stručna revijaMa j 20 18.broj: 91

ISSN 1820 -0 257

bespla ta n primera k

Mati Slovenska mitologijaŽ ene i poljoprivreda

Moderna snaša sasalaša

Dosije

2

SADRŽAJ

06

12

28

74

08

24

39

52

40

66

8076

30

68

44

50

03

35

70

46

17

04

20

ORIGINAL Srbija

Agro It SvetZnačaj tretiranja strnina početkom cvetanja

Ekološke crtice

Mati

Koprivina grinja, obični paučinar -Tetranichus urticae

Šumarenje

Dosije

Kekkilä – nešto novo na našem tržištu

Stranica za tehnologe

Reč strukePčelarenje

FITOFERTigacija - i bez zalivnih sistema

Industrijska konoplja – nova šansa ili…

Organo

Moderna snaša sa salaša

Reč urednika

Motorne kose i trimeri Villager

Stočarski kutak

Plavi patlidžan,isprva otrov, a danas...

Original falsifikata,ali i falsifikat originala

Sa Agromeridijana

AgroStatistika

Koren pun istorijeBegečka šargarepa

Gajenje radiča - saveti i preporuke

Žene i poljoprivreda

Božanska zemlja

Karin salaš

PREMIUMKOKTEL

FOLIJARNA ISHRANA IZAŠTITA OD KOROVA

5 4

AGROSVET 91Stručna revijaISSN 1820-0257

Izdavač: Agromarket dooAdresa: Kraljevačkog bataljona 235/234000 Kragujevactel: 034/308-000 fax: 034/308-016www.agromarket.rs

Distributivni centri:Kragujevac: 034/300-435Inđija: 022/801-160Beograd: 011/404-82-83Valjevo: 014/286-800Niš: 018/514-364Subotica: 024/603-660Zrenjanin: 023/533-550Sombor: 025/432-410Sremska eitrovica: 022/649-013

AGsOeAsKET BIH:Bijeljina: +387 55/355-230Banja buka: +387 51/535-705Sarajevo: +387 33/407 480

AGsOeAsKET CsNA GOsADanilovgrad: +382 20/818-801

AGsOeAsKET KS priština +386 49/733 814

Glavni i odgovorni urednik:Dragan Đorđević dipl. ing. polj.Grafički urednik: Kuća Čuvarkuća

sedakcija:Dr Ivan Krošlak Dragan bazarevićeiloš Stojanovićeomčilo pejović Goran sadovanović Veselin Šuljagić Duško Simićeilan SudimacIvan ValentBojana StankovićOlivera Gavrilović

Sekretar redakcije:Dušica Bec

Štampa: Color print, Novi SadTiraž 7000 primeraka

REČ UREDNIKA

emlja čuda. Zemlja u kojoj se uljane kulture u 2018. godini gaje na sveuku-pno oko 500000 hektara (po prvi put), dok se žetva strnina očekuje sa oko 675000, a kukuruz je posejan na blizu 900000 hektara. Najslađa kraljica po-lja, šećerna repa se bori sa pipom na oko 53000 hektara. I ovo je dobra do-bar odnos najznačajnijih ratarskih use-va. Ali i zemlja u kojoj malinari, istina, manji broj njih, slično kao pre par godi-na višnjari, ne žele da preduzmu mere nege i zapuštaju svoje zasade jer nisu zadovoljni prošlogodišnjom cenom. A i jabučari u pojedinim regionima odu-staju sa ishranom i negom jer je mraz odneo dobar deo roda. Ali gore nave-dene površine mogu sledeće godine biti potpuno izokrenute, ali sa zasadi-ma je malo teže. Onoliko godina koliko ih zapuštaš, računaj da će ti duplo tre-bati da ih vratiš u normalu, reče jedan iskusni agronom iz plejade onih koji su sedamdesetih godina uvodili savreme-no gajenje višnje, maline...Srbija. Zemlja u kojoj je sve moguće. eoguć je i kišni januar, i sličan mu fe-bruar, pa ledeno-snežni mart, tropski april, pa i tradicionalno gradobitni maj. I sada se nagađa, da li će biti slična

2014. ili 2017. pitanje je da li smo spre-mni ili će ponovo da nas iznenade, po-plave ili suša?Srbija, zemlja čuda. Zemlja koja u ovoj godini, barem u domenu poljoprivrede ima čime da se podiči. Naime, 85 go-dina novosadskog sajma, najveće po-ljoprivredne manifestacije na područ-ju Balkana nije mala stvar. Takođe, u istom gradu, obeležava se i 80 godina rada najveće naučno-istraživačke or-ganizacije u oblasti poljoprivrede, no-vosadskog Naučnog Instituta za ratar-stvo i povrtarstvo. Ali ima i čega da se zastidi? Jednostavno, zemlja koja nije uspela da sačuva prvu, poljoprivred-nu naučnu instituciju s kraja XIX veka, Centar za strna žita Kragujevac. A nije uspela da sačuva ni instituciju formi-ranu 1906. godine, Centar za poljopri-vredna i tehnološka istraživanja u Za-ječaru. A, ima ih još. Eto zašto je Srbija, zemlja čuda.Dok pišem ovo, krupne kapljice đu-rđevdanske kiše natapaju ožednelu zemlju. Narodna mudrost kaže da je berićetna godina ona u kojoj se dese đurđevdanska, petrovska i svetoilijska kiša. Sačekajmo još malo.

Z

7 6

Sa Agro meridijanapriredio:Dragana Đorđevićdipl. inž. polj.

Koliko je važna boja voća i povrća koje jedemo?

Izvor: blic, 16. mart 2018.

Znamo da je voće i povrće zdravo, ali istraživanja pokazuju da su neke vrste mnogo zdravije. “Dejli mejl” je analizirao najomiljenije voće i po-vrće kako bi utvrdio koje su vrste najbolje, a rezultati su delimično iznenađujući.

Zeleni ili crveni kupus? Crveni ku-pus je bogatiji vitaminom A, gvo-žđem i favonoidima nego zeleni.Sve vrste su bogate fitohemijskim jedinjenjima, koja štite od raka, a sadrže i vitamine grupe B, koji su važni za proizvodnju energije. Cr-veni kupus, međutim, sadrži čak deset puta više vitamina A, koji je od vitalnog značaja za zdravlje oči-ju, dvostruko više gvožđa i čak 36 antioksidanata koji štite od raka i poboljšavaju pamćenje.

Svež kukuruz ili kukuruz iz konzer-ve? U čemu je razlika? Kukuruz iz konzerve sadrži 44 odsto više be-ta-karotina nego svež. Kukuruz je dobar izvor folne kiseline, koja je neophodna trudnicama za zdrav razvoj ploda u ranoj fazi trudnoće. Sadrži i vitamine C i B1, kao i be-ta-karotin, koji je važan za imunitet. Iznenađujuće je što je kukuruz iz konzerve bogatiji beta-karotinom, a razlog je u tome što se u procesu konzervisanja razbijaju čvrsti zidovi ćelija u kukuruzu, zbog čega orga-nizam lakše iskorišćava hranljivu materiju.

Belo ili crno grožđe? Crno grožđe je bogatije fitohemijskim jedinje-njima nego belo grožđe. Grožđe nema mnogo vitamina i minerala u poređenju s drugim voćem, ali je njegova velika prednost u tome što sadrži fitohemijska jedinjenja, tj. hranljive biljne komponente. Istraživanja pokazuju da grožđe us-porava starenje mozga i smanjuje rizik od srčanih oboljenja, a što je tamnije, to bolje. I crno i belo grož-đe sadrže resveratrol, katehine i proantocijanidine, koji sprečavaju razne vrste raka, uključujući i rak dojke, debelog creva i pluća.

Jabuka “Gala” ili “Granny Smith”? Zelena jabuka “Granny Smith” sadr-ži oko 6 grama manje šećera nego “Gala”. Dok “Gala” jabuka srednje veličine sadrži čak 23 grama šeće-ra, zelena vrsta “Granny Smith” ima samo 17 grama. Jabuke su bogate rastvorljivim vlaknima, koja uspo-ravaju apsorpciju šećera i snižavaju holesterol. Ako redovno jedete ja-buke imaćete više korisnih bakteri-ja u crevima, a jedno istraživanje je pokazalo da su oni koji su jeli jednu

jabuku dnevno tokom perioda od četiri nedelje snizili nivo lošeg bDb holesterola za oko 40 odsto.

Obična ili crvena pomorandža? Cr-vene pomorandže sadrže 40 odsto više vitamina C nego obične vrste. Osim toga, bogatije su flavonoidom antocijaninom, koji je odličan an-tioksidant. Vitamin D pomaže or-ganizmu da apsorbuje gvožđe, na primer, iz žitarica. Ako popijete sok od pomorandže uz pahuljice za do-ručak, apsorbovaćete više gvožđa.

Beli ili crveni beli luk? Crveni beli luk bogatiji je alicinom, koji deluje protiv bakterija, snižava holesterol i poboljšava cirkulaciju. Sve vrste belog luka sadrže fitohemijske sup-stance koje štite od određenih vr-sta raka, snižavaju “loš” holesterol i sprečavaju bolesti srca, ali su crve-ne vrste čak tri puta bogatije alici-nom, aktivnim jedinjenjem koje se stvara kada seckate luk. Savet: po-trebno je deset minuta da se alicin stvori nakon seckanja ili gnječenja belog luka, pa zbog toga malo sa-čekajte pre nego što ga dodate jelu.

Šta je to nova hrana?

Izvor: agronews.rs

U Evropskoj uniji nova hrana je de-finisana kao ona koja se nije kon-zumirala u velikoj meri pre 1997. go-dine, kada su nastali i prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u či-joj se proizvodnji koriste nove teh-nologije i proizvodni procesi, kao i tradicionalne namirnice koje se konzumiraju van Evropske unije. U EU je od 1997. godine podneto neko-liko stotina zahteva za odobravanje nove hrane. eeđu njima su, na pri-mer, čia semenke, hrana proizvede-na uz pomoć najnovijih tehnoloških inovacija, kao što su termički obra-đeni mlečni proizvodi fermentisa-ni bakterijama...U svetu se insekti često upotrebljavaju u ishrani. U Evropskoj uniji oni su obuhvaćeni defnicijom nove hrane kao sastojci hrane izolovani iz životinja. I delo-vi insekata kao što su noge, krila, glava takođe su u uredbi, a novom hranom mogu se zvati i celi insek-ti ukoliko se pre 1997. godine nisu upotrebljavali u ishrani evropskih potrošača. Do skoro nepoznate na-mirnice na domaćem tržištu – poput čia semenki, godži bobica, raznih vr-sta paražitarica i proizvoda od soje, ulja egzotičnih biljaka i dodataka ishrani, postale su svakodnevnica. Odsustvo evidencije, označavanja i

nadzora nad prometom ovih namir-nica, kao što su, na primer, prepo-ruke o dozvoljenom unosu u orga-nizam ili informacija da li proizvod sadrži GeO, mogu pak naše potro-šače dovesti u zabludu. Zbog toga je važno unaprediti sistem upravljanja tzv. novom hranom i proizvodima GeO porekla. Usaglašavanje do-maćih propisa sa standardima EU o bezbednosti hrane je jedan od na-čina da se to postigne. Izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane i donošenjem odgovarajućih pravilnika uspostaviće se sistem ka-tegorizacije nove hrane i lista nove hrane sa uslovima za odobravanje. Na taj način bi se na tržištu našle namirnice koje su prošle rigorozne naučne kontrole i ne predstavljaju rizik po javno zdravlje, niti je mogu-će bilo kakvo dovođenje potrošača u zabludu. Slična je situacija sa pro-izvodima GeO porekla. U slučaju Sr-bije, Zakon o genetički modifikova-nim organizmima zabranjuje uzgoj i promet GeO. Iako apsolutna zabra-na naizgled deluje kao svrsishod-niji način upravljanja proizvodima GeO porekla, u praksi se pokazalo drugačije. pretpostavka apsolutne zabrane podrazumeva da proizvodi GeO porekla ne postoje na tržištu, tj. da institucije u Srbiji retko kada dolaze u kontakt sa GeO proizvo-dima. Zbog toga ne postoji uvid u realnu situaciju, niti su razvijeni mehanizmi zaštite zdravlja građana.

prvi rod povrća odgajenog bez zemlje, dnevnog svetla ili pesticida na Antarktitku!

Izvor: sTS, 10. april 2018.

Naučnici na Antarktiku obrali su prvi rod povrća odgajenog bez ze-mlje, dnevnog svetla ili pestici-da. Taj “povrtnjak” napravljen je u sklopu projekta koji za cilj ima da se pomogne astronautima da jed-nog dana gaje svežu hranu na dru-goj planeti.

Istraživači sa nemačke stanice Noj-majer obrali su 3,6 kilograma zele-ne salate, 18 krastavaca i 70 radiča proizvedenih u “haj-tek” staklenoj bašti pošto je temperatura napolju ispod minus 20 stepeni Celzijusa. Nemački vazdušno-kosmički centar Dbs, koji je koordinator projekta, saopštio je 5. aprila da se naučnici nadaju da će do maja ubirati 4-5 ki-lograma voća i povrća nedeljno.

Američka svemirska agencija NASA inače uspešno gaji “zeleniš” na ee-đunarodnoj svemirskoj stanici. Da-nijel Šubert (Daniel Sćubert) iz Dbs kaže da je cilj projekta na Antarkti-ku proizvodnja raznovrsnog povrća koje bi jednog dana moglo da se gaji na earsu ili eesecu.

9 8

ealo mesto Begeč nalazi se na levoj obali Dunava, na 20 km od Novog Sada. Veliko aluvijalno jezero Begečka jama, uz ribu krije i staro selo, poplavljeno pre više od 100 godina. prvi istorijski tragovi datiraju iz XV veka, iz 1424. godine, iz turskih teftera. Već tada je Begeč bio organizovano selo u kom su prve kuće bile sojanice i zemunice, od vrbove i topolove građe, pokrivene tr-skom, rogozom ili šašom.

Ime Begeč deo je priče o tome kako su seljaci bežeći iz Smedereva, od zuluma proklete Jerine, stigli do ovih prostora, a po tom „bežanju“, tj „begačima“ , Begeč dobi ime.

Deo tradicije ovog mesta je i poljoprivreda, kojom se bavi najveći deo stanovništva. Ono po čemu je ovaj kraj napoznatiji je begečka šargarepa koja je zbog specifič-

nih karakteristika i kvaliteta, postala treći sertifikovan proizvod na teritoriji Novog Sada, a druga zaštićena šargarepa u Evropi.

Koren pun istorijeBegečka šargarepa

Ivana Tanurdžić, novinar

Begečka šargarepa je proizvod dobijen od vrste Daucus Carota b., odnosno kultivisane šargarepe. Koren šarga-repe je cilindričan sa zaobljenim vrhom, bez korenovih dlačica i sekundarnog izdanka. Boja mu je intenzivno narandžasta, uključujući i vrat šargarepe. eeso Begečke šargarepe je krto, hrskavo, veoma ukusno i slatko, zahva-ljujući visokom sadržaju šećera.

Karakteristike koje mora da ispunjava begečka šarga-repa su propisane elaboratom koji je deo zaštite geo-grafskog porekla i u kom su precizno definisana svoj-stva, a to je da oblik korena mora biti cilindričan sa zaobljenim vrhom, bez dlačica i izdanaka, da je koren ujednačene intenzivno narandžaste boje, bez pukotina i sa sjajnom pokožicom, da koren prilikom lomljenja treba da puca. eeso je hrskavo i ne previše vlaknasto. prečnik je od 15mm do 40mm, a masa korena 50-150g, sa tipičnim mirisom šargarepe, slatkog ukusa.

Na području Begeča, godišnje se proizvede oko 27.500t Begečke šargarepe. Svi proizvođači Begečke šargarepe okupljeni su u opštoj zemljoradničkoj zadruzi ,,Begeč-ki povrtari’’ koja je osnovana 1927. i danas je prva po proizvodnji šargarepe na Balkanu. Trenutno, zadruga ima 37 članova i više od 100 kooperanata, koji se bave uglavnom povrtarstvom.

ŠTA SU OZNAKE GEOGRAFSKOG POREKLA?

Oznake geografskog porekla su zajednički naziv za dve vrste

znakova razlikovanja: imena porekla i geografske oznake. Ime porekla je naziv određenog mesta, regiona ili, u ređim slučajevima, zemlje, kojim se obeležava određeni poljoprivredni, prehrambeni ili drugi sličan proizvod. Da bi određeni

proizvod mogao da bude označen imenom porekla, potrebno je da postoji jasna veza između njegovih osobina i njegovog geografskog porekla. pored toga, potrebno je da se sve njegove proizvodne faze – priprema, prerada i proizvodnja – odvijaju na datom

geografskom području. Geografskom oznakom se obeležava roba poreklom sa teritorije određene zemlje, regiona ili lokaliteta, gde se određeni kvalitet,

reputacija ili druge karakteristike robe suštinski mogu pripisati njenom

geografskom poreklu.

11

Značaj tretiranja strninapočetkom cvetanjaDanijela sadujkov, dipl. inž. polj.

Kao što znamo iz literature i kao što je poljoprivredna praksa pokazala, nea-dekvatna zaštita strnih žita od bolesti može dosta da doprinese smanjenju prinosa. Svaka nova sezona pokazuje koliko je tretman fungicidom značaj-na mera. Tekuća, 2018. godina je „za-htevala“ i tzv. međutretman, koji je jedan broj ratara, a u želji da obezbe-di visoke prinose i primenio koriste-ći fungicide Acanto Plus ili Priaxor. Često radi nekih ušteda u proizvodnji razmišljamo da li je važniji tretman u rano proleće ili zaštita klasa. Neki proizvođači urade fungicidni tretman u proleće zajedno sa herbicidom i ukoliko su postigli zadovoljavajuće rezultate u borbi sa bolestima lista, zanemare važnost tretmana počet-kom cvetanja. pored bolesti lista koje su bitne tokom cele vegetacije žita, svakako jedan od ozbiljnijih proble-ma u gajenju žita može da predstav-lja fuzarioza klasa.

Do devedesetih godina prošlog veka, fuzarioza klasa je predstavljala pro-blem samo u pojedinim godinama. Fuzariozu klasa može prouzrokovati veći broj vrsta iz roda Fusarium spp., ali je među njima najznačajnija vr-sta Fusarium graminearum. Štete od napada gljiva iz roda Fusarium spp. se manifestuju u pogoršanju kvaliteta pšenice, koje se ogleda u smanjenju klijavosti (20 do 40%) i energije kli-janja, smanjenju hektolitarske mase i mase 1000 zrna, sedimentacione vrednosti, sadržaja i kvaliteta glute-na, većim brojem „pokvarenih zrna“ i dr. Ukratko rečeno, najvažnije posle-dice pojave fuzarioze klasa su: snižen prinos, fiziološke i fizičko-hemijske promene u zrnu i kontaminacija zrna mikotoksinima. Sniženje prinosa va-rira od 5 do 70%, u zavisnosti od godi-ne i stepena inficiranosti zrna. prou-

zrokovači fuzarioze klasa u zaraženim zrnima proizvode mikotoksine, koji su opasni po zdravlje ljudi i životinja. To su toksini tipa trihotecena, kao što su deoksinivalenol (DON), nivalenol (NIV), acetil-DON (ADON), neosola-niol, diacetoksiscirpenol (DAS), T-2, NT-2 i fuzarenon X (FUS-X). Od toksina koji ne spadaju u grupu trihotecena, to su zearalenon i butenolid.

Infekcija klasa se ostvaruje u fazi cvetanja i formiranja zrna. U našim uslovima glavni izvor inokuluma predstavljaju zaraženi ostaci kukuru-zovine gljivom iz roda Fusarium spp. Ostvarenje infekcije klasa u najvećoj meri zavisi od klimatskih uslova u

vreme cvetanja pšenice i od osetljivo-sti sorte. Uslovi koji pogoduju razvoju fuzarioze klasa pšenice podrazume-vaju raspon temperatura od 20 do 300C u kombinaciji sa dugim vlažnim periodom u periodu cvetanja. Simp-tomi postaju vidljivi nakon dužeg la-tentnog perioda ukoliko su listovi po-sle infekcije izloženi visokoj vlažnosti vazduha u periodu od 18 sati ili kraće. prvi simptomi oboljenja se uočavaju ubrzo nakon cvetanja pšenice. Zara-ženi klasovi gube zelenu boju usled

nekroze tkiva i postaju slamnasto žuti. Deo klasa kasnije odumire iznad mesta ostvarene zaraze. eože se de-siti da se osuši i ceo klas ako je zara-za nastala na donjim klasićima. Zrna u zaraženom klasu su različito na-livena, dok se u jače zaraženim kla-sovima obrazuju štura zrna. Ta štura zrna postaju bela do ružičasta, gube težinu i pri vršidbi budu odstranjena. pri osnovi zaraženih klasova, formira se narandžasto-crvenkasta navlaka od micelije i sporonosnih organa pa-razita. Karakteristično je da zaražene delove klasa pri kraju vegetacije pre-krivaju saprofiti i na njima obrazuju čađavu prevlaku.

Sve navedene činjenice ukazuju na izuzetnu važnost tretiranja pšeni-ce početkom cvetanja. Kompanija Agromarket u svom porfoliju ima ši-roku paletu fungicida sa primenom u strnim žitima, među kojima su Acanto Plus (odličan preparat za sve bolesti lista, kome se radi proširenja spektra delovanja na fuzariozu kla-sa može dodati preparat Funomil), Excorta Plus (0,6 l/ha), Prosaro 250 EC (0,75 – 1,0 l/ha), Artea 330 EC (0,5 l/ha), Tebukon 250 EW (1,0 l/ha). Zajedno sa fungicidnim i insekticid-nim tretmanom na početku cvetanja žita, poželjno bi bilo dodati FitoFert Speed-G u količini od 2,0 l/ha ili Fi-toFert Humisuper plus u količini 3,0 l/ha.

Većina proizvođača zna da se pove-ćanje prinosa, a iznad svega kvaliteta zrna što će i novim pravilnicima biti regulisano može ostvariti samo u in-tenzivnoj proizvodnji strnina. eeđu-tim, jedan broj i dalje pokušava da se „provuče“ i tobož „uštedi“. Naravno, cena takve uštede se vidi na kraju, kada je već kasno.

15

Agrolife jedinstveni softver za poljoprivrednike koji se bave organskim uzgojem

Izvor: Danas, 7. mart 2018.

po prvi put u Srbiji, poljoprivredni-ci koji se bave organskim uzgojem

imaju mogućnost besplatnog kori-šćenja jedinstvenog softvera, koji će im omogućiti da modernizuju poslovanje i smanje administrativ-ni teret koji pada na proizvođače u organskoj poljoprivredi, ističe u sa-opštenju Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).

Jedinstveni softver pod nazivom Agrolife, razvila je firma Greensoft, a besplatno korišćenje u Srbiji, u okviru programa Nemačko-srpske razvojne saradnje, omogučio je GIZ. Obuke proizvođača i kontrol-nih organizacija za korišćenje ovog softvera, takođe uz podršku GIZ, počinju u martu 2018. godine. Kako se navodi u saopštenju, planirano

je da do kraja godine do 70 odsto organskih proizvođača u Srbiji pre-đe na ovakav način vođenja doku-menata.

Organskim poljoprivrednicima ad-ministrativni deo poslovanja pred-stavlja veliki, nekad i nesavladiv deo posla, jer su administrativne obaveze u toj oblasti poljoprivre-de složenije. Namera da posluju savremeno i prema zakonskim propisima, često se vrati kao pre-veliki teret, jer im vođenje zapisa i sastavljanje izveštaja za kontrol-ne organizacije i državne organe, oduzima dragoceno vreme i sred-stva, u slučajevima kada plaćaju profesionalne usluge.

Agro IT Svetpriredio:Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Izvor: www.ekapija.com

Softver Agrolife, obezbeđen u okvi-ru projekta sazvoj privatnog sektora u Srbiji (pSD), koji se sprovodi u sa-radnji sa einistarstvom poljoprivre-de i zaštite životne sredine, potpuno besplatno sada mogu da koriste svi organski proizvođači, ovlašćene ser-tifikacione kuće, kao i Direkcija za nacionalne referentne laboratorije ispred einistarstva poljoprivrede.Ovaj softver omogućava korisnicima unos podataka u digitalnu bazu i re-dovno digitalno ažuriranje, što sma-njuje utrošak vremena i energije koji su do sada ulagali u vođenje zapisa i sastavljanje izveštaja za kontrolne or-ganizacije i einistarstvo poljoprivre-de i zaštite životne sredine.

Takođe, olakšava im praćenje admi-nistrativnih aktivnosti i aktivnosti u polju, a smanjuje mogućnost grešaka. Ovlašćenim kontrolnim organizacija-ma, Agrolife softver ubrzava i olakša-va rad i znatno smanuje obim posla, naglašava se na kraju saopštenja GIZ.

Ušteda uz digitalne farme oko 15 do 20%

Izvor: N1, 23. mart 2018.

poljoprivredni proizvođač eilan Šepa koji je “digitalizovao” svoj posao, kaže

da je ušteda na digitalnim farmama, uz početnu opremu, oko 15 do 20 od-sto, a uz dalja ulaganja i do 30. U ra-tarenju su uštede oko 3.500 dinara po hektaru godišnje, kad se koristi po-četni nivo uređaja, dodaje. Ističe da je važna i ušteda u uloženom vremenu.

prva digitalna plantaža u Srbiji otvo-rena je u selu Krivaja kod Bačke To-pole. Ona će ubuduće služiti za obuku poljoprivrednika koji žele da, koriste-ći moderne tehnologije, svoja imanja digitalizuju i na taj način okrenu novi list u dosadašnjem pogledu na poljo-privrednu proizvodnju.

poljoprivredni proizvođač eilan Šepa, koji je se na ovaj način bavlje-nja poljoprivredom odlučio još 2012., kaže da se danas sve više mladih pro-izvođača okreće digitalnoj privredi, s navigacionim uređajima. „pravili smo elaborat uštede, u nekom početnom nivou ušteda je 15 do 20 procenata, a mislim da će uštede biti veće – čak i do 25 i 30 procenata“, naglašava Šepa.

On navodi da je digitalni poljopri-vrednik i radnik i sluga i menadžer i finansijer svega i neko ko mora da prati nove tehnologije. Ali, uz uštede u ulaganjima, kako navodi, ovaj način bavljenja poljoprivredom donosi i 10 procenata uštede vremena. einistar-stvo poljoprivrede je prepoznalo ovu novinu i krenulo je prošle godine sa subvencijama, do 50 odsto za uređa-je, dodaje. Navodi da i mali i srednji ili veliki proizvođači kupuju takve uređaje.

profesor dr Vesna Crnojević Bengin iz Instituta BioSens kaže da digitalni far-meri pristupom na platformu BioSen-sa putem računara i telefona mogu da dobiju satelitske snimke svoje

parcele, mogu da vide stanje svojih useva, a kroz platformu su, takođe, dostupno je i zakazivanje usluge ana-lize zemljišta, snimanje dronom, tu su i saveti agronoma. Govoreći o opremi, kaže da se ne mora sve nabaviti od-mah, već kariku po kariku, i da je ideja da poljoprivrednici dođu i pogledaju ono što oni nude i tehnologije. Tada mogu da utvrde šta im je potrebno, ali i da ustanove da im određeni ure-đaji i ne trebaju, navodi.

Šepa kaže da će svaki poljoprivredni proizvođač koji zna da koristi mobilni telefon znati da koristi ovu platformu, čak i ljudi preko 60 godina. Ističe la-koću rada uz pomoć ove platforme.”U ratarenju su uštede oko 3.500 dina-ra po hektaru, kad se koristi početni nivo uređaja. I ti početni uređaji su isplativi već u prve tri ili četiri godi-ne”, ističe gost Dana uživo, dodajući da je ušteda naročito znatna kad se uzme u obzir da neki ljudi imaju sto-tine hektara.

Nije neophodno da svi imaju svoje dronove, kaže profesorka Crnojević Bengin i navodi da u Srbiji ima oko 150 ljudi koji imaju dozvole za uprav-ljanje dronom koji su zadovoljni da pomognu u poljoprivredi. platforma BioSens povezuje poljoprivrednike i pilote dronova, dodaje. Kada budemo prikupili dovoljno podataka, uradiće-mo nešto što rade u SAD – da možemo da damo preporuku šta da posejete da maksimizujete prinos i minimizu-jete rizik, navodi ona.

Gosti N1 kažu da je digitalna poljopri-vreda primenljiva u svim oblastima – ratarstvu, voćarstvu, povrtarstvu, organskoj proizvodnji…U Srbiji ima-mo dosta malih proizviđača, pa mo-žemo da osmislimo nešto što se zove

17 16

virtuelna kooperativa, da oni naprave virtuelnu zadrugu, da zajedno kupe dron i sl, i da smanje cene svojih ula-ganja, dodaje ona. Šepa kaže da se za ovakav način poljoprivrede opredelio 2012. godine, i da danas ima tri navi-gaciona uređaja. planira ove godine “rasipač”, koji će odrediti u kom delu njive je koliko đubreta potrebno. ei-slim da ću na taj način u regijama koje su “slabije” podići prinos, naveo je.

primena satelitske tehnologije u oblasti vodoprivrede i umanjenju prirodnih nepogoda

Izvor: Tanjug, 26. mart 2018.

Kancelarija Srbije za svemirske nauke saopštila je da je na nedavno odr-žanoj Konferenciji UN u Islamabadu predstavila projekat koji se odnosi na primenu satelitskih tehnologija u vodoprivredi i umanjenju prirodnih nepogoda.

Kontinuirano posmatranje Zemlje iz svemira je od velike važnosti za pra-ćenje nivoa voda i na taj način poma-že pri umanjenju štete od nepogoda i doprinosi zaštiti životne sredine, na-vodi se u saopštenju Kancelarije.

Kancelarija Srbije za svemirske na-uke navodi da je projekat razvijen

u saradnji sa einistarstvom poljo-privrede, šumarstva i vodoprivrede, Direktoratom za vode i “senewables and Environmental segulatory Insti-tutom”.

Konferencija o primeni satelitskih tehnologija u oblasti vodoprivrede i zaštite od prirodnih nepogoda održa-na je u periodu od 26. februara do 3. marta, a imala je za cilj podizanje ni-voa korišćenja satelitskih tehnologija koje su pokazale dokazane moguć-nosti u vodoprivredi, imajući u vidu povećanje populacije Zemlje i nesta-janje prirodnih resursa.

Daljinsko očitavanje Zemlje pruža po-datke koji su ključni za procenu rizika od prirodnih nepogoda, a najviše od poplava (kao npr. količina kiše, poda-ci o nivou vodotokova, vrsti zemljišta i sl.). Ovaj način dozvoljava praćenje pogođenog područja “iz minuta u minut”, i pruža nadležnim instituci-jama trenutne podatke o stanju na terenu, objašnjava se u saopštenju. Kancelarija Srbije za svemirske nau-ke, istraživanja i razvoj (SEsBSpACE) osnovana je u avgustu 2016. godine, kao nevladina organizacija, sa sedi-štem u Beogradu i razvijena je kao krovna organizacija koja bi uključi-la sva relevantna lica, organizacije, akademske ustanove, privredna lica i predstavnike države iz oblasti sve-mirskog sektora.

Uvođenje veštačke inteligencije u uzgajanju stoke u SAD

Izvor: b92 26. april 16, 2018.

U SAD je počelo uvođenje veštačke inteligencije u uzgajanju stoke “pa-

metnog pomoćnika na farmi krava”, posle nekoliko godina sprovođenja ovog projekta u Evropi. Sistem IDA kompanije Konektera koristi uređaj za detekciju pokreta koji je pričvrš-ćen za vrat krave i koji prenosi po-datke o kretanju životinje. Uz pomoć senzora i programa veštačke inteli-gencije utvrđuje se kada tačno krava preživa, kada leži, kada se kreće, pije vodu ili jede i tako nadgleda svako pojedinačno grlo.

Jedan od farmera koji je uveo ovaj si-stem u svoje domaćinstvo kaže da bi mu inače bilo nemoguće da prati oko 2.000 grla stoke, koliko ih ima na svo-joj farmi u američkog državi Džordžiji. On je kazao i da će ova novina za 10 odsto povećati produktivnost stoke i omogućiti njegovoj porodici dodatnu zaradu od više stotina hiljada dolara.

Jasir Kokar, osnivač i izvršni direktor Konektere, rekao je da je ideju za korišćenje veštačke inteligencije na farmama mleka dobio dok je živeo na jednoj takvoj farmi južno od Am-sterdama. IDA radi uz Guglov sistem TensorFlow koji je do danas omogu-ćio primenu veštačke inteligencije u mnogim disciplinama.

Srpske njive još čekaju dronove

Izvor: politika, 15. April 2018.

Kada je krajem 2015. hrvatski „Agrokor” najavio da obučava far-mere za upotrebu dronova i da na svojim plantažama u „Belju” već uveliko koristi bespilotne letelice za preciznu setvu bila je to senza-cija koju su preneli svi regionalni mediji.

I dok je Ivica Todorić tada još išao u korak sa vremenom – ista 2015. pro-glašena je svetskom godinom uspona dronova u poljoprivredi – Srbija i da-lje kaska u primeni ove savremene, i s aspekta isplativosti relativno jeftine tehnologije u agraru.

prognozira se da će 2020. u svetu biti deset puta više dronova nego avio-na kojim upravljaju piloti. Vrednost tog tržišta u narednoj deceniji mogla bi da dostigne 1,7 milijardi dolara, a stručnjaci tvrde da će najveći udeo činiti letelice za upotrebu upravo u poljoprivredi i šumarstvu.

Već sada poljoprivrednici u mnogim zemljama uz kupovinu traktora dobi-jaju i besplatnu letelicu sa softverom za praćenje stanja na njivama.

Da li će srpski agrar da uhvati posled-nji voz za četvrtu – digitalnu transfor-maciju ili su dronovi i ostali sistemi za praćenja za nas daleka budućnost? prema istraživanju „politike” za ve-ćinu proizvođača mogućnost da re-cimo vide svoju njivu iz svemira ili „okom kamere” prate stanje useva i dalje se graniči sa naučnom fan-tastikom. Uglavnom zbog cene koja se kreće od 2.000 dolara (za letelice koje korisnici sami sastavljaju od ku-pljenih delova) do čak 20.000 dolara za agrodronove složenije namene. “postoji anegdota da američki far-meri prvo nabave agrodron, pa tek onda lovačkog psa. Ali kod nas pro-blem nije samo novac, već nabav-ka softvera i obuka ljudi za njihovo korišćenje” kaže za naš list profesor eićo Oljača sa poljoprivrednog fa-kulteta u Beogradu, koji je sa gru-pom autora sa tog fakulteta na-pisao rad o mogućnosti upotrebe

bespilotnih letelica u poljoprivredi. ,,Srbija nema ni savremene trakto-re, a kamoli dronove u masovnoj upotrebi. Čak nemamo ni precizne podatke koliko se koriste. Koliko znam ima ih nekoliko u vlasništvu privatnih firmi. Ali ne i u državnim sistema, poput pKB-a gde bi drono-vi bili najpotrebniji” , kaže Oljača. On ističe da su za praćenje useva na površinama od 50 do 500 hektara dronovi trenutno najbolji izbor. To-kom kratkog leta od 45 minuta mogu da analiziraju stanje useva na oko 120 hektara i sve podatke istovreme-no pošalju na više lokacija, recimo u računsko-informativni centar i na mobilni telefon korisnika. Naš sa-govornik objašnjava da je upotreba agrodrona možda skupa na početku, ali da farmeri mogu da povrate ulo-žen novac nekada i za samo godinu dana, ako se uzme u obzir broj poda-taka koji mogu brzo da prikupe. seci-mo, imaju mogućnost da identifikuju vrste insekata i biljnih bolesti, gde je potrebno navodnjavanje, ali i da pro-cene prinose ili prate kretanja životi-nja na farmama.

“proizvođači mogu da ih koriste i u racionalnoj i preciznoj upotrebi pesticida, herbicida, mineralnih đu-briva. Tako imaju velike finansijske koristi, jer jedan let drona košta kao i flaše obične vode a podaci koje prikuplja imaju ogromnu vrednost” , kaže Oljača.

Ipak, dodaje, agresivna reklama za upotrebu nekih tipova bespilotnih letelica u poljoprivredi, podstakla je dosta kontroverzi. enogi istraži-vači podržavaju i priželjkuju njihovu masovnu upotrebu smatrajući da bi time i precizna poljoprivreda dobila nov kvalitet. Oni oprezniji se boje da bi ogroman broj podataka dobijenih na ovakav način predstavljao pro-blem, kako u njihovoj adekvatnoj obradi, tako i u praktičnoj primeni.

Istovremeno i pravni aspekt prime-ne drona u poljoprivredi i dalje je nejasan. propisan je niz ograničenja zbog moguće zloupotrebe, na pri-mer: prava na privatnost, moguć-nosti vojne i industrijske špijunaže, terorizma, ometanja vazdušnog sa-obraćaja…

Šta sve može agroletelica? Dron sa GpS navigacijom može brzo da snimi farme ili plantažu, precizno prikaže površine sa štetočinama, pojavu biljnih bolesti, nedostatak vlage u zemljištu i slična stanja na farmama. I to na tačnim lokacijama (geografska širina i dužina) i tako omogući brzu reakciju proizvođača, što drastično može da smanji troš-kove proizvodnje, uključujući i broj potrebnih radnika. Za redovno izvi-đanje stanja useva koriste se male i jeftine letelice – mini-agrodrono-vi uz čiju pomoć farmer ima širok i precizan pogled „s neba”.

19

promet lažnih pesticida na svet-skom nivou je u porastu i sa tim po-rastom osim dilera ovih pesticida svi ostali u lancu su na gubitku. pro-izvođači jer primenjuju preparate koji skoro nikad nisu ono što piše na etiketama, konzumenti poljopri-vrednih proizvoda jer niko ne zna šta oni sadrže u sebi, tj. niko ih nije ispitao (preparat ne čine samo ak-tivne materije) i često sadrže neke rastvarače ili druge komponente koje predstavljaju veliku opasnost po životnu sredinu i nalaze se na listi zabranjenih supstanci. U gubit-ku su i vlasnci proizvoda, odnosno kompanije koje su u dugotrajnom i skupom procesu došle do novih molekula, tj. proizvoda i kojima se prodajom falsifikata pričinjava i fi-nansijska, ali i moralna šteta.

Komisija Evropske unije je došla do podataka da crno tržište pesticida pokriva 10% njihovog tržišta i kada bi te preparate proizvodila registro-vana kompanija bila bi na 4. mestu u svetu po prometu pesticida. pro-met ovih i ovakvih proizvoda tzv. la-žnjaka košta EU 1,3 biliona evra na godišnjem nivou, a samo Nemačku 300 miliona evra.

U Evropskoj uniji ovakvi preparati se svrstavaju u dve grupe sa odre-đenim podgrupama:

I - Falsifikati (kopije): izgledom jako podsećaju na originale u kvalitetno urađenoj ambalaži, često sa mar-kicama i oznakama koje jako pod-sećaju na „pravog“ proizvođača što uglavnom ljude dovede u zabludu.

Uglavnom piše da potiču iz EU, a prodaju se izvan EU ili obratno. eogu u sebi sadržati sve i svašta i uvek koštaju znatno jeftinije nego originalni proizvodi.

II - Ilegalni proizvodi: nemaju na-meru da liče na originale. Imaju na etiketama samo neke osnovne po-datke i nekompletni su predstav-ljajući veliki rizik po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

begalni prodavci ne mogu da se ta-kmiče cenovno sa ovakvim prodav-cima- kriminalcima jer lažni pre-parati imaju nerealno niske cene pa se preparati često prodaju po višestruko nižim cenama od real-nih (suviše dobro da bi bilo istini-to) pod izgovorima da su razduženi

Original falsifikata,ali i falsifikat originala

eomčilo pejović, dipl. inž. polj.

21 20

na imanjima u pojedinim zemlja-ma (Ukrajina...), pa prošvercovani u Srbiju. Kad se utvrde nedostaci na ambalaži i etiketama koji poka-zuju da je proizvod lažnjak odgo-vor prodavaca tih preparata je da to mora tako zbog prelaza grani-ce, tj. da se razlikuju od originala i slični izgovori. Krađa, transport, podmićivanje i zarada ovdašnjih švercera- trgovaca koštaju dosta, ali i pored toga cene su jako niske što kod većine proizvođača izazi-va sumnje, ali i pored toga ta roba nađe kupce. Država je takođe na gubitku zbog velikih suma nepla-ćenih poreza i carina.

Kako prepoznati falsifikate? Teško, većina stručnjaka zaštite bilja bi bila prevarena da vidi ove prepara-te, odlične etikete, ambalaža, kutije u koje su upakovani, pa i cena po kojoj se nude. eeđutim, uvek ima ono ali. Najčešće sitnice, su te koje odaju prevaru, kao npr. na prepara-tu do koga smo mi došli. U pitanju je preparat Safari 50 WG koji se koristi za suzbijanje korova u šećernoj repi i dolazi iz poljske. Na prvi pogled, pakovanje proizvoda izgleda potpu-no kao original. eeđutim, uz pomoć male ekspertize ukazalo nam je da je preparat falsifikat. Naime, kolegi iz kompanije Dupont sumnjiv je bio datum proizvodnje koji se nalazi na etiketi ispod plastične navlake, tj. datum je mogao da se nanese na etiketu samo u vreme njenog prav-ljenja. Šta je problem sa etiketom? pa u poljskoj (odakle piše da dolazi) Safari 50 WG se ne prodaje sa žutom etiketom od 2015. godine (na eti-keti piše da je preparat napravljen 11. 2017.). Broj šarže na ovoj etiketi nigde nije evidentiran i Dupont ne koristi takve rasporede brojki i slo-

va što se može utvrditi poređenjem sa brojevima šarži na originalnim preparatima. Znaci opasnosti koji se nalaze na ovoj etiketi se ne kori-ste u EU, pa ni u Srbiji već duže vre-me što se lako ustanovi pregledom druge ambalaže istog proizvođača ili drugih proizvođača, jer znaci na ambalaži važe za sve zemlje. pro-izvod Safari 50 WG se za poljsku i Srbiju pravi na istom mestu, etikete su univerzalne za sve zemlje samo na različitim jezicima, a u ovom slu-čaju se etiketa kod falsifikata znat-no razlikuje od originala.

Sličan slučaj je bio i sa preparatom Coragen 20 SC u toku prošle godine koji je navodno dolazio i još uvek dolazi iz Ukrajine. Kod lažnog pro-izvoda Coragen 20 SC dovoljno je bilo promućkati bocu da utvrdite da nije u pitanju original. bažnjak je znatno gušći od originala što ne sme da se desi, jer je ovaj proizvod svugde isti (ista formulacija i sa-držaj aktivne materije) bilo da je u

pitanju Ukrajina ili Srbija. Analizom preparata u ovlašćenoj laboratori-ji u pragu utvrđeno je da se u boci nalazi alfa-cipermetrin, znatno jef-tiniji proizvod kratkog rezidualnog delovanja. proizvodi na bazi alfa-ci-permetrina su inače gusti i fizičko stanje, tj. gustina je ista kao u tom lažnom preparatu Coragen 20 SC. U lažnom proizvodu je alfa-ciper-metrin u običnoj vodi bez ikakvih dodataka (okvašivača, rastvarača...) i ne poklapa se ni sa jednim pre-paratom koji proizvodi kompanija Dupont. Najgore od svega je što bi primena ovog lažnog proizvo-da dala proizvođačima nadu jer prisustvo aktivne materije alfa-ci-permetrin će odraditi deo posla tj. delovaće na određene insekte što proizvođače dovodi u zabludu. eeđutim, razlika između ovih pre-parata je što alfa-cipermetrin de-luje brzo (tzv. knock-down efekat) i ubija prisutne insekte već nakon 1-2 sata što nije slučaj kod original-nog proizvoda Coragen 20 SC kod

koga insekti prvo prestaju da se hrane, a uginjavaju nakon 2-4 dana. Takođe alfa-cipermetrin ima kratko rezidualno delovanje tj. deluje oko 2 dana, a Coragen 20 SC 6-8 puta duže. Kod originalnog preparata nećete nakon primene naći uginule korisne insekte i predatore mrtve, a kod alfa-cipermetrina (tj. preparata koji ga sadrže) hoćete.

No, to nije problem koji egzistira poslednjih godina. Krajem prošlog

veka i u prvim godinama XXI veka otkriven je, ali nikad i zakonski pro-cesuiran lanac proizvodnje i proda-je lažnog preparata Motivell. Ovaj proizvod je tada imao dosta viso-ku cenu, pa se neko „dosetio“ da u gotovo originalne flaše sipa jeftin atrazin i zaradi na tome. I uspeo je u jednom. Oštetio je proizvođača proizvoda, još više poljoprivrednog proizvođača, a izvukao se.

Nakon svega ovog, šta je naša po-

ruka? eala parafraza poznatog slogana „Kupujte domaće“. Naime, kupovinom preparata kod legalnih prodavaca, na legalan način najsi-gurniji je način da ne budete pre-vareni. Takođe, kupovina preparata na kojima piše i ko je distributer i proizvođač i to na srpskom jeziku je osnovni način da izbegnemo preva-ru i kupimo nešto za šta ne znamo šta je. A štete takve kupovine mogu biti nemerljive.

23 22

AgroStatistika

priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Raste izvoz srpskih breskviKako prenosi portal eakroekonomija, izvoz srpskih bresaka je u periodu od 2008. do 2017. godine povećan 10 puta, po čemu se Srbija nalazila na 11. mestu u svetu 2016. godine. Godinu dana kasnije našu zemlju je pretekla Turska, čiji je izvoz sa 23,2 miliona evra skočio na 61,8 miliona. Srpski izvoz bresaka je prošle godine povećan za 28%, sa 28,5 miliona evra na 36,6 mi-liona, dok je izvezena količina povećana sa 33,6%, i iznosila je 43,6 hiljada tona. Treba napomenuti da je izvozna cena pala sa 875 na 839 evra po toni. Najviše bresaka Srbija je prošle godine plasirala u susiju, koja je sa udelom od 96% od ukupne količine koju smo izvezli najzaslužnija za ovakav rast vrednosti izvoza.

Holandija beleži najvišu prosečnu cenu obradive površine!

Izvor: BIZlife 23. mart 2018. Najviša prosečna cena hektara obradive zemlje u Evropskoj uniji u 2016. godini postignuta je u Holandiji – gotovo 63.000 evra, pokazuju najnoviji podaci Eurostata.

Kako navodi evropski statistički zavod, Holandija beleži najvišu prosečnu cenu obradive površine u EU na nacionalnom nivou. Cena od 62.972 evra po hektaru u 2016. godini je za 1.572 evra viša nego u 2015., a čak 12.171 evra viša nego 2011. godi-ne. Ipak, kad se gleda prosečna kupovna cena obradive površine po regionima, najskuplji hektar bio je 2016. u italijanskoj biguriji, u proseku 108.000 evra po hektaru.

Sa druge strane spektra, najjeftiniji hektar obradive zemlje bio je u sumuniji, u proseku mu se cena u 2016. godini kretala oko 1.958 evra. Na nivou regija, najjeftiniji hektar bio je u jugozapadnoj regiji Bugarske, u proseku oko 1.165 evra.

U Hrvatskoj je prosečna cena hektara obradive površine u 2016. iznosila 2.809 evra ili 83 evra više nego u 2015. godini. U Eurostatu napominju da cene zemljišta zavise od nacionalnih, regionalnih i lokalnih faktora, poput zakonskih propisa, kvaliteta zemlje, klime i slično, kao i odnosa između ponude i potražnje, u šta su uključena i pravila o stranom vlasništvu.

Iz tog razloga, dodaju, zanimljivo je pratiti kretanje cena zemljišta kroz vremenski period. Iz raspoloživih podataka vidljivo je tako da je najsnažniji rast cene obradivog poljoprivrednog zemljišta u pet godina do 2016. zabeležen u Češkoj, gde je cena hektara utrostručena, te u bitvaniji, Estoniji, betoniji i eađarskoj, gde je udvostručena. U svim članicama u tom periodu cene zemljišta su porasle, ali po nižim stopama.

Pad broja muznih krava u Hrvatskoj u 2017. jedan od najvećih u EU

Izvor: Agrobiz.hr, 14. mart 2018. Najnoviji statistički podaci Europske komisije pokazuju da je Hrvatska tijekom 2017. godina imala jedan od najvećih padova broja muznih krava u EU. Hrvatska je, pokazuju podaci, smanjila broj muznih krava za 5,4 posto na 139.000 komada, dok je na razini EU pad iznosio tek jedan posto i ukupno je bilo 23,3 milijuna komada muznih krava. Veći pad, u postotku od nas, imali su Nizozemska – 7,2 posto (ali imaju čak 1,66 milijuna komada), Bugarska koja je smanjila broj muznih krava za 5,5 posto na 302.000 komada. Slijedi ealta s padom od 5,5 posto, a na četvrtom mjestu je Hrvatska.

Ukupni broj krava članica EU u 2017. godini u odnosu na 2014. povećan je za 7% dok u istom vremenskom razdoblju Hrvatska bilježi ukupni pad broja krava za 11%, kaže Branko Bobetić direktor Croatia stočara.

AgroStatistika

Negativni trendovi u Hrvatskoj se nastavljaju i pokazuju da je hitno potrebno poduzeti mjere i donijeti dugoročnu strategiju. Na žalost, mi smo s razine udruženja i s razine proizvođača prošle godine pokušali objasniti premijeru Andreju plenkoviću da su ovi negativni trendovi jako loši i da nešto treba napraviti. predlagali smo rješenja te u Vladi i einistarstvu slali analize i dugoročne prognoze ovog sektora na razini EU, no reakcija nema. Nitko se ne odaziva na apel stočara da je nužno početi nešto raditi po pitanju pada stočnog fonda, ali i sve većeg pada proizvodnje svih kategorija mesa i porasta uvoza, ističe Bobetić.

Bobetić kaže kako je EU objavila i najnovije podatke za proizvodnju mesa. Tako je 2017. godini proizvodnja goveđeg mesa na razini EU 28 bila manja za 0,1% u odnosu na 2016. godinu.

Statistika koja je objavljena pokazuje da Hrvatska značajno nadilazi udio proizvedenog mesa mladih bikova u odnosu na EU, a u manjoj mjeri nadilazi udio mesa junica i teladi, dok gotovo ima dvostruko manji udio proizvedenog mesa krava što je posljedica nesrazmjera broja krava u Hrvatskoj u odnosu na ukupnu populaciju živih goveda u odnosu na ostale članice EU, objašnjava Bobetić.

Iz europske statistike prosječnih težina klasiranih trupova u 2016. godini u Hrvatskoj je prosječna težina goveđih trupova svih kategorija iznosila 235 kg, dok je prosjek EU-15 zemalja bio 293 kg, a europski prosjek ukupno 286 kg/trup. Članice EU a posebice članice EU- 15 kontinuirano povećavaju težinu zaklanih trupova. Tako je pred dvadeset godina prosječna težina zaklanih trupova EU- 15 zemalja iznosila 273 kg, ističe Bobetić, dok je kod nas trend obrnut.

U 2016. godini najveća prosječna težina zaklanih trupova bila je kod Cipra 471 kg, buksemburga 376 kg, Irske 337 kg, Njemačke 318 kg i Slovenije 316 kg.

Na razini EU prošle godine je proizvedeno 7,79 milijuna tona goveđeg mesa, dok je u Hrvatskoj proizvodnja bila na 42.000 tona što je oko 0,5 posto EU proizvodnje.

Čak 24.000 tona bila je proizvodnja mesa bikova ili u udjelu 50 posto, dok je na razini Eu udjel 31 posto odnosno 2,43 mili-juna tona.

Bobetić tvrdi kako je Hrvatska po negativnog trendu sve bliže rekorderu u EU Češkoj. Češka je skoro učetverostručila uvoz svih vrsta mesa u 2017. godini u odnosu na 2004. godinu te u 2017. bilježi negativni uvozno izvozni saldo u grupama mesa za više od 300 milijuna eura. posljedica je to pada proizvodnje tako da je u 2017. u odnosu na 2004. proizvodnja goveđeg mesa manja za 16%, proizvodnja svinjskog mesa je prepolovljena a proizvodnja mesa peradi je bila manja za 32%.

U Hrvatskoj u 2017. u odnosu na 2012. godinu neto proizvodnja goveđeg mesa pala je 10%, proizvodnja svinjskog mesa pala je za 30% dok je proizvodnja mesa peradi povećana za 5% a uvoz svih vrsta mesa je u 2017. u odnosu na 2012. udvostručen.

Trendovi Češke u sektoru mesa kao i trendovi u Hrvatskoj vrlo su slični, te je nužno sačiniti sveobuhvatnu analizu uzroka ovakvog stanja u Hrvatskoj s ciljem iznalaženja sveobuhvatnih mjera i aktivnosti održanja proizvodnje i povećanja konku-rentnosti, kako na domaćem tako i na ino tržištu, zaključuje Bobetić.

25

AgroStatistika

Rekordan pad potrošnje mesa u Švedskoj

Izvor: EurActiv, 25. eart 2018. Šveđani jedu manje mesa a kada ga jedu, biraju ono lokalno proizvedeno, pokazale su nove statistike. U poslednjih godinu dana u najvećoj meri je smanjenja potrošnja govedine, a gotovo neznatan rast zabeležen je jedino kod jagnjetine. podaci Švedske uprave za poljoprivredu za prošlu godinu pokazali su da je prosečna potrošnja mesa smanjena za 2,6 odsto odno-sno 2,2 kilograma, što je najveći pad na godišnjem nivou od 1990, od kada ta organizacija prati podatke. Kada je reč o vrsti mesa, u 2017. je najviše pala potrošnja govedine, u proseku za 1,1 kilogram, na 24,5 kilograma po osobi, a slede svijentina, za 0,8 kilograma, na 32,7 kg i živinsko meso za 0,4 kilograma na 23,2 kilograma.

EU: Proizvodnja uljarica u porastu

Izvor: Agroklub, 19. April 2018. Najnovija procena proizvodnje uljane repice u Evropskoj uniji u 2017/18 iznosi 21,8 miliona tona, što predstavlja porast od devet odsto u odnosu na proizvodnju 2016/17. Suncokret i soja beleže povećanje za 10.3 miliona tona (18%) i 2.8 miliona tona (12%). proizvodnja uljarica (uljane repice, suncokreta i soje) u Evropskoj uniji dostigla je najviši nivo u poslednje tri godine, navodi se u izveštajima Evropske komisije o prolećnim kratkoročnim prognozama. predviđa se da će se ukupna potrošnja uljarica takođe povećati u sezoni 2017/18. Tačnije, porast od sedam i 15% trebalo bi da zabeleže uljana repica i suncokret, dok bi soja trebalo da zabeleži pad od dva odsto.

27

Koprivina grinja, obični paučinar - Tetranichus urticaeGoran Jakovljević, dipl. inž. polj.

proteklih godina proizvođači ja-buka suočeni su sa još jednom štetočinom koja svojim pris-ustvom i aktivnostima može da prouzrokuje štete širokih razmera. seč je o koprivinoj grinji, običnom paučinaru ili Tetranichus urticae. Štetočina je veoma značajna u svim ti-povima proizvodnje, zbog toga što u našim agroekološkim uslovima pokazuje izuzetnu polifagnost, tako što naseljava veoma širok spektar domaćina. po nekim istraživanjima ova grinja intenzivno naseljava preko 200 domaćina (UF/IFAS Extension). pored voćnih vrsta kao što su jabuka, jagoda, ma-lina, borovnica, itd., žuta grinja se redovno javlja na ratarsko - povrtarskim usevima (soja, kukuruz, paradajz, krastavac ...). pored problema koje nanosi poljoprivredi ova štetočina veoma velike probleme pravi i u hortikulturi, tj. ukrasnom bilju.

Malo o biologiji i ekologiji štetoči-ne. Obični paučinar prezimljava u stadijumu oplođene oranž ženke u zemlji, na korovima i skrivenim me-stima na stablu. Sa kretanjem vege-tacije, na dnevnim temperaturama između 10 - 13°C počinje aktivira-nje ženki koje sa korova, odnosno mesta prezimljavanja naseljavaju stabla i mlado lišće jabuke, nakon čega odmah odlažu jaja. Iz odlože-nih jaja nakon 3 dana (na 24°C) pile se larve, koje do prelaska u forme adulta prolaze kroz dva stadijuma protonimfe i deutonimfe. Adulti na-

stavljaju sa ishranom na listovima i u isto vreme pletu tanku mrežu u kojoj u daljim fazama razvoja popu-lacije mogu da se nađu forme svih uzrasta.

Žarka leta su sve učestalija, a upravo visoka dnevna temperatura favorizuje razvoj ove štetočine i utiče na ostvarenje maksimalnog reproduktivnog potencijala. U našim agroekološkim uslovima ova štetočina može da razvije 6 – 8 generacija godišnje. Na visokim dnevnim temperaturama od preko 30°C, kompletan ciklus razvoja može da završi za samo 7 dana, što predstavlja velik problem proizvođačima jer u takvim situa-cijama letnje generacije su preple-tene i veoma ih je teško ispratiti. Ženka paučinara živi između 2 – 4 nedelje i veoma je važno istaći nje-ne reproduktivne sposobnosti, koje se ogledaju u tome da je u stanju da položi i do 200 jaja.

Štete koje grinja paučinar pravi na jabukama su višestruke i odražava-

ju se kroz više simptoma. prvi simp-tomi koji su primetni na lišću posle-dica su ishrane imaga grinja. U toku ishrane grinja, isisavanjem biljnih sokova iz lista narušava se sadržaj hlorofila, pri čemu dolazi do „bron-ziranja“ listova i takvi listovi mogu u potpunosti izgubiti sposobnost fotosinteze, nakon čega obavezno dolazi do defolijacije i kao takva biljka postaje iscrpljena. Simpto-mi koji su posledica defolijacije, ogledaju se kroz veoma loš kvalitet plodova koji imaju slabu obojenost i krupnoću što utiče na smanjenje tržišne vrednosti plodova. Tako is-crpljenoj biljci smanjuje se sposob-nost formiranja rodnih pupoljaka, što se direktno odražava na rod-ni potencijal za narednu sezonu. Usled prisustva velike populacije, može se dogoditi da grinje nasele površinu plodova, što takođe uma-njuje njihovu tržišnu vrednost, a dovodi i do velikog rizika prilikom izvoza robe.

Uspešno suzbijanje grinja zasniva se na redovnom monitoringu voć-

Koprivina grinja Tetranychus urticae

29

njaka i pravovremenoj primeni akaricida. To znači da sa kretanjem vegetacije i pojavom prve lisne mase treba startovati sa redovnim pregledom lišća kako bi se uoči-la pojava prvih pokretnih formi. Treba naglasiti da kod suzbijanja grinja NE pOSTOJE pragovi štetno-

sti i sa primenom akaricida treba startovati kada se uoči 1 – 2 po-kretne forme po listu. Ukoliko se dozvoli razvoj više pokretnih for-mi po listu i ukoliko dođe do peri-oda sa visokim dnevnim tempera-turama, vrlo brzo i lako dolazi do prenamnoženja grinja. Tada u vrlo kratkom vremenskom intervalu dolazi do preklapanja generacija i pojave svih razvojnih stadijuma grinja, nakon čega je suzbijanje izuzetno otežano. Takođe, oteža-na i oslabljena aplikacija akarici-da u tom momentu dešava se još i zbog toga što su grinje sakrivene ispod ispletene mreže koja uvija lišće. Veoma važan korak kako bi se grinje držale pod kontrolom je redovno suzbijanje korova, jer ve-lik procenat grinja sa njih prelazi u proizvodni zasad.

Veliku ulogu u kontroli Tetranic-hus urticae imaju predatori. U do-maćim voćnjacima najčešće mogu da se sretnu Stetorus punctillum, Amblyseius andersoni... Kako bi ove predatore sačuvali i kako bi se njihova brojnost povećala u voćnjaku neophodno je koristi-ti neselektivne insekticide u što manjoj meri.

prilikom odabira i primene akari-cida treba biti oprezan. Izuzetno je važno primenjivati akaricide sa različitim mehanizmima delova-nja ili ih kombinovati, jer obični paučinar T.urticae zbog svoje ve-like reproduktivne sposobnosti veoma brzo razvija rezistenciju. Od insekto-akaricida koji se sa velikim uspehom primenjuju u suzbijanju grinja treba izdvojiti mineralno ulje – Nitropol S u koli-čini primene 2 – 3%, zatim akarici-

de na bazi abamektina Akaristop – (1,0 l/ha), fenazakvina - Borneo (0,5 l/ha), piridabena – Sanmite 20 WP (0,7 kg/ha).

Još jedan važan detalj, kako bi pri-mena akaricida bila u potpunosti efikasna je količina vode i količina preparata koja se koristi prilikom aplikacije. Neophodno je primeniti 1000 litara vode na jednom hektaru površine i koristiti hektarske koli-čine preparata. Na taj način dobi-jamo kompletno „okupanu“ biljku, pri čemu je rastvor za tretiranje pokrio i najskrivenije delove biljke, gde su se grinje naselile.

Jednom rečju, tako sitne, a tako štetne. Ali ima rešenja.

Errata: U prošlom 90. broju potkra-la se greška u naslovu teksta na 40. stranici. Ispravan naziv teksta glasi: Zonalne pegavosti – Flyspeck (Schizo-thyrium pomi) na plodovima jabuke.

Uredništvo se izvinjava autoru Goranu Jakovljeviću i čitaocima.

Koprivina grinja Tetranychus urticae simptomi na listu

31

Ekološke crticepriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. polj.

eunje će sevati ređe zbog globalnog zagrevanja

Izvor: agronews.rs

Tim istraživača sa univerziteta u bidsu Edinborou i bondonu predvi-đa smanjenje udara groma za 15% do kraja ovog veka ukoliko se porast temperature nastavi ovim tempom. Istraživači su upotrebili novu me-todu da dođu do procene o mo-gućnosti stvaranja munja iz olujnih oblaka. Za razliku od prethodnih, u kojima je glavni parametar bio vi-sina i vrsta oblaka, ova metoda je uzela u obzir broj i kretanje sitnih čestica leda koje se formiraju i kreću

unutar njih. Električni naboj se na-gomilava u česticama pored vodene pare i sitnih granula leda što tokom oluja rezultira pražnjenjem u vidu sevanja i grmljavine. Smanjenje električnog pražnjenja doprineće povećanom efektu staklene bašte u atmosferi.

Agroekologija zasnovana na intenzivnoj poljoprivredi

Izvor: sTS, 10. april, 2018.

Da bi se svet nahranio uz očuvanje planete od prekomernog zagre-vanja, Ujedinjene Nacije podstiču agroekologiju, istorijsku prekretni-cu posle decenija “zelene revoluci-je” zasnovane na intenzivnoj poljo-privredi.

,,eoramo jačati održive sisteme hrane i očuvati životnu sredinu: agroekologija može pomoći da se to postigne”, rekao je generalni di-rektor Agencije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO), Hose Graciano da Silva, na otvara-nju Drugog međunarodnog simpo-zijuma o agroekologiji u simu.

Od kraja Drugog svetskog rata, ra-zvoj poljoprivrede na osnovu ma-sovne upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava pesticida, herbicida, fungicida, kako bi se po-većali prinosi i da bi se obezbedila dovoljna količina hrane na planeti, imao je visoku cenu za životnu sre-dinu.

,,Zemlja, šume, voda, kvalitet vazdu-ha i biodiverzitet se pogoršavaju, a porast proizvodnje “po svaku cenu”

nije iskorenio glad u svetu”, rekao je Graciano da Silva.

Na osnovu znanja svakog poljo-privrednika o njegovoj njivi, u kombinaciji s najnovijim naučnim razvojem, koristeći bolji tretman zemljišta kako bi bilo plodnije i s više ugljenika, ali i radi očuvanja biodiverziteta, agroekologija okre-će leđa veštačkim đubrivima. Ona takođe pokušava da smanji zavi-snost od prekomerne mehanizacije koja povećava finansijsko optere-ćenje poljoprivrednika.

Na simpozijumu koji okuplja stotine delegata iz celog sveta predstavlje-na je “Deklaracija o agroekologiji” koju će Odbor za poljoprivredu UN razmotriti u septembru 2018.

Do sada je tridesetak zemalja, veći-na iz batinske Amerike, Južna Kore-ja, Kina, Obala Slonovače, ali i Au-strija, Nemačka, Danska, Francuska, Švajcarska i Italija, utvrdilo regu-latorni okvir koji će olakšati razvoj agroekologije u budućnosti.

33

I ponovo nakon svih hladnih tala-sa, silnih padavina i mračne zime, nastupilo je toplije i svetlije prole-će i kao dokaz svih astronomskih postulata o inklanaciji i orbitama, uvodi nam produžetak dužine dana i buđenje vegetacije.

eeđutim ovaj prirodni časovnik već sa početnim taktovima pokazuje i određene anomalije i nepravilnosti na prvim tek pojavljenim majušnim listovima mnogih biljaka. Sa kre-tanjem vegetacije mogu se uočiti i prvi simptomi poremećaja na listu, a vezani za neadekvatne zemljišne parametre i stresne uslove u ishra-ni biljaka. Dakle, usled poremećene pH vrednosti (kiselosti), EC vredno-sti (ukupna količina raznih soli), kao i neadekvatne kompozicije nutrije-nata u zemljišnom rastvoru, a time i biljnom tkivu, dolazi do pojave malformacija (poremećaj oblika), hloroza (poremećaj obojenja), pa čak i nekroza (odumiranje tkiva). Ovo su i najveći problemi u proizvodnji, koji gotovo da nikakvim agrotehničkim merama kasnije ne mogu da se uma-nje, ili anuliraju. Dobrim delom otu-da i drastično smanjenje proizvod-nog potencijala gajenih genotipova raznih poljoprivrednih biljaka, pa se susrećemo sa finansijski pogubnim prosečnim prinosom pšenice od 4 t/ha, maline i jagode oko 6 t/ha, viš-nje oko 7 t/ha, paradajza od 17,7 t/ha, odnosno 536 g po biljci, dok Ho-landija ubere i po 26 kg prosečno po biljci paradajza, i tako redom...

Ukoliko se na osnovu navedenih os-tvarenih prosečnih prinosa u Srbiji i prosečnih cena inputa i gotovih proizvoda napravi obračun cene ko-štanja pojedinih proizvoda, dolazi-mo do zastrašujućih podataka. Sku-plje nas košta proizvod od cene po kojoj možemo da ga prodamo, što indukuje prosečne permanentne gubitke u proizvodnji. Dakle u Srbiji samo pojedinci koji mudro pristu-paju proizvodnji zarađuju, dok veći-na ostalih proizvođača gubi.

Kompanija Agromarket primenju-jući savremen pristup celokupnoj tehnologiji gajenja biljaka nudi proizvođačima model po kome mogu da podignu i prinos i kvali-tet, uz veliku brigu o zdravstvenoj ispravnosti proizvoda, a time je za-garantovana konkurentnost na tr-žištu i pozitivan finansijski ishod u biljnoj proizvodnji.

pa da krenemo od samog početka vegetacije, gde je presudan uti-caj fosfora na fiziološke procese u

biljnom tkivu. Da se podsetimo da fosfor učestvuje u izgradnji mo-lekula nosača fizioloških procesa ATp i ADp, i da sa njima dolazi do lakšeg pokretanja biljaka i lakšeg prevazilaženja stresnih uslova u kojima se biljke nalaze u ovo vre-me. Smatra se da se 90% ukupne količine ovog elementa utroši od strane biljaka upravo u prvim ne-deljama od pokretanja vegetacije. Ovo pravilo se odnosi na sve bilj-ke bez izuzetka, te je jako bitno da se bez obzira na analize zemljišta, iste obezbede ovim hranivom u vo-dotopivoj i lako pristupačnoj formi, sa što izraženijim odnosom N/p, tzv. starterima. Takav je jedinstven proizvod iz FitoFert ENERGY lini-je je ROOT 5-55-10 AFP, sa 11 puta višim sadržajem fosfora u odnosu na azot, sa izraženom rezidualnom kiselošću, sa pojačanim sadržajem mikroelemenata u helatnom obliku i snažnodelujućim AFp kompleksom biostimulatora. Najčešće se fosfor u zemljištu nalazi u nepristupačnoj formi i nerastvorljiv u vodi, a

FITOFERTigacija - i bez zalivnih sistema

Goran sadovanović, dipl. inž. polj. posebno dok je temperatura zemljišta na nižem nivou (početak vegetacije), što dodatno usporava pokretljivost jona u zemljišnom rastvoru. O ovome svedoče i broj-ne analize uzoraka prikupljenih iz različitih regiona Srbije, a sprove-dene u internoj Fertico laborato-riji na najsavremenijem uređaju za kapilarnu elektroforezu, gde se de-taljno analizira sadržaj anjona i ka-tjona na prvom mestu, u vodenom rastvoru zemljišta. Dakle ono čime biljke mogu komforno da se hrane, ne aktivirajući mehanizme aktivnog transporta, trošeći vreme i energiju i pri tom zakišeljavajući zemljište.

Na početku vegetacije, dakle prvih dekada aprila se zemljišne tempe-rature ove sezone kreću od 8 do 12⁰C, u zavisnosti od tipa zemlji-šta, ekspozicije, nadmorske visine i drugih mikroklimatskih specifič-nosti, što indukuje pomenute pro-bleme. Najbolja pokretljivost bilj-nih nutrijenata se očekuje tek na 25-27⁰C, kada biljke mogu aktivnim transportom da se snabdevaju hra-nivima iz adsorptivnog kompleksa zemljišta. eeđutim, kasnije biljke zahtevaju neke druge elemente u većoj količini od fosfora, koji se tada simbolično troši. Odnosno od presudnog je uticaja pomoć bilj-kama u početnim fazama razvoja, dok je zemljište još uvek hladno. Kao svojevrstan problem izazvan najčešće loše izbalansiranom NpK formulom osnovnog đubriva je i prevelika količina azota, koji je najpokretljiviji, te markira dejstvo fosfora. primera radi, proizvođači voća znaju da primene u osnovnoj obradi i po 1000 kg/ha formulaci-je 15-15-15, što znači 150 kg čistog azota po hektaru. Da bi obezbedili

usvajanje fosfora od strane biljaka, morali bismo da dupliramo količinu fosfora u odnosu na azot, što bi u praksi značilo upotrebu 300 kg či-stog fosfora, odnosno oko 600 kg/ha eAp-a. To je ogromna količina ovog nutrijenta, koja nije potreb-na ni za najrekordnije prinose, te bi definitivno ostala delom depo-novana u zemljištu i pravila kasni-je disbalans u makro elementima. Umesto pomenutog primera, ukoli-ko je upotrebljena ista količina NpK sa što manje azota, tipa 6-12-24, na raspolaganju je svega 60 kg azota po hektaru, pa bi trebalo primeniti znatno manje čistog fosfora za po-stizanje usvajanja ovog elementa.

Dakle, preporuka Stručne službe kompanije Agromarket, odnosno Agroservisa je da se, bez obzira na posedovanje ili izostajanje zalivnih sistema, biljkama u ranim fazama razvoja daju adekvatne količine fo-sfornih hraniva i to na prvom mestu putem proizvoda FitoFert ENERGY ROOT 5-55-10 AFP sa nešto redu-kovanijom količinom zbog snažnije formule obogaćene biostimulatori-ma i veće efikasnosti u odnosu na standardni FitoFert Kristal 10-40-10 (30-ak % veća količina) najčešće uz FitoFert Humistart.

U praksi to znači jednokratno kod povrtarskih biljaka prosečno 2,5 g po biljci paradajza, paprike, ili kra-stavca u zatvorenom prostoru, ili istom količinom po živiću jagode pri sadnji, ili sa kretanjem vege-tacije. Kod dugogodišnjih zasada u zavisnosti od hranidbenih pa-rametara zemljišta i starosti zasa-da, može ići 15-35 grama po stablu proizvoda FitoFert ENERGY ROOT 5-55-10, jednokratno primenjen u projekciji krune biljaka, odmah na početku vegetacije. U tom periodu zemljište je maksimalno saturisano zimskom vlagom, te je voda potreb-na u minimalnoj količini, samo kao nosač pomenutog đubriva, da bi se

lakše i brže hranivo spustilo u zonu aktivnog korenovog sistema.

Za npr., na hektaru višnje u 7.-8. godini starosti, sa oko 1000 staba-la i zemljištem normalne kiselosti (pH 6,5), EC vrednosti (0,8) dajemo 20 grama FitoFert ENERGY ROOT 5-55-10 po stablu odnosno 20 kg/ha. Ovu količinu hraniva možemo rastvoriti u najmanje 200l vode i raspodeliti u zoni redova, odnosno po projekciji krune jedne biljke oko 200 ml ovog rastvora. To se u praksi može izvesti putem tankova, ili ato-

35 34

mizera, gde se najčešće dva izvoda (creva) sprovedu do zone obrade voćki i tu sprovedu sa prigušenim protokom pod slobodnim padom do zemljišta. To je dobar način da se prevaziđe izostanak fertigaci-onog, odnosno zalivnog sistema na parceli, dok ukoliko isti posto-ji upotrebom pomenutog hraniva treba da opravda svrhu ugradnje i pomogne u ostvarivanju maksimal-nih proizvodnih rezultata.

Nakon precvetavanja i početkom

rasta plodića, zemljište je još uvek hladnije od optimalne temperature, te je to drugi najkritičniji momenat u prihrani zasada. Obično je zemljišna vlaga još uvek prisutna, te je mogu-će ponoviti prethodno opisan postu-pak, ali sada adekvatnom formulaci-jom FitoFert Kristal Berry i količinom od 30-ak grama po stablu, odnosno 30-ak kg/ha. Adekvatna kompozici-ja nutrijenata podrazumeva i upo-trebu kalcijuma, odnosno kalcijum nitrat, tj. proizvoda FitoFert Ca-NIT. Ovaj proizvod se sastoji iz 15% pre-težno nitratnog azota, 25% kalcijuma i 0,05% bora, te u potpunosti može

zameniti klasične azotne formula-cije, koje se najčešće primenjuju u ovom periodu. Često se upotrebom amonijačnih formi azota blokira usvajanje kalijuma od strane biljaka, izostaje pomenuti kalcijum, koji čini gotovo ¼ cele biljke, a biljka postaje netolerantna na stresne uslove, pa i napad fitopatogena i štetočina. Da-kle umesto najčešće 100-ak kg UsEE u prvoj prihrani, treba upotrebiti oko 70-ak kg FitoFert Ca-NIT po hektaru i to ponoviti za 10-15 dana. U dru-gom tretmanu mogu se primeniti i

AN, ili KAN sa 100-ak kg/ha. pošto je FitoFert Ca-NIT granulisani proizvod, može se primenjivati kao i sva druga granulisana hraniva, depozitorima, rasipačima, ili posipanjem po povr-šini pred obradu zemljišta. Čak i bez obrade zemljišta sa minimalnom ze-mljišnom vlagom Fitofert Ca-NIT sa površine biva rastopljen i povučen u zemljišni rastvor, gde postaje apso-lutno dostupan biljkama.

Što se kalcijuma tiče, on se skoro nikako ne unosi u zemljište, a pri-nosom i habitusom biljaka se re-dovno iznosi. Uglavnom proizvođa-či upotrebljavaju kalcijum folijarno, što zadovoljava samo jedan manji deo realnih potreba biljaka. Agro-market u svojoj ponudi ima pale-tu od 4 folijarna proizvoda na bazi kalcijuma i to FItoFert Calcium 15, FitoFert Cal-AMINO 15, FitoFert Cal-cium Organo 30 i FitoFert Ca-APPLE, kao i pomenuti FitoFert Ca-NIT, kao vodotopivi ali i zemljišni proizvod.

U ponudi postoji i meliorativni ze-mljišni proizvod na bazi kalcijuma, magnezijuma i bora Fitofert pH PLUS.

Ovaj proizvod je ujedno i najjeftiniji oblik kalcijuma, ali bi bilo poželj-no primeniti ga pri osnovnoj obra-di zemljišta, eventualno početkom vegetacije pre neke obrade, kako bi se uneo u dublje slojeve. Ukoliko je zemljište normalne pH vredno-sti treba primenjivati oko 200 kg/ha ovog proizvoda redovno. Kada je neophodno podići pH vrednost (re-dukovati kiselost) recimo za celu je-dinicu, treba primeniti 500-600 kg/ha FitoFert pH PLUS. Ovaj proizvod je u obliku granulisane mikronizira-ne sirovine, te se lako koristi i brzo deluje u zemljištu.

Tokom čitavog perioda vegetacije gajenih biljaka, ukoliko postoji fer-tigacioni sistem, poželjno je njime kontrolisati zemljišne parametre, odnosno davati vodotopiva hraniva po programima prihrane usaglaše-nih koncentracija prema aktuelnim vremenskim prilikama. po sunčanom vremenu i suvom zemljištu treba primenjivati veće količine vode od-nosno na 1 kg vodotopivih hraniva 1000-1200 l vode, jer se tako obezbe-đuje adekvatna EC vrednost i pasi-van transport hraniva iz zemljišta ka biljci. po oblačnom vremenu, kada je niži koeficijent transpiracije treba upotrebljavati manje količine vode, kako bi pojačali EC. prosečno biljno tkivo ima EC oko 0,8 (mlađi listovi 0,5, stariji oko 1), dok u destilovanoj vodi kristalne formulacije đubriva FitoFert u koncentraciji od 0,1% (1kg/1000l vode) daju EC najčešće od 1,2-1,3, što obezbeđuje lagodno hra-njenje biljaka.

U slučaju padavina (EC=0) dolazi do razblaživanja hraniva, te se kod bi-ljaka pokreće aktivni transport, od-nosno sokovi se iz biljaka kreću ka

zemljišnom rastvoru i spuštajući pH vrednost na mikro nivou korenovih najfinijih vlakana vrše razmenu H+ jona sa katjonima hraniva…

Da bi se ova pojava aktivnog tran-sporta i usporavanja biljaka zame-nila pasivnim transportom, mora se uz hraniva primenjivati redukovana količina vode. To daje mogućnost po prethodno objašnjenom metodu i proizvođačima koji ne poseduju fertigacione (zalivne) sisteme, da priručnim sredstvima primene jaču koncentraciju hraniva i odmah po-krenu biljke.

Dakle ako je palo 20 litara kiše po 1m2, to je 200 m3 po ha i ako je re-cimo kod voća 1/5 ukupne količine vode dospela u zonu korena zasa-đenih biljaka, dolazimo do podatka da je to oko 40 m3 kišnice. Ukoliko bi napravili koncentraciju od 0,1%, to bi značilo oko 40 kg hraniva po hek-taru (npr. 35kg FitoFert Kristal Berry i 15 kg FitoFert Ca-NIT). pomenuta količina FitoFert Berry proizvoda se može rastvoriti u 350l vode i tako koncentrovana rasporediti u zoni redova, kako bi se postigli željeni

efekti. proizvod FitoFert Ca-NIT ne sme se mešati u jačoj koncentraci-ji sa drugim kristalima, te ga treba primeniti odvojeno, ili posuti kao zemljišno đubrivo. Ukoliko u vege-taciji ovaj postupak ponovimo sa svakom kišom to daje mogućnost za udvostručenje prinosa i pobolj-šanje kvaliteta proizvoda, uz ade-kvatnu diferencijaciju generativnih pupoljaka za narednu sezonu, izbe-gavajući pojavu alternativne rodno-sti kod pojedinih biljaka.

U jesenjem periodu, kada po pra-vilu ima i više padavina, takođe je moguće primeniti po objašnjenom principu kalijumove formulacije tipa FitoFert ENERGY FINISH 0-10-45 AFP, ili FitoFert Kristal 4-10-40, ili šta je već potrebno određenim biljnim vr-stama i tako omogućiti proces FITO-FERTigacije i bez zalivnih sistema.

Za sve detalje oko ovih i drugih agro-tehnoloških izazova, naša Stručna služba i autor ovih redova stoje na raspolaganju u cilju ostvarivanja još boljih proizvodnih rezultata.

37 36

posle duge zime, kasne, martovske, konačno je stiglo proleće i sunča-no vreme, vegetacija se probudila i željno očekuje mnoštvo radova vezanih za održavanje travnatih i drugih zelenih površina. Trava i ko-rovi počinje intenzivno da rastu i zauzimaju sve veće površine. Zbog toga je neophodno da se na vreme i redovno izvode radovi na košenju i krčenju u njivama, parkovima, voć-njacima, kućnim posedima i dvori-štima.

Košenje travnjaka je često napo-ran i iscrpan posao koji iziskuje veliki utrošak vremena i energi-je, ali u borbi sa divljim rastinjem brend Villager ima rešenje. Tu su naši električni trimeri i motorne kose Villager koji će u velikoj meri doprineti brzom i efikasnom održa-vanju zelenih površina.

Za rad u dvorištima i na malim po-vršinama odlično su se dokazali mali električni trimeri, upravo zbog lakoće rukovanja, smanjenih gaba-rita i visokog stepena fleksibilnosti. Ovi uređaji su vrhunskog kvaliteta koji zadovoljavaju najviše zahteve uređivanja teško dostupnih površi-na u baštama. Izuzetno su pogodni za košenje trave pored ivica, sta-bala i drugih prepreka. Zbog tihog elektro motora pogodni su za rad u urbanim sredinama i drugim pro-storima koji iziskuju smanjen nivo buke. Naši električni trimeri su tihi, lagani i ekološki prihvatljivi što ih čini visoko pozicioniranim u sferi

uređaja za kućnu povremenu upo-trebu. eeđu brojnim, izdvaja se Vi-llager ET 1000.

Ono po čemu je Villager postao prepoznatljiv jesu motorne kose iz serije Villager Orange edition. Od-likuje ih dobar kvalitet, pouzdani uređaji savršeni za košenje žbunja, trave i uklanjanje neželjene vege-tacije. eodeli trimera iz ove serije, Villager BC 900 S, Villager 1250 S i Villager 1900 S su redizajnirani, dostigli su visok nivo elegancije zadržavajući sve performanse vi-sokokvalitetnih motornih kosa. Uz nizak nivo vibracija i visok stepen ergonomije postiže se velika udob-nost u samom radu sa ovim maši-nama. Nivo zamaranja korisnika smanjen je na minimum. Najkraće rečeno ove modele motornih kosa odlikuje pristupačnost, pouzdanost i jednostavnost.

Za zahtevnije korisnike Villager stručni tim se potrudio da obezbedi motorne kose odličnih performansi, visoke učinkovitosti i idealnog kom-fora u radu. eotorne kose iz serije Villager Black edition konstruisane su za izvođenje najsloženijih zahva-ta uz minimalan utrošak energije i postizanje maksimalnih rezultata isto kao i profesionalni uređaji. eo-torne kose Villager BC1250PE, Vi-llager BC 1900PE i Villager BC2700 XCE pokreću visokokvalitetni motori koji imaju veću otpornost na haba-nje i visoke temperature. Idealni su za košenje trave, niskog žbunja i

rastinja, kao i za rad u ekstremnim uslovima eksploatacije. Sa dodat-nom opremom koju poseduju ove mašine, moći ćete bez problema sa lakoćom da očistite šiblje, žbunje i izvršite proređivanje i sečenje ma-njih stabala. povoljan odnos snage i težine uz jako nizak nivo vibraci-ja čini Villager motorne kose ide-alnim za povremene entuzijaste i poluprofesionalce. Celokupna linija Black edition motornih kosa je op-timizovana tako da u zavisnosti od tipa i namene eksploatacije, sva-kom potencijalnom korisniku ponu-di najbolje rešenje. Uostalom, no-seći moto ove linije u 2018. godini i

Motorne kose i trimeriDuško Simić, dipl. inž. šumarstva

39

jeste „Garden aristokratija“.

Villager je otišao korak dalje i u svo-ju ponudu uvrstio je motorne kose sa eITSUBISHI motorima najnovije generacije. U saradnji sa razvojnim timom eITSUBISHI tržištu se nude motorne kose namenjene za pro-fesionalnu upotrebu. Tehnološki napredni motori, najlakši u klasi sa produženim vekom eksploata-cije i unapređenim sistemom star-tovanja. potrošnja goriva je manja za 35% nego na motorima iz pret-hodne generacije, a izlazna snaga je povećana za 10%. U ponudi su tri modela motornih kosa, Villager BC 430 XCE motorna kosa iz srednje kategorije, motor je zapremine 42,7 cm³, razvija maksimalnu snagu od 1,25 KW. Najsnažniji model iz ovog segmenta jeste Villager BC 480 XCE, pokreće ga eITSUBISHI agre-gat snage 1,76 KW i zapremine 47.1 cm³. Ergonomski su dizajnirani za različite korisnike, poseduju antivi-bracioni sistem u četiri tačke, Easy Start sistem kao i profesionalni re-men za nošenje. eoćne i dobro iz-balansirane motorne kose pogodne

za izvođenje radova na košenju i kr-čenju vegetacije i u najtežim uslo-vima. Smanjena potrošnja goriva indukuje smanjenu emisiju štetnih gasova, što predstavlja veliki korak u smanjenju zagađenja životne sre-dine. A tu je i Villager BCM 48 BPE, profesionalna leđna motorna kosa najnovije generacije. Dvotaktni mo-tor eITSUBISHI TbE48 koji pokreće ovu kosu je atestiran na preko 200 sati punog opterećenja i pružiće pouzdan rad u svim uslovima.

Uz veliki asortiman motornih kosa potrudili smo se da izađemo u susret svim korisnicima Villager uređaja. Naši stručni prodavci pomoćiće Vam da na pravi način odaberete motornu kosu koja će zadovoljiti sve Vaše kriterijume. Di-zajnirali smo male i lagane trimere za sve hobi korisnike i obezbedili smo snažne mašine za rad u svim uslovima eksploatacije idealne za poluprofesionalce i profesional-ce. Villager stručni tim i dalje radi na razvoju novih uređaja i usavr-šavanju postojećih. Svake godine nudimo nove solucije, podižemo

standarde i performanse na Villa-ger motornim kosama i trimeri-ma. Da bi svi korisnici bili sigurni u kvalitet Villager proizvoda tu je i naša servisna mreža, koja pruža mogućnost servisiranja proizvoda tokom i nakon garantnog roka, kao i mogućnost nabavke originalnih rezervnih delova.

41

Svetski dan šuma – 21. mart Izvor: agronews

Svetski dan šuma obeležava se 21. marta pod sloganom “Šume i održivi gradovi” kako bi se uka-zalo na značaj šume i za zdrav život u gradovima. eeđunarodni dan šuma ustanovljen je 1971. go-dine na 23. zasedanju Generalne skupštine Evropske konfedera-cije za poljoprivredu. Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je 2012. godine donela odluku da će se obeležavanje eeđunarod-nog dana šuma organizovati 21. marta svake godine, na dan pro-lećne ravnodnevice na severnoj Zemljinoj hemisferi, odnosno je-senje ravnodnevice na južnoj.

Srbija ima oko 30 posto površi-ne pod šumom, a nacionalnom Strategijom pošumljavanja teži se da se taj procenat podigne na oko 42 posto do 2050. godine. po podacima Nacionalnog inventa-ra šuma, Srbija spada u srednje šumovite zemlje, s prosečnom pokrivenošću šumskom vege-tacijom. pod šumama u Srbiji je 2.254.000 hektara odnosno 29,1 odsto njene teritorije. Od toga državne šume čine 53 odsto, a

ostalo su privatne. Šume u Srbiji čini 49 vrsta drveća, 40 lišćarskih i devet četinarskih.

Srbija je potpisala rezolucije do-nete na IV einistarskoj konferen-ciji Evrope u Beču (2003. godine) na kojoj su utvrđeni Sveevropski kriterijumi i indikatori održivog gazdovanja šumama.

Poljska sečom zaštićene prašume prekršila zakon EU

Sud pravde Evropske unije u buk-semburgu presudio je juče da je

poljska sečom zaštićene Bjalovješke prašume na granici sa Belorusijom prekršila zakone EU i mora sa sečom da prestane. poljska je seču šume opravdavala tvrdnjom da brani taj poslednji veliki ostatak ravničarskih prašuma od invazije buba štetoči-na. Jučerašnja presuda, na koju ne može da se uloži prigovor, završava spor poljskih konzervativnih vlasti stranke pravo i pravda sa Evropskom komisijom započet još 2016. zbog koga je EK prošlog leta tužila poljsku Sudu EU u buksemburgu. Bjalovježa je i stanište retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta, a njen simbol je evropski bizon koga su od izumira-nja spasili upravo u Bjalovježi.

Izvor: agronews

priredili: Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Dragan Đorđević, dipl. inž. poljoprivrede

Šumarenje

43

Na tržištu danas postoji veliki iz-bor supstrata za različite biljne kulture. pojam supstrat podrazu-meva mešavinu različitih tipova zemlje i minerala, koja je najčešće prilagođena za gajenje određene grupe biljaka. U većini slučaje-va kupci ne znaju za koji supstrat da se opredele pa se oslanjaju na savete prodavaca koji imaju jako

malo iskustva u ovoj materiji. Ako imamo par saksija cveća u stanu i potrebno nam je nekoliko litara supstrata svakako ćemo kupiti u najbližoj prodavnici koja ima ovaj proizvod. Sa druge strane, ukoliko imate ozbiljnu poljoprivrednu pro-izvodnju i potrebne su vam velike količine supstrata neophodan vam je savet stručnjaka.

Glavna uloga supstrata je da biljci omogući i zadrži što duže potreb-ne količine hraniva i vode. Da bi smo znali da li određeni supstrat zadovoljava potrebe biljaka u pro-izvodnji za koju smo se opredelili, moramo dobiti odgovor na neka od pitanja, kao npr. koja je name-na datog supstrata, koji je procenat organske i mineralne materije u

Kekkilä – nešto novo na našem tržištu

earija Bujagić, dipl. inž. poljoprivrede

njemu, kolika je pH vrednost sup-strata, koje je strukture, kakvog su kvaliteta aditivi koji se dodaju kao oplemenjivači supstrata (mikroe-lementi, granulisana glina, đubri-vo, perlit i drugo)? postoje čak i supstrati koji su specijalizovani za određenu kulturu.  Glavna razlika u supstratima za setvu i za pikiranje je u veličini čestica. Što finija struk-tura-sitnija granulacija ide za setvu sitnijeg semena (supstrat granula-cije 0-5 mm), za setvu cveća i povr-ća se koristi nešto krupnija granu-lacija (supstrat granulacije 0-7 mm), a grublja granulacija ide za pikira-nje i direktnu setvu krupnog se-mena (dinja, tikvica, lubenica, kra-stavac) zbog boljeg razvića korena (supstrat granulacije 0-15 mm). Ove informacije su jako važne naročito ako kupujemo supstrat za setvu ili pikiranje povrća.

Na sva ova i mnoga druga pitanja na raspolaganju vam stoji Agro-market Stručna služba koja stoji iza svog novog proizvoda, Kekkilä sup-strati.

Šta je Kekkilä supstrat? Glavna si-rovina Kekkilä profesionalnih sup-strata je prvoklasni beli ili braon Sphagnum treset. Treset je sa mo-čvarnog tla i zahvaljujući Kekki-lä proizvodnim metodama sadrži prirodne biološke aktivne agense. Treset se sastoji od 95% organskog materijala. To je mešavina raspad-nutog biljnog materijala koji se nakupio u sredini zasićenoj vodom i bez kiseonika. Sphagnum treset zbog toga većinom sadrži raspad-nutu Sphagnum mahovinu.

Kao sastojak supstrata, treset je po pitanju učinka bolji od bilo kog

drugog materijala. Zbog svoje spo-sobnosti da zadržava vodu i hra-njive materije, on štedi đubrivo i vodu. Zahvaljujući svojoj specijal-noj strukturi, on omogućava dotok vazduha do korenovog sistema. Treset prirodno u sebi ne sadrži ljudske i biljne patogene, a sadrži

korisne mikrobe koji pomažu spre-čavanju gljivičnih oboljenja. Humin-ska kiselina koja se prirodno javlja stimuliše rast korena. S obzirom da je to organski materijal, takođe ga je moguće kompostirati i ne stvara neželjeni otpad. Takođe je veoma rasprostranjen u nordijskoj sredini.

45 44

U ponudi Kekkilä supstrata, prvi je Kekkilä TSM, najtamniji supstrat za sadnice u rasadnim kontejnerima. Sirovina od treseta je specijalna mešavina veoma finog braon i cr-nog treseta. Visok kapacitet zadr-žavanja vode čini ovu ponudu ide-alnom za korišćenje u najtoplijim klimatskim zonama. proizvodi TSM ponude obično sadrže okvašivač i Kekkilä startno đubrivo KS1. Najpo-pularnija verzija visokoprocentnog đubriva TSe-a obezbeđuje dostu-pnost mikro hranljivih materija i značajan rast tokom perioda raz-množavanja. proizvodi su pogodni za upotrebu u rasadnim kontejne-rima sa otvorima prečnika do 5 cm.

Drugi u nizu, Kekkilä DSM-a je bal-tički ponos, visokog kvaliteta, mul-tifunkcionalan obim koji se sastoji

od najbolje odabranih sirovina belog i braon treseta. eešavina različitih sirovina pruža izvanred-nu konzistentnost tokom godine i obezbeđuje homogene rezultate za propagatore biljaka širom sve-ta. proizvodi unutar DSM ponude obično sadrže okvašivač i jedan od Kekkilä-inih startnih đubriva. Fizič-ke karakteristike DSe-a mogu da se prilagode izbornim sastojcima, npr. crnim tresetom ili perlitom. proizvodi su pogodni za upotrebu u rasadnim???

Treći, Kekkilä OPM 015 W je 100 % beli treset, granulacije 0-15 mm, uz okvašivač, kao i NpK 15-12-29 u ko-ličini od 1 kg/m3 koji služi za pikira-nje rasada povrća i direktnu setvu krupnog semena.

Naravno, izbor dobrog semena, a zatim i kvalitetnog supstrata, a tu

su Kekkilä supstrati je početak. Da bi se proizvodnja uspešno provo-dila do plodonošenja, neophodne su i mere nege koje počinju pri-menom pri setvi, pre pikiranja i pre sadnje kombinacije fungicida Proplant 720 SL (0.15%) + Fostonic 80 WP (0.06%) + Funomil (0.1%). pripremljenoj kombinaciji treba dodati FitoFert HumiStart (0.3%) i FitoFert Kristal 10-40-10 (0.2 %) i takvu primeniti zalivanjem u dozi od 1-1.5 litra po kontejneru ili 50 ml po saksiji.

Koliko je značajan kvalitet sup-strata govori nam i to što naše biljke dobar deo svog života, a možemo slobodno reći i najoset-ljiviju fazu, tj. od semena do rasa-đivanja provode upravo u supstra-tu. A Kekkilä supstrati su najbolja opcija za dobar start, kvalitetnu trku i odličan finiš.

Tabela 1 – Osnovne karakteristike Kekkilä supstrata

47 46

Razvoj organske proizvodnje i politike kvaliteta hrane u SrbijiU Srbiji je 26. aprila počela realizacija dvogodišnjeg projekta “sazvoj organ-ske proizvodnje i politike kvaliteta hrane u Srbiji”, koji će omogućiti da do 2020. godine najmanje tri srpska pre-hrambena proizvoda budu zaštićeni posebnom oznakom kvaliteta i pore-kla na rafovima Evropske unije.

seč je o početku realizacije projekta “sazvoj organske proizvodnje i politi-ke kvaliteta hrane u Srbiji”, čiji je cilj jačanje kapaciteta administracije i in-stitucija u zemljama korisnicama, a u cilju saradnje sa njihovim partnerima u zemljama članicama EU.

Na svečanosti povodom početka rea-lizacije ovog projekta u Klubu posla-nika u Beogradu, rečeno je da Srbija

ima sedam procenata teritorije koja se nalazi u zaštićenim ekološkim zo-nama što omogućava našoj zemlji da bude lider u regionu u proizvodnji organske hrane.

Branislav saketić iz einistarstva poljoprivrede kaže da se projekat sastoji iz dva dela, prvi je jačanje kapaciteta Srbije u oblasti organske proizvodnje, a drugi deo se odnosi na definisanje kvaliteta ovih proizvo-da. Vrednost projekta koji finansira EU je 1,1 miliona evra i trajaće dve go-dine, a partneri na projektu su Italija, Francuska i Austrija, kaže saketić.

“Do kraja projekta ćemo imati naj-manje tri proizvoda koji će imati pri-premeljene specifikacije i koji će biti

predmet registracije na nivou Evrop-ske unije”, najavljuje saketić i napomi-nje da će Srbija po prvi put imati proi-zvode koji će biti zaštićeni na nivou EU.

Upravo proizvodi sa zaštićenim po-reklom, a koji će moći da se kupe na rafovima EU među 1.000 ovakvih iz celog sveta, prema oceni saketića, obezbediće konkurentnost srpskih proizvođača na tržištu Evrope.

Iako još uvek nije određeno koja će tri proizvoda će se naći u “elitnom klubu” zaštićenih proizvoda, saketić smatra da bi se tu mogla naći arilj-ska malina, futoški kupus, sremska kobasica i drugi proizvodi iz naše ze-mlje koji nose posebne odlike kraja u kojem se proizode. 

Povećana potražnja kupaca za organskim voćem i povrćem

Organsko voće i povrće na našim rafovima i tezgama u proseku je i četiri puta skuplje od običnog, ali poslednjih godina potražnja kupa-ca za ovim proizvodima veća je od onoga što uspemo da uzgojimo.

sačunica je jasna, kilogram organ-skog krompira košta 150 dinara,

dok “običan” košta 40. Slično je i sa dugim proizvodima, 250 grama organskog paradajza je više od 300 dinara, kilogram mrkve, patlidžana, cvekle i crnog luka je oko 200 dina-ra, paprike 400, a blitve 100 dinara. Kilogram organskog limuna i pomo-randže je 700 dinara, krušaka 550, a šljiva 300 dinara. Samo 250 grama

organskog pirinča košta 200 dinara, a 100 grama indijskog oraha izađe čak 500 dinara.

Sa druge strane, konvencionalni proizvodi su daleko pristupačniji, kilogram paradajza je od 150 do 200 dinara, luk i šargarepa su 30, a jedi-no je paprika skuplja i u proseku ko-

Izvor: Dnevnik, 26. april 2018.

Izvor: Blic, 27. mart 2018.

Organopriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

šta od 250 do 300 dinara. Kilogram limuna je 150, jabuke i pomorandže koštaju od 80 do 150, a kruške od 100 do 250 dinara.

Kako da znate da li je voće i povrće koje pApsENO pbAĆATE zaista Os-GANSKO? Organski proizvođači kažu da prodaja ide sve bolje i po pijaca-ma u manjim gradovima, a ne samo u Beogradu i Novom Sadu. Sa druge strane, uzgoj uz samo “vodu i zemlju”, prirodnu zaštitu i često bez korišćenja mašina veoma je naporan. Kako do-daju, uzgajanje bez 390 vrsta aditiva koji stoje na raspolaganju konvecio-nalnim proizvođačima smanjuje pri-nose, a povećava ulaganja.- Shvatanje organske ishrane u Srbiji je često po-grešno, nije to nikakvo pomodarstvo ili podvala. Organska hrana je ono što

su naši dedovi ili pradedovi uzgajali, odnosno hrana kao što je nekada bila, bez hemije. Ona zahteva mnogo više fizičkog rada, zbog čega je i skuplja, ali cenu često povećava i uvoz. Kada bu-demo imali više proizvođača, pašće i cena – kaže eladen Kurija, proizvođač organskog povrća iz Srbobrana.

Da bi se dobio sertifikat organskog proizvoda kod povrća, potrebno je da prođu tri godine uzgoja. Kod voća se čeka čak pet godina do punih plodova, a stručnjaci kažu da kod nas, sem ne-što malo kruške, šljive i jabuke, gotovo da nema organskih uzgajivača voća.

Velika razlika u ceni privukla je i pre-varante, pa iz kompanija koje kontro-lišu uzgoj oganskih proizvoda savetu-ju da se kupuju samo oni sa zvaničnim

sertifikatom.- Ima mnogo ljudi koji kupce dovode u zabludu i pokušava-ju da pod nazivom organski prodaju nešto što to nije. Ako vam kažu da je nešto organsko, a nema sertifikat, vrlo je moguće da vas lažu. bjudi koji se bave organskim uzgojem potpisuju ugovor sa kontrolorom koji detaljno prati da li ispunjavaju sve uslove. Bilo je nekoliko slučajeva kada smo i odu-zimali sertifikate – rekli su iz “Ecocert Balkan”, kompanije koja se bavi kon-trolom organskih proizvođača.

Kontrola počinje od samog počet-ka, pripremanja zemljišta, perioda konverzije, odnosno prilagođavanja uslovima, do dodele sertifikata, ali i nakon toga dokle god proizvođač ima želju da se na ovaj način bavi poljoprivredom.

Uzgojite krompir na starinski način - pod slamomOvakav uzgoj je jednostavan, ne za-hteva okopavanje i nagrtanje. Takav krompir ne napadaju zlatice, a va-đenje gomolja je najbolji deo priče. Sadnja krompira na konvencionalan način zahteva dublju obradu zemlji-šta, usitnjavanje zemlje, nagrtanje i okopavanje. Uzgoj krompira u slami nije nikakva novina, jer su tu metodu koristili i naši stari, a pojednostavlju-je i kultiviranje, ali i berbu krompira. Osim toga, krompirova zlatica je vrlo retka u slučaju ovakvog uzgoja, jer se one inače skrivaju u zemlji. 

Odaberite sunačnu gredicu, a zemlju pre sadnje možete preašoviti, preko-pati ili tek prozračiti vilama, kako bi zemljište dobilo vazduh. Tom prili-kom je obogatite đubrivom, bilo ono stajsko ili kupovno organsko u pele-tima. Idealno bi bilo ovakvu gredicu

pripremiti u jesen, tako da đubrivo pomešate sa slamom i ostavite na gredici. Slama pomaže da tlo ostane oko 10 stepeni toplije, što pospešuje rast krompira. 

Naklijali krompir slažite na zemlju u razmaku oko 30 cm u redu, a između redova oko 40 cm do 50 cm. Nakon što ste složili sav krompir, prekrijte ga slamom debljine 10 cm do 15 cm. Ako je slama suva, zalijte je vodom, a ako je već natrula, za tim nema potrebe. 

Kada stabljika izraste od 10 cm do 15 cm, prekrijte ga sa više slame ili sve-že pokošene trave,  koja će se kom-postirati sa slamom, u tolikoj meri da viri do 3 cm stabljike. ponavljajte prekrivanje još dva do tri puta. Svaki put kada biljka izraste od 10 cm do 15 cm, dodajte još slame. 

U slučaju da nema kiše, zalijte krom-pir u nekoliko navrata. Takođe, mo-žete ga zaliti organskim đubrivom od koprive i(li) gaveza. 

Berba je još jednostavnija. Nedelju dana nakon što procvetaju, mladi krompiri spremni su za vađenje. Ne morate čupati celu biljku, nego samo razgrnite slamu, povadite veće krtole i ponovno nagrnite slamu, pa će ma-nje krtole dalje rasti. 

Kada se cima (nadzemni deo) krom-pira osuši, završen je njegov životni ciklus i nedelju dana nakon toga po-vadite i ostali krompir. Slamu samo poravnajte i ostavite da strune i tako obogati zemlju.

Izvor: Agroklub, 17. april 2018.

49

Plavi patlidžan,

a danas... isprva otrov,

eladen Đorđević, dipl. inž. polj.

plavi patlidžan (Solanum melonge-na b.) je jednogodišnja biljka pore-klom iz Azije i to najverovatnije iz Kine i Indije za koje je ova povrtar-ska vrsta jako karakteristična. plavi patlidžan pripada rodu Solanum, a familiji pomoćnica Solanaceae. U ovu familiju pripadaju i mnoge, nama jako bitne povrtarske vrste poput paprike (Capsicum annuum b.), paradajza (Solanum lycopersi-con b.), krompira (Solanum tubero-sum b.) i 2000 drugih različitih vrsta, od kojih se najveći broj nalazi u Aziji. U Evropu ova kultura je stigla posle paradajza, paprike i krompira i dugo se smatrao za otrovnu biljku. Na tlo centralne Evrope doneli su ga Turci preko Grčke i Bugarske, a ka-snije Srbije i Bosne.

Ekonomski značaj ove povrtarske kulture je veoma velik i predstav-lja vrlo zastupljeno povrće u Aziji i eediteranu. prema podacima FAO (FAOSTAT, 2010), preko 90% svetske proizvodnje plavog patlidžana je za-snovano u Centralnoj, Južnoj i Jugoi-stočnoj Aziji i afričkim zemljama. po proizvodnji, na nivou država, Kina predstavlja najvećeg proizvođača plavog patlidžana sa 58% od uku-pne svetske proizvodnje. Indija sa 25% svetske proizvodnje plavog pa-tlidžana zauzima drugo mesto, a za njom slede Egipat, Iran i Turska. U svetu se ova kultura gaji na više od 1.600.000,00ha (FAOSTAT, 2012). Sam prinos ove kulture zavisi od mnogo faktora od kojih su među najvažni-jim klima, vremenski period eksplo-

atacije useva i tehnologija gajenja, a prosečni prinos se kreće oko 18 t/ha na svetskom nivou. Neprikosnoveni šampion u proizvodnji ove kulture, što se tiče samog prinosa, jeste Ho-landija sa postignutim prinosom od neverovatnih 390 t/ha.

U Srbiji se ne nalazi u grupi bitnijih povrtarskih kultura i pre svega zau-zima mesto u pripremanju zimnica. eada se u poslednje vreme sve više gaji i njegov plod koristi i u svakod-nevnoj ishrani prosečni prinosi kod nas dostižu nivo od 40 – 50 t/ha, u zavisnosti od dužine branja tj. pe-rioda eksploatacije biljaka. sanija proizvodnja iz ranog rasada omogu-ćuje berbu prvih plodova već u junu mesecu, te onda berba traje prak-

tično do prvih mrazeva. Ono što je bitno reći je da ova kultura zauzima sve veći procenat u izvozu povrća iz Srbije prema suskoj Federaciji.

Sa stanovišta nutritivne vrednosti plavi patlidžan ne zauzima visoko mesto. Ima jako nisku hranljivu vred-nost, ali je bogat prisustvom dobrih vlakana i različitih vitamina i mine-rala u plodovima koji su od izuzet-nog značaja za ljudsko zdravlje. Sam plod plavog patlidžana ima veoma malu kaloričnu vrednost i predstav-lja bogat izvor gvožđa, pa pojedini naučnici porede njegovu ukupnu hranljivu vrednost sa paradajzom. Takođe, u plodovima se mogu naći vitamini u manjim količinama i to: C, A, B2, kao i B1, pp i B5. proučavanjem mineralnog sastava plodova utvrđe-no je da se u ostacima nakon žarenja najviše nalazi kalijum, potom hlor, fosfor magnezijum, sumpor, kalci-jum, natrijum, mangan, bakar, jod i aluminijum oksid.

plod plavog patlidžana može biti, u manjoj ili većoj meri, gorkog ukusa. To je zbog toga što se u plodovima nalaze gorke materije glikoalkalo-idi koje se ponašaju kao solanin pa su zbog toga i nazvane solanin M tj. melanini. Najveće količine ovih materija se nalaze u plodu kada je u fazi biološke zrelosti tj. kada je vreme za vađenje semena. U toj fazi plodovi nemaju vrednost sa stanovišta ishrane ljudi. Kako je ova karakteristika nepoželjna i izi-skuje dodatne operacije u pripre-mi za ljudsku ishranu, semenske kuće su usmeravale svoju selekci-ju u stvaranju novih sorti i hibrida plavog patlidžana kod kojih je ko-ličina ovih gorkih materija svedena na minimum.

Iako je gorčina sortna karakteristi-ka, izlaganje biljaka stresnim uslo-vima može da poveća nivo ovih gor-kih materija. Inače se plod plavog patlidžana ne koristi u svežem sta-nju upravo zbog prisustva melanina a koji se razgrađuje u procesu kuva-nja ili pečenja plodova. Takođe, pla-vi patlidžan našao je svoje mesto i u farmaceutskoj industriji upravo zbog prisustva supstanci iz grupe glikoalkaloida.

Morfološke karakteristike. Kao što smo već napomenuli plavi patlidžan je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice Solanaceae. Ova zeljasta biljka ima dobro razvijen korenov sistem koji dostiže dubinu 80 – 90 cm. Najveću razvijenost, sa stanovi-šta usisne moći, postiže u sloju du-bine od 20 do 40 cm.

U zavisnosti od sorte tj. varijeteta, stablo je manje ili više razgranato sa uspravnim ili jako poleglim la-starima, i dostiže visinu 60 – 150 cm. U vršnom delu stablo ima ljubiča-stu pigmentaciju, može biti glatko ili maljavo, čvrsto dok je pri osno-vi drvenasto. Na listovima i lisnim granama mogu se naći bodlje ili tvorevine slične bodljama, te stoga gajenje u gušćim skolopovima može

biti problematično zbog berbe. Kod sorti koje imaju bodlje, u berbi se preporučuje nošenje dugih rukava i korišćenje nožića za zasecanje drš-ke ploda koja je čvrsta.

bistovi su izduženo jajoliki ili ovalni i manje ili više urezani, zelene boje sa prisustvom ljubičaste nijanse čiji intenzitet zavisi od varijeteta. Cve-tovi su pojedinačni ili smešteni u grupe od nekoliko cvetova sa belom ili ljubičastom krunicom. Sama gra-đa omogućuje stranu oplodnju.

plod je bobica veličine od 20 g pa do 2 kg. Oblici plodova mogu biti ra-znovrsni i to je sortna karakteristika i mogu biti jajoliki, izduženo oval-ni, okrugli, kruškoliki. Takođe, i po pitanju pigmentacije tj. obojenosti plodovi mogu biti beli, crvenkasti, ljubičasti, i prugasti, što je isto sort-na karakteristika.

Uslovi gajenja. Budući da pripada fa-miliji Solanaceae, plavi patlidžan se po svojim zahtevima prema klimi i zemljištu ne razlikuje previše od pa-radajza i paprike. Uspešna proizvod-nja je moguća samo u rejonima za koje je karakteristično da imaju pe-riod bez mrazeva duži od 4 meseca.

51 50

Nicanje semena ove kulture počinje na temperaturama preko 14˚C. Ono što je karakteristično za plavi pa-tlidžan je da ima dug period nicanja i do 20 dana. Optimalna temperatu-ra razvoja biljaka je u intervalu 25 – 28˚C. Jako je netolerantan prema niskim temperaturama, i već na 8˚C prestaje sa rastom, a uginjava već na temperaturama ispod 4˚C.

Ima izuzetne zahteve prema ze-mljištu. Traži plodna, duboka, do-bro strukturna zemljišta sa visokim procentom humusa. Na lošijim ze-mljištima (teška, hladna, kisela, kao i laka peskovita) daje loše rezulta-te. Ne podnosi monokulturu, a kao predusev najbolje su leguminoze.

Tehnologija proizvodnje. Ova po-vrtarska kultura se gaji iz rasada za ranu ili kasnu proizvodnju na otvorenom, najčešće, dok je pla-stenička proizvodnja retka. Sama tehnologija proizvodnje rasada je jako slična, skoro ista kao kod pro-izvodnje paprike. Za ranu proizvod-nju setva se obavlja krajem januara ili eventualno početkom februara u kontrolisanim uslovima plasteničke proizvodnje. Zbog visokih zahteva prema toploti veoma je važno voditi računa o temperaturi vazduha, ali i zemljišta jer koren prestaje da radi ispod 13˚C.

Da bi se izbeglo dugo nicanje, koje karakteriše ovu kulturu, seme tre-ba sejati u proverene i kvalitetne supstrate – Kekillä u kontejnerima, a pre same setve seme se trlja kroz šake sa peskom kako bi se izvršilo povređivanje semenjače i isprovo-ciralo intenzivnije klijanje. Iako u teoriji plavi patlidžan važi za prema poleganju otpornu kulturu, u praksi

može da dođe do pojave poleganja usled delovanja zemljišnih gljivičnih patogena iz roda Fusarium sp., Pyt-hium sp. i Rhiyoctonia sp., pogotovo gde se smeša supstrata pravi u sop-stvenoj režiji, te posle setve treba zaliti kontejnere preventivnim tre-tmanom preparatima Proplant 722 SL (20 ml/10 l) + Funomil (10 g/10 l) + Fostonic 80 WP (8 g/10 l) kako bi se zaštitili od ovih patogena.

Najkvalitetniji rasad se dobija pikira-njem u čaše negde početkom marta. Ono što je važno reći za proizvodnju rasada plavog patlidžana, a po čemu se razlikuje od proizvodnje rasa-da paprike i paradajza, jeste da ova kultura ne podnosi kaljenje zasuši-vanjem. Iako nema puno patogena koji ga napadaju rasad se mora tre-tirati na svakih 7 – 10 dana preventiv-nim preparatima kao što su Dithane M45/Penncozeb WG/Dithane DG Neo Tec (25 g/10 l), ili Funguran OH/Fun-gohem SC (40 g/10 l). U fazi rasada posebno treba voditi računa o izba-lansiranoj ishrani sa formulacijama

sa naglašenim sadržajem p, kao što je to FitoFert Kristal 10:40:10. Ova formulacija omogućava da se biljka dobro ukoreni i obrazuje odličan ko-renov sistem. Kako bi se izbegle mo-guće štete od zemljišnih štetočina (grčice, rovci...) poželjno je uneti gra-nulisan nesistemični insekticid Force 0,5 G (15 do 20 g/m²).

plavi pardajz se rasađuje početkom maja i pre rasadnje treba ponoviti tretman kombinacijom fungicida koji štite biljke od zemljišnih pato-gena kao gore pomenuta. Za rasa-danju treba izabrati, ukoliko je to moguće, ravne terene sa blagim na-gibom prema jugu i zaklonjene od jakih vetrova. priprema parcela po-činje s jeseni unošenjem oko 40 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Takođe se dodaju i kompleksna NpK đubri-va uzimajući u obzir da su potrebe ove kulture za N (azot) od 100 do 120 kg/ha, za p2O5 (fosfor) oko 100 - 120 kg/ha i za K2O (kalijum) od 100 do 150 kg/ha, a nakon toga se vrši duboko zimsko oranje.

S proleća vrše se pripremne opera-cije koje imaju za cilj da biljke imaju optimalne uslove za rast i razviće. Suzbijanje korova predstavlja jednu veoma važnu meru, kao i kod drugih povrtarskih kulutura posebno uzev-ši u obzir sužen izbor herbicida u ovoj proizvodnji. Suzbijanje semen-skih širokolisnih korova pre rasad-nje se može vršiti kao i kod paradaj-za uz primenu herbicida Pendistop (4 – 6,0 l/ha). Doza primene zavisi od tipa zemljišta pa niže doze idu na lakim zemljištima. Kasnije tokom vegetacije mogu se suzbijati samo uskolisni korovi primenom prepa-rata Floyd (1,3 l/ha) ili Kletox (1,5 – 2 l/ha). Suzbijanje širokolisnih korova tokom vegetacije mora se sprovodi-ti prašačem ili okopavanjem.

Sama rasadnja se vrši mašinski sa-dilicama ili ručno. sasadnja se vrši na međurednom rastojanju od 60 do 80 cm, dok je razmak u redu 35 do 40 cm. Sadnja je jako osetljiva faza i biljke plavog paradajza, zbog bržeg i kvalitetnijeg primanja i pre-vazilaženja stresnog perioda posle rasadnje, traže kvalitetno zalivanje.

Tokom vegetacije dokle god su bilj-ke takvog porasta da traktor može da uđe u parcelu treba izvršiti 3 – 5 prašačenja i bar 2 okopavanja, koje prate intenzivna zalivanja.

Tokom vegetacije usev se može prihranjivati ili u prašačenje i to dva do tri puta pre svega formulacijama sa višim sadržajem p, u početku po-sle rasadnje. Nakon ukorenjavanja i u intenzivnom porastu treba koristi-ti formulacije sa različitim odnosi-ma NpK uz dodatak kalcijuma kada krenu da se formiraju prvi plodovi kao što su to FitoFert Kristal Toma-

to, kao i Fitofert Calcium 15. U fazi početka zrenja prvih plodova treba prihranjivati biljke formulacijama sa više K u sebi kao što je to Fitofert Krisatal 4:10:40 uz dodatak neke od FitoFert formulacija iz grupe biosti-mulatora (vidi Agrosvet 88).

Ono što svakako prati proizvodnju plavog patlidžana jesu pre svega štetni insekti i tu na prvom mestu krompirova zlatica, a moguće su i pojave vašiju ili tripsa.

Suzbijanje krompirove zlatice (Lep-tinotarsa decemlineata) je neop-hodno sprovesti u trenutku kada se zapaze prve larvene forme i to pri-menom insekticida Afinex 20 SP (0,3 kg/ha) do pojave b2 ili po pojavi b3 larvene forme primenom prepara-ta Coragen 20 SC (0,05 – 0,06 l/ha). Vrlo je važno jako ozbiljno pristupiti suzbijanju ove štetočine jer u pro-tivnom štete mogu biti jako velike. primenom pomenutih insekticida u suzbijanju krompirove zlatice suzbi-jaju se i ostali štetni insekti koji se mogu pojaviti.

Najznačajniji patogeni koji napada-ju plavi patlidžan i mogu da nanesu velike gubitke u proizvodnji su pre svega Alternaria melongenae i A. so-lani, prouzrokovači crne pegavosti, antraknoza plodova Colletotrichum spp., kao i pegavost lista plavog pa-tlidžana Cercospora melongenae. U suzbijanju ovih patogena može se koristiti tzv. preventivna hemija, Di-thane M45/Penncozeb WG/Dithane DG Neo Tec (25 g/10 l), ili Funguran OH/Fungohem SC (40 g/10 l), kao i kombinacija preventivnih i siste-mičnih preparata Dithane M45 (25 g/10 ) + Balear 720 SC (20 ml/10 l), ali i pojedine preparate sistemičnog

delovanja kao što su Ridomil Gold Mz 68 WG (2,5 kg/ha), Queen (0,75 l/ha), Sigura (0,5 l/ha) + Queen (0,75 l/ha), zatim Hillan (0,3 l/ha) ili Cur-zate M68 WG (2,3 kg/ha). primenom ovih preparata vrši se zaštita plavog patlidžana i od drugih patogena koji su manje značajni, a i od onih koji mogu da budu problem i kasnije na-kon skladištenja.

prilikom primene pesticida u zaštiti od bolesti, štetočina i korova vodi-ti računa o vremenu primene kako bi se ispoštovala karenca. Takođe, uvek treba voditi računa o njiho-voj pravilnoj i bezbednoj primeni i ličnoj zaštiti kako bi se izbegla mogućnost narušavanja zdravlja. praznu ambalažu uvek isprati više puta i odložiti je na, za to predvi-đeno mesto.

Na kraju, i malo o ishrani. predla-žemo nekoliko poslastica kao što su punjeni plavi patlidžan, pileće rolnice sa patlidžanom, grilovan pa-tlidžan, namaz od plavog patlidža-na, musaka na grčki način, patlidžan sa parmezanom i mocarelom … Jed-nom rečju, duh i ukus eediterana na vašoj trpezi.

53 52

Vojvođanski salaši poslednjih su godina turistička destinacija putnika namernika iz gotovo svih krajeva, kako Vojvodine, tako i iz cele zemlje, ali i velikog broja stranaca. sazlog tome leži u mir-noj, pitomoj prirodi salašara, au-tentičnoj i nepromenljivoj kroz vreme.

Jedna takva destinacija je oaza earije Nićin, vlasnice poljopri-vrednog gazdinstva Karin salaš, nadomak Srbobrana. Familija Ni-ćin je nadaleko poznata kako u seoskom, to jest paorskom i sala-

šarskom miljeu po količini obradi-ve zemlje i uspešnoj i produktiv-noj poljoprivrednoj proizvodnji, tako i u kulturnom i naučnom životu jer je dala mnogobrojne potomke koji su danas uspešni lekari-hirurzi, bankari, političari i fakultetski naučni radnici na Uni-verzitetu u Novom Sadu.

U središnjem delu vojvođanske ravnice, takoreći u njenom sa-mom srcu nalazi se opština Sr-bobran, a njen glavni centar na-selje Srbobran (mađ. Szenttamás, hrv. Sveti Tomo) pripada teritoriji

Južno-bačkog okruga. potez na Mlaki nekoliko kilometara od Sr-bobrana poznat je po salašima familije Nićin. Salaši familije Nićin prvo su bili na Kutošu, na Sege-dinskom putu. Čukun-čukun deda besa Nićin je prvi iz familije kupio

Moderna snaša sa salašaKarin salaš - oaza mira u srcu Bačke

Autor: Ivana Tanurdžić, novinar

salaš na elaki, a onda su se iz-gradili i salaši Steve, Toše i Živka Nićina. Današnji, salaš „Karin” od deda sade Nićina, nalazi se uz put Srbobran – Bečej i kako bi se često žargonski kazalo „izlazi na beton“.

Upravo taj poseban doživljaj tradicionalnog života i ravnice koji pružaju salaši, je ono što je eariju, fakultetsku profesoricu, opredelilo da se “podeli” između ta dva života- gradskog i salašar-skog, i zajedno sa svojom porodi-com uloži energiju i vreme u oživ-ljavanje ovog salaša.

Karin je salaš, kao i svi vojvođan-ski salaši izvorište vojvođanskog mentaliteta, dom vrednih, štedlji-vih, istrajnih, povučenih, odmere-nih i nadasve gostoljubivih ljudi.

Za svoj salaš, Nićini vole da kažu da je sav na zemlji i na nebu, tako široko otvoren prema nebesima, a ujedno kuća na planeti.

Salaš potiče iz  druge polovine XIX veka i nalazi se na potezu Sivačkih salaša, a kupio ga je čukundeda eladen pivnički svojoj kćerci Kati-ci pivnički (udatoj Nićin), za miraz.  Nasledio ga je njen  najmlađi sin sada. posle njegove smrti, Sveto-zar Nićin,  koji se kao stariji sin ro-dio na tom salašu, i unuk sadivoj sa suprugom earijom, trude se da salaš ponovo zasija i da se na nje-mu ugoste ljudi koji vole dobro da jedu i da uživaju u lepoti ravnice.  

U okviru salaša, koji se sa okolnom zemljom prostire na 12 lanaca, nalaze se glavna stambena zgra-da, magazin i štala za krave, čar-dak ispod koga se nalazi svinjac

sa četiri obora, kokošinjac, bunar i valov. Glavna zgrada salaša ima prednju sobu, kuhinju, stražnju sobu, sobicu, ostavu i kong.

Karin salaš je na današnji dan de-stinacija koja pruža različite obli-ke turizma. Od salašarskog koji uz odmor, turistima omogućava aktivno bavljenje nekim od lakših seoskih poslova ili pomaganje u poljoprivrednim radovima jer se oko salaša nalazi 15 jutara zemlje koja pripada domaćinu, a plan je da se nekoliko jutara koristi za proizvodnju organske hrane.

Za prave ljubitelje dobre hrane, ga-stronomska ponuda obuhvata hranu proizvedenu na poljoprivrednom ze-mljištu familije Nićin, tradicionalni vojvođanski specijaliteti uz doma-će sokove, rakiju i vino, ali i čuveno hladno vojvođansko predjelo – sa domaćim mlečnim i mesnim proi-zvodima, topla predjela – gibanica, proja; supe i čorbe uz rinflajš; glav-no jelo sa čušpajzom, kolači i torte – štrudle, ukiselo i nasuvo testo za orasima, bademima, višnjama, ma-kom, bundevare i razne lenje pite.

Ima tu mesta i za lovce, ribolov-ce, rekreativce ali i poslovne ljude koji traže beg od gradske vreve.

Na salašu vole da kažu da je ko god došao, dobrodošao, a ako navrati slučajno, sledeći će ga put sigurno tu dovesti namera.

55 54

eali broj žena ima vlasništvo nad poljoprivrednim zemljištem

Izvor: Agroeedia, 8. eart 2018.

Jedan od najznačajnijih pokazatelja razvoja neke ze-mlje jeste pravo žena da imaju vlasništvo nad zemlji-štem. pa ipak, to pravo je redovno zanemareno, ospo-reno, ili se naprosto ne sprovodi u praksi. Zato je to bila glavna tema međunarodne konferencije koja se održala juče u Tirani „Osnaživanje žena kroz pristup vlasništvu nad zemljom“. Organizatori konferencije su FAO i GIZ, agencija koja sprovodi projekte pod pokrovi-teljstvom vlade sepublike Nemačke.

U većini zemalja zapadnog Balkana žene imaju manji pristup zemljištu od muškaraca, i njihovo pravo na ze-mljište je često ograničeno na takozvano „sekundarno vlasništvo nad zemljom“. U praksi to znači da se njihovo vlasništvo nad zemljom ograničava samo na posredno vlasništvo preko muških članova porodice. U slučaju da se suprug odseli, premine ili da dođe do razvoda,

Žene i poljoprivreda priredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Dosije

postoji ozbiljna mogućnost da žena izgubi pravo nad vlasništvom nad zemljom.

S obzirom da situacija po pitanju vlasništva nad ze-mljom nije sasvim jasna, žene mogu imati problem da prodaju ili iznajme zemlju, ili da je založe prilikom uzi-manja kredita.

prepreke koje ometaju žene u seoskim sredinama da u potpunosti ostvare svoja prava nad vlasništvom nad zemljom su brojne i veoma složene. počevši od nea-dekvatnih pravnih okvira i nesprovođenja postojećih zakona, do kulturoloških prepreka,  izjavila je earsela Viljareal, direktorka FAO kancelarije za partnerske pro-jekte, podršku i razvoj. Na teritoriji zapadnog Balkana registrovana poljoprivredna gazdinstva u vlasništvu ili suvlasništvu žena čine 15-39% svih poljoprivrednih zemljišta, a u pojedinim krajevima taj procenat je sve-ga 3%. Zahvaljujući kontinuiranim naporima FAO kao i Svetske banke, vlade zemalja zapadnog Balkana su svesne ovog problema i obavezale su se da učine sve što je moguće da se stanje popravi.

Nemačka organizacija za tehničku saradnju (GIZ) u ime einistarstva za ekonomsku saradnju i razvoj republi-ke Nemačke i FAO čine zajedničke napore na zapad-nom Balkanu kako bi promovisali napredak u spro-vođenju jednog od ciljeva rada UN, a to je jednakost polova.  FAO i Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu, sektor za pravne reforme, zajednički sarađu-ju na omogućavanju uslova da se sprovede specifični cilj 5a koji glasi: „saditi na sprovođenju reformi koje bi ženama omogućile jednak pristup ekonomskim resur-sima, kao i pristup vlasništvu i kontroli nad zemljištem i drugim oblicima imovine, finansijskim uslugama, na-sledstvu i prirodnim resursima, u skladu sa zakonima zemlje u kojoj žive“.

Koristeći FAO metodu za procenu situacije i profilisanje određene zemlje, uz pomoć GIZ-a, napravljena je pro-cena stanja zakonodavstva u zemljama zapadnog Bal-kana. Uočeni su nedostaci u zakonodavnim okvirima i date preporuke za ispravljanje tih nedostataka.

Viljareal kaže da običaji i tradicija često imaju prednost nad zakonodavstvom. Stoga je presudna uloga javnih beležnika i ljudi zaposlenih na registraciji gazdinstava

u unapređenju vladavine jednakosti polova kada je reč o vlasništvu nad zemljom.

Srpkinje moćne i uticajne žene u biznisu

Izvor: Blic, 9. mart 2018.

Bonitetska kuća Bisnode napravila je analizu o tome kakav je uticaj žena na privredu u 11 zemalja i isposta-vilo se da su žene iz Srbije poslovno moćnije od onih iz Hrvatske, Norveške i Švajcarske. povodom eeđuna-rodnog dana žena, 8. marta, bonitetska kuća Bisnode je pripremila analizu – BIWI Indeks 2018 (Bisnode Index of Women Influence), kojim se proverava kakav je uticaj žena na privredu u 11 zemalja – Austriji, Hrvatskoj, Češ-koj, eađarskoj, poljskoj, Srbiji, Slovačkoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Norveškoj i Sloveniji.

Ovaj indeks meri uticaj žena prema udelu preduzeća u vlasništvu žena u odnosu na ukupan broj preduzeća, zatim udeo broja zaposlenih u preduzećima sa ženskim vlasništvom u odnosu na ukupan broj zaposlenih, kao i koliki je udeo prihoda i profita tih preduzeća u odno-su na ukupni prihod i profit. Najveći uticaj na domaću privredu imaju Slovenke čiji je BIWI indeks 127,6, slede eađarice (124), Austrijanke (106,6) i Nemice (106).

Srpkinje sa indeksom od 93,2 su u sredini od 11 zema-lja, ispred su još poljska (98,5 ), a gore od nas stoje Hrvatice (89,9), Norvešanke (85,9), Slovakinje (83,3), pri čemu najmanji uticaj na privredu imaju žene iz Švajcar-ske (78,1) i Čehinje (71,9).

preduzeća u vlasništvu žena u Norveškoj, Austriji i polj-skoj imaju u proseku više zaposlenih nego preduzeća koja su u vlasništvu muškaraca. U Norveškoj je zapo-slenost u preduzećima u vlasništvu žena 21 odsto iznad proseka privrede, dok je u Austriji sedam odsto, a u poljskoj je skoro izjednačen.

U drugim zemljama, odnos između udela zaposlenih u ženskim preduzećima i udela ženskih preduzeća je ma-nji od 1, što znači da preduzeća sa ženskim vlasništvom zapošljavaju manje ljudi nego ona u vlasništvu muška-raca. Srbija sa indeksom od (0,74) je iza Slovenije (0,97),

57 56 56

Nemačke (0,94), Hrvatske (0,84), a ispred eađarske (0,78), Švajcarske (0,69), Slovačke (0,68) i Češke (0,58).

preduzeća u vlasništvu žena u Austriji u proseku ostva-ruju 13 odsto više prihoda u odnosu na prosek privre-de. U drugim zemljama, osim u Sloveniji gde je dva odsto, ženska preduzeća u proseku imaju znatno niže prihode od preduzeća u vlasništvu muškaraca, ukazuju podaci Bisnode.

U Srbiji taj indeks iznosi 0,86, a ispred nas je još i Švaj-carska (0,88). eanji prihodi ostvaruju se u ženskim preduzećima u Nemačkoj (0,85), Norveškoj (0,81), Hr-vatskoj (0,77), eađarskoj (0,64), poljskoj (0,63), dok se najgore kotiraju Slovačka (0,59) i Češka (0,40).

profitom se najviše ističu preduzeća sa ženskim vla-sništvom u Sloveniji, budući da je njihov profit u pro-seku veći od profita preduzeća u vlasništvu muškaraca i devet odsto veći od proseka slovenačke privrede. U drugim zemljama, profit preduzeća sa žene.

Žene u organskoj poljoprivredi

Izvor: Agrosmart, 15. Februara 2017.

proizvodnjom zdrave hrane, žene u celom svetu do-bijaju mogućnost da zarade i steknu samostalnost koja im nedostaje.

Organska poljoprivreda se smatra proizvodnjom po-sebno pogodnom za zapošljavanje žena i to iz više ra-zloga. Za otpočinjanje ovog posla potrebna su značaj-no manja ulaganja u poređenju s konvencionalnom poljoprivredom, može da se organizuje na malom posedu, a ženama nudi mogućnost da se ekonomski osnaže. Konvencionalnom poljoprivredom u celom svetu vladaju muškarci, a pokazatelji istraživanja koja su sproveli Internacionalna organizacija za organsku poljoprivredu (IFOAe) i Organizacija za hranu i poljo-privredu Ujedinjenih nacija (FAO) ukazuju na to da su žene u ovoj poljoprivredi uglavnom zaposlene kao

radna snaga i retko su vlasnici farmi i zemljišta. pre-ma podacima ovih organizacija, u zemljama u razvoju svega dva odsto žena poseduje zemlju, dok je u razvi-jenim taj udeo veći i kreće se oko 20 odsto. Konvenci-onalna poljoprivreda je prepoznata i kao proizvodnja koja podstiče stvaranje korporacija zahvaljujući koji-ma se polako gubi tradicionalno znanje o agraru. Ono je sadržano u organskom pristupu ovom poslu. Iz tog razloga žene mogu da budu i baštinici ovog važnog znanja i ujedno doprinesu očuvanju biodiverziteta i životne sredine.

prema studiji koju je uradio IFOAe, žene iz ruralnih sredina koje se angažuju u organskoj poljoprivredi na taj način obezbeđuju diverzifikaciju svog poslova-nja čime poboljšavaju kvalitet svakodnevnog života. Takođe, proširuju znanje što sve zajedno dovodi do povećanja njihovog samopouzdanja i samostalnosti. Organska proizvodnja, kako su pokazala istraživanja, ima stabilnije prinose i manje je podložna riziku u odnosu na konvencionalnu, a krajnji proizvodi imaju veću tržišnu vrednost. Zahvaljujući tome, žene dobi-jaju mogućnost da se ekonomski osnaže.

Organska proizvodnja je i čuvar zdravlja, jer zabra-njuje upotrebu pesticida koji nose potencijalnu opa-snost po ljudski organizam. Upotreba i kvalitet pesti-cida nisu uvek pod adekvatnom kontrolom, posebno u nerazvijenim delovima sveta. Ako se uzme u obzir da u ovim delovima sveta glavnu radnu snagu čine upravo žene, jasno je koliko je njihovo zdravlje ugro-ženo. Utvrđeno je da žene oboljevaju od respirator-nih bolesti zbog neadekvatnog rukovanja hemijskim preparatima, ali posebno je ugrožena njihova repro-duktivna funkcija. Težak rad i preterana izloženost pesticidima uzrok su, kako je utvrđeno, povećanog broja pobačaja i defekata rođene dece.

Žene koje se bave organskom poljoprivredom imaju značajnu ulogu i u očuvanju biodiverziteta i životne sredine, kao i bogatstva semenskog, sadnog materi-jala i tradicionalnih znanja. S druge strane, one kroz obrazovanje, osim tradicionalnog, stiču i savremena znanja. Osavremenjavanje žena u ruralnim sredina-ma, kako su pokazala istraživanja, direktno je pove-zano sa smanjenjem njihove eksploatacije u društvu.

Uzimajući u obzir prednosti uključivanja žena u sek-tor organske poljoprivrede, globalne organizacije koje se bave ovom problematikom preporučuju vladi svake zemlje da napravi programe koji to podstiču. preporuka se odnosi i na fondacije koje bi trebalo što više projekata da posvete razvoju ženskog pre-duzetništva i rodne ravnopravnosti. Farmerima, bez obzira na pol, preporučuje se da se zalažu za rodnu ravnopavnost i na taj način kreiraju zdravije društvo i bolju radnu sredinu. Svi koji se opredele za podsti-canje razvoja organske poljoprivrede ne samo da će pomoći osnaživanje žena nego će i stvoriti zdravije životno okruženje. Iz istog razloga i kupci treba da kupuju organske proizvode.

eoderna farma sa 200 krava u blizini Kule

Izvor: rtv, 9. mart 2018.

pre deset godina Sanja Bugarski započela je poro-dični biznis sa uzgojem muznih krava i proizvodjom mleka. Započela je sa nekoliko grla, a danas posedu-je uzornu modernu farmu, sa 200 krava. pre više od deceniju Sanja Bugarski se opredelila za proizvod-nju mleka i zajedno sa mužem i decom preselila se iz Novog Sada na salaš u blizini Kule. Na govedarskoj farmi koju su osnovali nije bilo ni radnog vremena ni godišnjeg odmora, a danas su među malobrojnima koji su uspešni u ovom poslu. ,,Dobra organizacija je ključ uspeha u svakom biznisu, pa tako i ovom, s tim što je govedarstvo posebna i specifična grana koja mora da opstaje 365 dana u godini. Krava je izuzetno zahtevna životinja, izuzetno specifična. Ukoliko joj se ne pruži sve ono što je neophodno za njen rast, za njenu proizvodnju i tako dalje, vi ćete imati velikih problema. Jedino proizvođači mleka ustaju u četiri ujutro i ležu kasno posle 10 i 11 kada završe sve svoje obaveze, a često se dešava da i u toku noći moraju da intervenišu, jer one se tele, i normalno da majka priroda odlučuje kada će to biti”, kaže Sanja.

pored obaveza na farmi, Sanja Bugarski je i predsed-nik Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvo-dine gde se već godinama volonterski bori za reša-vanje problema proizvođača. Od nedavno je zaista u

59

poziciji da utiče, jer je kao uspešna farmerka pozva-na i imenovana za savetnika republičkog ministra za poljoprivredu. -,,Ono na čemu sam insistirala kada me je pozvao Branislav Nedimović u ministarstvo jeste, normalno, stočarstvo i govedarstvo. pre sve-ga ono što jeste meni u interesu i farmerima koji se bave ovim poslom jeste govedarstvo i mislim da tu možemo da doprinesemo dovoljno da se unapredi i pripomogne koliko je to moguće”, napominje Sanja.

Na farmi je sve uređeno po savremenim standar-dima, a Sanja neprestano usavršava svoja znanja i unosi inovacije u proizvodnju.-“Normalno da volim ovaj posao, volimo da radimo sa životinjama i od-lučili smo se na neki način da imamo svoj mir u od-nosu na ljude koji žive u gradu, gde morate 8 do 10 sati da radite u nekoj kompaniji, da jurite, da vozite decu na raznorazne aktivnosti i tako dalje. ei živi-mo na salašu, gde imamo svojih 10 hektara površine oko salaša, deca su odrasla u prirodi, u dodiru sa životinjama i ja mislim da to stvarno ima svoje pred-nosti”, dodaje farmerka. Farma sa dve stotine krava dnevno proizvede 2000 litara mleka, a bez obzira na tešku situaciju u stočarstvu, i velike rizike u poslu, Sanja Bugarski se nada i očekuje poboljšanje polo-žaja proizvođača mleka.

Kako do posla?

Izvor: politika, 21. eart 2018.

Radno mesto u svom selu. Da život pripadnica nežnijeg pola na selu bude bar malo lakši, država se obavezala da daje podsticaje onim ženama koje žele da se bave poljoprivredom i školuju.

O lepotama i teškoćama ženskog preduzetništva Ta-nja prohaska, Anica Batinić i Jelena sistić su nedavno pričale na konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – rav-nopravne građanke Srbije”. Žene u našim seoskim po-dručjima žive mnogo teže od onih u gradu, a na tom skupu čulo se da je više od polovine njih nezaposleno, gotovo 60 odsto nema penziju, a mnoge ni zdravstveno osiguranje. Da život pripadnica nežnijeg pola na selu bude bar malo lakši, država se obavezala da daje pod-sticaje onim ženama koje žele da se bave poljoprivre-dom i školuju.

Zbogom asfaltu zbog farme krava. sadni dan Tanje prohaske (37), meštanke sela Orlovat kod Zrenjani-na, počinje pre svitanja i kukurikanja prvih petlo-va. Nakon što spremi doručak za svoju porodicu i probudi sedmogodišnju benku i supruga eiroslava, otprati devojčicu u školu i podmiri potrebe sedmo-mesečne kćerke Ane, Tanja odlazi u štalu, gde po-maže suprugu oko ishrane krava i nošenja mleka do laktofriza. Kada završi „prvu smenu” u štali, Tanja se vraća kući, gde sprema ručak za radnike i porodi-cu, odlazi po kćerku u školu, a potom se vraća na „posao”, jer farma od 35 muznih krava zahteva stalni nadzor i brigu. porodica je ponovo na okupu tek u kasnim večernjim časovima.

Sve to možda ne bi bilo neobično da Tanja nije magi-star tehničkih nauka, koja je nakon osnovnih studija kao stipendista Evropske unije i einistarstva spolj-nih poslova Italije završila i master studije na poljo-privrednom fakultetu u Bolonji. Iako je po povratku iz Italije dobila i stipendiju za talentovane i darovite od einistarstva nauke Srbije, „višak” diploma bio je smetnja u traženju posla ovoj mladoj i darovitoj ženi.

“Bez obzira na to što je moja diploma veoma tražena na tržištu rada, bez uspeha sam konkurisala na dese-tine konkursa. Jedan nesuđeni poslodavac mi je čak otvoreno rekao da ne može da se pomiri sa činjenicom da je žena koju zapošljava obrazovanija od njega. Ve-oma mi je žao zbog toga, jer je država uložila mnogo u moje obrazovanje i usavršavanje. Kada sam shvatila da, uprkos visokom obrazovanju, ne mogu da prona-đem posao u struci, donela sam sudbinsku odluku da

se sa suprugom iz rodnog Zrenjanina preselim u selo Orlovat i vodim farmu krava” priča Tanja prohaska.

S obzirom na to da je ceo život provela na „asfaltu”, Tanja je mislila da će se teško privići na seoski život, ali kada su deca došla na svet shvatila je sve predno-sti odrastanja u prirodi i razumela koliko joj olakšanje donosi činjenica da decu može da pusti u dvorište bez straha za njihovu sigurnost.

“Život na selu se u mnogim segmentima razlikuje od gradske svakodnevice, počev od toga da ceo komšiluk zna šta sam tog dana kuvala, pa do običaja da ti svi me-štani „besplatno” dele savete o vaspitanju i odgajanju deteta. U seoskoj sredini od žene se očekuje da potre-be svoje porodice uvek stavlja ispred sopstvenih želja i ona treba da se izbori za „pravo” da ide kod frizera i bude doterana, jer se to smatra luksuzom. Ja sam imala tu sreću da su u porodici mog muža žene kroz generaci-je bile poštovane – baš kao što se od moje svekrve nije očekivalo da muze krave i obavlja teške poslove u štali, to nije ni moja obaveza. Ja sam nosilac poljoprivred-nog gazdinstva i istovremeno se bavim vođenjem do-kumentacije firme. I izborila sam se za pravo da imam mašinu za pranje sudova” u šali kaže Tanja.

Pčele obezbedile egzistenciju. eladalački snovi Ani-ce Batinić (47) iz bazareva bili su vezani za putovanja i upoznavanje dalekih kultura i civilizacija. Kada je ste-kla diplomu turističkog tehničara, nije ni slutila da će pčele i med obeležiti njen život. Ona je već nekoliko go-dina predsednica Udruženja pčelara Srbije, a u posao sa proizvodnjom meda ušla je sasvim slučajno – ona i njen suprug su od svekrve na poklon dobili košnice.

“sođena sam u okolini Bijeljine i moj deda se bavio pčelarstvom, a ja sam kao mala učestvovala samo u vrcanju meda. O pčelarstvu nisam znala gotovo ništa – počela sam da učim iz knjiga i od iskusnih pčelara, a kada sam se 2010. godine učlanila u Udruženje pčelara, bila sam jedina žena. Danas sam na čelu ovog udruže-nja, a na našoj porodičnoj farmi imamo preko 300 koš-nica” sa ponosom priča Anica.

Ova preduzetnica priznaje da je pčelarstvo veoma težak i zahtevan posao, ali da je zadovoljstvo nemerljivo.

“eed je najslađi proizvod našeg rada, ali da bi se do njega došlo potrebno je mnogo truda i rada. eoji sinovi su studenti i oni mi pomažu kada je u pitanju vrcanje meda i seljenje košnica, jer ne želim da ih opteretim poslom i odvojim od knjige i akademskog života. posle toliko godina rada, mene i dalje fascinira činjenica da med ima tolika lekovita svojstva i da su svi pčelinji pro-izvodi dar prirode – počev od propolisa, preko polena, pa sve do matičnog mleča. eed reguliše metabolizam, čuva vid, poboljšava cirkulaciju, povećava hemoglobin u krvi, jača apetit, smiruje zapaljenske procese, a re-dovnim uzimanjem meda mi jačamo odbrambene sna-ge organizma” ponosno priča Anica.

Da u Bogatiću žene budu poznate. Svesna da od jednog posla ne može da odgaja troje dece i da im obezbedi sve što čini sastavni deo detinjstva i mladosti, Jelena sistić (37) iz Bogatića istovremeno vodi pekaru, kozme-tički salon i prodavnicu boje i lakova.

“Kada me pitaju za neku poznatu ženu iz Bogatića, ja ne mogu da se setim nijednog imena. U našem kraju žene su uvek stajale iza svojih muževa, braće ili očeva“, skromno kaže Jelena, koja se nalazi u Udruženju žena zapadne Srbije.

Nakon udaje Jelena je počela da radi u porodičnoj pe-kari – u želji da izuči sve tajne pekarskog posla, ona je zasukala rukave i godinama ustajala u četiri ujutru kako bi svojim sugrađanima mogla prva da ponudi svež hleb i mirišljave kifle, pogačice, kroasane, paštete… sa-dila je sve poslove – od prodavačice do direktorke, a onda je poželela da otvori kozmetički salon za svoju dušu. Kako su deca rasla, postajala je svesna da ni dva

61

posla nisu dovoljna za kvalitetan život petočlane poro-dice, pa je otvorila prodavnicu boje i lakova. Svesna je da je uzor šesnaestogodišnjoj eilici, devetogodišnjem Dušanu i osmogodišnjem Vuku i zato se trudi da uvek bude i vredna i doterana. Uz sve to, na sto im iznosi onu hranu koju gaji u svom plasteniku.

O svim lepotama i teškoćama ženskog preduzetništva ona je sa Tanjom i Anicom pričala na nedavno održanoj konferenciji „Žene iz ruralnih krajeva – ravnopravne građanke Srbije”, koju je povodom 8. marta organizo-valo einistarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i soci-jalna pitanja.

„U manjim sredinama ima manje razumevanja zašto se žene bave preduzetništvom. Žene u ruralnim sre-dinama najčešće ne raspolažu svojim novcem. eoja komšinica eira po ceo dan radi na imanju sa svojim mužem i zajedno sa njim na pijaci prodaje svoje proi-zvode. Ona mušterijama meri robu, ali on naplaćuje i odlučuje za šta će se novac u porodici trošiti“, zaklju-čila je Jelena sistić.

Žene u održivoj energetici

Izvor: EurActiv, 28. mart 2018.

Na konferenciji “Žene u održivoj energetici - bi-derstvo za promenu”, rečeno je da u sektoru ener-getike 80% zaposlenih čine žene. einistar ru-darstva i energetike Aleksandar Antić istakao je da žene imaju značajan doprinos u sektoru ener-gerike i da je u einistarstvu rudarstva i energe-

tike zaposleno oko 60% žena, a u samom sekto-ru energetike 80%, dok je najveći procenat žena u Elektromreži Srbije, čak 66%. U okviru projekta Žene u održivoj energetici, klimatskim promenama i zaštiti životne sredine WISE (Women in Sustainable Energy) formirana je ekspertska ereža žena koje se profesio-nalno bave energetikom, klimatskim promenama i za-štitom životne sredine, a čini je 200 žena.

Žene na selu rade svakog dana, a vode se kao nezaposlene

Izvor: Agroeedia, 17. Oktobar 2017

Iako u svetu postoji veliki broj žena koje rade u po-ljoprivredi, retko koja od njih ima puno vlasništvo nad gazdinstvom. Često su muškarci ti koji se vode kao za-posleni na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene na selu rade u poljoprivredi kao “pomažući članovi doma-ćinstva”, istaknuto je na skupu „Žene na selu: Unapre-đenje kvaliteta života u seoskom području“.

Žene koje žive i rade na selu vode se kao nezaposlene, a zapravo rade ceo dan i za to ne dobijaju nadoknadu. Obično prve ustaju, a poslednje idu na spavanje. prve su u njivi, voćnjaku, plasteniku, štali, ali za svoj rad ne dobijaju nikakvu nadoknadu - tako danas izgleda život žene na selu, koja se vodi kao nezaposlena, a zapravo ceo dan radi.

potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Kooordina-cionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana eihajlović naglasila je da od četiri žene koje žive na selu, tri rade a da za to ne dobijaju nikakvu finansijsku nadoknadu, a sa druge strane samo 13 odsto žena su vlasnice gaz-dinastava.

„Kada treba da rade, one su u radu najbrojnije na selu, a kada treba da budu vlasnice određene imovine one su najmanje brojne“, naglasila je eihajlović i dodala da se napredak društva meri razvojem i napretkom žena. podseća da su strategije, zakone, akcioni planove, važ-na osnova, ali da je još važniji realan život, da žene i muškarci shvate da žena treba da ima vlasništvo nad imovinom, da može da radi.

„Jedan od projekata koji smo pokrenuli sa NAbED-om je zapošljavanje 1.000 žena i već smo zaposlili 65 žena “, rekla je eihajlović i dodala da su žene važan poten-cijal na selu.

Istraživanja pokazuju da su žene na selu nedovoljno uključene u odlučivanje, ne pitaju se o modelu razvoja poljoprivrede i sela, a politike i mere ne prepoznaju adekvatno njihove potrebe.

sodni jaz u poljoprivredi sprečava razvoj i doprinosi odumiranju sela, poručili su učesnici skupa, i naglasili da 63 odsto žena i 37 odsto muškaraca obavljaju poljo-privredne aktivnosti na gazdinstvu.

euškarci čine 86 odsto zaposlenih na poljoprivrednom gazdinstvu, dok žene rade u poljoprivredi kao poma-žući članovi domaćinstva. Konferencija „Žene na selu: Unapređenje kvaliteta života u seoskim područjima “ je organizovana povodom eeđunarodnog dana žena na selu.

EVO zašto propada selo: eUKE jedne seljanke

Izvor: mondo.rs 17. Oktobar 2017.

“Ustajem u pola pet i krenem da čištim oko stoke, pa spremam doručak mužu, pa malo kod ovaca. U 9 poči-njem da kuvam ručak, a onda - pranje, peglanje...” pro-čitajte kako izgleda život srpske žene na selu, šta joj se sve brani i oduzima.

Selo u Srbiji se menja na dva, podjednako pogubna, načina ali ono što se ne menja, i nikada neće, je da bez žena nema ni sela.

Svakom je na selu u ova vremena teško, ali je ženama drastično teže. Zaboravite nacionalne i verske manjine, ovu ili onu „seksualnu orijentaciju“... žene na selu su jedna od najmarginalizovanijih grupa u srpskom druš-tvu danas.

Formalno ravnopravne, ali de fakto obespravljene, izlo-žene su višestrukoj diskriminaciji. Bez političkog uticaja, bez imovine, pristupa informacijama, čak bez socijalnog

ili zdravstvenog osiguranja, žene na selu se ne mogu po-rediti ni sa jednom drugom društvenom grupom.

Ono u čemu su prve je svakodnevni rad, u svemu osta-lom su „u drugom redu“, od imovine, prihoda, odluči-vanja...

Čak tri četvrtine vlasnika poljoprivrednog zemljišta su muškarci, a kada su vlasnik žene obično se radi o ma-loj parceli. Vlasnica kuća na selu je još manji procenat, istaknuto je na konferenciji „Žene na selu - unapređe-nje kvaliteta života“ u beogradskom hotelu sadison Blue. Zašto je to tako?

Neka, ne treba to meni. pa, tradicija je tu “odigrala svo-je”, a snažnu ulogu ima i danas, kada su se okolnosti u svetu ali i ostatku srpskog društva značajno promenile. Nekada je (možda) i imalo smisla ne ostavljati zemlju u nasledstvo kćerima, kako se ne bi parčalo imanje a blago (oranice i šume) odlazilo “u tuđu kuću”. Danas, tj. bar pet decenija unazad, i sinovi masovno “odlaze od kuće”, tako da oranice svakako idu nekom drugom. ee-đutim, “tradicija” se zadržala. Nekada se kćerke i majke ništa nije ni pitalo a danas, žene same “odlučuju” da im zemlja kao nasleđe ne treba.

podaci sa ostavinskih rasprava do kojih se došlo iz su-dova za potrebe Izveštaja (28 osnovnih sudova za pe-riod 1.1. 2015 -1. 9. 2016) su neumitni - 36 odsto žena i dalje se odriče nasleđa, duplo više nego u slučaju muš-karaca.

Od toga 55 odsto slučajeva su kćerke koje se odriču u korist brata/braće, 13 odsto majke koje svoj deo pre-puštaju sinovima a samo 2 odsto majke koje se odriču nasleđa u korist kćeri, istaknuto je u na konferenciji prezentovanom Izveštaju o položaju žena na selu u Srbiji (Alternativni izveštaj CEDAW komitetu za elimi-naciju diskriminacije žena koje je podnela neformalna mreža ženskih organizacija).

„Da se nisam odrekla nasleđa, siguran sam da bi se brat naljutio na mene. I on i ja smo mislili da to tre-ba da učinim i da se to podrazumeva. Štaviše, on ni dan-danas ne smatra da sam ja nešto učinila za njega, da sam mu nešto poklonila. Za njega se prosto podra-zumevalo da se ja odreknem nasleđa u njegovu korist.

63 62

Da sam uradila drugačije, on bi smatrao da to nije nor-malno“, kaže jedna od „dobrovoljaca“.

Druga vrsta problema, a ništa manja, je bračna imovi-na. Iako po zakonu ravnopravni u vlasništvu i upravlja-nju zajedničkom imovinom (stečenom u braku), muš-karci su u stvarnosti ti koji o svemu odlučuju, a imovina je (kod države) upisana na njihovo ime.

A bez imovine ...Kada se to sve zbroji, pravo je čudo kako je i tih 16 odsto privatnog obradivog zemljišta vodi na žene, ili kako su ostale/ postale vlasnice „čak“ 12 odsto kuća na selu.

A sa imovinom je povezano i sve drugo. Tek svaka če-tvrta žena je nosilac registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, a od toga opet svaka četvrta (23 odsto) za-dovoljava uslove za dobijanje državne poljoprivredne subvencije. Ako se želi, recimo, subvencionisani kredit od Fonda za razvoj Ap Vojvodine, garancija može da

bude samo obradiva zemlja. Stoga, ne čudi da je u 2015. godini, 153 miliona evra državnog novca za podsticaje otišlo gazdinstvima kojim „gazduju“ muškarci, a svega 29 miliona onima koje vode žene. Kao ni to da među zakupcima državnog zemljišta nema niti jedne žene.

Dođite za broj za pregled u 7 ujutro. Kako se žene uglav-nom ne vode kao stalno zaposlene na gazdinstvu, oda-tle potiče i niz problema sa zdravstvenim i penzijskim osiguranjem. Istraživanja pokazuju da oko 18 odsto žena nema zdravstveno osiguranje, a da je 54 osigura-no preko supružnika. Za zdravstveno osiguranje preko poljoprivrednog gazdinstva treba izdvojiti 36.000 di-nara po članu, godišnje. Na selu to nije mala cifra. A kada se razbole, čak ni ove osigurane ne mogu da idu na plaćeno bolovanje, održavanje rizične trudnoće ili trudničko odsustvo.

U većini sela nema ambulante koja radi cele nedelje, a nekada je bilo. Uglavnom postoji lekar koji povremeno

dolazi, kako gde, od jednom u dve nedelje do tri puta nedeljno. U planinska sela, tj. samo u veće mesne za-jednice, i kada lekar dođe ostane samo dva, tri sata. pritom, ne dolazi stalno isti lekar, pa je tu i problem tajminga “izabranog lekara”. A kada treba doći to spe-cijaliste? Koliko to daleko i nestvarno izgleda nekome iz grada kome je lekar udaljen najviše pola sata od kuće, zabeležila je jedna od istraživačica za Izveštaj.

„Ima 70 godina i živi u jednom planinskom selu, uda-ljenom 25 kilometara od grada. Autobus iz tog sela sa-obraća samo petkom i nedeljom, dogovorile smo se da se vidimo kada bude došla u grad, jer je trebalo da obavi kontrolu nakon operacije srca. Zatekla sam je skrušenu u hodniku ambulante, a doktor joj je s pre-korom objašnjavao da je trebalo da dođe u 7 ujutro i da uzme broj za pregled jer ‚ovako ne može da je pre-gleda‘.

Nije uvažio njeno objašnjenje odakle i kako dolazi. Za-jedno smo otišle kod direktora Doma zdravlja, koji je bio prilično ljut kad je čuo šta se desilo. Na cedulji je napisao ‚primite ženu na pregled, ona dolazi iz sela G.‘, overio je cedulju faksimilom i rekao ‚Idite sad sa ovim kod lekara pa da vidim da li će smeti da vas ne prime‘.

Na moje inisistiranje da se vratimo u ambulantu ona je rekla da će pregled da obavi sutra. Sutradan sam po-zvala njenu kćerku koja mi je rekla da se ona vratila u selo bez pregleda, jer je bila uplašena i zbunjena, i nije želela da se vrati kod lekara“.

posledica toga su veoma loša zdravstvena zaštita kod koje se o preventivi ne može govoriti ni u naznakama. Frapantno je da, recimo, pojedine učesnice fokus gru-pa nisu bile kod ginekologa više od 20 godina.

I penzije poljoprivrednika su, recimo to bez okolišanja, bedne. Sa 366 dinara dnevno, na koliko “izađe” proseč-na poljoprivredna penzija (a 76,7 odsto penzionisanih poljoprivrednika ima najnižu penziju od 10.735 dinara mesečno), teško da se može “uživati u trećem dobu”, navela je podatke Aleksandra Vladisavljević iz Ženske platforme Srbije.

Ali, ni takve penzije ne dobija 60 odsto žena koje su na seoskom domaćinstvu radile ceo svoj radni vek. Samo

14,8 odsto žena na gazdinstvima je stalno zaposleno dok ih 63 odsto stalno radi ali kao neformalna radna snaga u poljoprivredi (Iz Nacionalne strategije za rod-nu ravnopravnost 2016-2020).

Jedan dan na selu. Kako su istakle žene na fokus gru-pama koje je radila Ženska platforma, “žena na selu mora biti domaćica, treba da radi i u kući i da ide na njivu, brine se o životinjama, da sama čuva decu jer nema obdaništa, da se brine o njenim i njegovim rodi-teljima... Ona bi svakom trebalo da bude na raspologa-nju 24 časa u domaćinstvu”. euškarci na selu se bave uglavnom ratarstvom i stočarstvom, ako se ima mnogo životinja, kao i preradom mesa i proizvodnjom vina i rakije. Žene su, s druge strane, uključene u sve poljo-privredne radove, a rad u bašti i plastenicima uglav-nom je na njihovim plećima.

Ovako je jedan svoj dan opisala nositeljka poljopri-vrednog gazdinstva.

,,Ustajem u pola pet, krene mi čišćenje za stoku, pa muža, posle dajem obrok, pa lucerka, pa uvek nešto malo kod ovaca, i kad završim mleko, do pola osam, tu imam prekid. U devet počinjem da kuvam ručak, i ako imam neki posao u međuvremenu - pranje veša, peglanje... Kad su deca bila manja i noću sam radila, sad je kćerka veća i ona pomaže, a i sin. poslepodne, oko četiri, sve ponovo, a do osam uveče opet namirim sve. Onda volim da mi je dvorište uredno, pa ostajem i do pola deset uveče. Nemam ni subotu, ni nedelju... Ako je neko slavlje, neki rođendan, onda odem, ali pre uradim sve što se mora, zovem ženu iz komšiluka da pomuze.... Slabo idem da se družim, a na godišnjem odmoru nisam nikada bila u životu. Žrtvovala sam se da deci priuštim, a meni kako bude.“ Ništa bolja situa-cija nije ni po pitanju drugih vrsta problema koje muče žene, od obrazovanja do trpljenja porodičnog nasilja. A na selu, porodično nasilje je posebna priča, jer tamo niti ima „sigurnih kuća“, niti drugog vida društvene po-drške da se nasilnik prijavi a žrtva zaštiti, pa se sve vodi kao „kućne razmirice“. Dok ne bude kasno, kažu primer sa stranica crnih hronika.

Zašto su seljanke važne. Žene su najvažniji faktor op-stanka sela i zbog toga od poboljšanja uslova njihovog života zavisi da li će se Srbija pretvoriti u prenaseljene

65

gradove okružene pustoši, istakao je specijalni savet-nik u einistarstvu poljoprivrede, sadivoj Nadlački.

„Ako ode muškarac sa sela, na rad ili stalno, to je pro-blem, ali ako ode žena sa sela, to je nenadoknadiv gubitak. Odlaskom žena selo postaje zapušteno, a ne ostaje ni tračak nade za opstanak kulture ni tradicije“, kaže Nadlački, navodeći da zbog toga jedna Švajcarska ili Norveška daje velike subvencije ljudima da ostanu na selu, iako njihova poljoprivredna proizvodnja nije konkurentna u svetu.

Na ženskim plećima počiva i veliki deo organske pro-izvodnje u Srbiji. ,,Žene bolje osećaju prirodu i brže usvajaju ekološke principe organske proizvodnje“, tvrdi profesor emeritus Branka bazić, doajen ekološke proizvodnje u nas.

Ne treba smetnuti s uma da je na ženama velika odgo-vornost opstanka cele nacije. A žene u gradskim sredi-nama rađaju manje dece nego žene u seoskim sredina-ma. Dve trećine žena koje nisu rađale ili su rodile samo jedno dete živi u gradskim sredinama: Kada je u pitanju dvoje dece, njih je rodilo 15 odsto više žena na selu, a troje čak 64 odsto.

Kaže se da je žena tri (od četiri) stuba kuće, a ta uzre-čica važi i za čitavo selo. pored „nošenja“ privredne ak-tivnosti, na ženama na selu je i kultura i tradicija. Sve kulturne manifestacije u selu u najvećem broju sluča-jeva pokreću žene - od izložbi i priredbi tradicionalnog nasleđa do humanitarnih akcija.

sadi toga će einistarstvo raditi na tome da se donesu mere podsticaja za stare zanate, seoski turizam, ali i izmene propisi o preradi hrane na gazdinstvima (sada privatno lice može da prerađuje samo mleko, dok za voće i povrće mora da se registruje kao preduzetnik ili firma).

Žene i politika. Žena u Srbiji ima vrlo malo u «visokoj politici», u Vladi ili klupama Narodne skupštine, a «na lokalu» ih ima još i manje. Čak i u najrazvijenijim sre-dinama, poput Užica, pokazalo je istraživanje sastava saveta gradskih, prigradskih i seoskih zajednica iz 2013. godine. U gradskim savetima žena je bilo 15,4 odsto, a u seoskim samo u dve od 18 mesnih zajednica.

Na fokus grupi govorila je jedna od žena iz okoline Uži-ca koja je želela da se kandiduje za opštinskog odbor-nika. Kaže, celo se selo zbog toga „uzbrukalo“, meštani su vršili pritisak i na nju i na njenog muža, i ona se povukla. ,,Nisam mogla da izdržim taj pritisak. Na selu vlada velika ljubomora ako neko uspeva i na svaki na-čin pokušavaju da te ometaju“.

Još drastičniji je primer kontra-kampanje za vreme izbora u jednoj mesnoj zajednici, gde su žene ista-kle svog kandidata, a protivnici istakli parolu ,,Koko-šinjac u kome peva kokoška treba zapaliti“. Savet te užičke eZ je i dalje bez žena. A da i seoske žene mogu da „povuku“ pokazuju slučajevi udruživanja samosve-snih žena širom Srbije. Tako je, na primer, inicijativom žena u selu Stanišić, kod Sombora, ostvaren geronto program, otvoren dnevni boravak za decu iz ugroženih porodica, ali i organizovana organska proizvodnja na okućnicama.

I onda i na selu može dobro da se živi, jer kako kaže bjiljana Gusić iz udruženja „Udahni život“: ,,Sa svojih 20 sam želela da živim u Novom Sadu, sa 30 sam spoznala da je dobro i u Somboru, a sa 40 sam shvatila da mogu da budem zadovoljna životom i u svom Stanišiću“.

A primer iz okoline Užica, koje je navela sadmila Guja-ničić iz tamošnjeg „Ženskog centra“, je još impresivniji. Za meštane eesne zajednice Bela zemlja Užica, lokalni vodovod bio je tema pred svake izbore još od deve-desetih, ali do njega se zaista i došlo tek kada je ta-mošnjim ženama „prekipelo“ što 2000. nisu imale vode devet meseci. pritisle su nadležne i brzo se našlo 125 miliona dinara za sekundarni vodovod.

A sve može da bude mnogo drugačije. Da stvar ne mora, a sigurno ne bi trebalo, da ostane ovakva, u Alterativ-nom izveštaju CEDEW komitetu date su i preporuke za poboljšanje stanja žena na selu.

pre svega, trebalo bi da se izmene propisi o nasleđiva-nju tako da se i de fakto izjednače prava žena.

predlaže se propisivanje obavezne zajedničke imovine na ime oba partnera, i to bračne i vanbračne zajednice. I ne samo to, već i neophodnost postojanja pisane sa-glasnosti drugog supružnika/ partnera pre obavljanja

svakog pravnog posla koji obuhvata raspolaganje brač-nom imovinom ili njeno opterećenje (dugom).

Drugi predlog tiče se naknade bolesnima, trudni-cama i porodiljama iz poljoprivrednih gazdinstava. eoraju se izmeniti propisi tako da poljoprivrednice mogu da ostvare naknadu zarade za vreme bolovanja, održavanja trudnoće i za vreme onog što svi ostali za-posleni znaju kao “porodiljsko odsustvo”.

Dalje, predlozi se tiču unapređenja zdravstvene zaštite, obrazovanja, informisanosti, ali i programa edukacije za ekonomsko osnaživanje žena na selu, zapošljavanje i samozapošljavanje.

Nisu izostavljeni ni “politički” predlozi - da se uvedu kvote za broj žena u organima odlučivanja na lokal-nom nivou, kakve već postoje za Narodnu skupštinu jer, kako je to na konferenciji “Žene na selu - unap-ređenje kvaliteta života” istakla potredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnoprav-nosti Vlade, Zorana eihajlović, ,,pitanje napretka žena je pitanje napretka celog društva. Zbog toga je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ubeđena sam, najvažniji zakon koji ova vlada treba da donese”.

Kad se spoje žene i vino, dogodi se nešto – vooov! Dame u rozom totalno guštaju u onome što rade, a ova Splićanka dovela ih je u Dalmaciju

Izvor: easlina.slobodnadalmacija, 24. april 2018.

Napravit ću nešto “vooov” kazala je 2011. godine no-vinarka Sanja euzaferija i tako došla na ideju kako će nazvati udrugu kojom će pokazati da su žene u svijetu vina itekako prisutne. I naravno, zove se WOW – Women on Wine ilitiga po domaći ‘Žene i vino’.

Ideja da se pokaže jaka ženska vinska scena, uspješne vinarke, somelijerke, vlasnice vinoteka, žene koje se bave marketingom ili pišu o vinu, proširila se, zapravo, na promociju hrvatskog vinarstva bilo ono muško ili žensko, a i sami vinari su trud žena WOWica prepoznali.

Udruga je najprije funkcionirala samo u metropoli i po-stala prepoznatljiva po događanju nazvanom pink day, kad su uživa u rose vinima, a onda polako je krenulo širenje na cijelu Hrvatsku.

67

Dalmatinsku priču o promociji vina i vinarstva uzela je na sebe Adela Visković, Splićanka koju svi poznaju kao odličnu osobu za organizaciju svakakvih događanja ve-zanih za gastronomsku i vinsku scenu.

seći ćete “šta će inženjerka građevinarstva u vinar-stvu?”, ali oni koji poznaju Adelu, a poznaje je cijeli grad i šire, znaju da njezin angažman znači da će do-bro organizirati event, okupiti veliki broj ljudi i privući medijsku pažnju preko društvenih mreža, a to je to što treba da bi se promovirao bilo koji segment rada.

Ona je evo, odabrala vina i organizirala WOWice od Za-dra do Dubrovnika. I ne, nije smisao njihova postojanja da idu na izlete po vinarijama, jedu, piju i zabavljaju se, nego zaista ozbiljno rade na promociji toga segmen-ta proizvodnje. Osobito pomažu novim generacijama vinara koji su mladi, obrazovani i žele stići daleko po kvalitetu i plasmanu svojih vina. prisutne su na saj-movima, poput GAST-a, organiziraju predavanja, poput onoga o crljenku, nedavno u hotelu “park”, te okuplja-nja vinara, od kojih se jedno vrijedno, događalo prote-klih dana u Splitu.

,,Kad me je Sanja, koju do tada nisam poznavala, po-zvala da se uključim, razmišljala sam “pa ionako uvi-jek nešto organiziram, zašto ne”. počela sam s nekoli-ko prijateljica, a sad nas je tridesetak i zaista uživamo u tome što radimo. Jako smo zadovoljne što su vinari prepoznali da je naš trud na njihovoj promociji itekako koristan. WOW funkcionira kao udruga sa svim obaveza-ma koje uz to idu, jedino su nam članarine u Dalmaciji niže nego u Zagrebu kako bi ženama članstvo bilo pri-hvatljivije. Često se pobrinemo da naša druženja imaju i humanitarnu notu jer volimo pomagati” kaže Adela.

Tako spominje događanje pink week kada se pet resto-rana uključilo s menijem po sto kuna, a namjena je bila pomoći udruzi za žene oboljele od raka.

,,Naravno da je u osnovi svega dobro druženje i prija-teljstvo jer bez toga ne bismo postojali. Ali bilo bi vrlo ružno na nas gledati kao na žene koje idu od restorana do restorana, jedu i piju. potakli smo puno pozitivnih priča i smatramo da je izuzetno važno raditi na pove-zivanju vinara koji za to sami često nemaju ni volje ni vremena. Jedna od dobrih priča je i naše povezivanje s

Alenom Gulinom i Sinišom Koceićem koji se bave edu-kacijom, savjetovanjem i treninzima po restoranima kako bi kulturu vina podigli na višu razinu. sadili smo na projektu “Vino u sridu” koji se događao u euzeju grada Splita. Svake srijede vinari su se predstavljali na način da se vino na čaše po deset kuna moglo kuša-ti u toku cijelog dana, a navečer su se predstavljali u tom sjajnom ambijentu u srcu grada. Zajedno s njima sudjelovali smo i na proteklom sajmu “Gast”, na koje-mu su se opet održavale radionice, a i birao se najbolji rose po izboru WOWica. Ove godine je pobjednik rose “Deklić” iz Istre”.

Nije tajna da dalmatinski vinari kaskaju u prezentaciji, baš poput maslinara. Istra je već davno daleko otišla u vrhunskoj promociji svojih ulja, vina, boškarina, koza… Naši ljudi vrijedno rade, ali su u tom segmentu bolje pripreme plasmana uvijek bili sporiji. Srećom, dolaze mlade generacije koje su toga jako svjesne.

“Na primjer u Komarni imate vinare poput sizmana, Volarevića, Tera madre, ili u Imotskoj krajini Grabovac i Sušić, u planome Kairos, Inge Jelavić, koji rade vrlo ozbiljne europske projekte. Te ljude treba predstavljati jer imaju odličan proizvod” kaže članica uprave WOW-a.

Za razliku od njih, kaštelanski proizvođači već glasovi-tog crljenka malo kaskaju u promociji i udruživanju pa su WOWice nedavno u hotelu “park” organizirale oku-pljanje i predavanje dr. Gorana Zdunića sa splitskog Instituta za jadranske kulture koji je zapravo i otkrio vrijednost stare loze.

WOWice su redovite gošće na Danima jegulja u Opu-zenu koje organizira udruga “eaškadur” odnosno eo-nika prović, također članica WOW-a čija je obitelj u proizvodnji vina. U svim tim projektima rado sudjeluju i naša tri poznata kuhara, vrhunska chefa Hrvoje Ziro-jević, Braco Sanjin i Ivan pažanin, koji su, kaže Adela, uz sve svoje obaveze uvijek spremni odazvati se.

Važnost takvih događanja u kojima se hrana i vino uvi-jek nude po popularnim cijenama, prepoznali su i vla-snici nekih restorana poput Zrna soli, Bokerije, Diokle-tian’s wine house, sadisona i parka jer time postižu da su im restorani puni i u mnogim zimskim večerima kad u gradu nema turista i kad je potpuno mrtav.

69 68

Stranica za tehnologepriredio:Dragan Đorđevićdipl. inž. polj.

Kako da ocenite crveno vino

Izvor: sedakcija Vino.rs, 04. mart 2016 .

U jednom od tekstova dali smo vam prve smernice kako da degustirate vino. Tih nekoliko saveta veliki su korak za apsolutnog početnika, koji će se zadovoljiti osnovnim pristu-pom, onim što mora da zna svako ko želi da upozna bazični deo vinske priče. Ali, malo nadogradnje može da vas svrsta u solidne poznavaoce, analitičare i vinske sudije i dodatno ojača vaše samopouzdanje prilikom izbora prave etikete, posebno kad su u pitanju crvena vina. 

Zašto crvena? Zato što su crvena vina bogatija sadržajem na koji ćemo posebno obratiti pažnju, a koji većini početnika izgleda neka-ko nejasno i tajanstveno. Tu se u prvom redu misli na tanine. Za po-četak neophodan vam je „alat“ u is-pravnom stanju: oči, nos, receptori za ukus i prepoznavanje teksture vina.

Šta tražite u boji vina? Kad nagnete čašu nad belom i dobro osvetlje-nom osnovom (pozadinom) dobija-te svoj mali vinski rendgen aparat.

Sortnost – Boja i zasićenje boje može vam na prvi pogled otkriti

sortu od koje je vino napravljeno. Tako je boja pino noara bledunjava i ciglasta, za razliku od tamnih, du-bokih, purpurnih obojenosti kaber-nea ili merloa, recimo.

Starost – Starenjem vino gubi sve-žinu i bogatstvo boje, postaje prvo narandžasto, zagasito pa i braonka-sto, što se najbolje vidi po obodu. Drastična promena boje najčešće zahteva barem pet do deset godina razvoja u boci.

Poreklo – Vina bogata izrazito jar-kim bojama najčešće su mlada i najverovatnije potiču iz jako sunča-nih predela. Slaba obojenost asoci-ra na hladnije predele.

Kiseline – baka plavičasta nijansa na obodu nekih vina asocira da je vino nižeg nivoa kiseline, dok crve-na, naravno, najavljuje suprotno.

Ne preterujte sa vizuelnim anali-zama. Sve napred nabrojano može imati „amandmane“ kada su u pita-nju kupaže, a ono glavno tek sledi.

Šta govore nožice ili vinske suze? „Vidi ove suze kako se slivaju, si-gurno je sjajno vino!“ – uzvikne tu i tamo poneko na degustacijama. Na žalost, pojava „suza“ nema mnogo veze s kvalitetom već sa viskozite-tom tečnosti i upućuje na analizu alkohola i šećera u vinu. Ali, isku-snom analitičaru može pomoći da odokativno utvrdi moguće geograf-sko poreklo vina. Viši viskozitet u vidljivijim nožicama nagoveštava više alkohola, a da bi alkoholi bili viši, grožđe mora biti izuzetno zre-lo u trenutku berbe. Time se vino u startu može geografski odrediti prema izrazito sunčanim vinogradi-

ma Australije, Španije, Kalifornije, eakedonije, što da ne? 

Takođe, ukoliko u čaši i na zidovi-ma čaše ostaju sedimenti, pijete nefiltrirano vino. Time imate ga-ranciju da ga nije proizvela vinska hiperprodukcija neke gigantske vi-narije, pošto one do detalja prate proizvodne procese na koje niko od najšireg kruga potrošača neće ima-ti zamerku tipa „vidi, imam nešto u čaši, fuj!“. Naprotiv, pijete boutique vinariju i to najverovatnije iz Sta-rog (vinskog) sveta koja svoje blago stvara na najtradicionalniji mogući način.

Igra se zove: prepoznajte mirise. Čulo mirisa je dar bogova. Svi ga imamo, ali su neki više nadareni. Ipak, nemojte se demoralisati, naj-važnije mirise svako može da pre-pozna, a bilo da pijete ili jedete, mirisanje je najvažniji deo uživanja. Sve ostalo je manje-više rutina. ei-risa koji se mogu prepoznati u vinu je na stotine. Nekad se i nasmejete na to šta je neko u nekom vinu pre-poznao. Osnovu čine tri kategorije i najverovatnije da će vas one u pot-punosti zadovoljiti kad krenete da ih prepoznajete.

Glavni voćni i slasni mirisi – Trešnja, višnja, jagoda, malina, brusnica, šljiva, kupina, borovnica, maslina, tart, džem, kandirano voće, slatko…

Cveće i bilje – Eukaliptus, šipak (hibi-skus), lavanda, ruzmarin, anis, ruža, kadulja, origano, nana, vanila, biber…

Uticaj drveta – Dim, duvan, vanila, koža, memla (pečurke), sandalovi-na, čokolada, koštunice, beli luk, slanina, crni čaj, grafit, kafa, suvo lišće, kapre…

Kako se analizira miris? Za početak, pokušajte da žmurite i zaboravite da je pred vama čaša vina. Ako ose-tite neko cveće, zamislite da ste na livadi i probajte da otkrijete šta vas to najviše privlači. Ne držite predu-go nos u izvoru mirisa, može da vas zbuni mnoštvo aroma. Ne trudite se da tačno precizirate šta je u čaši, borovnice, šljive, čokolada. Sasvim su dobri i opisi asocijacija tipa: „hladni vetar koji duva nad poljima oko palićkog jezera!“ Ipak, ako vam se za trenutak učini da ste u slepoj ulici, da je vaš jadni nos otupeo i ne ume da prepozna više ništa, re-šenje je jednostavno: za trenutak pomirišite sopstvenu podlakticu. Vaš miris neutralisaće sve do tad doživljeno i otvoriti novu belu stra-nicu aroma memoranduma.

Za manje-više profesionalce. Vin-sko njuškanje ima i viši nivo. Sve što osetite na mirisu, rezultat je brojnih jedinjenja, kiselina i alko-hola. Ali određeni mirisi govore po-znavaocima dosta toga:

Primarne arome – voće, cveće, zavi-se od vrste grožđa od kog se pravi vino. 

Sekundarne arome – karakteristike prepečenog hleba, sira, piva ili ma-slaca. To su ostaci kvasca korišće-nog pri fermentaciji, a nastaju kao posledica proizvodnog procesa.

Tercijarne arome – su najsuptilnije i nastaju starenjem vina ali i utica-jem drveta. Najlakše je prepoznati vanilu koja dolazi od barikiranja, ali u kvalitetnim i odležalim vinima i arome kože, putera, dima, prepe-čenog hleba, koštunjavog voća.

Šta tražimo na i pod jezikom, nep-cu, obrazima?

Kako otkriti šećer u vinu? bako, oseti se odmah na vrhu jezika. Ali nije jednostavno osetiti baš sav še-ćer i baš odmah. Ima vina koja su suva, a u suštini sadrže takozvani zaostali ili rezidualni šećer koji se ostavlja u vinu kako bi bila punija. Takođe, ima vina koja nose u sebi slast, ali je to rezultat određene arome, a ne šećera.

Kako otkriti alkohol? Alkohol se oseća dublje prema grlu. Iskusni degustatori bez problema pogađa-ju procenat alkohola. Za početak, dovoljno je da alkohol ne osećate, to pokazuje da je reč o dobro ba-lansiranom vinu, gde je sjajno ugo-

đen odnos alkohola i kiselina, pa ništa ne štrči. To je pokazatelj do-brog vina (naravno, ukoliko ne pije-te slatku širu s nekoliko postotaka alkohola).

Kako analizirati tanine? Tanini se prikazuju dvojako, kao ono hrapa-vo na jeziku, ali i kao gorkasti deo vina. Visoki sadržaj ili nezreli tanini proizvešče utisak na jeziku kao da sisate mokru kesicu čaja. Ukoliko su tanini proizvod koštica grožđa ose-te se na usnama i zubima. Oni koji potiču od bureta napadaju strane i koren jezika. Tanini su najviše od-govorni za teksturu vina, elegantna, svilena, robusna vina, kako se gut-ljaj kotrlja ili kači po ustima i jeziku, sve su to tanini.

Šta vele kiseline? Kiselina je čistač usta i nepca. Kiseline mogu biti uzbudljive, čak i seksi. pa pecka-ju, štrpkaju, pogađaju najrazličitije delove usne duplje i jezika. Kreću se u rasponu od onih limunastih do gotovo puterastih. Kiseline di-rektno odlučuju o dugovečnosti jednog vina i uz tanine su verovat-no najznačajniji deo kvalitativne analize i sublimacije utiska. Ali ne valja ni preterivati, jake kiseline su često u istoriji vinarstva, po-gotovo srpskog, bile alibi za slabu higijenu i tehnološko neznanje u vinskim podrumima.

Sve u svemu, pokušajte sebe da testirate prateći ove smernice i probajući što više različitih vina. Ko zna, možda otkrijete u sebi ta-lenat za ocenjivanje vina, a to se i te kako dobro može naplatiti. Ali, ako i ne bude tako, neće vam biti dosadno uz sva ta vina koja će te usput probati!

71 70

U svetu se konoplja gaji u ra-zličite svrhe, ali malo nest-varno deluje da se preko 20.000 proizvoda pravi se od nje. Značajna je kako u indus-triji papira, tekstilnoj, preh-rambenoj i farmaceutskoj industriji, tako i u kozmetici, građevinarstvu, čak i u auto-industriji. Najveći rast upo-trebe konoplje je zabeležen u prehrambenoj industriji. Kod nas se uglavnom koristi za ishranu ptica, ili se pravi hladno ceđeno ulje. Najveći svetski proizvođači industri-jske konoplje su Kina, susija i Kanada dok u Evropi pred-njače Francuska, Nemačka, Austrija i Holandija.

A kakva je situacija u Srbiji? Da li ste znali da je nekada pod ovom kulturom u Vojvodini bilo preko 40.000ha? Najveći problem što se konoplja ne uzgaja više u Srbi-ji predstavlja zakonodavstvo. In-dustrijska konoplja je, što se tiče zakona, izjednačena sa indijskom konopljom. eeđutim, u poslednjih nekoliko godina ova biljka se vraća na naše njive. Iako regulativa još uvek predstavlja problem, u bližoj budućnosti su najavljene izmene u zakonu što će sigurno olakšati uzgoj ove biljke. Slične probleme imali su i okolne zemlje, međutim, udruženja proizvođača izborili su se za dozvole za uzgoj industrijske ko-noplje. U Srbiji je 2016. godine bilo posejano oko 200ha, dok na primer u eađarskoj u toj istoj godini je bilo posejano 817ha (izvor: FAOSTAT), a u sumuniji 890ha (izvor: FAOSTAT).

No, pre nego što ovu kulturu pribli-žimo čitaocima, malo razjašnjenje onog najvažnijeg, onog što unosi možda i nerazumevanje. pre svega potrebno je ukazati na to da indu-strijska konoplja i indijska konoplja pripadaju istoj vrsti, s tim što se ra-zlikuju u sorti. Glavna razlika, a to je i najvažnije, je sadržaj psihoaktivne supstance THC-a (što je skraćeni-ca za delta-9-tetrahidrokanabinol). Naime, industrijska sadrži konoplja sadrži do 0,3%, a sa druge strane in-dijska konoplja sadrži 10% i više.

Industrijska konoplja je jednogo-dišnja biljka koja se seje u periodu april-maj, a žetva je već u septem-bru. seč je o jednoj vrlo ekološkoj biljci pošto ne zahteva nikakvo pr-skanje pesticidima, a s druge stra-ne dobijamo veliku količinu zelene mase, dok se cvet i list se koriste u

Industrijska konoplja – nova šansa ili…Ivan Valent, dipl. inž. polj.

farmaceutskoj i kozmetičkoj indu-striji.

Konoplja nema posebnih prohteva za predusevom, među najboljima su se pokazale jednogodišnje legumi-noze i strna žita pošto nam ostaje dovoljno vremena za blagovreme-nu i kvalitetnu obradu zemljišta. Konoplja ima velike zahteve prema obradi zemljišta pošto za relativno kratko vreme formira veliki prinos nadzemne mase uz slabije razvijen korenov sistem. Za konoplju se os-novna obrada izvodi na većoj dubi-ni nego za većinu ratarskih kultura. Dubina osnovne obrade iznosi od 25 do 50 cm. predsetvenu pripremu zemljišta za konoplju treba izvesti veoma kvalitetno. Zemljište nakon pripreme mora biti ravno, bez ko-rova, mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta. To je biljna vrsta koja podnosi češće vraćanje na istu parcelu, odnosno uz upotrebu staj-njaka može se gajiti i u monokulturi dve do tri godine, bez značajnijeg smanjenja prinosa.

Određivanje optimalnog termina setve i setvene norme je od izuzet-nog značaja. Sa setvom konoplje može da se počne veoma rano, če-sto već krajem marta. Ukoliko se konoplja gaji radi vlakna ili cveta, preporučuje se upravo setva do po-lovine aprila, čime žetva stiže po-lovinom avgusta. Ukoliko je glavni razlog proizvodnje zrno, optimalno vreme setve je kraj aprila do kraja maja. Dubina setve se preporučuje na 3cm jer u protivnom dobijamo neujednačeno nicanje. potrebno je od 10 do 50 kilograma zrna po hek-taru, zavisno od toga da li se gaji zbog cveta, stabljike ili ploda.

Kod đubrenja konoplje azotom količine koje se preporučuju su 80-100 kg/ha čistog azota, koji se primenjuje 2/3 u jesen a 1/3 u pro-leće sa predsetvenom pripremom zemljišta, fosfora od 90-120 kg/ha i kalijuma oko 100-240 kg/ha, što zavisi od tipa zemljišta.

prinos stabla je veći ukoliko je žetva veoma rana. Sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada, dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakna malo veći u kasnijim žetvama. U našim uslovi-ma je sredina avgusta optimalno vreme početka žetve konoplje za

vlakno. Žetva se obično obavlja traktorskim kosačicama uz zaštitu svih rotirajućih delova. pokošena masa se najmanje dva puta prevr-će da bi se dobro osušila. Kasnije se osušeno stablo balira. Ukoliko je gajimo za zrno, žetvu pomeramo za kasnije, odnosno otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljke što je obično polovinom septembra. U našim uslovima su postizani prino-si industrijske konoplje pri prime-ni adekvatne agrotehnike zrna do 1000 kg/ha i prinosi stabla do 10 t/ha. Sadržaj ulja u zrnu je oko 30%, a sadržaj vlakna u stablu oko 30%.

einistarstvo poljoprivrede je još 2013. godine formulisalo pravil-nik o uslovima za gajenje konoplje (Canabis sativa b), gde piše da je dozvoljeno gajenje onih sorti koje sadrže manje od 0,3% supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola. Za legalno gajenje industrijske ko-noplje, potrebna je posebna do-zvola einistarstva poljoprivrede, za koju se podnosi zahtev pre setve. Sve informacije vezane za prijavlji-vanje proizvodnje se mogu naći u pravilniku o uslovima gajenja indu-strijske konoplje, koji se može naći na sajtu einistarstva poljoprivrede.

73

priredio: Dragan Đorđević , dipl. inž. polj.

Stočarskikutak

Pripremanje krava za ispašuKorišćene zelene trave za krave veoma je bitno u ovom periodu. Ukoliko su tokom zimskog perioda hranjenje stočnom hranom poput silaže ili repe, prelaz će biti znatno lakši i brži. Ukoliko su do početka ispaše hranjene suvom hranom, se-nom i koncetratom, onda će prelaz biti znatno sporiji.

Najlakši način za prelaz sa suve na zelenu hranu je mešanje nakošene zelene hrane sa senom ili slamom. Ukoliko ne postoji mogućnost da se kosi zelena hrana, važno je da se prva dva do tri dana životinje drže kratko na pašnjaku. Ukoliko se na-glo pređe sa suve na ishranu zele-nom hranom, nema mogućnosti za postepeno privikavanje, pri čemu

može doći do nezgoda pri varenju hrane i do pojave naduna. Svaki takav poremećaj smanjuje količinu mleka kod krave, a ako duže potraje smanjiće telesnu masu životinje.

Zbog svih navedenih činjenica, ne-ophodno je pravilno i pažljivo izvr-šiti prelaz postepenim povećanjem količine zelene hrane.

Izvor: poljo eagazin, 13. april 2018.

Usled nepovoljnih klimatskih fak-tora za vreme držanja životinja na planinskim pašnjacima potrebna je posebna obazrivost postepenost u privikavanju. Velike visinske pro-mene ubrzavaju rad srca i pluća,

dolazi do promene sastava u krvi, kao i povećanog prometa materija. pri tome goveda veoma povoljno podnose temperaturne promene, mogu da izdrže kako nisku, tako i visoku temperaturu. Ipak, bolje

podnose nisku nego visoku tempe-raturu.  sazličita ispitivanja su po-kazala da ovce vole suvlje pašnja-ke, a goveda vlažnije. previše vlažni pašnjaci nisu pogodni ni za jednu vrstu stoku.

Nekotrolisana upotreba medikamenata u uzgoju stoke i živine može stvoriti bakterije opasne po čovekaIstraživanja govore da će u naredne tri decenije (ne)kontrolisana upo-treba medikamenata u uzgoju sto-ke i živine stvoriti nove superbak-terije koje će biti opasne po čoveka. Niska cena mesa siguran je put do kupca, pa neki proizvođači zloupo-trebljavaju antibiotike kako bi do-bili što jeftiniji proizvod.

Upotreba antibiotika bez kontro-le u uzgoju stoke i živine mogla bi da u naredne tri decenije usmrti bezmalo 10 miliona ljudi, procena je Globalne asocijacije potrošača „Konzjumer internešenal“ izneta povodom obeležavanja Svetskog dana potrošača, koji se obeležava u martu svake godine. Ništa bolja si-tuacija nije ni u Srbiji, gde godišnje zbog upotrebe kontaminirane hrane oboli oko 25.000 građana. posle ove crne statistike, logično, postavljaju se pitanja znamo li šta jedemo, kako se štiti tržište od štetnih posledi-ca antibiotika i hormona u mesu i koliko će pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, koji stupa na snagu od 15. juna 2018. godine, pomoći potrošačima.

Svetska uprava za hranu i lekove (FDA) procenjuje da se zbog ubrizga-

vanja antibiotika pilićima 1999. go-dine 11.000 ljudi razbolelo od crev-nih bolesti čiji je uzročnik bakterija otporna na antibiotike. posle ovih otkrića, da upotreba antibiotika do-prinosi otpornosti sve većeg broja bakterija na antibiotike, ishrana ovim proizvodima postaje sve opa-snija po zdravlje ljudi. Sporadične reakcije postoje. Najveći lanci brze hrane tako su uveli obavezu da ko-riste isključivo piletinu gajenu bez antibiotika. Nažalost, ova obaveza odnosi se isključivo na Sjedinjene Američke Države, dok u 100 ostalih država u kojima posluju ona ne važi.

einistarstvo poljoprivrede predvi-đenim izmenama i dopunama pra-vilnika postavlja nove zahteve pred proizvođače, za koje će nutritivna deklaracija postati obavezna. Kako je za medije izjavio Branislav sake-tić, rukovodilac grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane u einistarstvu poljoprivrede, no-vim pravilnikom će biti pooštrena odgovornost svih u čijoj je nadlež-nosti deklarisanje hrane, i skrenuo pažnju na čitav „spektar zahteva koji se odnosi na sektor mesa, pre svega na obeležavanje ukoliko se u mesu nalazi voda ili proteini koji

potiču od druge životinjske vrste“. Ni Evropska unija ne uspeva apso-lutno da kontroliše kvalitet mesa kojim se hrane građani. Tako je ne-davno u piletini koja se prodaje u britanskim supermarketima prona-đen rekordno visok nivo superbak-terija otpornih i na najjače antibi-otike. U Nemačkoj su pre nekoliko godina udruženja za zaštitu potro-šača digla uzbunu jer su u piletini iz masovnih uzgajivališta našli klice otporne na antibiotike. U Hrvatskoj je pre dve godine Agencija za stan-darde hrane otkrila da se pilićima povećava težina tako što im se u batake ubrizgava slana voda ili ži-votinjski otpad.

U Srbiji, ali i državama regiona, koje važe za siromašna tržišta, posto-ji glad za jeftinim mesom. Zato se vodi velika bitka između trgovaca za proizvode što nižih cena. Zbog toga rastu proizvodnja i uvoz (ne)kvalitetnog mesa. Činjenica, trži-šte zakonski jeste regulisano, ali kako pored ovih brojki potrošači da budu sigurno da kupuju bezbedne proizvode? A od matičnog jata do dolaska na našu trpezu živina može da se zarazi na razne načine. Kada proizvođač ima sve segmente pod

Izvor: Danas, 11. april 2018.

75

kontrolom, onda govorimo o ver-tikalno kontrolisanoj proizvodnji. Ovakvu kontrolu nemaju seoska domaćinstva i mali proizvođači, koji inače čine više od 50 odsto u proizvodnji mesa i više od dve tre-ćine u proizvodnji jaja. eeđu malim firmama postoje porodične farme koje veoma dobro i organizovano posluju, ali je pored toga i veliki broj farmi koje nisu registrovane, te samim tim nisu vidljive od strane inspekcijskih državnih organa.

,,Svi proizvođači u Srbiji moraju da zadovolje zakone i propise sepu-blike Srbije u pogledu bezbednosti hrane. postoje proizvođači koji se na našem tržištu ističu kvalitetom koji je potvrđen u akreditovanim la-boratorijama Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije, ali naravno ima i onih koji ne postupaju u skladu sa propisima. Takvi slučajevi se sank-cionišu” ističe doktor veterinarske medicine Nikola sokvić iz Odeljenja za ispitivanje namirnica životinjskog porekla i hrane za životinje na Na-učnom institutu za veterinarstvo Srbije. ,,Veći kvalitet i kontrolu imali bismo ukoliko bi se i građani uklju-čili. Ne smeju da budu lenji, već da odmah prijave nepravilnosti, kako bismo isključili takve proizvođače”.

postoje firme kojima je stalo do kva-liteta svojih proizvoda i koje znaju da deklaracija koju stave na njiho-vu ambalažu podleže zakonskoj re-gulativi. proizvođači koji sprovode kontrolu celog lanca proizvodnje i ishrane garant su kvaliteta. Oni svo-je piliće i koke gaje na farmi, pušta-ju ih da se šetaju i kljucaju na otvo-renom, daju im čak i eukaliptus, koji između ostalog povoljno utiče na disajne organe živine.

,,ei primenjujemo tradicionalne me-tode proizvodnje živinskog mesa. Naši visoki standardi uzgoja, pored ostalog, znače i gajenje u prirodnom okruženju, kraći su transportni pute-vi. Važan aspekt je kvalitetna hrana za živinu koja ima blagotvorno dejstvo na sastav mesa i krajnjeg proizvo-da. eožda zato naši proizvodi jesu skuplji, ali mi garantujemo za njihov kvalitet” objašnjava Dragan Salapura, stručnjak za živinsku proizvodnju „pe-rutnina ptuj Topiko“ iz Bačke Topole.

,,Hrana je za živinu izuzetno važna. eešavina bez antibiotika i hormona je preduslov da kvalitet mesa bude adekvatan i zadovoljavajući. Zbog toga proizvodimo smešu koju kori-stimo za ishranu životinja koja ne sadrži ni životinjske proteine. Smeša je prirodna, sadrži kukuruz, pšenicu, soju i proteinske komponente, po-trebnu masnoću koja je izvor ener-gije, sedam minerala i vitamine koji su neophodni kako bi bio postignut zdrav rast živine. Nema aditiva, hor-mona i antibiotika”.

Uprkos tome što dajemo prednost namirnicama domaćeg porekla,

ne kupujemo uvek ono što je do-maće. proizvođači listom ističu da je njihov proizvod bezbedan i op-timalnih nutritivnih svojstava iako to nekada nije u potpunosti tačno. ponekad nemamo sve informa-cije o hrani koju kupujemo, ali za nas kao konzumente je značajno da one ključne, najvažnije za naše zdravlje dobro razumemo. Novi pravilnik o deklarisanju u mnogo-me bi morao da promeni sadaš-nju situaciju. ,,U proizvodnji hrane neophodna je kontrola „od njive do trpeze“, odnosno kad je meso u pitanju, od matičnog jata do po-trošača, što obuhvata kontrolu si-rovine, procesa proizvodnje, goto-vog proizvoda, distribuciju i uslove čuvanja. prema važećoj zakonskoj regulativi, tržište štiti kako granič-na veterinarska inspekcija prilikom uvoza proizvoda ili sirovina, tako i republička veterinarska inspekci-ja koja kontroliše proizvodnju pre stavljanja u promet, i u prometu prilikom redovnih i vanrednih kon-trola, a u saradnji sa akreditovanim laboratorijama”, kaže dr nauka Ja-sna Kureljušić sa Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije.

podaci o upotrebi antibiotika u živi-narstvu dobar su pokazatelj o teh-nologiji koja se primenjuje prilikom uzgoja životinja. Nažalost, zemlje Južne Evrope, kao i većina država u našem neposrednom okruženju su poznate po raširenoj (zlo)upotrebi antibiotika. Najbolje rezultate posti-žu zemlje sa severa Evrope, kao što su Island, Švedska, Finska, a iz regio-na je pozitivan primer Slovenija, gde je upotreba antibiotika u živinskoj ishrani svedena na najmanju meru. Neslavni primeri iz Evrope su Kipar, Španija, Italija, eađarska, Belgija…

To često podrazumeva intenzivnu proizvodnju koja je usmerena isklju-čivo na smanjenje troškova, poseb-no na račun sirovina za prehranu. Tada se koriste neadekvatne za-menske sirovine i primenjuju agre-sivni tehnološki procesi. Tako se uz manje uloženih sredstava i za kraće vreme dobija težina, ali ne i kvalitet.

Najbolja zaštita od štetnih posledi-ca antibiotika i ostalih lekova koji se mogu zloupotrebiti u uzgoju jeste kupovina mesa iz bezbednih izvora. Izuzetno je važno da potrošači budu informisani o svim relevantnim teh-nološkim postupcima koje prime-

njuje uzgajivač mesa. Kupovina od proizvođača koji ima integrisan ceo proizvodni proces, od proizvodnje hrane do proizvodnje namirnice za tržište, uvek je bolja u odnosu na one koji se samo parcijalno bave proizvodnjom i koji nemaju punu kontrolu tokom celog životnog ci-klusa životinje. Takođe, kupovina iz „sivih“ kanala prodaje gde se pla-sira meso kome nije moguće utvr-diti poreklo (najčešće pod parolom „kupujmo domaće“) predstavlja oz-biljan bezbednosni rizik za zdravlje potrošača. Neophodno je da svaki

proizvod bude kompletno ispravno deklarisan, a da ga u promet stavlja kredibilan i odgovoran proizvođač.

proizvođači koji svesno u živinsko meso ubacuju razne antibiotike i hemikalije, pokušavaju da od lo-šeg mesa dobiju proizvod prve klase. Takvi pilići se ne uzgajaju da budu zdravi i da njihovo meso bude sočno i mekano, već se u trci za što većom zaradom čini sve kako bi pile što pre dostiglo po-trebnu težinu. Time potrošači nisu samo prevareni, već im je ugrože-no i zdravlje, jer takva piletina sa-drži 500 odsto više natrijuma.

Sektor živinarstva jedan je od naj-brže rastućih podsektora stočne industrije. proizvodnja postaje sve intenzivnija i vertikalno integrisa-na, s obzirom na tehnološki napre-dak, te se očekuje da će globalna potražnja nastaviti ubrzano da ra-ste. Za period 2013-2022. godine predviđa se da će ostati najbrže rastući prehrambeni sektor u smi-slu proizvodnje. Evropska živinar-ska industrija zapošljava više od 302.000 ljudi i ima godišnje promet od 30 milijardi evra, i na taj način je jedna od najvažnijih privrednih grana Evrope.

„Industriju živinskog mesa porede sa automobilskom, po sofisticira-nosti, tehnologiji i konkurenciji. Vr-hunski kvalitet proizvoda obezbe-đuje integrisani lanac proizvodnje gde proizvođač mesa i proizvoda pokriva ceo proces, od jaja, pre-ko inkubatora, proizvodnje stočne hrane, kontrole, prerade mesa i proizvodnje prerađevina, do distri-bucije“ objašnjava Borko Vukajlo-vić, tehnolog, i ističe da u Srbiji, u kojoj se po stanovniku troši oko 16 kilograma živinskog mesa godišnje, tržište još nije dovoljno regulisano.

Stručnjaci ističu da živinarstvo u Srbiji može za relativno kratko vre-me da se unapredi i dostigne nivo sličan onom u razvijenim zemlja-ma. eeđutim, zbog kupovne (ne)moći stanovništva i bez otvaranja izvoza, to će se teško dogoditi. Od 2010. do 2015. godine broj živine bio je u stalnom opadanju, pa je 2014. godine iznosio 17.167.000 komada, proizvedeno je ukupno 94.000 tona živinskog mesa i 1.89 milijardi jaja, što je bilo za 15 odsto manje nego četiri godine pre toga.

Mati BOŽANSKA ZEebJA Jelena earavić, novinar

U dosadašnjim tekstovima o panteonu slovenskih bogova koji su obožavani na ovim prostorima i čiji su se kultovi vere održali i do dana današnjeg, spomi-njali smo samo muška božanstva koja su imala svoj ljudski oblik. eeđutim, slovensko društvo u kom su se poštovali ovi bogovi, živelo je u određenoj vrsti matrijarhata, a može se reći i da su žene u to vreme na neki način imale ista prava kao i muškarci.

Zato ovaj tekst posvećujemo jednom od najmoćnijih ženskih božanstava u slovenskom panteonu- eati, ili kako su je drugačije zvali eajci Zemlji.

Večno plodna, reproduktivna i mudra, eati je ujed-no i najstarije božanstvo u Slovena, o čemu svedoči činjenica da ona nije imala ljudsko otelotvorenje u narodu, već je njen kult najbliži animizmu- odnosno eati se poštovala kao sama zemlja, produhovljena i božanska. Upravo je zato bila jedina boginja kojoj se narod direktno obraćao, bez posredstva svešte-nika. U različitim slovenskim narodima imala je ra-zličita imena- u poljskoj su je zvali eatka, u bitva-niji Zemyna, tj. sama Zemlja, dok se u čuvenoj knjizi Velesa ona naziva Zemun, pa se pretpostavlja da je upravo po njoj grad Zemun dobio svoje ime, a reč zemunica svoje značenje. Životinja koju su Sloveni najčešće povezivali sa eati je krava, što ni ne čudi jer je krava simbol plodnosti.

eati su se ljudi obraćali za savet, za pomoć, a vero-valo se da je ona ujedno i sudija i svedok, ona koja odlučuje, vidi sve i deli pravdu. Jedan od najzanimlji-vijih rituala vezanih za eajku bio je običaj među se-ljacima da kada žele da se ožene i dobiju odobrenje i blagoslov od eati, progutaju grumen zemlje ili ga stave na glavu. eati je bila zemlja sama, pa su joj se obraćali i kada im je trebala pomoć oko stoke, kako im se stoka ne bi razbolela.

S obzirom da se ovo božanstvo toliko razlikovalo od svih ostalih božanstava slovenskih naroda, kult, tj. verovanje u eati se održalo još dugo nakon dolaska hrišćanstva. Smatra se da je prihvatanjem hrišćan-stva njena uloga prenesena na Bogorodicu, a postoji i mit koji predstavlja eati u ovoj ulozi. begenda kaže da su svet stvorile bada i soda, koje su ga podelile u 3 sveta: Jav, Nav i prav. Jav (java) je bio svet koji pred-stavlja sve ono što možemo da osetimo, opipamo i vidimo, dakle stvarni svet. Nav je bio svet mrtvih, tj. onostrani svet, a prav svet kojim se upravlja pomoću zakona i pravila.

Na prostorima raznih slovenskih naroda, od susije, Ukrajine pa do poljske pronađeni su brojni kipo-vi koji prikazuju plodnu, mnogogrudnu ženu, a koji svedoče o jačini kulta eati.

79

Pčelarenjepriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Pčele u opasnosti zbog pesticida neonikotinoida!pesticidi iz grupe neonikotinoida predstavljaju opasnost po divlje i medonosne pčele, koje su ključne za oprašivanje i reprodukciju mno-gih biljaka, potvrdila je nova ana-liza Evropske agencije za bezbed-nost hrane (EFSA). Neonikotinoidi su najčešće korišćeni insekticidi za brojne kulture.

Agencija je samo potvrdila ono što je još 2013. godine utvrđeno za tri neonikotinoida koja su u širokoj upotrebi ‒ klotijanidin (clothiani-din), imidakloprid (imidakloprid) i tijametoksam (thiamethoxam).- „enogo je zaključaka, zbog fakto-ra poput vrste pčela, nameravane upotrebe pesticida i nivoa izlože-nosti. potvrđena je ukupna opa-snost za tri analizirane vrste pčela”, rekao je Hose Tarazona, šef Odelje-nja za pesticide EFSA.

Komentarišući rizike navedene u izveštaju, portparol Agencije je re-kao da pčele mogu da budu izlože-ne neonikotinoidima na više nači-na, zavisno od upotrebe pesticida. Na pitanje da li je moguća potpuna zabrana neonikotinoida, zvaničnik EFSA rekao je da posao te agencije podrazumeva naučnu procenu rizi-ka, a ne odlučivanje o dozvolama za regulisane proizvode, uključuju-ći pesticide.

Zaštita pčela važno je pitanje za Evropsku komisiju, koja brine za biodiverzitet i prirodnu sredinu. Neonikotinoidi predstavljaju kon-troverznu grupu pesticida koja je u upotrebi od devedesetih godi-na. To su najčešće korišćeni in-sekticidi za brojne kulture. enogi, međutim, ukazuju da su ti insek-ticidi štetni po pčele i oprašivače uopšte. Ekološke nevladine orga-nizacije oštro su kritikovale kom-paniju „Sindženta”, proizvođača semenskog materijala, što zago-vara model poljoprivrede koji je „neodrživ” i suprotan propisima EU. Evropska unija od 2013. godi-ne ograničava upotrebu neoniko-tinoida, ali će, s obzirom na nove analize, Komisija i članice razmo-triti potencijalne amandmane na važeće restrikcije.

Izvor: rts, 16. mart 2018.

Koje voće najbolje ide uz med?

,,Danas je sve teže prodati med kao med, pa se javila potreba za prošire-njem palete proizvoda. potrošačima je potrebno ponuditi nešto drugačije i novije, gde će oni pored meda ose-titi još neke druge ukuse, pa će im to biti imperativ da koriste i med”, kaže Igor Stanković.

Dok se u Srbiji prosečno po glavi stanovnika potroši svega 300 do 600 grama meda godišnje, u zemljama Evrope to je mnogo više. potrošnja i navika konzumiranja meda ili dru-gih pčelinjih proizvoda nije primetna kod nas, pa se mnogi pčelari dovijaju raznim idejama, kako bi ovu hranu i lek približili kupcima. Tako je jedan mladi pčelar iz eladenovca svoju ponudu proširio proizvodima koji u sebi sadrže kombinaciju voća i meda.

,,Danas je sve teže prodati med kao med, pa se javila potreba za prošire-njem palete proizvoda. potrošačima je potrebno ponuditi nešto drugačije i novije, gde će oni pored meda ose-titi još neke druge ukuse, pa će im to biti imperativ da koriste i med. Ja moram da zadovoljim i one zahtev-nije potrošače, pa zato nudim voće u medu; aroniju u medu, zatim orah, indijski orah, suve šljive u medu. Sve je to nešto drugačije u odnosu na osnovnu paletu pčelinjih proizvoda koju nudi većina pčelara”, kaže Igor Stanković.

posebna poslastica -  suve šljive u medu. Ovaj eladenovčanin bavi se pčelastvom već 13 godina. Sve je počelo, kaže, sa jednim rojem pče-la uhvaćenim u blizini njegove kuće. Danas ima 300 košnica na dva pčeni-njaka u selu Kovačevac kod elade-novca, sa prosečnim prinosom oko 7 kg po košnici. pčelinjaci  Stanko-vić nude mnoge kombinacije voća u medu, ali posebno izdvajaju jednu.

,,Jedna od izuzetno dobrih poslasti-ca su suve šljive u medu. Suva šjiva je bogata kalijumom i beta karote-nom, pa u kombinaciji sa medom poboljšava rad organizma. eeđu-tim, problem je što ona ne može duži vremenski period da se čuva, jer suve šljive na tržištu su nedovlj-no suve i imaju veći procenat vode, med upija tu vodu i može da dođe do fermenatcije. Ovaj proizvod ne može da stoji više od dva meseca», objašnjava Igor.

Voće u medu. Najbolja je kombinacija više vrsta voća u medu. Zbog toga na-bavlja samo suvo voće koje je dovolj-no suvo, pa tako sa medom pored su-vih šljiva, kombinuje i aroniju, orah, indijski orah, brusnicu. Aronija,  koja je bogata vitaminima, sa medom de-luje antikancerogeno, poboljšava cir-kulaciju krvi, leči urinarne infekcije, upalu prostate i poboljšava rad jetre. Kombinacija oraha i meda je od vaj-kada poznata u narodnoj medicini, a indijski orah, kao afrodizijak, pred-stavlja naročitu poslasticu kada se jede zajedno sa medom. Ipak, koje to voće najbolje ide uz med, Igor Stan-ković kaže da je to upravo kombina-cija više vrsta voća u medu:

“proizvod 13 vrsta voća u medu je i moj natraženiji iz palete voća u medu, jer nutritivno ima najviše sa-stojaka u sebi, najviše vitamina, mi-nerala koji se unose u organizam i pregršt ukusa na jednom mestu. Tu ima od oligo elemenata, omega 3 masnih kiselina do raznoraznih vita-mina, a med i suvo voće su prirodan šećer i sve je to potpuno drugačije u odnosu na ono što postoji na rafovi-ma u megamarketima”.

Voće u medu - poslastica i lek! Osim toga što ovaj proizvod sadrži ba-dem, lešnik, orah, tu je i suva kajsija, smokva, suvo grožđe, ali i kandira-na papaja i ananas. Do broja 13 do-šao je jednostavnim isprobavanjem koje voće može ići zajedno jedno s drugim u medu, a koje ne. Igor nije samo vodio računa o ukusu, već i o izgledu samog proizvoda, pa svaki sastojak svojom bojom i teksturom daje naročit vizuelni utisak, privla-čan za kupce.

,,Žvakanjem samog voća dolazi do usvajanja dobrih materija i nikako ne treba gutati odmah. potrebno je sve pčelinje proizvode što duže dr-žati u ustima, pa tek onda proguta-ti”, savetuje Igor.

Izvor: Agroklub, 12. april 2018.

81

Sezonski radovi su u toku, lepo vreme i prolećni dani pokrenuli su mnoge poslove vezane za poljoprivrednu i proizvodnju u hortikulturi. Sa pojavom i buđenjem vegetacije javljaju se mnogi štetni organizmi koji prete da unište mlade biljke i da ugroze svaki vid poljoprivredne proizvodnje. Da bi se navedeni problemi sprečili preporučuje se primena hemijskih sredstava za zaštitu bilja ali ta primena može da kompromituje proizvode. Zašto? Odgovor je jednostavan, aplikacija pesticida nije bila odrađena adekvatni uređajima. Stoga, je izbor i upotreba ručnih i motornih prskalica sa ciljem da se zasadi zaštite na najbrži i jed-nostavniji način vrlo značajna. .

Osnovna namena prskalica jeste kvalitetan tretman zasada voća, po-vrća, vinograda, cveća, a često se koriste u rasadnicima žbunaste ve-getacije i za tretiranje mladih šum-skih zasada. Na manjim površinama u domaćinstvu uglavnom se koriste ručne prskalice, za veći obim posla najčešće u voćnjacima i vinogradi-ma kao i u šumskoj rasadničkoj pro-izvodnji koriste se motorne prskali-ce. U zatvorenim prostorima, kao što su plastenici i staklenici, najpogod-nije su akumulatorske prskalice koje nemaju štetnih izduvnih gasova.

Sve je lakše kada imaš Villager prskalice

Duško Simić, dipl. inž. šumarstva

Brend Villager u svom asortimanu ima različite modele ručnih i mo-tornih prskalica i atomizera. ee-đutim ovoga puta predstavljamo atomizer model Villager DM 14 P i motornu leđnu prskalicu model Vi-llager PS 20. Uzgred, ova dva ure-đaja imaju široku upotrebu u prak-si i jedni su od najprodavanijih u regionu jugoistočne Evrope. prska-lice i atomizeri Villager koncipirani su tako da lako i jednostavno mo-žete reagovati i na pravi način ade-kvatnim agrotehničkim merama zaštiti vaš zasad i doprineti pove-ćanju ukupnog prinosa biljaka.

Atomizer Villager DM 14 P odlikuje visok stepen ergonomije, koji pred-stavlja kombinaciju najboljih per-formansi i udobnosti za korisnika. Komande koje se nalaze na ručici su savršeno dostupne, omogućava-ju lako i jednostavno podešavanje atomizera, bez zastoja u radu. Ben-zinski motor od 1,25 KW, garantuje pouzdanost i dug radni vek, mak-simalnu snagu postiže već pri 7000 obrtaja u minuti. pogonski agregat je dvotaktni motor koji koristi me-šavinu benzina i ulja u razmeri 40:1. podesivi mlaz atomizera omogućava mašini da se prilagođava vrstama postupaka koji se obavljaju i vrsta-ma vegetacije u optimalnom dome-tu od 6 do 9 m. Izuzetni rezultati se dobijaju prilikom upotrebe atomi-zera Villager DM14 P u voćnjacima, malinjacima i šumskim rasadnicima. Zahvaljujući pumpi koja povećava

pritisak dobijaju se maksimalne performanse na većoj visini tretira-nja biljaka.

eotorna leđna prskalica Villager PS 20 predstavlja pravog saveznika prilikom izvođenja hemijskih tre-tmana sa herbicidima, a pogodna je i za snabdevanje biljaka hranljivim materijama. Na raspolaganju je do-datni pribor uz prskalicu, koji omo-gućava da ona bude pogodna za različite poslove u svim uslovima. Nastavci dužina 540, 600 i 714 mm mogu se povezati zajedno za cilja-no prskanje teže dostupnih tačaka, a mlaznice koje se nalaze na na-stavcima olakšavaju diferencijaciju tretmana velikih kultura u kojima su potrebni različiti nivoi ili pritisci prskanja. sadni pritisak pumpe je 0-25 bar uz postizanje dometa od 9 do 12 m. Benzinski motor od 0.75

KW postiže maksimalnu snagu već pri 7500 obrtaja u minuti. Nominal-na snaga motora je sasvim dovoljna za pokretanje pumpe visokog priti-ska. Kao pogonsko gorivo za motor koristi se mešavina benzina i ulja u razmeri 40:1. sazvojni tim brenda Villager preporučuje upotrebu Vi-llager 2T, ulja za dvotaktne motore, koje pruža optimalne uslove za dug vek rada motora.

Dostupnost originalnih rezervnih delova i kvalitetna servisna podrš-ka ulivaju sigurnost korisnicima i predstavljaju jedan od parametara koji direktno utiče na kvalitet pro-izvoda. Ovlašćeni serviseri imaju dovoljno iskustva i znanja neop-hodnog za brzo rešavanje širokog spektra problema koji mogu nasta-ti prilikom eksploatacije mašina. Samo uz Villager prskalice možete biti sigurni u postizanje uspeha, a gajene biljke će biti kvalitet-no zaštićene od različitih štetnih organizama.

83 82

Gajenje radiča - saveti i preporukeU Srbiji se radič  malo  gaji. To povrće se najčešće konzumira  u svežem stanju, a  naročito je  preporučljivo  u ishrani dijabetičara. Kada je reč o  radi-ču, treba razlikovati dva varijeteta: lisnati  i korenasti. bisnati radič se gaji zbog listova koji mogu biti zeleni, crveni i ljubičasti, a on se zbog svoje lisnato-glavate forme još zove i glavičasti. Korenasti ra-dič se najčešće koristi za takozva-no forsiranje.

sadič je dvogodišnja biljka. U fazi rasada on može da prođe stadi-jum jarovizacije i pri dugom danu već  prve  godine  može  cvetati. Optimalna temperatura za rast i razvoj ovog povrća je  15 - 18°C, a minimalna 6 - 8°C. Svoj rast ra-dič  zaustavlja pri temperaturama nižim od 2°C i višim od 30°C. Ova biljka  voli otvoreno, osunčano mesto, a toleriše i malo senke. Da bismo imali stabilne prinose, važ-no je ravnomerno snabdevanje vo-dom (70%-80% pVK).

U plodoredu radič dolazi nakon kultura koje se đubre stajnjakom. Najbolje uspeva na srednje-teš-kim  zemljištima, pH  vrednosti 6-7. Zemljište treba obraditi na dubinu  20-40 centimetara, s tim da  površinski sloj mora imati mr-vičastu  strukturu. bisnati radič se đubri stajnjakom i to sa 20-40 tona

đubriva po hektaru, a kada je reč o mineralnim đubrivima, đubri se sa 100-120 kg/ha azota, 120 kg/ha fos-fora i 100-160  kg/ha kalijuma. Važ-no je naglasiti da se predsetveno unosi  polovina predviđenih đubri-va, dok se druga polovina unosi u vidu prihrane, koja se obavlja u fazi formiranja listne rozete.

Reč strukepriredio: Dragan Đorđević, dipl. inž. polj.

Izvor: Agroklub.rs. Dragan eijušković, pSSS Jagodina

sadič se može gajiti iz rasada ili direktnom setvom, koja se obavlja na gredice sa međurednim razma-kom od 10-15 cm ili omaške 3-10 grama semena po metru kvadrat-nom. Dubina setve je 0,5 - 1cm, a posle setve je poželjno blago valja-nje. sana prolećna setva se obavlja od februara do marta. Biljka lisnu rozetu formira za 25-40 dana listo-vima dužine 5-7 cm koji se koriste u ishrani. betnja setva se obavlja tokom juna i jula, a ova biljka se seje redove 30-50 x 15-30cm. sadič gajen iz rasada najčešće se seje u etapama, što omogućuje kontinui-rano pristizanje za tržište u perio-du od aprila do juna. sasađuje se u fazi 3-4 lista, od maja do jula, a bere se od jula do decembra. Uko-liko se radič gaji iz semena, u fazi 3-4 lista je neophodno obaviti pro-ređivanje.  Kultiviranje se sprovodi jednom ili dva puta, a biljci je po-

trebno je obezbediti  redovno na-vodnjavanje (20-30 mm vode na svakih 5-7 dana). Odlične rezultate daje i folijarna prihrana koju treba obavljati zajedno sa zaštitom.

Tokom vegetacije ovo povrće može imati 2-3 berbe (odsecanjem ili ko-šenjem listova). Nakon toga je oba-vezna  prihrana i zalivanje. bisna-ti radič pristiže za beru za 60-80 dana, a prinosi se kreću od 15-30 t/ha. Korenasti radič vadimo u perio-du od septembra do novembra (pre mraza). Koren koji se vadi treba da bude debljine 3-5cm i dužine 15-20cm. Vađenje korena može se oba-viti ručno ili pomoću mehanizacije. Nakon  vađenja, koren se ostavlja na parceli 4-5 dana složen u humke sa lišćem okrenutim spolja. Na taj način se listovi lagano suše, a hra-na iz njih listova prelazi  u koren. posle  toga  listove sečemo na 2-4

cm iznad glave, s tim da moramo voditi računa o tome da ne povredi-mo vegetativni vrh. Korenasti radič se skladišti u podrumima u pesku na temperaturi od 1-2°C. Forsiranje korena traje 20 dana, a obavlja se u tamnim i toplim prostorijama.

U savremenoj proizvodnji radiča uglavnom se preporučuje  gajenje na policama i mobilnim kasetama u kojima se, uz bolju kontrolu use-va, bolje iskorišćava prostor, zato što se na relativno malom prosto-ru može proizvesti  veća količina radiča. pospešivanje može da se primenjuje neprekidno, dakle i  to-kom zime. Takvim načinom gajenja radič za upotrebu pristiže za 2-5 ne-delja od sadnje, to jest kada listovi dostignu dužinu 20-30 cm, a treba pomenuti i to da se sa površine od 1m2  može ostvariti  prinos od oko 10-15 kg.

85 84

Da li je to „treća sreća“ ili „treće pa muško“, tek je najmlađi član porodice Speed osvojio zlato? Da, da, nakon običnog, Speed, došao je Speed G, a zatim i Speed S i on je pokupio Zlatnu medalju NS sajma.

Da ipak ovo malo razjasnimo. Na-ime, razvojni tim kompanije Ferti-co Niš u saradnji sa saradnicima Stručne službe kompanije Agro-market pre tri godine počeo je sa razvojem Speed linije proizvoda. prvi na tržištu, FitoFert Speed je u prvoj godini zaintrigirao mnoge da ga uvrste u programe folijarne ishrane useva kukuruza, i odmah da kažemo nisu se pokajali. pro-tekle dve godine poslužile su za još bolje pozicioniranje ovog pro-izvoda ali i za rad na drugim pro-jektima. Kao rezultat toga, u 2018. godini, na tržištu su se pojavili i prvo, FitoFert Speed G za primenu u usevima strnina, a zatim i trofej-

ni FitoFert Speed S koji se prime-njuje u usevima soje, suncokreta i uljane repice. I sada dolazimo do razjašnjenja. U Izveštaju Komisija za ocenjivanje kvaliteta proizvoda hemijske industrije na 85. eeđu-narodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, na osnovu pregle-danih i ocenjenih 30 uzoraka, pri-javljenih od 4 učesnika, dobitnik Zlatne medalje sa osvojenih 96 po-ena je proizvod Fitofert Speed S.

Šta je FitoFert Speed S? proizvod koji sadrži bioaktivne organske komponente, kao i mikroelemente mangan (eg) i molidben (eo). pri-menjen u usevima soje, suncokre-

Zlata vredni Bojana Stanković, dipl. inž. polj. ta i uljane repice FitoFert Speed S povoljno utiče na nekoliko veoma važnih fizioloških procesa, kao što su pojačana otpornost na stres, stimulacija rasta korenovog siste-ma, intenziviranje metabolizma, asimilacija hraniva, intenzivira-nje procesa fotosinteze. Svaki sa-stojak ima svoj zadatak, pa tako, bioaktivni organski kompleks neutrališe ili ublažava dejstvo različitih faktora stresa, aktivira proizvodnju biljnih hormona što pozitivno utiče na prinos i kvali-tet. eikroelement mangan (en) ima značajnu ulogu u procesu fotosinteze, reakcijama cepanja vode, vezivanja i asimilacije azo-ta, aktivaciji enzima. Nedostatak mangana se javlja na alkalnim i slabo kiselim zemjištima, bogatim u organskoj materiji. pojavu ne-

dostatka mangana podstiču suša, visok sadržaj gvožđa, bakra ili cinka u zemljištu. prvi simptomi nedostatka mangana javljaju se na mladim listovima u vidu hlo-roze koja se širi od ivice lista ka glavnom lisnom nervu. U slučaje-vima izraženog nedostatka man-gana tkivo zahvaćeno hlorozom vremenom odumire. Usled nedo-statka mangana dolazi do slabog porasta korena, manje otpornosti na bolesti kao i smanjenje cve-tova, što znači, posebno za sun-cokret mnogo manji rod. Zato se suncokret i često naziva „mangan biljkom”.

S druge strane, molibden (eo) se zbog svoje male koncentracije u biljkama ubraja u ultramikroele-mente. Jedan od mikroelemenata

koji se pored gvožđa, mangana, bora, cinka i bakra smatra bitnim u ishrani biljaka ali mu nije dovolj-no posvećena pažnja. Molibden ulazi u sastav hloroplasta biljke, pa time predstavlja važan činilac fotosinteze. pored toga, reguli-še transport gvožđa kroz biljku i doprinosi usvajanju azota formi-ranog od leguminoza, odnosno strukturalna je komponenta ni-trogenaze, koja je uključena u fik-saciju N2 u formu amonijaka kod leguminoza (soja). Simptomi ne-dostatka molibdena u prirodi se retko mogu uočiti. Tipičan simp-tom nedostatka molibdena je hlo-roza, a kod nekih biljnih vrsta, kao na primer kod karfiola, obrazova-nje listova najrazličitijih oblika.

Kada i kako se primenjuje FitoFert

87 86

Speed S? preporuka je primena u usevima suncokreta i soje prili-kom herbicidnih tretmana u dozi od 3,0 l/ha, a u usevima uljane re-pice, preporučuju se nakon nica-nja i razvoja lisne mase, a tokom proleća obaviti još jedan tretman, bilo uz herbicid ili insektno-fun-gicidni tretman. U uljanoj repici doza za prvi tretman iznosi 3,0 l/ha, a za prolećni 2,5 do 3,0 l/ha.

sed bi bilo da u ovom tekstu spo-menemo i rodonačelnika Speed li-nije, proizvod FitoFert Speed. Ovaj preparat se posle višegodišnjeg ispitivanja pojavio u prodaji 2017. godine, i namenjen je isključivo za kukuruz. prisutne aktivne or-ganske komponente, kao i bor (B) i cink (Zn) povoljno utiču na broj-ne fiziološke procese, kao što su

pojačana otpornost na stres, sti-mulacija rasta korenovog sistema, intenziviranje metabolizma, asi-milacija hraniva, intenziviranje fo-tosinteze. eikroelement cink utiče na bolje usvajanje i metabolizam azota, dok bor utiče na rast pole-novih zrna, te samim tim i oplod-nju. Optimalno vreme primene proizvoda FitoFert Speed zajedno sa tretmanom herbicidima i to u prvom tzv. ranom postu 3 – 6. list u dozi od 3,0 l/ha, a kasnom po-stu (6 do 8. list) u dozi od 2,5 do 3,0 l/ha. Ukoliko se radi o gajenju semenskog kukuruza, preporuka je tretman pred metličenje prska-licama visokog klirensa u dozi od 3,5 l/ha.

Zlatna medalja proizvodu Fito-Fert Speed S je samo potvrda da

su razvojni timovi jedine domaće kompanije za proizvodnju kristal-nih vodorastvorljivih i folijarnih hraniva Feritco Niš i distributera Agromarket na pravom putu. Jer Speed linija se naslanja na već tr-žištu prepoznatljive FitoFert pro-izvode, grupisane kao linije „spe-cijala“ (Tomato, Pepper, Melon, Berry), biostimulativa (Humistart, Humisuper Plus, Bioflex L, Bioflex P), humi-fulvi (Fulvimax 80, Humi-flex 24, Humimax 80, Aminomax 80, Aminoflex) i mikroelemen-tarnih (Bormax 20, Bor-Amin 150, Liquid Bor 8, Calcium 15, Calcium Organo 30, Ca-Apple, Ferro Max 11, Ferro Chell 6, Mangan Organo 12, Cink Organo 14, Combivit 20, Combivit Complex 14, Amino Co-oper 8, pH Green...).Jednom rečju, proizvodi zlata vredni.

89 88

Ime i prezime:

--------------------------------------------

Firma:

--------------------------------------------

Adresa:

--------------------------------------------

eobilni telefon:

--------------------------------------------

E-mail:

--------------------------------------------

Datum:

--------------------------------------------

potpis:

--------------------------------------------

PRIJAVA ZA ČASOPIS

Adresa: Kraljevačkog bataljona 235/2

34000 Kragujevac

Želim da se registrujemza besplatno dobijanje:

(zaokružiti)

1. SMS poruka iz sledećih oblasti

a) Ratarstvo b) Voćarstvoc) Povrtarstvo d) Vinogradarstvo

2. Stručnog časopisa AgroSvet

Dajem saglasnostsa dole navedenim pravilima:

Agromarket doo, Kraljevačkog bataljona 235/2, 34000 Kragujevac,pIB 102135211 (u daljem tekstu samo Agromarket) štiti privatnostkorisnika u najvećoj mogućoj meri. Agromarket će potpisniku ove prijave besplatno slati SeS poruke i stručni časopis AgroSvet sa

relevantnim i aktuelnim poljoprivrednim sadržajem iz oblasti zaštitebilja, agronomije, agroekonomije, meteorologije i slično. Agromarket se obavezuje da će u dobroj nameri koristiti prikupljene privatne

podatke (e-mail adrese, imena i prezimena, i ostale podatke dobijene od korisnika), te da ih neće distribuirati, niti prodavati trećoj strani, osim uz dozvolu korisnika. Ako Agromarket odluči da promeni pravila privatnosti, obaveštenje o tome će korisnici primiti putem naših SeS poruka. Korisnici usluge u svakom trenutku mogu prestati primati

besplatne SeS poruke i stručni časopis AgroSvet, usmenimobaveštenjem člana marketing tima kompanije Agromarket.

91

STRUČNA SLUŽBA:

Dr Ivan Krošlakdirektor marketinga 063/106-63-55Dragan Lazarevićrukovodilac stručne službe

063/580-958Dragan Đorđević DC Niš063/102-23-45Momčilo Pejović DC Subotica063/693-147 Milan Sudimac DC Beograd063/628-051 Ivan Valent DC Zrenjanin063/628-175Goran Jakovljević DC Sremska eitrovica

063/625-531Danijela Radujkov DC Sombor

069/51-06-121Mladen Đorđević DC Kragujevac063/105-81-94Miloš Stojanovićdirektor sektora ishrane bilja

063/414-722Milan Raković DC Sremska eitrovica

062/213-078Goran Radovanović DC Niš069/50-70-979Bojana Stanković DC Kragujevac063/861-86-33Dragiša Vuković DC Kragujevac062/608-661Milan Kusalo DC Zrenjanin069/508-65-55Marija Bujagić DC Beograd063/590-034Miloš Bubnjević DC Sombor

063/590-225

SLUŽBA PRODAJE:

DC KragujevacVladimir Dragutinović, 063/438-483 Veselin Šuljagić, 063/658-307Vladimir eilovanović, 063/415-924 Zoran sadovanović, 063/10-58-091 Neša eilojević, 063/10-58-278

DC NišGoran petrović, 063/105-83-20Bojan Đokić, 063/668-165Nemanja sadmanovac, 069/50-70-995Željko Ilić, 063/590-296

DC ZrenjaninNebojša bugonja, 063/10-58-223Srđan protić, 069/507-09-78

DC SomborSlovenka Nikšić, 063/112-01-38Irena Simonović, 063/106-66-06Darko Bukvić, 063/438-641

DC Valjevo Dragutin Arsenijević, 063/657-929eiljana Vucelja, 063/105-82-76

DC BeogradVelibor Hristov, 063/658-312Dragan Dimitrić, 063/10-58-002Nikola petrović, 063/626-953

DC SuboticaDejan eilinčević, 063/106-74-79eiloš Tomašev, 063/635-495Senka somić, 069/50 70 827

www.agromarket.rs www.facebook.com/Agrosvetwww.agrosvet.rs

Zahvaljujemo se autorima tekstova i fotografija koji su preuzeti sa sajtova: pixabay.com,

DC Sremska eitrovica Saša Gladović, 063/105-80-41Dejana Klisurić, 063/11-24-570

AGROMARKET BIH:DC Bijeljinaeilenko Krsmanović, +387 65/643-466 Zoran Hamzić, +387 65/823-046eladen Bijelić, +387 66/365-978Jovo Vujević, + 387 65/189 104

DC Banja bukaBojan Krunić, +387 65/713-435Dragan Ćurković, +387 65/983-150eaja eirković, +387 65/146-875bolo earčeta, +387 65/867-775Kristijan Veber, +387 66/001-352eiloš Todorović, +387 65/843-244

DC Sarajevoeirza Babić, +387 65/623-413Danijela Đurđić, +387 33/407-481Samira Smajlović, +387 33/407-483Samir Čobo, +387 66/286-792eario sajič, +387 66/289-439

AGROMARKET CRNA GORA:DC DanilovgradSpaso popović, + 382 67/207-104eiroslav Jokić, + 382 69/300-845Gojko bjumović, +382 69/183-032eilica pavićević, +382 69/388-778

AGROMARKET KS:DC prištinaNaser Spahiu, +383 49/733-814Nerdian Ahmedi, +383 49/869-333 Eljmaz Orana, +383 49/733-815 Nexhat eaxhuni, +383 49/733-872

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

63

AGROSVET : stručna revija / glavni i odgovorni

urednik Dragan Đorđević. - 2004, br. 1- . - Kragujevac

: Agromarket, 2004- (Novi Sad : Color print). - 27 cm

Dostupno i na: www.agromarket.rs

ISSN 1820-0257 = Agrosvet

Dr Zorica Jestrović sektor semena

063/59-01-139; Marko Minić sektor semena

069/511-06-44

92