ISPITIVANJE OBIMA PROIZVODNJE I PROMETA MEDA · PDF filetona, vrednosti 119,5 hiljada USD. Pčelarstvo u Srbiji svakako ima veliki razvojni potencijal, pa u budućnosti pčelarsku

467

* Rad primljen za štampu 29.02.2016.**Jelena Ivanović, Milan Ž. Baltić, Fakultet veterinarske medicine, Univerzitet u Beogradu,Beograd,Srbija;DaliborJelić,RepubličkiZavodzastatistiku,Beograd,Srbija;JelenaJanjić,Marija Bošković, RadmilaMarković,Marija Dokmanović - Starčević, Fakultet veterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu,Beograd,Srbija

PREGLEDNI RAD / REVIEW PAPER

DOI:10.2298/VETGL1506467I UDC:339.439.5:638.16(497.11)”2004/2014”339.56”2004/2014”

ISPITIVANJE OBIMA PROIZVODNJE I PROMETA MEDA OD 2004. DO 2014. GODINE*

RESEARCH OF PRODUSTION VOLUME AND MARKET TURNOVER OF HONEY FROM 2004 TO 2014

Jelena Ivanović, Milan Ž. Baltić, Dalibor Jelić, Jelena Janjić, Marija Bošković, Radmila Marković, Marija Dokmanović - Starčević**

Cilj ovog rada je bio da se ispita obim proizvodnje, izvoza i uvoza meda u Republici Srbiji od 2004. do 2014. godine. Rezultati su dobijeni na osnovu izveštaja Republičkog zavoda za statistiku Republike Srbije. Posmatrani period karakteriše, pre svega, povećanje broja košnica, kao i povećanje proizvodnje meda, sa trendom rasta cene meda i neznatnim promenama u prinosu meda po košnici. U ovom periodu proizvodnja meda bila je od 2.561 tona (2008. godine) do 8.554 tona (2013. godine). Najveći obim izvoza meda zabeležen je 2013. godine (3.367,7 tona meda, vrednosti 14.881,4 hiljada USD), dok je i najveći obim uvoza meda u Srbiji zabeležen iste godine (60,6 tona, vrednosti 240,3 hiljada USD). U posmatranom periodu, Nemačka je uvezla najveće količine meda iz naše zemlje, ukupno oko 4.611,0 tona (vrednosti oko 19.546,9 hiljada USD), a nešto manje količine meda uvezle su Italija i Crna Gora. Sa druge strane, Srbija je u ovom periodu uvezla najveće količine meda iz Makedonije, oko 40,6 tona, vrednosti 119,5 hiljada USD. Pčelarstvo u Srbiji svakako ima veliki razvojni potencijal, pa u budućnosti pčelarsku proizvodnju treba podsticati.

Ključne reči: med, proizvodnja, promet, košnice, Srbija,

Med je po svojim brojnim osobinama (hemijski sastav, hranljiva svojstva,načindobijanja)jedinstvenproizvodkojinanajboljinačinpotvrđujemeđuzavisnost

Uvod / Introduction

468

Vet.glasnik69(5-6)467-478(2015)IvanovićJelenaisar.:Ispitivanjeobimaproizvodnjeiprometamedaod2004.do2014.godine

biljnogiživotinjskogsveta.Medsekoristikaohrana,doksedrugipčelinjiproizvodi(propolis,perga,matičnamleč)odnajranijihvremenakoristekao lek (Alvarez-Suarezisar.,2010).Kaojedinidostupniprirodnizaslađivač,medjebiovažnahranazačovekaodpočetkaevolucije,vremenakadačovekjošinijebiosasvimčovek(prenastankanajranijihcivilizacija)(Meixner,2010).Odnosizmeđupčelaičovekadatirajošodkamenogdoba.Prvipisanipodaciomedu,nasumerskimtablicamadatirajuiz2100-2000pne.Uvećinidrevnihkulturamedjekorišćenizaishranuiumedicinskesvrhe(Crane,1983).

Pored pčelinjih proizvoda, koje čovek dobija od pčela, pčele su posebnovažneiupoljoprivredi,kaooprašivači.Proizvodnja52vrstevoćaipovrća,od115vodećihuljudskojishranizavisiodpčelakojeihoprašuju(Kleinisar.,2007).Međuovimvoćemipovrćemnalazese ionevrstekojima jeprinosumanjenza90%bezoprašivanjaodstranepčela.Pored toga,prinosiupogleduveličineploda,kvalitetailikoličinedobijenogvoćaipovrćabibili,bezoprašivanjaodstranepčela,znatnoumanjeni(40-90%).Posmatranonasvetskomnivou,22,6%poljoprivredneproizvodnjeuzemljamaurazvoju,a14,7%poljoprivredneproizvodnjеurazvijenimzemljamasedirektnooslanjanaoprašivače,pčele(Aizenisar.,2008).Međutim,akoutuproizvodnjuuključimohranuzačoveka,35%imadirektnukoristodpčelaoprašivača(Kleinisar.,2007).

Od 1980. godine, proizvodnja meda u svetu je u konstantnom porastu iodosamdesetihgodinaprošlogvekaprelazimiliontonagodišnje.Tokom2004.godine,svetskaproizvodnjamedaiznosilajeoko1,37milionatona,štojepribližno30%višenegoproizvodnjamedatokom1980.godine(MarinkovićiNedić,2010),a što jemanje od 1%od ukupne proizvodnje šećera u svetu (Alvarez-Suarezi sar., 2010).Najveći proizvođačmedau svetu jeAzija (36,8%), zatimEvropa(22,6%), Severna Amerika (16,0%), Afrika (11,3%), Južna Amerika (11,0%) iOkeanija(2,3%)(GuodaiČun,2003).

Potrošnja meda se razlikuje u velikoj meri od zemlje do zemlje. Glavniizvoznicimeda su Kina iArgentina, koje imajumalu godišnju potrošnjumedapostanovniku(0,1-0,2kg).Potrošnjamedajevećaurazvijenimzemljama,gdedomaćaproizvodnjamedane ispunjavazahtevetržišta.UEvropi,koja jedrugiproizvođač meda u svetu, godišnja potrošnja meda po stanovniku varira odsrednje(0,3-0,4kg)uItaliji,Francuskoj,VelikojBritaniji,Danskoj,dovisoke(1-1,8kg)uNemačkoj,Austriji,Švajcarskoj,Portugalu,MađarskojiGrčkoj.UzemljamakaoštosuSAD,KanadaiAustralijaprosečnapotrošnjamedapostanovnikujeod0,6do0,8kggodišnje(Bogdanovisar.,2008).Premanezvaničnimpodacima,prosečnapotrošnjamedapostanovnikuuSrbijijeod0,3-0,7kg.

FAO(FoodandAgricultureOrganization)(2009)navodidajebrojkošnicatokomposlednjih50godinausvetuporastaozaoko45%,štosemožedovestiuvezusarazvojemekonomskeglobalizacije(Aizenisar,2009).Takođe,uočenjeistovremenipadbrojakošnicauEvropiiSAD(NationalResearchCouncil,2006),asadrugestrane,brojkošnicasepovećaoizvanEvropeiSAD.BrojkošnicauEvropi iSADbi trebalodasepovećazaoko45%,dabidostigaoproizvodnju

469


pčelinjihproizvodaizdrugihdelovasveta.TrebanapomenutidaFAOpodacidajuprocenu trenutnogbrojakošnica idačestoneposedujuevidencijeogubicimapčelinjih društava, pa treba biti veoma obazriv u tumačenju njihovih podataka(Pottsisar.,2010).

Prema podacima SPOS-a (Savez PčelarskihOrganizacija Srbije) (Anon.,2015a)uSrbijijeregistrovanooko222pčelarskihudruženja/društva,izrazličitihdelova Srbije. U Srbiji je, od svih pčelinjih proizvoda (med, polen, matičnamleč, propolis, perga, pčelinji otrov) najviše zastupljena proizvodnja meda.Međutim,postojepojediniregioniuSrbijigdemednijeprimarniproizvod.Zbograsprostranjenosti polenarica u Sremu su pčelari usmereni ka prikupljanjupolenovogpraha.Njihovaukupnagodišnjaproizvodnjajeoko10tonapolena,odkojihsevećinakoristiuproizvodnjipčelinjehrane(polenskepogače)(MarinkovićiNedić,2010).

Proizvodnjapčelinjihproizvodanijeraznovrsnajersesvodinaproizvodnjusličnihproizvoda,pasunatajnačinpčelariizloženidirektnojkonkurenciji.Osimtoga,unašojzemljipostojekompanijekojesebaveuvozommedaizzemaljagdejecenamedamnogonižanegoštojenadomaćemtržištu.Srbijajerelativnomalazemlja, pa jemeđunarodno tržište važan element dobre ekonomije i uspešnepčelarske proizvodnje. Imajući u vidu da je cena domaćeg meda nešto višanegouzemljamauokruženju,konkurentnostsemožepostićisamopovećanjemproizvodnje i smanjenjem troškova proizvodnje. Srbija jeste izvoznik meda uzemljezapadneEvrope inaarapsko tržište.Uciljupovećanja izvoza,a time ismanjenja domaće rezerve meda i povećanje domaće proizvodnje, u 2007.godini, Ministarstvo poljoprivrede uključilo je po prvi putmedmeđu proizvodekoji podležu podsticaju izvoza, odnosno subvencionisanje proizvodnje za 20%vrednostiodizveženerobe(MarinkovićiNedić,2010).Terzić(2008)navodidasuovemerepodsticajavećpokazalerezultate,uzimajućiuobzirdajedokraja2007.godineoko100tonamedaizveženouzemlječlaniceEU.

Marinković i Nedić (2010) navode da sumogućnosti za razvoj pčelarskeproizvodnje,saaspektaprirodnihuslova,vrlopovoljne,zbogčegauSrbijipostojimogućnostpovećanjabrojapčelinjihdruštavadočak800.000.Ciljovogradajebioutvrditiukupnuproizvodnjumeda,proizvodnjumedapokošniciiprosečanbrojkošnica,kaoipodatkeo izvozuiuvozumeda(prikazaneutonamaihiljadamaUSD),zaperiodod2004.do2014.godine.

Zaobradupodatakaoukupnojproizvodnjimeda,proizvodnjimedapokošniciiprosečnombrojukošnicakorišćenisupodaciizStatističkihgodišnjakaRepublikeSrbije od 2004. do 2014. godine. Podaci o izvozumeda iz Republike Srbije iuvozumedauRepublikuSrbiju,zaperiodod2004.do2014.godinesuobrađeniizizveštajaRepubličkogZavodazastatistikuRepublikeSrbije(http://webrzs.stat.gov.rs).VrednostizaizvoziuvozmedasuprikazaneutonamaihiljadamaUSD(dolara).Dobijenirezultatisuprikazanitabelarnoigrafički.

Materijal i metode rada / Material and methods

470

Pravilnikokvalitetumedaidrugihproizvodapčeladefinišemedkaoprirodnu,slatku supstancu koju proizvode medonosne pčele (Apis mellifera) preradomnektara biljaka, ili iz sokova sa živih delova biljaka, ili sakupljanjem ekskretainsekatakojisehranesišućisokovesaživihdelovabiljakakojepčelesakupljaju,prerađuju idodajusopstvenespecifičnesupstance,dehidriraju iodlažuućelijesaćadosazrevanja(Anon.,2015b).Posmatrajućiperiodod2004.do2014.godinenajvećaproizvodnjamedazabeleženaje2013.godine(8.554tona),anajmanja2008.godine(2.561tona)(grafikon1).Rezultatiobrojukošnicapokazujudajenajmanjibrojkošnicazabeležen2004.godine(266hiljada),a2014.godinetajbrojjebioskorotrostrukoveći(677hiljada).OvipodacipokazujudajeuSrbijitrendbrojakošnicaustalnomporastu.Najvećaproizvodnjamedapokošnici,izraženaukg,zabeleženaje2009.godine(15kg),anajmanja2014.godine(6kg),štosemožeobjasnitivremenskimnepogodamakojesutegodinezahvatileceluteritorijuSrbije,airegion.USrbiji,prosečnaproizvodnjamedaod2004.do2014.godinebila je 4494 tone, sa prosečnim brojemod 389,9 hiljada košnica i prosečnomproizvodnjommedapokošniciod12,18kg.

PoštoSrbijaimaizuzetneklimatskeusloveukojimaseuzgajajupčele,aliizbograzličitogekonomskograzvojanekihregionaiokruga,ukupnaproizvodnjameda po pčelinjem društvu varira, kao i učešće pčelara hobista i pčelaraprofesionalaca u ukupnoj proizvodnji meda (Mladenović i sar., 2001; Nedić,2009).Stojanović(2008)navodidaje1,74%odukupnogbrojapčelinjihdruštavauvlasništvuprofesionalnihpčelarakojiimajupreko100košnica.Iakojeučešćeprofesionalnih pčelara u ukupnom broju pčelinjih društava nisko, prosečna

Rezultati i diskusija / Results and Discussion

Grafikon 1.ProsečnaukupnaproizvodnjamedaiprosečanbrojkošnicauSrbijiod2004.do2014.godina

Graph 1. Average total production of honey and average number of beehives in Serbia from 2004. to 2014.


471

proizvodnja meda po pčelinjem društvu profesionalnih pčelara je veća negopčelarahobistauperioduod2005-2008.godine,aiznosilajeoko22kg.Analizapokazujedaukupnaproizvodnjakojuostvarujuprofesionalniproizvođačidostiženivoodoko1.000tonamedagodišnje,ičini28%odukupnegodišnjeproizvodnjemedauSrbiji(MarinkovićiNedić,2010).

Trend izvoza, izraženu tonama ihiljadamaUSDprikazan jenagrafikonu2.Najvećiizvozmeda,uposmatranomperioduzabeleženje2013.godine,kadaje ukupna količina izveženog meda iznosila 3.367,7 tona, vrednosti 14.881,4hiljadaUSD.ZaovajperiodjekarakterističnodajeSrbijatadaiproizvelanajvećukoličinumeda, sa prosečnom proizvodnjom od 13 kgmeda po košnici. Neštomanje količinemeda izvežene su tokom2012. godine, gde je ukupna količinamedaiznosila2.966tona,vrednosti12.908hiljadaUSD.NajmanjakoličinamedakojajeizveženaizSrbije,od2004.do2014.godine,zabeleženaje2005.godine,kadajeiznosilasvega59tona.

Podaci o gubicima pčelinjih zajednica u Evropi i regionu nisu adekvatnodokumentovaniposlednjihgodina(RozenkranciVallner,2008).BrojpčelaraseuEvropikonstantnopovećava,aliovajporastnijeubliskojveziisapovećanjempčelinjihdruštava(Moritzisar.,2007).

Mnogi faktori (bolesti i paraziti, klimatske promene, zagađenje životnesredine itd.)moguobjasniti razlogesmanjenjabrojapčelinjihdruštavauEvropii SAD. Zimski gubici pčelinjih društava su zapaženi 2007/2008. godine umnogimevropskimzemljama,presvega,uNemačkoj(oko34%),Sloveniji(33%)i Hrvatskoj (25%) (Anon, 2008; Pernal, 2008; Coloss, 2009). Pored poznatihfaktora, uzrok smrti pčela često je nepoznat. U cilju očuvanja broja pčelinjihdruštavamnogezemljeseuvelemonitoringpčelinjihzajednica.Jedanodprvihi najobimnijih programa bio je nemački program za monitoring Honey Bee

Grafikon 2. Trendizvozamedaod2004.do2014.godineGraph 2. The trend of exports of honey from 2004 to 2014


472

(http://www.ag-bienenforschung.de). Ovaj projekat se pokazao koristan, jeromogućavautvrđivanjefaktorarizikaiuginućapčelinjihdruštava(Meixner,2010).

Divlja pčelinja društava, odnosno društva koja se razvijaju bez uticajačovekasuuopadanjuuSADiuEvropi(KrausiPage,1995;Moritzisar.,2007;Jaffeisar.,2010),najverovatnijezbogvaroze(parazitskainfekcijaprouzrokovanapčelinjimkrpeljomVaroadestructor),ostavljajućiizasebesamoonekolonijekojesu pod uticajem pčelara.Međutim, pored ovih društava i društva koja su poduticajem čoveka, zbog primene zaštitnih sredstava u gajenju biljaka (pesticidi,herbicidi) iuopšte razvoja industrije,suuvelikojmeriugrožena,pa jeugroženi njihov opstanak. Zemlje koje imaju razvijenu poljoprivrednu proizvodnju,čestosuprimoranedauvozemedipčelinjeproizvodeizdrugihzemalja,jerneposedujuuslovezadobar razvojpčelarstva. Imajući touvidu,Srbija imavelikipotencijalizvozameda,jerposedujeregionesanerazvijenompoljoprivrednomiindustrijskomproizvodnjom.Kaotakvazemlja,uspelajeidazaštititrivrstemedaoznakom geografskog porekla registrovanih u Zavodu za intelektualnu svojinuRepublikeSrbije(http://www.zis.gov.rs)(Homoljskimed,FruškogorskilipovmediKačerskimed).Tosamopokazujekakavpotencijaluproizvodnjimedaposedujenaša zemlja.

NajvećakoličinamedakojajeuveženauSrbijuzabeleženaje2013.godine,kadajeuveženo60,6tonameda,vrednosti240,3hiljadeUSD(grafikon3).Poredtoga,zabeležen je iznačajanuvozmedatokom2010.godine,saukupno43,3tonemeda,vrednostioko158hiljadaUSD.

ZabeleženepromeneubrojupčelinjihdruštavauEvropiod1965.godinedosada,suveomarazličite.Trendopadanjabrojapčelinjihdruštavazabeleženjeudelovimacentralne izapadneEvrope(Austrija,Belgija,Danska,Engleska,

Grafikon 3. TrenduvozamedauSrbijuod2006.do2014.godineGraph 3. The trend of imports of honey into Serbia from 2006 to 2014


473

Nemačka, Luksemburg, Holandija, Poljska, Škotska i Vels), od 1985. godine.Padjezabeleženiudrugimzemljama(Češka,Norveška,SlovačkaiŠvedska).Nasuprot tome, mediteranske zemlje (Grčka, Italija i Portugal) su pokazalepovećanjebrojapčelinjihdruštavaizmeđu1965.i2005.ManjastoparastabrojapčelinjihdruštavauočenajeuFinskojizmeđu1985.i2005.godine(Pottsisar.,2010).

Pčelarsku proizvodnju Srbije karakteriše veliki broj pčelinjaka sa malimbrojemkošnica,samalimprocentualnimučešćemprofesionalnihpčelarasavećimbrojemkošnica.Srbijasasvojimprirodnimresursimaraznovrsnogmedonosnogbilja, malim brojem monokulturalnih parcela, relativno čistim i nezagađenimregionima,dugompčelarskomtradicijomiumećemsvojihpčelara,možetržištudaponudimedizuzetnogkvaliteta,kojijevisokocenjenkodpotrošača.Posmatrajućiperiodod2004.do2014.godine jasnosevidi da trend izvozamedazauzimaznačajanprocenatukupneproizvodnjemeda,proizvedenoguSrbiji(grafikon4).Najveće učešćemeda za izvoz u ukupnoj proizvodnji uočeno je 2012. godine(43,20%),štojeneštomanjeodpolovineodukupneproizvodnjemeda.Takođe,2010.godineučešćemedazaizvozuodnosunaukupnuproizvodnjujeiznosilo42,77%,aneštomanje2014.godine(41,16%).

Učešćemedazaizvozuodnosunaukupnuproizvodnjusvakakojerezultiraloiostvarenimmaterijalnimdobitkomukoristnašezemlje.Posmatrajućiperiodod2004.do2014.godinecenameda jeustalnomporastu.Tosemožeobjasnitipovećanompotražnjomovogproizvoda,saposebnimkvalitetommedasanašihprostora.Najnižacenamedazabeleženaje2004.godine,kadajekilogrammedakoštao2,42USD,anajvišacenamedazabeleženaje2014.godine(4,81USD).Jasnosevididajetrendcenemedaustalnomporastu(grafikon4).

Grafikon 4.Trendučešćaizvozauukupnojproizvodnjimedaicenamedaod2004.do2014.godine

Graph 4. The trend of exports in total production of honey and the price of honey from 2004 to 2014


474

Tabela 1.IzvozmedaizSrbije(zbirnipodacizaperiodod2004.do2014.godine)Table 1. ExportsofhoneyfromSerbia(summarydataforperiodfrom2004.to2014.)

Kategorija /Category

Zemlja u koju se izvozi /Country to which is exported

Ukupan izvoz (t) /Total exports (t)

Ukupan izvoz (hiljada USD) /Total exports

(thousands USD)

Preko1000t/Over 1000 t

DE 4611,0 19546,9IT 2612,0 10276,5ME 1634,1 7153,5MK 1191,1 3845,0

Od100-1000t/From 100 to

1000 t

NO 764,6 4446,6HU 723,4 2544,8AT 722,3 2977,9BIH 382,8 1858,7FR 277,1 1359,0

Od50do100t/From 50 to

100 t

SI 104,4 392,5HL 79,5 424,1CH 75,1 329,8

1–50t/1–50t

BG 45,4 148,0HR 42,5 175,6AU 22,9 135,1BE 22,8 157,3SAD 20,3 146,6RO 19,4 81,5RU 18,6 86,2LY 17,1 73,1

IQ 13,8 55,4

AE 11,2 78,7SE 7,2 43,1GB 5,1 28,9CA 4,5 13,1SK 3,4 20,3BH 3,2 21,9TR 1,3 5,8JO 1,1 7,5

Legenda: AE- Ujedinjeni Arapski Emirati; AL- Albanija; AT- Austrija; AU- Australija; BIH- Bosna iHercegovina;BE-Belgija;BG-Bugarska;BH-Bahrein;CA-Kanada;CH-Švajcarska;DE-Nemačka;FR- Francuska; GR- Grčka; HR- Hrvatska; HU- Mađarska, IQ- Irak; IT- Italija; JO- Jordan; KG-Kirgistan;KW-Kuvajt;LY-LibijskaAr.Džamahirija;ME-CrnaGora;MK-Makedonija;NO-Norveška;RO- Rumunija; SI- Slovenija; TR- Turska; SAD- Sjedinjene Američke države; ZM- Zambija; SK-


475

Slovačka;SE-Švedska;RU-Rusija;HL-Holandija.

Nemačkajenajvećiuvoznikmeda,zemljakojauvozitriputavišemedanegoštoproizvodi.Međutim,Nemačkaspadaumalugrupuzemaljakoja izvozideomeda iz uvoza.PoredNemačke, veliki uvoznicimedasuSAD i Japan. Japanuvozidesetputavećekoličinemeda,uodnosunasopstvenuproizvodnju.VećinazemaljazapadneEvrope,kaoiSADuvozeznačajnekoličinemeda,jerpotrebenemogudapodmiresopstvenomproizvodnjom.UEvropi,samoGrčkaiMađarskaimajuvelikuproizvodnjumeda, ikao takvezemlje, izvozevelikekoličinemeda(Bogdanov,2011).

Prateći trendoveuvozamedauevropskimzemaljama,možeseuočiti dajeSrbija takođeveliki izvoznikmeda (tabela1).PremapodacimaRepubličkogzavodazastatistiku,Srbijajeod2004.do2014.godine,najvećekoličinemedaizvezla u Nemačku, oko 4.611,0 tona, vrednosti 19.546,9 hiljada USD. Ovirezultati su slični sa navodima Bogdanova (2011). Pored Nemačke, značajnekoličinemedaSrbijajeuovomperioduizvezlaiuItaliju(2.612,0tona,vrednosti10.276,5hiljadaUSD).MeđupčelarimauSrbijipostojeonikodkojih italijanskidistributeridolazenapčelinjakeiudomaćinstva,gdeuzimajumedi izvozega.Italijani posebno cene bagremovmed, jer su njihovi potrošači prepoznali našmedkaomedizuzetnihsenzornihosobina.PoredNemačkeiItalije,posmatrajućikoličinemedakojejenašazemljaizvezla,značajnekoličinemedasuizveženeiuCrnuGoru(1.634,1tona,vrednosti7.153,5hiljadaUSD)iMakedoniju(1.191,1tona,vrednosti3.845,0hiljadaUSD).OstalezemljeEvropejesuuvoznicimedaizSrbijealisamanjimobimomuvoza.Od100do1.000tonajepetzemalja,saobimomuvozaod50do100tonasutrizemljeisaobimomuvozado50tona17zemalja(tabela1).

Tabela 2.UvozmedauSrbiju(zbirnipodacizaperiodod2006.do2014.godine)Table 2. Imports of honey into Serbia (summary data for period from 2006. to 2014)

Kategorija /Category

Zemlja iz koje se uvozi /Country of import

Ukupan uvoz (t) /Total imports (t)

Ukupan uvoz / (hiljada USD)

Total imports / (thousands USD)

Preko20t/Over 20t

MK 40,6 119,5SI 26,6 94,1IT 21,8 65,3

Od10do20tFrom 10 to 20 t

ME 19,9 79,1AT 19,2 109,1DE 19,1 73,3GR 10,4 21,2

Do10tTo 10 t

HU 2,2 11,4HR 2,1 9,3SAD 0,6 31,0BE 0,1 0,6

Legenda:BE-Belgija;DE-Nemačka;GR-Grčka;HR-Hrvatska;HU-Mađarska,IT-Italija;ME-Crna


476

Zaključak / Conclusion

Literatura / References

Gora;MK-Makedonija;AT-Austrija;SAD-SjedinjeneAmeričkedržave;SI-Slovenija

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku nije zabeležen uvozmedaunašuzemlju2004. i2005.godine.Srbija jeod2006.godinedo2014.godineuvezlanajvećekoličinemedaizMakedonije(40,6tona,vrednosti119,5hiljadaUSD),aneštomanjekoličineizSlovenije(26,6tona,vrednosti94,1hiljadaUSD)iItalije(21,8tona,vrednosti65,3hiljadaUSD)(tabela2).

OnoštojeposebnoznačajnoječinjenicadajeuvozmedauSrbiju,tokom2014.godinebiosvega0,2 tone (izGrčke).Maliuvozmeda izdrugihzemaljau Srbiju svakako utiče na to da naš med bude dostupan našim potrošačimana domaćem tržištu. Na taj način će pčelarska proizvodnja biti znatno više upodsticaju,asadrugestrane,našipotrošačićebitisigurnidakonzumirajumedodličnogkvaliteta.

Planiranje proizvodnje pčelinjih proizvoda u skladu sa pašnim prilikamaomogućilobipovećanjepčelinjihproizvoda,prinospokošniciinatajnačinbisepovećalaivrednostproizvoda.Zapovećanjekonkurentnostipčelinjihproizvoda,auskladusaciljevimapoljoprivredneprehrambeneindustrije,odsuštinskogjeznačajadaseusvojepolitikekvalitetaproizvodaibezbednostiproizvoda.

VećinapčelarauSrbijiseisključivobaviproizvodnjommeda,asamomalibrojpčelaraproizvodiidrugepčelinjeproizvode.Prosečnaproizvodnjamedapokošniciuperioduod2004.do2014.godinebilajeod6do15kgmeda.Izovogasemože zaključiti daSrbija proizvodi veće količinemeda, koje je u stanju daiskoristiusopstvenojindustijiizapotrebestanovništva.Srbijajenajvećekoličinemeda izvezla tokom 2013. godine, a samim tim ostvarila najveću materijalnudobit, izraženuuhiljadamaUSD.Sadruge strane, najveći uvozmedaunašuzemljuzabeleženje2013.godine.Onoštotrebaimatiuvidujedapostojivelikibrojpčelarakojinisuregistrovani,takodaproizvodnjamedakojajepredstavljenauovomradu,kaoibrojkošnica,upraksijesigurnoveća.

NAPOMENA / ACKNOWLEDGEMENT: AutorisezahvaljujugospođiJasminiLazarevićizRepubličkogzavodazastatistiku,RepublikeSrbijenapomoćipriprikupljanjupodatakakorišćenihuovomradu./SpecialthankstoMrsJasminaLazarevic,StatisticalOfficeoftheRepublicofSerbiaforhelpincollectionofthedatausedinthiswork.

1. Anon.http://spos.info/spos/clanstvo/drustva-i-udruzenja-pcelara/2015a.2. Anon.,StatističkigodišnjakRepublikeSrbije.2004-2014.godine3. Anon.,Pravilnikokvalitetumedaidrugihproizvodapčela.broj101/15.2015.4. Anon. Monitoringprojekt Völkerverluste‘‘. Untersuchungsjahre 2004–2008. Zusammenfassung

undvorläufigeBeurteilungderErgebnisse.http://www.ag-bienenforschung.de.2008.


477

5. Aizen MA, Harder L. The global stock of domesticated honey bees is growing slower thanagriculturaldemandforpollination.CurrentBiology,2009;19:915-918.

6. AizenMA,GaribaldiLA,CunninghamSA,KleinAM.Long-termglobal trends incropyieldandproductionrevealnocurrentpollinationshortagebut increasingpollinatordependency.Curr.Biol.2008;18:1572–1575

7. Alvarez-SuarezJM,TulipaniS,RomandiniS,BertoliE,BattinoM.(2010).Contributionofhoneyinnutritionandhumanhealth:areview.MediterraneanJournalofNutritionandMetabolism,2010;3(1):15-23.

8. BogdanovS.Honey:ControlandTrade.BookofHoney,Chapter7,2011.Dostupan:https://www.academia.edu/5616850/Control_and_trade_of_honey

9. COLOSS,2009.In:Proceedingsofthe4thCOLOSSConference,Zagreb.http://www.coloss.org.10. CraneE.Thearchaeologyofbeekeeping.GeraldDuckworth&Co,London.1983.11. Food andAgricultureOrganization. FAOFAOSTAT/Production/ LiveAnimals. http://faostat.fao.

org.2009.12. GuodaG,ZhangC.WorldHoneyTrade–Researchonworldhoneyproductionandtrade,focusing

onChina.BeeWorldvol.2003;84(4):177–183.13.JafféR,Dietemann,V,AllsoppMH,CostaC,CreweRM,Dall’OlioR,DeLaRuaP,El-Niweiri

MAA,FriesI,KezicN,MeuselMS,PaxtonRJ,ShaibiT,StolleE,MoritzRFA.Estimatingthedensityofhoneybeecoloniesacross theirnatural range tofill thegap inpollinatordeclinecensuses.Conservationbiology,2010;24(2),583-593.

14. KleinAM,VaissièreBE,CaneJH,Steffan-DewenterI,CunninghamSA,KremenC,TscharntkeT.Importanceofpollinatorsinchanginglandscapesforworldcrops.Proc.Roy.Soc.Lond.,B.2007;274:303–313.

15.KrausB,PageRE.EffectofVarroajacobsoni(Mesostigmata:Varroidae)onferalApismellifera(Hymenoptera:Apidae)inCalifornia.EnvironmentalEntomology,1995;24:1473–1480.

16. MarinkovićS,NebojšaN.AnalysisofproductionandcompetitivenessonsmallbeekeepingfarmsinselecteddistrictsofSerbia.AppliedStudiesinAgribusinessandCommerceApstract,AgroinformPublishingHouse,Budapest,2010;1-5.

17. MeixnerMD.Ahistorical reviewofmanagedhoneybeepopulations inEuropeandtheUnitedStatesandthefactorsthatmayaffectthem.Journalofinvertebratepathology,2010;80-95.

18.MoritzRFA,KrausB,KrygerP,CreweRM.Thesizeofwildhoneybeepopulations(Apismellifera)anditsimplicationsfortheconservationofhoneybees.JournalofInsectConservation,2007;11:391–397.

19. National Research Council. Status of pollinators in NorthAmerica. NationalAcademic Press;WashingtonDC,USA.2006.

20. NedićN.Biological-ProductiveCharacteristicsofHoneyBeeApismelliferacarnicaPoll.on theTerritoryofSerbia.UniversityofBelgrade,FacultyofAgriculture,Doctoraldissertations,2009;1–159.

21. Pernal S.CAPAStatement onHoneyBees Losses inCanada (Spring 2008) –FinalRevision,CanadianAssociationofProfessionalApiculturists.2008.

22. PottsSG,RobertsSP,DeanR,MarrisG,BrownMA,JonesR,SetteleJ.Declinesofmanagedhoneybeesandbeekeepers inEurope. Journal ofApiculturalResearch;2010;49(1):15-22.

23.RosenkranzP,WallnerK.(2008)ThechronologyofhoneybeelossesintheRhineValleyduringspring2008:anexampleofaworstcasescenario.InProceedingsofthe3rdEuropeanConferenceofApidology;Belfast,UK,2008;94-95.

24. StojanovićŽ.TheRoleof theBeekeepingAssociationofSerbia in theStrategyofDevelopingBeekeeping in Serbia. XVI Scintific Conference of Beekeeping with InternationalParticipation,9–10.february,FacultyofAgricultureBelgrade,2008;49–54.

25.TerzicN.StimulationMeasuresofMinistryofAgriculture,ForestryandWater.2008.


478

ENGLISH

РУССКИЙ

RESEARCH OF PRODUSTION VOLUME AND MARKET TURNOVER OF HONEY FROM 2004. TO 2014.

Jelena Ivanovic, Milan Z. Baltic, Dalibor Jelic, Jelena Janjic, Marija Boskovic, Radmila Markovic, Marija Dokmanović - Starcevic

Theobjectiveofthisworkwastoinvestigatethescopeofproduction,exportandim-portofhoneyintheRepublicofSerbiafrom2004.to2014.Theresultsarebasedonthere-portoftheStatisticalOfficeoftheRepublicofSerbia.Theobservedperiodischaracterizedprimarilybytheincreaseinthenumberofbeehivesaswellasanincresedhoneyproduc-tion,followedbyhoneypricegrowthandminorchangeshoneyyieldperhive.Inthisperiod,honeyproductionrangedfrom2,561tons(in2008)to8,554tons(in2013).Thelargestvol-umeofhoneyexportswasin2013.(3,367.7tons,worth14,881.4thousandUSD),andthelargestimportofhoneyintoSerbiawasinthesameyear(60.6tons,worth240.3thousandUSD). In themonitoredperiod,Germany imported the largest quantities of honey fromSerbia,about4,611.0tons(worthabout19,546.9thousandUSD),andsomewhatsmalleramountsofhoneywereimportedbyItalyandMontenegro.Ontheotherhand,inthesameperiod,SerbiaimportedthelargestquantitiesofhoneyfromtheRepublicofMacedonia,about40.6tons,worth119.5thousandUSD.BeekeepinginSerbiadefinitelyhasagreatdevelopmentpotential,soaccordingly,itsproductionshouldbeencouragedinthefuture.

Keywords:honey,production,turnover,beehives,Serbia

ИЗУЧЕНИЕ ОБЪЕМА ПРОИЗВОДСТВА И СБЫТА МЕДА В ПЕРИОД 2004-2014 ГГ.Елена Иванович, Милан Ж. Балтич, Далибор Елич, Елена Янич, Мария

Бошкович, Радмила Маркович, Мария Докманович-Старчевич

Цель данной работы - изучить объем производства, экспорта и импортамеда в Республике Сербии в период 2004- 2014 гг. Результаты получены наосновании отчетов Республиканского института статистики Республики Сербии.Рассматриваемыйпериодхарактеризуется,преждевсего,увеличениемколичестваульев,атакжеувеличениемобъемапроизводствамедастенденциейростаценнамединезначительнымиизменениямиурожаямедапоулью.Производствомедавэтотпериодсоставилоот2.561тонн(2008год)до8.554тонн(2013год).Наибольшийобъем экспорта меда был отмечен в 2013-м году (3.367,7 тонн меда стоимостью14.881,4тысячUSD),ивэтомжегодубылотмеченинаибольшийобъемимпортамеда в Сербию (60,6 тонн стоимостью 240,3 тысяч USD). В рассматриваемомпериоде наибольшее количество меда было экспортировано в Германию – всегооколо4.611,0тоннстоимостьюоколо19.546,9тысячUSD);чутьменьшееколичествомеда экспортировано вИталиюиЧерногорию.С другой стороны, в этом периодесамым крупным импортером меда в Сербию стала Македония - около 40,6 тоннстоимостью119,5тысячUSD.Безусловно,пчеловодствовСербииимеетбольшойпотенциал развития, поэтому в будущем производство продуктов пчеловодствадолжнопоощряться.

Ключевыеслова:мед,производство,оборот,ульи,Сербия


Documents

ISPITIVANJE OBIMA PROIZVODNJE I PROMETA MEDA · PDF filetona, vrednosti 119,5 hiljada USD. Pčelarstvo u Srbiji svakako ima veliki razvojni potencijal, pa u budućnosti pčelarsku