Marijan Markovac - Selo i seljaci u Slavonskoj Posavini

5/9/2018 Marijan Markovac - Selo i seljaci u Slavonskoj Posavini


M A R I J A N M A R K O V A C :

SELO I SELlAel.USLAVONSKOl POSAVINI

ZAGREB 1940V LA S TIT A N A K L A D ~A

,ZAG R EB AC KA P R IVR E ,D N A STAM PA R IJA _ ZAG R EB


sv'o]im uzor roditeljima, restitim h tv a ts kim s el ja c in u z"po sv eCu je o vod je lc e u zttak s in o vs ke z ah valno st injihov

Mari jan

,

Andrija i Kata M k, ar ovac r d Nk .* 1858 _ f 1'338' *' o. r u "afmoiJi6, 1860 - t 1930


,"

r. JO & ; K ' C f O I~d'nere, slusao; sam .od s V D j 1 h roditelia _kakosu ZiiNje'li, hr.vatski seliaci u 'slavonskoj Posavini, Q nascinu zi~ot~t'i' olli~cijim~a,i1 .selu Ii\1 velikirn ;z.adtugc). 'tna 'bilatm jela'!{0 l=fri 'cati, ier S U O oboie bili iz "naivecih seoskih-zadrugat u-DdL Andriievcirna. Otac Ie bio iz kuce 'Mijato-ve, a , m a J l { a iz Pavine kuce. Ko likO ' . sam p~ua~a.zfm-sKih

vecer)$li \saj!1ci maicine ,topI riiec], posliie u6]jieaj-~nernolitv,e, sklapao' oei da 'saniam 0 'zivotu, i-hacinu zhr .n tau domti,.ntt. st~IJu,: u poliu, )i\radi.j na 'pasi; Sve ie t o po-vezano sarenilom cviieca iz .polia ilivada i ; 'sq;tenJI( ' )UlTtI!bina, ,0,t~r~.ka, poniava iponiavaca iz kucara, .sto .veze-nirn, sto ut~anim" =: pamukorn , p redic om , svilorn i," 'zla-torfn. Da, f;ffin~}gOl sam toga CUO j na. prelu, kad 'bl' se moji'sllsj.(f u~ec~'r -sastalali na divan, danas kod. nase }{;uce,.a d ruge d~ne dzmi .en i cnp kod drugili susieda. Imao saWt;idva siisieda 1-' sarnouke maistore 'I- deda TJ1iljuBi):geti :"6a. ~~GtegB'etu Lovrina, kojJ . .~ ,s~uzna1i jzradivatl. ~:ije10~ekola; "'pluga, tkalacki stan, vitlice, kepciie, vodire i.mnozedruge stvari stq su tre.1;afii -za k n e u iza p'dtrehe:~svojiFi_ukucana, J(o~~ nji!J, sam' rnnogo to,ia .vidio i. i ; taUci0,- p a : sei sam takQwim. raddvirfia ~ danasu dokolici zabavliajn isa zahvaln.Qi~eu s~ niihovlh ...:U'Puta, a tako ipouka fnolihdragili lliomsija sjecam.' ., .__ .. I .... ...Jstavio ' s - a m rano ruditeliski dom, da. se u r skolamaJ)ripn~fni:m za uzviseno zvanle ucitelia s:v:6ga naro a.-U zb ir ]_yam~ . 's iVo jih t,:l"piSaka .nalazim Q ' c l aaekihvr.eptena.pa de danas. zabiliezene rnnoge stvari iz ko4ih izno~implodove m~terija.lne i dusevne kulture hrvatskih :seljakasela i\n(lr,jievaca. Jos u 'vriJemes!kolovanja dQ,~iam 1 1 jeu ru ke II. Knj ig ra ~]jo-rnika ' ; I Z t a narodn i ziry;6t iobic aie ju - . .l" ->; 'y~znih Shiv:ena, g'dje je p~ema >>.Osnovi-df,. Ant~ Raddc~opisao @tbk- z u p n i k , . Josip L0vr~etic. :,Ka'lfo i , e u O,toku{


Posavina zivi pod iednakim 'zivotnim uvjetimada saim zivot i o!:)icaji pri l icno isti..Sabtruci etnografsku gradu u pocetku za sebe i svo-iu zabavu, uvidio sam da mi Ie potrebna uputa iskusni-iih Iiudi, pa sam tako saznao iza pokoinog Jiubitelia 'na-seg -naroda MiirlkaCepelfca, kanonika u Darkovu. Vee izaprvog pisma 1~16. g . bio sam sniirn u stalnorrr dopisiva- .nju, Ier mi ie svaki 'rriegov savjet dobro dolazio. -Zatoneka rnu ie hvala. Ita dolaska u Zagreb, Etnografski o d -jel Iirvatskog narodnog muzeja u Zagrebucesee me Ieizaslao kao svog povjerenika u Slavoniju, gdje' sam so-tovo od sela do sela slavonske Posavine, sa vee prilicnimiskustvom dolazio u vezu s-a narodom icinio bilreske, od' keith ie nastala' ova moia zbirka obicaia. Neki su obiCaji

potpuno nestali, ali neki su ios sacuvani, pa se na oivajnacin otirnaju zaboravi. Nove doba idruge zivotne pri-. like odnose staro i donose uz obicaie i novi duh, a sve seu veliko razlikuje od onoga u cernu su nasi sokci- uZ; i~."Va:li i ciim su se od. druge brace u _Ifrvatskoi razIikovali.Duboku i iskrenu hvalu -za svoi dosadanji rad na po-Unsabiranja . i i I publiciranja etnografske grade duguiemmoiem dragom narodu, mofim milim roditeli.ma irsekiBarici ud. Dorncevic, pa gg: pokoinom Sal a rn u n ItBe t'g e r u, direktoru .Etnogtarskog rnuzeia u Zagrebu;dr. Milo va n u G a v a z z iu, dr. Vi k tor u H 0 f i-ie r u, dr. J 0' sip u Mat a so v Lc u, S t j epa n u P a-. vic ic u, dr. B z ida r u Sir 01 i, prof. V I a dim i r uT k a 1 c i e u idr., Znadem da dielce niie savrseno .ali Ie sabrano .. samnogo volie iIiubavi. ZeIja mi ie d a iono pridonese koje~ plodno .zmce na polju odrzania i ocuvania nase narodnekulture,

M. M e

, . ." \.

f

-Slavonska Posavina I. ',Od Pozeske ili Babic gore, Dili gore, Krndiie, pais-pod Fruske iore do Zemuna prostire se uz ?~avu Th1Z1~~,nazvana Slavonska. Posavina. Gore se POdlZU do koiih460 rn iniihovi se obronci na nekirn miestlma poput 'ta-lasa postepeno pustalu prerna rij~.ci Savi ..Ispod ~b!ona-ka nalazf se rnnogo izvora od .koiih nastaiu potoci 1 ma-

nie riecice, koie se svesllievaiu u Sav~._U nfu~l~a;maraz ..Iiievaiir se potoci i-rjecice, pa sa st~n,m konhJl!la Save "cipe mocvare. l~ade ponesto irudm~. surnpornih vrela ,od koiih ie naiiace Brezmca ispod Dili gore zapadno od:Dakova. I '. ,U prethistoriisko doba vietrovi su h.a'l; lOSJ1tJt.~osav-sku nizinu rnnogo sitnog ' piieska, a ovar ]~UPlJ~O voduimnoga su vrela presusila. .Na ov:-akg.)lJesk,oV1!?~ tlurasla .ie .slaba trava 1 svonrnre- kOfJenCICl~a} z:!~:~almavezala piiesak sa -muliem, koiega SlJ,kasm~it P?tOCl(;} na:nosili po Slavonsko posavskoi ni~i~i. Ta.k~]e . l l~.slalopraporasto tlo, koie- samo.jmoremem donosi rnarliivornrataru ploda, . . _. .' .._, , .Voda se- sliieva iz gora potocirna kofinatapaiu mZl~nuali kako nernaiu iacegjiada nastaiu u nizini,. bare_; }m~cvare.MuJj Spraporo!ITIpretvar~ se .u _l1_liasn~~lovacu,koi rie' .propusta vodu izato po.slue velikih klS


,'+ - .,;;. '-_ I.:: 1 . . - : 't


ili nepravilnoi elipsi, tako da su zatvarale prostor u Iobliku neke vrste trga, . .Mrtvaci su sahraniivani u blizini naseobina, a naslose ie ostataka, koii pokazuiu da ic bilo grobova iua-rnim kblibama.Po .iskopinarna stanova igrobova zakliucuie se nai-startle stanie inapredak tadanieg stanovnistva. Lonci icrepici posuda isvietiliki pokazuiu da je vee onda bilopoznato loncarstvo. Posude se je izradlvalo rukorn i. pa-lilo odnosno peklo na obicnoi otvorenoi vatri. Ostaci is'-palienih iizlornlienth rkosti pokazuiu, da su se liudi hra-nili mesorn. Orude ioruze ovog doba je od kamena, pase stoga zove kameno doba. .Karneno se~doba diieli u dva razdoblia. U prvorn seie raz dobliu kamen samo lomio, ili su kamen 0kamenudarali. dok mu niiesu ucinili ljepsi oblik. Ovo kamenodoba Ie pal e 0 1itsko do b.a. -Kada su od karnenabruseniem izgradivali orude ioruzie (noz,' striielicu, .s . j e -. kiru, koplie) ikada su brusenie rn davali liepsi oblik, f )VOse doba zove 'n e 0 lit s k 0 d 0b a.

Sprave od.ugladena kamena iz Vinkovaca.. Kod brusenia ie kamenie od dviie razlicite tvrdoce.. Predrnet se je naipriie istesao, a onda se je' tvrdim. ka-menorn brusio. Naiprtie se ie izbrusila rupa, a posliietoga ...e' izbrusen vaniski obIik.

I Dalii jematerijal za orude ioruzie k 0 s ti j, e I en-

Nadzak od ielenova roga iz Vinkovaca.,ski r-0 go vi. ou kosti i .rogova su izradivani nozevi,igle, ,dlijeta isjekire. _ v -. _.~Obrt z a u cin ian ie ip.rerat!iva~je. koze. ta~oder~ so -p0z'navali. Noz za strug~llJe, koz~ 1;)10C od kost~...K~zarstvo 1 stroienle ko~a nile bdo TIl izdaleka kao sto ie todan as. .Obrtom od drveta izradivali su predrnete za s-yoi.eobicne potrebe. To je gradenie koliba, carnaca, drzali-~i~ .. Od t k i v a poznato je da su poznavali Ian, nJ~g(?-vu preradu, predenie itkanie. Nije. sil~urno da Ie tkal1:~11 ono .doba tzradivano U n~slm ~raJevl!lla, nego su ostaci tkania neolitskog doba nadem u SV1carsk01. .Vr4jednost u trgovini mierila se je marvo!?- Tako je_na pr. iedno govece vriiedilo deset ovaca, a ledna ovcadeset kokosiitd. , . ,.,Istrazivaniem doslo se je do tOg~,..da. su }JUdI k~me- -neg doba zitv'jeli u~e.reno i da s.ubl_1lmlEne naravi. '0~nasim se je kraievirna narod odievao ~ozom. Imao J ' - ' ,I .neko vjerovanle za zivot onkrai groba, .rer se v~gro~ov}-rna naslo uz mrtvace osimhrane, oruda 1oru~Ja, koia .c~. _sredstva upotrebljavati I za obranu 1 loy: OSlIl} toga lOS;je nadeno glinenih kipova, valida: njihovih bozanstva .

. 1

. . . 1

:,

11


. .

0. . . . ,;::ACD' : : : ' !UJ'0. . . .po-< :CD0P-.~CD2.s:. . . .~0-< : \. . j : !)N'Zo-< : _ ,01YQ ~ .0. . . .j:!)P-III:::III. ,. e nIII~.

Upotreba kovlne, U prethistoriisko doba upotreblia-vao [e coviek od kovina ponaipriie bakar. Posliie su ba-kru dodavali, kalai ili kositar, ier je tako bakar kaosmiesa postao tvrdi. Smiesa bakra i kalaia zove sebr011(;,pa se iprvo vriierne dok iebila upuotreba bronca . zove b r 0 n~C a n 0- do b a. .Od broncaje izradivano orude i.oruzle (nozevi, bodezi, koplja, ' pile,siekire, srpovi it .dr.). Ovdie se po-kazuie, da se je narod i rado kitio,ier se u iskopinama rnaslo narukvi-ca, prstenia, 'pribadaca, ogledala izavietnih (votivnih) predrneta." Oru-de inakit ie kovan j liievan. Bron-cane zvale iasno pokazuiu da ie 1.koni sluzio liudima za. teglenie iia-hanie. Prvi oblici broncanog oru-"tja ioruda bili su kao i one kame-.'nog~b~ .Upotreba bakra ibronce dosla Ieiz Ural-Altaia. Seoba naroda bilaIe naipriie iz koliievke Ariievaca IZSieveme Evrope. Mijesanjem Arile-".vacai Ural. Altaiaca nastale su pro-miene u Podunavliu, pa iu Slavoni- - 'sireve, pripravlia s diedorn napoi za svinie, pliievi /povrtu .. K ad se umore, siedalu pod hladovitu Iipu i1i orah,*) danas vriiednost oko 300-350 din.

32

. . .

f .

iuole se Bogu idriiemaiu. Nedieliorn idu u selo u crkvu.Kucni gazda se dogovara za vriierne vecere iposli-[c vecere sa stariiim liudima iodreduie sto cese sutra-dan raditi. Jedni ce na orank, drugi na zetvu.. a. netkoce na ' seosku rabotu. Za kisnog dana voze zito ismiesuna rneliavu, krpaiu orrnu ioparike, siieku drva za kucui vanisku pee. - . -;Kuca nasih Mi.jatovi ie zidana uz drum (cestu), Usredini kuce od druma ie trirnak (triiern), kroz koii seulazi u kuhiniu (kucu) i sobicu. U veliku sobu sc pro-lazi kroz' kuhiniu. U kuhinii pregradena ie mania pro-storiia, komorica. S dvorisne strane uz ciielu kucu pri-zidan je triiem,

Uredena soba iz Andrijevaca u Hrv.Etnografskom muzeju u Zagrebuiz polovice 19. stoljeca,

U sobi je bivalo po deset kreveta (postelia). U sre-


Trijem pred Dorncevlca kucorn u Andrijevcima. Foto ; dr. B. Sirota" \ .

5.

vetom, a po noel su u nioi spavala dieca. "", U proceliu sobe na zidu ie raspelo iuzduz' zida sve- _te slike. Medu niima je slika sv. Antuna pustiniaka-ku-cnog patrona. Ispod raspela Ie orrnaric u zidu s vratasci-rna gdie ie spremlieno nesto staklenog suda,_ Sobna pee ie od kalica, a gorni! dio peci \- kapa.-od petniaka. Oko peci je hraslova klupa, nazvana b_a-niak, Iznad peci su motke za susenie obuce, Pokrai pecisu civiluci (viesalice) za odiecu itorbe. U zapecu (za-pecku) _je veliko krusno korito na nogararna. Blizu peciIe niski stol (siniiica) gdie iedu dieca,U sob ic i ie krevet Iiiepo narniesten, ormar, mali

stol idviie stolice. U celu sobice je raspelo, dviie sveteslike iogledalo. U ovoj sobici otsiedaiu sosn.Kuhinia koiu nazivaiu k u c a je prostrana. U sredinile ogniiste, podzidano na iednu ciglu 'ispO'd dimniaka,Dimniak ie sirok izaprerna skoro polovinu stropa u kuhinii. Preko dimniaka pruzeno je Iako ocadavlleno drvos koieg visi sindir (verige). Na verige se viesa bakrenikotao za griianie vode inapoia, te bundeva (kuvanicalza svinie hranienike. Zidovi kuhlnie su zacadeni. U ied- . .\nom kutu Ie polica: za posude, a krai nie ie obiesen velikisolniak i dascica s rupama-zlicniak, Pokraj vrata kola.r h

.1\34

,"

Amb "u Domcevicevoj avliji u Andrijevcirna Poto: dr, B. Sirola." ar _vode u sobu je6iviluk za viesanie orme ..Kad se pokoliusvinie, na s tiie nama. kuhinie se s~se slamne, a u dirnnla-ku ostalo meso, kulinovi 1 kobasice.U k 0m 0' r icu se ulazi iz kuhinie. U nioi ie cabarsa mascu suho meso icabar za sdJrcels}jiv:os od sllivovakoma ili 'sirce od samlievenih krusaka.) -

U k u car im a svaki par ima krevet, ormar, san-duk, stolici It--2 stolice ..Na ,o1Jll~ru suocase sa cvij~ce!J1iogledalo. Pod gredom VIse l(Qsan~e, a n Cl: t~vancu. ie ca-bar s Ianentm siemenom, suho voce, orasi, Jabuk~ l.sp!a-ve za zenske rucne radove itkanie, srpovi, grablie ~vile.Vee S prolieca zapociniu rado,:i u poliu. "Liudi ?r~,siiu prolietne usieve. Oru na volovirna, a koniima drliaiuili zube. Zene pliieve iesenske usjeve, sade u vrtu po-vrce, djevoike i mlade snase sade eviiec~. pred ku.c?m uvrtlicu, a na stanu pred pcelinjak-om cvuece I minsavetrave, ' . . v 'Lieti Iiudl kose sienokose, a za dan dva dolaze zenei' prevracaiu siieno, baglicaiu ga isnasaiu na rpe, d~ gau vozovirna voze u staglievex Vise puta radi velikogposla ne voze siieno kuci, nego ga muskarci 12a livadislazu u plastove. Kad se svi Iietni poslovi zavrse, tad seistom vozi siieno u staglieve u selu ili na stanu.Kopanie kukuruza U prvu, p_aogrtanie }}udrugu

'y

/ 35


.: Stagalj u Smitovo] (Bacicevoj) avliji u Babinoj Gredi. .Foto: Z. Ljevakovicohavlialo .s~ nekad samo motikami. Danas se to obavliavecinornplugom za kopanie (moticicarni) i ogrtanie (da-skami),. J ecam, psenica (zito) izob zelo se srporn, Lilepo je:bilo vidieti nase Slavonke u vezenim rubinama iprega-cama.rsnase u crvenim samiiama, a zene u Iaganim rna-ramama kako se sire po slogovima zaniue: zita. I mu-skarci su u bVjelim raskopcanirn ruhinarna igacarna opa-sani sarenom tkanicolm ili vezenim cemerorn (opasacernod koze). Na glavi su irn kape (sesiri) od razerre slame,Zivot ie u zadruzi bin mnogo lakst nego zivnt kod'samaca. Posao ie bio podiielien iznalo se tko ce sto ukuci iza zadruguraditi. U staro vriierne, u doba zadru-ga osirn kucanskih poslova poiedine zene i lludi u slo-bodno vriierne radili bi samo za sebe. Tako su na pr. dokbi radili u poliu blizu sume za vriieme h u j e (odmora)isle vredniie zene u sumu da beru s:isku. Tosu osobitocinile one zene i lfudi, koii su irnali zensku diecu, jet biza dobiveni novae od prodane siske oblacili ikitili die-voike. Posliie vecere do kasno u noc zene su Iieti trt/e:lan, ugriian na iarkom suneu preko 'dana, koleg ie redusapred vecer zamotala u kozusinu. Udarei trliea odzvania-36

I . SII llctnih veeen poput neke taianstvene rnuzike. Je-usk lh i zimskih veceri zene siede krai tople pee! ili. naI revctirna s preslicorn (preliom) za poiasom, a vretena~v r'\: i ispredene niti sve vise ivise rastu, 'Preko zirn-, Iw~ dana udaranie b iIanaviiesta postanak novog tka-1 1 . 1 1 1 . koie ce se luziti, prati, gruvati ina prolietnorn suncuh l J o l i t i . .

HRANADim pijeW po selu zaknkuriiecu, vee marna redusa Iustaie, ler danas ie njezin dan, dan kad ona nema mira;

II go 0 nioi ovisi red u kucl ibriga oko prihrane sve ce-lladt bila ta u domu ili u poliu , .Uoci rednog dana, bila ona makar na kakovu poslu,odllazi raniie od svih poslenika. Na stanu nabere povrca:mahuna, krompira, kupusa, iabucica, Iuka, zelene papri-lei sveg sto ce joj trebati za sutrasnii dan. Pred veceride pod krave kao podkravalja. Kod kuce sprema stoce joj, trebati kod ogniista,Uiutru rano 'jos za rnraka redusa ustaie, uzima satavanka -svoieg kucara (kiliera) suhu .zestilovu bakliu,razgrne pepeo na ogniistu, pribere z a r (zivi ugali od iu-cer) i ispuse vatru. Na verige obiesi ba:kreni kotao punvode, a kraj vatre stavlia lonce s vodom i hranom stoce dati za rucak. * Sve ie to ona vee spremila iucer, na- .nosila ie drva. iu cabrovirna vode. Gazda dale svaki dan[ednaku rnieru masti, slanine i suhog mesa.. .Dok ukucani ustanu da se razidu ria svoie poslove,redusa je vee pornela kuhiniu, triiem pred kucorn idvo-riste ispred kuce itriiema. Zivad je nahraniena.Kruh u velikim zadrugarna pekle su -po dviie zene iz-mienicno. 'Od niih Ie hila iedna stariia iiskusniia - sve-krva ili snaia, damlada od .nie nauci, Peklo se ie po 20d~ 30 kruhova naiedanput u vaniskoi peci.:

. * .Hrvati u slavonskoi Posavini u iutro uzlrnaiu r u-is a k, u podne u z iio U :, posliie podne pouzinu, a u vecerve c e r u ...3 7


t;,

I,r

. .fi

"~',' .'~~U vriieme kosaie izetve u mrsne danesvaki se danzakolie u vecoi zadruzi koza Hi ovca, '~tirana. je u zadruznlm kucarna bilamrsna i posna,Kao redoviti postovi su bili petak isubota, kad se niieupotrebljavala mast ni rneso, Zacin posnim Ielima [e rnli-iekoi kajmak. Bilo Ie zena koie u posne dane ne bi uzi-male -ni biielog smoka: rnliieka, sira, kaimaka _i-jaj.a. Uhrvat: seliackim zadrugama bilo le tnnogo postova na-miienienih nekirn svetkovinama. Tako se na pr. postilosv. Antunu pustiniaku (od marve) pet utoraka, a sv; An-tunu Padovanskorn sedam utora:ka, sv. Iliii pet sriieda;Gospoiini idr. Korizma iadvent su takoder posnl dani..- Bilo ih ie skoro toliko, koliko i rnrsnih dana. Da, bilo

je tako nekad ...O. 1777. izdana ie u brodsko] pukovnlit zapoviied, dacasnici idrugi prosti granicari nesrniiu u vriieme veli-kog posta iesti meso. Tko se ne moze uzdrzati od rnesamora traziti dopustenie od svoie biskupiie, da moze me-so [esti, ier dode li do tuzbe, nece se od nikoga uzeti ni-kakova isprika.Posna hrana, Za lietnih posnih dana kuvacica-redu-sa daie za rue a k: krastavaca, luka, paprike, rnladog si-ra s kairnakom, corbe od iabucica s rezancirna ili tara-nom, iii corbu od sirutke s Iaiima, krompira s liuskom.Svaka zena ako zeli [ale, pece ga u pepelu sama od se-be. Za u z in u daiu se opet krastavci, luk ipaprika, a odkuhanih iela grah, b i (kupus zacinien mliiekom ibra-snom), rnlileko s taranom. P 0u z .o j n a ostaie od rucka ito krastavci ikruh. Posna sec vee era sastoiala od gra-ha, krornpira imlijeka.: Zimski obroei u seoskirn zadrugarna nisu u tacnoodredeno vriierne. Kad hi se rani poslovi posvrsavali,ondase druzina pokupiloko 9 sati) u sobu isieda za r U'"c a k. Na .stol ie redusa postavila Iuka, kisele paprike, aod kuhanih lela corbe kiselice ili corbe od rasola, isiri~nia. Svatko iede sprernliena lela koiim redom hoce ..U i.ina se niie radnim danom kuhala, [er su liudi obicnozaposleni na stanu iii usurni, Zene su oko podne iele Iuk.:narezane komade od glavicica kiselog kupusa, kornadicsuhog sira, pekrneza na Rruhu imeda iz saca. Ako ie tko

,3 8

od liu dt doma, skuhalo bi se k r pic ic a (siroki ikratkirezancr), koie bi posuli naribanim suhim sirom. Nile li 'hilo krpicica, svaka zen a ispece u pepelu na ogniistu zasvog' covieka dvoie, a za sebe idiecu po iedno iaie. Ve-c era I .se [e kad se sva celiad pokuptla, ona sa stanaIII od kolebe illudi iz sume, Redusa na sto1 pripravlianarezane (nadelane) rotkve polivene s kaimakom, ili nari-bane posute naribanim suhim sirom ikisele paprike, Odkuhania uzirna se grah u koiern je skuhana paprika-ca-bren ti, bez zacina, krornpir zacinien mliiekorn ili kaima-k0111. Kao zadnie ielo kod vecere iede se svaki dan mliie-ko u koie ie namrvlien iii udroblien kruh. ./

Ned j e I j 0m u korizmi za uzinu ie kuhana corbazatrigana kravliom rnascu i u nioi rezanei. Posliie togalela se sarma od bundevskog siernena iIi od oraha, ku-pus, grah, krpicice sa sirom. Osapova corba s namrvlre-nim kruhorn. Za vee e ruse nijeposebno kuhalo, negose nedieliorn podagriiala hrana preostala od podne.

Mr sn a h ra na . 'Mrsnom hranorn nazivajum.eso isvalela .zaciniena mas cu. U p 0 s 1end a n za rue a k redu-sa kuha krompir .na riietko izafrigan. U zdielu s.e nare-zesuhi kruh na male skriske inaliie preko kuhan krorn-pir. Posliie toga ie na drvenorn taniuru doneseno na stolkuhano meso. Za u z in u se opet sarno za zene pripravliaprazeni kiseli kupusvprazeno suho svmisko meso zvanozee, rebra 'j .suhe kobasice. Aka ima. u kuci zaposlenihtudih Iiudi, onda se kuha iprazi kupus i za liude. V e c e-r a je bila priredena izmienicno. Od variva se uzimalograh, krornpir ikiseli knpus, od mesa: govcdina isviezaslanina, Ako Je bilo zvanica * u surni iii na koiem drugornposlu pekli su rnlade prascice u tepsiiama ikolacice u -ki-selo iIi u slatko na masti. Posliie vecere kusalo se Je ku-hano rnlilcko.N ; d j e 1j0m bi zimi mrsna hrana bila nesto bolla.Tako za r u c a k redusa praz] kiseli kupus, a uz niegadale skvaraka {cvaraka], prazene suhe slanine irebara.,Dok traje u odzaku krvenica uz prazeni kupus dale ku- *) Susiedi koii se pozivaiu prerna potrebi za pomocu kuci - u mobu, svatove, karrnine itd.

. ).- .~,'.

. ,. .

39


cegazda za rucak krvenice. Za uzlnu, d o , k se m is a r i'povrate iz erkve redusa Ie vee dovrsila xovedslcu corbus rezancima. Posliie toga daie gov.edinu s kuhanim kise-lim kupusom. Iza toga, se na stol nose kolacici na kiselopeceni na rnasti. Istovrerneno s ruckom kuha redusa su- .ho meso za veceru. I kolacica se ispecc toliko da ostaneiza veceru. Vecera se nedieliom niie nikad posebno ku-~ Iiala, nego se ie ielo podagrijanu hranu preostalu ad n o-dne. ','KO'dstola su siedili I i udi ito stariii blize procelia an:-la~i. ni.ze. Kucexazda j ako bi dosao koji odlican g~st,siedili bi u samom procchu.: Zene su iele stoieci. Stare'bake su takoder siedile za stolom. Miade snase idievo]-

ke su posluzivale noseci ielo iako ie koii rnuskarac za-trazio nesto, ceza niie bilo na stolu doniiela bi -snasa iI idievoika. 'Priie ipesliie [ela u zadrugama se rnolilo na g1as.'Za vriierne lela govorili bi 0' kucnirn poslovirna sarnostarijt liudi, a mladi bi odgovarali sarno u koliko ih se stopita. ' . .Jelo se Ie iz drvenih izernlianih zdiela itaniura, Ze -ne su hranu zllcom zagrabile (zahvatile) iz zdiele i od-mah bi se maknuIe, da uclnemiesta drugoi, Tako bi seredale iielc zalogaie za korak dalie od stola.Dieca su, lela kod peci za malom sinilorn, siedecina stolarna (tronosclrna). I diecu ie dvorila koja snasa..Prlredlvanle nekiih lela . . Corbe iIi juhe su kuhane:po s n e od: rasola, corba kiseliea od sirutke i Iabucica:mrs n e: corba od govedine, svlnietine ikokosia corba,

. Rasolova corba ie rasol od kisela kupusa s dva di-[ela vode. PosoIi se i zacini razmuccnlm kukuruznimbrasnom. U nio] se kuha ciiela glavica ervena lukai ei-tava paprika. Kad ie corba kuhana posebno se u nlu uku-haiu v al jus e i od psenicnDg,brasna.. Klsellca, Voda se za:kuha idodaie joj se 2-3 cesIjabij~log l~ka (cesnjaka) i ciiela ervena paprika. Zacinia sesoliu, kaimakom, brasnorn iiaietom. U kiselicu se rezusHIne skriske suhog kruha idodaje sirceta, . ..

Corba O ld sirutke: Kad voda smiesana sasirutkom

uzuvriie, posoli se izacini kairnakom ibrasnom razrnu-uim U mliieku. U ovu corbu se zakuharazmuceno Iaie.Kromplr se ie kuhao u Iiuski iIi kako kazu u mundi-

I'll. Na stol I e donosen u zdielt isvatko si ie sam gulio.IIi se pekao n a 'ognj:iStu u pepelu ili pod pokliukom. Zimib! zene za diecu pekle krompiru petniacirna na peci. Odkrornpira ie kuhana corba ili iuha, a kuhan je ikao va-rlvo.Me'so svinisko u komadimapeklo se ieu peci na tep-siiama. Zaoblica ie eitavo svinice peceno na razniu, 00-vedina se Je sarno kuhala. Zivad se u sumi pece nafaz-niu, a: kod kuce se kuha. Meso od divliaci Ie peceno u

tepsiji, no naivtse ie kuhano. Puzevi su kuhani, a posliietoga su eiseeni i~ponovno,kuhanina kiselo ili prazeni namastr uz dodatak kukuruznog brasna. .U \relikiim zadrugarna zimi pred Bozic . zaklano iegovece imeso ie drzano ria hladu. d a se svakirn mrsnirndanom kornadi rezu i .kuhaiu. Kad ie potroseno, zaklalobi se drugo govece, da mesa bude preko ciielih poklada., Masti izeltln (tilje).Od rnasti se upotrebliavala po-naivise sviniska mast, au. posne dane kravlia mast i1imaslo, Od -bilia pravila se siernenska mast (ul ie bundev-skog siemena) - i olai (ulie od reprice).Od bundevskog siemena pravi se sierneniaca (vidiBozicne obicaie). .Slrce.. S 1 j, iv 0 s Ie isciieden i-kisnut korn od slii-va iIi korn isciieden iukisnut posliie pecenia rakiie. S if,ceo' d v in ike dobiie se gnje~enje]m grozdica ilisca

divlie loze. Vi n s ko sir e e se dobiie, ako se voda na-liie na korn isciiedcnoggrozda ipotomse ukiseli. Od uki-sla vina dobiie .se pravo vinsko sirce. Sirce se dobiie i -od lsciiedenog koma samlievenih iabuka ikrusaka,Sto se uzima za branu. Mrsna lela: sviniska mast,meso svinisko, govede, .ovcie ikozie. Meso od zlvadi:guske, patke, k6k6si iriede u slavonskoi Posavtnipure.'Posno meso' su sve ribe iz potoka i riieka,Povrce: kromoir, kupus, luk erveni i biieli (cesniak),

,4 1


,, sal~!: munie CIl1;ahune), grah, grasak, paprika, Jabucice~ (raicice, paradajs), kraistavci i-safran.. . .Svaka zena u veliko] zadruzi sadi za sebe hileli i CF-veer Iuk. .a rnedu Iukorn ima safrana ikopra. ,

Voce: labuke, kruske, orasi, xrozde isHive..Jabu~e.: ivan.icic~. (aJdamoyke, petrovace), ivice, ba-novI1:e, pI~I~e, ~ula~ge, oaradiie, lifarke, zelenike, kozi-?e, lluheniace, bubacme, erne zelenike, okruglinc zrnkeImaslrke. "Kruske: C~leb!n!nilo u narodu irazorilo je zadruge, a mnoge sarnackekuce dosle su na prosiacki stan,42

NARODNA NOSNJAJedno od bitnih obiliezia slavenskih naroda je nie-~'ova nosnia. Ilrvatski narod u slavonskoi Posavini odli-I uie se kod odiece narocito bogatstvorn bora, posebnim1\roiem iupotreborn materiiaia za odiecu . .Ovdie govorimo 0 narodnoi nosnii stariiih vremena,ked 0 suie tzradivali, nienoi namienl ispremaniu.v.Ios seI danas nalazi u sanducima nasih selianki bezbroi rubinaraznovrsnog tkania iveza, idiielova odiece, koia ie iza-~la. ispod ruku fnarliivc selianke, Vedri izdravi oslecaiiuarodne duse otsievaiu na vezivu, uno ie ogledalo blago-. stania, zivota; piesrne i rnladosti dievoiacke.Na zalost hrvatske narodne nosnie iz godine u godi-uu sve vise nestaie. Ubiia [e neirnastina, utiecai tudin-'(tine i nacln zivota u nasim selima.Kao modau gradu tako je ihrvatska narodna nos-nia u selima od onih starih vrernena do danas irnala ve-like promiene. Utiecai madarski, turski, voinicki u vri-Ierne voine kraiine, ostavili su u Slavonskoi Posavinikod Iirvata u muskoi, a tako iienskol nosnii mnoge Vi...dliive tragove, Upotreba uskih hlaca (cakstra) od darov-ca imodog sukna (coie), ukrasi i kroi kozuha, noseniecizama utiecai je stranog elementa. Vezivo ibrisimom(svilom) izlatnom zicom ostalo ieod turskih vrernena. ,Tako je gruba nosnia naseg naroda starih vremena, pro ....iinicnim ukusom naslh, zena itvorbom vlastitih motiva iornarnenata doniiela hrvatskornnarodu liiepu iukusnuhrvatsku narodnu nosniu. Ona ie postala nasom svoiinorninasorn dikorn. Svoiom ie liepotorn zadivila mnogozstrarrca, koii bi zasao u nase kraieve. ,Ncsnie starih imladih, pa diece - muske .j; zenske.bile.su vlastitog proizvoda, Lan,' 'luna ikoza bio ie ma-'teriial od koleg se ie narodnanosnia izradivala. Obradi-yank lana ivune pripadalo ie zena(ma, a ucinianie kozemuskarcima. Zene su Ian siiale, pliievile. cup-ale, greca-niile, kvasile, stupale, trle, zrebenale, ceslj~le, prele, na-matale, sukale, 'osnivale, tkale, bijeilile, kroiile, vezle, ras-plitale,. splitale i sivale. U t:~anju ie m.nog~ seljan.~a pra-va umietnlca. Ona mora vee kod osmvania, navuarua, anarocito kod uplliania unite, irnati sliku buduceg ~ara.;;.

43


nog tkiva.. Zato suo imale usn ivan a c u dva nita: pru-tanac, voranac, cenar iprosto ili dvociepo taknie: c e t -" v e r 0' c j e p 0 u c e t i Tli nit a: boranac, na rebarca,na casice, prilievane sare i cetvorak. Sva su ova tkivaod prede ispredena ad naifiniiih lanenih vlati. Prosto ilidvociepo tkanie upotrebliavalo se za muske i zenske ru-bine iIi kosulie,Mhskarci SiU nosil] gace i rabine.' Svakdanie gacesu bile u tri pole (1,5 svaka gacavica) rubina u tri pole.,Odgodnje ili posvetacke su gace i rubina u cetiri do sestpola. Svakdanie su gace irubina bile porubite, proloza-ne, malo raspletene fin 0 see, :Hi raspletene rasplitorng r b a viM ark o. Odgodnie su bile porubite, prolozane,

rasoletene od 5-6 konacaili slinganc. Momci suimal] svag-danie gace ikosulie nakrpane (navezene) crvenom mo-dram ili rnrkom predicorn (pamukorn). Na rnuskoi I e ru-binioko vrata j a c ic a a oko ruku us t va I 'a. K rpane ru- ,bine imale su iacicu iusivala takoder nakrpano., ! Zenske su rubine tli odnice (odniice) bile u jednom, ~olmadu. Donis dio zvao se rubina iIi krHa, a od r a z e (po-iasa) gore oplecak. Pukavt su biLi siroki idugi, razdiie-Iieni ad sake rep eta m a. 'Svakdanie su rubine bile ab-'rubllene, prolozane i nakrpane (navezene) u 4-6, stupava uprvo vriierne do polovice, a posliie do roze crvenom,modrom H i rnrkom (smedom) predicom ili bilelim parnu-kom. Neke suobile vezene miiesanim bolama. Na repeta-rna ie bila loza prepletena, a roza ie uska prostigana iliusko nakrpana. J acica ie kod zenskih vrlo uska i istonakrpana kao roza. N~ krilima ie uskacipka, a na ruka-virnase zavrsava slrokom cipkorn. 'Pred koiih pede~et, godina pocele su nase sellankenositi posebna krila, a' posebni oplecakod 3 pole od lak-seza tkania. Ovai oplecak imao Ie otvorene rukave, bezrepeta, pa su se ' rukavi ovih oplecaka vezali posebnornvrpcom ispod lakata. Mali oplecak s kratkirn otvorenimrukavima zvao se svapski oplecak, '

Zenske, a taka imuske rubinc za .diecu kroiile su seiizradivale na isti nacin kao irubine za odrasle,Vezenie H i kako u Andriievclma . govore krpaniepredicom, biielim pamukomIvulomli zlatno(m zicorn (na-.44

z lvalo se krpanie za iednu zicu, povijanacki ipo ispisu.Vel, zlatompo papiru nastao Ie kasniie.Za tugovanie ili kaiariie odjevale su se stariie zeneIl potpuno biielu odiecu. Stare zene, kad je umro sin il ikcerka, imale su rubine od deblie prede. Mlade su imalebi1jele rubme od lakseg platna.

Obuca su bili opanci. U prvo su vriierne opanke iz-radivali kod kuce. 'Gnrnji , je .dio bin ad sitnih usukanih1 ajjisaka, a 'potplate od koniske ili ad kravlie koze. Kaiisiza (remenie) povezivanle opanaka su bivali dosta dugi isiroki ad sviniske koze da budu rneksi. Poslije su opankeizradivali opancarski obrtnici. Mestve (dokolienice sunaciniene od koze, a povezivale su se remencern sa vani-ske strane. Lacke su obuca spletena (stnkana) od _b:ijelevune i ad sarene vunice. Biiele lacke na prstirna su pre-vukli seliaci biielorn kozicom, a one O ld sarene vunicecrvenom kozicorn. Kozica je ukrasena pripletom iokolopo strani opsivena izrnienicno uskirn boiadisanim remen-cima. Natlkace su bivale od kupovnog tkiva (suknia, iliilanelal. Gornli je dio izraden kao i lacke, a "potplate ikod lacki ikod natikaca su od koniske dH kravlle koze ..Kasni i e su .poce1i nost t i c i . e 1 e iIi's t~.f1 e t e. Gor-nii dio '.zenskih cipela [e bio ad sukna orliiana a zvahsu ih icipele balastinske. Na uiima ie bila na gornierndiielu stopala vezana crvena vrpca (masua). Musk! ;sunosili takoder cipele, ali su ave bile, od~ko,ze, sa straneprovidene rastezanim tkivorn (cugom). Cilime su njnogokasnile nosili muskarci zimi.. U ob~cu spadaiu obolcl, Bilo ih ie prtenih ad opla-ta * ivunenih ad biiele ierne vune tkano u izmjenicnimb'ijelim icmim cetvorinama (krupno pepita). Oboike sunosili zenske imuski lieti izimi, Zenske su pod oboikenavukle lacke (doknljenice}, koie su sezale ad gleznia dokoliena, Sasivene su bile od biielog mekog izluzenog pla-tna. Muskarci su pod oboike aka glezna stavliali 0' k o-m a t ace od rnekog platna. Lacke iokornotaci su zas-ticivqli: noge od .ostrih vunenih obajaka.

*) Opiate su platno ad grublie kudiele sto ostaie l}agrebenu.

45


-". -,, Zenske su oko vrata na -odnicu vezale marame utrokutu (cosak) zvane cirkas Lkasrnirske mararne '(delin-_ke), Na odnicu su opasivale rnlade zenc idievoike sare---nu, a startle emu tkanieu. Pred sebe su stavliale rnlade_ctvenu sareno protkanu pregacu, Stare. zene nosile su -;-cmu pregacu, protkanu biielom ili modrorn vunom.

F - Na .odnicu -oblacen ie crveni kozusak S -ogledalci -kO!iiiIe isao do poiasa, Stare su zene oblacile vucanskikozuh , koii ie kroien u strtrk ,i sezao ie preko .kukcva.. Kozusak ivucanski kozuh nisu irnali rukava. Uzimi su~ene oblacile curak od ovcieg, Iisicieg' iii vucieg krzna.- Curak ie bio izvana od ernog ili modrog sukna (cole),cpsiven lisicinom.Nekad je glava mladih snasa bila povezana poculi-com, a dievoike su isle u crkvu gologlave s pletenicom.Starile su zene pokrlvale glavu maramorn. Poculice subile vez ene s napriied nastavlienirn srmenirn trakom. Zaobicn! dan _bile su poeulice od dornaceg tkiva (crno-biie-10) s napriied prisivenorn- cipkorn, U noviie doba povezuiu-rnlade snase glavu u obicne dane crvenomjamdom, anedeliorn i blagdanima sarnijom navezenom zlatorn.Za kaianie iI i korotu nosena ie oko vrata bilela rna-rama, provucena ispod sveze na oplecku. .Preko ledaprebacena je duga aliina Hi surka od crnog darovea.Oko glave su oimotale u davno vriieme biieli cetvero-ciepi otarak, posebno otkan u tu svrhu. -Posliie se miestootarka povezuie glava cetverocienim pre k r i val o-m..-- Muskarci stari, mladi idieca za Iiiepa vrernenaoblacili su rubinu, gace, k ami z 6 1 (prsluk) od rnodroga kasniie od crnog sukna, Pred koiih pedeset gndina -oo-

ce-li su kamizole u svecanirn zgodama nositi od svilecesto put vezene zlatom. Oko vrata povezivah su .crve~nu maramu, a kasniie zlatom vezenu posu.Odrasli Iiudi za hladniieg vrernena izirni oblacili illdvogace izoru od cetverociepog beza icop e (spencie,-bena). U svecane dane imaIi su plave hlace ikratki ka-put (iankel). .Za lijepog zimskog vremena mladi su obuklivucanski kozuh, a kad je bilo ruzno vriierne uzimali su- _ 9 , 1j in u od crnog darovca ukrasenu crnirn ili zelenim:gajtanima. Imucniii rnuskarci oblaclli bi dugacki kozuh srukavirna, ukrasen rnotivima stiliziranog li.so.a i cviieca.46

. . - . . .~tfui Iiudi bi zinn.nosili uske hlace Oldbijelog darovea, a ialilna im .Ie bila od biieloe darovca,' zvana b i1 j; k a. 013a-slvalt su se tk anic om, a preko nie stavili bi onasac odloze - '. cemer, Pusaci su tsnod tkanice zatakls duvan-kesu od sviniskcg miehura. Oak bi isll ilzvan kuce, pre-bacili bi preko desnog ramena torbu od sviniske koee, Utorbi ie noz u koricama, zHea, solniak (solenka), silo ikaiisak (rernenac), a na remenutorbe obiesena ie koz-nata kesica sa krernenom itrudom, te masat. Izvana natorbi visi kepciia za vodu, . .Muskarci su lieti imali slarnnate kape (sesire), a zi-mt subare od ianiece.rlisicie, kunine iii vucle koze.Slarnnati sesiri za mlade opsivani su crvenom kozrcomukrasenorn ogledalcima, .

Kad se dievolka udaie .dobiva od matere rubina, po-niava, otarake, vreca idrugih. stvari od beza iIi platna.Uz to nosi druge odiece, kao tusel, kozusak, opance, ci-pele idr. Sve stvari od beza sa ostalom odiecom zovuse ruvo (mho). - _ _.,Ruvo, Ie sprernlieno u kucaru u sanducima ina noli-ct Hi rafu. Ispod police su civiluci na koinna viseslozeneipavezane odnice pokrivene poniavom. -,, Danasnia ie muska narodna nosnia vee gotovo 1S -~eizla. Tek po koj! starijt coviek ide lieti u gacarna iko-~u1ji, a u zirni u dvogacama, Svaki muskarac ima 'ipakgaee'i kosullu, izradeno na stari nacin. To ie za slucaismrti, ier se nasisokci i danas sahraniulu u zacama, ru-b d i n i ikamizolu (prsluku),U zadniim deceniiarna zenska je - nosnra takodermnozo izrnieniena. Stare se odniee nose pod sukniarna.Mtlesto krpanih ili wezenih, .splietanih rasplitanih i isica-nth krila j skuta oblace se u naisvecanliim zgodarna svi-lone. suknie, a rniesto oplecaka svilene bluze .. Ostaci sta-rijeg odievania sacuvani su u Andriicvcima inekirn dru-K im selima slavonske Posavin e u doba korizrne. Dievoi-lei mlade snase korizmenim nedieliarna, na veIiki petakI veliku sub otu, malo Ivanie (24-VI), prosne dane i zor-ulce Jos ponesto oblace odniee. Danasn]e odniee su po-najvise izradene isicavcern (toledo), i vezene raznoboi-nom svilorn. Zlatom vezene rubine (skuti i oplecak) no-se se _Iicti na mlade nedjelje,. Tiielovo, Uskrs ako pada

47


Cobanska kepci]a iz Privlakekasniie, ilia crkvene godove. Ovim rubinama spada svi-lena ~latom vezena rnarama aka vrata, kecelia (zapreg)od svile navezena zlatom ikod .snase sarniia zlatara.Dievoike imadu u svecane dane ne i gla vi pletenice i i icup. S obie strane na sarniii, a tako ikrai pletenice sta-vlia se ..n~ nakit Ijet~ prirodno, a zimi viestacko iii umie-tno cvnece. Nekad re nakit bio od srnilika i drugog cvi-ieca rniiesanog S -capliinirn periern. Nase Slavonke ima-du u usima obocice (rincice) od zlata, a na vratu rnnogenose povezane male i velike dukate.Velika Je steta da se sla-vonska narodna 'nosnia gubi,Niorn su seslavonski Posavei

isticali pred svom bracern hr- .,vatskog irnena.

Sarena tikvica iz Gradista,

4 8

, . . . . . . .... .

\MOBA.- "Kod vecih poslova, narocito onih koie trebab-rfe 'dogotoviti sazivliu sellaci -rri 0 b U. Kosaia (kosidbal, ze-t va , kopanie, voznia gnoia U'vinograd, izvoz gradevnogdrveta iz sume, dovoz opeka ili cigle-i criiepa sa ciglane,eto u ovakvirn poslovirna poziva seliak susiede zvaniceprliatelie, rodake iku rn ove.xla rn u priteknu u ' p~moe, darnu se posao brze odviia. Slozno, s liubavliu iveseliern

alorn ipiesrnornrad se obavliabez velike muke.' 'Kosaia. Za ranaJutra sabrali se - kosci na Iivadu.Promedasio kucegazda rosnu travu, a kosei izabrali kos-basu. Tukvani s rakiiorm ide od ruke do- ruke inazdra-vllalu se .kosct zdravi bili ibila sretna kosaia. R.osnalivada cviiecern posipana preliieva ina iutarniem surieu kaoda ie posuta biserom i sarenirn dragim kameniern. Koselpripasuiu vodire, bruse kose iu ime bozje, pociniu ko-alu. Kosbasa, naiiaci i nalbolli kosac odmahuie kosorn,atrava se tza svakog otkosa slaze i reda kao po vrvci.-vi _su kosci dobri, iedan bolii od drugoga .redaiu se zanekoliko koraka iedan za drugirn a za -niima kose odje-'kuiu 'pfij-pfaj.. .. , ' ", -DO' rucka vee Je ,dobar kornad pokosen. Kuvacicase pobrinula isalle koscima u torbi mlada luka ikruha.it uIoncirna kuhanih [ela, Snasa prostire stolniak i stav-lla na n] . Iuk, mladi, sir i kairnak. Dornacina zove kosee ikad svrse otkos evo ih veseli pod hladoviti [asen, briiestiIi hrast, Snasa im poliieva ruke iposluzuie otarkorn (ru-cllikbm). Kad svi posiedaiu. pomole se Bogu iu razgovo-1 ' 1 , 1 pociniu iesti. Dok kosci iedu, odlazi snasa s zbaniom(posudorn zavodu) ili tikvom po hladnu vodu. Posliierucka malo otpocinu, a cirri kosbasa ustane iostali kos-cl u svernu se povode za kosbasom. Sunee ie vee viso-J 0', doci ce zarnara, pa kosci skidaiu kamizole (prsluke),Sve do podne anasu kose, a trava 'se rusi, Kose seIoslue odkosa kvase kvasilicom ibruse gladilicorn. Pre-

. ,, ;

49


pelice iz traveu iatima izliiecu, a po koli put iskoceiz trave zecici ibieze, ier irn nestaie: njihove nastanbe.Guje se pjesma. Podizu kosci glave., a iz sela vilugavornstazom dolazi uzinalia. Na ramenu io i obrarnenica s po-vezanirn loncirna. Kad- snasa priprerni u hladovinistoliniak, -dolaze kosci na poziv dornacine iopet peru ru-ke. Posale se sa snasorn i siedaiu za uzinu .. Dornaci-na prekrizi nozem kruh ireze u kornade. Posada s raki-iorn reda se od kosea do kosea. Ruckonosa stavlia lelaria stolinak, liieva k u va n je (kuvana lela) u zdielu. Nozizlice uzima svaki kosac Iz svoie torbe. Dok kosci ieduruckonosa e otnei po vodu.Posliie uzine ie h u j a iIi odmaranle. Starift prilegnuu hladovinu.xla se odmore od teska rada, Mladi se sale,rvaiu, a nekad, prtpoviiedalu stari, znali su mladi za huie(uie) uz .duduk da zaigraiu kolo izapievaiu,

,

Plesma .kod kosidbeIzvor voda izvriralaIz karnena studenogaUsred luga zelenoga:Do vode ie tanka stazaK oiorn sec u vodariceI donose izvor vode,Da napoie zedne kosce,Zedne kosce, mlade momee. (Iz Babine Grede)Otkide se grana iorgovana __/I ubila tri cobana mlada.Prvog zali iotae irnaika,Drugog zalt bratac isestrica,A trecega ni tko od n ikuda ,Samo iedna sirota dievojka:Sudenice inesudenice,R.ano zade mole iarko sunce!( Iz Babine Orede)K osc i u vec er idu dorn ac in u na veceru. Sam Ie do-macina otisao raniie s posla, jet treba da je vecera obil-na, aez niega ne bi bilo obilne priprave. Kuvacici da-nas kod pripravliariia vecere pornazu io s 2-3'zene. Ku-'

5 0

. /

va ipece se meso. Zaklano Ie krmce, ovca iIi koza, iermora za dan kosaie da bude f r i s k e v in e. Kod velikogstola posiedali sukosci idornaci liudi koii su dosl l sa stanaII i od kolebe. Liudise. pripoviiedaiu isale, a mlade sna seIIi mladice dvore oko stoIa.Zetva, Na zetvenu mobu pozivaiu se ob i cno zene, a

j po koii coviek. Zeteliee su poranile jos za rose da uza-u lu rukoveti za pletenie iIi usukivan ie uzica. .Psenica zasiiana u poliu pozutiela ie i sazrela na~arkolm suneu i samo se leliia na blagom povietarcu, Pri-I.;injase, kao da se talasa na uzburkanom moru. PogledI reko .niiva ocima pase zuto klasie, razi, iccma 1 zobi,toga blaga sto ce nahraniti i bogata i sirotu, gradanina i'cljaka, voinika iradnika - svinice i rnarvince.

. .

Zetelice iz Andrijevaca. Foto: M. MarkovacZetelice su razdlieliene po slogovima, U krpanim(vezenirn) odnicama rniiesa se sarenilo poliskog cviiecaa ervenim i. modrim vezom na kao sniieg b'~jelimrubina-mao Povezane g lave crvenim sanu iama mladih sna sapomilesane su s glavarna pokrivenim dievoiackim plete-nlcama. Sve je mlado hitro iveselo. Zetelice prihvacaiulllevom rukom rukoveti, a desnicom vlati (strn, stabarie)srpom zaniu, Svaki rukovet podlozenu srpom slazu na

f 51


na ikucice.vVezaci idu za niima ipo 'dviie kueic~i sla'Z;uu snopove ivezu ih uzicama, Snopove osovliuiu stubo-kom, da. sunce posusi izadniu kap rose, na klasiu,: Pred. vecer se- snopovi snasaiu na rpe, slazu u krstove iIi kr-stace, '.Kao kod ,!}osaje"tako ikod, mobe na ietvi donosi seu polie rucak iuzina~ a vecera se dale kod kuce. ' -'f_ 'Na zadnii dan zetve, kad se zHa sazanie ,iIi dozaniezadnii se snap poveze s tri uzice. Zetelice izvlace iz zad-nieg snopa ponailiepse klasie iod niega pletu vilenac.Priie pletenia viienca pozdrave Gospu, zahvaliuiuci seJ Bogu na daru dobre iobilne ietve. Dok se plete viienaczcteltce izetcoci pievaiu:

Zetelacke -plesme):Djeva Marica zHa dozel,Zito dozela, tri viienca splela,Zitom ih splela, vinom zalila.Prvag ie splela zita. psenice,Drugog jesplela .vina lozice,Treceg Je splela zdravlia, veselia.Koga je splela iita psenice,Onog nosite u nase polie, -.Ne bil' narrrpolie rodilo bolle! .Koga ie plela vina lozice,Onog nosite u nase brdo - 'Nek nase brdo vinorn urodi!Koga je plela zdravlia, veselia,Onog no stte u nase seloNek nam ie selo, zdravo veselo!

*2ita zela Pavlovica jnlada,A sa svoiirn mladanim deverorn,Al govori Pavlovica mlada:- O r dievere, zlacani prstene,Okrenl se ipugledai na meJe li kruto devoiacko snoplje?-' OJ snasice, rumena ruzice,Ja se nadarn da ti ~edo irnas,

52

A tl velis da si jas devoika :-- O J devere, zlacani prstene,Ovo j' sada gadinica danaJ ako s Pa vlorn u loznlci nisam,Vee ie s niime Stoina uzviioila,Kada bude vecer po veceri, .Dendar zveci ipapuca .skripa.Ona .tuea papucornu vrata,Pavlovice otvori smi vrata.Ja poskocim i otvorim vrataOna ide s Pavlom na krevete,A ja idem doli' pod krevete. -- Je l' istina rnoiasnaio mila? -- Jest istina, rnoi devere zlacani prstene,- Kada bude vecerjio veceri,Pogubitcu Stoinu uzvilollu.Kad Ie bilo vecer po veceriDever Iegne dole pod, krevete,Kad .eto ti Stoine uzviloilc.Den dar zveci ipapuca. skripaOna tuca papucorn u vrata .Pavlovice otvori rni vrata,Dever skoCi i otvorivrataI sa sabliom odsice jojglavuNa letec joj govorila glavaMoje druge ne budite lude,Ne drzite vieru U dilberuKao sio le Stoina uzvilolla. (Iz Beravaca)Lito zela Iiepota dievoika,Sarna tela, sarna ivezala,K nioi dolazi cpban momce mlado,Pa govort liepoti.rllevoioi:>>OJboga ti liepota 'djev(jjko,'Bll' ia tebl zito povezao? .-- Odgovara ljepota!:d.;ievojka:Ako 'oces coban odIivaca!_. Opet veli coban od ovaca:>>OJboga tt liepoto dievoiko, .] il' ia tebi bunar iskopao,Da tmades 'ladane vodice r .-.. Odgovara liepota dievoika:

. .


Ako 'oces coban od ovaca!- Opet veli coban od ovaca:>>OJboza ti li ep oto d ie vo ik o,Bil' ia tebi (h)[adak napravio,Da te -zarko ne .sapali sunce,Kad od posla siednes 'pocivati?- Odgovara liepota dievoika:Ako 'oces coban od ovaca!- Opet veli coban od ovaca:>>OJ boga tl lie po to d ie vo ik o,Bil' Ja tebi Ike obliubio?- Odgovara Iiepota dievoika:N e budali coban od ovaca!Aka si mi zito povezao,Tvoie s' ovce Po niem travu pasle;Ako si mi bunar iskopao .Tvoie s' ovce na niern vodu pile;Ako si mi bladaknanravlo,U hladu si i ti plandovao!

(Iz Babine Grede)"

,, '

Margeta Jc zito ze l a ,U zitu J e struk razlicia,Plavetan ie struk razlicia:Ali okoMargetinoPIa vetniie od razlicia.U zitu je zlatno klasle,Zlatno .klasie zrela zita,Ali kosa MargetinaZlatniia od zrela zita;Po zitu Je divlii makac,Divlii makac rumen cviieta.Ali lice Margetino,Rumenilje od rnmenka.U titu ie grathlor cviiece.BHeIo, plavo icrveno., U zitu Ie prepelica,Prepelica hitra ptica;AI' ie od nie jos histriia,Hitra diieva Margetica.I glasniie diieva pieva, .? --

- 5 4

N 'R " o p tic a prepelica.U nollu le hitri mise,lz [amtce buljli okom,Okom rnalsn, al' vatrenimGleda mise po tom zitu;A I d ie vo ik a MargeticaIrna oko vatreniie..Koilm gleda po tom' svi ie tu,Iz oka io l lete striieleUsred srca iunackoga,I zadaiu liute rane.U zitu .je plaho ieee,'Margeta le ios plahiia,Zust0 bieza od momakaOd momaka pustolova,S a r n o ne c e od Ivana,Od Ivana, od dragana,Od svoiega vierenika.Ivan nloizi zito veze,I kad siia rnlesecina, .'Pod biielim joj dvorom stoii,I udara tarnburicu, .Pleva piesrnu zetvenicuDo Iescn' c e svadbabiti.

!

(I z Babine Orede)Da bude drustvo veseliie zapjevati ce iovakovu:Lako ti " je iito zeti,Odrezi pa baci,Al je tesko svinie cuvat- Digni se, pa vrati!

. IViienac nosi oko glavc iedan od rnuskaraca, Zeteociitetelice sa srporn na ramenu vracaiu se pievaiuci domu.Ort se pjesma preko polia ilivada, a vesele zetelice pu-tem 20cik~u. ..~ . . ' ..Zeteoci ulaze u dvoriste kroz veliku-kapiiu (vrata),a 1ad stlgnu pred kueu,' docekuie ih kuvacica izatgra uzplesmu 8 vienconosom. .Aka: Ie zito' za rana dozeto, sprema se za mobu obi-lata vecera, na - koioi ne ce manikati ni gajdas. SazanieJI se zito kasniie, cast se obavlia u jirvu nedieliu obilatorn55


, Iuzinorn na koioi se sabire sva rnoba isva kucna celiadiz doma iona od kolebe ili salosa. (stana). Bilo na veceriili bilo na uzin] nakon sazete lietine odreduie kucni gazdada se -zakolie krme, ovcaili koza.*U vinograd moba ide zimi, Kocihisi zvanica veeuociodredcnog dana dovuku kola; da ih.natovare dubrem(gnoiern), Rano uiutro spremlla ie kuvacica rucak, darnoba ruca kod kuce. Za uzinu ponese kucnigazda IIsvo-jim kolima torbu napunienu lukom, slaninom i suhombutinom. U drugoi ie torbi kruh. Dobro ie u ko lim asrniestena velika tikva s rakilom ijos veca pleskiia ilibukliia s vinorn, Za toplu veceru brine, se kuvacica uz, pornoc drugih kucanskih zena. ,Posliie vecere, ugodnih razgovora ipiesme posle-nici zavrsavaiu igrorn uz gaide.. dvoinice , i J i duduk. ,

KOLEDE -'DOLEDE"-. KRIZARIU nizu starih iliiepih obicaia naseg hrvatskog na-roda, zauzirnaiu vrloIiiepo miesto kolede, dodole, ikrizari. Niihovo ie postanie vrlo staro, potiece jos izdoba, kad ie narodno vierovanie ikult bozanstava biloposveceno prirodi i prirodnim poia varna. Ka0' vierodosto-jan dokaz tome jest pripiev, kofi se cuie skoro nakonsvakog stiha 1 a d 0, 1j e I j 0' tih hozanstava Iiubavi;koiima mladez oduviiek posvecuie brigu islobodno vri-ierne, Od praiskonskokg vierovania pa do danas mnogis obicali potpuno nestali, a neki suse . ,zbog, razlicitihprilika iutiecaia sasvirn izmiienili. Minogi se tek sporni-

niu, a 'za neke su tek 'i naistariii lludi culi, ali ih se ne sie-ca i u ,: Uz obicale vezane su 'i piesme, no ove sukao i na-rodna nosnia u zadniim deceniitrna u mnogom izrniienie-ne. Sreca Ie sto su neki nasi Iiudi sabrali prije 80 ivisegodina i pop'isaJi velik dio ovos narodnog blaga,po ciiitnzapisima mi dan as .izgraduierno i stvaramo novi poredakria statim cvrsto osnovanim temeliima narodne kulture..: Gledarno li narodni zivot svih naroda, ooazamo i- kod nasih Slavonaea, da irnaiu obicaia, koii dolikuiusamo-muskarcima;'i onih, stou radu izabavi spadaiu sa-

, -1110 zenskima. pa je ~nekim slucaievima upravosramo- _ta, da sernuskarac paca u zenske stv:ari. U tom slucaiuga nazivaiu zenskarac il] prelac, Zenske .vkoie se mi-Iesa iu u rnuske stvart, nazivaiu rnuskara, Vee u dleti-njoj dobipazei dieca, kako i kada se rnogu i smiiu me-dusobno zabaviti, a da ne .budu Izvrgnuti podrugivanjuisramoti. To nile tesko, ier iu narodnim Igrama, zaba-varna idrugirn ohicaiima ima velik -broi igara iobicaia,gdje se rnogu zaiedno zabavliat, a ima i takovih j;gara ililepih obicaia, koii traze zaicdntcki rad rnuskaraca i zen-skih. Mnoge su igre vezane na godisnia doba, a nekeigre iobicaf vezu se na poiedine svctkovine.

Kolede. Koledovanla .ie u Slavoniii danas sasvim ne-stalo. Prerna zapisima iusmenoi predaii koledovalo se 0Bozicu, Posliie vecere na Badniak stariil bi pozvali mla- .dez da zaplevaiu iova ie posiedala na slarnu i zapievala:> > O J bozicu,' K o l e d o " ,Tri nozica: Blidolika! Tebe stare aIPrvim rize, Zmaj se leze ZatiratiBili lebac, U korenu, U planinuDrugim ~ize Sivi soko Med vlaiine,Suvi sirae U vrsiki. Gdi vlaiineTrecirn rize Zmaj sokolu Svtlu predu,Zeleniku. Popricuie : Gaitan pletuOi iabuko Ne vii gnlizdo JunacimaZeleniko! ViSe mene! Na caksire,Sto si tako G niiz do c u ti . DivoikarnaBlidolika? Oboriti Na kalcine.Ne cud mi .se, A mladiceSto sam tako P6inoriti,

/

No "osim koledovanla na badnlu vecer u domu sa-brali bi 'se seoski mornci uoci Badnieg dana iuoci Sv.Tri Kralia u Icoioi kuci. svoieg vrsniaka.. naimili bi gal-") Koledo se prlpieva svakorn redku, '

57. .


1 dasa (u nekim I selima ciganirna-cgedasa) iisli bi po selupievaiuci koledarke uz pratniu gaidasa ili cgedasa. Morn -ei su za koledare oblacili odgodnla (posvetaeka) odiiela.Sobom su nosili kosare (za orahe, suho voce,' iaia), lancei drugo posude (za pice, rnllleko i kaimak) itorbe (zabrasno igrah). Od ubranih darova, koie su primm u sva-koi kuc', priredila im se vecera, gdie bi posliie vecereigrali 'kolo uz gaide ipievali ne koledarke, nego drugenarodne piesrne. Ako ie sabranornnogo darova, sastaialibi se po vise dana na zaiednicku veceru izabavu.Kasniie su momei prestali da idu u koledare, a mje:..sto niih isle su dievoicice, koie su ispisane iz svagdanieskole. One bi iduci selom povele osim zafdasaf nekolikomomcica svolih vrsniaka, koli su nosili 'ubrane darove.Od darova ie kod iedne od koledara prircdivana vecera," na koiu bi dosli imornci da se pogoste i da zaiedno za-igraiu kolo. Dievoike su nazivali kolede. .. Koledarske su piesrne pune zelna za urodicorn gora,niiva iIivada, za zdravlie ukucana idornaceg blaga. Ne-ma sumnie, da je koledarskih piesama bilo mnogo, .ali na-vodim sarno neke od zapisanih,Danak svanu, koledo!Sunce granu, koledo!I obasia, koledo!Nase gore, koledo!Plodne njive, koledo!

Ilivade, koledo!I obasia nase dvore,Nase dvore itimareI obasia koledare!*

Sunce zade, koledo!Rosa pade, koledo!/ Lnatopi, koledo!Nase gore, koledo!Plodne niive, koledo!Iivade, koledo!Lovlazt prasne dvoreOblak raste, koledo!Vedro nebo, koledo!Mun i a sica, koledo!Iori se grrnliavina:

Od istoka, koledo!Do zapada, koledari!Inosirno, koledo!.I .nosimo, kolcdaril.Vasim go ram, koledo!Va81m goram, koledari!Iniivarna, kaledo!Iniivama, koledari!Plodno Iieto, koledo!Plodno lieto, koledari! Vasern domu, koledo!'58

Kisa pada iz oblaka,I nakvasi vrtle naseI napoli nase niive,I okupa koledare.Irazgali koledare.Mi idemo, koledo!Mi idemo, koledari!

Vasem domu, koledari!Zdravlie i srecu, koledo!I veselie, koledari; \Vasim stadorn, koledo!Dobre pase, koledo!Vasirn niivam, koledo!Tesko klasie, koledari!Dodole. Ovaj prastari obicai u Slavonili ie danaspotpuno nestao. U dodole niiesu isli sellacki momei j dje-'voike. Nasa rnladez niie polazila u dodole, ier ie cuvalasvoie tflelo ioditielo,' Kad je lieti nastala velika sus a, sa-stale hi .se troie, cetvero ciganske mladezi, od kojih hi

iedno bilo no ciielom tiielu pokriveno bazgovim liscem iii rogozom. Isli su od kuce do kuce ipievali 'bl u dvo-ristu pokrai bunara molitvu da padne kisa, Cim bi redu-sa cula dodoisku piesmu, potrcala ie iiz kuce iizlila punkahao vode po dodoli pokrivenoi bazgovim liscern. Unekim je selima redusa poliievala dodolu kroz kuhiniskiprozor, ter su dodole pievale pod prozororn sa dvorisnestrane. Dok redusa 'poliieva dodolu, pievala bi nienapratnja:Nasa doda moli Boga,O . d d .,J , O J, 0 0 , O J .Da nam pada rosna kisa,Da nam topi nasa polila,

Nasa polia ilivade,Na dodj re kosuliica,Ni predena, ni vezena,.Vee od zlata salivena.Posliie piesme iigre ponudila ie redusa dodole' ka-kvom hranom, a darivala ih je idrugim darovima: Iali-

rna, brasnom iIi slaninom. Od sakuplienih darova prire-dtli .su si cigani zaiedntcku veceru, kola bi se zavrsilapiesmorn i. igrorn, Ostatke' darova medusobno su po-dUeliH.K.rizari. U neklm ih selima zovu i krstari. U .krtzareidu ucenice stariiih razr. pucke skole, Veca sela imadupo vise grupa krizara. U grupi udruzeno ie po 10 do 15dievoicica, Grupe su sastavliene prerna diielovima sela,pa ie tako na pro u Andriievirna bilo po tri grope krizara,ier ie selo _u glavnom podiielieno u Markovcev, polo-

59 ~


vinii iPavica krai, Krizan se sabiru u kuci jedne kriza-rice, iova ce biti .krstonosa. Kriz ie nacinien od tankihletvica iIi od oblih stapova, Okicen je viiencern vrtnogacviieca. Iza dievoicica ide po 4 do 5 diecaka prosiaka,niihovih 'vrsnjaka, sa kosararna i loncima u koiima nose' .darove (iaia, mliieko, kaimak ibrasno). U rnaistorskim ignspodsklm .kucama dobiiu obicno sitan novae, koii po-? bire krstonosa, Posliie krizarenia podiiele novae rnedu-sobno na iednake diielove, iLi za ni kupe bonbona, koietakoder podiiele. .

Krizari u Andrijevcima. Foto: I. BilikKrizarice se ohlace u nailicpsc odiielo 'odraslih die-voiaka, Oblace svilene suknie ioplecak izvezen zlatorn.Oko vrata je svilena rnarama, a na vratu iprsima pone-

koliko struka malih ivelikih dukata. Nekoie rniesto svi-lene suknie irnaiu skute (rubinu) izvezene zlatom, Glavaje poeesljana iuredena kao kod odraslilr dievoiaka, te na-kicena vrtnim ponailiepsim cviiecem,"Krizan su priie isli po selu dvaput u godini, ito naKrstovu nedieliu (prva nedielia pred Spasovom) .inaSpasovo. Krizarice idu krozselo dviiepo dv:ije ipievaiu,a pievaiu iu svakokm dvoristu. U dvoristu se uhvate zaruke U' kolo iidu korak po korak u ritmu na desno, Usredini kola Ie krstonosa i stoiina miru, osim sto podizekrst dok se pieva kriz se odize, Proslaci dobivaiu da-60

rove, a onda svi pievaiuci izlaze .iz dvorista iida dalieselom. Unekirn ieselirna s krizarima isao prvasniih go-dina igaidas,Putem pievaiu:

Krizarice Boga mole, da zito urodi,Da .uradi da pnlrodi, da nc polegne.Urodit ce, prirodit ce, ali poleci ne c e oSarna pocimalia: M;oj hratac M'ijoOblake .zbio,Da kisa pada, .Da travaraste.Da paun pase,

Da perie gubi,D.a seka bere,Da brata kiti,(Iza svakog retka opetuiu svi isle .riieci)

.'Svr: Daruite nas gosoodineZutim dukatorn,Biielim dinarom,Crnom kraicarorn!-Imi idernoU vase dvoreNa pune. stole.Kriz se odize,Tko ga podize?Dieva ManiaI Mandaliena,

Sarna pocimalia:

(Iza svakog retka opetuiu svi iste riieci)Svi: S Bogom ostaiDobar gazdo< ; .; , . ~ ;~Imi sa niime.

Sarna pocimalia: GospodlnslcdiNa zlatnorn stolu,, Otpusco nogeUhladnu vodu,Biser. se trunit

. "

6 1 .


U casu pada,Gospoia herePa pod vrat veze.Svi: Daruite nas .gospodineZutim dukatorn,Biielim dinarorn,Crnorn torintom!Posliie ophc;:da poselu prireduie krstonosina maikauzinu ili ako Ie kasniie, veceru, Jelo se pravi od darova,koie su 'sabrali proslaci. Dok se ielo priprema, idu kriza-rice svoiirn kucarna .i presvlace se u svoie odiielo. Po-sliie se vracaiu na uzinu iii na veceru, iza toga se i:gra-- Iu razne igre i cebaiu (Iialiaiu) na cepkama (liulianka-

rna). Ako su krizari imali gajdasa, on. bi im nakon jelamalo posvirao ikrtzarice bi s prosiacirna okusale da za-igraiu pravo kola. .. Krizari idu jos idanas po mnozim hrvatsloirn selima.'Nithove piesme su po sadrzaiu vrlo slicne, kao sto evopokazuie iova iz atoka, velikog sela slavo~ske Posa-vine: Svi narn se bozii krsti digose,(kiriio lelizol)"Za niirn se dize staro i-mlado,Staro irnlado, rnladolilano.\Kroz selo pievaiu: _. ;Mi krst nosimo Boga molimo,(kiriio lelizol)Da nam Bog dade, da 'kisa pade,Da kisa pade, da trava raste,

Da trava raste, da paun pase.Luka Ilic - Oriovcanin u svojimNar'odnim slaven-skim obicaiima (1846) opisuie krizare- kao pastirskuigru i obicai ovako Nekoliko dana pred Spasovo dozo-vore se mladici na. pasi kako igdie ce izvesti te godineobicai krizara, Dvoiicu izaberu za g a z d e .i dvile vecedjevojcice za g a z dar ice. Gazde odreduiu, tko ce na-*) Dodale se iza svakog . retka kao pripiev. Nastalo- od Kyrie eleison.

62

I slatkoga vina.Svi kriz! boziiPodigose se, -A mi idernoU vase dvore,Na pune stole.Tko nas daruie,Ti njega Boze!selo, vracaiu se natrag na

63r" -~


,Zatekosrno sve cobane,Rano iutrom gdie blaguiu,Nuz trpezu vino piiu,Ilvalu dalte visniem Bogu,T Mariji Bozjoj maiki,Sto su yam se site krave, Sit.e krave istelile,"" Sve volove vitoroge,Kobile se izzdrebileSve koniice vilovite,Ovce su se izianiile,Sve s ianiici sviloruini:Krmace se isprasile,Sve praseiei masnonosni, .Cobani yam pocikuiu,A cobanke vince 'viiu:Cobani su dobn gostiA cobanke igracice

(OJ dodo Ie!Moj krizo let)Vrativsi se natrag posvete blaogoslovenom vodompasniak iblago, Iza toga kleknu , pomole s. e Bogu iidudalie u brdo te ponove posvetu brda. Potom se vracaiuna dogovoreno rniesto na uzinu. Putem preko brda, nli-,va ipasniaka pievaiu niesme, izrnedu ostalih i ove:

1Molirno se v isn iem B og u ,(Voino Ie, dodo Ie 1) *Da popune vihar vitar,Da udari tiha kisa, **Da porosi nasa polia (brda)I travicu litlnicu, 'Da nam marva pase ima,2Mol imo se v isn iem B og u,(Lale mile, dodo lel)

* Dodaie se svakom retku.* Ako Ie kisna godina pievaiu: Da prosine iarkosunce.

64

Da podrane visti lovci,Da pobiiu divliu zvirad,Da slobodno marvapase,Lalemile, dodo Ie! '3Koliko je zlatno stadoNa vedru nebu..Nuz nieg hodi zamislienoSarno cobance, ~ IDa popase plavo nebo,Sve za iednu noc. '-AI- ie polie (brdo) pokvaseno

Sa rosnom kisorn,Inarasla sitna travaZa rnlado stado.To ne bilo zlatno stadoNa vedru nebu,Vee to bilo runo stadoNa travnorn pollu (brdu).Nuz nieg hodi zarnislienoMara rnaikina,Da napase runo stadoSve za Iedan dan;Suma bo .ie pokvasenaSa rosnom kisorn,Inarasla sitna trava-Za nase srado.Krizan zavrsuiu svoiu igru uzinorn, koiu su sprerni-

Ii izabrani gazde igazdarice. Na uzinu pozivaiu seoskogpoliara (poliskog cuvara) idobro ga pogoste, Posliie uzi-'ne igra S E l ' uz gaide kolo do kasne noci, Da bude veseliie,1 I vecer dolaze u kola iseoske dievoike.Oval ie obicai, kako sa opisuie Ilic, vee odavna ne-stao, pa te nestala iona stara piesrna, koiu su vise iz po-sprdice pievali peceniarima urascica iianiica kod nri-l'edbe:- - " ,, Nemol puro, kaukati, ia cu za t~ iaukati,Nernoi puro, ti uteci, ia c u za te na klup -leei.~'

'" Klupa za dobivanie ba!Jna.65


PO KLA DE U SLA VO NIJI(Busari, maskare, fasingari ikuriace)

Medin svima -kulturnimnarodirna ~an~s, a ta~o iebilo od pamtiviieka, ima dana kada se liudi vesele I,k~-da placu.. M'oze to da bude, dakako u svako d;oba godi- -ne .i dana, ali ie poznato da Ieneko doba ~odme obica-jen1 odredeno za narocito veselj~~ilud?vanJe. T_ns~ po-klade. Istina je 'da su poklade obicno tri da~~, ali n~s na-rod u ciielom pokladnorn vrernenu ?d .Truu ~ralJa pado Ciste sriiede sprovodi u ves~IJ~ 1 ~abav:l. Da~_


za-.bu-vi- 0 di - ka"B usa rae" u Andrijevcima (zapi&:A . Bauera, klerika iz Mlln,chena. 1929).,'je hi to rnogle biti, jet su tm lica zavijena. Muskarci ne-puste bas olako da nusance produ, a da ih oni makarmalo ne otkriiu Iii ne raskrinkaiu .. Busariee se uz ciku ihihot razbieze, ali se opet saheru iidu dalie. Na pokla,..-dnu nedieliu i pokladni ponedjeljak idu busari i preko-- dana, a na pokladni utorak je hnsara puna selo. Tai se'dan imuskarci idieca preoblace iprolaze kroz selo bilo-sarni, ili u skupinama.Navesti cu neke prtmiere, kakovih je bilo u Andri-jev!,dima .nekad, a ponesto se je sacuvalo i-danas.

Evo ih:M orna k. Zenske obuku momacko odijelo. Na glavfie muski sesir. Lice niie pokriveno- -

P raj 1a. Seoske djevojke obue:i se gradansko odi:'ielo. Na glavi ie zenski sesir, a u ruei ie otvoren klso-bran ili suneobran.V ret e n are. Ciganka kola krozselo prodale vre-tena imosure. Obucena ie u poderanoj suknii, a oko pr-sa ipreko leda sveZaJIl ie pepelnjak. U torbi nosi vrete-na imosure. Na ledima u pepelnjaku nose dmotanu na-cinjenu bebu, a biva, kole nose i pravo zivo diiete.C i g a n k a v rae a r a. Suknia ie svilena sa gra-.nama, a oko vrata velika sarena svilena mararna s re-sarna, Glava je takoder pokrivena ve1ikom svilenorrrmaramom, kola ie zavezana na zatiliku, a okraici joj vi--s e preko leda .. Preko leda ie oplatna torba, a u rukarna.karte. U kosi su upleteni puziei. Na nogama su cizme.

B u 1a. Dimlije su od pregaceva ito u naivise slu-68

lo -10 moja, 1 0 - 1 0 rn a "ja, vc- ru- a je ncr- da, 10- loI i { f l f , I 2 2 Iva.-ra- vc je na- do.~,,~u sa r a c"~u Perkovcima (zapis dr, B. Sirole, 1933.)

mo- jo,

'~ajeva -u dvije. boie, Na gorniem tiielu iesvapski ople-cak, a preko niega frosluk (prslucic]. Na glavi ie mara-l?a, a n~ heu b~r~ndzuk-fered~a. Nekoie si lrce ne pokri-J U , a~to re u slucaiu, ako na miesto mararne irnadu Ies.'" S va b ii e ~ . i I! illadz a r ie a. Odieca' Je: kratkopO,tsuk~na suknia. sar~na i Iagani svapski: oplecak. Okovri:lta.]e' stakleno zrnre, a preko glave ruzlcasta vrpcakola uz rnnogo pantlika pada preko leda. Na nogama s~cipele, . '. . U 'p ? 1 a k,:. Avko ,.~e te]fska obuce u muse odilelo ana glavu poveze sam uu _. kazu joj ipola rnusko - nolazensko. ' . . ... _posad vna,:"l~deni busari su 'zenska liea. Ako se pre- .'~?Ia~~, traze . l ilepu opre~u:. a udate mlade a tako izre-liie z.~nevobue~ ee ~e r~zmJe, .a dozvoliavaiu si i koiumasmru salu, ~to. dievoikarna nikako ne prilic. .. lm~d~ s~ueaJ~va, da se imuskarci preoblace, ali i utI!TIsluea~evI.ma eesto puta- busar ie zena. Tako na pr,sumvar I. Iinanc moze da bude muskarac izenska..~ZveJ? - S k o. Musk~rae ob~a~.i zens;~e haliine. U naivi-~e slueaieva tak?vo. z:nsko iasi kroz selo na koniu, Akoih Je. vec~ skupina ~ase u parovima ipievaiu, Kad su ugrupi ~.~ml n:uskareI, pievati ce muskaracki a nikada pornelodili busarca. . .

. v.Ko~I ~ r. Muskara~ ce obuc; -crne hlace i cizrne a,~O~?IJ~ie s~trena i preko nie prsluk sa bilelim pueeti~a., esir Je crni, a na ramenu re kotao, U ruct je debeo stap.~) d z a .c a r. Crno odiielo, na .nogama papuce, a nagIavl povezana erna marama. Liee ogaravlieno. Na jed-

,J.. ..

69


-nom rarnenu su Iiestvice, a pod rukom ocadena metla ..K ran ~'a c t est era s. Gradansko odiielo starootrcano a preko ramena visi velika duga pila (testera). !. ,K r p iIon c. Obuce le slicno kao itesteras Kraniac.samo na ledima imct skriniicu u koio] ie nekoliko Iimenih.poklopaca, a ruci kanta iii kakova lirnena posuda.Pen d era s. Oblaci odiielo kao iKraniac, a na- ledirna ie skrinia iu uiolkomadistakla.J ud a - t r u I j a s. Koii seoskl saliivdila obuce xra-dansko odiielo. U kola stavi bilo kakav sanduk. Predkolima je upregnut -iedan koni. Trulias svira .na. sviralui kroz sel.o polagano se vozi ikadkada zavice: Trulie-e-

tralie-e-e! .' . /' -11 0 dan j e nat n ask e. Muskarac obuce zensko,a zenska musko odiielo, ali tako, da ono sto spada sprl-jeda skopca se ili poveze straga, Na lieu ie krinka Hi ri-Iietka tkanina, da busar rnoze vidieti kod hodania,.: Imade busara koit krnz :selo idu iu skupinama.Ovakove skupine, ako imadu rnediu sobom zenskih, pie-vat ce po rnelodiii Busarca, a aka su sarni muskakrcipievaiu po napievu kakov je naivise uobicaien u tornselu. A j z ihan. Sastavliene su dvoie ornice kao kolica ...Na kolicima ie Iimeni stedniak (sporet) .. ili mala Iirnenapecica, Na .kolicama ie upregnut koni, a. na niernu lastmuskakrakc obucen u zenskc odiielo. Na ornicarna sevozi preobucen, u zensko odiielo, rnuskarac, koii pornalostavlia u stedniak H i pecicu navlazenu slamu, da se bo-lie iz dlmniaka pusi,Vo zan j e n a san c icam a.Pod male diecie sa_;onice upregnut ie koni, a u saonicama siedi obucen bilokakov busar. Ako nema sniiega, \(uci ce koni saonicepo blatu ili po- suhoi zernlli, ,

.K 0b i1e. Cetiri zenske zaogrnute su poniavama.poput pelerine. Oglavine uzda su na glavarna prvog pa-ra, a drugi ie par rnedu kaiasevima, Kociias Ie muska-- r ae ili preobucena zena. Kobile pievaiu busarac.M a j s tor sk i s vat 0 v i. Obuku ise u .gradanska,

!" ' .7 0l

.Busartce- IIAndrijevcima. Foto: M. Markovac.odiiela iu parovirna muskarac .sa zenskorn idu kroz se-1 0 . Oni rnanie plevaiu, nego vise hihocu. Svatove pratiusna 'harmonika.S 0 k a e ki s v at 0 v i. Za svatove se obuku, kaopravi svatovi iria 'vratu im visi otarak (rucnik), Svato-ve prati gaidas icavo. Svatovi pievaiu po napievu sva-toV'ca ali kadkada zapievaiu i busarac.Osim ovih navedenih -primjera, imade n o slaven-skim selima u vriieme poklada Ios Jroiekakovih vragoli-la, koie poiedinci izrntsliaiu iu pokladnim danima izno-se. Bude l: i stogod uvredlliva, oprasta se po onoj tko liezna za salu, ne treba da bude ubalu. Poklade su ludidani, pa ne moze biti uvrede ni zamiere,.Na cistu isri ledu u iutro zaaraiu poklade, Obu-ku sekao kobile ivuku plug koiirn krai kuca Ut0ru po-malo 1 1 Iedinu, Kod zaarania poklada nerna piesrne,Na narodne 'obicaie rnorarno gledati ohlektkivno. Uniima se odrazuie temperamenat duse naseg naroda, Obi-~aji _poticu iz onih starih vremena, stovania starih sla-venskih bozova, iz zlvota ipustopasnosti velikih surnaipostranih Iivada, Mi srno dieca prirode, kola za razbi-brigu cice, vriste iiiuiucu, a to je iu "pokladnom VeseUu

71


potpuno izrazeno. U pokladama se, osirn onog -tko [ebolestan W koga -ie stigla kakova druga nevolia, veseli inatiece, tko ce pokazati vise pustopasnosti iveselia. Sa-moneupucent rnogu narodu zarnieritj ova njihova vese-He. Bilo ie uviiek onih, koii su mladezi zarnierali kala idruge stare i vesele obicaie. NO' uz sve prigovore ipak iehrvatski.narod u Slavoniii sacuvao ios dosta obicaia, ko-ji ga iSticu kao nesto posebna rnedu bracom na iugu.

U nasirn ooskocnicama, busarcu, svatovcu idrugirnnapievirna dma onog saliivog, paprenog ivatrenog, stokao u grckorn koru pali i uzdize,Dok su busari, maskare, fasanke ibal bezazlene sa-le, tesko se mladez od riiih diieli iza to se .i piesrna po-

kladna zavrsa va:Aoi jade, aoj jade, prodose poklade!

KOLO"Od Sveta Trt Kralia pa do poklada u nasirnslavonskim selima posvecent su dani mladezi. U tamvrernenu reda se kolo Po ' nekoliko puta u tiednu Po ' ku-cama, u koiirna ie momak Hi dlevoika. Danas u kolu svi-raiu tarnburasi, a tek gdiegdie se jos igra uz gaide. Ne-kad Ie bilo drugaciie, ier ie kala 'igrano sarno uz gaide idvoinice. NO'ipak makar iuz tambure sacuvalo se je ko-1 0 inarodna piesma, pa nece biti sgoreza da se duhornprenesemo u nasu ravnu Slavoniiu, Vidie t cerno tamokolo, a iz piesrne uocit cerno dusu nasih Sokaca.U narodnom kolu gaidas iii drugi svsraci svlraiu ne-prestano, Kad pocirnalia zapoene pje~mam,svirac pre-stane svirkorn, a .tako mala zastane ikolo dok ostaliigrac! ne uhvate piesrnu is pocimaliom ne zavrse, DotleIe zaidas vee naduvao miesinu icim ie piesma gotova,"vee je svirac zapoceo da svira kola dalie, Irna vise vr-sta kala, pa neke ad tih vrsta iznosimo.1. Kolo Mlj est a iz Brad. Varosa (zapisao L. Lu-kic, 1919.).

72

/

--- - . -..-... 't: '.~......1 4 *1 r r r r Iee li c n r l l e r r ! U 0 I,re r r H 1 J ? 1 JJ hi J S J JJ I JJ hi

j. .. ,Kako bi ia posla za teKad ti nosE; ziatne sate.Id' kuci, pit' marne,. oc : poci za me.II' ti tamo il' ovamo,Ti si moia od svakarno.11 ' ti tuda it ' ovuda,Ti si moia ad svakuda.

3. "H a j d' na 1e v 0' "iz Andriievaca (zapisao dr. JB. Sirola 1933.). ~76'~!~.J I J J I! 0 I~~J J I j J I ! 0 I ~ ~ I~Hejd flO Ie - .vo .. " '- ",- _

73


4. D or a.ta- iz Varosa (zapis L. Lukica, 1919.).

.Jasi baba dorata, a sugava kulasa,Na kulasu klepcica, na ridanu zvonce,5. 0 bi e n 0 k 010 u Andriievcima (zapis dr. B.Sirole, 1933.).nlb-;;) iii U~ j Iff)I) ))1'1. lO- I .O rn.o. Q . . . ~J. - I.'-~' 10 - 10 rno: iQ, de . vOj -~ i~ce / . '1 ~ 9 JJ ; r , J I ; ~ ~ G ~ I . J J ) } I J l)'Raznolike duhovite piesrne i rnelodiie od nekog mir-nag sentirnentalnog, pa jaceg do biiesnog ritma, proveia-vaiu kroz kolo ipiesme, Uz gaide se nas coviek mozeraznieziti, amilota je pogledati kad se kolo igra cas namiestu, pa korak po korak .desno i lilevo. Nekad i sna-se prikazanesu svakako: nekad kao cestite imarliivezene ikucanice a _nekadkao narniguse iraspiknce. Po-nosan ie Sokac na sebe, na svoiu nosniu. na svoia ravna

pella. On Iiubi svoj 'hrvatski narod, a postenie fcvrstkarakter su odlike inece ih nikada okaliati,. Mnogi nasi pisci ipoznavaoci folklora pokusali suocrtati t u svoiirn dielirna prikazati naseg baiu iCicu isa -dobrih, kao 'i rdavih strana. Nase seke i -nase seoskesnase opisane su u .dielima Pelkovica, pa Josipa i IveKozarca, Ise Velikanovica. Zivka Bertica, a pogotovolaze. Ivakica. Svi su oni u isvoiirn dielima kao dobri ,1poznavaoci IrznU~li dobre j Iose strane sokackog kraja.Neupucen, citaiuci diela iz iiv-ota nasih Sokaca,hvata ikrivo shvaca niihov iogunluk' iveselie, a riede(

74

Kolo na "sv. Siipana" (20.-VIII.) u Slav. Brodu (1897.). Foto: H.Hecht /~!di d.a je nasa Sokadiia ostala u nacinu svoga iivota icista 1 nepatvorena slavenska rasa, koiu niie rnogao ni:rUfCtn, .pa kasniie ni Niiernac i Madiar odnaroditi -Sokac )e .. ost~o fIrvat. Niegov iezik u piesrni 1 pricarriu,pa obicai! vezu se na diedove slavenskog iskona,

Ne rnogu, a da dragim ciitaocimane citiram JozuIvakica, koii kaze: A Sokj'ca, zapravo i ne hoda: usitnikorake, pa samo prebire sitno, prebire , .. Lagasno kora-ca, mislis.,i ne staie na zemliu, i jogunasto nakrivi...glavupa samo siba svoilrn uviiek nasmiianirn ocima iovarno ionamo ... Pa kad nedieliom popodne prude sokakorniduci na vecerniu nacifrana, s poniavcern preko rukugizdava, svieza imirisava, ondaJ. didaci ibabe. stOin~siede pred kucarna na klupcicama i. na travi u sumrciprekinu zacas svoj ozbilini i.dosadni divan i svi usute',', ' ' ,.pa vse za. njon~ ogledalu. Ovajcasak sutnie nehoticna jepocast vrecnoi Liepoti ... A Sokca nam prrkazuie ova.:..ko: A kadse Sokac obuce u svoie paradno odilelo, pazagrne srrnenu kabanicu (valjinu) ili obuce veliki ko-zuh s ozledalima, pa naieri subaru, ,-' ~zgleda kao ka-kay knez. '

7 5 j. . . .


Pitam Ia vas, tko ne bi volio takav narod, i tko neblbiononosan na tai krai? Recite sami... .Zenidba se obavlia naivise ieseni, a marne u. pokla-dama. Nekad su, matere ve~. o~ naiamiie IJ:TIIa:do~hZabI-rale rnornka idievoiku. Posliie je mladez u kolu 1 !1a.pre-lu do kraja utanacilamedusobnu liubav, koia sev]e l~PO-:-liavala u piesrni. Piesma ie u naseg naroda, .on~, sto bi rrugradani kazali Glas irnierilo iavnog mnuerua.N j 0 m e s e is k a z u j e l iu b a v:

Kad se dvoie voli iz malena,To je Iiubav nezaboravliena..r

Kad ia igram pa uz diku nisarn,Cini mi _se_da u kolu nisarn.Nisarn znala, nisarrrvirovalaDa Je tako, poliubiti slatko.

P'r k o s: ,Mish mama da cu ju rnoliti,Sto rni neda s dikom govoriti.'AI sam lipa, lO S kad se. naredim,S lednim okom u troiicu gledirn.

" "Mene mama za nozicu vezeKrai kreveta, da ia budem .sveta.Ze 1 j a:

Pristalo ie liubiti stariie,A l ie slade, poliubiti rnlade.Srce rnoie il' pukni il' prodi,Diko moia il' umri, Il' dodi.

Oc! moiei vi ste mi krive,Vi zeHte, da diku vidite. .Zlato mole kanda s' zakopanoGdie. si rano, nema te odavno.

76

Rug ali c e:Jaovako zarava, pa lepa,Pa da podem, gadu, 'za tebeka.Sve su seke u nedeliu lepeKad urane, sve su poderane.Od divoiko iz kak'th si dvora,Koliko te doselilo kola, ,Dva rnagarca u dva koritanca.

Groznja:0] svekrvo, budi moia mamaPa ees imat snaiu - kapetana.Plevarn piesrne, 'a dika mi nesme,Ako s' iavi, dobi' ce po glavi.Sinoc meni moja dika rece,Liub' me, draga, tu posliedniu vece.

Us po men e: .Moia .diko, mole rnilovanie,Milovanie, slatko sporninianie.U snu saniam, da me dikaIiubi,Kad uiutru, poznadu se zubi. ' ,Zelen ora', ladovino moia,Gdie smo mali zelio, ladovali.Kad mi moie ianie na urn pane,Mili boze, radii se ne rnoze.~no.ci:> > O J inoco, d \ Z i glavu gore,Da vidimo ciie j' lice bolie.

I

.U inoce noge pepeliive, _Nije j' prala, kako j' redovala. Inoca rni zuta zutovolika,Mbja dika, lipa ko divoika.

77


"_y. .o se b i:

Irnam oci ko dvi kukuniice,Obrvice, ko dvi piiavice.Ja sarn seka na 'ilidu vraga,Nerna oniz 1 \ mu uisnn Ll'aL~l f!Sokac 50\,.:1 ttl"J') U ~~IVU,Za divoiku .izgubit ce glavu, Nigdie sela nad Andrevac' nerna,Niti seke, nad nase andrevke.Od kako je nastala Granica,Ni se taka rodila Sokica.

"Gospodi:

Liubila sam tko ore i kopaA sada cu andrevackog popa. .))Moia zelja, Iiubit uciteliaUz niega cu iia primat placu.Prnzila se zica do varosa,Aja mlada liubim natarosa. ,.Surnom pievarn, suma mi pomaze,Tako valia, sumar meni ' kaze.

Poskocnice:AI ia igrarn kano riba.Suknia mi se naprid digla,Poigrat cu kano vragNek se digne i otrag.U inoce do dva zuba ,Kano klice u bravice,A obrve k'o cekinie,Kad opalis svinie.

'(8

, I

Bisna s-am, pobisnit cu,Pridrste me, odletit cu, Poskocit cu, poludit cu,Kog mi volia, poliubit cu! ,,Da, eto takovi su Sokci. Iz ovih nekoliko piesamagolenne riznice toga narodnog blaga, proizlazf cista ivedra narodna dusa,los priie nego sto ie Joza Ivakic opisao i prikazaonase Sokce, kakoisam to citirao, napisao ie urednikZbornikavza narodni ziV'ot iobicaie iuznih Slavena dr,Ante Padic 0 kolu u Slavoniii ovako: Kolo mi Ie novo,togau prvi mah ne razumiiern ... S poeetka kao da samdozivao sve ana sto pisu ucene kniige: a pocecirna ri-tarnskoga lindskoga gibania, 0 svezi toga gfbanla sastihorn, 0 pocecima, poeziie idrame; kao da sam poceopomisliati na grcki dramsk] kor. - Pa sto ie to takovou kolu, da se tako neodoliivo doima? Mladost, liepota-;- rnilina svirke, pievania i igre, - Ako treba dokaza,da dusa giblie covicka, da ie gibanie onakovo, kakova

cj e dusa, eno vam dokaza u kolu. - Dievoike se, sto samih vidio u kolu, krecu - neznam reel drugaciie, nego danepoznato raziasnim pomislienirn - kao vile. .:A pie-vaiuci iigraiuci, kao da glurne: ne osvrcu se, ne razgo-varaiu, gledaiu preda se, ,\-Ii malo podignu glavu iOGi,- .ali kao da ne gledaiu, Cini mi se na casove, da obavliaiusveti kaki obred.PR OL JE CE I K OR IZ MA.

Iza zirnskog odmora nalazi seoska madez svoie za-dovolistvo iveselie u pokladama, a starci ibake u svo-Io i dieci iunueadi g'ledaiu pomladene sebe, Da, ali imastariiih koiizaboravliaiu na svoie mladenacko doba, pazamieravaiu rnladirna iogunluk, 'ddeci da ie sve zlo, stomladez: cini, Ali mladost: ostaie mladost, pa se mnogo neosvrce na prigovore, nego tiera svoie ipleva:,Mene nasi tieraiu da lezim.:A l ia necu, vee u kolo biezim.

7 9


'Spomcni se mila mati,~ Kad si bila mlada,Da ne vidis kog siradaPukla bi od iada.Poklade su svrsile. Polnocno ie zvono odieknulo inaviiestilq, da Ie 'kraj ludovaniu. Na cistu sriiedu suzaorani zadnii ostaci iogunluka, ipokladnog veselia. Za-.slo se u korizrnu. Svako krsteno celiade, koie rnoze, po-lazi u crkvu, da pospe glavu pepelom i da se pokale, spo-menom na onu: Prah si bio iu prah ces se pretvoriti.Narniera mi je" da nanizem niz prolietnih obicaia doUskrsa iz zlivota naroda nase .slavonske Posavine. Kaomnogi obicaii tako su iod ovih, koie cu nanizati, nekiizmienieni, a ima ih koii su nestali. Moie su bilieskesabrane po pripoviiedaniu starih ljudi izcna, koii su ihprozivliavali a ponesto se i sam siecarn iz dietinistva,koie sam proveo u selu onoga liiepopg i cestitog kraia.

Korizmenl postNa cistu sriiedu, redusa oluzi u lugu iopere sve ku-hlnisko posude, da na niem ne bi ostalc nista rnrsna, lerJe ciielo korizmeno vriieme nekada prolazilo bez mastiimesa. Dubre i rnarljive zene pobrinule su se jos pro-slog lieta i ieseni, da bude u kuci svega i za ovo dobagodine. Tu Ie biieli isareni grah, kupus, bungur (ieomenakasa), tarana, suho voce, bundevsko sierne, luk, rotkva,crvena repa, pekrnez, med, suha riba, suhi sir 'i t. d. Svete kucni-gazda fos u ieseni podiielio zenama, sto su oneisacuvale da ria svoi redni dan prirede za hranu uku-canima. Irna stvari, koie doduse niiesu podiieliene, ali ihkucegazda cuva idaie redusi prerna potrebi iz komore.ili hambara. Taka daie zeitin (ulie), maslo ibrasno,: U vriierne velikog posta kuha se gnieckani biieligrah (papula) sa biielim lukom, rasol, kiselica corba,krornpir, sarenj t. zv. babin grah, zuti grah, nazvan ki-cos, a zaoinia se maslom ikaimakorn. - Ako ie oskud-na godina, iede se ne zacinieno, iii kako narod kaze ca-breno ili navarno, iIi tek uz dodatak malo sirceta, Unekim kucarna zacinialo se zeitinom (uliern) dobiveniim

80

od bundevskog, suncokretovog H i' olaieva (repicina) sie-mena. Rezanci, tarana, kukuruzna kasa ibungur kuha se. n


Otkice su stapovi zasilieni poputIopatice, a i:ma ih igvozdenih, koie su iskovali cigani kovaci, a ukucani suih nasadili na drveni stap,Na gniiezda sc nasaduiu kvocke, guske ipure, dase othrani izlezena mladina. Biti ce ih do lieta puna dvo-riste. ,- 'M\uskarci; oru i siiu iare usieve, Nekad su orali na 'vise plugova I to na volovima. Ularmliivalo se po sestvolova, a posliie su uvidieli da je oranie moguce inacetiri vola, a danas vidirno, daI u zadrugama oru.vkaosto isamci oru na dva konla. SUe se zob, iart iecarn, Ian,a. nesto kasniie. sadise kukuruz, Za kisovita vremena ne-moze se .orati, pa lludt voze trnie i popravliaiu ograde, astarci prilazu vrliie, plotove idruge vrste ograda, iz-mieniuiuci prosieke ikusve (guzve),- Nedieliom isvecem rano uiutro, iD S za rose, idu Iiu-'di traziti puzeve, a u kasniie proliece skrtpnieve(rnlade brestove gube),kqje zene prireduiu za slasno po-- suo ielo. Oko potoka irnocvara nalaze cesto iaia divliihpataka, kola uzimaiu za hranu, < - Kad u proliecu riabulalu potoci, vozi kociias zito II i-smijesu u vodenicu, ier je brasrro sarnlieveno uvodeni-ci,polako - na tenane, bolie nego ono sarnlieveno u su-vari, ii i danas u paromlinu.. Dakako, da se je u mlinu rno-rala pecj pogaca od brasna, vode isoli.Dok jos nerna velikih prolietnih poslova isH bi mla-di liudi vrlo rado na meliavu. Tamo se redovito pripo-viiedaiu pnpoviiesti, zagonece, a stariii pripoviiedaiu 0ratovaniu isvoiem voinickom zivotu isluzbovaniu. Pri-poviiedalo se 0 vukovima, 0 pasareniu,' haidukovaniu,.vukodlacirna, vilama i drugirn raznim podvizima, Nesta-10 ic vodenica, ier su provedene u selima kanalizaciie,koie vodu brzo odvode. pa ie nestalo ;i stare meliave izivota u rnlinu ina rneliavi.

BlagovliestMa da ova svetkovina u crkvenoi godini irna vese-10 Ztlaeenje, to ipakvier naivise pada u vrlieme k~rizl_l!e,he rnilenia obicaia korizmenog posta. Taj dan, PflpOVIJe-dali su nasi stari, rnnogi - ie lakomac isao po noci traziti

82

._~gledati, gdje ~e' seiz zemlie poia viti vat"l, icr sc UUII(),navodno, nalazi od Turaka zakopano blago. Prouula iL '()Vo. n~rodn? vierovanie sacuvano, io s se ipak niic C L 1 I ~ ) ,-~a Je }tko iskopao turski ili ukleti 'novac._ Na Blagovi-:~est,- zene koie ~~. b~ve baianiern i vracaniem idu prije.izlaza sunca t.razltl liekovite trave i koriienie, pa' kad ih-u.~be.ru, nose ih doma, a da se ne okrecu, icr trave i ko-,n.Jeme vubrano toga dana, ne b_iirnalo Ijekovite rnoci, ako.bi se zen a okrenula, '. Blagovist -_ 'goveda uobist veli narod, Toga, dan~ tiera .s,e.blago yrvt put na pasu, a istieruiu za dre- ""novnn pruticem pozaracen:_, .koiim se je 6 Bozicu cepr- . 'I'-~al.a ~ a " . . ognnstu vatra uz zelie plodnosti dornacih zivo-.j

.tinia 1 zltka u poliu, surni, livadi itd., itd. ~j\~Babini kozficl_Kozlici se koze 0 Josipovu, Zadnia tri dana- u ozui-lc~ 'f0ve narod babini kozlicl i 1azak.Ove ie dane'Dzu~~k pozarrnio od veliace. Narod pnca, da ie neka ba-ba Isla svaki dan s kozlicima u sumu. Kozlict bi povasdan skakutali po surni inekoi kladi. Kad Ie bio konac_._:~jesec~. oZl!jka, opet vje baba Izasla s kozlicima, ier ie iz-_ .iutra bilo Iiiepo suncano vriierne. Baba ie siela na kla-.du i prela, pa kozlicirna pievala: . .Sieca -' prosieca,Vella - provelia,Laga - prolaga,Babini kozlici, 'Od pedlia roscicl. ,.~ A~i,.tai dan -na valio ie sniieg, od koieg se le i baba

~1 kozlici smrzli. V riierne je prevarilo babu inarod ove ' ~-dane naziva lazak, . ~, . U nrollecu zadnil ostaci .zime nestaiu, sniieg iz za- _';.slenaka se topi, ostataka Ieda na potocima ibarustina- '~a nestaie. Visibaba, plavusic (proclepak], zabniak zla- _ ~_!lca i., drugo prolietno cviiece raduie se proljecu. Sva !Je .pnro.da oZl.vila. Eno teptira, matnih pcelica, sitnog 1mrava I druzth krupniiih isitniiih zivotirda ikukaca_koji svoiim glasanjem oztvliuiu prirodu, Priroua se za~'"odjela u zclenilo isarenilo cviieca. .

1- IIJ

f

83


Odllevanle u korizrn]Pokladna muzika i- piesrna ie utisala, - Korizma -je:tiha, a odiievanie treba da bude skromno. Ne cuie se:svirke ni. pievania, pa narod i svoie odiievanie prilago-duie korizrnenom vremenu'- nekoi turobnosti izalosti.Svila isay nakit, ie odlozen. Dievoike zarnataiu glavumaramorn, a snase ne povezuiu zlatare, .nego nosemrke.(tarnne) sa:mije imarame. Ne oblace se svilene suknje isareno vezeni _skuti. Dievoike imlade snase oblace ne-dieliorn biiele ili tamno vezene rubine, koie su ukrasene.iednostavno idiskrctno. Mamma na vratu, kao iona na . 'glavi tamne ie bole, Na nogarna nose opanke iii lacke

(obuca domace izradbe) u mrkoi boii. Na veliki petak.rubina ie cisto biiela. Startle zene idu u crnoi suknii,aliini (surki], s biielirn prekrivalom na glavi, I mu-.skarci su obuceni Iednostavno bez ikakova nakita. Die-ca, narocito muska stara oko tri godine u velikorn tie-dnu dobivaiu prve vezene gace, kad ih maike i bake ovedane vode soborn u crkvu.Ispovled

Kroz sve dane korizrne' polazi narod na .isooviied. .Ispoviieda se _svatko, bar Iednorn u godini, a. to ie u _ko-rizmeno vriiertre. Kolebari dolaze jos u vece doma nakonak.vda se mogu cisto obuci ipoci u crkvu na ranumisu. los ie idanas obicai da dievoike li rnlade zene uslavonskoi Po-savini idu zupnilmpo ispoviiedne cedulie.Svako celiade mora irnati ceduliu, da se tako maze do-nekle voditi kontrola 0 rnoralnoi volii iIakostt zupljanaprerna crkvi ivieri. Za svaku ceduliu dobiva zupnik ko-:.kosie, a ponekad i pac,je iaie. Posliie ispavijesvti .d~j~ ispo-viiednik potvrdu zuplianinu 0 izvrsenoi uskrsnioi -lSPOVl--iedi. . _Dogada se, -pogotovu u noviie doba, da mladici ne-rado idu k ispoviiedi.: Ali zene istariii liudi nagovaraluitieraiu griiesnu dusu, da izvrsi svoiu krscansku duz-nost dok ih ne natieraiu da ipak pristanu i idu. Vecinanastoii da ispovijed i pricest obavi priie velifenedj~~je,(tiedna), , ' I

8 : 4

U proliecu ikorizrni irnade nekoliko mani ih blugt!,I-'ria _ svetacaca iprisvecaia. Taka je 17 siiecma Sv..Antun pustiniak _ zastitnik matve _ zv:an iognicui. Antun. Ovom se svecu posti tri utorka. Nekada su se/zavjetavali, pa su tal dan isli 'u crkvu bosi, gdje bi ucrkvi omataljnoge, a posliie mise vracaln bi .se opet basikuci, Ima ku '"a, kojrna ie Sv. Antun pustinlak kucnipa-tron, pa se U ovirn kucarna tai svetac potpuno slavi, kaoveliki svetac. ' .Svitlo. Marinie 2. veliace, Zene izraduju sviiece idaju blagosloviti u crkvi. _' ledna ie debela kucna, ito-Iiko taniih' koliko ukucana irna u damn. U vecer togadana blag~slavljeniln sviiecama' kade zene svoie .kre-vete isobu, te diecu, sebe i Iiude da ad nj,iih otieraiu bo-Iesti i uroke. Oko vrata, a nekad i na rukarnaprivezuie-se predeni konac, ponaivise biielo-crven ina' niernu je.na privezanom miestu ucvrscen kornadic voska uzet sa.sviiece vostanice, Ovakovim ie koncem ornotan skup.Mariniskih sviieca. Marinjskase sviieca daie umi ruce rn .Sedarn zalosti L travnia ne rade se teski- poslovi.Sveti Vinko 5. travnia, zene ne predu. Taj se dan.nacima kulin, a nekj ga nose u vinograd, da ga tamo po-trose, ier vieruiu da ce biti do [eseni grozdovi veliki kao.kulin.Durdevo, Iu nasern narodu ostala ie recenica, ko-lu stariii i danas iz obicaia na Durdevo spominiu: Dur-dey danak _aajducki sastanak, Oval svetac vriledi na-sern seliaku, kao zastitni svetac konia, Toga dana pustalihi prvi put konie na pasu. Kupovani su novi ulari ina ..Durdevobi ih -koniar nosio u crkvu, da se blagoslove.U poliu ivrtovirna ozivliela Ie. Priroda Je probudena,siie se sieme za povrce icviiece. Spreznjci su ugovorili i'vee pomalo rade zaiednicke poslove. J o s ie nekoliko-dana ieva na.m Uskrsa, blagdana koii dolazi nakon se- /-darn nedieia korizmenog posta. Svaka nedielia ima veecod davnine svoieposebnoime, pa ie prva cista, u ko-.jaj se sve u kuc; cisti ipriprerna za kortzmeni post i ci-sti cd pokladne raskalasenosti imaznosti. Pacista ienedielia namiieniena da se liudsko tiielo idam u koliko.niie dovolino ociSceno ocisti u ovoi nedielia Bezimena.nedielia vee nema n t spornena pokladnog veselia ,i zaba-.. 85


.:r

ve. Sredoposna nedielia oznacuie, da je vee prosla po-loviea korizrnenog posta. Gluva nedielia neina bas."nikakova veselia hi pjesme. Slike svetaca iraspela u. kuci i crkvi zaviiaiu se ipokrivaiuu tamno tkanie. 'r",

, CvletnlcaVee nekoliko dana priie . Cvitne nedilie ubire ,-netko od ukucana cvice za posvetu, koie svecenik. bla-goslivlie na velikoi misi. Obicai ie da se nabere od svakevrste po tri komada: rnracne trave, 'vjetrellle trave,cesliuge, driienka, lieske, vrbove ili rakitove rna-ce- itri svibove s.ibJce. Posliie. blagoslova sprema se

oval zavezliai cviieca u pcelinlak ili za roznicu u triiernukuce. Ovo cviiece cuva kucu od groma idrugih nepo-goda, a donosi srecu kod gaieniapcela idrugog priploda.Nekad Je bio obicai, da su se dievoike drugarice slo-z,ile idoniiele bi u iednu kucu u o ci -C vietn ic e b ras na, si-ra, iaia idrugih posnih [ela, te bi .ovdie za sebe nacinileveceru, Iza vecere plele su viience gotovo .do iutra, aonda bi svaka isla preko ograda ivrtova do kuce svogamornka (derza), te bi na bunaru okitila derarn, stumbol(bunarsku ogradu), korita na bunaru, valov iostale po--sude koie bi tamo nasla, Viienci koiima se ovom prigo-dom kitilo, bili 8U ispleteni od podrernuna (visibabe), pla-vusica (prociiepka), [aglaca i brsliana, U nekirn se 'selimadriiemovac [ari (uzan) ne donosi ukucu, jet ne bi kokosinilele iaia, Na dermu viesaiu marame iotarke, U sve po-sude koie se nalazi na bunaru naliie dievoika vode, da.pokaze ukucanirna svoiu vrednocu. Za uzdarie mornkova.maika daruie vocem svoiu buducu snahu.

r

USK RSN I O BICA JI U SbA VO NSK OJ PO SA V IN ISaranle iaia. Vrlo je star obicai saraniejaia 0 Uskrsu,Poznato ie, d a su jos Egipcani darivali u proliece svoiudiecu crveno boiadisanim iaietom, Darivanie iaia znacimladost, iakost j zdravlie. Eto tai obicai sacuvan ie do'dana danasnieza u nasem narodu. Jajirna daruie dievoika.momka, roditelili d

Documents

Marijan Markovac - Selo i seljaci u Slavonskoj Posavini