ISSN 1821-2077 SPORT - vss.edu.rs - Nauka i Praksa, Vol.3, No2.pdf · Sportska psihologija Metodologija Rekreacija Sportski trening Sociologija sporta Kineziterapija Fitnes i velnes

SPORTNAUKA IPRAKSA

Naučni časopis ISSN 1821-2077

Časopis objavljuje originalne naučne i stručne radove,pregledne članke i patente iz sledećih oblasti:

Teorija sportaSportska psihologijaMetodologijaRekreacija

Sportski treningSociologija sportaKineziterapijaFitnes i velnes

Sportska medicinaBiomehanikaMenadžment u sportuPred/školski sport

Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, osnovan 2009. godine odlukom Nastavnog većaVisoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda

ISSN 1821-2077

Glavni i odgovorni urednikProf. dr Ljubiša Lazarević

Urednik časopisamr Ana Krstić, Visoka sportska i zdravstvena škola

Tehnički urednikProf. dr Snežana Lazarević, Visoka sportska i zdravstvena škola

Uređivački odborMiladin RadisavljevićBranislav PokrajacJoanis KafentarakisNebojša ArsenijevićSaša JakovljevićAleksandar MilojevićNenad DikićMilivoje Karalejić

Igor JukićFrank DickDane KoricaZlatko AhmetovićNenad ŽivanovićNenad TrunićNenad HavelkaAleksandar Naumovski

Christos KolaisSlobodan ŽivanićMirjana PetkovićRadenko KruljSretenka DugalićMarijana MladenovićDušan Perić

Lektura i korekturaNada Šironja, prof.

Prevod na engleskiElizabeta Holt, MA, Visoka sportska i zdravstvena školaKatarina Ćirić-Duvnjak, MA, Visoka sportska i zdravstvena škola

ŠtampaHadar Int. Ltd. [email protected]

Izlazi polugodišnje

Tiraž 200 komada

Copyright © 2011 by VSZŠAll rights reserved

Naučni časopis

Vol. 3, №2 Decembar 2013.

S a d r ž a j

SPORT Nauka iPraksa

RELACIJE ODREĐENIH SREDINSKIH FAKTORA SA MOTORIČKIM SPOSOBNOSTIMA UČENIKA ŠESTOG RAZREDA OSNOVNE ŠKOLEAleksandar Gadžić, Miroslav Marković, Radoslav Kraljević ..........................5

UTICAJ DISKUS HERNIJE NA SNAGU MUSKULATURE DONJIH EKSTREMITETA SPORTISTAAndrija Atanasković, Vladimir Mutavdžić, Martin Georgiev ........................17

ANALIZA UTICAJA INSTRUMENATA INTEGRISANE MARKETINŠKE KOMUNIKACIJE NA PROCES DONOŠENJA ODLUKE BUDUĆIH STUDENATA O IZBORU VISOKOŠKOLSKE USTANOVEAna Krstić, Snežana Lazarević.......................................................................25

UPRAVLJANJE RIZICIMA NA SPORTSKIM TAKMIČENJIMARadovan Ilić, Branko Bošković, Goran Radovanović....................................43

IZAZOVI UPRAVLJANJA SPORTSKIM OBJEKTIMA I PROJEKTIMA U 21. VEKUSretenka Dugalić, Ana Krsteska .....................................................................59

PRIMENA „CORE” TRENING METODA U RAZVOJU SNAGE MIŠIĆA TRUPA KOD UČENIKA ŠESTOG RAZREDA OSNOVNE ŠKOLEMiroslav Marković, Dušan Ugarković, Dragoljub Višnjić ...............................79

KOMPARATIVNA ANALIZA ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I ANTROPOMOTORIČKIH SPOSOBNOSTI OMLADINACA SREDNJOŠKOLSKE POPULACIJEVladimir Živanović..........................................................................................89

UPUTSTVO ZA AUTORE.........................................................................113

5

Originalni naučni članak

RELACIJE ODREĐENIH SREDINSKIH FAKTORA SA MOTORIČKIM

SPOSOBNOSTIMA UČENIKA ŠESTOG RAZREDA OSNOVNE ŠKOLE

Aleksandar Gadžić1

Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija

Miroslav MarkovićOsnovna škola „Čibukovački partizani”, Kraljevo, Srbija

Radoslav KraljevićOsnovna škola „Vlada Aksentijević”, Beograd, Srbija

Apstrakt: Fizička kultura (i njena područja: fi zičko vaspitanje, sport i rekreacija), kao kompleksna čovekova delatnost egzistira u različitim društvenim okolnostima, a svakako jedna od bitnih okolnosti jesu i uslovi sredine u kojima se ona odvija. Povoljniji socio-ekonomski uslovi trebalo bi da doprinesu boljem položaju fi zičke kulture u nekoj sredini i osnovni cilj ovog istraživanja bio je da se uradi analiza relacija između motoričkih sposobnosti i nekih sredinskih faktora kod učenika šestog razreda osnovne škole, kao i da se utvrdi uticaj tih faktora na nivo motoričkih sposobnosti. Na uzorku od 94 učenika šestog razreda osnovne škole, primenom kanoničke korelacione analize, nije utvrđena statistički značajna povezanost između navedenih područja, dok je serija multiplih regresionih analiza utvrdila postojanje značajnog uticaja samo jednog sredinskog faktora (broj dece u porodici) na motoričku sposobnost preciznost nogom. Dobijeni rezultati ukazuju da su motoričke sposobnosti u ispitivanom uzorku više pod uticajem nekih drugih, a ne sredinskih faktora.

Ključne reči: sredinski faktori, motoričke sposobnosti, učenici

1 [email protected]

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 3, №2, 2013, str. 5–15

UDK 796.012.1-057.874

6

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 3, №2

UVOD

Savremeno doba u kom živimo karakterišu mnoga dostignuća koja su čoveku olakšala svakodnevicu i uglavnom ga oslobodila od većih fizičkih napora. Međutim, pored tih pogodnosti savremeno doba karakteriše i niz negativnih uticaja, naročito sa aspekta hipokinezije modernog čoveka. Čovek današnjice ima sve više obaveza, a sve manje vremena za sebe, živi pod konstantnim stresom što predstavlja dodatnu opasnost po zdravlje čoveka modernog doba. Pored svega navedenog, već dugo vremena smo svedoci života u dubokoj ekonomskoj krizi, a čije posledice na psihosomatski status čoveka bi tek trebalo naučno ispitati. Međutim, jasno je da se pomenuta kriza odrazila na sve aspekte života, pa tako i na rad u školama, gde se nastava fizičkog vaspitanja provodi(la) često u lošim materijalnim uslovima i sa slabo motivisanim kadrom. Motoričke sposobnosti učenika osnovnih škola, mogu biti sagledane u kontekstu rezultata skorijih istraživanja sprovedenih nad osnovnoškolskom i srednjoškolskom populacijom u Srbiji. Podaci pilot projekta „Utvrđivanje fizičkih sposobnosti dece i omladine” koji sprovode Ministarstvo omladine i sporta i Republički zavod za sport u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije o stanju fizičkih sposobnosti dece i omladine, koji su dobijeni na osnovu ispitivanja učenika iz 1553 škole u Srbiji (74% osnovnih i 26% srednjih škola), ukazuju na slabe rezultate učenika osnovnih i srednjih škola. Neke od varijabli koje karakterišu fizičke sposobnosti primenjenih u ovom istraživanju (Eurofit baterija testova), pokazale su manje vrednosti za 6% kod devojčica i 12% kod dečaka u odnosu na ranija merenja, a uporednom analizom sa rezultatima dece iz pojedinih zemalja Evropske unije, konstatovano je da su rezultati učenika iz Srbije većinom ispod proseka. Ovakvo stanje fizičkih sposobnosti može biti posledica činjenice da samo 15% osnovnih i srednjih škola u Srbiji ima fiskulturnu salu veću od 450 m², kao i podatak da je u ispitivanim školama najzastupljenija odbojka, dok su najmanje zastupljeni bazični sportovi atletika i gimnastika (Republički zavod za sport, 2010).

Tendencija smanjenja fizičke aktivnosti dece direktno utiče na nivo motoričkih sposobnosti, što se dešava ne samo kod nas već i u zemljama okruženja (Šiljeg, Zečić, Mrgan, i Kević, 2008; Strel, Bizjak, Starc, i Kovač, 2009), kao i u razvijenim zemljama (Janz, Dawѕon, & Mahoney, 2000; Tomkinson, Olds, & Gulbin, 2003; Wedderkopp, Froberg, Hansen, & Andersen, 2004).

Ako se fizička kultura (i njena područja: fizičko vaspitanje, sport i rekreacija) posmatra kao kompleksna čovekova delatnost koja egzistira u različitim društvenim okolnostima, svakako jedna od bitnih okolnosti jesu

7

i uslovi sredine u kojima se ona odvija. Povoljniji socio-ekonomski uslovi trebalo bi da doprinesu boljem položaju fizičke kulture u nekoj sredini i rezultati ranijih istraživanja pokazali su da socio-ekonomski status ispitanika utiče na nivo njihovih motoričkih sposobnosti (prvenstveno koordinacije), a što autori dovode u vezu sa boljim mogućnostima za bavljenje sportskim aktivnostima ispitanika u većim sredinama (Mikalački, Hošek-Momirović i Bala, 2006; Matić i Jakšić, 2007). Promene u motoričkim sposobnostima odvijaju se u određenim socio-ekonomskim uslovima, koji su karakteristični za životnu sredinu pojedinca ili grupe ljudi, a koje čini skup kulturnih, materijalnih, urbanih i drugih faktora. Društveni standard, kulturni nivo sredine, mesto i uloga fizičkog vaspitanja u njoj, socijalni status roditelja, socijalni status učenika, samo su neki od činilaca socijalne sredine koji mogu svojim posrednim delovanjem uticati na razvoj motoričkih sposobnosti populacije te sredine i na stepen angažovanja u sportskim aktivnostima (Gadžić i Vučković, 2009; Ivanović, 2010; Matić, Kuljić i Maksimović, 2010).

Osnovni cilj ovog istraživanja je da se uradi analiza relacija između motoričkih sposobnosti i nekih sredinskih faktora kao i da se utvrdi uticaj tih faktora na nivo motoričkih sposobnosti učenika šestog razreda osnovne škole „Čibukovački partizani” iz Kraljeva.

METOD

Uzorak

Uzorak od 94 ispitanika u ovom istraživanju može se definisati kao populacija učenika šestog razreda osnovne škole, muškog pola, prosečne starosti od 12,89 godina (±0.31).

Varijable

Za uzorak varijabli koje procenjuju motoričke sposobnosti primenjen je set od 12 varijabli koje procenjuju sledeće motoričke sposobnosti: preciznost, ravnotežu, koordinaciju, brzinu, fleksibilnost i snagu.

Testovi za procenu motoričkih sposobnosti izdvojeni su iz baterije sastavljene od 110 testova (Gredelj, Metikoš, Hošek i Momirović, 1975):

a) za procenu preciznosti (gađanje horizontalnog cilja rukom – GHCR i gađanje vertikalnog cilja nogom - GVCN).

b) za procenu ravnoteže (stajanje na jednoj nozi uzdužno na klupici za ravnotežu - S1UK i stajanje na jednoj nozi sa zatvorenim očima - S1ZO).

c) za procenu koordinacije (osmica sa sagibanjem - 8SAS i bubnjanje rukama i nogama - BURN).

A. Gadžić, M. Marković, R. Kraljević: RELACIJE ODREĐENIH SREDINSKIH FAKTORA SA MOTORIČKIM SPOSOBNOSTIMA UČENIKA

ŠESTOG RAZREDA OSNOVNE ŠKOLE

8


d) za procenu brzine (taping rukom - TAPR i taping nogom - TAPN)e) za procenu gipkosti (duboki pretklon na klupici - DPKL i iskret palicom

- ISKP).f) za procenu snage (skok udalj iz mesta - SUDM i vis u zgibu - VISZ).

Set varijabli koje su predstavljale sredinske faktore dobijen je iz redukovanog upitnika SSMAXIP (Hošek, 2004) kojim su prikupljeni podaci o sledećim rezidencijalnim, društvenim i ekonomskim karakteristikama:

• Tip mesta u kojem sada boravi porodica (REZS)• Obrazovanje oca (OBO)• Obrazovanje majke (OBM)• Radni status oca (RSO)• Radni status majke (RSM)• Broj dece u porodici (BDP)• Ukupni mesečni prihod domaćinstva (UKP)

Metod obrade podataka

Rezultati merenja su statistički obrađeni i izračunati su osnovni centralni i disperzioni parametri. Normalnost distribucije je ocenjena pomoću skjunisa i kurtozisa. Pored deskriptivne statistike primenjena je kanonička korelaciona analiza kako bi se ispitala povezanost između sredinskih faktora i motoričkih sposobnosti ispitanika.

U daljem postupku obrade podataka primenjena je serija multiplih regresionih analiza kako bi se ispitao uticaj sistema varijabli koje procenjuju sredinske faktore na motoričke varijable, odnosno utvrđivanja pojedinačnog doprinosa prediktorskih varijabli prema svakoj kriterijumskoj varijabli pojedinačno.

REZULTATI

Tabela 1. Osnovne telesne karakteristike ispitanika

AS SDTelesna visina 157,91 7.24Telesna težina 50,79 10.54

Prosečne vrednosti telesne težine i telesne visine ispitanika se kreću u očekivanim granicama i vrednostima za ispitivani uzrast (Gajević, 2009).

9

Tabela 2. Centralni i disperzioni parametri varijabli za procenu motoričkih sposobnosti učenika

Varijabla M (SD) Min - Max Skewness KurtosisGHCR 16.74 (5.20) 5 - 36 0.59 1.09GVCN 11.70 (3.48) 3 - 20 0.21 -0.34SJUK 8.72 (4.90) 3.1 – 34.3 2.46 8.38SZOJ 17.78 (12.12) 3.8 – 61.2 1.34 1.24OSAS 58.28 (4.47) 49.5 – 71.2 0.43 0.13BURN 6.51 (2.88) 0 - 15 0.53 0.01TAPR 36.07 (4.11) 25 - 48 -0.21 0.49TAPN 29.40 (3.05) 22 - 35 -0.16 -0.56ISKP 84.84 (15.57) 47 - 125 0.23 -0.22DPKL 33.70 (6.99) 12 – 45.5 -0.52 0.21SUDM 164.73 (24.93) 94 - 218 -0.30 0.00VISZ 26.01 (18.12) 1.1 – 85.9 0.53 -0.01

M – srednja vrednost, SD – standardna devijacija, Min – minimalni rezultat, Max – maksimalni rezultat, Skewness – parametar simetričnosti distribucije rezultata,

Kurtosis – parametar izduženosti rezultata u odnosu na normalnu distibuciju

Na osnovu rezultata iz Tabele 2. vidi se da distribucija rezultata kod većine procenjenih varijabli ne odstupa značajno od normalne distribucije. Izuzetak su varijable za procenu ravnoteže (SJUK i SZOJ) gde je distribucija izrazito pozitivnog smera što ukazuje da je većina ispitanika imala slabije rezultate. Istovremeno su vrednosti koeficijenata zaobljenosti ove dve varijable nešto veće i govore o postojanju nekoliko ekstremnih rezultata koji značajno odstupaju od proseka. Nešto veća heterogenost rezultata evidentirana je kod varijabli za procenu statičke i eksplozivne snage (VISZ i SUDM) što je bilo i za očekivati u ispitivanom uzrastu (srednji školski uzrast) jer biološki razvoj učenika teče intenzivno, neravnomerno i heterohrono što se odražava i na motoričke sposobnosti. Postoje periodi kada se neke sposobnosti brže razvijaju (senzitivne faze razvoja), da bi potom nastupili periodi sporijeg razvoja tih sposobnosti (Radovanović i saradnici, 2009).

Tabela 3. Povezanost između sredinskih faktora i motoričkih sposobnosti učenika

Roots Canonical R R² Wilk’s Chi-Sq df p1 0.373 0.055 0.328 0.301 84.00 0.253

Roots – karakteristični korenovi, Canonical R – koeficijent kanoničke korelacije, R² - koeficijent determinacije, Wilk’s – test Wilksove lambde, Chi-Sq – Bartletov

Hi kvadrat test, df – stepeni slobode, p – nivo značajnosti.



10


Rezultati primenjene kanoničke korelacione analize (Tabela 3) pokazali su da ne postoji statistički značajna povezanost između sredinskih faktora i motoričkih sposobnosti učenika u ispitivanom uzorku. Iz tog razloga bilo je suvišno raditi interpretaciju kanoničkih faktora.

Kako bi se ispitali uticaji sistema varijabli koje procenjuju sredinske faktore na svaku motoričku sposobnost učenika pojedinačno, primenili smo seriju multiplih regresionih analiza.

Tabela 4.1 Uticaj sredinskih faktora na motoričke sposobnosti učenika (prvih šest motoričkih testova)

Motoričke varijable

Sredinskifaktori

Gađanje horizon.

cilja rukom

Gađanjevertikalnogcilja nogom

Stajanje na jednoj nozi klupica za ravnotežu

Stajanje na jednoj nozi

zatvorene oči

Osmica sa sagibanjem

Bubnjanje rukama i nogama

β p β p β p β p β p β p

Obrazovanje oca -0.041 0.742 0.067 0.585 0.304 0.018 0.052 0.688 0.159 0.226 0.068 0.596

Obrazovanje majke 0.170 0.194 0.039 0.759 -0.192 0.147 0.041 0.766 -0.079 0.564 0.028 0.833

Radni status oca -0.221 0.071 0.113 0.345 -0.080 0.516 0.179 0.161 0.060 0.639 -0.126 0.316

Radni status majke 0.142 0.233 0.008 0.946 0.269 0.027 0.069 0.576 -0.058 0.643 -0.057 0.643

Broj dece u porodici 0.101 0.392 -0.460 0.000 -0.023 0.844 0.083 0.500 0.018 0.884 0.117 0.337

Mesečni prihod domaćinstva -0.081 0.564 -0.070 0.612 -0.060 0.673 -0.109 0.458 0.079 0.592 0.270 0.065

Rezidencijalni status porodice 0.162 0.160 -0.221 0.052 -0.070 0.545 -0.106 0.375 -0.058 0.629 0.087 0.462

R 0.370 0.411 0.339 0.236 0.214 0.278

R² 0.137 0.169 0.115 0.056 0.046 0.077

P 0.072 0.022 0.148 0.653 0.761 0.418

β – regresijski koeficijent, p – nivo značajnosti regresijskog koeficijenta, R – koeficijent multiple korelacije, R2 – koeficijent determinacije, P – nivo statističke

značajnosti koeficijenta multiple korelacije

Rezultati višestruke multiple regresione analize za prvih šest motoričkih testova (Tabela 4.1), kao kriterijumskih varijabli, pokazali su postojanje značajnog uticaja prediktora, odnosno sredinskih faktora na preciznost nogom.

11

Numeričke vrednosti koeficijenata regresije (P=0.022; β=-0.460; p=0.000) pokazuju da je značajan uticaj sredinskog faktora definisan varijablom broj dece u porodici na motoričku sposobnost preciznosti (nogom). Navedeno se može tumačiti kao veća verovatnoća da se u porodicama sa više dece (naročito muškog pola) češće upražnjavaju fizičke aktivnosti kao što je fudbal i da se time posredno ostvaruje uticaj na bolju preciznost nogom. Pored pomenutog sredinskog faktora, ostali pokazatelji nisu ostvarili statistički značajniji uticaj na motoričke sposobnosti učenika.

Tabela 4.2 Uticaj sredinskih faktora na motoričke sposobnosti učenika (drugih šest motoričkih testova)

Motoričke varijable

Sredinskifaktori

Taping rukom

Taping nogom

Duboki pretklon na

klupici

Iskret palicom

Skok udalj iz mesta Vis u zgibu

β p β p β p β p β p β pObrazovanje

oca -0.092 0.487 -0.167 0.206 0.053 0.671 0.188 0.152 -0.131 0.305 -0.020 0.883

Obrazovanje majke 0.101 0.462 0.130 0.343 -0.118 0.368 -0.148 0.279 -0.032 0.811 -0.064 0.648

Radni status oca -0.105 0.416 -0.070 0.583 -0.058 0.636 0.099 0.438 -0.016 0.896 0.020 0.877

Radni status majke -0.013 0.914 0.012 0.923 0.315 0.009 -0.041 0.743 0.139 0.251 -0.015 0.903

Broj dece u porodici 0.110 0.379 0.134 0.281 -0.232 0.052 -0.039 0.753 -0.249 0.041 -0.064 0.613

Mesečni prihod domaćinstva 0.086 0.562 0.024 0.871 -0.091 0.517 -0.042 0.775 -0.064 0.658 -0.051 0.736

Rezidencijalni status porodice 0.151 0.214 0.121 0.316 -0.118 0.306 -0.078 0.515 -0.076 0.516 -0.060 0.624

R 0.188 0.206 0.364 0.225 0.311 0.124

R² 0.035 0.043 0.132 0.051 0.097 0.015

P 0.869 0.797 0.084 0.707 0.253 0.987

β – regresijski koeficijent, p – nivo značajnosti regresijskog koeficijenta, R – koeficijent multiple korelacije, R2 – koeficijent determinacije, P – nivo statističke

značajnosti koef. multiple korelacije

U sledećih šest, od ukupno 12 motoričkih testova (Tabela 4.2), multipla regresiona analiza nije pokazala nijedan statistički značajan uticaj prediktora na kriterijumske varijable.



12


DISKUSIJA

Novija istraživanja odnosa sredinskih faktora sa motoričkim sposobnostima dece dala su kontradiktorne rezultate. U nekim istraživanjima autori su utvrdili da su motoričke sposobnosti uglavnom nezavisne od socioekonomskog statusa (Bala, Katić, & Mikalački, 2010), zatim da kod dečaka (uzrast od 7 do 11 godina) faktori socioekonomskog prostora objašnjavaju samo 4% ukupnog varijabiliteta generalnog motoričkog faktora (Matić, Kuljić & Maksimović, 2010). U ranijem istraživanju Matića i Maksimovića (2007) autori su došli do saznanja da postoje značajne veze između fizičke aktivnosti dece i socioekonomskog statusa, a da najvažniju, posredničku ulogu u delovanju karakteristika socioekonomskog statusa na fizičku aktivnost imaju: sportski rezultati roditelja, sportska angažovanost roditelja u sportskim organizacijama, rezidencijalni status i faktor neformalnog obrazovanja.

Rezultati ovog istraživanja su u većoj meri saglasni sa istraživanjem koje su sproveli Bala, Katić i Mikalački (2010), koje je istina urađeno sa mlađim uzorkom ispitanika, a gde takođe nisu utvrđene značajnije veze između socioekonomskog statusa i motoričkih sposobnosti ispitanika. Takođe Okely i Booth (2004) nisu utvrdili značajniju povezanost između socioekonomskog statusa i bazičnih motoričkih sposobnosti učenika osnovne škole. Određene sličnosti postoje sa istraživanjem koje su uradili Booth i saradnici (Booth et al., 1999) koji su utvrdili povezanost socioekonomskog statusa sa fundamentalnim motoričkim sposobnostima učenika od 4. do 10. razreda, ali samo na ženskom delu uzorka.

Rezultati aktuelnog istraživanja, i pored toga što kanoničkom korelacionom analizom nije utvrđena veza između sredinskih faktora i motoričkih sposobnosti učenika, pokazuju da je potvrđen uticaj jednog sredinskog faktora (broj dece u porodici) na preciznost nogom. Navedeno se verovatno može interpretirati time što je istraživanje rađeno sa dečacima osnovnoškolskog uzrasta koji najčešće vole da igraju fudbal (Radojević, 2006; Đorđić, 2010; Šekeljić, Stamatović i Marković, 2012). Sa druge strane logički se nameće činjenica da u porodicama sa više dece raste i verovatnoća češćeg fizičkog angažovanja dece u sportskim aktivnostima, naročito fudbalu što svakako može da doprinese boljoj preciznosti nogom. Pomalo su iznenađujući rezultati da ostali sredinski faktori nemaju značajniji uticaj na motoričke sposobnosti učenika ovog uzrasta što je verovatno posledica manjeg uzorka, odnosno činjenice da svi ispitanici dolaze iz jednog manjeg područja (predgrađa). Drugo objašnjenje se može potražiti u naslednim faktorima, tj. značajnijem uticaju genetike na motoričke sposobnosti učenika od sredinskih faktora u ispitivanom uzorku.

13

ZAKLJUČAK

U istraživanju relacija između nekih sredinskih faktora i motoričkih sposobnosti učenika šestog razreda osnovne škole došli smo do saznanja da u ispitivanom uzorku nisu utvrđene statistički značajne relacije između pomenutih prostora. Stoga se na osnovu dobijenih rezultata istraživanja može zaključiti da motoričke sposobnosti u ispitivanom uzorku su više pod uticajem nekih drugih, a ne sredinskih faktora.

Pored činjenice da ovim istraživanjem nisu utvrđene značajnije relacije između motoričkih sposobnosti i nekih sredinskih faktora, potrebno je naglasiti da istraživanje ima određena ograničenja. Pre svega, to se odnosi na veličinu uzorka i set primenjenih mera za procenu sredinskih faktora. Naime, istraživanjem nisu obuhvaćeni svi mogući sredinski faktori koji bi mogli imati značajan uticaj na motoričke sposobnosti učenika (materijalno-tehnička opremljenost škola, dostupnost sportskih terena, klubova i sl.).



14


LITERATURA

1. Bala, G., Katić, R., & Mikalački, M. (2010). Correlation of Parental Socioeconomic Status Indicators with Morphological and Motor Dimensions of Preschool Children. Coll. Antropol. 34(3), 953–961.

2. Booth, M.L., Okely, T., McLellan, L., Phongsavan, P., Macaskill, P., Patterson, J. Wright, J., & Holland, B. (1999). Mastery of fundamental motor skills among new south wales school students: Prevalence and sociodemographic distribution. Journal of Science and Medicine in Sport, 2(2), 93–105.

3. Đorđić, V. (2010). Sportska aktivnost učenika osnovne škole. Menadžment u sportu, 1, 31-36.

4. Gajević, A. (2009). Fizička razvijenost i fizičke sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta. Beograd: Republički zavod za sport.

5. Gadžić, A., i Vučković, I. (2009). Participation in sports and sociometric status of adolescents, Biomedical human kinetics, 1, 83-85.

6. Gredelj, M., Metikoš, D., Hošek, A., i Momirović, K. (1975). Model hijerarhijske strukture motoričkih sposobnosti. Kineziologija, 5 (1-2), 7-81.

7. Hošek, A. (2004). Elementi sociologije sporta II. Socijalni status i sport. Leposavić: Univerzitet u Prištini, Fakultet za fizičku kulturu.

8. Ivanović, M. (2010). Relacije faktora socijalnog statusa roditelja i fizičkih aktivnosti njihove dece (stariji predškolski uzrast). U N. Živanović (Ur.), Peti evropski kongres FIEP-a (i) Drugi srpski kongres pedagoga fizičke kulture (str. 37-51). Niš: Panoptikum i Društvo pedagoga fizičke kulture Srbije.

9. Janz, K.F., Dawson, J.D., & Mahoney, L.T. (2000). Tracking physical fitness and physical activity from childhood to adolescence: the Muscatine study. Med. Sci. Sports Exerc., 32 (7), 1250-1257.

10. Matić, R., i Jakšić, D. (2007). Socio-ekonomske karakteristike i motoričko ponašanje devojčica mlađeg školskog uzrasta. U G. Bala (ur.), U Zbornik radova interdisciplinarne naučne konferencije sa međunarodnim učešćem Antropološki status i fizička aktivnost dece, omladine i odraslih, (str. 213-221). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

11. Matić, R., Maksimović, N. (2007) Faktori socijalno-ekonomskog statusa kao prediktori fizičke aktivnosti roditelja i njihove dece. U G. Bala (ur.). U Zbornik radova interdisciplinarne naučne konferencije sa međunarodnim učešćem Antropološki status i fizička aktivnost dece, omladine i odraslih, (str. 223-229). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

12. Matić, R., Kuljić, R., i Maksimović, N. (2010). Motoričko ponašanje i socijalno-ekonomsko okruženje. Teme, 4, 1247-1260.

15

13. Mikalački, M., Hošek-Momirović, A., i Bala, G. (2006). Povezanost socijalnog statusa roditelja sa fizičkom aktivnošću učenica osnovnih škola. U G. Bala (Ur.) U Zbornik radova Antropološki status i fizička aktivnost dece i omladine (str. 249-256). Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

14. Okely, A.D., Booth, M.L. (2004). Mastery of fundamental movement skills among children in New South Wales: prevalence and sociodemographic distribution. Journal of Science and Medicine in Sport,7(3), 358–372.

15. Radojević, J. (2006). Sportska aktivnost po izboru učenica. Međunarodna naučna konferencija i Drugi nacionalni seminar Žena i sport (str. 27-37). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i OKS.

16. Radovanović, D., Aleksandrović, M., Stojiljković, Đ. N., Ignjatović, A., Popović, T., i Marinković, M. (2009). Uticaj treninga u preadolescentnom uzrastu na kardiorespiratornu izdržljivost. Acta Medica Medianae, 48, 37-40.

17. Strel, J., Bizjak, K., Starc, G., i Kovač, M. (2009). Longitudinalna komparacija razvoja nekih telesnih karakteristika i motoričkih sposobnosti dve generacije dece i omladine od 7 do 18 godina starosti u slovenačkim osnovnim i srednjim školama u razdobljima od 1990-2001. i 1997-2008. U B. Bokan (Ur.), U Zbornik radova Teorijski, metodološki i metodički aspekti fizičkog vežbanja Međunarodna naučna konferencija (str. 21-33). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

18. Šekeljić, G., Stamatović, M., Marković, Ž. (2012). Ima li razlika među polovima u stavovima i interesovanjima za nastavne sadržaje i nastavu fizičkog vaspitanja? Zbornik radova Učiteljskog fakulteta Užice, 14, 229-242.

19. Šiljeg K, Zečić, M, Mrgan J, i Kević G. (2008). Praćenje trenda promjene morfoloških i aerobnih sposobnosti srednjoškolaca od 2001. do 2006. godine. U B. Neljak (ur.), U Zbornik radova 17 ljetne škole kineziologa Republike Hrvatske Stanje i perspektiva razvoja u područjima edukacije, sporta, sportske rekreacije i kineziterapije. (str. 206-212). Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

20. Tomkinson, G.R., Olds, T.S., & Gulbin., J. (2003). Secular trends in physical performance of Australian children: Evidence from the talent Search program. Јournal of sports medicine and physical fitness, 43 (1), 90-98.

21. Wedderkopp, N., Froberg, K., Hansen, H. S., & Andersen, L. B. (2004). Secular trends in physical fitness and obesity in Danish 9-year-old girls and boys: Odense School Child Study and Danish substudy of the European Youth Heart Study. Scandinavian Journal of Medicine & Science in Sports 14 (3), 150–155.



17


Originalni naučni članak

UTICAJ DISKUS HERNIJE NA SNAGU MUSKULATURE DONJIH EKSTREMITETA

SPORTISTA

Andrija Atanasković1

Doktorske akademske studije na Fakultetu sporta i fi zičkog vaspitanjaUniverziteta u Nišu, Srbija

Vladimir MutavdžićFakultet sporta i fi zičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu, Srbija

Martin GeorgievDoktorske akademske studije na Fakultetu sporta i fi zičkog vaspitanja

Univerziteta u Nišu, Srbija

Apstrakt: Pri nagloj fl eksiji trupa može nastati hernijacija lumbalnog diska, i to najčešće u posterolateralnom smeru. Posledica hernijacije diska može biti slabost muskulature donjih ekstremiteta. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kako i na koji način diskus hernija bez simptoma klinički neuroloških ispada i slabosti muskulature, utiče na snagu i izdržljivost muskulature nogu i trupa kod sportista. U istraživanju je učestvovalo 20 ispitanika muškog pola bez klinički prisutne motorne slabosti donjih ekstremiteta. Svi ispitanici su sportisti, starosti 28.70±3.22 god., težine 76.25±4.78 kg, visine 184.35±5.67 cm podeljeni u dve grupe: prvu grupu (K) čini 10 u potpunosti zdravih ispitanika, dok drugu grupu (E) čine ispitanici sa diskus hernijom. Myotest-om i CMJ dobijene su varijable: visina (cm), snaga (W/kg), sila (N/kg), ubrzanje (cm/s); 1RM-maksimalna težina kod jednog ponavljanja na potisku nogama (kg), repetitivne snage nogu (REPC), fl eksije trupa (REPF), ekstenzija trupa (REPE). Za utvrđivanje razlika u aritmetičkim sredinama ispitanika korišćena je analiza varijanse sa jednim faktorom (ANOVA) i multipla analiza varijanse (MANOVA). Statistički značajne razlike postoje samo u varijablama eksplozivne snage p ≤ 0.001, dok kod repetitivne snage trupa i nogu, maksimalne snage ne postoje razlike p >0.005. Ovo nam ukazuju i međugrupne razlike u varijablama eksplozivne snage kod kojih se javlja statistička značajnost veoma izražena p ≤0.001. Može se zaključiti da diskus hernija koja nije praćena neurološkim defi citom dovodi

1 [email protected]

UDK 616.711-007.43:796.012.11

18


do određenih smanjenja parametara snage, ali nije presudna za prestanak bavljenja sportom ili za postizanje dobrih sportskih rezultata kod ispitanika koji nemaju evidentni neurološki ispad.Ključne reči: diskus hernija, snaga, sport, snaga donjih ekstremiteta

UVOD

Pri nagloj fleksiji trupa može nastati hernijacija lumbalnog diska, i to najčešće u posterolateralnom smeru. Posledica hernijacije diska može biti slabost muskulature donjih ekstremiteta. Prolaps diskusa ili diskus hernija se najčešće javlja kod naglog dizanja tereta iz prednjeg pretklona na ekstendirana kolena umesto u polučučnju. Tom prilikom su sile koje deluju na kičmeni stub neuporedivo veće od tereta koji se diže, a tačka najvećeg opterećenja je u nivou L5-S1, L4-L5, gde i najčešće dolazi do pucanja membrane (Karaiković, 1986).

Do hernijacije diska najčešće dolazi zbog degenerativnih promena koja nastaju zbog gubitka vode, poremećaja metabolizma hondrotin sulfata, poremećaja količine kolagena, itd. Da bi došlo do oštećenja u ovom delu kičmenog stuba na taj deo mora da deluje sila od 5 kn, što odgovara dizanju tereta od 500 kg. Veoma često, ukoliko dođe do potpunog prolapsa, mala je verovatnoća da će se nukleus pulposus vratiti u svoje ležište. Simptomi su oštar bol u krstima, blokada pokreta, može doći do oštećenja nervnih korenova, pa čak i do paralize. Bol može biti toliko intenzivan da osoba kojoj se desi ostane prikovana za mesto i u položaju u kome je došlo do povrede (Živković, 2009). Neretko, diskus hernija nastaje kao posledica profesionalnog bavljenja sportom, kod plivača koji pretežno plivaju delfin stilom, džudista zbog rotacija prilikom fleksije, rvača, itd.

Kao što je već rečeno diskus hernija može ograničiti pokret, smanjiti pokretljivost ili dovesti do trenutne paralize. Hernijacije diska se leče konzervativno ili operativno, u zavisnosti od težine kliničke slike.

Zbog toga je veoma važno ispitati u kakvom stanju je snaga donjih ekstremiteta kod pacijenata koji nemaju evidentnu slabost donjih ekstremiteta i to kroz testove eksplozivne, maksimalne snage i repetitivne snage nakon pojave diskus hernije. Vertikalni skok je osmišljen kao način za procenu eksplozivne snage donjih ekstremiteta i zdravih i povređenih lica. “Myotest” kao instrument (Myotest SA, Sion, Švajcarska), ima tehnologiju i metodologiju za procenu pomenute eksplozivne snage (Bubanj, Stanković, Bubanj, Bojić, & Dimić, 2010). Apsolutna snaga nogu takođe je veoma bitna pa je samim tim i ispitivanje iste od izuzetne važnosti za dalje sportske aktivnosti povređene osobe. Takođe, diskus hernija može imati uticaja na snagu trupa koju možemo ispitati testom repetitivne snage. Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kako i na koji način diskus hernija bez kliničkih neuroloških ispada i slabosti muskulature, utiče na snagu i izdržljivost muskulature nogu i trupa kod sportista.

19

METODE ISTRAŽIVANJA

Ispitanici

U istraživanju je učestvovalo 20 ispitanika muškog pola. Svi ispitanici su već duži niz godina profesionalni sportisti, prosečne starosti 28.70±3.22 god., prosečne telesne težine 76.25±4.78 kg i prosečne telesne visine 184.35±5.67 cm. Ispitanici su podeljeni u dve grupe: prva grupa (K) sačinjena od 10 ispitanika koji su bili u potpunosti zdravi, druga grupa (E) sačinjena od ispitanika sa diskus hernijom u predelu kičmenog stuba L5-S1, konstantovanom pregledom na magnetnoj rezonanci (MR). U trenutku testiranja ispitanici nisu imali nikakve simptome oboljenja, od terapije povremeno su konzumirali lek Mydocalm-Midokalm.

Varijable

Upotrebom Myotest-a i izvođenjem skoka iz počučnja (CMJ) utvrđene su:1. visina (izražena u cm),2. snaga (izražena u W/kg),3. sila (izražena u N/kg),4. ubrzanje (izraženo u cm/s).

Maksimalna težina kod potiska nogama (leg press) prilikom jednog ponavljanja, utvrđena je formulom: težina / (1.0278-(0,0278 x broj ponavljanja)) = One repetition maximal ili jedno maksimalno ponavljanje (Brzycki, 1993).

1RM (izražena u kg)Test repetitivne snage nogu: REPC - duboki čučanj na jednoj nozi

(maksimalan broj ponavljanja). Test repetitivne snage trupa: REPF-fleksija (pretklon iz ležećeg položaja

na leđima do ugla od 90º) i REPE- ekstenzija trupa (zaklon trupa iz ležećeg položaja na stomaku), (maksimalan broj ponavljanja) (Stojiljković, 2003).

Pre početka merenja svim ispitanicima detaljno je objašnjen način izvođenja CMJ. Ispitanici su izvodili CMJ iz normalnog uspravnog položaja, sa rukama postavljenim na bokove, bez zamaha, kroz fleksiju u zglobu kolena do 90º i nakon zvučnog signala, kada su se maksimalno snažno odražavali uvis i doskakali uz blagu fleksiju u zglobovima kolena. Nakon toga ispitanici su zauzimali početni položaj, čekajući novi zvučni signal, kada su ponavljali pomenutu tehniku skoka. Svi ispitanici su vertikalne skokove izveli po pet puta. Test na leg press-u ispitanici su izvodili tako što su iz potpune ekstenzije opterećenje na mašini spuštali sve dok ugao u zglobu kolena nije iznosio 90º, a u zglobu kuka 130º, a zatim vraćali u potpunu ekstenziju. Pretklon trupa kretao je od ležećeg položaja na leđima sa lopaticama na podlozi, sve do fleksije trupa od 90º, a zatim se ispitanik ponovo vraćao u prvobitni položaj i izvodio vežbu

A. Atanasković, V. Mutavdžić, M. Georgiev: UTICAJ DISKUS HERNIJE NA SNAGU MUSKULATURE DONJIH EKSTREMITETA SPORTISTA

20


do otkaza. Kod testa zaklona trupom na švedskom sanduku ispitanik bi zauzeo početni položaj ležeći na stomaku, sa slobodnim trupom izvan švedskog sanduka i početnim položajem trupa sa fleksijom od 90º, sve do maksimalne hiperekstenzije, a zatim vraćanje u prvobitni položaj. Test dubokog čučnja na jednoj nozi izvodi se iz uspravnog položaja, gde ispitanik stoji na jednoj nozi, zatim kreće u čučanj do krajnje pozicije gde je ugao u zglobu kolena 90º, a u zglobu kuka 130º, zatim se vraća u prvobitni položaj, a test se izvodi do otkaza.

Obrada podataka

Svi podaci su obrađeni u programu „SPSS 11”. Varijable snage prikazane su deskriptivnom statistikom, pojedinačno za svaku grupu i kako na inicijalnom, tako i na finalnom merenju. Za utvrđivanje razlika u aritmetičkim sredinama ispitanika korišćena je analiza varijanse sa jednim faktorom (ANOVA) i multipla analiza varijanse (MANOVA).

REZULTATI

Tabela 1. Deskriptivni pokazatelji telesne mase, telesne visine i godina starosti

broj minimum maximum (x) (SD)Visina 20 175.00 193.00 184.3500 5.67798Masa 20 68.40 83.40 76.2550 4.78721

Starost 20 22.00 35.00 28.7000 3.22980

Tabela 2. Kolmogorov-Smirnov test

Značajnostvisina .979snaga .386sila .245

ubrzanje .268RM1 .984REPF .789REPE .907REPC .658

Iz Tabele 2. može se zaključiti da je distribucija rezultata normalna p>0.05.

21

Tabela 3. Srednje vrednosti varijabli kod zdravih i povređenih sportista, kao i razlike srednjih vrednosti između grupa

Grupa K E K-E

visina (cm) 44.18 35.09 Δ visina 9.09

snaga (w/kg) 42.89 29.73 Δ snaga 13.16

sila (N/kg) 28.65 20.37 Δ sila 8.28

ubrzanje (cm/s) 236.20 198.40 Δ ubrzanje 37.8

RM1 (kg) 119.90 114.20 Δ RM1 5.7

REPF 82.00 80.70 Δ REPF 1.3

REPE 50.60 49.90 Δ REPE 0.7

REPC 7.40 6.30 Δ REPC 1.1

Tabela 4. Međugrupne razlike K i E grupa u varijablama snage na multivarijantnom nivou

vrednost F-odnos stepen slobode hipoteze

stepeni slobode greške značajnost

Wilks’ Lambda .194 5.713a 8.000 11.000 .005

Wilks’ Lambda – vrednost koeficijenta Wilks’ testa; F – vrednost koenficijenta F-testa za značajnost; Wilks’ Lambda; Hypothesis df and Error; df – stepen slobode;

p – značajnost razlike između centroida

Iz Tabele 4. uočava se da postoje statistički značajne razlike na multivarijantnom nivou u varijablama snage, sa značajnošću p=0.005.

Tabela 5. Međugrupne razlike K i E grupa u varijablama snage na univarijantnom nivou

izvor zavisne varijable

suma kvadrata (tipa 3)

stepen slobode

srednja vrednost stepena slobode F-odnos značajnost

grupa

visina 413.140 1 413.140 21.405 .000snaga 865.928 1 865.928 20.544 .000sila 342.792 1 342.792 24.174 .000

ubrzanje 7144.200 1 7144.200 15.732 .001RM1 162.450 1 162.450 4.210 .055REPF 8.450 1 8.450 .475 .499REPE 2.450 1 2.450 .032 .860REPC 6.050 1 6.050 .543 .471

Wilks’ Lambda – vrednost koeficijenta Wilks’ testa; F – vrednost koenficijenta F-testa za značajnost Wilks’ Lambda; Hypothesis df and Error; df – stepen slobode;

p – značajnost razlike između centroida


22


Iz Tabele 5. može se zaključiti da statistički značajne razlike postoje samo u varijablama eksplozivne snage gde je značajnost veoma visoka p ≤ 0.001, dok kod varijabli repetitivne snage trupa i nogu ne postoje statistički značajne razlike, kao ni u maksimalnoj snazi nogu p>0.005. Na sve ovo nam ukazuju i rezultati iz Tabele 3 gde je međugrupna razlika u varijablama eksplozivne snage kod kojih se javljaju statistički značajna razlika (Δ visina=9.09cm; Δ snaga=13.16 w/kg; Δ sila=8.28 N/kg; Δ ubrzanje=37.8cm/s).

DISKUSIJA

U tekućem istraživanju svi ispitanici su i dalje aktivni i profesionalno se bave sportom kako zdravi, tako i povređeni. Ipak postoje određene razlike pogotovu u eksplozivnoj snazi gde se proizvodi znatno veća sila i angažuje veoma veliki broj mišića, pa je samim tim i opterećenje na telo sportista znatno veće. Hakkinen et al. (2003) upoređuju snagu prilikom fleksije i ekstenzije trupa kod ispitanika sa i bez lumbalne hernacije diska. Ispitanici bez oštećenja diska pokazali su znatno bolje rezultate i to 44% veću snagu prilikom izometrijske fleksije trupa, a 36% prilikom izometrijske ekstenzije. Kod dinamačkih testova trupa ispitanici bez oštećenja uradili su čak 70% veći broj ponavljanja od ispitanika koji imaju oštećenja kičmenog stuba. Status mišića umnogome zavisi i od tipa hernije, tako da kod hernije tipa 2 postoje intenzivnije promene u razvijenosti na mišićima u lumbalnom delu i to na strani na kojoj je došlo do oštećenja za čak 9,8%, dok je kod hernije tipa 1 to 6,4%. (Kiyoshi, et al. 2001). Cheng-Wen et al. (2005) dolazi do zaključka da osobe sa diskus hernijom imaju smanjenu snagu mišića trupa i mišića pokretača u zglobu kolena.

Čak 89,3% sportista koji prekinu bavljenje sportom zbog hernijacije diska, nakon lečenja se vraća sportu. Prosečna dužina oporavka je 5,8 meseci (Watkons et al. 2012). Diskus hernija je usko povezana sa ograničenjem pokreta, ali ako ne postoji oštećenje nervnih puteva, diskus hernija nije prepreka u bavljenju sportom. Sve ovo nam pokazuju i rezultati ovog istraživanja gde možemo videti da razlika postoji samo u eksplozivnoj snazi, dok kod ostalih testova nema statistički značajnih promena. Kada je reč o testovima repetitivne snage razlike u rezultatima skoro i da ne postoje ΔREPF=1.3, p=0.499; Δ REPE=0.7, p=0.860; ΔREPC=1.1, p=0.471. U ovim testovima nema velikog opterećenja mišića jer se ne savladava prevelika sila, pa je samim tim i opterećenje na kičmeni stub smanjeno. Ovaj tip snage nije visoko genetski determinisan, pa je time i veoma lako obnovljiv i može dosta varirati, za razliku od eksplozivne snage. Kod maksimalne snage takođe nije došlo do statistički značajnih razlika ΔRM1=5.7kg, p=0.055, pre svega što pokret nije previše dinamičan, nema prevelikog angažovanja mišića kičmenog stuba. Kod testa maksimalne snage bolje je koristiti test dubokog čučnja ili polučučnja,

23

ali je osobama sa diskus hernijom izričito zabranjeno podizanje tereta iznad glave, tj. svako opterećenje mora biti u visini karlice. U poslednjoj deceniji sve više se u trenažnom i rehabilitacionom procesu koristi „core stability training’’ tj. trening stabilizacije jezgra tela. Cilj ovog treninga je da se mišićni disbalans što adekvatnije sanira (Meier,1997).

ZAKLJUČAK

U ovom slučaju diskus hernija nije bila razlog prestanka bavljenja sportom, ali je dovela do određenih promena u snazi sportista. Sportisti sa diskus hernijom imaju manju eksplozivnu snagu od sportista bez povrede, što se može objasniti angažovanjem veće grupe mišića, dinamičnijim režimom rada i proizvodnjom velike sile, ali kod ostalih rezultata nije došlo do statistički značajnih razlika. Može se zaključiti da diskus hernija dovodi do određenih ograničenja i smanjenja određenih parametara snage, ali nije presudan faktor za prestanak bavljenja sportom ili za postizanje dobrih sportskih rezultata. Hernijacija diska u lumbalnoj regiji može do te mere pogoditi funkciju mišića donjih ekstremiteta, da rezultuje prestankom bavljenja sportom. U našoj grupi ispitanika bez motornog deficita to nije bio slučaj. Promene u parametrima eksplozive snage su uočljive (visina skoka, snaga, sila, ubrzanje), dok kod repetitivne i maksimalne snage te promene nisu vidljive. Može se zaključiti da diskus hernija dovodi do određenih ograničenja i smanjenja određenih parametara snage, ali nije presudan faktor za prestanak bavljenja sportom ili za postizanje dobrih sportskih rezultata.


24


LITERATURA

1. Brzycki, M. (1993). Strength testing: predicting a one-rep max from repetitions to fatigue. Journal of Physical Education, Recreation and Dance, 64 (3), 88-90.

2. Bubanj, S., Stanković, R., Bubanj, R., Bojić, I., & Dimić, A. (2010). Reliability of Myotest tested by Countermovement Jump. Acta Kinesiologica, 4 (2), 46-48.

3. Cheng-Wen, H., Liang-Cheng, C., Hsian-He, H., Shang-Lin, C., Min-Hui, L. & et all. (2005). Isokinetic muscle strength of the trunk and bilateral knees in young subjects with lumbar disc herniation. Spine. 30 (18): 828-533.

4. Hakkinen, A., Kuukkanen, T., Tarvainen, U. & Ylinen, J. (2003). Trunk muscle strength in flexion, extension, and axial rotation in patients managed with lumbar disc herniation surgery and in healthy control subjects. Spine. 28 (10): 1068-1073.

5. Kаraiković, E. (1986). Kineziterapija. Sarajevo: Svjetlost.6. Kiyoshi, Y., Yasumasa, S, & Yoshihito, N. (2001). Histochemical

changes in the multifidus muscle in patients with lumbar intervertebral disc herniation. Spine. 26 (2): 622-626.

7. Meier, H. (1997). Medizinishe Traningstherapie in der Praxis. Methodikde MIT. Verlag: Medicion.

8. Safran, M.R., McKeag, D.B., & Van Camp, S.P. (1998). Manual of Sport Medicine. Washington: Lippincott raven.

9. Stojiljković, S. (2003). Osnove opšte antropomotorike. Niš: Crveni krst10. Živković, D. (2009). Osnove kineziologije sa elementima kliničke

kineziologije. Niš: Gleb.11. Watkins, R. G. 4th, Hanna, R., Chang, D. & Watkisn R. G. 3rd. (2012).

Return-to-play outcomes after microscopic lumbar diskectomy in professional athletes. American Journal of Sports Medicine. 40 (11): 2530-2535.

25


Naučni članak

ANALIZA UTICAJA INSTRUMENATA INTEGRISANE MARKETINŠKE

KOMUNIKACIJE NA PROCES DONOŠENJA ODLUKE BUDUĆIH STUDENATA O IZBORU

VISOKOŠKOLSKE USTANOVE

Ana Krstić1


Snežana LazarevićVisoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija

Apstrakt: U ovoj studiji slučaja analizirani su rezultati ankete kojom se ispituje u kojoj meri određeni instrumenti integrisane marketinške komunikacije utiču na proces donošenja odluke budućih studenata o izboru visokoškolske ustanove koja je predmet studije. Anketa se sprovodi svake godine prilikom polaganja prijemnog ispita, a školske 2013/14. godine kandidatima je prvi put dozvoljeno da se odluče za nekoliko ponuđenih opcija. Anketa nije bila anonimna. Dobijeni odgovori ispitanika kvalitativno su obrađeni i u radu analizirani. U ovom istraživanju uzorak je činilo 85 ispitanika (kandidata) oba pola, koji su pokazali da su određene aktivnosti marketinške komunikacije koje je visokoškolska ustanova primenjivala tokom svoje promotivne kampanje, u bitnoj meri uticale na odabir ove institucije za nastavak daljeg školovanja. Na osnovu dobijenih rezultata potvrđeno je da komunikacija „od usta do usta“ i dalje predstavlja najdelotvornije sredstvo integrisane marketinške komunikacije, a da pojedini instrumenti kao što je Internet marketing (web stranica, Facebook i sl.), iz godine u godinu dobijaju na značaju, posebno među mladom populacijom.

Ključne reči: visokoškolske ustanove, instrumenti integrisane marketinške komunikacije, komunikacija „od usta do usta” (word of mouth), oglašavanje, Internet marketing, odnosi s javnošću

1 [email protected]

UDK 378:659.1316.644-057.875:378.141

26


UVODS obzirom na postojanje jakog konkurentskog tržišta u oblasti visokog

obrazovanja, za najveći broj obrazovnih institucija, naročito iz privatnog sektora, neophodno je sprovođenje dinamičnih marketinških kampanja, kako bi doprle do svojih ciljnih grupa i upisale što veći broj studenata. Takvu kampanju svake godine sprovodi i Visoka sportska i zdravstvena škola iz Beograda (u daljem tekstu: Škola, ili VSZŠ), koja je predmet ove studije slučaja, a koja se bavi školovanjem stručnjaka za rad u oblasti sporta i zdravstva. Prilikom upisa svake nove generacije studenata, u Školi se vrši evaluacija upravo sprovedenog programa marketinške komunikacije. Budući da ne postoji univerzalni recept i da se radi o okruženju koje je podložno konstantnim promenama, neophodno je stalno proveravati delotvornost pojedinih instrumenata integrisane marketinške komunikacije, u neprestanoj potrazi za novim i efikasnim načinima približavanja ciljnim grupama; u slučaju visokoškolskih ustanova, najznačajniju ciljnu grupu čine maturanti, odakle dolazi najveći broj budućih studenata. Rezultat ove evaluacije, koja podrazumeva prikupljanje i analizu informacija, treba da pomogne u procesu osmišljavanja, planiranja i sprovođenja narednog programa marketinške komunikacije. U okviru evaluacije, svake godine prilikom upisa nove generacije studenata, sprovodi se anketa kojom se utvrđuje na koji način su budući studenti čuli za Školu. Ovi podaci su od izuzetnog značaja, jer pružaju smernice za dalji odabir i primenu adekvatne strategije marketing komunikacije i ulaganje materijalnih i drugih resursa u pojedine aktivnosti i instrumente integrisane marketinške komunikacije.

Komunikacija „od usta do usta” (Word of mouth)

Poznato je da marketinški uspeh zavisi od klijenata koji se vraćaju i ponovo kupuju, odnosno koriste isti proizvod / uslugu2. Veoma je značajno, dakle, da organizacija obezbedi trajnu korist za korisnike, odnosno da konstantno održava kvalitet usluge. Efikasno privući i zadržati klijente predstavlja izazov za marketing. Stoga je od presudnog značaja da obećanje dato u okviru miksa marketinške komunikacije odgovara stvarnom kvalitetu usluga, ukoliko je želja organizacije da ostvari dugoročan uspeh (lojalnost, vraćanje korisnika), jer se mora imati u vidu da će klijent lošu uslugu koristiti samo jednom (Smit, 2002).

I pored toga što komunikacija „od usta do usta“ nije formalno priznata kao instrument integrisane marketinške komunikacije, njen značaj je neosporno velik. Pozitivna usmena komunikacija predstavlja jedan od najboljih vidova

2 Kako ne bi došlo do suvišnog opterećenja teksta, a budući da se govori o uslugama u oblasti visokog obrazovanja i njihovim korisnicima, u radu će se izbegavati korišćenje termina proizvod i kupci, i pored toga što sve što bude rečeno za usluge i korisnike usluga, generalno važi i za proizvode i kupce.

27

promocije za svaku organizaciju, a samim tim i za visokoškolsku ustanovu, budući da poseduje viši stepen kredibiliteta i pouzdanosti od komunikacije kroz medije. Komunikacija „od usta do usta“ predstavlja proces kojim jedna osoba verbalno prenosi poruku drugoj osobi. Svako ko govori o organizaciji, ili o njenim uslugama, uključen je u ovaj proces: svi zaposleni, bilo da formalno ili neformalno komuniciraju sa korisnicima usluga ili drugim eksternim javnostima. Zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa korisnicima usluga neposredno utiču na sliku koju oni formiraju o organizaciji. Ovaj proces je teško kontrolisati, ali njegov potencijal je veoma velik. On predstavlja moćan medij u širenju informacija o organizaciji i njenim uslugama (Bond, 2001).

Prema nekim istraživanjima, utvrđeno je da će jedna osoba svoje pozitivne utiske o organizaciji, odnosno usluzi, podeliti sa još najmanje tri osobe; međutim, svoje nezadovoljstvo podeliće, u proseku, sa 11 osoba. Ovo je činjenica koju svako ko želi da izgradi i očuva dobar imidž organizacije mora imati na umu. Brzo rešavanje problema, odnosno žalbi, od vitalnog je značaja za sprečavanje širenja negativne komunikacije „od usta do usta” u samom početku, jer se negativna osećanja u vezi sa nekim uslugama mogu održati godinama (Kotler, 2006).

Mora se imati u vidu da se taj krug uticaja značajno povećava kada ljudi komuniciraju preko Interneta, pa se komunikacija „od usta do usta” putem web-a pridružuje izgovorenoj reči, kao značajan podsticaj na kupovinu (Kotler, 2006). Sa pojavom društvenih mreža (Facebook, Twitter), svaki korisnik je u mogućnosti da komunicira i razmenjuje mišljenje i iskustvo sa ogromnim brojem drugih korisnika praktično istog trenutka, što se posebno mora imati u vidu kada se radi o mladoj populaciji, koja sa jedne strane predstavlja najbrojniju grupu korisnika društvenih mreža, a sa druge jednu od najznačajnijih ciljnih grupa visokoškolskih ustanova - buduće studente.

Komunikacija „od usta do usta”, dakle, neposredno je povezana sa kvalitetom pružanja usluga u visokoškolskim ustanovama. Ovo je naročito značajno kada se govori o pružanju usluga obrazovanja u privatnom sektoru, budući da tržišni rast, razvoj i opstanak ovakvih institucija direktno zavise od kvaliteta i uspešnog obavljanja njihove delatnosti, a što je u direktnoj korelaciji sa brojem upisanih studenata. Samim tim, da bi „zaslužile“ preporuku u komunikaciji korisnika „od usta do usta“, ove obrazovne institucije moraju veoma mnogo da ulažu u kvalitet svojih usluga, što se prvenstveno odnosi na kvalitet i stalno inoviranje nastavnih planova i programa, odabir zaposlenih, ulaganje u postprodajne usluge, koje podrazumevaju brigu o korisnicima (odnosno studentima) nakon obavljenog upisa, neprestano osluškivanje njihovih potreba i primedbi, delovanje u skladu sa njima i brzo i efikasno rešavanje eventualnih problema. Neophodno je i ulaganje u nova nastavna sredstva, prostorije u

A. Krstić, S. Lazarević: ANALIZA UTICAJA INSTRUMENATA INTEGRISANE MARKETINŠKE KOMUNIKACIJE NA PROCES DONOŠENJA ODLUKE

BUDUĆIH STUDENATA O IZBORU VISOKOŠKOLSKE USTANOVE

28


kojima se nastava izvodi i informaciono-komunikacionu tehnologiju koja doprinosi kvalitetu nastavnog procesa.

Oglašavanje

Prema očekivanjima, jedan od osnovnih instrumenata integrisane marketinške komunikacije - oglašavanje, pokazao se kao veoma delotvoran u promociji visokoškolskih ustanova. Mnogi stručnjaci ovaj instrument smatraju dovoljno moćnim da korisnike podstakne i navede na korišćenje usluga, zahvaljujući velikoj upadljivosti i sugestibilnosti.

„Ekonomsku propagandu sačinjava svaka delatnost koja pomoću vizuelnih, auditivnih ili kombinovanih sredstava obaveštava potrošače i nastoji stvoriti kod njih pozitivnu predodžbu o određenim proizvodima ili uslugama i tako vrši neposredan uticaj na njihove stavove kod izbora i kupovine tih proizvoda, odnosno izbora i korišćenja tih usluga” (Vračar, 1999, 112). Ekonomska propaganda predstavlja oblik masovnog, odnosno posrednog komuniciranja sa ciljnim grupama, putem sredstava javnog informisanja (štampanih ili elektronskih); jedan je od najpopularnijih oblika plaćenog predstavljanja usluga u medijima, čiji je cilj da u javnosti stvori tražnju za određenom uslugom (Vračar, 1999). Poseduje veliku moć, budući da je usmerena ka širokom auditorijumu. Koristeći različite medije, kombinuje informacije i poruke o određenim uslugama, čime utiče i stimuliše korisnike na korišćenje usluga i uvećava profit organizacije (Filipović, Kostić, 2001). „Oglašavanje predstavlja svaki plaćeni vid nelične prezentacije i promocije ideja, dobara, ili usluga, čije plaćanje vrši poznati sponzor” (Kotler, Keller, 2006, 568).

Prilikom kreiranja propagandne poruke, bitni elementi su: šta reći i kako reći. „Propagandna poruka predstavlja korišćenje reči, simbola i ilustracija za komunikaciju sa ciljnim auditorijumom putem medija“ (Jobber, Fahy, 2006, 258). Ove poruke mogu biti manje ili više umetnički oblikovane, ili samo informativne; duže, ili kraće, sa više ili manje informacija, mogu se zasnivati samo na asocijacijama, ili slikama u boji... Ovakve odluke zavise od toga šta je cilj ekonomsko-propagandne poruke, da li je to predstavljanje nove usluge, pokušaj (re)pozicioniranja na tržištu, prosto podsećanje na karakteristike određenih usluga, ili pak nešto drugo. „Bazična funkcija ekonomske propagande, ubeđivanje i motivisanje potrošača za kupovinu proizvoda, postiže se odgovarajućim tekstom. Dobar tekst jedne ekonomsko-propagandne poruke, predstavlja jedno od najmoćnijih sredstava komunikacije” (Filipović, Kostić, 2001, 253). Važno je doći do novih ideja, izbegavati ponavljanje i korišćenje sredstava koje već koristi neko drugi. Dobar oglas obično ističe jednu, ili dve suštinske karakteristike proizvoda/usluge.

Nakon izbora poruke, bira se medij koji će je preneti, i to u odnosu na domet, učestalost i uticaj. Domet je najznačajniji prilikom lansiranja novih

29

usluga, kao i kod slabe potražnje. Učestalost je najbitnija ukoliko postoje jaki konkurenti, ili otpor kod korisnika. Mediji se obraćaju različitim ciljnim segmentima tržišta, naročito podeljenim po životnom dobu, stilu života, interesovanjima. Mas-mediji se sve više obraćaju određenim ciljnim grupama i na njih vrše uticaj. Izbor pravog medija je od ključnog i vitalnog značaja, jer se bez odgovarajućeg medija, nosioca promotivne poruke, ne može ostvariti uspešna marketinška komunikacija. Stoga je razumevanje karakteristika različitih medija značajan preduslov za dobro iskorišćavanje njihovih potencijala (Bond, 2001).

U medije preko kojih se vrši ekonomska propaganda spadaju (Filipović, Kostić, 2001): štampa, audio i audio-vizuelna sredstva razonode i oglašavanja: radio, televizija, film, Internet (www, e-mail, Facebook), kao i sredstva spoljašnje ekonomske propagande (koja obuhvataju sve površine koje su grafički obrađene u reklamne svrhe: bilborde, postere, svetleće reklame, stubove, oglasne prostore, ili table na ulicama, stanicama, u šoping centrima, na sportskim terenima ili pored njih; autobuse ili taksije sa reklamnim porukama na njima).

Naravno, na odabir medija, učestalost oglašavanja, kao i na kvalitet izrade ekonomsko-propagandnih poruka, presudno će uticati raspoloživ budžet. Ekonomska propaganda odnosno oglašavanje, jedan je od najčešće i najradije korišćenih instrumenata integrisane marketinške komunikacije u promociji obrazovnih institucija, bez obzira na relativno visoku cenu oglasnog prostora.

Sadržajno i vremenski, ekonomska propaganda mora da bude usklađena sa ostalim instrumentima integrisane marketinške komunikacije i mora se sa njima dopunjavati, kako bi se postigao maksimalni učinak u prodajnim naporima organizacije. Bitno je da sve aktivnosti integrisane marketinške komunikacije imaju zajednički cilj. Takođe je neophodno sastaviti detaljan plan marketinške komunikacije, vodeći računa o kompatibilnosti svih njenih instrumenata. Takav plan treba povoljno da utiče na kreiranje korporativnog imidža i identiteta organizacije, kao i na uspešno ostvarivanje samog čina prodaje njenih usluga (Filipović, Kostić, 2001).

Internet marketing

Internet marketing definiše se kao „ispunjavanje marketing ciljeva kroz upotrebu Interneta i na njemu zasnovanih tehnologija” (Jobber, Fahy, 2006, 281). Pojava Interneta suštinski je uticala na razvoj ličnih i poslovnih komunikacija. On može biti korišćen za informisanje, promotivne aktivnosti i prodaju (Morris, 2001, 105). Jedna od ključnih pretpostavki savremenog poslovanja podrazumeva postojanje Internet prezentacije, kojom se na savremen, efikasan i atraktivan način, visokoškolska ustanova predstavlja svojim korisnicima i ostalim zainteresovanim stranama. Visokoškolske ustanove koriste svoje Internet stranice za razvijanje odnosa s javnošću, predstavljanje najvažnijih



30


informacija o instituciji (ciljevima i misiji, nastavnom kadru, materijalnim resursima), prikaz usluga (predstavljanje studijskih programa i, eventualno, ostalih aktivnosti) i oglašavanje.

Internet omogućava uspostavljanje direktne komunikacije između organizacije i njenih mnogobrojnih i raznovrsnih ciljnih grupa. Da bi poslovna komunikacija na Internetu bila uspešna, neophodno je njeno uključivanje u sveukupni plan i strategiju poslovne komunikacije, kao i čvrsto povezivanje sa tradicionalnim komunikacijskim instrumentima (Filipović i ostali, 2001). „Internet marketing mora biti kreativan, interesantan i podložan stalnim promenama, zbog obilja informacija koje se serviraju korisnicima. S druge strane, koliko god da se relativno lako stvara pozitivan imidž na mreži, toliko se brzo i lako stvara i negativna impresija” (Vukmirović, 2001, 404).

Sadržaj web prezentacije nikako se ne sme zanemariti na račun forme. Sadržaj poruke mora se prilagoditi zahtevima korisnika. Prema rečima Dragutina Vračara, „informacija je ono što prodaje proizvode na Webu” (1999, 247). One moraju biti predstavljene pregledno i što jednostavnije. Informacije na Internetu moraju biti značajne i korisne za posetioce. Cilj treba da bude uspostavljanje interaktivnog odnosa i komunikacije između posetilaca Internet prezentacije i organizacije.

Poslednjih godina, sve veći broj visokoškolskih ustanova sa svojim ciljnim grupama (najčešće su to sadašnji ili budući studenti, ali i njihovi roditelji; takođe i potencijalni poslovni partneri) komunicira i putem društvenih mreža (kod nas su najzastupljenije Facebook i Twitter), čiji je razvoj omogućio još lakše i brže povezivanje ovih ustanova i njihovih ciljnih grupa. Interakcija je praktično trenutna, odvija se 24 sata dnevno, a zbog same prirode društvenih mreža i mogućnosti razmene različitih sadržaja (fotografije, video snimci, muzika, šaljivi materijal), ova vrsta komunikacije je direktnija, neposrednija i odlikuje se većom fleksibilnošću. Moglo bi se reći da je lišena strogosti tipične za poslovnu komunikaciju koja je karakteristična za e-mail ili zvaničnu Internet prezentaciju, jer se odvija u nešto opuštenijem, virtuelnom ambijentu, čak i kada se radi o zvaničnoj Facebook stranici neke visokoškolske ustanove.

Neke aktivnosti odnosa s javnošću

Definicije odnosa s javnošću su raznovrsne i brojne, a ovde će biti navedena jedna od najnovijih. Naime, marta 2012. godine, Američko udruženje za odnose s javnošću (PRSA), uz pomoć 12 drugih strukovnih organizacija i udruženja, kao i strukovne javnosti iz celog sveta koja se uključila u diskusiju i glasanje, donelo je novu, zvaničnu definiciju PR struke, koja glasi: Odnosi s javnošću su proces strateškog komuniciranja koji gradi uzajamno korisne odnose između organizacija i njihovih javnosti.

31

Visokoškolske ustanove ovakvu komunikaciju sa svojim ciljnim grupama ostvaruju putem brojnih aktivnosti odnosa s javnošću koje, između ostalog, obuhvataju: savetovanje rukovodstva u vezi sa politikom ustanove i komunikacijom sa javnošću, istraživanje stavova i ponašanja javnosti u cilju planiranja adekvatne strategije odnosa s javnošću, odnose s medijima, upravljanje kriznim situacijama i mnoge druge aktivnosti, od kojih će u ovom radu biti istaknute: organizovanje specijalnih događaja, prezentacija visokoškolskih ustanova i / ili njenih usluga i kreiranje vizuelnog identiteta.

Organizovanje specijalnih događaja sprovodi se radi privlačenja pažnje na usluge visokoškolskih ustanova, ili nekih njihovih aktivnosti. U specijalne događaje spadaju: organizacija raznih konferencija i seminara, učešće na sajmovima, organizovanje izložbi ili takmičenja, proslave godišnjica, događaji koji se organizuju samo jednom, ili u redovnim intervalima, čiji je cilj privlačenje što veće medijske pažnje (publiciteta), kao i vršenje uticaja na ciljne javnosti organizacije (Lawrence, 2001).

Jednu od značajnih aktivnosti odnosa s javnošću čini i prezentacija visokoškolskih ustanova ili njihovih usluga, koja se odvija na sajmovima, seminarima, prilikom posete srednjim školama i razgovora sa učenicima i uvek kada se za to ukaže mogućnost. Power Point prezentacije na slikovit način ilustruju priču koja ih prati. Usmena prezentacija je uvek dobrodošla, jer pruža mogućnost interakcije i uspostavljanja kontakta sa publikom, koja ima mogućnost da učestvuje i postavlja pitanja (Lawrence, 2001).

Kreiranju vizuelnog identiteta visokoškolskih ustanova, naročito privatnih, obično se posvećuje velika pažnja. Vizuelni identitet predstavlja sve ono po čemu je jedna ustanova na prvi pogled prepoznatljiva u javnosti, počev od svog imena, logotipa, slogana, zastave, preko raznovrsnog promotivnog materijala (olovke, fascikle, majice, kape…), do brendiranih vozila i poslovnih prostorija.

METOD

Anketa kojom se ispituje uticaj instrumenata integrisane marketinške komunikacije na proces opredeljenja budućih studenata za upis na Visoku sportsku i zdravstvenu školu, sprovodi se svake godine, a u ovom radu predstavljeni su rezultati ankete sprovedene prilikom upisa studenata u školsku 2013/14. godinu. U anketi su navedeni svi instrumenti integrisane marketinške komunikacije koji su strateški planirani i korišćeni u promociji Škole.

Primenjena je metodologija transverzalnog postupka, odnosno postupka koji se sprovodi u planiranim periodima istraživanja (u ovom slučaju jednom godišnje, prilikom upisa), orijentisana ka elementarnoj deskriptivnoj statistici. Za prikupljanje podataka korišćena je tehnika anketiranja. Anketa nije bila



32


anonimna. U anketi je ponuđeno 14 opcija (14 kanala komunikacije), a od kandidata se očekivalo da odgovore na koji način su čuli za Školu. Uzorak je sačinjen od 85 kandidata oba pola, prijavljenih na raspisan konkurs za upis nove generacije studenata u školskoj 2013/14. godini, što je činilo 77% ukupnog broja prijavljenih na sva tri studijska programa (Sportski trener, Sportski menadžment, Strukovni fizioterapeut) i upisanih na prvu godnu studija. Kandidatima je bilo dozvoljeno da odaberu više od jednog odgovora.

Dobijeni odgovori ispitanika su obrađeni i u radu kvalitativno analizirani. Obrada podataka podrazumevala je tabelarni prikaz dobijenih rezultata o broju kandidata koji se za ovu visokoškolsku ustanovu opredeljivao na osnovu određenih aktivnosti marketinške komunikacije.

REZULTATI

Ponuđene opcije (kanali komunikacije) u okviru ankete, kao odgovor na pitanje na koji način su kandidati čuli za Školu, a poređane prema učestalosti odabira, bile su sledeće (Tabela 1):

Tabela 1. Kanali komunikacije prema učestalosti odabira (procentualna i apsolutna vrednost)

Kanal komunikacije No (%)1. Preporuka prijatelja, rođaka1 40 (47,06%)2. Preporuka studenata VSZŠ 31 (36,47%)3. Preporuka dobijena u sportskom klubu 16 (21,18%)4. Preporuka drugova u srednjoj školi 15 (17,65%)5. Školski sajt 13 (15,29%)6. Školska Facebook strana 11 (12,94%)7. TV 11 (12,94%)8. Štampa 9 (10,59%)9. Nešto drugo 4 (4,71%)10. Bilbordi 3 (3,53%)11. Posteri u gradskom prevozu 3 (3,53%)12. Posteri u SRC „Tašmajdan“ 2 (2,35%)13. Prezentacija u srednjoj školi 2 (2,35%)14. Sajam obrazovanja 2 (2,35%)

Anketa je omogućavala da budući studenti odaberu i samo jednu opciju (jedan kanal komunikacije), koja je bila odlučujuća za njihov upis u Školu (Tabela 2).

33

Tabela 2. Opredeljenje kandidata samo na osnovu jednog kanala komunikacije (procentualna i apsolutna vrednost)

Kanal komunikacije No (%)1. Preporuka prijatelja, rođaka 22 (25,88%)2. Preporuka studenata VSZŠ 10 (11,76%)3. Preporuka dobijena u sportskom klubu 3 (3,53%)4. Preporuka drugova u srednjoj školi -5. Školski sajt 2 (2,35%)6. Školska Facebook strana 1 (1,18%)7. TV 2 (2,35%)8. Štampa 1 (1,18%)9. Nešto drugo:

- preporuka profesora VSZŠ- pohadjanje programa stručnog osposobljavanja u VSZŠ- vežbanje u školskom fitnes centru- preporuka profesora iz srednje škole

4 (4,71%)

10. Bilbordi -11. Posteri u gradskom prevozu -12. Posteri u SRC „Tašmajdan“ 1 (1,18%)13. Prezentacija u srednjoj školi 1 (1,18%)14. Sajam obrazovanja 2 (2,35%)

Dakle, 37 kandidata (43,53% anketiranih) odlučilo se samo na osnovu jednog od oblika komunikacije „od usta do usta”, odnosno direktne preporuke, dok se 10 kandidata (11,76%) odlučilo samo na osnovu jedne od marketinških aktivnosti. Dvoje (2,35%) se odlučilo na osnovu nečeg drugog. To čini 57,64% svih anketiranih, odnosno 49 kandidata (Tabela 3).

Tabela 3. Učestalost odabira samo jednog kanala komunikacije prema kategorijama3 (procentualna i apsolutna vrednost)

Kanal komunikacije No (%)1. Komunikacija „od usta do usta” 37 (45,53%)2. Marketinške aktivnosti 10 (11,76%)3. Nešto drugo 2 (2,35%)

3 Pod kategorijom se u ovom radu podrazumeva skup komunikacionih kanala koje pripadaju jednoj većoj grupi. Npr. u kategoriju komunikacija „od usta do usta” spadaju i preporuke bivših studenata, i prijatelja/rođaka, i profesora, odnosno trenera; na isti način, u kategoriju marketinške aktivnosti spada svaka vrsta oglašavanja, kao i Internet marketing, učešće na Sajmu obrazovanja i slično.



34


Preostali kandidati, njih 36 (odnosno 42,36%), za upis u Školu odlučili su se na osnovu više kombinacija ponuđenih opcija (kanala komunikacije), među kojima su najučestalije (Tabela 4):

• preporuka prijatelja / rođaka i (bivših ili sadašnjih) studenata škole – 11 kandidata, odnosno 12,94%,

• preporuka prijatelja / rođaka, u kombinaciji sa TV / štampom – 6 kandidata, odnosno 7,06%,

• preporuka prijatelja / rođaka, u kombinaciji sa Internetom (školski sajt ili školska Facebook stranica) – 5 kandidata, odnosno 5,88%.

Ostali kandidati, njih 14 (odnosno 16,47%), odabralo je neke druge kombinacije, odnosno bili su izloženi informacijama o Školi kroz više različitih kanala komunikacije istovremeno (tri i više), s tim što se ni u jednom od ovih slučajeva nije pojavila samo kombinacija različitih marketinških aktivnosti koja bi izostavila neki od oblika komunikacije „od usta do usta”.

Tabela 4. Učestalost odabranih kombinacija ponuđenih kanala komunikacije (procentualna i apsolutna vrednost)

Kombinacija kanala komunikacije No (%)1. Preporuka prijatelja, rođaka - preporuka (bivših/sadašnjih)

studenata VSZŠ11 (12,94% )

2. Preporuka prijatelja, rođaka -oglašavanje na TV / u štampi 6 (7,06%)3. Preporuka prijatelja, rođaka - Internet marketing (školski

sajt / Facebook stranica)5 (5,88%)

4. Razni kanali komunikacije 14 (16,47%)

Kada se sve sumira, dolazi se do sledećih podataka (Tabela 5):• samo na osnovu nekog od oblika komunikacije „od usta do usta” (prijatelji

ili rođaci, bivši ili sadašnji studenti, razgovor u sportskom klubu, drugovi u srednjoj školi, profesori zaposleni u Školi, profesori iz srednje škole), ili njihove kombinacije, za upis u školu konkurisalo je 48 kandidata, odnosno 56,47% anketiranih;

• samo na osnovu marketinških aktivnosti (oglašavanje na TV-u ili u štampi, školski sajt ili FB strana, bilbordi, posteri u gradskom prevozu ili u SRC „Tašmajdan”, na Sajmu obrazovanja ili na prezentaciji u srednjoj školi) – 10 kandidata, odnosno 11,76% anketiranih;

• na osnovu kombinacije nekog od oblika komunikacije „od usta do usta” i neke od marketinških aktivnosti (ili više njih zajedno), za upis u školu konkurisalo je 25 kandidata, odnosno 29,42% anketiranih;

• nešto drugo (preko programa stručnog osposobljavanja, ili zahvaljujući vežbanju u školskom fitnes centru) – 2 kandidata, odnosno 2,35%.

35

Tabela 5. Odgovori kandidata sumirani prema kategorijama komunikacionih kanala (apsolutne i procentualne vrednosti)

Kombinacija kanala komunikacije No (%)1. Neki oblik komunikacije „od usta do usta” 48 (56,47%)2. Neka od primenjenih marketinških aktivnosti 10 (11,76%)3. Neki oblik komunikacije „od usta do usta” i marketinške

aktivnosti zajedno25 (29,42%)

4. Nešto drugo 2 (2,35%)Ukupno 85 (100%)

DISKUSIJA

Bitno je naglasiti da se ova anketa razlikuje od prethodno sprovedenih po tome što je studentima po prvi put omogućeno da odaberu više od jednog odgovora, kao i po tome što su različite marketinške aktivnosti ponuđene odvojeno, kako bi se došlo do što preciznijih podataka i saznanja koje od njih su više, a koje manje delotvorne, i koji su to komunikacioni kanali kojima se najlakše i najbrže dopire do budućih studenata.

Svi dobijeni rezultati govore o moći koju poseduje preporuka osobe kojoj se veruje, a koja se prenosi komunikacijom „od usta do usta”. U skladu sa očekivanjima i dosadašnjim iskustvom, najveći broj novih studenata i dalje se upisuje po preporuci bilo prijatelja / rođaka, bilo (bivših ili sadašnjih) studenata Škole. Ovo je razumljivo, budući da se radi o usluzi iz sektora obrazovanja, koja je, sa jedne strane, relativno skupa, a sa druge životno značajna za svaku mladu osobu. Mogući razlog za ovakav rezultat leži u činjenici nedovoljne diferenciranosti i afirmisanosti kvalitetnih institucija (pojava novih institucija, nedovoljna proverenost njihovih vrednosti itd). Stoga je jasno da će upravo preporuka osobe kojoj se veruje, odnosno one koja već ima iskustvo u korišćenju ove usluge, izvršiti presudan uticaj prilikom odabira, kako budućeg zanimanja, tako i institucije koja će omogućiti kvalitetno obrazovanje u željenom smeru. Najnovije istraživanje, sprovedeno u vreme prvog i drugog upisnog roka (juli i septembar 2013), ukazuje na to da se 56,47% anketiranih studenata upisalo na osnovu nekog oblika komunikacije „od usta do usta” (uključujući ovde i preporuku dobijenu u sportskom klubu, ili srednjoj školi), a ako se tome dodaju i studenti koji su uz komunikaciju „od usta do usta” bili izloženi i nekoj od marketinških aktivnosti, ovaj broj raste na čak 85,88% anketiranih. Prošle godine, Škola je za potrebe oglašavanja koristila štampu, audio-vizuelna sredstva oglašavanja i razonode (televiziju i Internet) i sredstva spoljašnje ekonomske propagande: bilborde, postere u gradskom prevozu i u prostorijama Sportsko-rekreativnog centra „Tašmajdan” (Slika 1).



36


Slika 1. Poster Visoke sportske i zdravstvene škole

Nakon pažljivog odabira zaštitnih lica Škole (Ivana Maksimović - olimpijska vicešampionka u streljaštvu, studentkinja studijskog programa Sportski trener – streljaštvo; Marko Pantelić – bivši reprezentativac Srbije u fudbalu, diplomirani student studijskog programa Sportski menadžment; Draženko Mitrović – paraolimpijski vicešampion u atletici, student studijskog programa Sportski trener – atletika i Aleksandar Bulatović – poznati strukovni fi zioterapeut), napravljen je poster i snimljene su dve ekonomsko-propagandne poruke koje su u periodu od aprila do prve polovine jula 2013. godine, kao i u prvoj polovini septembra, emitovane na prvom i drugom kanalu Radio-televizije Srbije.

Izradi ovih ekonomsko-propagandnih poruka, poklonjena je velika pažnja. Prva poruka namenjena je prvenstveno mladima koji se bave sportom i u njoj Ivana Maksimović izgovara: „Visoka sportska i zdravstvena škola – moj izbor, jer obrazovanje i vrhunski sport idu zajedno”. Na kraju spota prikazani su studijski programi i osnovni podaci o Školi, dok spiker izgovara zvaničan slogan: „Učite od najboljih – postignite najviše”.

37

Druga poruka namenjena je osobama zainteresovanim za studijski program Strukovni fi zioterapeut i u njoj bivši student, a danas priznat i uspešan fi zioterapeut, Aleksandar Bulatović, izgovara: „Uložite u svoju budućnost – postanite strukovni fi zioterapeut; Visoka sportska i zdravstvena škola – moj izbor”. Na kraju ove reklame, takođe se čuje zvaničan slogan škole.

Obe reklame traju svega 10 sekundi. Vodilo se računa o postizanju sinergije sa sadržinom televizijskog programa, te je reklamna poruka sa Ivanom Maksimović najčešće emitovana pred početak utakmica Lige šampiona. Ekonomsko-propagandna poruka za strukovne fi zioterapeute emitovana je mahom u Jutarnjem programu RTS-a, obraćajući se ne samo primarnoj ciljnoj grupi – maturantima, već i njihovim roditeljima koji imaju veliki uticaj na donošenje odluke svoje dece o izboru budućeg zanimanja.

Kada je štampa u pitanju, školski konkursi objavljeni su u dodacima posvećenim visokom obrazovanju novinskih kuća Politika i Večernje novosti, kao i u njihovim dnevnim listovima Sportski žurnal i Sport, čime su pokrivene neke od najznačajnijih ciljnih grupa za upis u Školu, a to su, osim maturanata (i njihovih roditelja), mladi zainteresovani za sport, sportisti, treneri i, generalno, osobe koje rade u sportu, ili ga redovno prate (Slika 2). Insistira se na što boljem položaju oglasa (uvek je bolje da to bude desna strana).

Slika 2. Predstavljanje Škole u dodatku posvećenom visokom obrazovanju u listu Večernje novosti



38


Kada se radi o sredstvima spoljašnje ekonomske propagande, školske reklamne poruke su tri nedelje prikazivane na LED bilbordima na tri atraktivne i pažljivo odabrane lokacije u Beogradu: preko puta Vlade Republike Srbije (na uglu ulice Kneza Miloša i Nemanjine), na Slaviji i na Trgu Republike (Slika 3).

Slika 3. Bilbord Visoke sportske i zdravstvene škole

Već pomenuti posteri bili su postavljeni na četiri linije gradskog prevoza koje pokrivaju deo Beograda u kom se Škola nalazi.

Od maja do kraja septembra, dakle punih 5 meseci, školski poster bio je postavljen na ulazu i u prostorijama SRC „Tašmajdan”, koji svakodnevno posećuje veliki broj mladih ljudi koji se rekreativno ili profesionalno bave sportom.

Kao što se može uočiti, u ovogodišnjoj kampanji je, osim stalnog slogana Škole „Učite od najboljih – postignite najviše”, u upotrebi bio i novi slogan „Visoka sportska i zdravstvena škola – MOJ IZBOR”.

Posebnu pažnju zaslužuje Internet marketing. Naime, osim rezultata ankete dobijenih prilikom upisa, a koji ukazuju na rastući značaj ovog instrumenta integrisane marketinške komunikacije, uočeno je da je ove godine najveći broj onih koji su preko telefona tražili informacije u vezi sa školovanjem odgovorio da je za Školu saznao preko Interneta.

Školska Facebook stranica otvorena je u aprilu 2012. godine. Do kraja 2013. godine (kada je ovaj rad napisan) okupila je preko 1200 takozvanih fanova, što ukazuje na veliki uticaj koji Facebook ima među mladom populacijom. Ovako veliki broj fanova koji raste iz dana u dan, postavlja obavezu da se održavanju Facebook stranice pristupi ozbiljno i sa najvećom pažnjom, jer ona predstavlja moćno marketinško oruđe, koje je za Školu, pritom, praktično besplatno. Sa stanovišta isplativosti, Facebook je bez

39

premca. Za sada se postavljaju objave vezane za sport, zdravu ishranu i dešavanja iz škole. Posetioci stranice su u prilici da postavljaju pitanja u vezi sa školovanjem, a zadatak administratora stranice je da im daje što preciznije, konkretnije i korisnije odgovore, u što kraćem roku. Interakcija je omogućena 24 sata dnevno, a odvija se gotovo trenutno.

Kada se govori o specijalnim događajima, u toku ove godine škola je tradicionalno učestvovala na Sajmu obrazovanja EduFair, koji je početkom marta 2013. održan u Beogradu. Tom prilikom, predstavila je svoje studijske programe maturantima, njihovim roditeljima i nastavnicima. Ovakav vid promocije može biti izuzetno delotvoran, jer omogućava direktan kontakt između visokoškolske ustanove i njenih ciljnih grupa, kada se uspostavlja dvosmerna komunikacija i direktan dijalog. Svake godine, u okviru praktične nastave iz predmeta Komunikacija, PR i mediji u sportu, angažovani su svi studenti treće godine programa Sportski menadžment i jedan broj studenata programa Sportski trener, koji su zaduženi kako za podelu promotivnog materijala (flajeri, olovke, blokčići sa logom Škole, i slično), tako i za direktnu komunikaciju sa maturantima, kojima su po godinama, karakteristikama, stilu i načinu komunikacije znatno bliži od ne/nastavnog osoblja Škole, koje je pak zaduženo za razgovor sa roditeljima i nastavnicima srednjoškolaca, ili za davanje detaljnijih informacija u vezi sa školovanjem, koje studentima mogu biti nepoznate. Uključen je, takođe, i jedan broj studenata programa Strukovni fizioterapeut, koji imaju zadatak da zainteresovanima pružaju informacije o svom studijskom programu.

Budući da se radi o ponudi usluga iz oblasti obrazovanja, kao i s obzirom na činjenicu da je odluka o kupovini odložena (Sajam se održava u martu, a konačna odluka o upisu donosi se u junu), Power Point prezentacija Škole, kao i prikazivanje reklamnih spotova, predstavljaju neizostavni deo sajamskog nastupa. Kroz obilje fotografija i kadrova koji ilustruju nastavni proces i školske aktivnosti, na zanimljiv i dinamičan način dočarava se atmosfera studiranja u školi i dopunjuju se informacije koje zainteresovani dobijaju na licu mesta.

Power Point prezentacija prikazuje se i prilikom organizovanih nastupa u srednjim školama, gde se takođe vrši promocija studijskih programa kroz direktan razgovor i interakciju sa učenicima završnog razreda, praćena distribucijom promotivnog materijala (flajera). Prezentacija Škole ove godine održana je u dve srednje medicinske škole u Beogradu, u cilju upoznavanja učenika sa studijskim programom Strukovni fizioterapeut.

ZAKLJUČAK

Nakon analize ankete, dolazi se do istovetnih zaključaka kao i godinama unazad: u slučaju visokoškolske ustanove koja je bila predmet ove studije slučaja, promocija putem komunikacije „od usta do usta” i dalje predstavlja



40


najdelotvornije sredstvo marketinške komunikacije. To znači da treba nastaviti ulaganje u kvalitet pružanja usluga. Ovo se, prvenstveno, odnosi na kvalitet i stalno inoviranje nastavnih planova i programa, kvalitet nastavnog i nenastavnog osoblja, kao i ulaganje u postprodajne usluge. Neophodno je i ulaganje u nova nastavna sredstva, prostorije u kojima se nastava odvija i informaciono-komunikacionu tehnologiju koja doprinosi kvalitetu nastavnog procesa.

Kao što je već istaknuto u jednom ranije sprovedenom istraživanju, kvalitet je presudan i najznačajniji faktor u privlačenju novih studenata. Aktivnosti marketinške komunikacije jesu značajne, ali same po sebi nisu i ne mogu biti dovoljne, ukoliko iza njih ne stoji solidan kvalitet da ih podrži (Krstić, 2007). Ovakav rezultat istraživanja govori i o tome koliko je značajno razvijati čvrste, korektne i postojane odnose sa svima koji u ovom trenutku studiraju u Školi.

Kada se govori o instrumentima integrisane marketinške komunikacije, Internet marketing iz godine u godinu dobija na značaju, da bi se u ovom anketiranju pokazao kao najdelotvorniji, a ujedno i najisplativiji. On preuzima primat nad tradicionalnim sredstvima oglašavanja - štampom, pa čak i televizijom, naročito kod pripadnika mlade generacije (učenici srednjih škola), koji predstavljaju jednu od najznačajnijih ciljnih grupa visokoškolskih ustanova.

Nešto manje delotvornim čini se oglašavanje preko sredstava spoljašnje ekonomske propagande (bilbordi, posteri), kao i promocija Škole na Sajmu obrazovanja i na prezentacijama u srednjim školama. Međutim, kada se broj onih koji su za Školu saznali preko ovih aktivnosti zbroji, dolazi se do zaključka da ove oblike marketinške komunikacije ni ubuduće ne bi valjalo zanemarivati niti izostavljati, jer svaka od njih i pojedinačno i zbirno, osim što utiče na opredeljenje studenata, doprinosi jačanju i kreiranju imidža i prepoznatljivosti Škole u javnosti.

41

LITERATURA

1. Bond, D. (2001). Media – the carriers of the message, In: D. Pickton & A. Broderick, Integrated Marketing Communications. London: Prentice Hall (pp. 199-220).

2. Filipović, V., Kostić, M. (2001). Marketing menadžment: Teorija i praksa. Beograd: FON – Menadžment.

3. Filipović, V., Kostić, M. & Prohaska, S. (2001). Odnosi s javnošću: Poslovna komunikacija. Poslovni imidž. Profesionalno ponašanje. Beograd: FON – Menadžment.

4. Jobber, D., Fahy, J. (2006). Osnovi marketinga. Beograd: Data Status.5. Kotler P., Keller K.L. (2006). Marketing Management. New Jersey:

Pearson Education Inc, Prentice Hall.6. Krstić, A. (2007). Značaj žive reči (word of mouth), neformalnog

instrumenta integrisane marketinške komunikacije, u promociji obrazovnih institucija (model). Nova sportska praksa, 1-2/2007, 59-66.

7. Lawrence, B. (2001). Public Relations, In: D. Pickton & A. Broderick, Integrated Marketing Communications. London: Prentice Hall (pp. 482-509).

8. Morris, D. (2001). The changing marketing communications environment, In: D. Pickton & A. Broderick, Integrated Marketing Communications. London: Prentice Hall (pp. 101-117).

9. Smit, P.R. (2002). Marketinške komunikacije: integralni pristup. Beograd: Clio.

10. Vračar, D. (1999). Strategije tržišnog komuniciranja. Beograd: Ekonomski fakultet.

11. Vukmirović, D. (2001). Marketing na Internetu. In: V. Filipović & M. Kostić, Marketing menadžment: Teorija i praksa. Beograd: FON – Menadžment (pp. 395-410).



43


Pregledni naučni članak

UPRAVLJANJE RIZICIMA NA SPORTSKIM TAKMIČENJIMA

Radovan Ilić1


Branko BoškovićFakultet za sport, Univerzitet „Union - Nikola Tesla”, Beograd, Srbija

Goran RadovanovićMinistarstvo odbrane Republike Srbije, Beograd, Srbija

Apstrakt: Bezbednost sportskih takmičenja dobija sve više na značaju i prerasta u fundamentalno pitanje zbog sve veće ugroženosti društva i pojedinca različitim rizicima, pretnjama i izazovima, koji teže konstantnoj multiplikaciji. Sve složeniji uslovi pripreme i izvođenja sportskih takmičenja zahtevaju od menadžmenta takmičenja nove pristupe u procenama bezbednosnih izazova i rizika i upravljanju istima. Jedan od ključnih preduslova za njihovo blagovremeno prepoznavanje i suzbijanje je dosledna primena svih poznatih funkcija savremenog menadžmenta i efi kasno upravljanje rizicima od strane menadžera. U ovom radu se ukazuje na vrste savremenih rizika koji ugrožavaju sportska takmičenja i na način upravljanja njima.

Ključne reči: rizik; menadžment sportskih takmičenja; upravljanje rizicima

UVOD

Savremeno okruženje sportskih organizacija je izuzetno turbulentno, sa sve kompleksnijim i nepredvidljivijim promenama i mnogim rizicima koji sve značajnije utiču na njihov životni ciklus. U stručnoj literaturi se takvo okruženje obeležava izrazima hiperpromene (hyperchange), hiperkonkurencija (hypercompetitors) i hiperturbulentnost (hyperturbulence), a sve češće i kao „rizično društvo”. Takvo, „rizično” okruženje ne ograničava se samo na rizike po zdravlje i životnu sredinu već uključuje čitav niz međusobno povezanih promena u savremenom društvenom životu - promene obrasca

1 [email protected]

UDK 005.334:796.062351.78:796.09

44


rada, sve veća nesigurnost radnog mesta, ali i nesigurnost u svakodnevnom životu, opadanje uticaja tradicije i običaja, urušavanje tradicionalnih oblika i obrazaca porodice, itd. Sve to doprinosi stanju u kojem je odlazak na sportska takmičenja danas mnogo rizičniji nego u prošlim vremenima. Takav intenzitet i nepredvidljivost promena doveli su do novih paradigmi organizacije i novih menadžment paradigmi koje se radikalno odražavaju i na oblast sporta i sportskih takmičenja. „Nova koncepcija, nove tehnologije i novi stil života zahtevaju sasvim nov menadžment” (Mašić, 2001, str. 2).

U uslovima globalne konkurencije na svojevrsnom tržištu velikih događaja mogu opstati samo adaptibilne i inovativne organizacije. Opravdanje za takav pristup nalazi se u jednom od najznačajnijih obeležja sportskih takmičenja–njihovoj raznolikosti, odnosno veoma širokim mogućnostima izbora različitih sadržaja koji su na raspolaganju „potrošačima”.

U strukturu savremenih sportskih takmičenja integriše se veliki broj različitih interesnih grupa, ulagača ili deoničara, koji se u „event menadžmentu” jednoznačno nazivaju „stejkholderi”.

Svako sportsko takmičenje je autentično, neponovljivo i predstavlja potencijalno polje različitih rizika, koje je neophodno identifikovati, analizirati, obraditi i opredeliti načine nadziranja.

Takva kompleksnost sportskih takmičenja nameće potrebu za implementacijom određenih postupaka za upravljanje rizicima integrisanih u sve funkcije modernog menadžmenta, kako bi se predupredile ili umanjile moguće posledice rizika koji prate sportska takmičenja.

CILJ ISTRAŽIVANJA

Cilj ovog istraživanja jeste doprinos prepoznavanju rizika savremene društvene zbilje, procena njenih mogućih odraza na sportska takmičenja i ukazivanje na značaj i način primene proverenih funkcija menadžment procesa u upravljanju rizicima na sportskim takmičenjima.

ZADACI ISTRAŽIVANJA

Definisani cilj istraživanja moguće je ostvariti realizacijom tri osnovna zadatka:

(1) rizici karakteristični za savremeno društvo, (2) mogući rizici na sportskim takmičenjima, i (3) proces upravljanja rizicima na sportskim takmičenjima.

45

PREDMET I OBJEKAT ISTRAŽIVANJA

Savremeni sport karakterišu dve osnovne tendencije: stalno širenje i usložnjavanje relevantnih teorijskih i praktično-organizacionih pitanja, s jedne i komercijalizacija sportskih aktivnosti, s druge strane. Sve izraženija višedimenzionalnost i interdisciplinarnost sportskih aktivnosti zahtevaju značajno veće fondove naučnih i stručnih činjenica i informacija nego ranije, što nameće potrebu kontinuiranog naučnog praćenja i izučavanja različitih oblasti i pojava u sportu.

Komercijalizacija sporta dovela je do stanja u kojem sport nije više samo sportska aktivnost već ozbiljno poslovanje u kojem se obrću velika novčana sredstva. Na takav način je uspostavljena moćna industrija sporta, koju čine tri elementa:

(1) sportski proizvodi - ne samo sportska roba i oprema već i sportski rezultat, emitovanje sportskih aktivnosti itd.;

(2) snabdevači sportskim proizvodima - svi oni koji nude robu, usluge i finansijska sredstva (organizatori, mediji, sponzori...), i

(3) potrošači sportskih proizvoda - gledaoci (grupni i pojedinačni) i sami učesnici sportskih aktivnosti (Bošković, 2013, str. 4).Osnovna specifičnost sporta kojim se bitno razlikuje od drugih oblika

društvene svesti i delatnosti je sportsko takmičenje. Po mnogim autorima upravo sportska takmičenja predstavljaju najveći izazov za menadžment jer se „njihovom pripremom, organizovanjem i realizacijom, u suštini, ogleda uspešnost i sposobnost konkretnih ljudskih potencijala u određenom okruženju. Sport bez sportskih takmičenja ne bi predstavljao tako privlačnu pojavu koja je u savremenom svetu postala izraziti društveni fenomen” (Nešić, 2006-07, str. 5). Preko njih se odražava sama suština sporta i bez njih nema ni poslovnih ni drugih dimenzija sporta. “Sport bez sportskih događaja, ili, sportskih takmičenja ne bi predstavljao toliko privlačnu pojavu koja je u savremenom svetu postala izraziti sociološki fenomen” (Nešić, 2006-07, str. 5).

Može se reći da je danas razvijeno globalno tržište sportskih takmičenja, koja organizatorima i domaćinima tih događaja donose veće ili manje finansijske i druge prihode.

Održavanje sportskih događaja menja perspektivu sporta, podiže njegov kvalitet i pokreće organizacijske kapacitete. „Koliko su važni sportski događaji? Istorija pokazuje da su odigrali značajnu ulogu u razvoju društva i da je ključnim pojedincima, nasuprot očekivanjima, pošlo za rukom da od skromnih početaka stvore kompleksnu industriju sportskih događaja” (Masterman, 2008, str. 15-17).

Iako su se razlozi i načini organizovanja sportskih takmičenja, mesta održavanja i njihova masovnost menjali kroz vekove, može se reći da je pitanje

R. Ilić, B. Bošković, G. Radovanović: UPRAVLJANJE RIZICIMA NA SPORTSKIM TAKMIČENJIMA

46


bezbednosti i svođenja rizika po učesnike na najmanju meru oduvek bila njihova konstanta. Tako su istoričari zabeležili da se u rimskom Koloseumu gledalište moglo isprazniti, u slučaju požara, za 10 minuta, a za sunčanih dana gledalište se pokrivalo platnenim pokrivačem razapetim između stubova.

Danas taj aspekt sportskih takmičenja, uprkos najvišem stepenu civilizacijskog razvoja, dobija još više na značaju i prerasta u fundamentalno pitanje zbog sve veće ugroženosti društva i pojedinca različitim bezbednosnim rizicima, pretnjama i izazovima, koji teže konstantnoj multiplikaciji. Sve složeniji uslovi nastajanja, toka i vođenja sportskih takmičenja zahtevaju od menadžmenta takmičenja nove pristupe u procenama bezbednosnih izazova i rizika i upravljanju istima, što je predmet ovog istraživanja.

METODE RADA

U istraživanju se dominantno koriste teorijske metode istraživanja. Pri tome, od opštih naučnih metoda korišćeni su pretežno tzv. kvalitativni metodi: analiza-sinteza, indukcija-dedukcija, apstrakcija-konkretizacija, generalizacija-specijalizacija i klasifikacija. Iz grupe posebnih naučnih metoda korišćena je metoda analize sadržaja dokumentacije, radi utvrđivanja pravno-normativnog aspekta problema.

Predmet istraživanja je, prema svojoj prirodi, proces istraživanja usmerio na proučavanje, uopštavanje i povezivanje informacija i činjenica o sportskim takmičenjima, kao mestu potencijalnih rizika i o procesu upravljanja takmičenjima od strane menadžera takmičenja.

Osnovna ograničenja u kompleksnijem sagledavanju rizika na sportskim takmičenjima i odgovornosti menadžmenta sportskih takmičenja vezana su za nedovoljan broj empirijskih istraživanja i stručnih radova na ove teme.

ANALIZA REZULTATA ISTRAŽIVANJA

Rizici i upravljanje rizicima u savremenom društvu

Pod pojmom rizik podrazumeva se mogućnost da će nešto poći u nepoželjnom smeru i da će se nešto loše dogoditi. Za razliku od prošlih vremena, rizici u savremenom društvu su manje očigledni i često se pojavljuju kao neočekivani učinci, zbog čega se pred svaku organizaciju nameće potreba za sistemskim načinom bavljenja opasnostima i nesigurnostima, uzrokovanim i uvedenim procesima modernizacije i globalizacije. Ovo je prisutno u toj meri da neki autori te ranije periode u razvoju ljudskog društva nazivaju „predrizičnim društvima”, a savremena društva „društvima rizika” ili „rizičnim

47

društvima”. Sve vrste rizika mogu se podeliti na: spoljašnje (opasnosti poput suše, zemljotresa, gladi, cunamija, olujnih vetrova) koji dolaze iz sveta prirode i nisu ni u kakvim vezama sa ljudskim delanjem; druga vrsta su proizvedeni rizici, koji su rezultat razvoja znanja i tehnologije na svet prirode (npr. ekološki rizici, zdravstveni rizici, itd.) (Gidens, 2003, str. 72).

Društvo rizika u kojem se danas živi proizvodi posledice koje je teško predvideti i kontrolisati. Mnoge promene do kojih je dovela globalizacija rađaju nove oblike rizika, koji se u velikoj meri razlikuju od onih iz prošlosti. Ljudi su oduvek morali da se suočavaju sa rizicima, ali za razliku od nekadašnjih rizika koji su imali utvrđene uzroke i poznate posledice, rizicima savremenog doba mnogo teže je odrediti poreklo i sagledati efekte.

Te razlike se, generalno gledajući, mogu prikazati na sledeći način:

Tabela 1. Komparativni pregled rizika u prošlim i u savremenim društvima (Bek, 2001)

Rizici u „predrizičnim“ društvima Rizici u savremenim društvima

Lični – pogađali manje grupe ljudi Opšti – imaju posledice za čitavo čovečanstvo

Lokalni karakter Globalni karakter (makro rizici)Kratkotrajnost, prolaznost DugotrajnostVidljivost, manifestnost Nevidljivost, latentnostCelovitost – odjednom, u celini su se realizovali njihovi efekti

Raspršenost – njihovi efekti se ispoljavaju na difuzan i fragmentaran način

Predvidljivost NepredvidljivostPosledice se lakše otklanjaju Posledice se teže otklanjajuMotivisani mogućnostima, određenim izborom

Sistemski i strukturalno intenzivirani obrascima destrukcije

Obrasci hrabrosti i avanture Obrasci destrukcije i samodestrukcijeOčekivani uzroci Novi i neočekivani uzroci

U pogledu mogućih posledica, mogu se izdvojiti tri glavna tipa rizika: rizik po misiju (funkciju), rizik po imovinu i bezbednosni rizik. Funkcionalni rizici sprečavaju organizaciju da ostvari svoju misiju. Rizici po imovinu mogu oštetiti fizičku imovinu organizacije, a bezbednosti rizik ima potencijal naškoditi podacima i ljudima. Pri tome, treba imati u vidu da svaki rizik uključuje tri razdoblja: predrizični, rizični (tok rizika), postrizični.

Predrizični period je onaj u kome nastaje mogućnost neuspeha. Obuhvata period pre pojave neke krize, samog problema, incidenta i sl., jer se donose odluke koje organizaciju čine manje ili više ranjivom s obzirom na krize (npr. zanemarivanje unutrašnjih i spoljašnjih bezbednosnih pregleda, ili


48


prevelika usredsređenost na maksimalizaciju profita, što dovodi do slabljenja bezbednosnih obrazaca). Jedan od generator ovog razdoblja u razvoju rizika neretko je i otpor članova organizacije prema promenama i pojačanim procedurama u poslovanju.

Rizični period (tok rizika) se odnosi na neposredno rukovođenje krizom-incidentom unutar organizacije i uključuje vreme trajanja samog rizika koji postaje vidljiv, ali i ponovno uspostavljanje normalnih aktivnosti. Ovaj period će se menjati prema prirodi same krize-problema i sposobnosti organizacije da pruži odgovor na nju.

Postrizični period sledi nakon pojave rizika i mnogi ovaj period definišu kao „put lebdenja”. Ovaj put lebdenja označava brzinu ponovnog oživljavanja aktivnosti. Ovo poslednje razdoblje se odnosi na vreme u kojem organizacija pokušava da se konsoliduje, ojača odnose i promeni svoj položaj (Beech & Chadwick, 2010).

Da bi rizik pratili u svim navedenim evolutivnim razdobljima, od inkubacije do ispoljavanja, neophodno je njime upravljati. I upravo upravljanje rizikom postaje jedno od ključnih obeležja savremenog globalnog poretka. Rizik se našao u središtu pažnje iz nekoliko razloga: pre svega zbog napretka nauke i tehnologije koji je uticao na stvaranje novih rizičnih situacija koje se razlikuju od onih iz ranijih perioda. Međutim, nauku i tehnologiju treba staviti i u službu suzbijanja, a ne generisanja rizika. Zbog toga, proces upravljanja rizikom obuhvata identifikovanje kriznih situacija, njihovo procenjivanje i obradu koristeći proverene funkcije menadžmenta, kao naučne discipline. Jedan od osnovnih preduslova je dobro struktuirana i funkcionalna organizacija, jer se loša organizacija smatra jednim od najznačajnijih uzročnika rizika.

Karakteristike sportskih takmičenja s aspekta rizika

U celini gledano, savremeni rizici se suštinski razlikuju u odnosu na one iz prethodnih društava i imaju nove političke, društvene, ekonomske, bezbednosne, kulturne i religijske potencijale i posledice. Globalizacija i nagli razvoj informaciono-telekomunikacionog sektora proizvode brze promene u svim segmentima društva, a možda i najbrže u sportu, koji je postao važan deo evropskog identiteta. Sport postaje sve važnijim delom svakodnevnog života čoveka i motivom njegovog slobodnog vremena i putovanja radi prisustva sportskim takmičenjima, kao najdinamičnijim delom industrije sporta, a samim tim i potencijalnim izvorom rizika.

Danas nema organizatora sportskog takmičenja koji nije suočen s rizicima, jer ne postoji takmičenje koje sa sobom ne nosi neki rizik. Uzroci tome se nalaze u znatno većoj masovnosti ljudi na takmičenjima koja se organizuju u današnje vreme, stanju po kojem mesta i objekti sportskih takmičenja postaju

49

prava arena socijalnih opuštanja i prostori gde se sve strasti oslobađaju, kao i u izuzetno razvijenom sistemu informacija i telekomunikacija usled čega svaka kriza, bez obzira na kom delu sveta se dogodi, postaje brzo poznata celom svetu i može da implicira njeno dalje širenje i produbljivanje (Vejnović, 2011, str. 183). U tom diskursu posebnu pažnju treba posvetiti neposrednim posetiocima i gledaocima sportskih takmičenja. Naime, većina ljudi sama priznaje da na sportska takmičenja ide da se „isprazni”, a to nije ništa drugo nego oslobađanje onih sila o kojima govore poznati socijalni psiholozi, sociolozi, pedagozi (Frojd, Jung, Lebon…). Savremeni tempo života, čija je osnovna karakteristika brzina, proizvodi novu ličnost čoveka, građanina, turiste, sportiste i nove obrasce mišljenja i ponašanja. Masovna sportska takmičenja podrazumevaju mnogo različitih ljudi na jednom mestu, u nekom kraćem vremenu i mogu lako da iz sportske atmosfere prerastu u sučeljavanje aktuelnih društvenih netrpeljivosti svih vrsta, u vidu razdražljive i razuzdane mase u ograničenom prostoru. Takva masa lako može da se transformiše u neobuzdanu rulju koja ruši sve pred sobom.

Profesionalizacija i komercijalizacija sporta stavljaju zaradu i profit u prvi plan i potiskuju humanističke vrednosti sporta, zbog čega su njemu sve prisutnije mnoge nemoralne pojave pa i nasilje.

Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju mnoge zemlje jeste pojava huliganstva i nasilja na sportskim takmičenjima, čime se narušava prevashodno bezbednost aktera i posmatrača na ovakvim sportskim priredbama.

Izvor međunarodnog prava koji uređuje oblast borbe protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama je Evropska konvencija o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama, koja je usvojena 19. avgusta 1985. godine u Strazburu. Konvencija Saveta Evrope nameće obavezu državama članicama da propišu odgovarajuća krivična dela i prekršaje iz te oblasti i time stvore mehanizam kazneno pravne zaštite sporta i sportskih priredbi. Republika Srbija ratifikovala je ovu Evropsku konvenciju, 1990. godine, donošenjem zakona o ratifikaciji Evropske konvencije o nasilju i nedoličnom ponašanju gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim utakmicama.

Narodna skupštine Republike Srbije, 2003. godine, donela je Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (sa kasnijim izmenama i dopunama), koji je usklađen sa postojećim međunarodnim pravnim standardima i pruža mogućnost za adekvatno postupanje državnih organa nadležnih za borbu protiv nasilničkog ponašanja na sportskim priredbama.

Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama utvrđuju se mere za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama (sportskim takmičenjima i sportskim manifestacijama) i


50


u vezi sa sportskim priredbama, kao i obaveze organizatora (sportskog saveza, sportskog društva, sportske organizacije - kluba, drugog pravnog ili fizičkog lica koje se stalno ili povremeno bavi organizacijom sportskih priredbi) i ovlašćenja nadležnih organa u sprovođenju tih mera.

Sportske organizacije, društva, savezi i druga pravna i fizička lica koja se bave organizovanjem sportskih priredbi, obavezna su da usklade svoja akta sa zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Vlada je, na osnovu Zakona o sportu, svojom odlukom obrazovala Nacionalni savet za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca na sportskim priredbama, kao strateško telo za sprečavanje nasilja u sportu.

Zadatak Saveta je da usklađuje aktivnosti na sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca na sportskim priredbama i ispunjavanje međunarodnih obaveza u ovoj oblasti. Savet rukovodi lično predsednik Vlade, a u njegovom sastavu su prvi potpredsednik Vlade (zamenik predsednika), ministri pravde, državne uprave i omladine i sporta, republički javni tužilac i predsednici Fudbalskog, Košarkaškog, Rukometnog, Odbojkaškog i Vaterpolo saveza Srbije te predsednici Udruženja sportskih novinara Srbije, Sportskog saveza Srbije i Olimpijskog komiteta Srbije (Bošković, Petrović, 2014, str. 197).

Pored Zakona, u Srbiji je doneta i Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama za period od 2013. do 2018. godine, kojom se definišu strategijske oblasti i ciljevi, uloge i odgovornost društvenih subjekata i određuju okviri za implementaciju i izradu akcionog plana, i stvaraju dodatni uslovi za efikasnije uključivanje Republike Srbije u regionalni, evropski i svetski koncept sprečavanja nasilja na sportskim priredbama.

Svakako da nasilje u sportu nije vezano samo za huligansko ponašanje navijača, već i mnoge druge, suptilnije, manje vidljive, ali veoma ozbiljne oblike nasilja, koji postaju gotovo uobičajeni na sportskim takmičenjima. Tako su se društvena i sportska javnost našle pred velikim problemom i izazovom-kako sportske i druge emocije transformisati i usmeriti ka prihvatljivim ljudskim i kulturnim oblicima ponašanja.

To upućuje na zaključak da upravljanje sigurnošću ljudi na sportskim takmičenjima mora biti primarna briga organizatora takvih događaja. Sigurnost publike je prioritet svakog većeg sportskog takmičenja, s obzirom da je na njima prisutna ova vrsta rizika koja može rezultirati raznim ishodima, poput nezgode koja može zahtevati brzu evakuaciju.

Neki autori upozoravaju na vezu između organizacije i kolektivnog ponašanja. Problemi devijacije ponašanja u grupi, masi, gomili ili publici nastaju upravo zbog zanemarivanja problema organizacije grupe, to jest menadžmenta grupe ili menadžmenta događaja povodom koga se grupa i formira. Menadžeri

51

sporta dosta ulažu u organizaciju samog događaja ali zanemaruju ovaj veliki segment događaja. Razumevanje rizika ima veliki značaj za sportiste, ali i za sportski menadžment. Organizacija sportskih takmičenja je postala i unosan biznis, ali i otvoreno „polje rizika” pa se zbog toga sportske organizacije i menadžeri takmičenja moraju uhvatiti u koštac sa problemima vezanim za upravljanje rizicima i krizama.

Organizatori sportskih takmičenja često razmišljaju o riziku u smislu sigurnosti i osiguranja. Međutim, koncept rizika mnogo je širi od toga. On može podrazumevati i krizu novčanog toka, štrajk osoblja, negativan publicitet, vremenske prilike (loše vreme). Ovaj poslednji segment rizika za organizatore predstavlja i najveći rizik. Čak i ako nema direktnog uticaja na takmičenje, loše vreme može da smanji broj posetilaca priredbe, kišno i olujno vreme takođe ima uticaj na raspoloženje i motivisanost ljudi, što može predstavljati ozbiljan problem koji iziskuje pažljivo planiranje. Osnovno pitanje koje se nameće glasi: da li su menadžeri u sportu, svih nivoa, sposobni da isplaniraju, pripreme i izvedu bezbedno sportsko takmičenje. Prenošenje odgovornosti na treća lica, tipa osiguravajućih društava, agencija za zaštitu i sl., ne amnestira ih odgovornosti, jer održavanje reda na sportskom takmičenju je samo jedan od problema sa kojima se krizni menadžment u sportu susreće.

Sportske organizacije i menadžeri u sportu se na više načina mogu i trebaju razlikovati od ostalih vrsta organizacija, uključujući specifične odnose između njih i gledalaca (obožavalaca) i neposrednih aktera takmičenja-sportista. Pri tome u obzir valja uzeti i visok stepen medijskog zanimanja za sportska takmičenja i klubove na lokalnom i nacionalnom nivou. Za uspešno organizovanje sportskog takmičenja potrebno je planirati sve neophodne aktivnosti u vezi sa takmičenjem. Loša organizacija predstavlja najveću opasnost za ostvarivanje projektovanih ciljeva takmičenja. Ovde treba uključiti i loše međuljudske odnose poput neslaganja oko organizacionih problema, što može dovesti do otpuštanja ključnih ljudi. Naročitu pažnju treba obratiti na javni red u doba nasilja. Nezgode, pobune, terorizam, sabotaža, predstavljaju sigurnosne rizike. Zato je potrebno preduzeti sve mere osiguranja (identifikovanje situacija u kojima je potrebna policija ili osoblje za osiguranje, pridržavati se zakona, propisa, standarda koji se odnose na zdravlje i sigurnost na radu, razviti procedure kako bi se zadovoljili sigurnosni standardi, sprovesti obuku zaposlenih kako bi se sprečili rizici za zdravlje i sigurnost, koristiti sisteme koji ograničavaju sigurnosne rizike; izgraditi komunikacijske sisteme za izveštavanje o incidentima i hitnim slučajevima). Pored navedenih rizika, u prvi plan se ističu finansijski rizici, koji podrazumevaju nepredviđene troškove prihoda, niže od očekivanih, visoke devizne kurseve, opšte pogoršanje privrednih prilika, pad raspoloživog dohotka, pronevere, kazne i teškoće sa novčanim tokovima. Tipologija krize za poslovanje u sportu prikazana je Tabeli 2.


52


Tabela 2. Tipologija krize za poslovanje u sportu (Beech & Chadwick, 2010, str. 420)

VRSTA KRIZE/OKRUŽENJE

UNUTRAŠNJE OKRUŽENJE SPOLJAŠNJE OKRUŽENJE

Tehnička/ekonomska

• Rušenje postavljenih sedišta

• Vatra• Loše održavanje ključne

opreme

• Zavisnost od glavnog sponzora

• Naglo presušivanje novca od prava TV prenosa

• Urušavanje stadiona zbog zemljotresa

• Ozbiljnije vremenske neprilike

• Virusi koje prete putovanjima ljudi u sportu

Ljudska/društvena/organizaciona

• Neredi na stadionu• Korišćenje doping

sredstava• Podmićivanje i korupcija• Neodgovornost ključnih

zaposlenih• Optužbe za zlostavljanje

dece

• Loša medijska pokrivenost• Vodeći igrači „etiketirani”

kao rasisti• Zakonske promene• Huligansko ponašanje• Propust ključnog dobavljača

Međutim, percepcija rizika se vrlo često oblikuje mnoštvom subjektivnih činilaca – našim raspoloženjem, interakcijom sa ljudima oko nas, pogledom na konkurenciju, poznavanjem situacije. Svi ovi faktori se kombinuju i utiču na konačnu odluku. Upravo zbog ovih nabrojanih činilaca proces upravljanja rizicima može i treba biti potpomognut korišćenjem različitih naučnih pristupa i metoda.

Upravljanje rizicima na sportskim takmičenjima

Svako sportsko takmičenje predstavlja određenu konceptualnu i operativnu problematiku za sredinu u kojoj se dešava, kao i novi izazov za „stejkholdere“ na sportskom tržištu. To se posebno odnosi na veća sportska takmičenja, koja imaju širi društveni značaj i moraju biti usaglašena sa opštim društvenim kretanjima i strategijskim pravcima razvoja sporta u određenoj sredini. No, bez obzira na vrstu i razmere sportskog takmičenja, menadžment proces takmičenja treba da uvažava određena pravila i procedure u postojećem ekonomskom, tržišnom, finansijskom, medijskom i kulturnom okruženju, polazeći od poznatih slabosti i potencijalnih rizika unutar sportske organizacije i s posebnim fokusom na upravljanje rizicima koji su karakteristični za konkretno okruženje i uslove pripreme i izvođenja takmičenja.

53

Od suštinskog značaja za dobru pripremu i bezbednu realizaciju sportskog takmičenja je poznavanje bezbedonosnih elemenata koje preduzima neposredni organizator takmičenja, a odnose se na:

– preventivne mere;– opšte mere na sportskom takmičenju;– posebne mere koje se preduzimaju na sportskim takmičenjima visokog

rizika i– mere koje preduzimaju nadležni državni organi.

Preventivne mere se preduzimaju u planiranju svih vrsta sportskih takmičenja u skladu sa sportskim pravilima i opštim zakonskim normama. Imaju zadataka predupređenja mogućih rizika, a gledano s aspekta nasilja i nedoličnog ponašanja da do istih ne dođe. Odnose se na podsticanje svojih navijača na kulturno i fer ponašanje tokom takmičenja i informisanje navijača.

Opšte bezbedonosne mere se odnose na prijavu sportskog takmičenja odgovarajućim državnim organima; obavezno obrazovanje odgovarajuće redarske službe koja sarađuje sa organima reda državnih institucija odnosno policijom; izradu plana preventivnog delovanja bezbednosti i sigurnosti i obezbeđenje prisustva odgovarajućih pratećih službi u skladu sa karakterom takmičenja i prostorom na kome se odvija. Podrazumeva dovoljan broj medicinskih ekipa, protivpožarno obezbeđenje, službu elektrodistribucije, tehničku službu, inspekcije i komunalne službe.

Posebne mere podrazumevaju dodatne aktivnosti organizatora i to:– obaveštavanje nadležnih organa o okolnostima povećanog rizika

najkasnije 48 sati pre početka takmičenja;– imenovanje odgovornog lica za rukovođenje sprovođenja mera

preventivnog delovanja;– ostvarivanje direktne saradnje sa predstavnicima MUP-a radi postupanja

po nalozima koji se odnose na obezbeđenje javnog reda i mira na sportskom takmičenju;

– ostvarivanje direktne saradnje sa predstavnicima klubova navijača;– obezbeđivanje odvajanja grupa gostujućih navijača;– saradnju sa sportskim organizacijama koje učestvuju na takmičenju, njihovih

navijača te vođenje evidencije o identitetu lica kojima se ulaznice prodaju;– određivanje posebnih ulaza, izlaza i dela gledališta za grupe gostujućih

navijača ukoliko se očekuje njihov organizovani dolazak.Mere koje preduzimaju nadležni državni organi proizilaze iz njihove

zakonske nadležnosti. U skladu sa svojim ovlašćenjima nadležni organ MUP-a prilikom održavanja sportskih takmičenja povećanog rizika može da:

– naloži grupama gostujućih navijača kretanje određenim pravcem prilikom dolaska i odlaska;

– naloži organizatoru otklanjanje uočenih nedostataka na sportskom objektu;


54


– zabrani ulazak na sportsku priredbu lica iz čijeg ponašanja se može zaključiti da je sklon nasilničkom ponašanju;

– pred svaku sportsku priredbu izvrši pregled sportskog objekta;– zabrani prodaju alkoholnih pića na prilazima, u neposrednoj blizini i u

sportskom objektu i to do tri časa pre i po završetku sportskog takmičenja.Proces upravljanja rizikom sastoji se iz tri faze, ili koraka - identifikacija

rizika, procena rizika i upravljanje rizicima - i taj proces treba da bude integrisan u sve funkcije menadžmenta sportskog takmičenja. Problemi u vidu ispoljavanja raznih rizika na sportskom takmičenju često nastupaju zbog nedovoljnog poznavanja ili zanemarivanja gore navedenih koraka upravljanja rizicima u sklopu pojedinih funkcija menadžmenta od strane sportskih menadžera, posebno menadžera odgovornih za organizaciju takmičenja i menadžera sportskog objekta. Pri tome, naročito je važno da organizator takmičenja uspostavi usku saradnju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova (Pelević, 2011, str. 187).

Da bi uspešno odolevali raznim izazovima i opstali na pozornici međunarodnih događaja „sportska takmičenja zahtevaju stvaralačku primenu navedenih faza upravljanja rizicima unutar proverenih funkcija menadžmenta takmičenja, u zavisnosti od vrste i postavljenih ciljeva takmičenja i raspoloživih resursa za postizanje tih ciljeva“ (Masterman, 2008, str. 57). Ovakav koncept upravljanja sportskim takmičenjem i rizicima koje takvi događaji sa sobom nose, može se posmatrati kao jedan dinamičan skup i proces sa pet povezanih menadžment funkcija koje su u interaktivnom odnosu: predviđanja, planiranja, organizovanja, izvođenja i kontrolisanja. Šematski se to može prikazati na sledeći način.

Slika 1. Shematski prikaz menadžment procesa upravljanja sportskim takmičenjem i rizicima takmičenja

55

Funkcija predviđanja podrazumeva kontinuiranu aktivnost sportskih menadžera na iznalaženju odgovora o budućim događajima od uticaja na pojavu rizika po sportsko takmičenje koji proističu iz promena u okruženju. Ta aktivnost treba da dovede do pokazatelja o trendovima i tendencijama u pojavnim oblicima i razmerama i do identifikacije rizika po sportsko takmičenje. Identifikacijom rizika se dolazi do odgovora na dva ključna pitanja: šta može da se desi? I kako može da se desi?

Na taj način se dolazi do pretpostavki za odlučivanje i obezbeđuje strateški okvir za sve naredne funkcije i faze menadžmenta takmičenja.

U sklopu funkcije planiranja neophodno je izvršiti analizu i procenu rizika i na bazi tih nalaza definisati ciljeve i opredeliti strategiju i taktike u njihovom predupređivanju ili suzbijanju. U ovoj fazi treba uspostaviti koncept upravljanja rizicima, sa definisanim ciljevima, kriterijumima, stejkholderima i ključnim elementima.

Osnovni zadatak organizovanja kao menadžment funkcije je efikasno strukturiranje i aktiviranje potencijala sportske organizacije i drugih učesnika u pripremi i izvođenju takmičenja radi obrade rizika i ostvarenja definisanih ciljeva. Obrada rizika podrazumeva utvrđivanje vrste, intenziteta i mogućnosti eskalacije rizika. U tom procesu se uspostavljaju odnosi među aktivnostima i ljudima koji su uključeni u sistem takmičenja. Njegov krajnji rezultat treba da bude efikasna organizaciona i funkcionalna struktura nadležnosti, odgovornosti, koordinacije, komunikacijskih veza i kroz planove i programe konkretizovane mere i postupci neutralisanja rizika i procedure za sprovođenju tih mera.

Funkcija izvođenja podrazumeva koordiniranu delatnost formiranih organizacijskih tela na implementaciji planiranih mera i postupaka na suzbijanju rizika i praktičnih aktivnosti za suprotstavljanje istima ako se dese. Taj proces obuhvata rukovođenje svim uspostavljenim organizacijskim nivoima i realizovanje pripremljenih operativnih planova i programa.

Kontrolisanje sprovođenja planiranih mera na sprečavanju rizika obuhvata utvrđivanje standarda, praćenje i usklađivanje planiranih aktivnosti radi ustanovljavanja odstupanja od tih standarda i preduzimanje potrebnih korektivnih akcija. Kontrolom se ostvaruje uvid u dinamiku i kvalitet stvarne i planirane realizacije aktivnosti u okviru takmičenja, odnosno vrši poređenje između zadatog i ostvarenog.

Rukovodeći se najšire prihvaćenom podelom menadžera po klasičnoj menadžment teoriji i u oblasti sporta se mogu klasifikovati tri nivoa menadžera: najviši nivo (top menadžeri); srednji nivo (funkcionalni menadžeri) i najniži nivo (operativni menadžeri). Svaki od navedenih tipova menadžera je podjednako odgovoran za sprečavanje nedoličnog ponašanja i nasilja na sportskom takmičenju i ima svoje odgovarajuće mesto i ulogu u upravljanju takmičenjem.


56


Svaki od navedenih tipova menadžera je podjednako odgovoran za upravljanje rizicima na sportskom takmičenju i ima svoje odgovarajuće mesto i ulogu u upravljanju takmičenjem. Top menadžerima pripada prioritetno funkcija predviđanja, funkcionalnim menadžerima pripadaju funkcije planiranja i organizovanja, a operativnim menadžerima funkcija izvođenja. Funkciju kontrolisanja treba da sprovode sva tri nivoa menadžera, svako iz svoje propisane nadležnosti.

ZAKLJUČAK

Za razliku od prošlih vremena, rizici u savremenom društvu su manje očigledni i često se pojavljuju kao neočekivani učinci, zbog čega se pred svaku organizaciju nameće potreba za sistemskim načinom bavljenja opasnostima i nesigurnostima, uzrokovanim i uvedenim procesima modernizacije i globalizacije.

Sport postaje sve važniji deo svakodnevnog života čoveka i motiv njegovog slobodnog vremena i putovanja radi prisustva sportskim takmičenjima, kao najdinamičnijim delom industrije sporta, a samim tim i potencijalnim izvorom rizika.

Danas nema organizatora sportskog takmičenja koji nije suočen s rizicima, jer takoreći ne postoji takmičenje koje sa sobom ne nosi neki rizik. Uzroci tome se nalaze u znatno većoj masovnosti ljudi na takmičenjima koja se organizuju u današnje vreme, stanju po kojem mesta i objekti sportskih takmičenja postaju prava arena socijalnih opuštanja i prostori gde se sve strasti oslobađaju, kao i u izuzetno razvijenom sistemu informacija i telekomunikacija usled čega svaka kriza, bez obzira na kom delu sveta se dogodi, postaje brzo poznata celom svetu i može da implicira njeno dalje širenje i produbljivanje.

Jedni od potencijalno i manifestno najrizičnijih i konstantno pratećih rizika na sportskim takmičenjima, posebno onima većeg formata, su razni oblici nedoličnog ponašanja i nasilja. U cilju njihovog sprečavanja propisuju se odgovarajuće preventivne, opšte i posebne mere, kako na međunarodnom tako i na unutrašnjem državnom planu. Sprovođenje propisanih mera u najvećoj meri zavisi od sposobnosti organizatora sportskih takmičenja za blagovremeno prepoznavanje takvih opasnosti i umešnu i uspešnu primenu proverenih menadžment funkcija u procesu upravljanja takmičenjem.

Organizacija sportskih takmičenja je postala i unosan biznis, ali i otvoreno „polje rizika” pa se zbog toga sportske organizacije i menadžeri takmičenja moraju uhvatiti u koštac sa problemima vezanim za upravljanje rizicima i krizama. Proces upravljanja rizikom sastoji se iz tri faze, ili koraka -

57

identifikacija rizika, procena rizika i upravljanje rizicima - i taj proces treba da bude integrisan u sve funkcije menadžmenta sportskog takmičenja.

Problemi u vidu ispoljavanja raznih rizika na sportskom takmičenju često nastupaju zbog nedovoljnog poznavanja ili zanemarivanja pojedinih faza i postupaka upravljanja rizicima u sklopu pojedinih funkcija menadžmenta od strane sportskih menadžera, posebno menadžera odgovornih za organizaciju takmičenja i menadžera sportskih objekata.

Da bi uspešno odolevali raznim izazovima, sportska takmičenja zahtevaju stvaralačku primenu navedenih faza upravljanja rizicima unutar proverenih funkcija menadžmenta takmičenja, u zavisnosti od vrste i postavljenih ciljeva takmičenja i raspoloživih resursa za postizanje tih ciljeva. Ovakav koncept upravljanja sportskim takmičenjem i rizicima koje takvi događaji sa sobom nose, može se posmatrati kao jedan dinamičan skup i proces sa pet povezanih menadžment funkcija koje su u interaktivnom odnosu: predviđanja, planiranja, organizovanja, izvođenja i kontrolisanja.

Konstantna posvećenost rizicima sportskog takmičenja se kao „crvena nit“ treba provlačiti kroz sve procesne funkcije menadžmenta takmičenja. Za uspešno upravljanje rizicima neophodna je integracija, koja oslikava kritičnu potrebu za koordinacijom, sinhronizacijom i spajanjem raznolikih i mnogih interakcija, zavisnost i međusobno povezanih elemenata uključenih u plan i program takmičenja, kako bi se obezbedilo da odluke vezane za rizike obuhvataju sve faktore i subjekte koji se odnose na takmičenje.


58


LITERATURA

1. Bek, U. (2001). Rizično društvo. Beograd: Filip Višnjić.2. Beech, J., Chadwick, S. (2010). Sportski menadžment. Zagreb: Mate.3. Bošković, B. (2013). Menadžment sportskih takmičenja. Beograd:

Fakultet za sport, Univerzitet „Union - Nikola Tesla”.4. Bošković, B., Petrović, B. (2013). Menadžment sportskih objekata.

Beograd: Fakultet za sport, Univerzitet „Union - Nikola Tesla”.5. Gidens, E. (2003). Sociologija. Beograd: Ekonomski fakultet.6. Masterman, G. (2008). Strateški menadžment sportskih događaja.

Beograd: Clio.7. Mašić, B. (2001). Strategijski menadžment. Beograd: Univerzitet „Braća

Karić“.8. Nešić, M. (2006-07). Menadžment sportskih događaja. Novi Sad: TIMS.9. Pelević, B. (2011). Menadžment sportskih takmičenja. Beograd: Visoka

sportska i zdravstvena škola.10. Vejnović, D. (2011). Mladi i nasilje u sportu u Republici Srpskoj - Bosni

i Hercegovini i obezbjeđenje sportskih događaja. Banja Luka: Evropski defendologija centar za naučna, politička, ekonomska, sociološka i kriminološka istraživanja.

11. Zakon o sportu. (2011). Beograd: Službeni glasnik RS.12. Zakon o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja gledalaca na

sportskim priredbama. (2007). Beograd: Službeni glasnik RS.13. Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije o nasilju i nedoličnom ponašanju

gledalaca na sportskim priredbama, posebno na fudbalskim takmičenjima. (1990). Beograd: Službeni glasnik RS.

59


Pregledni naučni članak

IZAZOVI UPRAVLJANJA SPORTSKIM OBJEKTIMA I PROJEKTIMA U 21. VEKU

Sretenka Dugalić1


Ana KrsteskaStrukovni menadžer – Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija

Apstrakt: Karakter sportske aktivnosti i sportske delatnosti, koji se ogleda u multidisciplinarnosti i interdisciplinarnosti, zahteva znatno viši stepen naučnih i stručnih informacija nego što je to bio slučaj u prošlosti. To je stvorilo potrebu da se menadžment više i sistematičnije bavi problemima savremene sportske prakse koji korespondiraju sa ostvarenjem vrhunskog sportskog rezultata.Tako su nastale posebne oblasti u okviru menadžmenta u sportu – menadžment sportskih objekata i menadžment sportskih projekata, koji se bave: planiranjem, projektovanjem i fi nansiranjem izgradnje i tekućeg poslovanja sportskih objekata, projektovanjem i organizovanjem trenažnih i poslovnih procesa, vođenjem tih aktivnosti i kontrolom širokog spektra učesnika, procesa i podelemenata ovih sistema. Na našim prostorima i u profesionalnim klubovima je još od druge polovine prošlog veka (u drugačijim socio-ekonomskim uslovima) nastala svest o potrebi profesionalnog upravljanja. Tako je stasala prva generacija menadžera u sportu. Međutim, nedavno su u sportskoj praksi obelodanjeni primeri dva najveća fudbalska kluba u Srbiji u kojima su postavljene uprave sastavljene od istaknutih poslovnih ljudi sa velikim privrednim iskustvom. Nakon perioda od deset meseci, klubovi su poslovali znatno oslabljeni i u sportskom (slabi timovi) i u ekonomskom smislu (veliki dugovi, afere), pa čak i u smislu vidljive perspektive budućeg razvoja.Dakle, menadžment i korporativno upravljanje sportskom organizacijom nije potpuno isto što i upravljanje preduzećima u okviru drugih privrednih delatnosti. Potrebna su specifi čna znanja za upravljanje svim resursima određene sportske organizacije u skladu sa Zakonom o sportu, Zakonom o

1 [email protected]

UDK 005:796.062725.85/.89

60


visokom obrazovanju i Pravilnikom o nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja. Probleme savremene sportske prakse treba da rešavaju kompetentni sportski menadžeri koji su stekli neophodna znanja u akreditovanim visokim školama i fakultetima i imaju potrebno iskustvo. Ključne reči: sportski objekti, menadžment sportskih objekata, modeli upravljanja sportskim objektima, upravljanje projektima u sportu, restrukturiranje sportskih objekata

UVOD

Menadžment sportskih objekata se bavi izučavanjem raznih aspekata formi vlasništva, modela upravljanja sportskim objektima i problematikom njihovog projektovanja, izgradnje i poslovanja. Potreba za izučavanjem vođenja projekata u sportu nametnuta je prvenstveno zahtevima ekonomičnosti sportsko-uslužnih procesa i savremenih oblika finansiranja sporta.

Prvobitni sportski objekti nekada su služili za održavanje vojne spremnosti i za zabavu plemića, ali su postepeno postali preteča današnjih sportskih kompleksa namenjenih svim slojevima društva. Na početku 21. veka povećale su se potrebe za uslugama koje su povezane sa slobodnim vremenom, a shodno tome i potrebe za stvaranjem sportsko-rekreativnih kompleksa. Zajedno sa tim, više nego ikada raste potreba da se ove usluge usavrše i postanu delotvornije. Zato je od presudne važnosti da menadžeri objekata poseduju vizionarske sposobnosti kada je reč o anticipiranju želja i potreba potencijalnih korisnika.

TEORIJSKI OKVIR

Sportski objekat je prema odredbama Zakona o sportu (Sl. Glasnik RS br. 24/2011, čl. 145-155) građevina, odnosno prostor (građevinski objekat, odnosno njegov deo ili uređena površina), namenjen za sportske aktivnosti, koji može da ima prateći prostor (sanitarni, garderobni, spremišni, gledališni i drugi) i ugrađenu opremu (građevinsku i sportsku). Sportski objekat je infrastruktura (materijalno-tehnička baza) programiranja i proizvodnje programa sportskih aktivnosti, različitim korisnicima kao što su: profesionalni sportisti, publika, profesionalne sportske i ostale organizacije (Raič, 1999). Pod sportskim objektima danas podrazumevamo čvrste građevine i prateće ravne površine koje se koriste za postizanje sportskog rezultata u cilju isporuke satisfakcije posetiocima sportskog događaja (Dugalić, 2007). Dakle, sportski objekti su resursi proizvodnje sportskih i rekreativnih programa koji obuhvataju sve prostore, građevine, zalihe i opremu u okviru sporta i rekreacije.

61

Sportski objekti su najznačajniji materijalni resurs sistema sporta koji svojom strukturom, planiranom namenom i funkcionalnim statusom određuju, u velikoj meri, plansko-programsku orijentaciju kod izrade sportskih programa na svim nivoima organizovanja. Među sportskim objektima posebno mesto zauzimaju sportski centri kao polivalentni građevinski kompleksi koji, pružanjem usluga na tržištu, omogućavaju da se obezbede uslovi za bavljenje različitim modalitetima sportskih aktivnosti (sportsko obrazovanje, takmičarski sport, rekreativni sport, školski sport), za različite kategorije korisnika (deca, omladina, odrasli, osobe sa posebnim potrebama...).

Sportski objekti mogu sadržati jedno ili više igrališta – vežbališta, glavne i pomoćne terene; prateće sadržaje poput svlačionica, ekonomata, magacina, ambulante, prostorije za službena lica, administraciju, teretane, saune, solarijume, sale za masažu; zatim prostor za publiku – gledalište sa pratećim prostorima; prostore za odmor i rekreaciju, učenje; odgovarajuće prostorne komunikacije: hodnici, prilazi, prolazi, liftovi, parkinzi; signalizaciju (za opšte upute, panoi za praćenje rezultata); ozvučenje; toalete i dr. U okviru savremenih sportskih objekata, kao što su fudbalski stadioni, multifunkcionalne arene i slično, sve češće se pojavljuju komercijalni ili poslovni prostori koji se najčešće rentiraju drugim licima i predstavljaju značajan izvor prihoda u funkciji racionalnog upravljanja i poslovanja (pokrivanje troškova održavanja, osiguranja i eksploatacije sportskog objekta).

Tradicija izgradnje sportskih objekata seže 2500 godina (Egipat, Kina, Grčka), a od tada je akcenat na kvalitetu u estetskom i funkcionalnom pogledu. Ono što je menjano u konceptu izgradnje i namene objekata, uslovljeno je kasnijim kulturološkim, tehnološkim i društvenim promenama. Menadžment sportskih objekata je danas fokusiran i na efikasnost upotrebe ovog resursa od strane vlasnika i upravljača ali i očekivanja u pogledu zabave, komfora i ukupne satisfakcije koju pruža korisnicima (Dugalić, 2005).

Nastanak savremene forme sportskih objekata uslovljen je njihovom namenom korišćenja i pojačanim interesovanjem javnosti, dok arhitektonski oblici gube regionalna obeležja i tipove, dobijajući univerzalni oblik. Sportski objekti postaju odraz jedinstvene kulture i tehnologije gradnje, i često se posmatraju u izdvojenom kontekstu od tipa gradnje sredine u kojoj nastaju stvarajući unikatne celine, olimpijska sela, sportsko-zabavne komplekse i sl. (Farmer, Mulrooney, Ammon, 1996). Sportski objekti koji se danas grade su uglavnom zatvorenog tipa gradnje, dok je otvoreni tip gradnje zadržan još jedino kod hipodroma, skakaonica za ski sportove i stadiona (ali se i oni sve češće konstruišu kao poluzatvoreni ili zatvoreni). Stadioni su najmasovnija mesta okupljanja sportske publike, pa je to razlog zbog kojeg se ovim objektima u medijima i javnosti poklanja srazmerno veća pažnja.

S. Dugalić, A. Krsteska: IZAZOVI UPRAVLJANJA SPORTSKIM OBJEKTIMA I PROJEKTIMA U 21. VEKU

62


Tehnologija gradnje modernih sportskih objekata uslovljena je njihovom namenom, pa se oni razlikuju kao jednonamenski objekti niskogradnje (hipodromi, staze za auto-moto trke, sportski aerodromi) i visokogradnje (sportsko-rekreativni centri, školske dvorane i sl.) ili višenamenski (multifunkcionalni) sportski objekti (npr. „Kombank Arena“). Pored podele sportskih objekata prema nameni i arhitektonskom tipu, moguće je sportske objekte još diferencirati prema: različitosti podloge za igru, tehnologiji sportsko-uslužnih procesa, vlasničkim i upravljačkim modalitetima i sl.

PREDMET RADA

Ciljevi istraživanja u radu se odnose na validaciju rezultata, činjenica, očekivanja, i proširenja postojećih saznanja, sa svrhom unapređenja sportske poslovne prakse. Osnovni cilj je pronalažnje inovativnih, interesantnih, praktičnih rešenja i podizanje svesti sportskih stručnjaka i stručnjaka u sportu o važnosti praćenja savremenih globalnih tendencija u sportskoj praksi u uslovima tržišne privrede. Oni se mogu realizovati na način da se pronađu smernice koje omogućuju pozitivnije shvatanje ulaganja u sport, i sve vidove resursa (ljudske, materijalne, finansijske, informacione, infrastrukturne). Na taj način se mnogo lakše može raditi na iskorenjivanju negativnih pojava u sportu i ostalih uticaja koji ga okružuju, čime bi se stvorili uslovi da sport čak postane generator pozitivnih tokova i promena u društvu uopšte.

Ove smernice je moguće projektovati kao dugoročne, strateške ciljeve i aktivnosti za uspešnije upravljanje sportskim potencijalom: pojasniti i razgraničiti imovinsko-pravne odnose, prikupljati kapital emisijom hartija od vrednosti, izabrati stručno rukovodstvo obučeno u sportskom menadžmentu, formirati stručnu upravu na principima i pravilima uspešne timske organizacije, profesionalizovati stručne službe i prateći personal, izvršiti procenu mogućnosti i potencijala (sportskog i finansijskog), i stremiti ka maksimalnom uspehu (ciljna funkcija kluba) u svim područjima rada (trenerski rad, stručne službe, odgovornost i napor top menadžmenta) (Dugalić 2011).

Prava, obaveze i odgovornosti u sportskim klubovima u Srbiji, kojima su sportski objekti povereni na upravljanje, nisu utemeljeni na kompetencijama, prethodno ostvarenim sportskim rezultatima i finansijskim efektima na bazi zacrtane strategije. Voluntarizam u upravljanju sportskim objektom je stvorio nejasno ustanovljene imovinsko-pravne, organizacione i upravljačke relacije, koje su doprinele neefikasnosti poslovanja, stvaranju gubitaka i verovatnom gubitku kontrole nad poverenom infrastrukturom (Dugalić, 2005). Zato je neophodno redefinisati pozicije interesnih grupa prema postojećim, tržišnim uslovima i projekcijama budućih vizija (vlasništvo, kultura i socijalni ambijent).

63

S obzirom na postojeće stanje materijalno-tehničke baze sporta u Srbiji, kao predmet ovog rada, nametnule su se teme, koje je neophodno naučno istražiti i definisati:

• šta su sportski objekti, kako, kada i gde su nastali; ko su prvi graditelji sportskih zdanja; koje faze u razvoju sportskih objekata postoje i koje zadatke moderno doba nameće investitoru sportskog objekta;

• prema kojim kriterijumima se sportski objekti mogu klasifikovati; • na koji način gradnja sportskih objekata predstavlja umetnost, zašto postoji

potreba za futurističkom orijentacojom i dizajnom sportskog objekta; • kakav je uticaj socio-ekonomskih faktora na projektovanje, izgradnju i

poslovanje jednog sportskog objekata; • ko su korisnici sportskih objekata (nekada i danas), šta korisnici sportskih

usluga očekuju od savremenog sportskog objekta, šta on treba da poseduje da bi mu se korisnici ponovo vratili i da bi bio društveno koristan;

• šta je komercijalizacija sportskih objekata, i u čemu se ogleda fleksibilnost u odnosu na ciljne grupe (potrošače);

• ko je zadužen za stvaranje imidža sportskog objekta i koje aktivnosti menadžment sportskog objekta provodi u vezi s tim;

• kakav je značaj sportskih objekata za državu (grad) u kojoj se nalazi; • koji su mogući pravci daljeg razvoja sportskih objekata u Srbiji, i u

kojoj meri, srpski sport prati svetske trendove u projektovanju, izgradnji, poslovanju i finansiranju sportskih objekata...

Kako bi se došlo do validnih zaključaka i rešenja, predmet rada je obuhvatio situacionu analizu evropskih iskustava i modela vlasništva sa ciljem da se posle naučne provere, eventualno primene na domaću sportsku praksu u procesu restrukturiranja. Samo kompetentan menadžment u sportskom objektu može realizovati funkcije kao što su: investiciono i tekuće održavanje, zadovoljenje potreba zakupaca, obezbeđenje čistog, komfornog ambijenta posetiocima, obezbeđenje potrebnih količina hrane, pića i štampe tokom održavanja sportskog događaja, obezbeđenje sigurnosti, uredno čišćenje i održavanje, kreiranje imidža objekta, marketing, oglašavanje i PR, i izbor odgovarajućeg upravljačkog kadra (Farmer, Mulrooney, Ammon, 1996; Beech, Chadwick, 2013).

METOD RADA

Metodi koji su korišćeni u radu obuhvataju postupak analize i istraživanja uloge upravljačkih modela sportskih objekata, pomoću kojih se nastoje obraditi postavljeni ciljevi i ključni zahtevi rada. U tu svrhu upotrebljena je naučna i stručna literatura iz oblasti menadžmenta u sportu, menadžmenta sportskih objekata i sportskog marketinga. Kao njihova nadopuna koristile su se


64


publikacije, novinski članci i oglasi, kolumne i naučni tekstovi, Internet, veb-sajtovi koji se bave pitanjima savremenog sporta, razne analize i istraživanja pojava koje se dovode u vezu sa temom rada, utisci i iskustva autora stečenih posmatranjem tih pojava i kroz razgovore sa osobama iz sportskog biznisa (sportski stručnjaci, stručnjaci u sportu i sportisti), kao i informisanjem iz dnevne štampe i foruma.

Primenom adekvatnih metoda, kroz uporednu analizu i primere iz prakse, se nastoji povući paralela između zatečenog stanja u razvijenim zemljama i Srbiji, uz poseban osvrt na značaj i ulogu menadžmenta sportskog objekta kao važnog faktora sporta i uslova za uspeh njihovog postojanja. S obzirom na aktuelno stanje sportskih objekata, poseban akcenat je stavljen na moguće pravce razvoja istih, prednosti i nedostatke dosadašnje prakse, dobre i loše primere, sa inovativnim idejama i predlozima za unapređenje poslovanja.

U skladu sa tim, korišćene su sledeće istraživačke metode: opis, odnosno deskripcija, eksplicitna metoda, tj. metoda obrazloženja, metoda komparativne (uporedne) analize, istorijska metoda i studija slučaja.

REZULTATI

Situaciona analiza

Stanje sportskih objekata u Srbiji je najčešće loše. Investiciono i tekuće održavanje ne sprovodi se redovno zbog nedostatka finansijskih sredstava, kako za održavanje ključnih sportskih objekata, tako i objekata fizičkog vaspitanja. Česti su gradovi koji uopšte i nemaju neki veći sportski objekat, ili univerzalni prostor na kome se može uspešno realizovati sport i rekreacija stanovništva. Sportski prostori - otvoreni i zatvoreni, često, sa izuzecima, nedostaju čak i u turističkim mestima (banje, planinska odmarališta) u kojima bi to bila uspešna dopuna turističke ponude. Vrlo često ovi objekti ne zadovoljavaju ni projektantske parametre koji se odnose na sigurnost prilikom sportskih aktivnosti, a naročito na odigravanje velikih sportskih takmičenja i manifestacija gde postoji problem bezbednosti.

Čest je i nedostatak adekvatnih parkinga za putnička vozila, ili čak i za autobuse koji dovoze sportske ekipe. Posebna karakteristika je nedovoljan broj sanitarnih prostora za gledaoce. Veliki problem je i neadekvatan prateći prostor za korisnike sportskih usluga i takmičare - mali broj svlačionica, neadekvatni sanitarni prostori i prostori za higijenu, i često u lošem stanju koje zahteva popravku ili zamenu vodovodnih i kanalizacionih instalacija. Vrlo često ne postoji posebna adekvatna („čista”) veza između svlačionica i sportskih sala, što je nepovoljno sa higijenskog aspekta.

65

Najveći problem u vezi sa sportskim objektima u Srbiji je nepostojanje jedinstvenog registra sportske infrastrukture. Popisom 2011. godine nisu obuhvaćeni sportski objekti, što dovodi do zaključka da država nije naročito zainteresovana za rešavanje gorućih problema u sistemu sporta, a pre svega za proces restrukturiranja koji je neminovan. Jedini pokušaj evidentiranja sportske infrastrukture je započela Asocijacija sportskih centara Srbije, koja broji 36 trenutno najvećih i najvažnijih sportskih centara u Republici Srbiji. U njihvom adresaru evidentirani su najvažniji sportski centri, za svaki grad, prema azbučnom redu, sa osnovnim podacima o sportskim objektima, a ova publikacija Asocijacije sportskih centara Srbije dostupna je u elektronskoj verziji na zvaničnom sajtu Asocijacije.

Evropska iskustva i modeli vlasništva nad stadionima

Stadioni su jednonamenski ili više namenski objekti konstruisani da prihvate minimum 40.000 posetilaca. U svetu postoji ogroman broj ovih objekata, a karakteriše ih otvorena struktura. U okviru ovih objekata organizuje se manji broj sportskih događaja u okviru sportske grane (fudbal, bacanje koplja, trke...), sa cikličkim ponavljanjem (kola, sezone), a pogodni su i za druge masovne manifestacije kao što su kulturni, estradni događaji, proslave i sl. S obzirom na to da se grade na otvorenom prostoru, funkcionalni zahtevi tokom 21. veka idu u prilog komfornosti publike, a ne samo sportista, tako da se postojeći objekti pokrivaju, novi konstruišu kao objekti zatvorenog ili poluzatvorenog tipa uz pružanje ostalih pogodnosti kao što su sigurnost učesnika, zagrevanje sedišta, bolja preglednost igre i sl. (Dugalić, 2007).

Osnovna odlika država čija se praksa analizira u radu, jeste da tokom svoje istorije nisu prošle kroz epohu vladavine komunističkih režima, pa je usled toga, u njihovim pravnim sistemima prisutna viševekovna tradicija ravnopravnosti svih oblika svojine (pre svega ravnopravnost privatne svojine u odnosu na državnu). Zbog toga u tim državama nikada nije ni nastala potreba za privatizacijom sportskih objekata u društvenoj svojini, jer takvih objekata nije ni bilo. Privatizacija sportskih objekata u državnoj svojini skoro i da nije zabeležena, pošto su te države bile racionalno ekonomski orijentisane, a budžetskim sredstvima gradile su samo sportske objekte čija je namena bila usmerena ka ostvarivanju javnog interesa u oblasti sporta. Za razliku od njih, u državama bivšeg komunističkog bloka je izgradnja sportskih objekata često bila način za političku promociju i stvaranje uspomene na pojedine partijske lidere i njihovu vladavinu (Šuput, 2009, str. 102).


66


Italija

U Italiji je uobičajeno da sportski klubovi, koji su inače u privatnom vlasništvu (u formi udruženja građana ili u formi privatnih kompanija), koriste gradske (opštinske) stadione. Tako klubovi Roma i Lacio koriste isti stadion – Olimpijski stadion u Rimu koji se nalazi u vlasništvu grada Rima. Oba kluba plaćaju zakupninu, a poseduju sopstvene, manje reprezentativne sportske objekte koji služe za svakodnevne treninge sportskih ekipa. Ista situacija postoji i u slučaju kluba Milan koji u Milanu koristi gradski stadion pod nazivom San Siro. Taj stadion koristi i fudbalski klub Inter, Milanov gradski rival.

Najuspešniji italijanski fudbalski klub Juventus poseduje svoj stadion Delle Alpi u Torinu. U periodu kada se renovirao taj stadion, Juventus je igrao na Olimpijskom stadionu u Torinu koji se nalazi u vlasništvu grada – opštine Torino. Isti stadion kao zakupac koristi i Fudbalski klub Torino koji nema svoj stadion.

U vezi sa pitanjima privatizacije, posebno je zanimljiv slučaj Societa Sportiva Lazio, a ne samo Fudbalski klub Lacio. To sportsko društvo širom Evrope je poznato po fudbalskoj selekciji, a osim nje postoji još mnogo selekcija koje rade u okviru sportskog društva. Selekcije nastupaju u 37 sportskih disciplina (sličnost sa SD Crvena zvezda i Partizan). Društvo je osnovano 1900. godine. Kada je predsednik Sportskog društva Lacio bio Serđo Kranjoti, Lacio je transformisan u akcionarsko društvo. Jedna osoba – Klaudio Lotito poseduje 61,312% akcija Lacija, dok preostalih 38,688% poseduju drugi akcionari. Lacio u okviru svoje imovne poseduje veliki sportski centar, sa svim pratećim sportskim objektima, ali nema fudbalski stadion u svom vlasništvu, već koristi Olimpijski stadion u Rimu koji se nalazi u vlasništvu grada Rima. I pored uspešnog finansijskog poslovanja sa prihodom od čak 83 mil. evra u sezoni 2004/05, Lacio se nije upustio u izgradnju sopstvenog stadiona. Stručnjaci su ocenili da bi troškovi izgradnje i održavanja takvog stadiona u Rimu bili preveliki za klub koji želi i u budućnosti racionalno tržišno da posluje. U godišnjem izveštaju konsultanata iz firme Deloitte, pod nazivom „Football Money League”, navodi se da je Lacio u sezoni 2004/05. bio 20. tim na svetu po uspešnosti finansijskog poslovanja.

U međuvremenu, prihodi Lacija su značajno opali, te se u izveštaju „Football Money League” za sezonu 2006/07. godinu, Lacio više ne nalazi na listi 20 najbogatijih fudbalskih klubova sveta (Football Money League, Deloitte, February 2008, http://www.deloitte.com/dtt/cda/content/UK_SBG_FML08.pdf, cit. prema Šuput 2009, str. 103). Ovaj klub taj trend prati i danas.

Osim akcijama Lacija, na italijanskoj berzi se može trgovati i akcijama Juventusa i Rome, što nije slučaj sa sportskim klubom Milan koji je kupio Silvio Berluskoni 1986. godine. Milan je jedan od najbogatijih klubova sveta, ali nije akcionarsko društvo, već oblik privatne kompanije koju poseduje samo

67

jedan vlasnik. Zbog toga, akcije Milana ne postoje na berzi. Iako taj klub godinama koristi gradski stadion San Siro, postoje planovi da klub započne gradnju svog stadiona po standardima kakvi postoje na stadionima izgrađenim proteklih godina u SAD. Takav poduhvat je izgledao moguć pre nastupanja globalne ekonomske krize, pre jeseni 2008. godine, kada je magazin Forbes izneo tvrdnju da je Milan šesti klub po bogatstvu na svetu i najbogatiji klub u Italiji. Čak ni takvo stanje Milanovih finansija ne omogućava mu da poseduje fudbalski stadion, a postoji procena da bi izgradnja novog stadiona koji bi odgovarao svim postojećim kriterijumima UEFA koštala Milan između 600-800 mil. €. Danas je Milan na osmom mestu po bogatstvu među fudbalskim klubovima Evrope sa godišnjim prihodom od 256,9 mil. €.

Španija

Za razliku od Italije, najveći broj fudbalskih i košarkaških klubova u Španiji poseduje stadione i druge sportske objekte (sportske hale i otvorene terene) kao nepokretnosti u svom vlasništvu. U stvari, udruženja građana – sportski klubovi, imaju svoju imovinu u koju spadaju nepokretnosti, što je logično s obzirom na činjenicu da u Španiji, kao i u svim drugim državama Zapadne Evrope, privatno vlasništvo nad zemljištem i objektima koji su na njemu izgrađeni egzistira kao legitimno i pravno dopušteno činjenično stanje već više vekova. Na primer, Fudbalski klubovi Barselona i Real Madrid poseduju stadione u svom vlasništvu (Mašić, 2005). Tako FK Barselona poseduje najveći stadion u Evropi - Camp Nou, koji može da primi 98.787 gledalaca i pruži im komfor od 5 zvezdica. Taj stadion zbog svog izgleda i veličine, ali i znamenitosti FK Barselona evropskog i svetskog brenda, tokom godine privlači na hiljade turista i drugih posetilaca i van vremena održavanja utakmica, što klubu donosi dodatne prihode kojima se finansira održavanje stadiona.

Osim toga, zanimljiv je primer FK Espanjol iz Barselone koji igra na stadionu koji se nalazi u vlasništvu grada (opštine), a koristi stadion na osnovu ugovora o zakupu. Ali tokom godina, uprava Kluba došla je do zaključka da je znatno isplativije, organizaciono i logistički jednostavnije, da Klub započne gradnju sopstvenog stadiona, nego da i dalje plaća najam za korišćenje gradskog sportskog objekta. Novi stadion Estadi Cornellá – El Prat je otvoren 2009. godine, i nalazi se izvan gradskog centra. Mane rentiranja državno-opštinskog sportskog objekta su u slučaju Espanjola bile višestruke i ispoljavale su se, kako na strani zakupodavca, tako i na strani zakupca. Grad Barselona, kao vlasnik stadiona, iz godine u godinu podizao je cenu zakupa stadiona, a nije bio spreman da ulaže velika sredstva u rekonstrukciju stadiona kojom bi se povećao kapacitet stadiona i njegova udobnost za gledaoce. Sa druge strane, Espanjol je želeo veći i moderniji stadion koji bi mogao da primi znatno više publike, ali nije hteo da ulaže dodatna sredstva u rekonstrukciju


68


stadiona koji nije njegov, pa se nakon dugogodišnjih priprema opredelio za izgradnju sopstvenog stadiona.

Engleska

U Engleskoj se smatra sasvim normalnim i uobičajenim da veliki sportski klubovi, a pogotovo fudbalski klubovi, bilo da su registrovani kao kompanije, ili u formi udruženja građana, imaju u svom vlasništvu sportske objekte i zemljište na kome se ti objekti nalaze.

Fudbalski klub Mančester Junajted poseduje stadion Old Trafford u svom vlasništvu. Henri Dejvis je još davne 1909. godine, u svojstvu fizičkog lica dao donaciju od 60.000₤ kako bi se kupilo zemljište i izgradio stadion za FK Mančester Junajted. Tokom dugogodišnje istorije sam Klub, njegovi sponzori i donatori, povremeno su ulagali neophodna sredstva kako bi se stadion proširio i modernizovao. Old Traford se smatra najboljim stadionom u Velikoj Britaniji i jedini je stadion u toj državi koji je prilikom prvog rangiranja i standardizacije koju redovno sprovodi UEFA, dobio pet zvezdica.

Slično Mančester Junajtedu, Fudbalski klub Liverpul poseduje stadion Enfild u svom vlasništvu.

Slučaj FK Čelzi je posebno interesantan. Davne 1904. g., biznismen, Gus Mears i njegov brat, kupili su zemljište sa željom da na njemu naprave fudbalski stadion. Tada su osnovali i sam FK Čelzi. U Engleskoj je krajem 19. i početkom 20. veka bilo uobičajeno da se prvo osnivaju fudbalski klubovi, koji su igrali na poljanama i improvizovanim stadionima, pa da tek nakon nekoliko takmičarskih sezona sagrade svoj stadion. Suprotno takvoj praksi, Čelzi je nastao kako bi se iskoristio stadion čija je izgradnja već započela. Klub je 60-ih i 70-ih godina 20. veka bio u velikoj finansijskoj krizi, što je dovelo do prodaje stadiona velikim građevinskim firmama. Tek sredinom 90-ih godina klub je povratio vlasništvo nad stadionom tako što je osnovao neprofitno udruženje, uglavnom sačinjeno od navijača i poštovalaca kluba, koji su postali deoničari u čijem se vlasništvu stadion nalazi i danas. Cilj osnovanog udruženja je da se u budućnosti bori da stadion više nikada ne bude prodat i da ostane svojina Čelzija.

Poseban slučaj u Engleskoj predstavlja stadion Vembli na kome reprezentativne utakmice igra fudbalska reprezentacija Engleske i na kome se održavaju utakmice finala Kupa Fudbalske asocijacije (FA Cup). Stari stadion Vembli sagrađen je 1923. godine, pod nazivom „Izložbeni stadion Britanske imperije”; zatvoren je 2000. godine, a porušen 2003. radi izgradnje novog stadiona.

Stari stadion je vremenom menjao vlasnike, a najduže je bio u vlasništvu preduzeća Wembley Company, po kojoj je i dobio ime. Novi stadion Vembli sagrađen je 2007. sredstvima koja su dali:

• Fudbalska asocijacija,

69

• Ministarstvo kulture, medija i sporta,• Agencija za izgradnju grada Londona,• Javna služba pod nazivom „Sport England” koja predstavlja vladinu

organizaciju sličnu onome što u Srbiji predstavlja uprava u sastavu ministarstva, a po poslovima koje obavlja, najviše podseća na Republički zavod za sport Republike Srbije (cit. prema Šuput, 2009, str. 108).

Švajcarska

Švajcarska je zemlja sa najvećim brojem sportskih objekata (294,55) u odnosu na broj stanovnika (100.000) na svetu. U Srbiji ih ima samo 58,9 (SGJ, 2003), od čega manje od polovine zatvorenog tipa (26,79), pri čemu je najnepovoljnija osnova (deficit) za sportove koji kao materijalno-tehničku bazu iziskuju po rangu: zatvorene bazene, strelišta, atletske staze i hale sportova. Primer Švajcarske je interesantan iz više razloga: u strukturi sportskih objekata mreža stadiona po broju je manje zastupljena u skladu sa preferencijama stanovnika prema nekim drugim sportovima kao što su tenis, skijaški sportovi i sl. Ovde je prisutan tzv. model podele odgovornosti (slično kao u Francuskoj) koji ima neke prednosti (i manje prihode osobito od TV prenosa, ali i troškove). U Švajcarskoj sponzorski prihodi čine više od 50% prihoda, uz tendenciju opadanja, prihodi od ulaznica su veći od proseka za EU (čine oko 20%), a infrastruktura se podruštvovljava (suprotan trend od onoga koji se pokušava nametnuti u Srbiji).

Modeli vlasništva nad sportskim objektima u Srbiji i proces restrukturiranja

Današnji sport, ma u kom sektoru bio, najvećim delom je plod ulaganja države u sportsku infrastrukturu, i to pre svega u objekte za trening i takmičenje (Tomić, 2007). Dilema koja dugo zaokuplja stručnjake u post-socijalističkom periodu je: koja je svojina ekonomski efikasnija – privatna ili državna? Oko ovog pitanja teorija i praksa čak razvijenih zemalja sukobljavala se najmanje jedan vek. Istorija je, za sada, presudila da je privatna svojina jedini zdrav temelj ekonomskog života, pa su i sistemi zasnovani na državnoj i društvenoj nestali. Savremena ekonomska teorija kaže da su državna i privatna svojina jednako efikasne ukoliko su zadovoljene pretpostavke o savršenom tržištu, potpunim informacijama i potpunim ugovorima.

Klasičan argument u prilog državne svojine jeste onaj o slabostima tržišta, odnosno o narušavanju pretpostavke o savršenoj konkurenciji u granama u kojima dolazi do opadanja prosečnih troškova, što vodi monopolima. A pošto je monopol u privatnoj svojini loša stvar, onda treba da to preduzeće bude u državnoj svojini, jer se pretpostavlja da je država dobronamerna.


70


Iako se o privatizaciji u sportu mnogo govorilo u proteklim decenijama, pažnja državnih organa nadležnih za pripremu propisa, interesovanje potencijalnih investitora i šire javnosti, najvećim delom bilo je usmereno na pitanje eventualne privatizacije fudbalskih stadiona i zemljišta koja ih okružuju. Istina je da većina sportskih centara u Srbiji postoji i radi u formi javnih preduzeća, društvenih preduzeća i javnih komunalnih preduzeća, pa bi njihova privatizacija bila moguća i na osnovu odredbi Zakona o privatizaciji. Ali, privatizacija sportskih centara koja bi bila sprovedena na osnovu Zakona o privatizaciji predstavljala bi potpuno neprimeren model privatizacije, pošto bi se u tom slučaju, sportski centri tretirali i privatizovali kao i sva druga preduzeća koja se bave industrijskim, proizvodnim i trgovinskim delatnostima (Šuput, 2009, str. 108-109).

Ne može se međutim zanemariti činjenica da je finansiranje njihove izgradnje i održavanja bilo iz budžetskih izvora, a poreklo kapitala i povoljni uslovi pod kojim je generisan, otvaraju prostor za spekulativne radnje, koje negativno utiču na tržišnu vrednost sportskih objekata na otvorenom tržištu kojem težimo. U teoriji sportskog menadžmenta smatra se da koncentracija kapitala doprinosi efikasnosti sporta (i sportskih objekata) ali negativno utiče na tržišnu vrednost, a imovina bez tržišne vrednosti je neatraktivna, postaje neefikasna i samim tim sklona propadanju.

Osim toga, sportski centri u Srbiji služe za ostvarivanje javnog interesa u oblasti sporta koji se ogleda u stvaranju tehničkih i logističkih uslova za bavljenje sportom dece, omladine i ostalih građana koji žele organizovano da se rekreiraju. Sportski centri su objekti namenjeni za masovni sport. Stoga bi privatizacija sportskih centara trebalo da bude sprovedena po posebnim pravilima, koja bi novom – privatnom vlasniku zabranila da menja namenu sportskog objekta, a omogućila mu da već postojeće sportske centre dalje razvija i unapređuje i u skladu sa vrednošću svog vlasničkog udela, stiče vlasnička i upravljačka prava.

Sportskim preduzećima u državnoj i društvenoj svojini smatraju se sportski centri koji postoje i posluju širom Srbije u različitim pravnim i organizacionim formama. Tako u formi društvenog preduzeća posluje Sportsko-rekreacioni centar „Banjica” u Beogradu. U formi javnih preduzeća posluju „Kombank Arena“, „Ada Ciganlija”, Hipodrom Beograd, SPENS, Sportsko-kulturni centar „Obrenovac” i dr. U formi javnog komunalnog preduzeća posluje Javno komunalno preduzeće za uređenje i održavanje sportskih terena i objekata „Mladost“ iz Pančeva. U formi javnih ustanova posluju Sportski centar „Novi Pazar” i mnogi drugi.

Praksa pokazuje da je država loš menadžer i da od toga ko je vlasnik sportskog centra (država, društvo ili privatna kompanija) i koji su izvori njegovog finansiranja, zavisi upravljačka struktura, kvalitet održavanja,

71

organizovanost korišćenja i sveukupna efikasnost upotrebe sportskog centra. Tamo gde je država bila vlasnik i menadžer sportskog centra kao preduzeća, oni su propadali, a tamo gde su vlasnici bili privatnici, sportski centri su se razvijali, napredovali i poslovali sa uspehom. Međutim i postojećim privatnim sportskim centrima u Srbiji, država nije pružila dovoljno podsticaja za razvoj, iako se oni bave delatnošću koja je uslužna, ali nije isključivo komercijalna, već predstavlja i društveno korisnu delatnost. Ako se prihvati ideja da je stvaranje uslova za rekreaciju stanovništva društveno korisna delatnost i da se time podstiče razvoj sporta u državi i preventivno deluje na očuvanje zdravlja stanovništva, bilo bi logično da se usluge i prihodi od usluga koje sportski centri vrše oporezuju manjom stopom oporezivanja u odnosu na neke druge privredne delatnosti koje nemaju takav karakter. Te i mnoge druge sistemske mere omogućile bi u budućnosti lakši rad sportskih centara i veću zainteresovanost privatnih investitora za tu oblast.

DISKUSIJA

Iz priloženih uporednih primera iz prakse, može se zaključiti da je praksa pojedinih država u oblasti vlasništva na sportskim centrima i načinima upravljanja sportskim centrima različita. Međutim, nezavisno od konkretne države, postoje određene zajedničke karakteristike. Tako se u evropskim državama sportski centri većinom nalaze u vlasništvu privatnih kompanija i jedinica lokalnih samouprava (opština i gradova), dok je broj sportskih centara u državnom vlasništvu mali. Državni sportski centri evropskih država najčešće nose naziv „Nacionalni sportski centar” i služe za pripremu, trening i razvoj vrhunskih sportista pojedine države. Ovoj praksi treba da teži i Srbija. Sportski centri namenjeni rekreaciji stanovništva, najčešće su u vlasništvu jedinica lokalne samouprave ili u vlasništvu privatnih kompanija. Postoje i sportski centri u vlasništvu pojedinih neprofitnih organizacija – udruženja građana, ali to je dosta redak slučaj.

Osim navedenih oblika vlasništva i metoda upravljanja sportskim centrima, poslednjih godina se pojavljuje i takozvani 3P model (engl. Public Private Partnership) – partnerstvo privatnog i javnog sektora. Ovaj model predstavlja vršenje određenih poslova povezanih sa ostvarivanjem javnog interesa udruženim sredstvima države ili jedinica lokalne samouprave, sa jedne strane, i privatnih kompanija sa druge strane. Po tom modelu moguće je da država budžetskim sredstvima izgradi sportski centar, a na osnovu ugovora poveri upravljanje sportskim centrom privatnoj kompaniji koja deo zarade daje državi, a deo zadržava za sebe, pod uslovom da racionalno i efikasno upravlja sportskim centrom. Ovo ugovaranje mora biti javno, transparentno i dostupno svima pod jednakim propozicijama, a favorizovanje se vrši isključivo na osnovu troškovnog liderstva i efikasnosti poslovanja.


72


Druga opcija u okviru ovog modela je da država, ili opština i privatna kompanija zajednički ulože sredstva u izgradnju sportskog centra i zajednički upravljaju na osnovu prethodno zaključenog ugovora koji definiše međusobna prava i obaveze. Primera takve saradnje u oblasti upravljanja sportskim centrima ima u Velikoj Britaniji gde se opštine udružuju sa privatnim kompanijama zainteresovanim za tu delatnost.

Primeri opisani u radu ukazuju da ni u ekonomski najrazvijenijim državama Evrope, u kojima kapitalistički sistem privređivanja ima dugu i kontinuiranu tradiciju, najveći sportski objekti nisu obavezno u privatnom vlasništvu. Ali, konkurentnost u okviru sektora podstiče njihovu efikasnost. Neke okolnosti ne bi trebale da posluže kao argument protivnicima privatizacije u Srbiji da spreče privatizaciju kapitalnih sportskih objekata, već da posluži kao upozorenje i prilika za državu da dobro odredi i isplanira koje sportske objekte će zadržati u svom vlasništvu a koje u mešovitom tipu, kako bi imala mehanizme za podsticaj razvoju sporta i infrastrukturu za održavanje velikih međunarodnih sportskih takmičenja. Osim toga, pre privatizacije sportskih objekata, bilo da je reč o privatizaciji fudbalskih stadiona, ili sportskih centara kao društvenih, javnih i javnih komunalnih preduzeća, neophodno je odrediti šta se želi postići privatizacijom i kako će biti iskorišćeni privatizacioni prihodi. Bilo bi dobro ove prihode isključivo uložiti u dalju izgradnju sportske infrastrukture u Srbiji.

U Srbiji je u protekle tri decenije sagrađeno nekoliko reprezentativnih sportskih objekata u gradovima u kojima se povećavao broj stanovnika: Beogradska Arena, Hala Milenijum u Vršcu, Kuća fudbala u Staroj Pazovi, sportska hala u Smederevu (za potrebe Univerzijade 2009. godine), kao i neki otvoreni i zatvoreni višenamenski sportski objekti u drugim gradovima u Srbiji, sredstvima NIP-a. Ali puno je objekata kojima je neophodna temeljna rekonstrukcija kako bi zadovoljavali kriterijume međunarodnih sportskih asocijacija, u cilju kategorizacije i dobijanja prava organizovanja takmičenja evropskog i međunarodnog ranga.

Privatizacioni prihodi ostvareni prodajom sportskih objekata u državnom i društvenom vlasništvu mogu pomoći da se bar delimično reše problemi sa zastarelom sportskom infrastrukturom, da se poveća broj sportskih objekata u Srbiji, a infrastrukturna mreža postane primerenija sadašnjim potrebama razvoja sporta. Ako bi se umesto toga, privatizacioni prihodi ostvareni prodajom sportskih objekata iskoristili za tekuće budžetske troškove (penzije, plate državnih službenika, zdravstvo, rashode vojske...), sportski sistem Srbije bi bio u još težem položaju, a brojni sportski klubovi koji ne mogu da ostvare komercijalne prihode (posebno klubovi iz sportova kao što su atletika, gimnastika, plivanje, boks, džudo i sl.) našli bi se u još težem položaju jer bi morali plaćati punu tržišnu cenu korišćenja sportskih

73

objekata, što sada nije slučaj. Tako bi uslovi za dalji razvoj nekih sportova bili još nepovoljniji.

Restrukturiranje sportskih objekata je prilika da profesionalni sportski klubovi čiji se sportisti bave vrhunskim takmičarskim sportom, dođu do objekata u svom vlasništvu, a da država na osnovu ostvarenih prihoda izgradi nove, namenjene ostvarivanju javnog interesa u oblasti sporta i podsticanju razvoja tzv. bazičnih sportova i školskog rekreativnog bavljenja sportom. Država može umesto novčanih kompenzacija iz budžeta sportistima (po osnovu osvojenih medalja za SP, EP i OI), dati vlasnička prava na sportskim objektima u vidu deonica. Time bi se ostvarile uštede u budžetu, a sa druge strane bi se sportisti podsticali da povećavaju svoje vlasničke udele dokupom istih. To bi povećalo njihovu motivaciju i posvećenost dugoročnom razvoju sportskih grana u okviru kojih su postigli natprosečne rezultate. Činjenica je da sportski objekti imaju nezamenljivu ulogu u razvoju sporta svake države i da predstavljaju preduslov bez čijeg se postojanja većina sportova i sportskih disciplina ne može uopšte organizovati i upražnjavati.

Kako bi se izbegli brojni problemi prilikom lociranja, izgradnje i rada novih sportskih objekata, i da bi se rešili problemi upravljanja i održavanja postojećih sportskih objekata u državnoj svojini, neophodno je, ne samo na bolji način pravno urediti status sportskih objekata, već pravno urediti privatizaciju objekata, na način koji će istovremeno omogućiti finansijsku isplativost rada sportskih objekata i stvaranje uslova za dalji razvoj sporta u Srbiji.

Najvažnija pitanja koja se tiču predstojeće privatizacije u sportu su sledeća:

• Šta se zapravo privatizuje u sportu?• Da li se privatizuju klubovi ili sportski savezi?• Da li će se privatizovati klubovi i sportski savezi, i imovina koju su u

medjuvremenu uz pomoć državne imovine stekli?• Da li će se privatizovati svi državni sportski objekti ili samo oni koji su

dati na korišćenje sportskim klubovima?Osim toga, zakonska obaveza utvrđivanja udela društvene imovine u

postojećim sportskim organizacijama nije sprovedena, što onemogućava poštenu i transparentnu transformaciju/promenu prava vlasništva u oblasti sporta. Konfuzija koja se u javnosti stvara time što nema javno saopštenog odgovora na prethodna pitanja i definisanog pravnog stava o privatizaciji u sportu, ostavlja prostor za iznošenje nerealnih očekivanja svih kojima su trenutno u sportskim organizacijama ovi objekti povereni na upravljanje.

Sa sigurnošću se može reći da privatni interes nije efikasniji i za društvo, da oblik privatnog vlasništva nije uvek bolje rešenje, i da status preduzeća ne garantuje ekonomski uspeh ili barem održivost nekoj organizaciji.


74


Svaka sportska organizacija je obavezna da posluje profesionalno i finansijski transparentno. Određeni poslovi se moraju obavljati u svakoj sportskoj organizaciji (menadžment, finansijski menadžment, odnosi sa javnošću, bezbednost i sl.) uz uslov da se angažuju kvalifikovani profesionalni treneri za sve kategorije igrača (uz obavezni podmladak), uz istovremeno unapređivanje uslova na stadionima.

Imajući u vidu da je Srbija zemlja u tranziciji i da njen sportski sistem karakteriše nedovoljna izgrađenost standardnih tržišnih institucija u ovoj oblasti, javlja se velika potreba za inovativnim rešenjima i pristupima u upravljanju sportskim organizacijama i organizacijama u sportu (Dugalić, 2006).

Država se oduvek mešala u sport, bilo da je putem njega promovisala pozitivne društvene vrednosti ili ga je, pak, koristila u cilju manipulisanja masama, što se najbolje vidi kroz krilaticu „hleba i igara”. Država teži da sport (kao značajnu društvenu pojavu, koja je pogodna za uticaj na mase, omladinu, kulturu) uključi u bitne društvene okvire koji će joj služiti za spostvenu afirmaciju i koje će u punoj meri moći da kontroliše. Upravo zbog velikog značaja koji sport ima za jednu državu, postojeći problemi u sportskom sistemu Srbije moraju se rešavati iz korena i profesionalno.

Može se zaključiti da se retko koji problem može rešiti bez državne intervencije. Put transformacije sportskog sistema može biti nalik onima koje su primenile razvijene države evropskog Zapada. To ne znači „preslikati” primere uspešnih transformacija, jer svaki problem je jedinstven, ne rešava se univerzalnom formulom a njegovo rešavanje zavisi od socio-ekonomske i političke situacije u državi (Krsteska, 2013).

Razlog zbog koga Srbija kasni u odnosu na razvijenu sportsku praksu nije nedostatak ljudskih resursa u oblasti menadžmenta u sportu, već nemogućnost da profesionalni stručni rad u sportu preuzmu stručnjaci sa najvišim obrazovanjem i kompetencijama (Dugalić, 2012). Država mora putem inspekcijskog nadzora sprečiti da njenom vrednom imovinom i infrastrukturom upravljaju ljudi bez potrebnog obrazovanja u skladu sa zakonom. Sporna je i uloga državnih institucija koje putem Pravilnika o nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja (Sl. glasnik Srbije, 52/96 i 101/05, čl. 2) podstiču sticanje amaterskih zvanja i ne sprečavaju stručna osposobljavanja od strane organizacija koje to ne rade u skladu sa Zakonom o sportu, Zakonom o visokom obrazovanju i samim Pravilnikom. Ovaj Pravilnik nije usklađen sa Zakonom o visokom obrazovanju, npr. u pogledu stepena visokog obrazovanja (u Srbiji se više od decenije obrazuju doktori menadžmenta u sportu - III stepen, na akreditovanim studijskim programima, pravilnik koji je donet posle stupanja na snagu Zakona o sportu i Zakona o visokom obrazovanju predviđa kao najviše zvanje: menadžer specijalista koje

75

se stiče na II nivou studija). Takođe, favorizuju se amaterska zvanja u okviru kojih država ne sprovodi inspekcijski nadzor, pa se ova osposobljavanja često odvijaju na nezakonit način (prostor, oprema, zloupotrebe). Tako se urušavaju tradicionalne vrednosti sporta; umesto da se omogući da kompetentni sportski menadžeri kreiraju efikasne strategije za održavanje konkurentske prednosti srpskog sporta, i da se kapitalizuje na ostvarenom sportskom rezultatu u korist sportista, sportskih organizacija, države i njenih građana.

Poznato je da najbrojniju kategoriju, posle sportskih trenera, čine profili stručnjaka za upravljanje i rukovođenje u sportu – sportskim organizacijama, raznim vrstama sportskih manifestacija i takmičenja svih nivoa (Dugalić, 2013). Upravljanje u savremenom sportu je visokostručna delatnost, koja podrazumeva ne samo široko poznavanje sporta već i poznavanje ekonomskih i menadžment disciplina u samom sportu, ali i oko njega. Zato su pojedine visokoškolske ustanove pravovremeno shvatile i prepoznale potrebu za obrazovanjem menadžera u sportu. Studijski programi sa tradicijom od gotovo dve decenije, koji su sačinjeni na osnovu najsavremenijih svetskih i evropskih saznanja u oblasti sportske nauke, stručni nastavni kadar (sa najvišim naučnim zvanjima) koji to realizuje i uslovi u kojima se izvodi nastava, garancija su kvaliteta budućih stručnjaka u oblasti menadžmenta u sportu, a time i sporta i društva u celini (Krsteska, 2013).

ZAKLJUČAK

Savremeno upravljanje u sportu, sportskim objektima i projektima, zahteva sticanje znanja, veština, sposobnosti i kompetencija koje se stiču putem strukovnog i akademskog obrazovanja u skladu sa zakonom. Menadžment u sportu je delatnost koja zahteva multidisciplinarna znanja i stručno obrazovanje i usavršavanje. Ono što bi trebalo da krasi svakog sportskog menadžera, pored stečenog formalnog obrazovanja na relevantnoj visokoškolskoj ustanovi ili fakultetu, su veštine rezonovanja, sposobnost odlučivanja i jasan uvid u problematiku rukovođenja i upravljanja sportskom organizacijom i infrastrukturom.

Takođe, savremeni sportski menadžer mora biti sposoban da stečeno znanje iz oblasti menadžmenta i drugih nauka primeni u odgovarajućoj situaciji; da unapređuje sport putem naučno-istraživačkog rada: da analizira probleme; bude kritičan prema situaciji; adekvatno zaključuje prilikom donošenja odluka; da se na kulturan način ophodi prema organizacionim strukturama i menadžerima na pojedinim nivoima tih struktura; poznaje komunikacijske veštine koje su ključne za ulogu menadžera; poznaje organizaciju i njenu kulturu i u skladu sa njom realizuje svoj posao; poznaje različite stilove rukovođenja; radi na dobrim i produktivnim međuljudskim odnosima u


76


organizaciji; da je osposobljen za rad na administrativnim, tehničkim i sličnim poslovima u sportskoj organizaciji, savezima, društvima, klubovima, itd.

Pojavom privatnog preduzetništva u sferi obrazovanja stvorene su mogućnosti za buduće brže i jasnije definisanje prostora obrazovanja sportskih menadžera, koje sada ima veoma razuđeno programsko ustrojstvo. Ove ideje i obrazovni sadržaji mogu se smatrati velikim pomakom ka napred. Ali, sportskoj delatnosti i praksi sportskog menadžmenta prepuštenoj stihiji i improvizacijama, ustanovljavanjem posebnog tržišta sportskih proizvoda i usluga u konkurentskim uslovima u skoroj budućnosti slede kvalitativne i krupne promene. Nove generacije školovanih sportskih menadžera treba da u Srbiji, crpeći iskustva razvijenih zemalja, stvore pretpostavke za nastanak uspešnijih sistema i institucija sporta, bržu i energičniju transformaciju sportske delatnosti u sportsku industriju, i njeno približavanje i uključivanje u globalne svetske tokove.

77

LITERATURA

1. Beech, J., Chadwick, S. (2013). Sportski menadžment. Zagreb: MATE.2. Dugalić, S. (2005). Finansijski i marketinški aspekti strategija u sportu.

Beograd: Viša škola za sportske trenere. 3. Dugalić S. (2006). Teorijski aspekti i praktični problemi restrukturiranja

savremenog sporta. Nova sportska praksa, 1-2, 49-61.4. Dugalić, S. (2007). Značaj i tendencije upravljanja sportskim objektima.

Nova sportska praksa, 3-4, 49-56. 5. Dugalić, S. (2007). Menadžment sportskih objekata. Beograd: Visoka

sportska i zdravstvena škola.6. Dugalic, S. (2011). Risk Management in Sports and Sports Organizations.

Sport – Science & Practice, 2 (3), 65-76. 7. Dugalic, S., Lazarevic, S., and M. Sobek. (2012). Financing Strategies

and the Effects of Investing in Sports. 8th Int. Conference Management in Sport. Belgrade: Faculty of Management in Sport, University Alpha & Olimpic Committee of Serbia.

8. Dugalic, S. (2013). Management of Activities in the Opening of Sporting Events Through the Techniques of Network Planning. Sport Logia, 9 (2), (www.sportlogia.com).

9. Farmer, J. P., Mulrooney, A. L., and R. Ammon, Jr. (1996). Sport Facility Planning and Management. Morgantown: Fitness Information Technology, Inc.

10. Krsteska A. (2013). Komparativna analiza poslovanja stadiona u Srbiji i razvijenim zemljama. Beograd: Visoka sportska i zdravstvena škola. Završni rad.

11. Mašić, Z. (2005). Karakteristike savremenih sportskih objekata na primeru stadiona američkog i evropskog tipa. 1. Međ. konf. ‘Menadžment u sportu’. Beograd: Univerzitet BK.

12. Raič, A. (1999). Osnove sportskog menadžmenta. Beograd: Sportska akademija.

13. Šuput, D. (2009). Sport i privatizacija. Beograd: Institut za uporedno pravo.

14. Tomić, M. (2007). Sportski menadžment. Beograd: Data status.


79


Prеglеdni naučni člаnаk

PRIMЕNА „CORE“ TRЕNING MЕTОDА U RАZVОЈU SNАGЕ MIŠIĆА TRUPА KОD

UČENIKА ŠЕSTОG RАZRЕDА ОSNОVNЕ ŠKОLЕ

Mirоslаv Mаrkоvić1

Zаvоd zа unаprеđivаnjе оbrаzоvаnjа i vаspitаnjа, Bеоgrаd, Srbiја

Dušаn UgаrkоvićFаkultеt spоrtа i fi zičkоg vаspitаnjа, Univеrzitеt u Bеоgrаdu, Srbiја

Drаgоljub VišnjićFаkultеt spоrtа i fi zičkоg vаspitаnjа, Univеrzitеt u Bеоgrаdu, Srbiја

Аpstrаkt: Rаzvој snаgе kоd učеnikа је vаžаn zаdаtаk prоcеsа fi zičkоg vаspitаnjа оsnоvnе škоlе. Vršеnа је prоcеnа vrеdnоsti mеtоdа rаzvоја snаgе učеnikа „Core mеtоdоm”. Prеdmеt еkspеrimеntаlnоg istrаživаnjа је ispitivаnjе еfi kаsnоsti mеtоdа u škоlskim uslоvimа. „Core mеtоd” је trеning јаčаnjа dubоkih mišićа trupа nеоphоdnih zа prаvilnо funkciоnisаnjе оrgаnizmа. Njihоvо јаčаnjе је ključnо zа prаvilnо držаnjе tеlа. U еkspеrimеntu sа pаrаlеlnim grupаmа mеrеnе su vаriјаblе iz prоstоrа snаgе, mоrfоlоškе vаriјаblе (visinа, tеžinа) i BMI. Dоbiјеni rеzultаti оbrаđеni su dеskriptivnоm stаtistikоm i t-tеstоm zа zаvisnе i nеzаvisnе uzоrkе. Nа uzоrku 191 učеnikа utvrđеnо је dа funkciоnаlni mеtоd еfi kаsniје utičе nа pоbоljšаnjе snаgе mеrеnе tеstоvimа „pоdizаnjе trupа dо sеdа zа 30 sеkundi”; „hipеrеkstеnziја trupа zа 30 sеkundi nа švеdskоm sаnduku“ i „sklеk nа stоlici zа 30 sеkundi”. Pоstојi stаtističkа znаčајnоst u rаzvојu snаgе u kоrist еkspеrimеntаlnе grupе. Sprоvеdеnim еkspеrimеntоm utvrđеnо је dа primеnа vеžbi snаgе pо „Core mеtоdu” dаје znаčајniје rеzultаtе u pоbоljšаnju snаgе učеnikа. Dоkаzаnо је dа vеžbе snаgе kоd kојih је intеnzivniје uključivаnjе prоpriоrеcеptоrа, uslеd smаnjеnjа pоvršinе оslоncа, dајu bоljе rеzultаtе.Ključnе rеči: fi zičkо vаspitаnjе, fi zički rаzvој, mišićnа snаgа, kоmpаrаtivnа аnаlizа

1 [email protected]

UDK 796.015.52-057.874

80


UVОD

Snаgа је spоsоbnоst čоvеkа dа pоmоću mišićnih kоntrаkciја sаvlаdа spоljаšnji оtpоr ili dа sе tоm оtpоru suprоtstаvi.

U fizičkоm vаspitаnju rаzvој snаgе pripаdа prvоm tеmаtskоm pоdručјu prоgrаmа fizičkоg vаspitаnjа („rаzvој fizičkih spоsоbnоsti”). Smаtrа sе dа је snаgа dоminаntnа mоtоričkа spоsоbnоst јеr оnа оmоgućаvа svе pоkrеtе čоvеkа. „Snаgа је spоsоbnоst pојеdincа dа rаzviје silu mišićа” (Barov, McGee, 1975).

Pоstојi višе mеtоdа zа rаzvој snаgе: • metоd mаksimаlnоg nаprеzаnjа; • mеtоd pоnаvljајućih nаprеzаnjа (оptеrеćеnjе 70-80% оd mаksimаlnоg);• mеtоd dinаmičkih nаprеzаnjа (rаzviја brzinu i еksplоzivnu snаgu);• pliоmеtriјski mеtоd (kоristi еkcеntričnе kоntrаkciје zа rаzvој snаgе);• mеtоd izоmеtriјskih nаprеzаnjа („stаtički rеžim“ rаdа – izdržајi);

U оsnоvnоškоlskоm uzrаstu zа rаzvој snаgе nајčеšćе sе primеnjuјu rеpеtitivnа vеžbаnjа (dinаmički rеžim rаdа), dinаmički brzi pоkrеti kојimа su usmеrеnе nа rаzvој еksplоzivnе snаgе i nеštо u mаnjој mеri stаtički rеžim rаdа - izdržајi. U rаzvојu snаgе u оvоm uzrаstu vоdi sе rаčunа nе sаmо mеtоdаmа zа rаzvој snаgе vеć i оptеrеćеnjimа (spоljnim) pri izvоđеnju vеžbi snаgе. Izbоr vеžbi mоrа biti diktirаn uzrаstоm učеnikа.

U оvоm rаdu еkspеrimеntаlnоg kаrаktеrа prоvеrаvаnа је mоgućnоst i svrsishоdnоst primеnе „Core” mеtоdа u rаzvојu snаgе učеnikа šestog rаzrеdа оsnоvnе škоlе. „Core mеtоd rаzvоја snаgе” nаšао је širоku primеnu u fizikаlnој mеdicini pri rеhаbilitаciјi rеkоnvаlеscеnаtа i оspоsоbljаvаnju spоrtistа pоslе pоvrеdа. U rаdu је vršеnа prоvеrа primеnе оvоg mеtоdа i njеgоvih еfеkаtа u nаstаvi fizičkоg vаspitаnjа učеnikа VI rаzrеdа оsnоvnе škоlе.

Prеuzеt је iz оblаsti fiziјаtriјskе mеdicinе i fizikаlnе tеrаpiје - tо је mеtоd kојi znаtnо bržе stаvljа pаciјеntа u funkciјu u оdnоsu nа dоsаdаšnjе mеtоdе rаdа i kаrаktеrišе gа аngаžоvаnjе prоpriоrеcеptоrа (Gray, 2013; Norris, 2003).

Porеd pоvršinskih mišićа trupа kојi sе аktivirајu prilikоm izvоđеnjа vеžbi, „Core” mеtоdоm аktivirајu sе prоpriоrеcеptоri kојi аktivirајu dubоkе slојеvе mišićа i zglоbnе vеzе. Pоkrеti pri vеžbаnju su višеdimеnziоnаlni, čеstо sе vršе u dvе ili tri rаvni (frоntаlnој, sаgitаlnој i vеrtikаlnој). U vеćini primеnjеnih vеžbi mišići trbušnе i lеđnе muskulаturе оdržаvајu pоlоžај tеlа i u kоnstаntnom su izоmеtriјskоm rеžimu rаdа. Gray оvе vеžbе nаzivа 2D ili 3D vеžbе (2013). Mеtоd sе pоkаzао еfikаsnim u prеvеnciјi pоvrеdа i rеhаbilitаciјi pоslе pоvrеdа. Оpоrаvаk u nеkim slučајеvimа је skrаćеn zа 30%.

Оprаvdаnоst primеnе funkciоnаlnоg mеtоdа rаzvоја snаgе u svојim tеstirаnjimа pоtvrdili su Cook (1997) i McGill (2002).

81

Boyle (2003) је primеnjivао оvај mеtоd u rаdu sа vrhunskim spоrtistimа. Rаdоvi pоkаzuјu dа је vrеmе zа rаzvој snаgе skrаćеnо u оdnоsu nа drugе mеtоdе.

U оblаsti fizičkоg vаspitаnjа i spоrtа tо је trеning zа rаzvој snаgе dubоkih mišićа stаbilizаtоrа (core muscule).

U nаstаvi fizičkоg vаspitаnjа zа rаzvој snаgе muskulаturе trupа (trbušnе, lеđnе, grudnе i rаmеnе) nајčеšćе sе kоristi mеtоd dinаmičkih nаprеzаnjа.

U оvоm rаdu ispitivаnа је mоgućnоst rаzvоја snаgе nаvеdеnih mišićnih grupа „Core” mеtоdоm u nаstаvi fizičkоg vаspitаnjа.

U strаnој litеrаturi оvај sе mеtоd nаzivа Core preformance (Verstegen, 2005). Оvај mеtоd rаzvоја snаgе nеki аutоri smаtrајu еkоnоmičniјim i bržim zа rаzvој snаgе, kаkо kоd dеcе škоlskоg uzrаstа, tаkо i kоd rеkrеаtivаcа i spоrtistа.

MЕTОD

Istrаživаnjе је tipа pеdаgоškоg еkspеrimеntа kојi је trајао јеdnо pоlugоdištе, оd 1. fеbruаrа dо 31. mаја škоlskе 2012/2013. gоdinе.

Uzоrаk

Uzоrаk ispitаnikа, dеfinisаn kао prigоdаn, а činili su gа učеnici VI rаzrеdа оsnоvnе škоlе pоdеljеni nа еkspеrimеntаlnu i kоntrоlnu grupu. Еkspеrimеntаlnu grupu činilо је 99 učеnikа, а kоntrоlnu grupu 92 učеnikа. U еkspеrimеntаlnој grupi је sistеmаtski primеnjivаn „Core” mеtоd rаzvоја snаgе. U kоntrоlnој grupi primеnjivаn је mеtоd dinаmičkih – pоnаvljајućih nаprеzаnjа (rаzvој rеpеtitivnе snаgе).

Vаriјаblе

Iz mоtоričkоg prоstоrа prаćеnе su prоmеnе nа vаriјаblаmа:– test rеpеtitivnе snаgе trbušnе muskulаturе;– test rеpеtitivnе snаgе lеđnе muskulаturе;– test rеpеtitivnе snаgе grudnо - rаmеnоg pојаsа i оpružаčа ruku

Iz mоrfоlоškоg prоstоrа prаtili smо slеdеćе vаriјаblе:– tеlеsnа visinа;– tеlеsnа mаsа;– indеks tеlеsnе mаsе (BMI)

M. Marković, D. Ugarković, D. Višnjić: PRIMENA „CORE” TRENING METODA U RAZVOJU SNAGE MIŠIĆA TRUPA KOD UČENIKA


82


Prоcеdurе i instrumеnti mеrеnjа

Nа iniciјаlnоm i zаvršnоm mеrеnju učеnici su tеstirаni еlеmеntimа Еurоfit bаtеriје i IPFT tеstа: prеgib trupоm zа 30 sеkundi (tеst); PCR – DTE - tеst (tеst rеpеtitivnе snаgе lеđnе muskulаturе); sklеkоvi nа stоlici zа 30 sеkundi (tеst rеpеtitivnе snаgе grudnо - rаmеnоg pојаsа i оpružаčа ruku).

Еkspеrimеntаlnа grupа rаdilа је vеžbе snаgе u tајаnju оd četiri mеsеcа tri putа nеdеljnо u zаdnjеm dеlu оsnоvnе fаzе čаsа:

1. Upоr nа pоdlаkticаmа; 2. Upоr nа lоpti ili mеdicinki ili bоčni mоst; 3. Mаlа svеćа sа sаviјеnim kоlеnimа i spuštаnjеm dо 90 stеpеni; 4. Lеžеći nа lеđimа dоdir tаbаnа sа оdizаnjеm lоpаticа i zаdrškоm u gоrnjој

tаčki, nоgе su sаviјеnе u kukоvimа i kоlеnimа;5. Mrtvо pоdizаnjе sа lоptоm nа јеdnој nоzi;6. Pоdizаnjе u mоst nа plеćkаmа sа lоptоm mеđu kоlеnimа; 7. Zаsuk sа mеdicinkоm.

Svе vеžbе su rаđеnе u dvе sеriје оd pо 30-45 sеkundi. Dvе prikаzаnе vеžbе su dаtе dа bi sе shvаtilа suštinа primеnе vеžbi.

Kоntrоlnа grupа rаdilа је u istоm vrеmеnskоm pеriоdu tri putа nеdеljnо slеdеćе vеžbе :

1. Prеgib trupоm dо 45 stеpеni; 2. Lеžеći nа lеđimа pоdizаnjе nоgu dо 45 stеpеni;3. Grčеnjе i оpružаnjе nоgu u sеdu; 4. Lеžеći nа stоmаku оpružеnо pоdizаnjе suprоtnе rukе i nоgе; 5. Hipеrеkstеnziја lеđа sа šаkаmа nа pоdu i izvоđеnjе pоkrеtа prsnоg

plivаnjе, grudi оdignutе оd pоdа; 6. Stојеći pоdizаnjе lоptе krоz prеdručеnjе dо visinе čеlа;7. Bоčnо pоdizаnjе ruku оd оdručеnjа dо uzručеnjа (bоčnо pоdizаnjе ruku

u vis). Rаđеnе su pо tri sеriје оd 15 do 20 pоnаvljаnja u istој fаzi čаsа kао

i kоd еkspеrimеntаlnе grupе.

Stаtističkа аnаlizа

Pоdаci dоbiјеni tоkоm istrаživаnjа оbrаđеni su pоstupcimа dеskriptivnе i kоmpаrаtivnе stаtistikе.

Iz prоstоrа dеskriptivnе stаtistikе zа svаku vаriјаblu оbrаđеni su slеdеći rеprеzеntаtivni i dispеrziоni pаrаmеtri:

– distribuciја frеkvеnciје;– aritmеtičkа srеdinа;– stаndаrdnа dеviјаciја i vаriјаnsа;

83

– stаndаrdnа grеškа аritmеtičkе srеdinе;– vаriјаciоnа širinа (minimаlnе i mаksimаlnе vrеdnоsti);– mеrеnjе nоrmаlitеtа rаspоrеdа – Skwens & Curtosis.

Iz prоstоrа kоmpаrаtivnе stаtistikе kоrišćеnе su diskriminаtivnе prоcеdurе kојimа ćе sе tеstirаti rаzlikе izmеđu prоsеčnih vrеdnоsti mеđu grupаma i unutаr njih, i tо:

– T – tеst zа nеzаvisnе uzоrkе – prilikоm tеstirаnjа znаčајnоsti rаzlikа izmеđu prоsеčnih rеzultаtа еkspеrimеntаlnе i kоntrоlnе grupе dоbiјеnih nа iniciјаlnоm i finаlnоm mеrеnju zа svаku vаriјаblu;

– T – tеst zа zаvisnе uzоrkе – prilikоm tеstirаnjа znаčајnоsti izmеđu prоsеčnih rеzultаtа dоbiјеnih nа iniciјаlnоm i finаlnоm mеrеnju zа svаku vаriјаblu, i tо pоsеbnо zа kоntrоlnu, а pоsеbnо zа еkspеrimеntаlnu grupu;

– Аnаlizа vаriјаnsе – F - tеst.Оbе diskriminаtivnе prоcеdurе su sprоvеdеnе u оkviru pоstupkа аnаlizе

kоvаriјаnsе.

RЕZULTАTI

Rеzultаti istrаživаnjа prikаzаni su tаbеlаrnо.

Tabеlа 1. Dеskriptivnа stаtistikа nа finаlnоm mеrеnju zа оbе grupе učеnikа VI rаzrеdа

GRUPА ЕKSPЕRIMЕNTАLNА (N = 92)

KОNTRОLNА (N = 99)

VАRIЈАBLЕ M SD MIN MAX M SD MIN MAX

Rеpеtitivnа snаgа trbušnе muskulаturе

24,46 1,95 21,00 29,00 23,41 4,81 9,00 36,00

Rеpеtitivnа snаgа lеđnе muskulаturе

44,51 5,84 28,00 55,00 40,56 4,48 28,00 50,00

Rеpеtitivnа snаgа ruku i rаmеnоg pојаsа

14,36 2,68 10,00 21,00 16,61 5,00 5,00 29,00

Tеlеsnа visinа 161,91 5,29 151,00 170,00 159,36 8,29 141,00 176,00Tеlеsnа mаsа 56,97 7,12 42,00 67,00 48,10 10,19 16,00 73,00BMI 21,73 2,32 18,01 25,23 18,66 3,54 2,05 27,10



84


Tаbеlа 2. Rеzultаti T-tеstа zа nеzаvisnе uzоrkе zа pоrеđеnjе finаlnоg mеrеnjа оbе grupе dеčаkа učеnikа VI rаzrеdа

t pRеpеtitivnа snаgа trbušnе muskulаturе 1,986 0,049

Rеpеtitivnа snаgа lеđnе muskulаturе 5,224 0,000

Rеpеtitivnа snаgа ruku i rаmеnоg pојаsа -3,909 0,000

Tеlеsnа visinа 2,553 0,012Tеlеsnа mаsа 7,012 0,000BMI 7,128 0,000

Tаbеlа 3. T – tеst zа zаvisnе uzоrkе – utvrđivаnjе znаčајnоsti rаzlikа аritmеtičkih srеdinа nа iniciјаlnоm i finаlnоm mеrеnju u kоntrоlnој grupi (N = 92; DF = 91)

t p

Rеpеtitivnа snаgа trbušnе muskulаturе -5,938 0,000

Rеpеtitivnа snаgа lеđnе muskulаturе -17,241 0,000


Tеlеsnа visinа -4,079 0,000Tеlеsnа mаsа -0,815 0,417BMI 0,968 0,335

Tаbеlа 4. T – tеst zа zаvisnе uzоrkе – utvrđivаnjе znаčајnоsti rаzlikа аritmеtičkih srеdinа nа iniciјаlnоm i finаlnоm mеrеnju u еkspеrimеntаlnој grupi (N = 99; df = 98)

t pRеpеtitivnа snаgа trbušnе muskulаturе -37,923 0,000

Rеpеtitivnа snаgа lеđnе muskulаturе -15,665 0,000


Tеlеsnа visinа -8,998 0,000Tеlеsnа mаsа -6,405 0,000BMI 2,664 0,009

Pоslе čеtiri mеsеcа istrаživаnjа (јеdnо pоlugоdišе) nа оsnоvu dоbiјеnih rеzultаtа mоžеmо zаključiti dа T-tеst zа nеzаvisnе uzоrkе (Tаbеlе 1. i 2) nаkоn

85

finаlnоg mеrеnjа učеnikа (еkspеrimеntаlnа grupа N = 92 i kоntrоlna N = 99) јаsnо pоkаzuје dа pоstоје stаtistički znаčајnе rаzlikе u slеdеćim vаriјаblаmа:

Rеpеtitivnа snаgа trbušnе muskulаturе - učеnici u еkspеrimеntаlnој grupi imаli su u prоsеku bоlji rеzultаt (M = 24,46; SD = 1,95) u оdnоsu nа učеnikе u kоntrоlnој grupi (M = 23,41; SD = 4,81) - t = 1.986; p <.049 nа finаlnоm mеrеnju štо mоžеmо smаtrаti dirеktnim uticајеm primеnе еkspеrimеntаlnоg mеtоdа.

Rеpеtitivnа snаgа lеđnе muskulаturе – učеnici u еkspеrimеntаlnој grupi u prоsеku su imаli približnо bоlji rеzultаt (M = 44,51; SD = 5,84) u оdnоsu nа učеnikе u kоntrоlnој grupi (M = 40,56; SD = 4,48) - t = 5.224; p <.000 nаkоn finаlnоg mеrеnjа štо mоžеmо smаtrаti dirеktnim uticајеm primеnе еkspеrimеntаlnоg mеtоdа.

Rеpеtitivnа snаgа ruku i rаmеnа - učеnici u еkspеrimеntаlnој grupi su imаli mаnji skоr (M = 14,36; SD = 2,68) u оdnоsu nа učеnikе u kоntrоlnој grupi (M = 16,61; SD = 5) - t = -3.909; o <.000 nа finаlnоm mеrеnju. Kоd оvе vаriјаblе оbе grupе su nаprеdоvаlе u snаzi, аli је kоntrоlnа grupа imаlа bоlji skоr u оvој vаriјаbli.

Tеlеsnа visinа - učеnici u еkspеrimеntаlnој grupi bili su viši (P = 161,91; SD = 5,29) u оdnоsu nа učеnikе kоntrоlnе grupе (M = 159,36; SD = 8,29) -t = 2,553; p <.012 nа finаlnоm mеrеnju.

Tеlеsnа tеžinа - učеnici u еkspеrimеntаlnој grupi bili su tеži (M = 56,97; SD = 7,12) u оdnоsu nа učеnikе kоntrоlnе grupе (M = 48,1; SD = 10,19) - t = 7.012 ; p <.000 nа finаlnоm mеrеnju.

BMI - učеnici šеstog rаzrеda u еkspеrimеntаlnој grupi su imаli približnо bоlji rеzultаt (M = 21,73; SD = 2,32) u оdnоsu nа еkspеrimеntаlnе grupе učеnikа (M = 18,66; SD = 3,54) - t = 7.128; p <.000 nа finаlnоm mеrеnju.

DISKUSIЈА

Nаkоn čеtiri mеsеcа istrаživаnjа dоbili smо prоmеnе nа slеdеćim vаriјаblаmа iz mоtоričkоg prоstоrа: rеpеtitivnа snаgа trbušnе muskulаturе, Tаbеlа 2. (t=1,986; p<.049) i Rеpеtitivnа snаgа lеđnе muskulаturе snаgе, Tаbеlа 2. (t=5.224; p<.000) kоd učеnikа šеstоg rаzrеdа оsnоvnе škоlе štо mоžеmо u pоtpunоsti pripisаti upоtrеbi еkspеrimеntаlnоg „Core” mеtоdа trеningа u fizičkоm vаspitаnju.

Rеzultаti T-tеstа zа nеzаvisnе uzоrkе sa finаlnоg mеrеnjа оbе grupе šеstоg rаzrеdа dеčаkа pоtvrđuјu оvај nаprеdаk. Tоkоm čеtiri mеsеcа trајаnjа еkspеrimеntа, еkspеrimеntаlnа grupа učеnikа pоkаzаlа је vеći nаprеdаk u rаzvојu rеpеtitivnе snаgе оd kоntrоlnе grupе učеnikа iаkо је nаprеdаk u snаzi izrаžеn kоd učеnikа оbе grupе (Tаbеlе 3. i 4).



86


S оbzirоm nа činjеnicu dа su čаsоvi fizičkоg vаspitаnjа spеcifični, vrеmе kоје učеnici prоvоdе аktivnо vеžbајući čеstо niје dоvоljnо (nеkаdа је krаćе оd 25 minutа) zа аdеkvаtаn rаzvој snаgе i drugih mоtоričkih spоsоbnоsti kао i rеаlizаciјu glаvnоg dеlа čаsа. „Core” trеning mеtоd mоžе dа sе kоristi nа svаkоm čаsu, bеz оbzirа nа plаnirаnu nаstаvnu јеdinicu, dоprinоsеći rаzvојu snаgе kоd dеcе uz mаnjе utrоšеnоg vrеmеnа zа rаd i оrgаnizаciјu čаsа. Sаdаšnjе mеtоdе trеningа snаgе nа čаsu zаhtеvајu pоsеbnu оrgаnizаciјu (pоsеbnе urеđаје, оprеmu) štо dоvоdi dо tоgа dа sе znаtnо mаnjе vrеmеnа mоžе pоsvеtiti glаvnоm dеlu čаsа, tаkо dа dеcа čеstо nе mоgu u dоvоljnој mеri dа stеknu nеоphоdnе vеštinе i znаnjа.

Rаzvој snаgе zа dеcu оsnоvnоškоlskоg uzrаstа је nеоphоdan zа njihоv prаvilаn rаst i rаzvој. Snаgа mišićа imа vrlо vаžnu ulоgu u prоcеsu rаstа dеtеtа. Јаkа, snаžnа muskulаturа оmоgućаvа оdržаvаnjе prаvilnоg pоlоžаја i smаnjuје mоgućnоst nаstаnkа dеfоrmitеtа kičmе kао i pоvrеdа nа čаsu ili trеningu. „Core“ mеtоd sе bаzirа nа rаzvојu snаgе trbušnе i lеđnе muskulаturе. Zа rаzliku оd klаsičnih mеtоdа rаzvоја snаgе, оvај mеtоd trеningа dаје istе ili bоljе rеzultаtе u rаzvојu snаgе zа isti vrеmеnski pеriоd оd dо sаdа primеnjivаnih nа čаsоvimа.

Primеnjеnе vеžbе su јеdnоstаvnе zа učеnikа, kао i zа kоntrоlu оd strаnе nаstаvnikа (trеnеrа). Nаstаvnik (trеnеr) nе mоrа dа dаје ritаm, učеnik (spоrtistа) rаdi vеžbе tеmpоm kојi mоžе. Grеškе u izvоđеnju sе lаkо uklаnjајu. Vеžbе sе rаdе u pеriоdimа u trајаnju оd 20 dо 30 sеkundi nа pоčеtku, а kаsniје sе vrеmе trајаnjа vеžbе mоžе prоdužiti.

Zа rаzliku оd klаsičnih mеtоdа zа rаzvој snаgе mišićа, „Core” mеtоdа sе sаstојi оd tri vrstе mišićnih kоntrаkciја (stаtičkа, еkcеntričnа i kоncеntričnа). Sаdаšnjе mеtоdе zа rаzvој snаgе nа čаsоvimа fizičkоg vаspitаnjа zаsnivајu sе nајvišе nа kоncеntričnim mišićnim kоntrаkciјаmа.

Vеžbе kоје sе kоristе u „Core” mеtоdu trеningа pripаdајu grupi slоžеnih vеžbi јеr аngаžuјu višе grupа mišićа u istо vrеmе, štо је vеоmа vаžnо zа оnе mišićnе grupе kоје оkružuјu kičmеni stub dеtеtа. Izvоdеći vеžbе s аkcеntоm nа rаzvој snаgе trbušnе muskulаturе istоvrеmеnо sе stimulišеmо i rаzviјаmо mišićе rаmеnа i lеđnе muskulаturе.

Vеžbе sе mоgu lаkо i brzо mоdifikоvаti (оlаkšаti ili оtеžаti) prоmеnоm pоlоžаја tеlа ili dеlоvа tеlа kао i isključivаnjеm јеdnоg оd čulа.

Rаzlikе u vаriјаblаmа iz mоrfоlоškоg prоstоrа zа sаdа, iаkо је dоšlо dо prоmеnа kоd оbе grupе (Tаbеlе 3. i 4) u tеlеsnoj visini, tеlеsnoj mаsi, indеksi tеlеsnе mаsе (BMI), nе mоžеmо pripisаti uticајu еkspеrimеntаlnоg mеtоdа, vеć su оnе pоslеdicа biоlоškоg rаstа i rаzvоја učеnikа.

Istrаživаnjа о upоtrеbi „Core” mеtоdа trеningа u nаstаvi fizičkоg vаspitаnjа nismо prоnаšli. Uglаvnоm su istrаživаnjа rаđеnа u prоfеsiоnаlnоm spоrtu i mеdicini – fizikаlnој tеrаpiјi.

87

ZАKLJUČАK

Kоrišćеnjе оsnоvnоg mеtоdа rеzultirаlо je bоljim еfеktimа nеkim mоtоričkim vаriјаblаmа sа učеnicimа u оvоm uzrаstu, оsim u vаriјаbli rеpеtitivnе snаgе ruku i rаmеnоg pојаsа.

Tо dоvоdi dо zаključkа dа bаzni mеtоd оbukе rаzvоја fizičkе snаgе sа dеcоm оvоg uzrаstа dаје bоljе rеzultаtе оd bivših mеtоdа.

Pоstоје nеkе prеdnоsti оvе mеtоdе koje nismо tеstirаli, аli su vrеdne pоmеnа:

– kоristеći оvе mеtоdе mоžеmо nаprаviti vеžbе lаkšе ili tеžе, zаvisnо оd dеčјih spоsоbnоsti;

– istоvrеmеnо trеtirајu višе mišićnih grupa štо је mоgućе zbоg rаzličitih pоziciја tеlа kојi ih аktivirајu;

– učеnik је pоtpunо fоkusirаn nа јеdnu vеžbu - mоgućnоst nеprаvilnоg rаdа је mаnja;

– rеzultаti rаzvоја fizičkе snаgе su vidljivi u krаtkоm vrеmеnskоm pеriоdu štо dоdаtnо pоdstičе učеnikе.

„Core” mеtоd rаzvоја snаgе primеnljiv је u rаdu sа ispitivаnim uzrаstоm.

„Core” mеtоd rаzvоја snаgе bаzirа sе prе svеgа nа snаgu mišićа trbušnе i lеđnе muskulаturе.

Оvоm mеtоdоm lаkо оlаkšаvаmо ili оtеžаvаmо vеžbu u zаvisnоsti оd mоgućnоsti učеnikа. Mоžеmо trеtirаti višе mišićnih grupа.

Učеnik sе u pоtpunоsti usrеdsrеđuје izvоđеnjе vеžbi – mаnjа mоgućnоst nеprаvilnоg izvоđеnjа.

Učеnicimа su vеžbе intеrеsаntnе.Оvај mеtоd rаzvоја snаgе је vеć nаšао primеnu u škоlаmа SАD-а i

nеkim zаpаdnоеvrоpskim zеmljаmа.Rеzultаti rаzvоја snаgе su brzо vidljivi štо učеnikа mоtivišе zа rаd.„Core“ mеtоd u nеkim svојim vеžbаmа sаdrži svе tri vrstе mišićnih

kоntrаkciја (stаtičkа, еkcеntričnа, kоncеntričnа) čimе dоprinоsi bržеm rаzvојu snаgе mišićа.

Snаgа mišićа trupа је znаčајnа u prоcеsu rаstа јеr оmоgućаvа prаvilnо držаnjе tеlа i smаnjuје mоgućnоst nаstајаnjа dеfоrmitеtа kičmеnоg stubа i pоvrеdа. Vеžbе kоје kоristimо spаdајu u grupu kоmplеksnih vеžbi (аngаžuјu višе mišićnih grupа istоvrеmеnо) štо је znаčајnо zа mišićnе grupе kоје оkružuјu kičmеni stub.

Dоbiјеni rеzultаti idu u prilоg primеni еkspеrimеntаlnоg mеtоdа u rаzvојu snаgе kоd učеnikа.



88


LITЕRАTURА

1. Barov, H. & McGee, R. (1975). Measurement in physical education. Belgrade: Vuk Karadzic.

2. Boyle, M. (2004). Functional training. Leeds, UK: Human Kinetics.3. Cook, G. (1997). Functional training for the torso. Strenght and conditionig

journal, 19 (2), 14-19.4. Gray, G. (2013). Applied Functional Science & the 3D Performance

Series. Total body funcitonal, 21, 19-56. 5. Mc Gill, C. (2002). Lowback disorders. Lower Mithcam, Australia:

Human Kinetics.6. Norris, C. M. (2003). Functional load abdominal training. Journal of

Bodywork and Movement Therapies, 23 (1), 29-30.7. Verstegen, M. (2005). Core preformance. New York: Avery, Penguin

group (USA) Inc.

89


Stručni člаnаk

KOMPARATIVNA ANALIZA ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA

I ANTROPOMOTORIČKIH SPOSOBNOSTI OMLADINACA SREDNJOŠKOLSKE

POPULACIJE

Vladimir Živanović1

Master profesor fi zičkog vaspitanja i sporta - Fakultet sporta i fi zičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, Srbija

Apstrakt: Predmet interesovanja ovoga istraživanja predstavljaju operativni planovi i programi nastave fi zičkog vaspitanja u kraćem vremenskom periodu i to na koji način oni utiču na antropometrijske karakteristike i antropomotoričke sposobnosti omladine ovoga uzrasta, koji upražnjavaju fi zičke aktivnosti, odnosno koji se rekreativno bave sportom i onih koji se sportom ne bave. Globalni cilj istraživanja je da se međusobno kompariraju rezultati kako bi se na osnovu toga utvrdio efekat sportskih aktivnosti, na srednjoškolsku populaciju, i sam tok izvodjenja nastave u školi.

Istraživanje je bilo transverzalnog karaktera, jer je imalo za cilj utvrđivanje trenutnog stanja odabranog uzorka. U postavljanju hipoteze istražujemo jednu generalnu pretpostavku, da između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, u pogledu antropometrijskih karakteristika se neće pokazati značajne razlike, dok će se u pogledu rezultata antropomotoričkih sposobnosti pokazati značajne razlike, i utoliko veće ukoliko se omladina duže vreme bavi sportom. Rezultati antropometrijskih karakteristika i antropomotoričkih sposobnosti su bili povezani odnosno nalazili su se u sinergiji.

Na osnovu predmeta, cilja i zadataka ovog istraživanja populacija iz koje je izvučen uzorak ispitanika, defi nisana je kao populacija omladine srednjoškolskog obrazovanja (drugi razred), iz kragujevačke „Politehničke škole”, raspoređenih u dva poduzoraka: poduzorak omladinaca sportista, i poduzorak omladinaca nesportista. Svaki poduzorak brojao je po 30 ispitanika - ukupan uzorak 60. Ispitanici su na dan merenja imali 17 godina +’- 6 meseci, svi klinički zdravi i bez telesnih nedostataka. Prosečan uzrast svih poduzoraka je bio u granicama +’’- 6 meseci.

1 [email protected]

UDK 572.51.087-053.6

90


Kod uzorka varijabli, tj. u okviru procene stanja antropometrijskih karakteristika omladinaca obavljeno je merenje: longitudinalne dimenzionalnosti skeleta - visina tela, volumena tela - masa tela, i nakon toga obrađen je i BMI, odnosno indeks telesne mase, poznat i kao Quetletov indeks. Za procenu antropomotoričkih sposobnosti obavljeno je merenje uz pomoć Eurofit baterije testova, gde je kao kriterijum za njihov izbor uzeta relevantnost samih istraživanja niza autora (spomenutih u nastavku rada): flamingo test ravnoteže MFTR, test taping rukom MTR, test skok u dalj iz mesta MSDM, test ležanje u sedu MLUS i test MTTO agilnosti tj. trčanja 10 x 5 metara.

Statistička značajnost razlika aritmetičkih sredina upoređivanih uzoraka procenjena je t- testom za male zavisne uzorke, sa nivoom statističke značajnosti 0.05., s tim da bi bio zaštićen nivo značajnosti t testa ovoga istraživanja, inicijalna vrednost 0.05 je podeljena sa brojem testova kojih ima u prvom slučaju 3, u drugom 5 i u tom slučaju dobijeni nivo statističke značajnosti je 0.01. U ovakvim istraživanjima to predstavlja opšteprihvaćenu proceduru.

Rezultati istraživanja pokazuju nam da možemo prihvatiti hipotezu u pogledu antropometrijskih karakteristika, kao i antropomotoričkih sposobnosti opšte ravnoteže, eksplozivne snage nogu, izdržljivosti u snazi trbušnih mišića, kao i brzini trčanja tj. okretnosti, na nivou 0.05. Hipotezu odbacujemo što se tiče antropomotoričke sposobnosti brzog izvođenja pokreta sa zadanom amplitudom, isto na nivou 0.05. Svi ovi pokazatelji su bili istoga zaključka i na nivou značajnosti od 0.01.Ključne reči: sport i fizičko vaspitanje, antropometrija, antropomotorika, omladinci, evaluacija

UVOD

Navedenim istraživanjem želimo da sagledamo efekat programa srednjoškolskih ustanova u oblasti fizičkog vaspitanja, kao što je već i navedeno. U ovoj oblasti vaspitanje u srednjim školama ima za cilj „da formira zdravu, fizički dobru i skladno razvijenu, spretnu i odvažnu omladinu, koje u potpunosti slobodno, efikasno i graciozno vlada svojom motorikom”.

Poznato je da se vrlo malo dosadašnjih istraživanja, u suštini bavilo ispitivanjem efekata programa nastave fizičkog vaspitanja u srednjoškolskim ustanovama na antropometrijske karakteristike i antropomotoričke sposobnosti omladine, u našem slučaju omladine muške populacije, pa se samim tim i nametnula potreba da se kao istraživački problem definiše kakvi i koliki su uticaji samih programa fizičkog vaspitanja, na antropometrijske karakteristike i antropomotoričke sposobnosti, na osnovu odgovarajućeg uzorka, tj ispitanika koji se već rekreativno bave sportom, i onih koji se sportom ne bave.

91

Globalni cilj našega rada odnosno sama konkretizacija ovoga istraživanja je da se međusobno kompariraju rezultati antropometrijskih karakteristika i antropomotoričkih sposobnosti omladinaca sportista, i omladinaca nesportista, kako bi se na osnovu toga utvrdio efekat sportskih aktivnosti na srednjoškolsku populaciju.

Na osnovu cilja i predmeta našega istraživanja, dosadašnjih istraživanja i uzrasnih osobenosti srednjoškolske omladine ovoga uzrasta, u postavljanju hipoteze razmatramo i istražujemo jednu generalnu pretpostavku, a to je da se između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, u pogledu antropometrijskih karakteristika neće pokazati značajne razlike, dok će se u pogledu rezultata antropomotoričkih sposobnosti pokazati značajne razlike, i utoliko veće ukoliko se omladina duže vreme bavi sportom.

Dosadašnjih istraživanja kako je naglašeno i nema puno, i uglavnom su starijeg datuma, a predstavljala su okidač za opredeljenje datoga problema istraživanja, odnosno bila su podrška za opravdanost ovakvog tipa istraživanja. Na osnovu svega izrečenog ovaj rad se postavlja tako da bude i metodološki i suštinski ispravan.

U knjizi autora (Bokan, Radisavljević, 1995), upravo su i navedeni srodni radovi, koji su se bavili vrlo sličnom problematikom, kao i ja, autor ovoga rada, tako da sam ih i u okviru datih istraživanja napomenuo.

Bokan (1977) je u svojoj studiji „Uticaj vannastavnih aktivnosti na poboljšanje motoričkih osobina i fizičkog razvoja učenika beogradskih gimnazija”, uz mentorstvo prof. dr Slavka Ivančevića, prikazao istraživanje koje je imalo za cilj da se utvrdi nivo transformacijskog uticaja vannastavnih aktivnosti na poboljšanje nekih motoričkih osobina učenika (primarno), kao i nekih osobina fizičkog razvoja (sekundarno), učenika beogradskih gimnazija.

Izvršeno je istraživanje sa 360 učenika i učenica iz Pete i Četrnaeste gimnazije, svrstanih u grupe ili subuzorke po godištima od 15 do 18 godina, i pored toga podeljenih u eksperimentalnu grupu (E) i dve kontrolne grupe (K1 i K2), i to u svakoj grupi po 120 učenika (60 učenika i 60 učenica) tako da je u svakom godištu bilo 30 učenika. Primenjen je „ex-post-facto” postupak, kao posebna vrsta eksperimenta u kome su eksperimentalni faktori delovali od ranije.

U okviru fizičkog razvoja mereni su telesna visina i težina, a u okviru motoričkih osobina: brzina trčanja tj. trčanje na 30 m letećim startom; potom eksplozivna i repetitivna snaga, odnosno skok u dalj iz mesta, i mešoviti ležeći zgib iz visa kod žena, a slobodni zgib iz visa kod muškaraca; ravnoteža tj. stajanje prednjim delom stopala jedne noge na uskoj podložnoj površini; okretnost ili odbijanje lopte o zid i njeno ponovno hvatanje za 15 sek; i izdržljivost tj. trčanje na 500 m žene i na 800 m muškarci.

Dobijeni rezultati dozvoljavaju da se, po redosledu postavljenih hipoteza, izvedu zaključci:

V. Živanović: KOMPARATIVNA ANALIZA ANTROPOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA I ANTROPOMOTORIČKIH SPOSOBNOSTI

OMLADINACA SREDNJOŠKOLSKE POPULACIJE

92


– u prvoj grupi onih motoričkih osobina učenika, gde je osnovna hipoteza potvrđena u celini, tj. u svim uzrastima od 15 do 18 godina postoji statistički značajna razlika između učenika eksperimentalne i kontrolnih grupa u osobinama brzine trčanja, eksplozivne snage i izdržljivosti. Navedeni pokazatelji su dali iste rezultate i u našem istraživanju;

– u drugoj grupi motoričkih osobina učenika, gde je osnovna hipoteza potvrđena delimično, tj. u pojedinim uzrastima učenika od 15 do 18 godina, postoji statistički značajna razlika između učenika eksperimentalne i kontrolnih grupa u sledećim osobinama, ravnoteže 15, 17 i 18 godina, okretnosti 16, 17 i 18 godina i repetitivne snage 15 i 18 godina. Ovaj uzrast učenika je obuhvaćen i u našem istraživanju, i dao je identične rezultate;

– u grupi motoričkih osobina učenica, gde je osnovna hipoteza potvrđena u celini tj. u svim uzrastima od 15 do 18 godina, postoji statistički značajna razlika između eksperimentalne i kontrolnih grupa u osobinama brzine trčanja, repetitivne snage i izdržljivosti;

– u grupi je osnovna hipoteza potvrđena delimično, tj. u osobinama eksplozivne snage 15, 16 i 17 godina, i okretnosti 15 i 16 godina.

Rezultati u ovom istraživanju, potvrđuju korisno delovanje povećanog obima vežbanja, raznovrsnog sadržaja i povećanog intenziteta vežbanja, primenjivanog u vannastavnim aktivnostima beogradskih gimnazija.

Stojiljković (1983) je u svojoj studiji „Uticaj sredstava fizičkog vaspitanja, obuhvaćenih novim programskim zadacima, na razvoj antropometrijskih i biomotoričkih dimenzija kod učenika i učenica trećeg razreda srednjeg usmerenog obrazovanja i vaspitanja Niša i niškog regiona”, uz mentorstvo prof. dr Pavla Opavskog, prikazao istraživanje koje je imalo za cilj da se utvrde antropometrijske i biomotoričke latentne dimenzije učenika i učenica pomenutog obrazovanja, koji sa dva časa nedeljno, i ostalim aktivnostima imaju dobro organizovanu nastavu fizičkog vaspitanja.

Komparativnim putem utvrdile su se razlike u antropometrijskom i biomotoričkom prostoru između učenika i učenica trećeg razreda obuhvaćenih ovim istraživanjem i uporedile sa rezultatima istraživanja N. Kurelića i saradnika na istom uzorku jugoslovenske populacije.

Dobijeni podaci u radu ukazuju na istraživanje koje se sprovodi na sigurnijim teoretskim osnovama uticaja sredstava izborne nastave na morfološki i biomotorički prostor, na osnovu kojih bi se mogao dijagnosticirati, programirati, neposredno sprovoditi i kontrolisati proces fizičkog vaspitanja u uslovima reformisane škole.

Rezultati istraživanja su pokazali da:– primena novih nastavnih planova i programa sa dva časa nedeljne nastave

fizičkog vaspitanja i ostalim dodatnim aktivnostima, nije statistički značajno uticala na razvoj visine tela kod osoba muškog pola u kontrolnim

93

i eksperimentalnoj grupi, dok je kod osoba ženskog pola došlo do izvesnih statistički značajnih promena, ali su one neznatne i kreću se u granicama sistematske greške pri merenju. Navedeni rezultati kod osoba muškoga pola su bili istoga zaključka kao i u našem istraživanju.

– primenom novih nastavnih planova i programa rada sa dva časa nedeljne nastave fizičkog vaspitanja i ostalim dodatnim aktivnostima, statistički značajno se razvio balistički mišićni potencijal u uslovima većeg opterećenja i kraćeg trajanja, koji se projektuje na razvoj sile i izdržljivosti kod svih ispitanika oba pola i kod kontrolnih i kod eksperimentalnih grupa, pa se pretpostavlja da je razvoj ovog potencijala više rezultat savladane tehnike izvođenja testa nego stvaran pokazatelj razvoja pomenutog mišićnog potencijala (test za utvrđivanje bio je skok u dalj s mesta i bacanje loptice u dalj).

– primena novih nastavnih planova, statistički značajno je uticala na razvoj balističko-repetitivnog mišićnog potencijala (anaerobna repeticija) u uslovima većeg opterećenja i dužeg trajanja, koji se projektuje na razvoj sile i izdržljivosti i kod kontrolnih i kod eksperimentalnih grupa oba pola (test je bio dizanje trupa za 30 sekundi).

– statistički značajno se razvio balističko-repetitivni mišićni potencijal u uslovima manjeg opterećenja i kraćeg trajanja i kod kontrolnih i kod eksperimentalnih grupa oba pola (test je bio taping rukom i taping nogom), koji se projektuje na razvoj brzine i izdržljivosti.

Zaključak glasi da sredstva fizičkog vaspitanja sa dva časa nedeljne nastave nisu dovoljna da bi pozitivno delovala na razvoj antropometrijskih i biomotoričkih dimenzija, što ukazuje na potrebu revizije nastavnih planova fizičkog vaspitanja u srednjem usmerenom obrazovanju i vaspitanju na osnovu naučnog eksperimenta.

Đukić (1975) je u svojoj studiji „Neke mogućnosti za poboljšanje kvaliteta školskog fizičkog vaspitanja intenziviranjem nastave i racionalizacijom učenja motornih zadataka“, uz mentorstvo prof. dr Slavka Ivančevića, prikazala da se proces usvajanja motornih struktura odvija u uslovima određenog pedagoškog uticaja koji ga, najpodobnijim metodskim postupcima, usmerava na određeni način.

Racionalizacija nastavnog procesa školskog fizičkog vaspitanja u cilju unapređenja psihofizičke prirode ličnosti se postiže:

– didaktičkom racionalizacijom tj. primenom ekonomičnijih nastavnih metoda u procesu obučavanja motornih zadataka,

– primenom metoda za intenziviranje nastave i smanjenjem neefikasnog vremena za vežbanje i time povećanje radnog učinka, i intenziviranim procesom uvežbavanja.

Uzorak, su činile učenice prvog i drugog razreda gimnazije „Koča Kolarov” i Druge gimnazije u Zrenjaninu. Ispitivanje je provedeno na 140



94


ispitanika prvog razreda i 140 ispitanika drugog razreda, gde je u toku ispitivanja eksperimentalni postupak završilo 134 ispitanika prvog razreda u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi i 128 ispitanika drugog razreda u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi.

Izbor varijabli:– fizičke osobine: telesna visina, telesna težina, obim podlaktice i dijametar

ručnog zgloba;– fizičke sposobnosti: faktor eksplozivne snage nogu tj. skok u dalj iz

mesta; faktor repetativne snage trupa tj. dizanje trupa iz ležanja na leđima do seda; faktor statičke snage ruku i nogu tj. izdržaj u zgibu na vratilu, i izdržaj u polučučnju;

– prethodna motorna znanja: rukomet tj. dodavanje u visini ramena odnosno rad šake, potom osnovni stav odnosno rad nogu i trupa, i šutiranje na gol skokom; odbojka tj. odbijanje lopte prstima, osnovni stav, odbijanje „čekićem” i serviranje odozdo;

– intervju;– evidencija nastave.

Istraživanje je na osnovu postignutih rezultata, potvrdilo radnu hipotezu:– da su primenjeni optimalni postupci učenja uticali na brže usvajanje

motornih struktura, što je dalo veću mogućnost za intenziviran proces uvežbavanja, a time i veću efikasnost nastavnog procesa na razvitak primarnih psihofizičkih svojstva ličnosti;

– da se racionalizacijom nastavnog procesa i povećanjem radnog učinka povećao nivo fizičke pripremljenosti, što je omogućilo brže usvajanje tehničkih formi kretanja;

– nastavni proces, prvenstveno zavisi od stručnog i pedagoškog rukovođenja nastavnika, a unapređenje nastave se može sagledati samo sa aspekta umešnosti i snage nastavnika da iskoristi sva raspoloživa sredstva. Svi ovi zaključci su se i nama nametnuli u istraživanju, i to kao nepobitne činjenice.

METOD ISTRAŽIVANjA

U ovom istraživanju korišćena je dijalektička metoda i specifičan vid prirodnog eksperimenta. Istraživanje je bilo transverzalnog karaktera, jer je imalo za cilj utvrđivanje trenutnog stanja odnosno vrednosti fizičkog razvoja ili antropometrijskih karakteristika i antropomotoričkih sposobnosti odabranog uzorka.

Ovo istraživanje ima karakter „Prirodnog eksperimenta”, gde se grupa sportista smatra eksperimentalnom, a grupa nesportista kontrolnom.

95

U teoriji je ova vrsta eksperimenta poznata kao tzv. ex-post-facto postupak, gde je eksperimentalni faktor delovao od ranije, pa je potrebno utvrditi efekat tog faktora nakon što je (tj. ex-post) počelo njegovo delovanje, pa prema tome eksperimentalni faktor je sama sportska aktivnost sa svim svojim karakteristikama u tim periodima, dakle za omladince sportiste i omladince nesportiste, koji se bave ili ne bave sportom, i kakvog će efekta biti ta aktivnost na odvijanje nastave fizičkog vaspitanja u našem slučaju učenika srednje škole.

Već je rečeno da u postavljanju hipoteze razmatramo i istražujemo generalnu pretpostavku, a to je da se između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, u pogledu antropometrijskih karakteristika neće pokazati značajne razlike, dok će se u pogledu rezultata antropomotoričkih sposobnosti pokazati značajne razlike, i utoliko veće ukoliko se omladina duže vreme bavi sportom.

Uzorak ispitanika

Na osnovu predmeta, cilja i zadataka ovog istraživanja, tj. kako će sama rekreativna aktivnost omladinaca uticati na poboljšanje nastave fizičkog vaspitanja, kao i već pomenutih poređenja, određena populacija iz koje je izvučen uzorak ispitanika, definisana je kao populacija omladine srednjoškolskog obrazovanja (drugi razred), iz kragujevačke srednje škole, raspoređenih u dva poduzorka:

– poduzorak omladinaca sportista, i– poduzorak omladinaca nesportista.

Svaki poduzorak brojao je po 30 ispitanika - ukupan uzorak 60. Uzorak su činili omladinci iz srednje „Politehničke škole” u Kragujevcu. Uzorak ispitanika obuhvatio je omladince koji su na dan merenja imali 17 godina +’- 6 meseci, klinički zdrave i bez telesnih nedostataka. Prosečna uzrast svih poduzoraka bio je dakle u granicama +”- 6 meseci. Vreme provedeno u sportskim aktivnostima računalo se kao vreme provedeno u kontinuitetu do trenutka merenja, a navedeni podaci uzeti su i iz školske dokumentacije koje za svakog omladinca vodi nastavnik fizičkog vaspitanja.

Svi ispitanici, i sportisti rekreativci, i omladinci koji se ne bave sportom, su dobrovoljno pristali da učestvuju u našem istraživanju. Pre samog uključenja u rekreativni program vežbanja, sportista rekreativaca, obavljeni su zdravstveni pregledi kod specijaliste sportske medicine. Sportisti rekreativci, su vodili vlastiti dnevnik vežbanja. Ispitanici su bili sa sportskim stažom od tri i četiri godine, sa četiri treninga nedeljno i frekvencijom treninga jednom dnevno.

Ispitanicima rekreativcima je najvažniji bio trkački deo treninga, za razvoj izdržljivosti i unapređenje tehnike trčanja i tim segmentom su se bavili



96


tri puta nedeljno po 50 do 60 minuta, a jednom nedeljno važan sadržaj programa je bilo vežbanje za razvoj mišićne snage i elastičnosti u trajanju od 45 minuta. Svi treninzi su se završavali sa 10 – minutnim rastezanjem (stretching) svih većih mišićnih grupa i zglobova.

Svaki ispitanik odnosno omladinac koji se bavio rekreativno sportom je imao individualni program vežbanja, projektovan od strane nekoliko profesora fizičkog vaspitanja, koji su datim ispitanicima bili profesori u osnovnim školama, a u prvoj godini srednje škole, program rekreativnih aktivnosti nastavio je autor ovog članka kao profesor fizičkog vaspitanja.

Realizacija treninga, osim kod retkih pojedinaca, nije u potpunosti realizovana u odnosu na obim planiranog programa. Prosečna realizacija po evidenciji ispitanika je bila 82 %.

Uzorak varijabli

Za procenu stanja antropometrijskih karakteristika omladinaca obavljeno je merenje sledećih antropometrijskih mera:

– za ocenu longitudinalne dimenzionalnosti skeleta izmerena je visina tela, a– za ocenu volumena tela, izračunali smo masu tela.

Nakon pomenutih parametara obrađen je i (Body mass index-BMI), odnosno indeks telesne mase, poznat i kao Quetletov indeks, koji predstavlja i metodu detekcije gojaznosti inače široko rasprostranjenu u svetu i prihvaćenu od referentnih organizacija, kakve su Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization-WHO) i Međunarodna asocijacija za proučavanje gojaznosti (International association for the study of obesity-IASO).

Za procenu antropomotoričkih sposobnosti obavljeno je merenje putem sledećih testova:

– Test flamingo – test ravnoteže za merenje opšte ravnoteže,– Test - taping rukom – za procenu brzine pokreta, koja je definisana kao

sposobnost brzog izvođenja pokreta sa zadatom amplitudom,– Test skok u dalj iz mesta – za eksplozivnu snagu nogu,– Test ležanje u sedu - za snagu trupa (ili izdržljivost u snazi trbušnih

mišića), i– Test trčanja 10 x 5 metara, - tj. test za merenje brzine trčanja, i okretnosti.

Sve gore navedeno šifrirali smo tako da prvo slovo A – označava antropometrijska merenja, a M – antropomotoričke testove:

Antropometrijske dimenzije (sa šiframa):1. Visina tela (AVIS), cm2. Masa tela (AMAS), kg, i3. Indeks telesne mase (Body Mass Index- BMI).

97

Antropomotorički testovi (sa šiframa):1. Flamingo test ravnoteže (MFTR), sek., i uvek se mora prvi izvršavati,2. Test taping rukom (MTR), broj ponavljanja merenih u desetinkama

sekunde,3. Test skok u dalj iz mesta (MSDM), cm4. Test ležanje u sedu (MLUS), broj ponavljanja u 30 sekundi, i5. Test trčanje tamo-ovamo 10 x 5 metara (MTTO), broj ponavljanja, tj.

izvođenja 5 kompletnih ciklusa trčanja, iskazano u desetinkama sekunde, i on se uvek izvršava poslednji.

Uslovi i tehnika merenja antropometrijskih karakteristika

Merenje antropometrijskih karakteristika omladinaca, obavljeno je u sali za fizičko vežbanje srednje Politehničke škole, posebno pripremljenom za ovu namenu. Merenja su obavljena u periodu april - maj 2013 godine. Temperatura, relativna vlažnost vazduha i osvetljenost prostorija omogućavali su da se ispitanici osećaju prijatno.

Merenje su obavila tri merioca (profesori sporta i fizičkog vaspitanja), uz pomoć drugog nastavnog osoblja, odnosno autor ovoga rada i još dva profesora sporta i fizičkog vaspitanja.

Ispitanici su bili u gaćicama i bosi. Sva merenja su obavljena u prepodnevnim časovima od 9 do 12 časova.

Na svakom ispitaniku su pre merenja obeležene relativne antropometrijske tačke i nivoi:

– frankfurtska ravan – linija koja spaja donju ivicu leve orbite i gornju ivicu levog, spoljnjeg slušnog otvora.

Pri merenju rezultat je čitan dok je instrument na ispitaniku, a osoba koja upisuje, radi kontrole, glasno je ponavljala rezultat pri upisu u listu merenja koju je nosio svaki učenik sa sobom.

Za merenje su korišćeni sledeći instrumenti:– vaga, medicinska sa mogućnošću merenja od 0,1 kg, i– antropometar po Martinu sa mogućnošću čitanja rezultata 0,1 cm,– kalkulator, za merenje indeksa telesne mase.

Sva merenja predviđena programom obavljena su po metodu Internacionalnog biološkog programa (Weiner, Lourie 1969), na sledeći način:

Masa tela meri se vagom postavljenom na horizontalnu podlogu. Ispitanik, bos i u gaćicama, stane na sredinu vage i mirno stoji u uspravnom stavu. Kad se kazaljka na vagi umiri, rezultat se čita s tačnošću od 0,1 kg. (Proizvođač medicinske vage Birotehna d.o.o, Smederevo). Visina tela meri se antropometrom po Martinu.



98


Pri merenju ispitanik, bos i u gaćicama, stoji u uspravnom stavu na čvrstoj vodoravnoj podlozi. Glava ispitanika treba da bude u takvom položaju da frankfurtska ravan bude horizontalna.

Ispitanik ispravlja leđa koliko je moguće, a stopala sastavlja. Ispitivač stoji s leve strane ispitanika i kontroliše da li mu je antropometar postavljen neposredno duž zadnje strane tela i vertikalno, a zatim spušta metalni prsten-klizač da horizontalna prečka dođe na glavu (teme ispitanika). Tada pročita rezultat na skali u visini gornje stranice trouglog proreza prstena-klizača. Rezultat se čita s tačnošću od 0,1 cm.

Uslovi i tehnika merenja antropomotoričkih sposobnosti

Merenje antropomotoričkih sposobnosti obavljeno je u sali za fizičko vežbanje srednje Politehničke škole. Sva merenja obavljena su u prepodnevnim časovima od 08.00 do 12.00 časova u periodu april - maj 2013 godine. Ispitanici su u toku merenja bili u sportskoj opremi (šorts, majica, patike). U toku merenja temperatura vazduha u sali kretala se od 18 do 22 stepena Celzijusa.

Merenje antropomotoričkih sposobnosti obavila su tri merioca: profesori sporta i fizičkog vaspitanja (autor ovoga rada i još dva profesora sporta i fizičkog vaspitanja posebno instruirana). Ispitanici su u datom istraživanju, i na merenje dolazili po odeljenjima, a svaki ispitanik je nosio mernu listu sa sobom i predavao je na sledećem mestu. Za merenje antropomotoričkih sposobnosti korišćeni su sledeći instrumenti: strunjače „Elan”, štoperice „CATIGA CG - 503” sa mogućnošću čitanja rezultata od 0,1 sek, saobraćajni stalci.

Ovakva ispitivanja uz pomoć Eurofit baterije testova vršili su i Aldin Avdić, Admir Hadžikadunić, i Muriz Hadžikadunić, 2000. godine, kao i F. Ambrožić, B. Gustav, i D. Madić, 2002, koja su im poslužila takođe pri utvrđivanju razlika u antropomotoričkim sposobnostima.

U procesu trenažnog rada, pa i samoga istraživanja omladine u razvoju antropoloških obeležja (prema Drabik, 1996 i Malacko, 2002) primenjuju se efikasni postupci u izboru sadržaja metoda rada, organizacionih oblika, intenziteta opterećenja i oporavka.

U skladu sa tim, pozitivni efekti transformacionih procesa mogu se očekivati samo pod uslovom da je metodičko oblikovanje trenažnog rada prilagođeno individualnim sposobnostima i osobinama subjekta (Kondrić i sar. 2002). Testove objašnjavamo po redu, kako smo ih i izvršavali.

99

Test - flamingo

Faktor : opšta ravnotežaOpis testa : balansiranje na jednoj nozi na gredici zadatih dimenzija.Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa: metalna ili drvena gredica

50 cm dužine, 4 cm visine i 3 cm širine, pokrivene materijalom maksimalne debljine od 5 mm čvrsto prilepljenim na gredicu. Stabilnost gredice se obezbeđuje sa dva držača dužine 15 cm i širine 2 cm.

Opis testa: svaki ispitanik balansira što može duže na uzdužnoj osi gredice dok stoji na nozi kojoj želi. Savija slobodno nogu unazad i hvata je istostranom rukom za gornji deo stopala stojeći kao flamingo. Nastavnik pomaže da ispitanik zauzme pravilnu poziciju podržavajući ga svojom podlakticom. Test počinje kada nastavnik povuče ruku. Ispitanik pokušava da balansira u ovoj poziciji što može duže.

Kada izgubi ravnotežu (tj. spusti slobodnu nogu, onu koju drži) ili dotakne pod bilo kojim delom tela testiranje se prekida. Test se ponavlja tri puta, a računa se bolje vreme. Merilac stane ispred ispitanika, i test počinje nakon probnog pokušaja. Uključujemo štopericu kada ispitanik pusti nastavnikovu ruku. Zaustavljamo štopericu kada ispitanik izgubi ravnotežu, spusti slobodnu nogu i dohvati pod bilo kojim delom tela. Posle svakog pada pomažemo ispitaniku da zauzme početni položaj.

Ocena testa : Najduže vreme balansiranja u zadatom položaju na gredici.

Test - taping rukom

Faktor: Procena brzine pokreta koja je definisana kao sposobnost brzog izvođenja pokreta sa zadatom amplitudom.

Opis testa: Brzo naizmenično dodirivanje dve ploče rukom po izboru. Oprema i rekviziti potrebni za izvođenje testa: sto podesiv po visini, dva gumena diska prečnika 20 cm pričvršćena horizontalno na sto, razmak između centara diskova je 80 cm (između ivica 60 cm), četvorougaona ploča dimenzije 10x20 cm postavljena na jednaku udaljenost između dva diska, štoperica.

Opis testa: ispitanik sedi za stolom, malo raširenih stopala, slobodne šake postavljene na četvorougaonu ploču u centru. Šaku izabrane ruke postavlja na suprotni disk. Prenosi izabranu šaku napred i nazad između dva diska što je brže moguće, preko ruke koja se nalazi u sredini, mora biti siguran da je svaki put dotakao disk. Kada nastavnik kaže “spremni... sad!“ izvršiti 25 ciklusa (jedan ciklus predstavlja dodir suprotnog diska i vraćanje na polazni disk) što je brže moguće. Zaustaviti se kada nastavnik da znak „stop“. Nastavnik glasno broji cikluse. Test se ponavlja dva puta, a računa se bolje vreme. Merilac mora



100


podesiti visinu stola tako da njegova površina bude odmah ispod nivoa pupka ispitanika. Staje pored stola, obraća pažnju na disk koji je ispitanik izabrao na početku testa i broji dodire ovog diska.

Uključuje štopericu posle reči „sad“, pod pretpostavkom da je ispitanik počeo na disku A, štoperica se zaustavlja kada on u našem istraživanju ili ona dotakne ovaj disk po 25 put, tako ukupan broj dodira diska A i B iznosi 50 ili 25 ciklusa između A i B. Preporučuje se da test provode dva merioca: jedan koji će meriti vreme i podsticati ispitanika, a drugi koji će brojati dodire.

Ocena testa: zadatak traje 25 ciklusa. Rezultat koji se upisuje je najkraće vreme, a bolji rezultat je ocena. Ocena je vreme potrebno da se svaki disk dotakne 25 puta, mereno u desetinkama sekunde. Merilac ne broji pokušaj pri kojem nisu dotaknute obe ploče. Ako ispitanik propusti da dotakne disk, dodaje se još jedan dodir da bi se dostiglo obaveznih 25 ciklusa.

Test - skok u dalj iz mesta

Faktor: Eksplozivna snaga tj. procena eksplozivne snage koja označava sposobnost aktiviranja maksimalnog broja motoričkih jedinica u jedinici vremena pri realizaciji jednostavnih motoričkih struktura s konstantnim otporom ili s otporom proporcionalnim masi tela. Veći broj istraživača (Ču, 1998, Matvejev, 2000, Antekolović, 2003) inače i ističe da je eksplozivna snaga dominantna dimenzija kod većine sportskih aktivnosti, i da je najviše ujedno i zastupljena kod atletskih skokova, s čime smo se mi u datom istraživanju apsolutno složili.

Opis testa: skok u dalj iz stojećeg položaja. Strunjače „Elan“, međusobno spojene u dužini 3 do 4 m, kreda, magnezijum, metarska traka, lenjir u obliku slova „T“, reuter- odskočna daska i slika zadatka.

Ispitanik se sunožno odražava s kraja obrnuto postavljene odskočne daske (viši kraj daske je okrenut prema natrag) i što dalje može obavezno sunožno doskočiti na strunjače. Zamasi rukama i podizanje na prste dopušteni su pre odraza. Dvostruki odraz nije dopušten. Ispitanik obavezno skače bos. Odskočište i doskočište moraju biti u istoj ravni. Mesto odraza označeno je crtom (samolepljiva traka). Ukoliko imamo mogućnosti mernu traku postavljamo od 0 do 300 cm uz doskočište, pomoću koje jednostavnije očitavamo dužinu skoka. Rezultat upisujemo u centimetrima, npr. skok od 201 cm upisujemo kao 2/0/1, ili skok od 95 cm upisujemo kao 0/9/5/. Test kontroliše jedan nastavnik, asistent i zapisničar, koji moraju na doskočnoj strunjači povući paralelne linije na svaki 10 cm počevši od 1 m od startne linije. Traka za merenje (metar) vertikalno postavljena na ovu liniju daje tačnu meru. Staje sa strane i beleži dužinu skoka. Dužina se meri od prednje ivice startne linije do tačke gde se zadnji deo pete (najbliži odraznoj liniji) spustio na strunjaču. Ako ispitanik

101

padne unazad ili bilo kojim delom tela dotakne strunjaču dozvonjava mu se dodatni pokušaj. Odskočište i doskočna strunjača moraju biti u istoj ravni i čvrsto pričvršćene za pod. Pošto razlike u ocenama mogu biti značajne, budite precizni u merenju.

Ocena testa: ispitanik skače dva puta zaredom, a ocenjuje se najduži skok. Metarskom trakom se meri razdaljina od crte odraza do najbližeg traga na doskočištu. Ako otisci stopala nisu dobro vidljivi potrebno je pete ispitanika namazati magnezijumom. Nepravilno izvedeni skokovi se ponavljaju.

Test - ležanje-sed

Faktor: snaga trupa (izdržljivost u snazi trbušnih mišića).Opis testa: Maksimalan broj podizanja u sed iz ležećeg položaja koji se

može ostvariti u 1/2 minute. Za izvođenje testa su nam potrebne dve strunjače „Elan“ (postavljene dužinom jedna pored druge), štoperica „CATIGA CG - 503“ .

Ispitanik sedi na strunjači, uspravnih leđa, šaka sklopljenih iza glave, kolena savijenih pod uglom od 90 stepeni, peta i stopala položenih ravno na strunjaču. Zatim legne na leđa, dotičući ramenima strunjaču, a potom se vraća u sedeći položaj sa laktovima ispred nas tako da njima može dotaknuti kolena. Sve vreme drži šake sklopljene iza glave. Na znak „sad!“, ponovlja ovu akciju što je brže moguće u 30 sekundi. Nastavlja dok se ne kaže „stop!“. Ovaj test radi se jedanput. Merilac treba da klekne pored ispitanika i proveri da li je on zauzeo pravilan početni položaj. Seda licem okrenutim prema ispitaniku sa raširenim nogama i butinama preko ispitanikovih stopala kako bi ih držali na tlu, stavlja svoje ruke ispod ispitanikovih kolena držeći tako kolena pod pravim uglom od 90 stepeni i noge mirnim. Nakon davanja uputstva i pre početka testa, ispitanik jednom izvršava čitav pokret kako bi proverili da li je razumeo uputstva. Pokrećemo štopericu na znak „spremni... sad!“ i zaustavljamo je nakon 30 sekundi. Brojimo kada laktovi dotaknu kolena, neispravan pokušaj se ne broji. Tokom obavljanja testa ispravljamo ispitanika ukoliko ne dodiruje strunjaču ramenima ili kolena laktovima kada se vraća u sedeći položaj.

Ocena testa: ukupan broj ispravno obavljenih pokreta ležanje-sed u 30 sekundi je i ocena.

Test - trčanje 10 x 5 m

Faktor : brzina trčanja, okretnost.Opis testa: trčanje i okretanje pri maksimalnoj brzini, pri čemu nam

je neophodan čist neklizajući pod, štoperica, merna traka (metar), školska kreda ili lepljiva traka, saobraćajni čunjevi. Ispitanik se priprema iza linije. Jedno stopalo mora biti neposredno iza linije. Kada se označi start potrči što



102


je moguće brže do druge linije i vrati se na startnu liniju, prelazeći obe linije sa oba stopala. To je jedan ciklus, a mora to da uradi pet puta. Merilac povlači na podu dve paralelne linije (školskom kredom ili lepljivom trakom) koje su razmaknute pet metara. Linija je duga 1,20 m i krajevi svake linije su označeni saobraćajnim čunjevima. Proverava da li je ispitanik sa oba stopala prešao liniju svaki put kada su trčali zahtevanom putanjom i da li su okreti napravljeni što je brže moguće. Objavljujemo ukupan broj završnih ciklusa nakon svakog ciklusa. Test se prekida kada ispitanik pređe liniju cilja jednim stopalom. Ispitanik se ne sme klizati tokom testa i zato je neophodno da pod bude od neklizajućeg materijala.

Ocena testa: vreme potrebno za izvođenje 5 kompletnih ciklusa trčanja tamo i natrag iskazano u desetinkama sekunde je ocena.

Način obrade rezultata

Za svaki od ova dva poduzorka posebno je izračunata osnovna deskriptivna statistika: aritmetička sredina (MEAN), standardna devijacija (SD), koeficijent varijacije (cV%) i minimalni i maksimalni rezultati (Min-Max).

Statistička značajnost razlika aritmetičkih sredina odgovarajućih varijabli između upoređivanih uzoraka procenjena je t- testom za male zavisne uzorke, na nivou značajnim 0.05. Pomenuta metoda primenjena je na uzorak svih omladinaca u ovom istraživanju, za sve antropometrijske mere i antropomotoričke testove.

Statistička obrada podataka, dobijena ovim istraživanjem, izvršena je na računaru, Pentium IV u programu - microsoft office 2010 – excel.

REZULTATI I DISKUSIJA

Tabela 1. Eksperimentalna grupa (sportisti) - rezultati antropometrijskih mera omladinaca sportista srednjoškolske populacije

God. Pol AVIS( cm)

AMAS( kg ) BMI

Srednja vrednost - MEAN 1996 М 178.03 69.93 22.05

Standardna devijacija - SD 1996 М 6.38 5.99 1.37

Koeficijent varijacije - cV% 1996 М 3.58 8.56 6.22

Min 1996 М 163 58 18.41

Max 1996 М 190 85 25.66

103

Tabela 2. Kontrolna grupa (nesportisti) - rezultati antropometrijskih mera omladinaca nesportista srednjoškolske populacije

God. Pol AVIS (cm) AMAS (kg) BMI

Srednja vrednost - MEAN 1996 М 179.57 71.17 22.01

Standardna devijacija - SD 1996 М 7.14 11.82 3.02

Koeficijent varijacije - cV% 1996 М 3.97 16.61 13.73

Min 1996 М 168 52 16.98

Max 1996 М 195 94 28.70

Tabela 3. Značajnost razlika ( t- test ) aritmetičkih sredina antropometrijskih karakteristika omladinaca sportista, i omladinaca nesportista srednjoškolske populacije

Red. br. Parametri Eksper.

grupa - prosekKont.

grupa - prosek t- test t- test Nivo značajn.

1 AVIS (cm) 178.03 179.57 0.38 t < 0.05

2 AMAS (kg) 69.93 71.17 0.61 t < 0.05

3 BMI 22.05 22.01 0.95 t < 0.05

Diskusija osnovnih antropometrijskih karakteristika omladinaca srednjoškolskog uzrasta, odnosno sportista i nesportista svodi se na to, da u su Tabeli 1. prikazani navedeni pokazatelji omladinaca sportista, a u Tabeli 2, omladinaca nesportista.

U Tabeli 3. data je statistička značajnost razlika (t- test) aritmetičkih sredina antropometrijskih karakteristika omladinaca sportista i omladinaca nesportista.

Prosečna visina tela omladinaca koji se bave sportom iznosi 178.03 cm, a omladinaca nesportista 179.57 cm. Između ovih grupa ne postoji značajna statistička razlika u visini tela (t= 0.38) na nivou značajnosti 0.05, te se dobijeni rezultati mogu smatrati praktički jednakim.

Relativni varijabilitet visine tela omladinaca sportista (cV% - 3.58), i omladinaca nesportista (cV% - 3.97) je približno isti, odnosno homogenost grupa je u posmatranom obeležju približno jednaka.

Prosečna masa tela omladinaca sportista iznosi 69.93 kg, a omladinaca nesportista 71.17 kg. Razlika srednjih vrednosti mase tela između posmatranih grupa nije statistički značajna (t=0.61), na nivou značajnosti 0.05, te se dobijeni rezultati mogu smatrati praktički jednakim.

Relativni varijabilitet mase tela omladinaca sportista (cV% - 8.56) je manji nego kod omladinaca nesportista (cV% - 16.61), odnosno omladinci sportisti su homogenija grupa u posmatranom obeležju.



104


Prosečna vrednost indeksa telesne mase, kod omladinaca sportista je 22.05, a omladinaca nesportista 22.01. Između ovih grupa ne postoji značajna statistička razlika u merenju indeksa telesne mase (t=0.95) na nivou značajnosti 0.05, te se dobijeni rezultati mogu smatrati praktički jednakim.

Relativni varijabilitet indeksa telesne mase omladinaca sportista (cV% - 6.22) je manji nego kod omladinaca nesportista (cV% - 13.73), odnosno omladinci sportisti su homogenija grupa u posmatranom obeležju.

Iz gore napomenutog, dolazimo do saznanja, da su antropometrijske karakteristike omladinaca sportista u odnosu na antropometrijske karakteristike omladinaca nesportista, praktički iste srednje vrednosti (t=0.38, 0.61, 0.95) na nivou značajnosti 0.05.

Tabela 4. Eksperimentalna grupa (sportisti) - rezultati antropomotoričkih testova omladinaca sportista srednjoškolske populacije (u već opisanim testovima i sa

redosledom testiranja)

MFTR, sek.

MTR, sek. – br.

ponavljanja

MSDM, cm

MLUS, sek. – br.

ponavljanja

MTTO, sek.

Srednja vrednost - MEAN 18.37 14.07 224.60 23.00 20.10

Standardna devijacija - SD 13.00 3.49 20.28 3.71 2.59

Koeficijent varijacije - cV% 70.78 24.83 9.03 16.13 12.89

Min 6 8 190 20 15.8

Max 70 25 280 36 25.1

Tabela 5. Kontrolna grupa (nesportisti) - rezultati antropomotoričkih testova omladinaca nesportista srednjoškolske populacije (u već opisanim testovima i sa

redosledom testiranja)

MFTR, sek.MTR,

sek. – br. ponavljanja

MSDM, cm

MLUS, sek. – br.

ponavljanja

MTTO, sek.

Srednja vrednost - MEAN 8.63 15.50 200.73 20.97 24.08

Standardna devijacija - SD 6.52 3.12 19.29 4.23 3.12

Koeficijent varijacije - cV% 75.47 20.10 9.61 20.18 12.94

Min 2 8 160 13 18.4

Max 26 25 240 28 30.2

105

Tabela 6. Značajnost razlika (t- test) aritmetičkih sredina antropomotoričkih testova omladinaca sportista, i omladinaca nesportista srednjoškolske populacije

Red. br. Parametri Eksper. grupa

- prosekKont. grupa -

prosek t- test t- test Nivo značaj.

1 MFTR, sek. 18.37 8.63 0.000676 t < 0.05

2 MTR, sek.-br.pon. 14.07 15.50 0.098948 t < 0.05

3 MSDM, cm 224.60 200.73 0.000018 t < 0.05

4 MLUS, sek-br. pon 23.00 20.97 0.000004 t < 0.05

5 MTTO, sek. 20.10 24.08 0.000002 t < 0.05

Diskusija osnovnih karakteristika antropomotoričkih sposobnosti omladinaca srednjoškolskog uzrasta, odnosno sportista i nesportista svodi se na to, da su u Tabeli 4, prikazani osnovni deskriptivni statistički pokazatelji antropomotoričkih sposobnosti za omladince sportiste, a u Tabeli 5, za omladince nesportiste. U Tabeli 6, data je statistička značajnost razlika (t-test) aritmetičkih sredina antropomotoričkih sposobnosti omladinaca sportista i omladinaca nesportista.

Prosečna vrednost rezultata testa za procenu opšte ravnoteže, Flamingo test ravnoteže, omladinaca sportista iznosi 18.37 sekundi, a omladinaca nesportista 8.63 sekundi. Razlika srednjih vrednosti rezultata opšte ravnoteže omladinaca sportista i omladinaca nesportista, je statistički značajna (t=0.000676) na nivou 0.05, te se dobijeni rezultati mogu smatrati praktički nejednakim, odnosno između grupa u pogledu opšte ravnoteže ima značajnih razlika.

Kod obe grupe nađene su velike varijacione širine (od 6 do 70 i od 2 do 26 sekundi) i koeficijenti varijacije (cV% - 70.78, i cV% -75.47) u testu opšte ravnoteže između omladinaca sportista i omladinaca nesportista i pri tome veći varijabilitet je kod omladinaca nesportista, što nam kazuje da nijedna od ove dve grupe nisu homogene, u posmatranom obeležju, a samim tim i donosi zaključak o slabostima testa Flamingo, i ujedno velikim razlikama u opštoj ravnoteži kod obe grupe.

Prosečna vrednost testa za procenu sposobnosti brzog izvođenja pokreta sa zadanom amplitudom, Taping rukom, omladinaca sportista iznosi 14.07, a omladinaca nesportista 15.50. Razlika srednjih vrednosti rezultata u navedenom testu i navedenih grupa nije statistički značajna (t=0.098948) na nivou 0.05, te se dobijeni rezultati mogu smatrati praktički jednakim.



106


Relativni varijabilitet rezultata sposobnosti brzog izvođenja pokreta sa zadatom amplitudom, omladinaca sportista iznosi (cV% -24.83), a omladinaca nesportista (cV% -20.10), približno je jednak, odnosno homogenost grupa u posmatranom obeležju približno je jednaka, stim da su omladinci nesportisti homogenija grupa, u posmatranom obeležju.

Prosečna vrednost rezultata testa za procenu eksplozivne snage, Skok u dalj iz mesta, omladinaca sportista iznosi 224.60 cm, a omladinaca nesportista 200.73 cm. Razlika srednjih vrednosti rezultata eksplozivne snage omladinaca sportista i omladinaca nesportista je statistički značajna (t=0.000018) na nivou 0.05, te se dobijeni rezultati mogu smatrati praktički nejednakim, odnosno između grupa u pogledu eksplozivne snage ima značajnih razlika.

Relativni varijabilitet eksplozivne snage omladinaca sportista iznosi (cV% -9.03), a omladinaca nesportista (cV% -9.61), približno je jednak, odnosno homogenost grupa u posmatranom obeležju približno je jednaka, ali omladinci sportisti predstavljaju homogeniju grupu, u posmatranom obeležju.

Prosečna vrednost testa za procenu snage trupa tj. izdržljivosti u snazi trbušnih mišića, Ležanje u sedu, omladinaca sportista iznosi 23.00 ponavljanja, a omladinaca nesportista 20.97 ponavljanja. Razlika srednjih vrednosti rezultata snage trupa, navedenih grupa je statistički značajna (t=0.000004) na nivou 0.05, te se dobijeni rezultati mogu smatrati praktički nejednakim.

Relativni varijabilitet rezultata snage trupa, odnosno izdržljivosti u snazi trbušnih mišića, omladinaca sportista iznosi (cV% -16.13), a omladinaca nesportista (cV% -20.18), dakle približno je jednak, odnosno homogenost grupa u posmatranom obeležju približno je jednaka, s tim da omladinci sportisti predstavljaju homogeniju grupu, u posmatranom obeležju.

Prosečna vrednost rezultata testa za procenu brzine trčanja, odnosno okretnosti, Trčanje tamo-ovamo 10x5 metara, omladinaca sportista iznosi 20.10 sekundi, a omladinaca nesportista 24.08 sekundi. Razlika srednjih vrednosti rezultata brzine trčanja, odnosno okretnosti za obe grupe je statistički značajna (t=0.000002) na nivou 0.05, te se dobijeni rezultati mogu smatrati praktički nejednakim.

Relativni varijabilitet rezultata brzine trčanja, odnosno okretnosti, omladinaca sportista iznosi (cV% -12.89), i manji je nego kod omladinaca nesportista (cV% -12.94), odnosno omladinci sportisti su homogenija grupa u posmatranom obeležju. A rezultat je približno jednak, pa homogenost grupa u posmatranom obeležju je i približno jednaka.

Na osnovu dobijenih rezultata, i istraživanja jedne generalne pretpostavke možemo prihvatiti hipotezu da između omladinaca sportista i omladinaca nesportista ne postoje značajne razlike u pogledu antropometrijskih karakteristika.

107

Na osnovu datog istraživanja, između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, međutim postoje značajne statističke razlike, u antropomotoričkoj sposobnosti opšte ravnoteže, testa flamingo - testa ravnoteže, na nivou 0.05, i to u prilog omladinaca sportista, što znači da smo takođe potvrdili ranije postavljenu hipotezu da će se u pogledu rezultata antropomotoričkih sposobnosti pokazati značajne razlike, i utoliko veće ukoliko se omladina duže vreme bavi sportom.

Između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, ne postoje značajne statističke razlike, u antropomotoričkoj sposobnosti brzog izvođenja pokreta sa zadanom amplitudom, testa Taping rukom, na nivou 0.05.

Na osnovu dobijenih rezultata mi odbacujemo hipotezu, koja kazuje da postoje značajne razlike u posmatranom obeležju, između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, u prilog omladinaca sportista.

Između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, postoje značajne statističke razlike, u antropomotoričkoj sposobnosti eksplozivna snaga nogu, testa Skok u dalj iz mesta, na nivou 0.05.

Na osnovu dobijenih rezultata možemo prihvatiti postavljenu hipotezu, da postoje značajne razlike u antropomotoričkim sposobnostima, između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, u prilog omladinaca sportista.

Između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, postoje značajne statističke razlike, u antropomotoričkoj sposobnosti, izdržljivost u snazi trbušnih mišića, testa Ležanje u sedu, na nivou 0.05.

Na osnovu dobijenih rezultata možemo prihvatiti hipotezu, da postoje značajne razlike u antropomotoričkoj sposobnosti, između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, u prilog omladinaca sportista.

Između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, postoje značajne statističke razlike, u antropomotoričkoj sposobnosti brzine trčanja, odnosno okretnosti, testa Trčanje tamo-ovamo 10h5m, na nivou 0.05.

Na osnovu dobijenih rezultata možemo prihvatiti hipotezu, da postoje značajne razlike u datoj antropomotoričkoj sposobnosti, i to između omladinaca sportista i omladinaca nesportista, u prilog omladinaca sportista.

Kako bi zaštitili nivo značajnosti t-testa ovoga istraživanja, neophodno je i inicijalnu vrednost 0.05 podeliti sa brojem testova kojih ima tri, i u tom slučaju dobijeni nivo statističke značajnosti je 0.01. U ovakvim slučajevima istraživanja to predstavlja opšteprihvaćenu proceduru.



108


Tabela 7. Značajnost razlika (t-test) aritmetičkih sredina antropometrijskih karakteristika omladinaca sportista i omladinaca nesportista srednjoškolske

populacije (zaštita nivoa značajnosti t-testa)

Red. br. Parametri Eksper.

grupa - prosekKont.

grupa - prosek t- test t- test Nivo značajn.

1 AVIS (cm) 178.03 179.57 0.38 t < 0.012 AMAS (kg) 69.93 71.17 0.61 t < 0.013 BMI 22.05 22.01 0.95 t < 0.01

Kako bi zaštitili nivo značajnosti t-testa ovoga istraživanja, upotrebljavamo istu proceduru, tj. neophodno je inicijalnu vrednost 0.05 podeliti sa brojem testova kojih u ovom slučaju ima pet, te je dobijeni nivo statističke značajnosti 0.01. U ovakvim slučajevima istraživanja, to predstavlja isto tako opšteprihvaćenu proceduru.

Tabela 8. Značajnost razlika (t-test) aritmetičkih sredina antropomotoričkih testova omladinaca sportista i omladinaca nesportista srednjoškolske populacije

(zaštita nivoa značajnosti t-testa)

Red. br. Parametri Eksper. grupa - prosek

Kont. grupa - prosek t- test t- test

Nivo značaj.1 MFTR, sek. 18.37 8.63 0.000676 t < 0.01

2 MTR, sek.-br.pon. 14.07 15.50 0.098948 t < 0.01

3 MSDM, cm 224.60 200.73 0.000018 t < 0.01

4 MLUS, sek-br. pon 23.00 20.97 0.000004 t < 0.01

5 MTTO, sek. 20.10 24.08 0.000002 t < 0.01

Diskusija istraživanja antropometrijskih karakteristika i antropomotoričkih sposobnosti omladinaca sportista i nesportista, na nivou statističke značajnosti od 0.01., a koje je sprovedeno radi zaštite nivoa značajnosti t-testa ovoga istraživanja, pokazala je identične rezultate istoga, odnosno potvrdila ranije izrečenu hipotezu u svim slučajevima, osim kod testa Taping rukom, te ovo istraživanje smatramo i krajnje relevantnim. Nikakvih promena nije bilo u odnosu na nivo statističke značajnosti od 0.05.

109

ZAKLJUČAK

Istraživanje problema rada „Komparativna analiza antropometrijskih karakteristika i antropomotoričkih sposobnosti omladinaca srednjoškolske populacije” na području grada Kragujevca, nastalo je kao potreba i poruka o značaju za praksu i dalja istraživanja, da se na ovom stepenu razvoja srednjoškolskih sistema, sagledaju njihovi efekti i u oblasti fizičkog vaspitanja (u drugim oblastima, npr. intelektualnog i socijalnog razvoja ovakva istraživanja su već vršena).

S obzirom na mnogobrojne zadatke u oblasti fizičkog vaspitanja u osnovnim i srednjim školama, koje je u celini veoma složeno proučiti, naš cilj je bio usmeren samo na utvrđivanje efekata programa fizičkog vaspitanja u srednjoškolskim ustanovama i to u delu koji se odnosi na podsticanje antropometrijskih karakteristika i antropomotoričkih sposobnosti omladine.

S obzirom na veličinu uzorka, koji je relativno mali i nedovoljnu ujednačenost poduzoraka, npr. po socio-ekonomskom statusu i konativno-kognitivnim sposobnostima ispitanika, dobijene rezultate pri zaključivanju trebalo bi uzimati sa određenom rezervom.

Razlike u antropometrijskim karakteristikama i antropomotoričkim sposobnostima kojih ima među omladinom, moraju se uzimati u obzir ne samo u programiranju fizičkog vaspitanja koje uostalom obuhvata i vančasovne aktivnosti, odnosno razne vidove rekreacije učenika, već i u konstituisanju odeljenja prvoga razreda srednje škole, jer pri formiranju odeljenja prvog razreda uzima se u obzir niz faktora kao što su intelektualne sposobnosti, obrazovni i ekonomski status porodice, i dr., dok se faktori antropometrijskih karakteristika i posebno antropomotoričkih sposobnosti zanemaruju iako od njih između ostalog, u velikoj meri zavisi kako će omladina podneti školske obaveze.

Sličnim istraživanjima bavili su se i autori Batričević i Jakovljević (2008), u radu pod nazivom „Efekti modela eksplozivne snage na razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti učenika”, gde su došli do vrlo sličnih rezultata i parametara kao i u ovom radu.

Prema tome sva ova saznanja mogu da posluže kao osnova za nova istraživanja ovog problema i proveru dobijenih rezultata, na većem uzorku sa više varijabli odnosno testova i potpunijim metodama obrade rezultata.

Celokupno istraživanje daje i određeni doprinos razvoju metodologije istraživanja u oblasti fizičkog vaspitanja, posebno u istraživanju ovog i sličnih problema. U klasičnom pristupu evaluaciji vrši se poređenje eksperimentalne grupe koja radi po posebnom programu, sa kontrolnom grupom koja nije dobila takve podsticaje.



110


Međutim, takav model podložan je raznim greškama merenja (najčešće greške se povezuju sa očekivanjima eksperimentatora), a osim toga nije metodološki čist kod razdvajanja efekata programa od sasvim spontanih procesa.

U našem istraživanju, kao krajnji zaključak kažemo da smo vršili evaluaciju rezultata krajnjeg produkta koji je nastao u spontanom procesu, onakvom kakav je on zaista u praksi. U njemu je i sama praksa „eksperimentalni program”.

111

LITERATURA

1. Ambrožić, F., Gustav, B., i Madić. D. (2002). Značaj izbora uzorka motoričkih testova u nekom hipotetičkom modelu faktora. Deseti međunarodni interdisciplinarni simpozijum „Sport, fizička aktivnost i zdravlje mladih“, Novi Sad: Fakultet fizičke kulture.

2. Batričević, D., Jakovljević, D. (2008). Efekti modela eksplozivne snage na razvoj motoričkih i funkcionalnih sposobnosti učenika. Novi Sad: Fakultet sporta i fizičke kulture.

3. Bokan, B. i Radisavljević, S. (1995). Fizičko vaspitanje u magistarskim i doktorskim radovima. Beograd: Fakultet fizičke kulture.

4. Chu, D.A. (1998). Jumping Into Plyometrics. Champaign, IL: Human Kinetics.

5. Drabik, J. (1996). Children and Sports Training. Vermont: Stadion Publichig Companz, Inc., Island Pond.

6. Gajević, A. (2009). Fizička razvijenost i fizičke sposobnosti dece osnovnoškolskog uzrasta. Beograd: Republički zavod za sport.

7. Hadžikadunić, A., Hadžikadunić, M., i Avdić, A. (2000). Varijable za procenu motoričkih sposobnosti – opis testova. Sarajevo.

8. Kondrić, M., Metikoš, D., i Mišigoj–Duraković, M. (2002). Prilog poznavanju relacija morfoloških i motoričkih obeležja učenika od 7 do 19 godina. Kineziologija, 34, 1, 5-14.

9. Malacko, J. (2002). Sportski trening. Novi Sad: Fakultet fizičke kulture.10. Matvejev, L.P. i Ulaga, S. (2000). Osnovi suvremenog sistema sportivnoj

trenirovki. Moskva: FIS.11. Stojiljković, S. (1983). Uticaj sredstava fizičkog vaspitanja, obuhvaćenih

novim programskim zadacima, na razvoj antropometrijskih i biomotoričkih dimenzija kod učenika i učenica trećeg razreda srednjeg usmerenog obrazovanja i vaspitanja Niša i niškog regiona. Beograd: Fakultet za fizičko vaspitanje. Doktorska disertacija.

12. Višnjić, D. (2004). Teorija i metodika fizičkog vaspitanja. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.



112


113

UPUTSTVO ZA AUTORE

Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, zvanična publikacija Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda, objavljuje originalne naučne radove, stručne i pregledne članke i patente iz oblasti korespondentnih sportu i zdravlju. Rukopis ne sme biti prethodno objavljen (izuzetak su apstrakti sa nauč-no-stručnih konferencija, predavanja i akademske teze), niti paralelno pod re-cenzijom u nekom drugom časopisu. Kada se rukopis prihvati za publikovanje, ne sme biti objavljen u drugom časopisu na srpskom, engleskom ili bilo kom drugom jeziku.Uz rukopis se šalje propratno pismo. Svrha propratnog pisma je da ukratko predstavi autore i ukaže na suštinu, značaj i originalni naučni i stručni doprinos rada. U propratnom pismu navodi se puno ime i prezime svakog autora, godina rođenja, afilijacija, akademsko zvanje i pozicija autora, elektronska i poštanska adresa.Svi rukopisi dostavljaju se uredništvu časopisa elektronskim putem. Posle čitanja rukopisa, uredništvo donosi odluku o daljem postupku. Rukopis se prosleđuje recenzentima ili uz sugestije uredništva vraća autoru na doradu ili se odbija. Radovi se odbijaju ukoliko ne ispunjavaju standarde časopisa, ako tema koja se obrađuje u radu nije relevantna ili ukoliko je u časopisu već obja-vljen rad sa istom temom.Svi rukopisi podležu recenziji. Identitet recenzenata i autora je međusobno anoniman (double-blind review). Za svaki rukopis predviđena su dva recen-zenta iz relevantne naučne oblasti. Posle recenzije rukopisi se prihvataju za publikovanje ili odbijaju, ili se vraćaju autorima na doradu uz sugestije recen-zenata.Za pisanje rada obavezno se koristi MS Word tekst procesor, latinični font Times New Roman, 12pt. Radovi se pišu na srpskom i engleskom jeziku. Obim rada ne sme da prelazi 15 stranica, uključujući sve tabele, grafičke ilustracije i popis literature. Prilikom pisanja teksta, koristi se jednostruki prored između redova, a sve četiri margine (gornja, donja, leva i desna) iznose po 3 cm.

114


STIL I STRUKTURA TEKSTA

Za pisanje originalnih naučnih radova koristi se sledeća shema: UVOD, METOD, REZULTATI, DISKUSIJA, ZAKLJUČAK, LITERATURA.Za pisanje preglednih članaka osnovu predstavlja bibliografsko-spekulativni metod. Dozvoljeno je odstupanje od sheme predložene za pisanje originalnih naučnih radova, a autor strukturu prilagođava sadržaju pripremljenog materijala, vodeći računa o pravilnom obeležavanju celina (odeljaka i pododeljaka). Princip numerisanja je isti kao kod izvornih radova (1. XXXX, 2. YYYY, 2.1. Yyyy, 3.2. Yyyy....). Neophodno je svaku tvrdnju, novu klasifikaciju ili sintezu saznanja zasnovati na rezultatima dosadašnjih istraživanja.

NASLOV RADA

Naslov rada treba da sadrži sledeće informacije:• precizan i informativan naslov koji ne sadrži skraćenice• u slučaju empirijskih naučnih radova u naslovu je potrebno

specifikovati varijable i prirodu njihove povezanosti• ime i prezime svih autora bez titula i zvanja• ispod imena svakog autora navodi se institucija u kojoj autor radi, grad i

država• u fusnoti se navodi elektronska adresa autora za korespondenciju

SAŽETAK I KLJUČNE REČI

Sažetak treba da obuhvati opšti prikaz teme rada. Mora da sadrži precizno defini-san predmet i cilj rada, najkraći opis primenjenog istraživačkog postupka i na-jbitnije rezultate.Obim sažetka treba da bude 150-200 reči.Ispod sažetka navodi se do 5 ključnih reči.

UVOD

Uvod treba da sadrži kraći prikaz relevantnih dosadašnjih istraživanja. Sve ko-rišćene bibliografske izvore treba navesti u popisu literature na kraju članka, a u tekstu rada se pominju kao prezime autora i godina izdanja u zagradi. Npr. (Lazarević i Havelka, 1981).Korišćene bibliografske izvore NE NAVODITI u tekstu članka u vidu fusnote. U uvodu se prezicno definiše predmet i cilj istraživanja, kao i naučna aktuelnost i stručna relevantnost ispitivanog problema.Da bi rad bio čitljiviji i manje upućenim čitaocima, preporuka uredništva je da se na kraju ovog segmenta rada da i kratko obajšnjenje osnovnih pojmova.

115

METOD

Ovaj odeljak treba da sadrži detaljan opis metodološkog postupka koji bi omo-gućio drugim istraživačima da ponove ispitivanje.Treba da sadrži sledeće podnaslove: uzorak, varijable, tehnike za prikupljanje podataka, procedure testiranja, statistička analiza.Svaki korišćeni instrument (anketni list, intervju, skalu, test i sl.) obavezno prikazati integralno ili ilustrovati u skraćenoj verziji.

REZULTATI

U ovom odeljku potrebno je veoma koncizno prikazati najvažnije rezultate uz kratka i jasna objašnjenja. Moguće je izdvojiti više odeljaka u zavisnosti od prirode i složenosti podataka. Ukoliko se koriste manji odeljci, obavezno ih je precizno nasloviti.Rezultati treba da budu prezentovani statistički obrađeni (ne sirovi podaci). U cilju veće preglednosti rezultata poželjno je koristiti tabele, grafikone i slike, ali pri tom ne ponavljati podatke analizirane u tekstu. Svaka tabela, grafikon ili slika mora biti jasna, numerisana i pomenuta u tekstu. Npr. Slika 1, Grafikon 1, Tabela 1, Tabela 2 itd.Tabele, grafikoni i slike, uvek se na isti način i dosledno numerišu. Integralni su deo teksta, a ne prilog. Numeracija i naziv tabele, grafikona ili slike (naziv objašnjava šta sadrži) navode se iznad date ilustracije.

DISKUSIJA

U okviru diskusije potrebno je komentarisati rezultate istraživanja u odnosu na početna očekivanja i hipoteze postavljene u radu i u odnosu na relevantna istraživanja. Diskusija treba da bude stručna i zasnovana na podacima dobijenim u istraživanju.

ZAKLJUČAK

U zaključku se ukratko opisuje istraživanje, a zatim koncizno saopštavaju glavni rezultati. Ukazuje se na moguće dalje linije istraživanja i potencijalne praktične primene dobijenih rezultata.

LITERATURA

Popis korišćenih bibliografskih jedinica pomenutih u tekstu navodi se na kraju rada prema APA modelu referenciranja (http://www.apa.org/journals/webref.html).

UPUTSTVO ZA AUTORE

116


- Bibliografski izvori se navode po abecednom redu. Kriterijum za redosled navođenja je prezime prvoimenovanog autora.

- Svaki bibliografski izvor se numeriše.

Primer za radove u periodičnim publikacijama (časopisima, biltenima…)

Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Naziv časopisa, volumen (broj), strane Amanović, Đ., Milošević, M., Dopsaj, M. & Peric, D. (2006). Modeling variability of the assigned level of force during isometric contractions of the arms extensor muscles in untrained males. Facta universitatis – Series: Physical education and sport, 4 (1), 35-48.

Primeri za neperiodične publikacije (udžbenike, monografije, skripta, knjige…)

Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Mesto izdavanja: Izdavač Koen, M. & Nejgel, E. (1982). Uvod u logiku i naučni metod. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Primeri za poglavlja u neperiodičnim publikacijama (udžbenicima, monografijama...)

Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik, Ime knjige (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač. Puczkó, L., Rátz, T. (2007). Trailing Goethe, Humbert, and Ulysses – Cultural Routes In Tourism, In: G. Richards, Cultural Tourism – Global and Local Perspectives. New York: The Haworth press, Binghamton (pp. 131-148).

Primeri referenci objavljenih u zbornicima radova sa kongresa i simpozijuma

Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik (Eds.), Naziv konferencije, kongresa ili simpozijuma (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač. Perić, D. (2003). Factorial structure of modern basketball. In A. Naumovski (Ed.), International conference of sport and physical education (pp. 256-260). Skopje: Faculty of physical culture.

117

Dizajniranje i obeležavanje tabela

• Tabele moraju biti jednostavne i pregledne.• U tabelama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu.• U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date u tabelama.• Tabele je neophodno numerisati (na primer: Tabela 1, Tabela 2.).• Prilikom obeležavanja tabela, posle numeracije, neophodno je napisati

koje podatke ona sadrži.• Numeracija i naziv se pišu iznad tabele.• Tabele se dosledno (uvek na isti način) numerišu i obeležavaju.• Tabele predstavljaju sastavni deo teksta.

Dizajniranje i obeležavanje grafičkih ilustracija

• Tekst je poželjno opremiti prikladnim slikama, grafikonima, dijagramima i sl.• U grafičkim ilustracijama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u

tekstu.• U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date na grafičkim

ilustracijama.• Grafičke ilustracije je neophodno numerisati (npr: Slika 1, Grafikon 1.).• Prilikom grafičkih ilustracija, posle numeracije neophodno je napisati

koje podatke ona sadrži.• Numeracija i naziv se pišu iznad grafičke ilustracije.• Grafičke ilustracije se dosledno (uvek na isti način) numerišu i

obeležavaju.• Grafičke ilustracije predstavljaju sastavni deo teksta.

PRIKAZ KNJIGE

U časopisu može biti objavljen i prikaz relevantne stručne literature iz oblasti korespondentnih sportu i zdravlju, koja je nedavno izašla iz štampe. U prikazu se na jasan i jezgrovit način ukazuje na značaj i aktuelnost knjige, daje se pregled najvažnijih celina i sadržaja. Naslov prikaza mora da sadrži informacije referencirane prema APA standardima, a to su prezime i inicijal imena autora, godina izdanja, naslov (italic), izdavač, mesto izdanja. Obavezni podaci koji se navode o knjizi su i broj stranica, ISBN i COBISS broj. Autor prikaza knjige potpisuje se na kraju teksta uz obavezno navođenje afilijacije.

UPUTSTVO ZA AUTORE

118


Primer naslova prikaza jedne knjige:

Prikaz knjigeHavelka N., i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Izdavač: Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija; 384. str;

ISBN 978-83687-14-5;COBISS.SR-ID 184385036

*****************

Tekstove slati na e-mail adresu:[email protected]

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

796/799

SPORT - nauka i praksa : naučni časopis = Sport - science & practice : the scientific journal / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Lazarević. - Vol. 1, no. 1 (2009)- . - Beograd : Visoka sportska i zdravstvena škola, 2009- (Beograd : Hadar Int.). - 23 cm

PolugodišnjeISSN 1821-2077 = Sport - nauka i praksaCOBISS.SR-ID 168491020

Documents

ISSN 1821-2077 SPORT - vss.edu.rs - Nauka i Praksa, Vol.3, No2.pdf · Sportska psihologija Metodologija Rekreacija Sportski trening Sociologija sporta Kineziterapija Fitnes i velnes