazanove, Orijentala.

2

bojana888

UVOD

Trei ovek nije uopte bio napisan da se ita ve samo da se gleda. Kao mnoga i

mnoga ljubavna pustolovina, poeo je za trpezarijskim stolom, a nastavio se uz mnoge

glavobolje na raznim mestima: u Beu, Veneciji, Ravelu, Londonu, Santa Moniki.

Veina pisaca, verujem, nosi u glavi, ili u belenicama prve zamisli za romane koji

nikad potom ne budu napisani. Ponekad neki od njih pretura posle mnogo godina po njima i

pomisli sa aljenjem da je to mogao biti i dobar roman, nekada, u vreme koje je sada mrtvo.

Tako sam i ja pre mnogo godina na poleini omota za pisma napisao uvodnu reenicu:

Prole nedelje bio sam se oprostio s Harijem, kad je njegov mrtvaki koveg sputen u

smrznutu februarsku zemlju, tako da nisam poverovao kad sam ga video kako prolazi, ne

pokazujui niim da me je poznao, meu gomilom nepoznatih ljudi na Strendu. Ni ja sam,

kao ni moj junak, nisam dalje pratio Harija, i kad me je Aleksandar Korda zamolio da

napiem scenario za film za Karola Rida - koji bi doao posle naeg Palog idola - nisam

imao da mu ponudim nita vie od te reenice. Mada je Korda eleo film o okupaciji Bea od

strane etiri sile, bio je spreman da me pusti da nastavim traganje za Harijem Lajmom.

Meni je skoro nemogue da napiem filmski komad a pre toga ne napiem roman.

ak i film zavisi i od neeg vie, a ne samo od zapleta. I on do izvesne mere zavisi od opisa

karaktera, raspoloenja i atmosfere; a ini mi se da mi je sve to skoro nemogue da prvi put

dam u dosadnom stenografski kratkom scenariju. ovek moe u scenariju da reprodukuje

izvestan efekat zapaen u nekoj drugoj sredini, ali ne moe da d pravo stvaralako delo u

obliku scenarija. ovek mora da ima oseanje da ima vie materijala nego to mu je potrebno

za korienje. Trei ovek je zbog toga, mada nikad nije bilo predvieno da e se tampati,

morao najpre da pone kao roman, pre nego to e proi kroz one beskrajne promene iz jedne

3

bojana888

obrade u drugu.

Pri tim obradama Karol Rid i ja smo tesno saraivali. Prelazili smo dnevno odreeni

posao, jedan drugom igrali pojedine scene. Nikad neko trei nije prisustvovao naim

dogovorima; izvanredno mnogo vrednosti ima u nedvosmislenom raspravljanju izmeu

dvojice ljudi. Piscu se, naravno, ini da njegov roman predstavlja najbolje to je mogao da

napravi od odreene teme; on ne moe da se uzdri a da ne zameri to su uinjene tolike

promene potrebne da se dobije scenario ili pozorini komad; ali, Trei ovek nikad nije ni

bio stvoren s namerom da bude neto drugo do sirovina za film. italac e primetiti mnoge

razlike izmeu romana i filma, i ne treba da uobraava da su te promene naturene piscu preko

volje: veoma je verovatno da ih je sam pisac i predloio. Film je, u stvari, bolji od romana, jer

je on, u ovom sluaju, zavrni stadijum romana.

Razlozi nekih od tih izmena oigledno nisu duboki. Izbor amerikog umesto

engleskog glumca povukao je za sobom mnoge promene. Na primer, gospodin Dozef Koton

se, sasvim razumno, protivio imenu Rolo. Ime je trebalo da bude besmisleno, a ime Holi mi

je palo na pamet kad sam se setio one smene linosti, amerikog pesnika Holi iversa. A isto

tako bilo bi teko zameniti Amerikanca za velikog engleskog pisca Dekstera, u ijoj se

poetskoj linosti oseao daleki odjek plemenitog duha gospodina E. M. Forstera. Meanje

linosti bilo bi nemogue ak i da se Karol Rid nije s pravom protivio jednoj prilino

nametenoj situaciji, koja je zahtevala mnoga objanjenja, a film, koji je ve bio suvie

dugaak, bio bi zbog njih jo dui. Druga sitnija pojedinost: iz potovanja prema amerikom

shvatanju Kuler je zamenjen Rumunom, poto nas je angaman gospodina Orsona Velsa ve

bio snabdeo jednim amerikim nitkovom. (Uzgred reeno, poznati dijalog o vajcarskim

asovnicima sa kukavicom uneo je u scenario sam Orson Vels).

Jedno od veoma malog broja vanijih neslaganja izmeu Karola Rida i mene ticala se

kraja, ali se pokazalo da na sjajan nain ima pravo. Ja sam mislio da je zabavni film takve

vrste isuvie lak da bi podneo teinu nesrenog zavretka. Rid je, sa svoje strane, mislio da je

moj zavretak - neodreen dodue, bez izgovorenih rei - za publiku, koja bi ba u tom

trenutku videla Harija kako umire, mogao da deluje kao neprijatno cinian. Priznajem da sam

bio samo upola ubeen: bojao sam se da e mali broj ljudi ekati na svojim seditima dok

devojka pree dug put kad se bude udaljavala od groba i da e izii iz bioskopa pod utiskom

4

bojana888

da je kraj bio isto tako konvencionalan kao i moj, i suvie razvuen. Nisam dovoljno

potovao majstorstvo Ridove reije, ali u tom asu, naravno, niko nije mogao predvideti

sjajno Ridovo otkrie gospodina Karasa, sviraa na citri.

Epizoda u kojoj Rusi kidnapuju Anu (to je bio potpuno mogu dogaaj u Beu) bila

je izbaena prilino kasno. Nije bila povezana s priom na nain koji bi u punoj meri

zadovoljavao i pretila je da od nje napravi propagandni film. Nismo imali elju da kod

publike budimo politika oseanja; eleli smo da je zabavimo, i malo uplaimo, i nasmejemo.

Stvarnost je upravo bila samo pozadina za izmiljenu bajku; no, ipak je pria o aferi s

penicilinom zasnovana na istini utoliko mranijoj to su mnogi agenti bili neduniji od

Dozefa Harbina. Pre neki dan je jedan hirurg u Londonu odveo svoja dva prijatelja da vide

film. Bio je iznenaen kad je video da su potiteni i oaloeni zbog filma u kome je on

uivao. Onda su mu ispriali kako su krajem rata, dok su sluili u vazduhoplovstvu, i sami

prodavali u Beu penicilin. Nikad im nisu pale na pamet mogue posledice njihovog dela.

5

bojana888

GLAVA PRVA

ovek nikad ne zna kad e doi nesrea. Kad sam prvi put ugledao Roloa Martinsa,

napravio sam zabeleku o njemu za moju kartoteku slube bezbednosti: ,,U normalnim

okolnostima vesela budala. Suvie pije, i moe da izazove ak i neku nepriliku. Kad god

proe neka ena, on je pogleda i napravi neku primedbu, ali sam dobio utisak da on u stvari

vie voli da ga nijedna ne uznemirava. On, u stvari, nije uopte zreo ovek, i moda zbog

toga i oboava Lajma. Uneo sam onaj izraz ,,u normalnim okolnostima zato to sam ga prvi

put sreo na pogrebu Harija Lajma. Bio je februar, i grobari su morali da se poslue

elektrinim builicama da bi mogli da iskopaju zamrznutu zemlju na bekom centralnom

groblju. Izgledalo je kao da i priroda ini sve da odbaci Lajma, ali smo ga najzad sahranili i

ponovo nabacali na njega komade zemlje kao opeke. Bio je prebaen na onu drugu stranu, i

Rolo Martins je brzo krenuo ka izlazu tako da je izgledalo da e mu se duge, rasklimatane

noge slomiti u trku, a suze kao u deaka tekle su mu niz njegovo trideset petogodinje lice.

Rolo Martins je verovao u prijateljstvo, i zato je ono to se kasnije desilo za njega bio tei

udarac nego to bi bio za vas ili za mene (za vas zato to biste vi to pripisali iluziji, a meni

zato to bi mi jedno razumno - mada pogreno - objanjenje odmah palo na pamet). Da je

samo onda odmah doao da mi sve ispria, kolike bi nezgode bile izbegnute.

Ako elite da razumete ovu udnovatu, prilino alosnu priu, morate bar da imate

sliku o njenom okviru - o poruenom, turobnom gradu Beu podeljenom na zone izmeu

etiri sile: o ruskom, britanskom, amerikom i francuskom podruju obeleenom samo

tablama s upozorenjem i o Inertatu, koji se nalazi usred grada, okruen Ringom s njegovim

glomaznim javnim zgradama i razmetljivim kipovima, pod kontrolom sve etiri sile. U ovom

nekada luksuznom Inertatu sve sile su naizmenino, po mesec dana, zauzimale, kako bismo

mi kazali predsedniku stolicu i bile odgovorne za bezbednost; tu ste nou, ako ste bili

6

bojana888

dovoljno ludi da straite svoj austrijski iling na neki noni klub, mogli biti potpuno sigurni

da ete videti Meunarodnu Silu na delu - etiri vojne policijske patrole, po jednu patrolu

svake sile, kako se meusobno sporazumevaju, ako su se uopte sporazumevali, na

zajednikom jeziku neprijatelja. Nisam poznavao Be izmeu ratova, a suvie sam mlad da

bih pamtio stari Be sa trausovom muzikom i njegovom lanom, lakom ljupkou; za mene

je on samo grad nimalo dostojanstvenih ruevina, koje su tog februarskog dana pretvorene u

velike ledenjake snega i leda. Dunav je bio tmuran, ravna kaljava reka, koja je tekla daleko

odavde preko drugog becirka, ruske zone, gde je Prater leao smrvljen i naputen i pun

korova, i samo se Veliki Toak polako okretao iznad temelja vrteki kao iznad naputenih

rvnjeva, iznad zaralog gvoa unitenih tenkova koje niko nije uklonio i korova ogolelog

od mraza na mestima gde je sneg bio tanak. Nemam dovoljno mate da zamislim sve to kako

je nekad izgledalo, kao to ne mogu da zamislim ni hotel ,,Saher drukije do kao tranzitni

hotel za engleske oficire niti da vidim Kertnertrase kao elegantnu trgovaku ulicu umesto

ulice kakva sad postoji, veinom samo do visine pogleda, popravljene samo do prvog sprata.

Ruski vojnik sa krznenom ubarom na glavi prolazi s pukom o ramenu, nekoliko uliarki

skuplja se oko amerikog obavetajnog biroa, a ljudi u zimskim kaputima pijuckaju

nadomestak kafe u izlozima Starog Bea. Nou je najbolje da se ovek dri Inertata ili

zone triju sila, mada se i tamo deavaju kidnapovanja - ponekad nam se inilo da su to

potpuno besmislena kidnapovanja - ije su rtve bile jedna Ukrajinka bez pasoa, jedan

stranac koji je preao godine kad moe za bilo ta da bude koristan, i ponekad, naravno, po

neki tehniar ili izdajica. To je otprilike bio Be u koji je Rolo Martins doao sedmog

februara prole godine. Rekonstruisao sam dogaaj onako kako sam najbolje umeo prema

svojim zabelekama i po onome to mi je priao Martins. Pria je tana onoliko koliko sam ja

u stanju da je tano napiem - nisam izmislio ni jednu reenicu dijaloga, mada ne mogu da

jamim za Martinsovo pamenje; to je jedna runa pria ako ostavite po strani devojku;

turobna, tuna i jednolina da nije bilo one besmislene epizode s predavaem Britanskog

drutva za kulturne veze.

7

bojana888

GLAVA DRUGA

Britanski dravljanin jo uvek moe da putuje ako se zadovoljava time da ponese sa

sobom samo pet engleskih funti, koje ne sme da potroi u inostranstvu; ali, da Rolo Martins

nije dobio od Lajma poziv iz Meunarodnog ureda za izbeglice, ne bi smeo ni da ue u

Austriju, koja se jo smatrala kao okupirana teritorija. Lajm je predloio Martinsu da preko

tampe pohvali rad na zbrinjavanju meunarodnih izbeglica i, premda to nije spadalo u

Martinsove uobiajene teme, on je pristao. To je trebalo da mu prui odmor, a njemu je

odmor bio neophodan posle jednog nemilog dogaaja u Dablinu i jednog drugog u

Amsterdamu; uvek je pokuavao da ene skine s dnevnog reda pod firmom nemilog

dogaaja, neega to mu se jednostavno dogaalo bez njegove volje, neeg to predstavlja

viu silu u oima agenata za osiguranje. Kad je doao u Be, imao je unezveren izgled i

naviku da gleda preko ramena, tako da mi je neko vreme izgledao sumnjiv, sve dok nisam

shvatio da se plai da e se jedna od onih recimo est osoba iznenadno pojaviti. Objasnio mi

je neodreeno da je sam sebi zakuvao poparu - to je bio drugi nain kako se sve to moglo

predstaviti.

Rolo Martins se obino bavio pisanjem pria sa Divljeg zapada za jeftina broirana

izdanja pod imenom Bak Dekster. Imao je irok krug italaca ali je slabo na njima zaraivao.

On ne bi mogao da dozvoli sebi da doe u Be da se Lajm nije ponudio da mu plati trokove

boravka iz nekog nejasno opisanog fonda za propagandu. A mogao je, po sopstvenim reima,

i da snabde Martinsa papirnim okupacijskim novanicama - koje su bile jedini novac u

opticaju vei od penija u britanskim hotelima i klubovima. I tako je Martins stigao u Be s

onih okruglo pet neupotrebljivih funti.

U Frankfurtu, gde se avion iz Londona spustio na jedan sat, imao je jedan udan

8

bojana888

doivljaj. Taman je jeo pljeskavicu u jednoj amerikoj kantini (predusretljiva avionska

kompanija snabdevala je putnike bonom za hranu u vrednosti od ezdeset i pet centi) kad se

njegovom stolu pribliio neki ovek, u kome je sa udaljenosti od pet metara prepoznao

novinara.

- Vi ste gospodin Dekster? - upitao ga je ovaj.

- Da - rekao je Martins neoprezno.

- Izgledate mlai nego na fotografijama - nastavio je nepoznati. - Jeste li voljni da

date jednu izjavu? Ja sam ovde predstavnik lista mesne vojne jedinice. Voleli bismo da znamo

ta vi mislite o Frankfurtu.

- Sleteo sam tek pre deset minuta.

- Dobro - ree ovek. - A kakvo je vae miljenje o amerikom romanu?

- Ne itam ih - ree Martins.

- Dobro poznati zajedljivi humor - ree novinar. On pokaza na jednog niskog sedog

oveka s isturenim zubima, koji je grickao komadi hleba. - Znate li moda da li je ono Keri?

- Ne. Koji Keri?

- Pa J. G. Keri.

- Nikad nisam uo za njega.

- Vi romanopisci ivite van sveta. On mi je u stvari dodeljen kao zadatak - ree

novinar i ode dok ga je Martins posmatrao kako odlazi na drugi kraj sobe velikom Keriju,

koji ga je pozdravio lanim osmehom s naslovne strane, i spusti koricu hleba. Novinaru nije

Dekster bio stavljen u zadatak, ali je Martins i protiv volje oseao izvestan ponos - jo ga

niko do sada nije nazvao romanopiscem; i to oseanje ponosa i sopstvene vanosti nadjaalo

je razoaranje to Lajm nije bio doao na aerodrom da ga saeka. Svi se mi teko mirimo s

tim da drugim ljudima znaimo manje nego oni nama - i Martins oseti kako ga acnu

oseanje sopstvene nevanosti dok je stajao pored autobuskih vrata i posmatrao kako sipi

sneg, tako redak i mek, da su veliki smetovi izmeu poruenih zgrada izgledali kao neto

postojano, kao da nisu bili rezultat oskudnog padanja, ve da tamo lee zauvek, iznad granice

9

bojana888

veitog leda.

Lajm se nije pojavio da ga doeka ni u hotelu Astorija, gde ga je autobus dovezao,

niti je tu bilo kakve poruke - ve samo nekih tajanstvenih rei od neke linosti za koju nikad

nije uo i koja se zvala Krabin. Oekivali smo da ete stii sutranjim avionom. Molim vas

ostanite tamo gde ste i ekajte. Hotelska soba rezervisana. Ali Rolo Martins nije bio ovek

koji bi ekao. Ako ovek eka u hotelskom foajeu, pre ili kasnije doe do nemilog sluaja i

ovek sam sebi zakuva poparu. Jo uvek ujem kako mi Rolo Martins govori: Gotovo je s

nemilim sluajevima. Nema vie nemilih sluajeva, pre nego to je zaronio u najozbiljniji od

svih nemilih sluajeva. U dui Roloa Martinsa uvek je postojao sukob izmeu besmislenog

imena i snanog holandskog (etiri generacije unazad) prezimena. Rolo je gledao za svakom

enom koja bi prola, a Martins ih se uvek odricao. Ne znam koji je od njih pisao romane sa

Divljeg zapada.

Martins je jo od ranije dobio Lajmovu adresu, i uopte nije bio radoznao u pogledu

oveka koji se zvao Krabin; bilo je oigledno da je bila uinjena greka, mada je on jo uvek

nije dovodio u vezu s razgovorom u Frankfurtu. Lajm mu je pisao da moe da ga smesti kod

sebe, u velikom stanu na periferiji Bea, koji je bio rekviriran jer mu je vlasnik bio nacista. A

poto je Lajm mogao da plati taksi kad on stigne, Martins se odveze pravo u zgradu koja se

nalazila u treoj (britanskoj) zoni. Ostavio je taksi da eka dok se on popne na trei sprat.

Kako brzo ovek postaje svestan tiine ak i u jednom tako tihom gradu kao to je

Be, u kome je tada sneg neprestano padao. Martins nije stigao ni na drugi sprat kad je postao

ubeen da tu nee nai Lajma, ali je tiina bila dublja od obine odsutnosti, pa je izgledalo

kao da Lajma nee nai ma gde u Beu, a kad je stigao na trei sprat i ugledao veliku crnu

traku preko kvake na vratima, niti uopte igde na svetu. Naravno, to je moglo da znai i da je

umrla kuvarica, ili domaica i ma ko drugi izuzev Harija Lajma, ali je Martins znao - oseao

je da je to znao ve dvadeset stepenica nie - da je to umro Lajm, onaj Lajm koga je on

oboavao skoro dvadeset godina, od prvog susreta u mranom kolskom hodniku u kome je

odjekivalo napuklo zvono i pozivalo na molitvu. Martins nije pogreio, nije sasvim pogreio.

Poto je zazvonio pet-est puta, jedan oveuljak natmurenog izgleda proturio je glavu iz

jednog drugog stana i rekao mu ljutitim tonom: - Ne vredi da zvonite. Tamo nema nikog. On

je umro.

10

bojana888

- Her Lajm?

- Naravno, her Lajm.

Martins mi je kasnije kazao: - Ispoetka mi to nita nije znailo. Bilo je to prosto

jedno obavetenje, kao oni stupci u Tajmsu pod naslovom Kratke vesti. Pitao sam ga:

Kad se to dogodilo? Kako?

Pregazio ga je auto, odgovorio je ovek. Prolog etvrtka. I dodao je mrgodno, kao

da se to zaista njega nita ne tie: Danas popodne ga sahranjuju. Ba ste se mimoili s

njima.

Njima?

Oh, pa s nekoliko prijatelja i mrtvakim sandukom.

Zar nije bio u bolnici?

Nije imalo smisla nositi ga u bolnicu. Poginuo je na svom pragu - ostao je na mestu

mrtav. Desni blatobran ga je udario po ramenu i umlatio kao zeca.

Tek onda kad je ovek upotrebio re zec, priao mi je Martins, oiveo je mrtvi Hari

Lajm, i postao onaj deak s pukom, koji je pokazao Martinsu ta znai ii u pozajmicu,

deak koji je u Brikvort Komonu skakao izmeu dugih peanih jazbina, koje su izrili zeevi,

govorei: Pucaj, budalo, pucaj! Eno, i zec, koga je ranila Martinsova puka, pobegao je

hramljui da se zakloni.

- Gde ga sahranjuju? - upitao je nepoznatog oveka na stepenitu.

- Na centralnom groblju. Teko e ii po mrazu.

Nije imao pojma kako e platiti taksi, ni kako e nai u Beu sobu u kojoj bi mogao

da stanuje s pet engleskih funti, ali taj problem je morao da bude odgoen sve dok se

poslednji put ne oprosti od Harija Lajma. Odvezao se iz grada pravo u predgrae (britanska

zona) gde je lealo centralno groblje. Trebalo je proi kroz rusku zonu da bi se dolo tamo, i

presei ameriku, koju je ovek morao poznati zbog njenih radnji sa sladoledom u svakoj

ulici. Tramvaji su prolazili du visokog zida centralnog groblja, a sa druge strane pruge itav

kilometar nizali su se kamenoresci i cveari - jedan naizgled beskrajan lanac nadgrobnih

11

bojana888

spomenika ekao je vlasnike, a venci lanove oaloene porodice.

Martins nije ni zapaao veliinu ovog ogromnog parka zavejanog snegom, gde je

imao poslednji sastanak s Harijem Lajmom. Bilo je to kao da mu je Hari ostavio poruku:

ekaj me u Hajd parku, ne odreujui tano mesto izmeu Ahilove statue i Lankester

Gejta; aleje grobova, od kojih je svaka bila obeleena brojem i slovima, protezale su se kao

paoci ogromnog toka; vozili su se oko pola milje na zapad, zatim okrenuli i vozili pola milje

na sever, pa okrenuli na jug... Sneg je velikim, pompeznim, kamenim, porodinim

nadgrobnim kamenovima davao smean i udan izgled; jedan pramen snega padao je niz

jedno aneosko lice, jedan svetac imao je guste bele brkove, a jedna visoka vojnika kapa od

snega stajala je nakrivo na poprsju visokog dravnog slubenika koji se zvao Volfgang

Gotman. ak je i ovo groblje bilo podeljeno izmeu sila: ruska zona je bila obeleena

neukusnim statuama naoruanih ljudi, francuska nizom bezimenih drvenih krstova i

pocepanom, obeenom trobojnom zastavom. Onda se Martins setio da je Lajm bio katolik i

da ga verovatno nee sahraniti u britanskoj zoni, koju su uzalud traili. I tako su se odvezli

natrag sredinom ume, gde su grobovi leali ispod drvea kao vuci, i treptali belim oima

ispod tamnog, setnog zimzelenog drvea. Odjednom su ispred drvea izronila trojica ljudi u

udnim uniformama kao iz osamnaestog veka, crnim i srebrnim, sa trorogim eirima, koji su

gurali neto poput kolica: preli su kolski put u umi grobova i ponovo iezli.

Bio je puki sluaj to to su na vreme pronali pratnju - deli zemlje u ogromnom

parku sa koga je sneg bio poien i gde je bila okupljena jedna mala grupa ljudi oigledno

povezanih nekim potpuno privatnim razlozima. Svetenik je ba bio zavrio govor, i njegove

rei su prigueno dopirale kroz redak, uporan sneg, a mrtvaki sanduk samo to nije bio

sputen u raku. Dva oveka u obinom odelu stajala su iznad groba; jedan je drao venac koji

je oigledno bio zaboravio da baci na mrtvaki sanduk, jer ga je drug gurnuo laktom tako da

se ovaj trgnuo i ispustio cvee. Jedna devojka je stajala malo dalje prekrivi lice rukama, a ja

sam stajao dvadeset metara odatle, pored jednog drugog groba, posmatrao s olakanjem

poslednje ostatke Lajmove i paljivo motrio ko je sve prisutan - a za Martinsa sam bio samo

ovek u kinom mantilu. Priao mi je i rekao: - Moete li mi rei koga sahranjuju?

- Izvesnog Lajma - odgovorio sam i zaprepastio se kad sam ugledao suze u oima

nepoznatog oveka; nije izgledao kao ovek koji je u stanju da plae, niti je Lajm bio ovek

12

bojana888

za koga bih pomislio da e ga neko aliti - iskreno aliti s iskrenim suzama. Bila je tu,

naravno, devojka, ali ene se izuzimaju iz svih takvih uoptavanja.

Martins je ostao da stoji, do kraja, tik uz mene. Kasnije mi je rekao da nije eleo da se

kao stari prijatelj namee novim prijateljima - Lajmova smrt je pripadala njima, pa nek im

bude. On je iveo u sentimentalnoj iluziji da je Lajmov ivot - ili bar dvadeset godina tog

ivota - pripadao njemu. im se pogreb zavrio - nisam poboan i uvek sam pomalo

nestrpljiv zbog sve one galame koja se die oko smrti - Martins se krupnim koracima udaljio

na svojim dugim nogama, koje su uvek izgledale kao da e se zaplesti, do taksija. Nije

pokuao ni s kim da razgovara, a suze su mu sad stvarno tekle niz lice, ili bar nekoliko jadnih

kapljica koje svako od nas moe da iscedi u naim godinama.

Dosije jednog oveka nikad nije sasvim potpun, vi to znate; jedan sluaj nikad nije

stvarno zavren, ak ni posle jednog veka, kad su svi uesnici mrtvi. I tako sam ja poao za

Martinsom. Onu drugu trojicu sam poznavao: eleo sam da upoznam neznanca. Stigao sam

ga kod taksija, i rekao: - Nemam prevozno sredstvo. Hoete li me povesti u grad?

- Naravno - rekao je on. Znao sam da e me ofer moga dipa primetiti kad iziemo i

da e nas neupadljivo pratiti. Dok smo se vozili, primetio sam da se nijednom nije osvrnuo -

uvek samo lano oaloeni i lani ljubavnici bacaju onaj poslednji pogled ili ekaju maui

na peronu, umesto da se brzo poiste ne osvrui se za sobom. Moda oni sebe toliko vole pa

ele da to due ostanu pred oima drugih, pa ak i mrtvih?

- Zovem se Kalovej - rekao sam.

- Martins - rekao je on.

- Vi ste Lajmov prijatelj?

- Da. - Mnogi ljudi bi poslednje nedelje oklevali pre nego to bi toliko priznali.

- Dugo ste ovde?

- Ba popodne sam doao iz Engleske. Hari me je pozvao da budem kod njega. Nisam

bio uo za ovo.

- Prilian udarac?

13

bojana888

- Sluajte - ree on - strano mi se pije, ali nemam novca, osim pet funti sterlinga. Bio

bih vam veoma zahvalan ako biste mi ponudili neto.

Sad je bio red na mene da mu odgovorim: - Naravno. - Razmislio sam za trenutak i

rekao oferu ime jedne male kafane u Kertnertrase. Mislio sam da sigurno eli da ga za neko

vreme ne vide u bunoj britanskoj kafani punoj oficira i njihovih ena koji su tu u prolazu.

Ova kafana - moda zbog toga to je bila preterana u cenama - retko kada je imala odjednom

vie posetilaca od jednog para koji je bio zauzet sobom. Nezgoda je bila i u tome to je imala

samo jednu vrstu pia - sladak liker od okolade, koji je kelner poboljavao, uz odreenu

cenu, konjakom - ali meni se inilo da Martins nije imao nita protiv bilo kog pia ukoliko bi

mu ono bacilo veo preko sadanjosti i prolosti. Na vratima je stajalo uobiajeno obavetenje

da je kafana otvorena od est do deset, ali je bilo dovoljno da ovek samo gurne vrata i proe

kroz prednje prostorije. Nali smo se sami u jednoj maloj sobi; jedini par se nalazio u

susednoj, a kelner, koji me je poznavao, ostavio nas je same uz nekoliko sendvia s

kavijarom. Sreom, obojica smo znali da imam otvoren tekui raun za trokove.

Martins je rekao preko druge ae, koju je pio naiskap: - Izvinite, ali on mi je bio

najbolji prijatelj koga sam imao.

Nisam mogao da se uzdrim a da ne kaem, s obzirom na ono to sam znao, a i s

obzirom na to da sam eleo da ga naljutim - jer ovek na taj nain mnogo sazna: - To lii na

jeftinu priu.

Brzo je odvratio: - Ja piem jeftine prie.

Neto sam saznao u svakom sluaju. Poto je popio treu aicu, imao sam utisak da

on nije ba prijatan sagovornik, ali sam bio prilino siguran da je od onih koji postaju

neprijatni posle etvrte.

Rekao sam: - Priajte mi o sebi, i o Lajmu.

- Sluajte - rekao mi je - strano mi se pije jo jedan liker, ali ne mogu i dalje da

potkradam nepoznatog oveka. Moete li mi promeniti funtu-dve u austrijski novac?

- Pustite to - odgovorio sam i pozvao kelnera. - Vi ete moi mene da poastite kad

doem u London na odsustvo. Hteli ste da mi priate kako ste se upoznali s Lajmom?

14

bojana888

Likerska aica kao da je bila kristalna po nainu kako ju je obrtao tamo-amo. - Bilo

je to odavno - poeo je. - Mislim da niko ne poznaje Harija kao ja... - a ja sam pomislio na

debeli dosije s izvetajima agenata u mojoj kancelariji, koji su svi isto tvrdili. Ja verujem

svojim agentima; sve sam ih temeljno proverio.

- Koliko vremena?

- Dvadeset godina, ili neto vie. Upoznao sam se s njim prvog tromeseja u koli. Jo

je vidim. Vidim oglasnu tablu i vidim ta pie na njoj. ujem kako zvono zvoni. Bio je

godinu dana stariji i poznavao je sve majstorije. Obavestio me je o mnogim stvarima. - Brzo

je ispio jedan gutljaj a onda je ponovo okrenuo kristal kao da e jasnije videti ono to se tamo

vidi. - udno. Tako jasno ne mogu da se setim susreta ni sa jednom enom - dodao je.

- Da li je bio dobar uenik?

- Ne onakav kakav su eleli da bude. Ali kakve je on sve stvari izmiljao. Ja sam bio

mnogo bolji od Harija u predmetima kao to su istorija i engleski, ali sam bio bespomoan

klipan kad je trebalo izvesti njegove planove. - Nasmejao se: ve je poinjao uz pomo pia i

prie da odbacuje od sebe udarac koji mu je nanela Harijeva smrt. - Uvek su mene hvalili -

dodao je.

- To je bilo zgodno za Lajma.

- ta hoete, kog avola, time da kaete? - upitao me je. Razdraljivost izazvana

alkoholom je nastupala.

- Pa, zar nije?

- Za to sam ja bio kriv, a ne on. Mogao je da nae nekog pametnijeg da je birao, ali on

je voleo da to budem ja.

- Sigurno, pomislio sam, po jutru se dan poznaje, jer sam i ja video da je Lajm strpljiv.

- Kad ste ga videli poslednji put?

- Bio je pre est meseci u Londonu na nekom medicinskom kongresu. Znate, on je

zavrio medicinu mada se nikad nije bavio praksom. To je bilo tipino za Harija. Prosto je

eleo da vidi da li je sposoban za neto, a onda bi izgubio interesovanje za to. Ali je govorio

15

bojana888

da mu je to esto dobro dolo. - I to je bila istina. udno je bilo koliko je Lajm koga je on

poznavao liio na Lajma koga sam ja poznavao: on je samo na Lajmovu sliku gledao iz

drugog ugla ili u drugom svetlu. - Jedna od stvari koje su se meni sviale kod Lajma bio je

njegov humor - nastavio je on. Osmehnuo se, i taj osmeh ga je podmladio za pet godina. - Ja

sam komedija. Volim da izigravam budalu, ali Hari je bio stvarno duhovit. Znate, mogao je

da bude i odlian kompozitor lake muzike samo da se potrudio.

Poeo je da zvidi jednu melodiju - uinila mi se nekako udno poznatom. - Uvek je

se seam. Video sam kako je Hari pie. U roku od cela dva minuta na poleini omota za

pisma. To je uvek zvidukao kad je razmiljao o neemu. To je bio njegov potpis u notama. -

Po drugi put je zvidao melodiju, i onda sam se setio ko ju je napisao - naravno da to nije bio

Hari. Umalo mu to nisam rekao, ali emu bi to posluilo? Melodija je zatreperila i izgubila

se. Martins je zamiljeno gledao u au, iskapio je ostatak, i rekao: - avolski je sramota kad

ovek pomisli da je umro na takav nain.

- To je bilo najbolje to mu se ikad desilo - rekao sam.

Nije odmah shvatio znaenje: bio je pomalo oamuen od pia. - Najbolje?

- Da.

- Hoete li da kaete da nije patio?

- Imao je sree i u tome.

Ton moga glasa, a ne moje rei, privukao je Martinsovu panju. Upitao je polako

pretei - video sam kako stee desnu pesnicu: - Da li na neto ciljate?

Potpuno je besmisleno pokazivati fiziku odvanost u svim situacijama; odmakao sam

dovoljno stolicu da ne budem u domaaju njegove pesnice. Rekao sam: - Hou da kaem da

imam kompletan njegov sluaj u upravi policije. Bio bi osuen na dug odmor, veoma dug

odmor, da se nije desio ovaj nesreni sluaj.

- Zbog ega?

- On je bio najgori crnoberzijanac koji je ikad zaraivao svoj prljavi novac u ovom

gradu.

16

bojana888

Video sam dobro kako meri razdaljinu izmeu nas i kako zakljuuje da me ne moe

dohvatiti sa mesta na kome je sedeo. Rolo je hteo da udari, ali je Martins bio miran, oprezan.

Martins je, to sam postepeno shvatio, bio opasan. Pitao sam se nisam li na kraju krajeva ipak

teko pogreio: nisam mogao da primetim da je Martins ba takav klipan kakvim ga je Rolo

napravio. - Jeste li vi policajac? - upitao me je.

- Jesam.

- Oduvek sam mrzeo policajce. Uvek su ili pokvareni ili glupi.

- Da li vi piete takve knjige?

Video sam kako primie stolicu da bi mi presekao put. Sreo sam se s kelnerovim

pogledom, i on je shvatio ta hou da mu dam do znanja - to je prednost koju ovek ima kad

vodi razgovore u istoj kafani.

Martins se silom osmehnuo i rekao polako: - Ja moram da ih nazivam erifima.

- Bili ste u Americi? - Bio je to glup razgovor.

- Nisam. Je li to sasluanje?

- Samo interesovanje.

- Jer ako je Hari bio takav crnoberzijanac, onda sam i ja. Uvek smo radili zajedno.

- Pretpostavljam da je hteo da vas ubaci u organizaciju. Ne bih bio iznenaen ako je

mislio da vam utrapi svoje obaveze pa da onda iezne. To je bio njegov metod i u koli.

Sami ste mi to rekli, zar ne? A, vidite, i upravitelj je uvek poneto nekako doznao.

- A vi ba dobro pogaate, zar ne? Pretpostavljam da je u pitanju bila neka manja crna

berza sa benzinom, pa poto niste mogli ni na koga da svalite krivicu, izabrali ste mrtvog

oveka. To i lii na policajca. Vi ste pravi policajac, pretpostavljam?

- Da, iz Skotland jarda, ali mi natuknu uniformu pukovnika kad sam na dunosti.

Martins se sada nalazio izmeu mene i vrata. Nisam mogao da odem od stola a da ne

uem u njegov domaaj. Nisam bokser, a on je imao u svakom sluaju prednost od desetak

centimetara visine. - Nije bio benzin u pitanju - rekao sam.

17

bojana888

- Onda gume za automobile ili saharin. Zato vi policajci radi promene ne uhvatite

nekoliko ubica?

- Pa, mogli biste rei da je i ubistvo bilo sastavni deo njegovog rada.

Martins je jednom rukom gurnuo sto, a drugom naglo zamahnuo na mene; alkohol mu

je oslabio mo kalkulacije. Pre nego to je stigao da ponovo zamahne, moj ga je ofer ve

drao oko pasa. - Nemojte grubo postupiti s njim. On je samo pisac koji je malo vie popio -

rekao sam.

- Umirite se, gospodine - rekao je moj ofer. Imao je preterano oseanje potovanja

prema oficirskoj klasi. Verovatno bi i Lajma nazivao gospodinom.

- Sluajte, Kalagane, ili kako se ve, kog avola, zovete...

- Kalovej. Ja sam Englez, nisam Irac.

- Udesiu ja vas tako da ete izgledati kao najvea budala u celom Beu. Neete vi

priivati tom mrtvom oveku vae nerasvetljene zloine.

- Sad znam. Vi ete da otkrijete da sam ja, u stvari, zloinac? To mi lii na neku vau

priu.

- Pustite me slobodno, Kalagane. Vie volim da od vas napravim budalu kakva i jeste

nego da vas tresnem da vam pomodri to vae prokleto oko. S modricom na oku morali biste

samo nekoliko dana da ostanete u krevetu. Ali kad budem zavrio s vama, vi ete otii iz

Bea.

Izvadio sam pregrt okupacijskog novca u vrednosti od nekoliko funti i gurnuo mu ih

u dep na prsluku. - Ovo e vam biti dovoljno da prenoite - rekao sam - a ja u se postarati

da vam zadre za sutra mesto u avionu za London.

- Vi me ne moete isterati. Moje isprave su u redu.

- Da, ali ovo je grad kao i svaki drugi: ovde vam je potreban novac. Ako promenite

funte na crnoj berzi, uhvatiu vas u roku od dvadeset etiri asa. Pustite ga.

Rolo Martins je stresao sa sebe prainu. - Hvala vam na likeru - rekao je.

- Nema na emu.

18

bojana888

- Milo mi je to ne moram da oseam zahvalnost prema vama. Pretpostavljam da i to

ide na tekui raun za trokove?

- Dabome.

- Videemo se za nedelju-dve kad neto doznam.

Znao sam da je ljut. Tada nisam verovao da je ozbiljno govorio. Mislio sam da glumi

kako bi podstakao svoje samopotovanje.

- Moda u sutra doi da vas ispratim.

- Ne morate gubiti vreme. Neu biti tamo.

- Ovaj ovde Pejn e vam pokazati put do Sahera. Tamo moete da dobijete krevet i

veeru. Postarau se za to.

Koraknuo je u stranu kao da hoe da propusti kelnera i onda je zamahnuo na mene.

Izmakao sam mu za dlaku, ali sam se spotakao o sto. Pre nego to je ponovo pokuao, Pejn ga

je mlatnuo preko usta. On se zatetura u prolazu izmeu stolova a onda se uspravi

raskrvavljenih usana: - Uinilo mi se da ste obeali da se neete tui - rekao sam.

Obrisao je krv rukama i rekao: - Oh, ne, rekao sam da vie volim da od vas napravim

budalu. Ali nisam rekao da neu da vas raspalim po oku.

Celog tog dana sam radio, i bio sam sit Roloa Martinsa. Rekao sam Pejnu: - Otpratite

ga da sigurno stigne do Sahera. Nemojte vie da ga udarate ako se bude dobro ponaao i,

poto sam se okrenuo od obojice prema anku (bio sam zasluio jo jednu au), uo sam

Pejna kako s potovanjem govori oveku koga je malopre oborio: - Ovuda, gospodine. To je

ovde iza ugla.

19

bojana888

GLAVA TREA

ta se kasnije desilo, nisam uo od Pejna, ve mnogo kasnije od samog Martinsa, kad

sam rekonstruisao lanac dogaaja koji su mi zaista - mada ne na onaj nain kako sam

oekivao - dokazali da sam bio budala. Pejn ga je jednostavno dopratio do prijemnice i tamo

objasnio: - Ovaj gospodin je doao avionom iz Londona. Pukovnik Kalovej je rekao da mora

dobiti sobu. - Poto je to objasnio, dodao je: - Laku no, gospodine - i otiao. Verovatno mu

je bilo malo neprijatno zbog toga to je Martinsova usnica krvarila.

- Da li ste vi ve rezervisali sobu, gospodine? - upitao je portir.

- Ne. Ne bih rekao - odgovorio je Martins priguenim glasom, jer je drao maramicu

na ustima.

- Mislio sam da ste vi moda gospodin Dekster. Ve nedelju dana imamo rezervisanu

sobu za gospodina Dekstera.

Martins je rekao: - O, ja sam gospodin Dekster. - Kasnije mi je priao da je pomislio

da je Lajm rezervisao sobu na to ime moda zbog toga to je ne Rolo Martins ve Bak

Dekster trebao da poslui u propagandne svrhe. Neki glas u blizini rekao je: - Izvinite to vas

nismo doekali u avionu, gospodine Dekster. Ja se zovem Krabin.

Govornik je bio demekast ovek srednjih godina s prirodnom tonzurom i naoarima

s najdebljim okvirom od roga koje je Martins video. Nastavio je da se izvinjava: - Jedan na

slubenik je telefonirao u Frankfurt i uo da ste u avionu. tab je napravio jednu od svojih

uobiajenih greaka i telegrafisao je da ne dolazite. Pominjala se tu i vedska, ali je telegram

bio teko iskasapljen. Kad sam dobio direktno obavetenje iz Frankfurta, pokuao sam da

20

bojana888

stignem na avion, ali sam za dlaku promaio. Jeste li dobili moju poruku?

Martins je drao maramicu na ustima i nejasno rekao: - Da, da?

- Smem li odmah da kaem, gospodine Dekster, kako sam uzbuen to sam vas

upoznao.

- Ljubazno s vae strane.

- Jo dok sam bio deak smatrao sam vas za najveeg pisca naeg veka.

Martins je trepnuo. Usta su ga bolela da bi ih otvorio i protestovao. Umesto toga,

ljutito je pogledao gospodina Krabina, ali je bilo nemogue posumnjati da taj mladi ovek

pravi alu na njegov raun.

- U Austriji imate irok krug italaca, gospodine Dekster, i za originalna dela i za

prevode. Naroito za Izvijeni pramac, a nju i ja najvie volim.

Martins je duboko razmiljao. - Da li ste rekli - soba za nedelju dana?

- Da.

- Veoma ljubazno od vas.

- Gospodin Smit e vam svakog dana dati bonove za sve obroke. Ali e vam

verovatno biti potrebno i malo novca za sitne trokove. To emo udesiti. Mislili smo da ete

moda sutra eleti da budete slobodni - da malo razgledate Be.

- Da.

- Naravno, svako od nas e vam biti na usluzi ako vam je potreban vodi. A onda,

prekosutra uvee e biti jedna mala tiha diskusija u Institutu - o savremenom romanu.

Pomislili smo da biste moda hteli da kaete koju re, koliko samo da krene stvar, i da zatim

odgovorite na neka pitanja.

Martins je u tom trenutku bio spreman da pristane na sve, samo da se otarasi

gospodina Krabina a i da obezbedi sebi besplatan stan i hranu za nedelju dana; a Rolo je, kao

to sam kasnije otkrio, naravno, uvek bio spreman da prihvati svaki predlog - za pie, za

devojku, za alu, za neko novo uzbuenje. I sad je rekao: - Naravno, naravno - u maramicu.

21

bojana888

- Izvinite, gospodine Dekster, boli li vas zub? Poznajem jednog veoma dobrog zubara.

- Ne. Jedan tip me je udario, to je sve.

- Zaboga! Jesu li pokuali da vas opljakaju?

- Ne, udario me je jedan vojnik. Ja sam hteo da udarim njegovog blesavog pukovnika.

- Sklonio je maramicu i pokazao Krabinu raseenu usnu. Rekao mi je da je Krabin bio

potpuno zanemeo. Martins nije mogao da shvati zato, jer nikad nije itao dela svoga velikog

savremenika Bendamina Dekstera; ak nije bio ni uo za njega. Ja sam veliki oboavalac

Dekstera, pa sam razumeo Krabinovu smetenost. Dekstera su kao stilistu stavljali naporedo sa

Henri Dejmsom, ali on ima jae naglaenu ensku crtu nego njegov uitelj - njegovi

neprijatelji su ponekad opisivali njegov nean, sloen, kolebljiv stil kao usedeliki. Kod

oveka koji jo uvek nije navrio pedesetu, njegovo strasno interesovanje za vezove i njegova

navika da svoj ne ba tako ivahan duh umiruje ogovaranjem - osobina koju su njegovi

uenici voleli - drugima je sigurno izgledala pomalo izvetaena.

- Da li ste itali knjigu Usamljeni jaha iz Santa Fe?

- Ne. Mislim da nisam.

- Najboljeg prijatelja toga usamljenog jahaa ubio je erif grada Propali majdan. U

prii je re o tome kako je on vijao tog erifa, potpuno legalno, dok nije potpuno zadovoljio

svoju osvetu.

- Nisam verovao da vi itate romane sa Divljeg zapada, gospodine Dekster - rekao je

Krabin, i bila je potrebna Martinsova odlunost da bi spreila Roloa da kae: Ali ja ih

piem.

- Pa, ja isto tako lovim pukovnika Kalagana.

- Nikad za njega nisam uo.

- Jeste li uli za Harija Lajma?

- Da - ree Krabin oprezno - ali ga u stvari nisam poznavao.

- Ja jesam. On mi je bio najbolji prijatelj.

- Ne bih mislio da je on bio vrlo - knjievni lik.

22

bojana888

- To nije nijedan od mojih prijatelja.

Krabin je nervozno trepnuo iza okvira od roga. Rekao je pomirljivim tonom: - Mada

se on interesovao za pozorite. Jedna njegova prijateljica - glumica, znate - ui engleski u

institutu. Nekoliko puta je dolazio da je saeka.

- Mlada ili stara?

- Oh, mlada, veoma mlada. I po mom miljenju dobra glumica.

Martins se setio devojke pored groba, lica zaklonjenog rukama. - Voleo bih da se

upoznam s ma kojim Harijevim prijateljem - rekao je.

- Ona e verovatno doi na predavanje.

- Austrijanka?

- Ona tvrdi da je Austrijanka, ali ja bih rekao da je Maarica. Radi u Jozeftatu.

- Zato tvrdi da je Autrijanka?

- Rusi se ponekad interesuju za Maarice. Ne bih bio mnogo iznenaen ako bih uo

da joj je Lajm pomogao oko isprava. Ona se zove mit. Ana mit. Teko je zamisliti englesku

glumicu koja bi se zvala mit, zar ne? I to jo lepu. To ime uvek mi je izgledalo isuvie

anonimno da bi bilo pravo.

Martins je oseao da je izvukao od Krabina sve to je mogao, i poeo da se ali na

umor, na naporan dan, obeao je da e ujutro telefonirati, primio je okupacijski novac u

vrednosti od deset funti za trenutne trokove i otiao u svoju sobu. Pomislio je da brzo

zarauje novac - dvanaest funti za malo manje od jednog asa.

Bio je umoran; to je shvatio kad se opruio preko postelje u cipelama. Za trenutak je

bio daleko izvan Bea i hodao je kroz gustu umu gazei sneg do lanaka. Jedna sovuljaga je

poela da kreti, a on je odjednom osetio da je usamljen i obuzet strahom. Imao je sastanak s

Harijem ispod jednog izvesnog drveta, ali kako je mogao da razlikuje jedno drvo od drugog u

jednoj tako gustoj umi? Onda je ugledao jednu priliku i potrao prema njoj: zvidala je

poznatu melodiju, i njegovo srce je odjednom bilo ispunjeno olakanjem i radou to najzad

nije sam. Onda se prilika okrenula - to uopte nije bio Hari ve samo neki nepoznat ovek,

23

bojana888

koji se na njega osmehivao stojei na jednom malom krugu vlanog lapavog snega dok je

sovuljaga neprestano kretala. Odjednom se probudio i uo telefon koji je zvonio pored

njegove postelje.

Jedan glas s primesom stranog naglaska - samo primesom - rekao je: - Je li to

gospodin Rolo Martins?

- Da. - Za Martinsa je bila promena to to je bio on sam, a ne Dekster.

- Vi me ne poznajete - rekao je glas izlino - ali ja sam bio prijatelj Harija Lajma.

Bila je promena i to to je uo da neko tvrdi da je Harijev prijatelj. - Bilo bi mi milo

da vas upoznam - rekao je.

- Ja sam odmah iza ugla, u Starom Beu.

- Zar ne moemo da se vidimo sutra? Proveo sam prilino teak dan iz izvesnih

razloga.

- Hari me je molio da se pobrinem da se dobro oseate. Bio sam s njim kad je umro.

- Mislio sam... - rekao je Rolo Martins i zastao. Hteo je da kae: Mislio sam da je bio

na mestu mrtav, ali ga je neto opomenulo da bude oprezan. Umesto toga rekao je: - Niste

mi rekli kako se zovete.

- Kurc - rekao je glas. - Ponudio bih vam da ja doem kod vas, samo, znate,

Austrijancima nije dozvoljeno da dou u Saher.

- Moda bismo mogli da se sastanemo sutra ujutro u Starom Beu?

- Naravno - rekao je glas - ako ste potpuno sigurni da e dotle sve biti u redu?

- ta hoete time da kaete?

- Hari je mislio da nemate ni prebijene pare. - Rolo Martins je leao na leima na

postelji sa slualicom na uvetu i razmiljao: doi u Be da zaradi pare. Ovo je bio trei

nepoznati ovek koji je u njega ulagao novac za manje od pet asova. Oprezno je ekao: -

Oh, izdrau dok vas ne vidim. - Nije imalo smisla da odbije dobru ponudu dok ne bude znao

kakva je to ponuda.

24

bojana888

- Da kaemo u jedanaest, onda, u Starom Beu u Kertnertrase? Imau smee odelo

i nosiu jednu vau knjigu.

- Odlino. Kako ste je nabavili?

- Dao mi ju je Hari. - Glas je bio pun predusretljivosti i umerenosti, ali kad je rekao

laku no i kad je spustio slualicu, Martins nije mogao a da ne pomisli kako to da mu Hari,

ako je bio toliko svestan pre nego to je umro, nije poslao telegram da ne dolazi. A zar i

Kalagan nije rekao da je Lajm umro na mestu - bez bola? Ili je on sam te rei stavio Kalaganu

u usta? I tada se u Martinsovoj glavi vrsto urezala pomisao da neto nije u redu s Lajmovom

smru, neto to policija u svojoj gluposti nije umela da otkrije. Sam je pokuao da to otkrije

pomou dve cigarete, ali je zaspao, bez veere, ali sa tajnom koja je ostala nereena. Bio je to

dug dan, ali ne dovoljno dug za to reenje.

25

bojana888

GLAVA ETVRTA

- Ono to mi se kod njega na prvi pogled nije svialo - priao mi je Martins - bila je

njegova perika. Bila je od onih oiglednih perika, ravna i uta, koja je pozadi ravno

podiana, i koja nije vrsto stajala na glavi. U oveku koji nee da primi elavost s ljupkou

mora biti neeg lanog. Lice mu je bilo od onih lica na kome su bore paljivo rasporeene

kao minka, na pravom mestu, da bi izrazile ljupkost i udljivost, bore u uglovima oiju. Bio

je podeen da se dopadne romantinim uenicama.

Ovaj razgovor vodili smo nekoliko dana kasnije - Martins mi je izneo celu svoju priu

kad je trag ve bio iileo. Sedeli smo u Starom Beu za stolom za kojim je on sedeo onog

prvog jutra sa Kurcom, i kad je napravio onu primedbu o romantinim uenicama, ugledao

sam kako se njegov prilino uznemiren pogled odjednom usredsredio. Neka devojka -

devojka kao svaka druga, pomislio sam, napolju, urila je jer je sneg padao.

- Zgodna?

Skrenuo je pogled opet ka meni i rekao: - Ja sam zauvek digao ruke od toga. Znate,

Kaloveju, svakom oveku u ivotu doe trenutak kad sve to ostavi...

- Znam. Uinilo mi se da gledate tu devojku.

- Gledao sam je. Ali samo zbog toga to me je za trenutak podsetila na Anu - Anu

mit.

- Ko je to? Zar ona nije devojka?

- Oh, jeste, u izvesnom pogledu.

- ta hoete time da kaete: u izvesnom pogledu?

26

bojana888

- Ona je bila Harijeva devojka.

- Da li je vi preuzimate?

- Ona nije takva, Kaloveje. Zar je niste videli na pogrebu? Ja vie ne elim da

zakuvavam sebi poparu. Opario sam se tako da u pamtiti celog ivota.

- Priali ste mi o Kurcu - rekao sam.

Pokazalo se da je Kurc sedeo tamo, i naveliko se pretvarao kako ita Usamljenog

jahaa iz Santa Fe. Kad je Martins seo za njegov sto, rekao mu je s neopisivo lanim

oduevljenjem: - Prosto je neverovatno kako vi umete da odrite napetost.

- Napetost?

- Neizvesnost. Tu ste majstor. Na kraju svakog poglavlja ovek mora da pogaa...

- Vi ste, znai, bili Harijev prijatelj - rekao je Martins.

Mislio sam da sam bio njegov najbolji prijatelj - rekao je Kurc, ali je posle skoro

neprimetne pauze, u kojoj je njegov mozak morao zabeleiti greku, dodao: - Osim vas,

naravno.

- Priajte mi kako je umro.

- Bio sam s njim. Izali smo zajedno iz njegovog stana kad je ugledao na drugoj strani

jednog prijatelja, Amerikanca, koji se zove Kuler. Mahnuo je Kuleru i zakoraio da pree

ulicu kad je naleteo jedan dip iza ugla i oborio ga. Kriv je bio zaista Hari, a ne ofer.

- Neko mi je rekao da je na mestu umro.

- Voleo bih da je bilo tako. Umro je pre nego to je dola hitna pomo.

- Znai, mogao je da govori?

- Da. ak i u bolovima brinuo je za vas.

- ta je rekao?

- Ne mogu tano da se setim, Rolo - smem vas zvati Rolo, zar ne? Uvek vas je tako

pred nama zvao. Brinuo se da pazim na vas kad stignete. Da se postaram da vam bude dobro.

Da vam kupim povratnu kartu. - Priajui mi ovo, dodao je: - Vidite, ja isto tako skupljam

27

bojana888

povratne karte kao i gotov novac.

- Ali zato mi niste telegrafisali da ne dolazim?

- Jesmo, ali vas telegram verovatno nije naao. Neto zbog cenzure a neto zbog zona,

telegrami ponekad putuju i po pet dana.

- Je li voena istraga?

- Naravno.

- Da li znate da u policiji imaju ludu ideju da je Hari bio upleten u neku crnu berzu?

- Ne znam. Ali u Beu su svi u to upleteni. Svi mi prodajemo cigarete i menjamo

ilinge za okupacijski novac i tome slino. Neete nai ni jednog jedinog lana Kontrolne

komisije koji se nije ogreio o propise.

- Policija ima na umu neto mnogo gore od toga.

- Ponekad im padnu na pamet prilino glupe ideje - rekao je oprezno ovek s perikom.

- Ostau ovde dok ne dokaem da nemaju pravo.

Kurc je odseno okrenuo glavu i perika se sasvim, sasvim malo pomerila. - ta bi to

vredelo? Harija nita ne moe vratiti u ivot - rekao je.

- Hou da onog oficira proteraju iz Bea.

- Ne vidim ta biste mogli tu da uinite.

- Poeu da istraujem unazad poev od Harijeve smrti. Vi ste bili tome prisutni, i

onaj Kuler, i ofer. Moete mi dati njihove adrese.

- Ne znam oferovu adresu.

- Nai u je u islednikovim izvetajima. A onda, tu je i ona Harijeva devojka...

- Za nju e to biti bolno - rekao je Kurc.

- Ona se mene ne tie. Mene se tie Hari.

- Znate li vi na ta policija sumnja?

- Ne. Suvie brzo sam se naljutio.

28

bojana888

- Da li vam je palo na pamet - rekao je Kurc polako - da biste mogli da iakate

neto, ovaj, to bi Harija diskreditovalo?

- Hou i to da rizikujem.

- To e zahtevati vremena, i novca.

- Ja imam vremena, a vi ste hteli da mi pozajmite novac, zar ne?

- Ja nisam bogat ovek - rekao je Kurc. - Obeao sam Hariju da u se pobrinuti da sve

bude u redu i da se vratite avionom...

- Ne morate da se brinete za novac, ni za avion - rekao je Martins. - Ali ja se kladim s

vama, u funte, u pet funti prema dvadeset, da u Harijevoj smrti ima neeg udnog.

Bio je to udarac nasumice, ali on je ve imao ono pouzdano nagonsko oseanje da

neto nije u redu, mada re ubistvo jo nije bio vezao za taj nagon. Kurc je taman prinosio

ustima olju kafe i Martins ga je posmatrao. Udarac je oigledno promaio cilj; sigurna ruka

prinela je olju ustima, i Kurc je pio kafu pomalo glasno, dugim gutljajima. Onda je spustio

olju i rekao: - Kako to mislite - udno?

- Policiji je verovatno bilo zgodno da ima le, ali zar nije to isto tako moglo da bude

zgodno i pravim crnoberzijancima? - Tek poto je izgovorio te rei, shvatio je da, na kraju

krajeva, Kurc nije bio tako ravnoduan prema njegovom tvrenju: zar se nije sledio od

opreznosti i mirnoe? Nije obavezno da ruke krivca drhte; samo u priama isputena aa

odaje usplahirenost. Napetost se ee pokazuje u prouenom dranju. Kurc je ispio kafu kao

da nita nije bilo reeno.

- Pa - rekao je ispivi jo jedan gutljaj - elim vam, naravno, sree, mada ne verujem

da tu ima ta da se nae. Ali, slobodno zatraite od mene to god bi vam moglo pomoi.

- Hou Kulerovu adresu.

- Naravno. Napisau vam je. Evo. To je u amerikoj zoni.

- A vaa?

- Ve sam vam je zapisao, ispod toga. Naalost, stanujem u ruskoj zoni, tako da me ne

treba posetiti suvie kasno. U naem kraju ponekad se svata deava. - Osmehivao se onim

29

bojana888

svojim prouenim bekim osmehom, s ljupkou koja je paljivo bila ucrtana finom etkicom

oko usana i oiju. - Biemo u vezi - rekao je - a ako vam treba pomo... ali, ipak mislim da

ste veoma nesmotreni. - Pokupio je Usamljenog jahaa. - Tako sam ponosan to sam vas

upoznao. Nenadmani ste u napetosti - i jednom rukom zagladio je periku, dok je drugom,

preavi ovla preko usana, izbrisao osmeh kao da ga nikad nije ni bilo.

30

bojana888

GLAVA PETA

Martins je sedeo na tvrdoj stolici na ulazu za glumce Jozeftatskog pozorita. Bio je

poslao svoju posetnicu Ani mit posle matinea, i potpisao se kao Harijev prijatelj. Niz

malih prozora sa ipkanim zavesama u kojima su se jedna za drugom gasile sijalice

pokazivalo je da se glumci spremaju kui, na olju kafe bez eera i zemiku bez maslaca,

koji treba da ih okrepe do veernje predstave. Sve to je liilo na uliicu koja je sagraena

unutar zgrade kao Romeo koji nije siguran gde se nalazi Julijin balkon u zimskom kaputu,

tako da je Martins ustao i poeo da eta gore-dole, ispod malih prozora. Oseao se, priao je,

kao Romeo koji nije siguran gde se nalazi Julijin balkon.

Imao je vremena za razmiljanje: sad je bio miran, Martins je imao nadmo a ne Rolo.

Kad se svetlost ugasila u jednom od prozora, i kad je jedna glumica krenula niz hodnik, nije

se ak ni osvrnuo. Svemu tome je bio kraj. Pomislio je: Kurc ima pravo. Svi imaju pravo.

Ponaam se kao neka romantina budala. Samo u porazgovarati sa Anom, rei u joj koju

re sauea, i onda u se spakovati i otii. Potpuno je bio zaboravio, priao mi je,

komplikacije s gospodinom Krabinom.

Neki glas mu je viknuo nad glavom: - Gospodin Martins! - i on je pogledao ka licu

koje ga je posmatralo izmeu zavesa nekoliko desetina centimetara iznad njegove glave. Nije

to bilo lepo lice, odluno mi je objasnio kad sam ga ponovo optuio da je opet zakuvao

poparu, ve samo poteno lice: tamna kosa i oi, koje su pod ovim osvetljenjem izgledale

smee, iroko elo i velika usta koja nisu ni pokuavala da budu privlana. Nije postojala

opasnost, izgledalo je Rolo Martinsu, od onog iznenadnog trenutka uznemirenosti, kad miris

kose ili ruka prislonjena na bok menjaju ivot. Rekla je: - Izvolite gore, molim vas. Druga

vrata desno.

31

bojana888

Ima ljudi, paljivo mi je objanjavao, u kojima ovek odmah prepozna prijatelje. S

njima se osea prijatno jer zna da mu od njih nikad nee pretiti opasnost. - To je bila Ana -

rekao je, a ja nisam znao da li je to prolo vreme bilo namerno upotrebljeno ili ne.

Za razliku od veine glumakih soba, ova je bila skoro potpuno prazna; u njoj nije

bilo ormana prepunog odela, ni razbacane minke i pomada; kuna haljina na vratima, jedan

demper koga se setio iz drugog ina na jedinoj fotelji, poluprazna teglica pozorine minke.

ajnik je tiho strujao na plinskom reou. - Hoete li olju aja? Neko mi je poslao paketi

prole nedelje. Amerikanci to alju ponekad, umesto cvea, znate, za premijeru - rekla je.

- Molio bih vas jednu olju - rekao je on, ali ako je ita postojalo na svetu to mrzi,

bio je to aj. Posmatrao ju je dok ga je spremala, a spremala ga je, naravno, potpuno

pogreno: voda nije vrila, ajnik nije bio zagrejan, stavila je premalo aja. - Nikad ne shvatam

potpuno zato Englezi vole aj.

On je svoju olju aja pio brzo kao lek, i posmatrao je nju kako pije svoju, fino i

paljivo. - Mnogo sam eleo da vas vidim. Zbog Harija - rekao je.

Bio je to uasan trenutak. Primetio je dobro kako joj se usne steu u iekivanju.

- Da?

- Poznavao sam ga dvadeset godina. Bio sam mu prijatelj. Zajedno smo bili u koli,

znate, i posle toga nikad nije prolo vie od nekoliko meseci a da se ne vidimo...

- Kad sam primila vau posetnicu, nisam mogla da vas odbijem - rekla je ona. - Ali mi

zaista nemamo o emu da govorimo, zar ne, ni o emu.

- eleo sam da ujem...

- On je mrtav. To je kraj. Sve je svreno, gotovo. emu priati?

- Nas dvoje smo ga voleli.

- Ne znam. Takva stvar se ne moe znati - posle. Ja vie nita ne znam, osim...

- Osim?

- Da i ja elim da sam mrtva.

32

bojana888

Martins mi je rekao: - Umalo to onda nisam otiao. Zato da je muim zbog toga to

mi je tako nasumice palo na um? Ali umesto toga, postavio sam joj jedno pitanje: Poznajete

li vi nekog Kulera?

- Amerikanca? - upitala je ona. - Mislim da mi je taj ovek doneo neki novac kad je

umro Hari. Nisam htela da ga uzmem, ali mi je on rekao da se Hari brinuo, u poslednjem

trenutku.

- Zar on nije umro na licu mesta?

- Oh, ne.

- Poeo sam da se pitam - kazao mi je Martins - zato sam sebi tu ideju tako vrsto

utuvio u glavu, a onda sam pomislio da mi je samo onaj ovek sa Harijevog pogreba to rekao

- i niko drugi. Rekao sam joj: Mora da je bio do kraja potpuno svestan - jer se i mene setio.

To kao da pokazuje da nije patio.

- To i ja sebi neprestano govorim.

- Da li ste bili kod doktora?

- Jednom. Hari me je k njemu poslao. To je bio Harijev lekar. Stanovao je blizu, znate.

Martins je odjednom ugledao u onoj udnoj eliji due koja izgrauje takve slike,

trenutno, i racionalno, jedno pusto mesto, telo na zemlji, jato okupljenih ptica.

Moda je to bio prizor iz neke njegove knjige koja jo nije bila napisana, a koja se tek

uobliavala na pragu njegove svesti. Odjednom je izbledela, a on je pomislio kako je udno

to su svi oni bili tamo, ba u tom trenutku, svi Harijevi prijatelji - Kurc, doktor, i onaj Kuler;

samo ono dvoje koji su ga voleli izgleda da nisu bili tamo. A ofer? - Da li ste uli njegov

iskaz? - upitao je Martins.

- On je bio uzbuen, uplaen. Ali Kulerov i Kurcov iskaz ga je oslobodio. Ne, nije on

jadnik bio kriv. esto sam ula kako Hari govori za njega kako je paljiv ofer.

- I on je poznavao Harija? - Jo jedna ptica zalepra i pridrui se ostalim oko mirne

prilike na pesku, koja je leala licem prema zemlji. Sad je video da je to Hari, po odelu i

dranju kao u deaka koji je zaspao na travi igrajui se na ivici igralita, jednog vrelog letnjeg

33

bojana888

popodneva.

Neko je viknuo ispod prozora: - Gospoice mit!

Ona je rekla: - Ne vole kad se ostaje suvie dugo. Troi se njihova struja.

Odrekao se namere da je potedi bilo ega. Rekao joj je: - Policija kae da je trebalo

da uhapse Harija. Otkrili su da se bavio nekim nedozvoljenim poslovima.

Ona je tu vest primila isto kao Kurc. - Svi se bave nedozvoljenim poslovima.

- Ne verujem da je on bio upleten u neto ozbiljno.

- Nije.

- Ali moda su ga optuili. Poznajete li oveka koji se zove Kurc?

- Mislim da ga poznajem.

- Nosi periku.

- Oh. - Video je da je pogodio. Nastavio je: - Zar vam se ne ini udno to su svi bili

tamo - kad je poginuo? Svi su poznavali Harija. ak i ofer, doktor...

Ona ree sa beznadenom mirnoom: - I ja sam se to pitala, mada nisam znala za

Kurca. Pitala sam se da ga nisu ubili, ali ta vredi pitati se?

- Uhvatiu ja tu kopilad - rekao je Rolo Martins.

- To nita nee pomoi. Moda policija ima pravo. Moda je jadan Hari bio upetljan...

- Gospoice mit - ponovo je viknuo glas.

- Moram ii.

- Idem malo s vama.

Mrak je bio skoro sasvim pao; sneg je neko vreme prestao da pada, i velike statue na

Ringu, propeti konji, trijumfalna kola i orlovi na grbu bili su postali tamnosivi pri poslednjoj

veernjoj svetlosti. - Bolje je dii ruke i zaboraviti - rekla je Ana. Meseinom obasjan sneg

leao je dubok do lanaka na nepoienom ploniku.

- Hoete li mi dati doktorovu adresu?

34

bojana888

Stajali su zaklonjeni jednim zidom dok je ona ispisivala adresu.

- I vau?

- Zato vam je potrebna?

- Mogao bih imati novosti za vas.

- Nema novosti koje bi mi sad pomogle. - Iz daljine ju je posmatrao kako se penje na

tramvaj, sagnuvi glavu dok je ila protiv vetra, nalik na crni znak pitanja koji se ocrtavao na

snegu.

35

bojana888

GLAVA ESTA

Prednost detektiva amatera nad profesionalcem jeste u tome to on nema odreene

radne asove. Rolou Martinsu nije bilo odreeno osmoasovno radno vreme; njegova

istraivanja nisu morala da se prekinu radi obeda. U toku jednog dana on je posvravao

onoliko koliko bi jedan od mojih ljudi zavrio za dva, a imao je i onu poetnu prednost nad

nama, to je bio Harijev prijatelj. I tako je on radio iznutra, dok smo mi kljucnuli po obodu.

Dr Vinkler je bio kod kue. Moda ne bi bio kod kue za slubenika policije. Opet je

Martins potpisao svoju posetnicu istim reima: Harijev prijatelj.

ekaonica dr Vinklera podseala je Martinsa na starinarnicu koja se specijalizovala u

crkvenim umetnikim predmetima. Bilo je tu vie raspea nego to je mogao da izbroji, a

nijedno nije bilo novije od sedamnaestog veka. Bilo je tu kipova u drvetu i slonovai; bilo je

tu mnogo relikvija: delia kostiju oznaenih imenima svetaca i uokvirenih u ovalne okvire na

pozadini od tankog lima. Ako su bile prave, kakva je to onda udna sudbina, pomislio je

Martins, da deli lanka svete Suzane doe da poiva u ekaonici dr Vinklera. ak su i

odvratne stolice sa visokim naslonom izgledale kao da su u njima nekad sedeli kardinali. U

sobi je bilo zaguljivo, i ovek je oekivao da oseti miris tamjana. U zlatnom koveiu

nalazio se iverak Pravog Krsta. Neije kijanje ga je trglo.

Dr Vinkler je bio najistiji doktor koga je Martins video. Bio je veoma nizak i uredan,

u crnom fraku i s vrlo visokom krutom kragnom; mali crni brkovi liili su mu na leptirmanu.

Ponovo je kinuo: moda mu je bilo hladno zbog toga to je bio tako ist. - Gospodin Martins?

- upitao je.

Neodoljiva elja da uprlja dr Vinklera spopala je Roloa Martinsa. - Dr Vinkler? -

odvratio je.

36

bojana888

- Dr Vinkler.

- Vi ovde imate veoma zanimljivu zbirku.

- Da.

- Te kosti svetaca...

- Pilee i zeje kosti. - Dr Vinkler je izvukao veliku belu maramicu iz rukava kao to

bi maioniar izvadio zastavu svoje zemlje, i briljivo je do kraja dva puta izduvao nos,

zatvarajui naizmenino jednu pa drugu nozdrvu. ovek je prosto oekivao da e baciti

maramicu posle jedne upotrebe. - Hoete li, gospodine Martinse, da mi kaete koja je svrha

vae posete? Jedan pacijent me eka.

- Nas dvojica smo bili prijatelji Harija Lajma.

- Ja sam bio njegov lekar - ispravio ga je Vinkler, i tvrdoglavo ekao izmeu raspea.

- Zadocnio sam za istragu. Hari me je bio pozvao ovamo da mu neto pomognem. Ne

znam tano u emu. Nisam saznao za njegovu smrt dok nisam stigao ovamo.

- Veoma alosno - rekao je dr Vinkler.

- Naravno, pod tim okolnostima, eleo bih da ujem sve to mogu.

- Ne bih nita mogao da vam kaem to ve ne znate. Pregazio ga je automobil. Bio je

mrtav kad sam stigao.

- Da li je uopte bio pri svesti?

- Koliko sam uo, neko vreme je bio pri svesti, dok su ga nosili kui.

- Da li je mnogo patio?

- Nije morao patiti.

- Da li ste sigurni da je posredi nesrean sluaj?

Dr Vinkler isprui ruku i usmeri je prema jednom raspeu. - Ja nisam bio tamo. Moje

je miljenje ogranieno na uzrok smrti. Imate li bilo kakvog razloga da budete nezadovoljni?

Amater ima jo jednu prednost nad profesionalcem: on moe da bude neobazriv. On

moe da kae nepotrebne istine i da nasumice postavlja teorije. Martins je rekao: - Policija

37

bojana888

dovodi Harija u vezu sa jednim veoma ozbiljnim sluajem crne berze. Izgledalo mi je da su

ga moda ubili - ili ak i da je izvrio samoubistvo.

- Ja nisam nadlean da dajem miljenje - rekao je dr Vinkler.

- Poznajete li nekog Kulera?

- Mislim da ga ne poznajem.

- On je bio prisutan kad je Hari poginuo.

- Onda sam ga naravno upoznao. On nosi periku.

- To je bio Kurc.

Dr Vinkler je bio ne samo najistiji doktor koga je Martins video, ve i najoprezniji.

Njegove su izjave bile tako ograniene da niko ni za trenutak nije mogao posumnjati u

njihovu verodostojnost. Rekao je: - Bio je tamo jo jedan ovek. - Da je trebalo da postavi

dijagnozu arlaha, on bi se ograniio, tako je izgledalo, na tvrenje da je osip vidljiv, i da je

temperatura tolika i tolika. Nikad ne bi pogreio u nekoj istrazi.

- Jeste li vi dugo bili Harijev doktor? - Izgledalo je udno da bi Hari izabrao takvog

oveka - Hari, koji je voleo ljude nesmotrene do izvesne mere, ljude koji su bili u stanju da

prave greke.

- Skoro godinu dana.

- Pa, lepo je od vas to ste doli da me posetite. - Dr Vinkler se poklonio. Dok se

klanjao, ulo se tiho pucketanje kao da je koulja bila napravljena od celuloida. - Ne smem

due da vas zadravam zbog vaih pacijenata. - Okrenuvi se od dr Vinklera, Martins se

suoio sa jo jednim raspeem, na kome je ljudska figura visila s rukama iznad glave, lica

izduenog u El Grekovskoj patnji. - udno neko raspee - rekao je.

- Jansenistiko - objasnio je dr Vinkler i naglo zatvorio usta kao da se osetio krivim

to daje suvie mnogo obavetenja.

- Nikad nisam uo tu re. Zato su ruke iznad glave?

Dr Vinkler je kazao oklevajui: - Zato to je on umro, po njihovom miljenju, samo za

izabrane.

38

bojana888

GLAVA SEDMA

Kao to vidim, dok prelistavam svoju arhivu - zabeleke o razgovorima i izjave

izvesnih linosti - Rolou Martinsu jo je bilo mogue da bezbedno ode iz Bea. Bio je

pokazao jednu nezdravu radoznalost, ali je bolest bila zaustavljena na svim takama. Niko

nita nije odao. Gladak zid podignut od obmana jo nije pokazivao neku stvarnu pukotinu

pod njegovim prstima koji su napipavali. Kad je Rolo Martins otiao od dr Vinklera, nije bio

u opasnosti. Mogao je da ode u postelju u Saheru i da spava mirne due. ak je Kulera

mogao da poseti u ovom trenutku bez ikakve neprilike. Niko nije bio ozbiljno uznemiren. No,

na njegovu nesreu - a u njegovom ivotu e uvek postojati trenuci kad je to gorko alio -

izabrao je da ponovo ode u Harijev stan. eleo je da govori sa oniim ljutim ovekom koji je

rekao da je video nesrean sluaj - ili stvarno nije tako rekao? U mranoj, ledenoj ulici u

jednom trenutku je poeleo da ode pravo Kuleru, da upotpuni svoju sliku tih zloslutnih ptica

koje su sedele oko Harijevog lea, ali Rolo ne bi bio Rolo da nije odluio da baci novi, a

novi je pao na stranu za jo jednu akciju i za smrt dvojice ljudi.

Moda je nizak ovek - koji se zvao Koh - popio koju prekobrojnu au vina, moda

je prosto lepo proveo taj dan u kancelariji, ali je ovoga puta, kad je Rolo Martins zazvonio na

njegovo zvono, bio ljubazan i savreno raspoloen za razgovor. Ba je veerao i imao je

mrvice na brkovima. - Ah, seam vas se. Vi ste prijatelj her Lajma.

Veoma srdano je uveo Martinsa i predstavio ga svojoj ogromnoj eni, koju je

oigledno drao pod vrlo strogom prismotrom. - Ah, u stara dobra vremena ponudio bih vam

olju kafe, ali sad...

Martins je ponudio cigarete i atmosfera ljubaznosti se osetila jo jae. - Kad ste jue

zvonili, bio sam malo prek - rekao je gospodin Koh. - Ali sam imao malu glavobolju, a ena

39

bojana888

je bila van kue pa sam morao sam da iziem na zvono.

- Jeste li mi vi rekli da ste stvarno videli nesreu?

Gospodin Koh se pogledao sa enom.

- Istraga je gotova, Ilze. Nema vie opasnosti, moe mi slobodno verovati. Gospodin

je moj prijatelj. Da, video sam nesreu, ali vi ste jedini koji to zna. Kad kaem da sam je

video, moda bi trebalo da kaem da sam je uo. uo sam kako je ofer pritisnuo nogom

konice i kripu kola dok se klizaju i stigao sam na prozor na vreme da vidim kako ga nose u

kuu.

- Ali, zar vi niste dali iskaz?

- Bolje je da se ovek ne mea u takve stvari. Iz kancelarije ne mogu da me puste.

Imamo malo slubenika, a upravo i nisam video.

- Ali jue ste mi priali kako se to desilo.

- Tako su to opisali u novinama.

- Da li je mnogo patio?

- Bio je mrtav. Pogledao sam pravo dole s ovog mog prozora i video sam mu lice.

Znam kad je ovek mrtav. Znate, to je, u neku ruku, moj posao. Ja sam glavni slubenik u

mrtvanici.

- Ali drugi kau da nije odmah umro.

- Oni moda ne poznaju smrt tako dobro kao to je ja poznajem.

- Bio je mrtav, naravno, kad je stigao lekar. On mi je to rekao.

- Bio je na mestu mrtav. Moete poverovati u rei oveka koji zna.

- Ja mislim, gospodine, da je trebalo da date iskaz.

- ovek mora da pazi na sebe, gospodine Martinse. Ja nisam jedini koji je trebalo da

bude tamo.

- ta hoete time da kaete?

- Bila su tu trojica koji su pomogli da vaeg prijatelja donesu u stan.

40

bojana888

- Znam, dva oveka i ofer.

- ofer je ostao tamo gde je bio. On je bio jako potresen, jadnik.

- Trojica... - Uinilo mu se iznenada kao da je, tapkajui po tom golom zidu, prstima

napipao ne moda neku rupu, ali u najmanju ruku neravninu koju paljivi graditelji nisu

popravili.

- Moete li mi opisati te ljude?

Ali gospodin Koh nije imao iskustva u posmatranju ivih: samo je ovek s perikom

privukao njegovu panju - druga dvojica su bili samo ljudi, ni visoki ni niski, ni debeli ni

mravi. Video ih je iz daljine, umanjene, pognute nad teretom; oni nisu gledali gore, a on je

brzo odvratio pogled i zatvorio prozor, shvativi odjednom da bi bilo mudro da se ne pokae.

- U stvari, nisam ni imao ta da svedoim, gospodine Martinse.

Nije imao ta da svedoi, nije imao ta da svedoi! Vie nije sumnjao da je bilo

izvreno ubistvo. Zato bi inae lagali o trenutku smrti? Hteli su da umire svojim poklonima

u novcu i avionskim kartama jedina dva prijatelja koje je Hari imao u Beu. A trei ovek?

Ko je on?

- Da li ste videli gospodina Lajma kad je iziao? - upitao je.

- Nisam.

- Da li ste uli vrisak?

- Samo konice, gospodine Martinse.

Martinsu je palo na um da nije bilo nieg - osim Kurcove, Kulerove i oferove izjave -

to bi dokazalo da je Hari poginuo tano tog trenutka. Bio je tu i lekarski nalaz, ali i on nije

mogao dokazati nita drugo osim da je on, recimo, umro u roku od pola sata, a i taj lekarski

izvetaj je bio u svakom sluaju isto toliko jak kao i re dr Vinklera, tog istog, uzdrljivog

oveka, koji pucketa meu svojim raspeima.

- Gospodine Martinse, sad mi je ba palo na pamet, vi ostajete u Beu?

- Da?

41

bojana888

- Ako vam je potreban stan i ako hoete brzo da govorite sa nadlenima, mogli biste

dobiti stan gospodina Lajma. To je rekviriran stan...

- Kod koga su kljuevi?

- Kod mene.

- Mogu li da vidim stan?

- Ilze, kljueve.

Gospodin Koh je poveo Martinsa u stan koji je bio Harijev. U malom, mranom

predsoblju jo se oseao miris cigareta - turskih cigareta koje je Hari uvek puio. Izgledalo je

udno da se miris jednog oveka mogao zadrati u naborima zavesa tako dugo vremena poto

je ve postao mrtva stvar, gas, trule. Jedna sijalica sa eirom, ukraena obiljem perli,

ostavila ih je u polumraku, i pipkajui su traili bravu.

Dnevna soba je bila potpuno prazna - Martinsu se uinilo da je isuvie prazna. Stolice

su bile gurnute uza zid; na pisaem stolu na kome je Hari pisao nije bilo ni praine ni hartije.

Svetlost se odbijala sa parketa kao sa ogledala. Herr Koh otvori vrata i pokaza spavau sobu:

postelja je bila uredno nametena sa istim aravima. U kupatilu ak ni ilet nije pokazivao

da je jo pre nekoliko dana tu boravio iv ovek. Samo su mrano predsoblje i miris cigarete

odavali utisak da je tu neko stanovao.

- Eto - rekao je Herr Koh - potpuno je spreman za novog stanara, Ilze ga je uredila.

To je nesumnjivo uinila. Posle smrti trebalo je da ostane vie nereda nego ovde.

ovek ne moe iznenada i neoekivano da ode na svoje najdue putovanje a da ne zaboravi

ovo ili ono, da ne ostavi koji neplaeni raun, neodgovoren neki slubeni upitnik, ili

fotografiju neke devojke. - Zar tu nije bilo nekih dokumenata, her Koh?

- Her Lajm je uvek bio veoma uredan ovek. Njegova korpa za otpatke bila je puna, i

njegova torba, ali je to odneo njegov prijatelj.

- Njegov prijatelj?

- Gospodin s perikom.

Naravno, bilo je mogue da Lajm nije poao na put tako neoekivano, i Martinsu je

42

bojana888

palo na um da se Lajm moda nadao da e on stii na vreme da mu pomogne. - Verujem da je

moj prijatelj ubijen - rekao je obraajui se Kohu.

- Ubijen? - Ljubaznost her Koha zamrla je pri toj rei. - Ne bih vas pozvao unutra da

sam znao da ete govoriti takve gluposti - izjavio je on.

- Zato bi to bila glupost?

- U ovoj zoni nema ubica.

- Ipak bi vae svedoenje moglo da bude vrlo dragoceno.

- Ja nemam nita da svedoim. Nita nisam video. Mene se to nita ne tie. Molim vas

da smesta odete. Vi ste vrlo bezobzirni. - Izgurao je Martinsa natrag kroz predsoblje; miris

dima se ve pomalo gubio. Poslednje rei her Koha pre nego to je zalupio vrata bile su: - To

se mene ne tie. - Jadni her Koh! Mi ne biramo ono to nas se ne tie. Kasnije, kad sam

podrobno ispitivao Martinsa, rekao sam mu: - Da li ste videli nekoga na stepenitu ili napolju

na ulici?

- Nikoga. - Njemu bi u svakom sluaju koristilo da se setio nekog sluajnog

prolaznika i zato sam mu verovao.

- Primetio sam kako je tiha i mrtva izgledala cela ulica. Jedan njen deo je bio

bombardovan, znate, i mesec je sjao preko snegom zavejanih uzviica. Vladala je tako

neverovatna tiina. uo sam kako moje noge kripe po snegu - rekao je.

- To, naravno, ne dokazuje nita. U kui postoji podrum gde se mogao sakriti svako

ko vas je pratio.

- Da.

- Ili da je cela vaa pria izmiljotina.

- Da.

- Nezgoda je u tome to nikako ne vidim pobudu zato biste vi to uinili. Istina je da

ste vi ve krivi to ste primili novac na osnovu lanih izjava. Doli ste ovamo da se naete s

Lajmom, moda da mu pomognete...

Martins mi je odgovorio: - Kakva je to dragocena crna berza na koju vi uvek ciljate?

43

bojana888

- Rekao bih vam sve injenice kad sam vas prvi put video da se niste avolski brzo

naljutili. Sad mislim da ne bih uradio mudro kad bih vam to priao. Bilo bi to odavanje

slubenih podataka, a vae veze, znate, ne ulivaju poverenje. Devojka s lanim ispravama

koje joj je nabavio Lajm, pa taj Kurc...

- Vinkler...

- Nemam nita protiv dr Vinklera. Ne, ako ste vi varalica, vama obavetenja nisu

potrebna, ali bi vam moglo koristiti da saznate tano ta mi znamo. Vidite, mi ne raspolaemo

svim injenicama.

- Kladim se da ne raspolaete. Mogao bih da izmislim bolju detektivsku priu od vas

dok sam u kupatilu.

- Va knjievni stil ne ini ast vaem imenjaku. - Kad god bi ga posetili na gospodina

Krabina, tog jadnog izmuenog predstavnika Britanskog udruenja za kulturne veze, Rolo

Martins bi pobledeo od neprijatnosti, ljutine, stida. I to me je navodilo da mu verujem.

On je nesumnjivo priredio Krabinu nekoliko neprijatnih asova. Poto se vratio u

Saher, posle razgovora s her Kohom, zatekao je oajno pisamce koje ga je ekalo od

predstavnika.

Celog dana sam pokuavao da vas pronaem, pisao je Krabin. Vrlo je vano da se

naemo i da napravimo odgovarajui program. Jutros sam telefonom ugovorio predavanja za

sledeu nedelju u Insbruku i Salcburgu, ali mi morate dati pristanak za teme, kako bismo

mogli da tampamo program. Predloio bih dva predavanja: Kriza vere u zapadnom svetu

(vas ovde veoma cene kao hrianskog pisca, ali ovo predavanje treba da bude potpuno bez

politikih primesa, niti treba praviti primedbe na raun Rusa ili komunizma) i Tehnika

savremenog romana. Ista predavanja treba da se odre u Beu. Osim toga, ovde ima mnogo

ljudi koji bi vas rado upoznali, pa bih eleo da priredim koktel poetkom idue nedelje. Ali,

zbog svega toga moram s vama da progovorim nekoliko rei. Pismo se zavravalo izrazima

velike uznemirenosti: Doi ete sutra uvee na diskusiju, zar ne? Svi vas oekujemo u pola

devet, i ne treba ni da kaem da se radujemo vaem dolasku. Poslau po vas kola tano u 8.15

asova.

44

bojana888

Rolo Martins je proitao pismo i, ne sekirajui se vie zbog gospodina Krabina, legao

u krevet.

45

bojana888

GLAVA OSMA

Posle dve ae pia misli Roloa Martinsa bi se uvek vraale na ene - na jedan

neodreen, sentimentalan, romantian nain, kao na seks uopte. Posle tri ae, kao pilot koji

se obruava da bi pronaao pravac, on bi poeo da usredsreuje panju na devojku koja bi

bila na raspolaganju. Da mu Kulet nije ponudio onu treu au, verovatno ne bi tako brzo

otiao do kue Ane mit, ali u mom pisanju ima isuvie mnogo da - jer moj poziv se sastoji

u tome da odmeravam mogunosti, ljudske mogunosti, a za sudbinu nikad nema mesta u

mojoj arhivi.

Martins je proveo vreme oko ruka itajui izvetaje o istrazi, pa je ponovo pokazao

nadmo amatera nad profesionalcem jer je pokazao manju otpornost prema Kulerovom

alkoholu (to bi profesionalac na dunosti morao da odbije). Bilo je skoro pet sati kad je

stigao u Kulerov stan, koji se nalazio iznad jedne poslastiarnice u amerikoj zoni: radnja u

prizemlju bila je puna vojnika s devojkama, i zveckanje dugakih kaiica i udan, slobodan,

nepovezan smeh pratio ga je uza stepenice.

Englez koji ne trpi Amerikance uglavnom ima pred svojim duhovnim oima sliku ba

takvog izuzetka kakav je Kuler: oveka razbaruene sede kose, zabrinutog, ljubaznog lica, i

dalekovidog, jednog od onih ovekoljubaca koji se nau usred epidemije tifusa, ili svetskog

rata, ili gladi u Kini mnogo pre nego to njegovi zemljaci otkriju to mesto na atlasu. Ponovo

je posetnica potpisana sa Harijev prijatelj posluila kao ulaznica. Kuler je bio u oficirskoj

uniformi bez oznake ina, mada su mu se devojke obraale sa pukovnie Kuler. Njegov

iskren i topao stisak ruke bio je neto najljubaznije na ta je Martins naiao u Beu.

- Svaki Harijev prijatelj je dobrodoao - rekao je Kuler. - Naravno, uo sam o vama.

- Od Harija?

46

bojana888

- Ja mnogo itam romane s Divljeg zapada - rekao je Kuler, i Martins je njemu

poverovao kao to nije poverovao Kurcu.

- Pitao sam se, bili ste tamo, zar ne? Da li biste mi priali o Harijevoj smrti?

- Bilo je to uasno - rekao je Kuler. - Ba sam prelazio ulicu da priem Hariju. On i

gospodin Kurc su bili na ploniku. Da ja moda nisam krenuo da preem preko ulice, moda

bi on ostao tamo gde je bio. Ali me je on ugledao i poao mi u susret, a taj dip, bilo je

uasno, uasno. ofer je poeo da koi, bez uspeha. Uzmite au viskija, gospodine Martinse.

To je glupo od mene, ali se sav uzbudim kad na to pomislim. - I dodao je dok je sipao sodu: -

Uprkos ovoj uniformi, nikad pre toga nisam video ubijenog oveka.

- Je li onaj drugi ovek bio u kolima?

Kuler je povukao veliki gutljaj, a zatim odmerio svojim ljubaznim, umornim oima

koliko je jo ostalo. - Na kog oveka mislite, gospodine Martinse?

- uo sam da je tamo bio jo neki ovek.

- Ne znam kako vam je to palo na um. Nai ete to sve u izvetaju o istrazi. - Ponovo

je dobro napunio obe ae. - Bili smo svega trojica: ja, gospodin Kurc i ofer. I doktor,

dabome. Sigurno ste mislili na doktora.

- ovek s kojim sam razgovarao gledao je kroz prozor - on stanuje pored Harija - i

rekao mi je da je video tri oveka i ofera. To je bilo pre nego to je stigao doktor.

- On to nije izjavio pred sudom.

- Nije hteo da se mea u to.

- Nikad neete nauiti te Evropejce da budu dobri graani. To je bila njegova dunost.

- Kuler je tuno razmiljao nad aom. - udna je to stvar, gospodine Martinse, ti nesreni

sluajevi. Ne moete da dobijete dva iskaza koji se podudaraju. Eto, ak se i gospodin Kurc i

ja nismo slagali u pojedinostima. Sve se tako naglo odigralo, a ovek se i ne trudi da ma ta

zapazi, dok ne naie tresak, a onda mora da rekonstruie, da se sea. Sigurno se i on toliko

zapleo dok se trudio da probere ta se dogodilo pre a ta kasnije da bi primetio da smo bili

etvorica.

47

bojana888

- etvorica?

- Raunao sam i Harija. ta je on jo video, gospodine Martinse?

- Nita zanimljivo, osim da je Hari bio mrtav kad su ga nosili u kuu.

- Pa, umirao je, tu nema mnogo razlike. Jo jednu au, gospodine Martinse.

- Ne. Ne bih vie.

- E, ja bih jo jednu. Vrlo sam voleo vaeg prijatelja, gospodine Martinse, i ne volim o

tome da razgovaram.

- Pa, moda jo jednu, da vam pravim drutvo. Poznajete li Anu mit? - upitao je

Martins, dok ga je viski tipao po jeziku.

- Harijevu devojku? Jednom sam je upoznao, to je sve. U stvari, ja sam pomogao

Hariju da joj nabavi isprave. Verovatno ne bi trebalo da tako neto priznajem nepoznatom

oveku, ali ovek ponekad prekri propise. I ovenost je takoe dunost.

- ta nije bilo u redu?

- Ona je bila Maarica, a otac joj je bio nacista, tako su mi kazali. Plaila se da je Rusi

ne odvedu.

- Zato bi je odveli?

- ovek ne moe uvek da zna zato oni to rade. Moda zbog toga da pokau da nije

zdravo biti prijatelj jednog Engleza.

- Ali ona stanuje u britanskoj zoni.

- To ih ne bi spreilo. Ima svega pet minuta vonje do njihove komande. Ulice nisu

dobro osvetljene, a policajaca je malo.

- Vi ste joj doneli neki novac od Harija, zar ne?

- Jesam, ali to nisam pominjao. Je li vam ona to rekla?

Zazvonio je telefon, i Kuler je ispio svoju au. - Halo - rekao je on. - Pa, da. Ovde

pukovnik Kuler. - Onda je seo sa slualicom na uvu, i sa izrazom alosnog strpljenja na licu

dok je neki glas iz daljine dopirao u sobu. - Da - rekao je jednom. - Da. - Oi su mu poivale

48

bojana888

na Martinsovom licu, ali je izgledalo kao da gledaju nekuda daleko iza njega; mirne, umorne

i ljubazne, moda su gledale preko mora. - Sasvim ste dobro uinili - rekao je pohvalnim

glasom, a zatim sa prizvukom strogosti: - Naravno, bie isporueno. Dao sam re. Zbogom.

Spustio je slualicu i muno preao rukom preko ela. Izgledalo je kao da eli da se

seti neega to je trebalo da uini. Martins je upitao: - Da li ste vi uli neto o onoj crnoj berzi

o kojoj policija govori?

- Izvinite. ta je to?

- Kau da je Hari bio umean u neku crnu berzu.

- Oh, ne - odgovorio je Kuler. - Ne. To je apsolutno nemogue. On je imao jako

oseanje dunosti.

- Kurc, izgleda, misli da je to mogue.

- Kurc ne moe da razume kako osea Anglosaksonac - odgovorio je Kuler.

49

bojana888

GLAVA DEVETA

Bio je skoro mrak kad se Martins uputio du kanala: na drugoj obali lealo je

poluporueno kupatilo Dijana a u daljini se dizao veliki crni Praterski toak, nepomian

iznad poruenih kua. Tamo preko te mutne vode nalazio se drugi becirk, koji je pripadao

Rusima, a crkva svetog Stefana dizala je svoj ogromni zvonik u nebo iznad Intertata. Dok je

iao uz Kertnertrase, Martins je proao pored osvetljenih vrata stanice vojne policije. etiri

vojnika iz internacionalne patrole pela su se u dip; ruski vojnik je sedeo pored ofera (jer su

Rusi toga dana preuzeli predsednitvo za sledee etiri nedelje) a Englez, Francuz i

Amerikanac popeli su se pozadi. Trea aa viskija, koju je teko podnosio, pela se Martinsu

u glavu, i on se setio devojke iz Amsterdama, devojke iz Pariza; pored njega, plonikom

punim sveta, kretala se usamljenost. Proao je pored ugla ulice gde se nalazio hotel Saher i

nastavio put. Rolo je bio preuzeo vlast i kretao se prema jedinoj devojci koju je poznavao u

Beu.

Pitao sam ga otkuda je znao gde ona stanuje. Pa, rekao mi je, pogledao je adresu koju

mu je dala sino, u krevetu, dok je prouavao plan Bea. Hteo je da pronae put, a dobro se

snalazio s planovima. Lako je pamtio skretanja i imena ulica jer je uvek u jednom pravcu iao

peice.

- U jednom?

- Hou da kaem, kad idem u posetu nekoj devojci, ili nekom drugom.

Naravno, on nije znao da li e ona biti kod kue i da li te veeri nema predstavu u

Jozeftatu, ili je moda i to zapamtio sa plakata. U svakom sluaju, ona je bila kod kue, ako

se to tako moglo nazvati, jer je sedela sama u nezagrejanoj sobi, u kojoj je postelja bila

pretvorena u divan, a uloga otkucana mainom stajala je otvorena na prvoj stranici na

50

bojana888

nezgodnom, suvie kitnjastom i rasklimatanom stolu - jer su njene misli bile daleko od toga

kod kue. Rekao je nespretno (a niko ne bi mogao da kae, ak ni Rolo, koliko je njegova

nespretnost bila deo njegove tehnike): - Prosto sam pomislio da svratim i da vas posetim.

Znate, prolazio sam...

- Prolazio? Kuda ste krenuli? - Trebalo je dobrih pola asa da hoda od Inertata do

kraja engleske zone, ali on je uvek imao odgovor: - Popio sam suvie viskija s pukovnikom

Kulerom. Bila mi je potrebna etnja, i sluajno sam krenuo ba u ovom pravcu.

- Nemam ime da vas ponudim za pie. Osim aja, ostalo je jo malo u onom

paketiu.

- Ne, ne, hvala - rekao je on. - Vi ste zauzeti - dodao je pogledavi na ulogu.

- Nisam odmakla dalje od prve reenice.

Podigao je ulogu i poeo da ita: Ulazi Lujza. LUJZA: ula sam neko dete kako

plae.

- Mogu li malo da ostanem? - upitao je s blagou koja je vie odgovarala Martinsu

nego Rolou.

- elela bih da ostanete. - On se skljokao na divan, a kasnije mi je priao (jer

ljubavnici priaju i obnavljaju i najmanje pojedinosti ako nau nekoga ko e ih sluati) da ju

je tada po drugi put dobro pogledao. Stajala je isto onako nespretna kao i on sam, u starim

flanelskim pantalonama koje su imale gadnu zakrpu na turu; stajala je, vrsto raskreenih

nogu, kao da se nekom protivi i kao da je reila da odri svoj poloaj - mala, prilino

demekasta prilika bez ikakve ljupkosti, koju je sklopila i ostavila u stranu za strunu

upotrebu.

- Da li vam je danas jedan od ravih dana? - upitao je.

- Uvek je ravo u ovo vreme - objasnila mu je ona. - Imao je obiaj da svrati, i kad

sam vas ula da zvonite, samo za trenutak sam pomislila... - Sela je na tvrdu stolicu preko

puta njega i kazala: - Priajte, molim vas. Vi ste ga poznavali. Priajte mi prosto bilo ta.

I tako je on priao. Nebo je napolju postajalo sve tamnije dok je govorio. Malo posle

je primetio kako su im se ruke srele. Rekao mi je: - Uopte nisam imao nameru da se

51

bojana888

zaljubim, bar ne u Harijevu devojku.

- Kad se to desilo? - upitao sam ga.

- Bilo je vrlo hladno, i ja sam ustao da navuem zavese na prozore. Primetio sam da

moja ruka poiva na njenoj tek kad sam je podigao. Kad sam ustao, pogledao sam dole, na

njeno lice, a onda je ona podigla oi. Nije to bilo lepo lice, u tome je bila nezgoda. Bilo je to

lice sa kojim se moglo iveti, iz dana u dan. Lice za trapac. Oseao sam se kao da sam

doao u neku novu zemlju iji jezik nisam znao da govorim. Uvek sam mislio da ovek u eni

voli lepotu. Stajao sam pored zavesa i dok sam oklevao da ih povuem, gledao sam napolje.

Nisam video nita