-
1
IvanTypewritten Text
-
"!$#$%
&')(+*-,/.10+'
2")4365798:9;@)43657ABCD=8FEHGIF:J5K@43)9;@)43-AF|}R
Q-~
I@KF
Q6Q
F
Q
J
q
89-93)J
b*bH'1'6Hn/W,
57)8FE
~
)EJ5A43)8y-@57AF?8157ABC:J>F65IFy)76IF:1MUx7)JIF183-79=g8-18/)E
Q
Q
Q
Tx>F6598:
Jt}7F3)9K@8ahjX"f\[]:oZ9T=8:>@)43)E7)EH657981:J>931y@=1T+657981:J
9y@=)L=81K@8F
Q
wWA8:3)9K@857AF-8:>143)957483>F6598:>F665=8
=-BCS2u6-
Q
wWA8:A)E18-T2}81K1-G:W:l=81)8iU)E:"3-U:u1>18FJ@j3-
Q
v)J@7)EWT
E83)9?657981)89-Fb%5g1?5K)C?592}81K1-G:EWTHU)E:59EH7-R>18FJ@j3-F)E
)8y)798RJL1)8181K@8e
Q
bj{}F
Jt"@=F93e
Q
Q
QR
-4K1@=JD83?U)E:SF:"G)8/=FFG175={657981y-@-A8FE59E@L6K1>18A43F@=R=8|lI1
Q
2}8Asu79=J$/9=43)8@5=8?-7G)8
:>@1J6v)$>1J157)72}9K@8>181{=F8:43-83
FF
7K)I$t}L@j5=859A
3)81K)J
7K1:J
QU
7K1e?:>@)8A8
9
483)T)3)u:ig5GF{5=)1JF8?>l|CJ
wWIF>F)8K)1v)9TWy)8A4=F=8ez56579=F8$>@6K1@=8FEJ@)EH|}
)71
@)Q
-
>Q
Q
Q
2"-7)8:$wWIF>F)8J|C48A)E -7F)E>18LF83)EH
Q
2")43=-lA8F7
2}81K1-G:D5A-;?J"9K)93)JT63)u:>@)EF6598Rah
X"f\[]:o{h4dFpjX"Z/J
1
=|l)T83y)i:D3-5D59y)J1AFi:43?7)9;@A)L>17-E17z8157K1)L
Q
8sC:5Jz59y)J1AF181=|l41Tx=8:?:>F6598
g81518AJK1y18i65=J157AF
Q
A8R3)9K@8R8@GFJ@LAF7K@8{:i9y@=JTb)E@6K1@=
F-Q
>
Q
Q
Q
48AFR)7981y@=F{>@-EH7y@=F{654
7981)T@E|C/>181K1)7y-)EH)T@7)G@K@8":u3-8@G5Fg%8>@-A93-/J@j3)|C
~
)EH
=F8S5A75=C56K@xD815AF|CC43)799-
Q
2}81K1-G:+:l59EH7-8}3-:C5J3-G}5A7
3->18F7>931">183)EF65i=816579gE
-
3-5?59y)J1AF188=8
F
798J3)9K1)EH%=F5Fe)L>F659I
Q
2"AF7>1AF|}G6K)
5J$>1815A9;HE@)43)E7?5J)EHK){3)81v-:A4=Fg>
Q
Q
Q
A17RWF:":RG)8>@799B
798wx7:9Tb=8ei:D3)8A8J
~
)E
QSq
)8{:
>195F@=?>7)8F7
Q
wUK)A)8{:?)E14LF1TFsu$9y@=8FEz:9:Jz798A)EK)7@5=59EH7-AFAF65=)Ez:@=8FE:9
:R9y@=>@)43657ABC8R:43F>@-A$=|l1CAF:@=
Q
2u@=7981:?>@A>F659I=8e
>18=J1s"AF8>@-A93-7z8@G5F)7z)E1815G18
F)EH">19)83)8FE815FAF|}"9-93-)T=F8/{>19)83)8FEJi=8FE}59E%lA
QC
48A83)9K@8-T
)J@AS17F)L/836K@8FEH9=F"gIF)77"=83
A"
O
)8F65)T:C3-5l)J)G1BU18
Q
3%57e)LgK1657i7)G@C:8s>18FE1J@7
J1IF7IF65=}>181)83I1
Qq
)8
:/57981@A657981y-=8e:5957A)8:431J)EY
5=J657981:JK)7@5=8FE:@=J
Q
798wx7e>181)4=K@8%:A83)8)?J1K@431
>181)83I1
Q
b831
(
Q
AsC)8U:W3)Jl18157C=81J1K))T1
?.-Q
I1181-
Q+q
)8x:U)J@718
1>@799Bl5=$-5>181K@8C>@)EHIF)EH
Q1815A9;Hi815FAF|CJR9-93-)T6{5K@43)9;H"3A1T@=8:5JR)J)G1BU11T)815FAF|CJ?)7K5=)L
9-93)8AF
Q
STSTxbDxb=|l/G6K@u5J/>1815A9;H1C-798A)EH
~
)EHu
)711T=F8
-798A)EHD59{9=43)8F:8FE
QO
8=C:SD-F?>19)83
798i=81657)8i3)9K)i-Fe)L
>F659I)T->1815K@43|Ci=|l4g5957ABC8{:D?81518AJ58>@57A18D65=J157AF
Q
wxEH7-5
3-u:J1y)957A8AF8?J%5A)E3>@K@8FEH75=)E>@)48A81)EH{59DLF9K@F657y@=)E361}AFEH
Q
#uI19)8>FsuR=F9=8R:576K
798wx7:1F)E1815798:9;HK@%J8159Eb3)957=|l
Q
2")EH7-93IFe83 -F
Q
T+EH93-g:%798$EHK@8
A9)8AF718-T:95J
~
)EF659E883x7)J-I>@)E
-
"119j
>@)43657ABC:J>F65I1%A4=Fz>
Q
Q
Q
8:>19)8318A8>18
K@7)TD-A8)E@)8s}K@8157F659|CE$>181K1)7y@=)L
657981
Q
3E
-
%=8FEi:R>F659K@8\1C1
Q
A:%tuAJ15798A8FE7Abv)|CJ$3-:?>@)431815793
36)J1)E%)A81)EH"{79=8v)}59EH7-}3-x:
815C5A8:A)E18/AsC)8"3)Jl18157u=81J1K)
Q
A43)18i3-5{>@)7>18157A)73-:
A:{I1F)8tuAJ157
Q
C)G@R)EH7
J@EJD3-i5"tuAJ157iK)8D/8@G18AJ?57)/)E18FAF:J;Fsu3-)TxEH93-5JztuAJ157$
A:
G6K1$>@799Bx18FE1::AI1E
QO
R:tuAJ157I1F)8
AA@3)E8$J798FEsu798
EJD:/>18A9)8{AF5>F)7|CD5A8J11JF=F
Q
sl=8:S3-5SJ@7A@3)7%3-gK1{:
A:A8
>@799Bl57A8D59ituAJ15798FEJ@7IK@8i/8@G:4=7A18157
A:AFS3)9K)
Q
)S)E1TF=|l4
J=8e)EH
A:{>Fsug85A8FEA)E1J
N
2}8FE1::JT #})JTF65{>183A8FE * ( %i6K1 5>gf9h
]FdFZ7@bZ[6Z?>9Z9T
J=8FEg3)81v-:?)4K)CRL1)8181K@8sl=
Q
wW>F65?5595798e83
%=|l41T+83$=8e)Lg:
3-559y)J1AF18(
N
>@AFD3)4=F93-)T=8g8@GFJ@LAF7?>19)8383-F
Q
3)8FF
Q
>
Q
Q
Q
T)R=|l4i83
FQ
3)8
Q
=8:8@GFJ@LAF7:J%>19)83%83
Q
3)8
9
-
Q
>
Q
Q
Q
wl9361}
)J)G1BUF)L=|lE881518AJ)A83-)TW7A
Q
>19)8L@)Tx5957ABUF)LJA)E
I657AF
Q
wW>F65i>18y|C{E18=K@8F)7{>l|CJDg>18su798AF|C1T
A:u8@GF9;AF
3-D)E$19;HS3)83)9K1)7>@)95J31J%J1K@8J
Qx
57A9=J
A:/>FsuS3-":/|C48AFgEY
9-}3-/59A)EFIF)EH">@)43)8yi=F9=8i5Jg57DlA9K1{{|l)LF8A}8@Gy-:1T=8e?BUJ3
{=8e)E5EH5J?57A816K1?g>@)8sC66K1R)E19)83g8>93-|}
E81-K)>18=859A)E183)8@G@%=F93-
~
)E@)E9;HJ9:?3-
~
)Ez>18F7)959
9-EA8157}/C9BC}"K@JF=5J@8FE
Q
A:C5>5xA@3DJ>@)E9)EHu)>@)8s}K@8157
Q
C9K1D>183)J1y)7g5A8:Ji>1J)G1K1@=J3-}AFBC1C>@)E9)u5K@43)1T3)8="811T=8eg5JD>185A8e)E
>1815K@43IEH5-E@)E9)%8F)L=8e5J
57A816K1)E@19K15A8e)E3)9K1)EH3->181571%:E81;181K1)7y@=8FElA
8F7JTbF:AsC)8%FIFA6K11iFA8e1i3)Jl181579=
798wx7e>F6597?81518AJ1>1815)4318/65=J157AF
Q
%F:
G)8$59E8157K1F657-lAFy
Q
)u:?)EH88@Gy-S=F8I197-73)8=J@EF
7)EH%>18@LA)EH
Q
wl9=J1>F)8{:g>1815798:9;Hg)A81)g$%81518AJ|l)L5957A)818A8
3)9K@8
Q
>@)4348A81)Jg>Fsu"3-i8Dj57e)E3)81v-e)EHi>Fsu"D81518AJ{=FAF|})T
:95A43)8y-@57AF)D798?3)8@G@%F65J>1815798K)
Q
2}8F798g:g3-D:g=81657)89y@=
)A81)
Q
)Su>@)E9F65J9:Ji-798A
~
)EH"59
)718FE$9=43)8F:8FEWT=F8R)A81
A:=816572}81K1-G
Q
9=gsu7?Asu
8>@)A832}81K1-G)TK1$>18su798?:R5K)FG:?>18FAF89y@=F65)EH
E@)1815%)A81)/=8:/=81657183-IF)EHi1
>181K@E@A8A)E?GF8
798/5Jiu=)7@=8AFK1181578/>@)E9D"J1y)|C}K)7@5=8:@=F
Q
q
)8:D5A8:A65F=|l1CAF7K@7
Q
A::>F659IF>7)8F7
Q
48A83)9K@8:>18LAFK)
~
)EH)T{)E
-
48A83)9K@8)EHA658=E81-K1657y@=IF6BUA
Q
Un>19-Y9F=AFK1)7975J
8FE8J;
-
Xegan Marija
STARIJI I MLAI ANALISTI
Napomena
Predstojei tekst predstava kombinaciju sledeih tekstova:
D. Panteli, Stari Rim, Izvori za stari Rim
Belexke Ane Stojqi sa predavaa M. Ricl 22.10.2002. u
Beogradu
Analisti
Stariji
Gnej Nevije bio je rodom iz Kampanije, ali poreklom Latin.
Uqestvovao je u Pr-vom punskom ratu. Na latinskom jeziku u
italsko-saturnijskom stihu sastavio jespev o Prvom punskom ratu.
Spev se sastojao iz 4 000 stihova, od kojih su danassaquvani svega
nekoliko stotina i to u delima kasnijih pisaca. Mada je pisaona
latinskom jeziku, Nevije se koristio Homerom i helenistiqkim
pesnicima.Veruje se da je poznavao grqki jezik i da je bio veoma
obrazovan.
Kvint Enije, koji je iveo na prelazu iz III u II vek p. n. e.,
sastavio je spev podimenom Anali ili Godixaci. Ideja vodia je bila
da opeva rimsku istorijuod osnivaa grada do pixqeva vremena. Kvint
Enije je pisao na latinskomu heksametru. Spev se sastojao od 18
pevaa ili 30 000 stihova, od kojih jedanas saquvano oko 600 i to u
delima kasnijih pisaca. Prva tri pevaa bilasu posveena mitovima o
Eneji, osnivau grada i dobu kraeva. Sledea dvapevaa za predmet su
imala dogaaje V i IV veka p. n. e.
Kvint Enije je bio prijate Katona Starijeg, koji ga je i doveo u
Rim. Bio jepesnik patriota. Slavio je rimske vojne uspehe, zanimao
se za rimske starine.Nije poznato koliki je uticaj ostavio na
istoriqare, ali se zna da je rado qitansve do carstva. egov bogat
stil je hvaen, kao i nove kovanice koje uvodi ulatinski jezik.
U meuvremenu, Rimani dobijaju svog prvog i pravog istoriqara,
Kvinta Fa-bija Piktora, koji se smatra rodonaqelnikom grupe
starijih analista.
Kvint Fabije Piktor poreklo je vodio iz ugledne, patriciske
porodice. Bio jesenator. Oko 200. godine p. n. e. na grqkom jeziku
sastavio je delo pod imenomAnali, u kome dogaaje izlae hronoloxki,
poqev od imena konzula. Piktorpixe na grqkom jer je u to vreme
latinski smatran varvarskim jezikom i jerje grqki predstavao jedini
pravi kievni jezik. Piktor je prvi pisac kojipokuxava opravdati i
objasniti rimsku vlast u grqkom svetu. On se posebnozanima periodom
osnivaa grada, kao i periodom u kome sam ivi. egovo delo,izuzev
neznatnih odlomaka i citata kod Livija i Dionisija, je danas
izgubeno.
Od starijih analista treba jox pomenuti Lucija Cincinija
Alimenta i LucijaPostumija Albina.
Lucije Cincinije Aliment poreklo je vodio iz ugledne, patriciske
porodice. Bioje senator, kao i Piktor. Jedno vreme je proveo u
zarobenixtvu kod Hanibala,da bi se potom naxao na slobodi. Sastavio
je na grqkom jeziku jedne anale.
Lucije Postumije Albin sastavio je na grqkom jeziku takoe jedne
anale. Bio jefilhelen. Polibije nema visoko mixee o emu.
1
8
-
Marko Porcije Katon Stariji bio je prvi istoriqar koji je
sastavio jednu rim-sku istoriju na latinskom jeziku. Katon Stariji
poreklo je vodio iz ugledneporodice. Godine 195. vrxio je dunost
konzula, a 184. cenzora. Bio je izuzetnoneprijateski raspoloen
prema Grcima. ihovu kulturu smatrao je inferi-ornom u odnosu na
rimsku. Znao je da veliqa rimske vrline. Dok je Piktoriveo u
vremenu kad se Rim spremao na osvajaa, u vreme Katona Starijeg
za-vrxen je III makedonski rat, Rim nema konkurenta na Sredozemu i
u skladu satim ne mora da se pravda nikome, pa ni Grcima.
Katon Stariji je na latinskom jeziku sastavio jedno delo pod
imenom Originesili Poqeci. Smatra se da delo nastaje po zavrxetku
III makedonskog rata, uperiodu izmeu 168. i 149. p. n. e. Sastojalo
se iz sedam kiga. Prva je bilaposveena osnivau grada, a sledee dve,
koje su izgubene, osnivau italskihgradova. IV, V, VI i VII kiga
bile su posveene ratovima Rima i Kartagine, kaoi ratovima sa
Makedonijom. Dok je za rani period Katon koristio dela
ranijihpisaca, poslede kige sastavao je na osnovu sopstvenog
iskustva. Smatra seda je uqestvovao u svim diplomatskim pregovorima
sa helenistiqkim dravama.
Ciceron pixe kako je stil Katona Starijeg nezanimiv, ali ga
hvali kao is-toriqara. Od Katonova dela danas je saquvano oko 150
odlomaka.
Po smrti Katona Starijeg, oko 130. ili 120. godine, pontifex
maximus PublijeMucije Scevola odluqio je izdati Annales Maximi,
koji se sastojao od svih analaod 753. do 130. ili 120. Svake godine
pontifeks, sa sedixtem u nekadaxojkraevoj palati, imao je obiqaj da
na zidu Regije stavi jedan natpis. Natpisje bio urezan na jednoj
ili vixe ploqica. Na poqetku natpisa stavalo se imekonzula,
eponimnog magistrata. Potom su reani dogaaji koji su oznaqiligodinu
u kojoj je pomenuti konzul vrxio slubu: objava rata, zakuqee
mira,trijumfi, katastrofe, qudesa... Po Katonovoj smrti Mucije
Scevola izdaje svepostojee anale u osamdeset kiga. Prema tradiciji
od 753., mada je to maloverovatno, jer su Rimani pismo od Etruraca
primili tek oko 700. AnnalesMaximi danas nije saquvan. Odlomke
prepoznajemo u delima kasnijih pisaca.
Sa Scevolom se zavrxava starija analistika.
Mlai
Mlai analisti predstavaju pisce I veka p. n. e. To je period
novog po-leta, razvoja rimske istoriografije. U Rimu, meu
istoriqarima java sesvest o znaqaju dokumenata, ea za shvataem
proxlosti, pisaem politiqkihistorija. Od mlaih analista treba
izdvojiti qetvoricu: Kvinta KlaudijaKvadrigarija, Gaja Licinija
Macera, Valerija Atija i Tuberona. Mada ihovadela danas nisu
saquvana, poznato je da su sastavili vixe kiga no
starijianalisti.
Kvint Klaudije Kvadrigarije je danas slabo poznat. Sastavio je
jedno delo u 23kige, koje je poqie 390. godinom ili galskim
zauzimaem Rima. Naime, pogalskom zauzimau grada unixteni su svi
rimski spisi i dokumenti koji su dotada postojali. Poxto se o
dogaajima pre galske najezde znalo samo na osnovukazivaa,
Kvadrigarije svoju istoriju poqie 390. godinom kada su izvori
vepouzdaniji.
Gaj Licinije Macer vrxio je slubu narodnog tribuna 73. godine i
bio je va-treni pristalica politike Gaja Marija. Interesovao se za
politiku, ali i zarimske starine. Imao je obiqaj poseivati arhive
pri hramovima, prouqavatidokumenta. Dravni arhiv nalazio se u hramu
Saturna. Ciceron i Livije, kojisu ga koristili, nisu imali visoko
mixee o emu.
Valerije Atija stvarao je kad i Macer, osamdesetih godina I veka
p. n. e. Poticaoje iz ugledne porodice. Imao je obiqaj
preuveliqavati zasluge svoje porodiceili broj vojnika koji je
uqestvovao ili pak poginuo u jednoj bici. Interesovaose za rimske
institucije. Livije ga dosta koristi.
2
9
-
Tuberon je bio veliki prijate Dionisija Halikarnaxanina.
Posvetio mu je ijedan spis o Tukididu, koji se oquvao do danas. Bio
je samostalan istraivaqi konsultovao je dokumente.
Marko Terencije Varon je stvarao nexto pre Tit Livija. iveo je
od 116. do 24.godine p. n. e. Moda najplodniji rimski pisac,
sigurno najvei rimski en-ciklopedista. Bio je prijate Cicerona i
Pompeja. Nije pisao anale, ve esejeo rimskim institucijama,
politici, religiji, obiqajima, umetnosti...1 Smatrase da je
sastavio oko 490 ili 620 kiga, od kojih je danas saquvano svega
de-vet: O zemoradi (3 kige) i O latinskom jeziku (6 kiga). Utvrdio
je rimskuhronologiju. Prua podatke da je Rim osnovan 753. godine,
da je Republika os-novana 509. godine, da se galsko zauzimae Rima
odigralo 390. godine p. n. e.Bio je sistematiqan i paiv istoriqar,
moda najpouzdaniji od svih rimskihistoriografa. Dosta ga je
koristio Dionisije Halikarnaxanin.
Strabon, geograf, savremenik Livijev. Roen u Maloj Aziji, a u
Rim dolaziposle 31. godine. Napisao je jednu istoriju koja nije
saquvana, ali je saquvanaGeografija u sedamnaest kiga. Petu kigu
svog dela posvetio je Etruriji, Rimui Laciju. Delo obiluje
istorijskim podacima. Bio je ozbian istraivaq.
(! Ostalo neobraeno pitae fasta.)
1 Spada u grupu pisaca koje nazivaju antikvarima
3
10
-
Xegan Marija
TIT LIVIJE (59. p. n. e. - 17. n. e.)
ivot
O ivotu Tita Livija danas se malo zna. Pisac o sebi nije
ostaviosvedoqanstva, a naxe poznavae zasniva se na oskudnim
podacima koje pruaHijeronim iz Stridona u svojoj Hronici. Prema
Hijeronimu, Livije je roen59. p. n. e., a preminuo je 17. n. e.
Dakle, nexto malo je nadiveo princepsaAvgusta. Poxto mu Hijeronim
dodaje nadimak Patavinus i poxto Livije u svomdelu opxirno i
precizno pixe o prostoru Patavije (danaxe Padove), veruje seda je
rodom iz ovoga grada. Patavija je predstavala bogat ravniqarski
gradna prostoru Transpadinske Galije1. Livije je odrastao u
Pataviji, gde se ixkolovao. U Rim dolazi kao tridesetogodixak,
posle bitke kod Akcija 31. p.n. e.2 U Rimu zaxtitu mu je pruio sam
princeps, koji ga uzima za vaspitaqasvog unuka, a budueg istoriqara
i cara, Klaudija. Livije nije uqestvovao upolitiqkom ivotu nije
obavao ni civilne ni vojne funkcije.
Odnos Livija i Avgusta
pitae odnosa Tita Livija prema Oktavijanu Avgustu. Jedna grupa
is-traivaqa uverea je da je Livije nepristrasan, dok druga smatra
da je Livi-jevo delo u stvari pohvala Avgustu. U svom delu Livije u
vixe navrata pomieAvgusta. U prvoj kizi on pixe kako je legendarni
rimski kra Numa Pompilijeizgradio hram posveen Janusu. Kada su
vrata hrama bila otvorena to je znaqiloda je narod u ratu, a
zatvorena da su okolni narodi umireni. Livije tvrdi da jehram bio
svega dva puta zatvoren posle vladavine Pompilija i to posle
Prvogpunskog rata i posle bitke kod rta Akcija, kada je Avgust
uspostavio mir i namoru i na kopnu. Dakle, Livije poredi Avgusta sa
rimskim kraem koji se svo-jevremeno pozabavio obnovom religije. U
jednom delu Livije rasprava o zvaukoje je uivao izvesni Kornelije
Kos. Do Livijeva vremena jedni su tvrdili daje Kos bio konzul,
drugi vojni tribun. Sam Avgust govorio je da je prilikomobnove
Jupiterova hrama naxao Kornelijev xtit na kome je pisalo Cossus
consul.Livije Avgustovom tvreu daje prednost nad drugim izvorima i
takoe smatrada je Kos svojevremeno vrxio dunost konzula. Iz
navedenog da se pretpostavitida je Livije cenio Avgusta. Treba
imati na umu da se Avgust zalagao za obnovustare rimske religije,
kao i morala rimskog druxtva; principi kojim je teioi sam Livije.
Meutim, i kada hvali Avgusta Livije to qini mae upadivood pesnika
svoga vremena, Vergilija i Horacija. Tacit, pozivajui se na
Kre-mucija Korda, pixe da, mada su Avgust i Livije bili prijatei,
Livije je takoznao hvaliti Pompeja Velikog, da ga je Avgust nazivao
,,svojim pompejevcem. Daje Avgust cenio Livija vidimo u tome xto mu
je poverio vaspitae svog unuka.Texko je danas utvrditi da li je
Livijevo prijatestvo sa Avgustom uticalo naobjektivnost Livijeva
dela. Naime, kige u kojima Livije pixe o svom vremenu Pompeju,
Cezaru, Avgustu danas su izgubene.
1 Stanovnici grada rimsko graansko pravo dobijaju tek oko 49. p.
n. e.2 Rim, verovatno ne poseuje ranije, jer je besneo graanski rat
izmeu Antonija i
Oktavijana.
1
11
-
Od osnivaa grada
Tit Livije je sastavio spis pod nazivom Ab urbe condita ili Od
osnivaagrada, u kome dogaaje izlae hronoloxki. Spis se sastoji od
142 kige, odkojih je danas saquvano 35 prva dekada, koja obuhvata
period od 753. do 293.p. n. e. 3, i kige od 21. do 45. koje
obuhvataju period od 219. do 167. p. n. e.Sadraj izgubenih kiga
znamo na osnovu izvoda, tzv. perioha, sastavenihu vreme carstva.
Spis poqie mitom o Eneji, a zavrxava se smru Avgustovapastorka
Druza, 9. godine p. n. e. Smatra se da Druzova smrt nije
pravizavrxetak Livijeva dela i da je pisac eleo nastaviti sa
opisivaem, ali gaje u tome verovatno omela smrt. Tit Livije je
poqeo sa pisaem oko 29. p. n.e., a kige su izdavane poqev od 20. p.
n. e.U predgovoru svoga dela Livije pixe o namerama i ciu svoga
stvaraa. Onpixe da namerava opisati rimsku istoriju, poqev od
osnivaa grada. Upozo-rava da dogaaji koji su prethodili osnivau
Rima nisu dokumentovani i da supoznati samo na osnovu kazivaa u
kome se preplie udsko i boansko. Madasmatra da tim kazivaima treba
pokloniti pau i poxtovae, Livije obeavada im nee dodeliti presudnu
ulogu. U nastavku Livije pixe da je egova nam-era da savremenicima
predoqi kako su stari iveli i ihove obiqaje, koji udii kojim
snagama su stvorili i proxirili rimsku dravu, zatim period
opadaamorala i napokon savremeno doba kada Rimani nisu u mogunosti
ni da pod-nesu svoje mane ni da se od ih leqe. Sa aloxu primeuje da
Rim potresagramzivost i ea za luksuzom. Livije spas vidi u
primerima iz proxlosti. Oneli poduqiti svoju publiku da vaane
primere slede, dok one, koji su po svojimposledicama sramni,
izbegavaju. On pixe da bi istakao primere onih koji sustvorili
rimsku dravu i doprineli svojim delima da postane najmonija
nasvetu.
Livije kao istoriqar
Livije je bio kabinetski istoriqar. Poxto nije uqestvovao u
poli-tiqkom ivotu, nije vrxio ni civilne ni vojne dunosti, nije
mogao kao Poli-bije, Fabije Piktor ili pak Katon Stariji pisati na
osnovu neposrednog isku-stva. On nije bio samostalni istraivaq.
Nije imao obiqaj kao Macer tragatiza dokumentima po arhivima.
Sakupio je postojee izvore i na osnovu ih sas-tavio novo delo. U
predgovoru pixe da o najstarijim dogaajima pixe na osnovukazivaa,
jer svedoqanstava iz tog doba nisu postojala. Poznato je da je
koris-tio grqke izvore. Na primer, za sastavae tree dekade u kojoj
se opisujuratovi Rima sa Kartaginom i Makedonijom, kao izvor Livije
koristi Polibija.Qak xta vixe on prevodi Polibija, ali poxto je
slabije poznavao grqki, qinigrexke. Smatra se da dela starijih
analista nije koristio, ali da se dostasluio spisima mlaih
analista. On verno prenosi izvore koje koristi, a odatim podacima
ne polemixe.Budui provincijalac, Livijev stil i jezik se
razlikovao. U prvo vreme zbogtoga su ga kritikovali, da bi vremenom
postao primer za uqee latinskog jezika.Bio je svojevrsni kievni
talenat.Livije je pisac-patriota. egovo delo je pohvala Rima,
rimskih vrlina...egovo delo ima visoke moralistiqke cieve. Ti
periferni kvaliteti suomoguili da se deo egovog dela saquva.
Literatura: D. Panteli, Tit Livije na osnovu M. Mirkovi,
Predgovor, Od os-
nivaa grada Belexke Ane Stojqi sa predavaa M. Ricl 22.10.2002. u
Beogradu
3 Druga dekada je izgubena
2
12
-
. ; , , . , . , . , , 1991.
-
1. (753 - 509 . . ) : , , , . , . , . , . . , . , , . . , , , .
, , . ; ; , , , , .
13
-
, , . , , , , , . , , . , , . , , , , .
, . 1 2, , . :
,3 ( ) . , . . ( 4). . , , . : , , , , , . .
. , , . , , .
1 , . , . , , . , , . . , , . , 2 3 . , . 4 , .
14
-
, , ( ). . 5
, . 6.
, . 7.
: , , , , ,
, , - , . , . , , , 8. . . , , , , , ( ), . , . , .
: , , , .
9, . , . . .
, , . . , , . , .
5 6 , ( , ) 7 8 , . . . : , . 9 9 15 . : , , .
15
-
, . ( ). .
, ( , , . , , , . , ) 10 .
, . , , 12
. , , , , . , 100 .
, , . . , , . . .
, : , . , , , , . . , .
. (300 ). , .
.
( ). . . 100 .
, 40 . , , 300
10 ,
16
-
, , , , . . , , , .
, . :
, . , . , ( ). . , . , .
: , ( ). 11 , , ( . , ).
: , ( . , .
. 12 , 30 . 12.
, , . ( ). , . . . 43 , 37 .
:, . . . , .
11 , , . , . (). 15, 16. 12 10 , . .
17
-
, . , , . . - . , . .
, , . : . , . . , . - .
: , . . , ( ) . . , . , , . , , . , . , , .
, , .
, , . , , , ..., . .
13: . 32 . . , . , . , , . .
, . , , .
13 .
18
-
. , 14. ` 15. . ( ).
, . , , . 16.
.. , ( ), . . , . , . , , , ( ). , , , . . .
. . .
24 . . , , , , , .
: , . , , . , .
, . , , ( 600, 1800 ). `, . , .
, . .
14 , , , 15 16 4 .
19
-
: . . . . , , .
, . ( , ).
, . : , . , .
17: . 80 , 40 40 . , . 100 000 ( ). :
klasa imovina odbrambeno naoruzanje napadacko naoruzanje broj
centurijajuniores seniores
I 100000 slem, stit, oklop, nazuvci koplje, mac 40 40II 75000
slem, stit, nazuvci koplje, mac 10 10III 50000 slem, stit koplje,
mac 10 10IV 25000 stit koplje, mac 10 10V 11000 / pracka, kratko
koplje 15 15
, . 80 000 , 18.
, . ( , 4 ... ).
, . , .
17 . 366 . , 18 . , . 18 . 3 . , .
20
-
, , ( ). ( - )
, ( , ). . . 44 .
: . , , . . . .
. , , , . , .
, . . . 19, . , . .
, , . . . . . , , .
. . . . . , . , . .
25 . 244 . , .
19 () , . . , .
21
-
2. , (508-468 . )
: , 20.
. . 300 .
( , . ).
, . .
, , , . , , . . , , . , . , .
, , .
, , . , . . , . : , .
, . .
20 509 . , . , , , , , . , .
22
-
, , . , , . , .
, , .
, , . , .
: , , , ...
, ( ).
( 30 ). , . . ) , ).
: . ... .
( , 508 468 . ... ) , 21, .
. 22.
: , ... , . .
, . , . , . .
, . ,
21 22 , . 17-19 , . 19 .
23
-
, , (). , .
: . , , . . , . , , , . , . . . , . . , . . , ( ).
. , , . , . . , .
. , . , , , , . . , . .
, . . . , .
, , . , . .
24
-
, , . .
, , .
. , . .
:
, . . . . , , , . , : , , , , . , , . , , . , , , , . : ....
. , .
. , , . : . . , . . , .
. . , , . . . ,
25
-
, . 23.
2/3 . . . , , . , 24.
, .
. 25. , , , , . .
, , . . , .
. , . . , . 306 . . , . ( ). .
, . . , . , .
. .
, . 40 , .
: , . . . , .
, , . . .
23 Fortunae muliebris, 4 , Via Latina. 24 , 25 , . , . , , ,
.
26
-
, , 26. .
, , .
. . : , , , .
, . , .
, ( ). ( ) , , , . .
.
3. (467-446 . . )
, . , . . , , .
. , , , .
, . 27
1 28. , . . . , , .
, . , , ,
26 . , , . ( ??? 27 , 28 . 1 ; , 509 479 1 1 . , , 153 . .
27
-
. , . , . , . , ( ).
. : , , , . ( )
, , . , , , ...) , ; . . .
. , 2500, . . , , , . , , ,
, . , . .
, . . 10 . . 451. . ...
, . .
, - . .
. .
. . . , . , , . . . , , .
28
-
. , . . , ( ). , . , , .
, . .
, . , . . . , .
.
, ( ). , , .
(), ( )
, . .
( ), /) ()... . . 29. , . , , - , ,
( .
. .
, , .
, 12 ,
29 449 448
29
-
, , . . , .
4. (445-404 . . )
445 . ius conubii. . , , . , , .
, . , , : , , .
, . . , , (). .
444 , , . , ( ).
, , . .
30. 31. , , , . , . .
, , , , , , .
30 , ; (, , , ...). 130 . . 31 . .
30
-
. , . . , , . , . 32. , . . . .
, . .
, . , .
( , , ).
, . , , , .
, , .: . , .. ( ).
, ( , . , ).
, . , . , . , , .
. , 120 2500 . , .
, , ( ). , , .
. . ,
32
31
-
. , , . , .
!
5. (403 - 390 . .)
, . , . .
. , . , , . , , . , , . - . , . .
, . , . .
. , . .
, . . ( , ).
: , 33. , , . , 33 : , ...
32
-
. . 34. . . 35 , . , , . . , . .
. ( ??, ).
, , 3000 . , . , . . .
.
:
, , . . . . . . . , . , . : , , . . , . . . , . . , . , . . ,
.
34 , . , . 35
33
-
, . , . . , , . . , , , . . / /. , . , . . , , , . . , , , , . ,
. , . , . , , . , . . / /. , , . , , . , . , , . , , , . . . , . .
. . , . , , . / , , /. , . , , 36 .
36 ,
34
-
- 23 -
, . - . , , . , , . , .
, , . 37
37 , 396 . .
35
-
:
: / / , , , . , . , , . , : , . . 367 . , 293 . . , 278 . , . ,
. , , , , , , . , . , 219 201 . . , . . , .
6 (389 - 367 . .)
. .
36
-
/ 12 /.
, . . : , . , .
, .
. , . , .
, . . /). . . , . . .
2000 . 2 , .
, . . . : . , 1, . .
. :
. . . : - , ; : 500 , . , . , ,
1 , (
37
-
2. . , ( , ). . . (5:5)
. , . , . .
7 (366-342 . .)
366 : 3 , 4 5. . , , . . . , , .
365. ,
, 364 . , . . 399 . . 5 .
. , .
, . , 280-204 . ..., , , ; .
2 , , , , , . 3 4 . 10 . Publius Philo 337 . ... 242 . praetor
peregrinus. 227 . , 197 . 5 . . , (sella curulis).
38
-
. .
. , , . , , . .
. . , . , . .
. . , .
.
, ( )
: : . , . 6 7 , . ! , , .
: , , . , . ... . , . , . , , . . , .
6 , 5 . 7 , 306-302 . 297-272 . . 280 - 275 . ... .
39
-
.
, . , , . : .
:
: , , ... , . , . , . . , , , , . , . : . . . . , , , . . , ( ).
. , . , . . , , , . 8. , . , , . , , . . , . , , , . , 8 , .
40
-
- 6 -
. , ( , . . , . , . . .
41
-
Salustije
Gaj Salustije Krisp (lat. Gaius Sallustius Crispus, 8634. st.
e.) bio je rimski istoriar i knjievnik, roen u uglednoj plebejskoj
porodici u Amiternu, u sabinskoj zemlji.
ivot i politika karijera Nakon to je u mladosti esto poboljevao,
Salustije je uao u javni ivot i 52. godine st. e.
bio izabran za narodnog tribuna, iste godine kada su u ulinom
sukobu Milonove pristalice ubile Klodija. Salustije je bio
protivnik Milona, Pompejevih pristalica i uopte stare rimske
aristokratije.
Od samog poetka svoje politike karijere Salustije je pristajao
uz Julija Cezara, kome je i
dugovao svoje napredovanje u dravnoj hijerarhiji. Cenzor Apije
Klaudije Pulher izbacio je 50. godine st. e. Salustija iz senata,
zvanino zbog velikog nemorala, ali zapravo verovatno zbog toga to
je bio Cezarov pristalica. Sledee godine, nesumnjivo zahvaljujui
Cezarovom zalaganju, Salustije je vraen u senat i istovremeno bio
izabran za kvestora.
Godine 46. st. e. bio je pretor i pratio je Cezara u njegovom
afrikom pohodu protiv
pompejevaca, koja je okonala odluujuom pobedom nad preostalim
Pompejevim pristalicama u bici kod Tapsa. Kao nagradu za svoju
vernost Salustije je na upravu dobio provinciju Numidiju, kojom je
upravljao uz tako represivne akcije i s tako velikom iznuivanjem od
lokalnog stanovnitva da ga je po povratku u Rim samo Cezarov uticaj
spasio od osude i kazne. Po povratku u Rim od opljakanog
provincijskog novca kupio je i velianstveno uredio znamenite vrtove
na Kvirinalu, koji se od tada zovu Horti Sallustiani ili
"Salustijevi vrtovi". Nakon toga povukao se iz javnog ivota i
posvetio se pisanju istorijskih dela i daljem ulepavanju svojih
vrtova.
Istorijska dela Salustijev prikaz Katilinine zavere, pod
naslovom "O Katilininoj zaveri" (De coniuratione
Catilinae) ili "Katilinin rat" (Bellum Catilinae), te prikaz
rata s Jugurtom, pod naslovom "Jugurtin rat" (Bellum Iugurthinum),
u potpunosti su se sauvali do danas, dok su od njegovog veeg i
znaajnijeg dela pod naslovom "Istorije" (Historiae) koje je
obraivalo istoriju Rima od 76. do 67. godine st. e. i navodno bilo
napisano kao nastavak Sizeninog istoriografskog dela sauvani samo
manji fragmenti.
Katilinina zavera "Katilinina zavera", prvo delo koje je
Salustije objavio, daje prikaz dogaaja znamenite
63. godine st. e. Salustije prihvata ve raireni prikaz Katiline
kao iskrenog neprijatelja zakona, reda i morala, ali ne pokuava da
prui nikakve razloge koji bi objasnili Katilinina politika
stanovita, namere i akcije. Katilina je bio pristalica Suline
politike, kojoj se Salustije protivio. Mnogi ispitivai smatraju da
je glavni cilj ovog Salustijevog dela bio da se
42
-
sa njegovog pokrovitelja Cezara skine svaka sumnja za uee u
Katilininoj zaveri, za ta su ga mnogi optuivali.
Salustijev ton, stil i opisi ponaanja pripadnika rimske
aristokratije pokazuju da je bio
duboko uznemiren opadanjem rimskih moralnih vrednosti. Opisujui
s otrim prekorom Katilinin zloinaki karakter i izdajnike namere,
Salustije ipak primeuje da je taj ovek imao i mnogih plemenitih
osobina, zapravo sve ono to je jednom Rimljaninu bilo neophodno da
bi postigao uspeh.
Tema koju je odabrao pruila je Salustiju iroke mogunosti da
pokae svu svoju retoriku
vetinu piui protiv stare rimske aristokratije, iju je
degeneraciju opisivao u najcrnjim moguim tonovima. U delu moda ne
odaje Ciceronu dovoljne zasluge za otkrivanje i slamanje Katilinine
zavere, ali nije ni nepoten prema njemu.
Jugurtin rat Salustijev Jugurtin rat, premda predstavlja vrednu
i zanimljivu monografiju, mnogi
smatraju neuspelim delom. Moemo pretpostavljati da je materijal
za ovo delo prikupljao i prve beleke napisao tokom svoje uprave
provincijom Numidijom. I u ovom delu Salustije otro kritikuje
slabost i potkupljivost rimskog senata i optimata, esto zamornim,
moralizatorskim i filozofirajuim tonom. Meutim, sa stanovita vojne
i ratne istoriografije, ovo je delo nezadovoljavajue, jer je puno
geografskih nepreciznosti i pogreaka, dok mu s druge strane
nedostaje bilo kakva pouzdana hronologija.
Ostala dela Sauvani fragmenti Salustijevih Istorija (od kojih su
neki otkriveni tek 1886) pokazuju svu
politiku pristrasnost autora, koji s posebno strastvenim arom
opisuje reakcije protiv Sulinih zakona i mera nakon diktatorove
smrti. teta je to je delo izgubljeno, jer bi bacilo dosta svetla na
ovaj period rimske istorije koji je bio ispunjen znaajnim
dogaajima. Delo je obraivalo rat protiv Sertorija u Hispaniji,
Lukulove vojne pohode protiv Mitridata VI Pontskog te Pompejeve
pobede na istoku.
Dve Poslanice Cezaru (Epistulae ad Caesarem senem) predstavljaju
savetodavna pisma, u
kojima se opisuju opasnosti koje prete rimskoj dravi od pohlepe
za materijalnim bogatstvima. Stariji ispitivai su smatrali da ove
poslanice ne potiu od Salustija, ve od nekog anonimnog retora iz 1.
veka st. e., ali danas ima mnogo onih koji na osnovu sadrine i
stila potvruju njihovu autentinost. Isti je sluaj i sa Invektivom
protiv Cicerona (Invectiva in Ciceronem), koja govori o dogaajima
do 54. godine st. e. i koja izvrgava ruglu delatnost Ciceronovu,
ali i samu njegovu linost, poreklo i porodicu.
Znaaj i uticaj Uopteno posmatrano, antika je smatrala da je
Salustije bio dobar istoriar i pisac. Tacit ga
veoma hvali (Annales, III, 30), dok ga Kvintilijan smatra boljim
od Tita Livija (II, 5; X, 1) i stavlja ga u istu ravan s najboljim
grkim istoriarem Tukididom.
43
-
Salustije je znaajan jer je utemeljio novi pravac u knjievnosti,
s obzirom da su analisti (jedini koji su pre njega u Rimu pisali
istoriografska dela) bili malo ta vie od suvoparnih hroniara.
Salustijeva dela, u odnosu na analiste, predstavljaju napredak,
kako po svojim pripovedakim kvalitetima tako i po istorijskoj
metodi koja je blia naunoj: Salustije se, naime, trudi da objasni
povezanost i znaenje razliitih dogaaja te da otkrije uzroke dogaaja
i motive koji stoje iza neijih akcija. Salustijeve slabosti,
meutim, lee u tome to je on neprecizan u geografskim pitanjima i
hronologiji, te to je pristrasan u svojoj naklonosti prema
popularima i neprijateljstvu prema optimatima. Ipak, on esto uspeva
i da prepozna nesumnjive kvalitete kod svojih protivnika i greke na
vlastitoj strani. Salustije takoe daje majstorske knjievne portrete
glavnih linosti o kojima pie, pre svega Jugurte i Katiline, Gaja
Marija i Kornelija Sule.
U prikazu Katilinine zavere verovatno se oslanjao na Cicerona,
kao i na vlastito seanje na
taj dogaaj, dok je za prikaz Jugurtinog rata koristio razliite
izvore, meu njima Sulin autobiografski spis, Sizenine "Anale",
vlastiti materijal koje je prikupio u Africi te neke spise koji su
bili prevedeni s punskog jezika. Na izbor tematike o kojoj e pisati
uticala je, kako sam kae, iznenaujua i potencijalno opasna priroda
Katilininih i Jugurtinih akcija. Sva Salustijeve dela imaju
zajedniku tematsku potku: borbu populara protiv vladajueg
nobiliteta.
Kontrast izmeu njegovog ivota i visokog moralizatorskog tona u
njegovim delima esto
je koriten u napadima protiv Salustija. Meutim, mogue je da se
Salustije zaista promenio nakon to se povukao iz javnog ivota, i da
mu je svest o vlastitim slabostima iz prethodnog perioda usadila
pesimistiki pogled na moralne vrline njegovih sugraana, pa i
strogost s kojom o njima sudi u svojim delima. Njegov je glavni
uzor bio Tukidid, koga pokuava da sledi u istinoljubivosti i
nepristrasnosti, u umetanju "filozofskih" razmiljanja i izmiljenih
(pretpostavljenih) govora i pisama, te u kratkoi stila koji je
ponekad na granici razumljivosti. Salustije nije originalni
politiki mislilac, ali ta misao odslikava tipian rimski moralistiki
stav prema tradicionalnoj "vrlini" (virtus) i pesimistiki stav
prema sveproimajuoj korumpiranosti. Salustijevu sklonost arhainim
reima i izrazima, koja je imitirala dela njegovog savremenika
Katona Mlaeg, ismevali su kao afektaciju, ali su upravo ta
afektacija i njegova retorska preterivanja uinila Salustija jednim
od omiljenih pisaca u 2. veku nove ere i kasnije.
44
-
Sallustius [II 3] C. S. Crispus Roman politician and historian,
86-34 BC
Roman politician and historian (1 October 86 to 13 May 34
BC).
Schmidt, Peter L. (Konstanz)
I. Life
The vitae of S. by Asconius and Suetonius are only extant in
quotations (Kurfess, XXII-XXXI); by contrast, the reply (wrongly
attributed to the Cicero) to an invective by S. against the latter
(see below II and V) provides a series of often verifiable data,
which can thus be treated in the same way as the various
historiographic testimonies regarding S.: He hailed from a family
of the municipal nobility with equestrian census from the Sabine
city of Amiternum; it is likely that in the 60's BC, he received
professional training and served his political apprenticeship
(tirocinium fori) in Rome, where his family owned a house. However,
as he had succumbed to the general extravagance (luxuria) that he
later so deplored in his works, he was forced to sell the town
house in Rome; further disrepute arose from his association with
Nigidius Figulus.
As a social climber (homo novus, s. Nobiles B) and not without
political ambition (Sall. Catil. 3,3 ff.), S. seems to have been
elected quaestor in 55 or 54, thus becoming a member of the Senate;
this is indicated by the invective against Cicero, which was either
delivered in the Senate no later than 54, or is completely
fictitious. It was during this period that he was caught and beaten
by T. Annius [I 14] Milo for adultery with the latter's wife
Fausta, the daughter of Cornelius [i 90] Sulla. The fact that as
people's tribune in 52 S. took a stand against Milo and his defence
counsel Cicero may thus have had other than only political motives.
On the other hand, S. remained unscathed by the wave of
prosecutions against the followers of the murdered Clodius [I 4]
Pulcher. In any case, he was so disgusted by the indiscriminate
line of action taken by the aristocrats allied with Pompeius [I 3]
that he decided to join Caesar; the second letter, in which he
introduced himself to Caesar, dates from 51 or 50 (regarding its
authenticity, see below II). This alignment - and not the pretext
of adultery - was probably the reason for S.' expulsion from the
Senate in 50.
After the start of the Civil War in 49, S. was rather luckless
in his command of a legion in Illyricum in support of Caesar, but
as quaestor of 48, he returned to the Senate. In the following
year, he almost lost his life in Campania in a mutiny of troops
destined for Africa. In 46, he finally participated in Caesar's
African campaign as a praetor; he was rewarded for his loyalty and
devotion with the governorship of the province of Africa Nova,
which satisfied his financial expectations. This is indicated by
the lawsuit filed against him for exploitation of the province
(repetundarum crimen) after his return in 45; it was only dropped
on Caesar's intervention. Caesar's death also spelled the end of
any further prospect of S.' political career. S. retreated into
private life; he did not offer his services to the triumvirate
(Tresviri) but devoted the rest of his life to historiography.
II. Works
The authenticity of his works listed as 1 and 2 (cf. [7.
313-351; 2. 742-754] is controversial, regarding the Invectiva see
[16. 340-349]), while 3-6 are considered genuine.
1. Invectiva in Ciceronem (Invective against Cicero), a pamphlet
in the form of a senatorial speech in reply to Cicero's attacks; it
must have been written after Cicero's defence of Vatinius (August
54, cf. Inv. 1,4,7: Vatini causam agis). It has been attributed to
S. starting with Quintilianus (Inst. 4,1,68; 9,3,89).
2. Epistulae ad Caesarem (Letter to Caesar). The second letter
(written in 51 or 50, its content predating that of the first
letter) hailed Caesar as the only possible salvation in the face of
the imminent tyranny of the
45
-
optimates; it contained concrete suggestions for the
reorganisation of the res publica [11]; the first letter (of 48 or
46) advises moderation in victory.
3. Bellum Catilinarium (Bellum Catilinae, The War against
Catiline; c. 42/1), an account of the uprising by L. Sergius
Catilina of 64-62 [12; 13]. S. took this event as a symbol for the
corrupt state of society after Sulla. Catiline's personal
characteristics (Sall. Catil. 5,1-8) are complemented by the
character of the era (5,9-13,5). The monographic structure of the
work, aiming at homogeneity and unity, is evident in anachronistic
anticipations [14], which from the outset make Catiline appear as a
potential rebel.
4. Bellum Iugurthinum (The War against Jugurtha; c. 40), a
monograph on the war against Iugurtha (111-105 BC), including the
events leading up to it from about 116 BC (Sall. Iug. 5,4-16,5),
and the transitional phase up to 112 (20-26). Apart from the
depiction of a major villain, the actual subject is the beginning
of the resistance against the dominance of the optimate nobility,
i.e. the preparation of the civil war between Marius [I 1] and
Sulla (Cornelius [I 90]): In the early years (111/0), the war had
been defined by the incapability and corruption of the optimate
generals (27-40), and still in 109 Caecilius [I 30] Metellus fought
without decisive successes (43-62); in 108 the rivalry between
Metellus and Marius (63-83) began to emerge, and not before 107-105
the homo novus Marius brought the war to a successful conclusion
(84-115).
5. Historiae (Histories), a contemporary history of the period
from 78 BC onwards (5 books, only fragments extant), which S.
probably worked on from 39 BC until his death; their planned extent
and conclusion can only be guessed at (the latest datable fragment
covers events to 67 BC). The year 78 BC not only marks the onset of
S.' personal experiences, but as the beginning of the era after
Sulla - according to S.' own division into periods - also a new
phase in Roman history; nevertheless, here, too, preceding events
are dealt with in an excursus, starting with the Gracchi at the
latest and progressing via the Social War [3] to the civil war
between Marius and Sulla. The main focus in book 1 (on 78/7) is on
the rebellion of Aemilius [I 11] Lepidus, in book 2 (on 76/5) on
the uprising of Sertorius in Spain; books 3-5 (book 3 on 74-72 BC;
book 4 on 72-68; book 5 on 68/7) deal with the war in the East
(Mithradates [6]; Mithridatic Wars C.) and the slave rebellion of
Spartacus.
6. Speeches: probably edited posthumously, same as the Historiae
(Sen. Contr. pr. 8; Fronto, Ad Verum 2,9); they soon fell into
oblivion.
III. Historiographic concept
In his proems to Bellum Catilinarium and Bellum Iugurthinum, S.
- similar to Cicero - justified his occupation with theoretical
studies as an honourable way of making best use of his enforced
otium (Leisure III.); the proems also showed the development of his
historical works as a logical series: In his selection of pertinent
events, S. (Catil. 4,2 ff.) decided against an annalistic approach
(Annalists) and in favour of a political historiography. Catilina
can be read as coming to grips in a fairly direct way with aspects
of his own time, including his personal past, while Iugurtha is
similarly focused on elucidating a development which led from the
destruction of Carthage (146 BC) to the civil wars. These were
followed by the Historiae, by contrast now a continuous record of
contemporary history. S.' concept of history was that of purely
world-immanent events, in which the individual should and can
assert himself against the tyranny of fortuna, of circumstances and
of specific historical conditions. Within Roman history, he was
mainly interested in the periods after 146 BC, the date of the
destruction of Carthage, which was central to his conception of
decadence. He saw the period from that event to the rise of Sulla
characterized by pernicious ambition (mala ambitio), his own period
by the power of money and wealth (avaritia, luxuria). In his view,
the responsibility for the decline lay with the nobility (Nobiles),
with the influence of a small powerful group (potentia paucorum).
In that sense, S. was partisan, but he can neither be associated
with a particular party (such as the populares) nor seen as a
populist tendentious writer. It was against this backdrop and with
these
46
-
historiographic premises that S. analysed and interpreted
history with the aspiration of arriving at a valid (verum)
conclusion.
IV. Presentation and style
Even though this concept of history contained traditional
elements, even clichs, S. has the undeniable merit of having, as
the first Latin historian, given equal weight to the problems of
presentation and choice of subject. His inclination towards a
monographic presentation, which seems to have been apparent even in
the Historiae (e.g. in his account of the war of Sertorius),
affected the selection of his topics, the reduction on what he
considered relevant, and his emphasis - even at the expense of
inconsistencies in time and place. His excursuses (Excursus) fulfil
a double function: Structurally, they constitute breaks in the
narrative while from the point of view of content providing the
historian with an opportunity to comment and elucidate significant
events (cf. Catil. 36,4-39,4; 53,2-54,6); they also allow him to
accommodate the interest in geographic-exotic details [15] (Africa:
Iug. 17-19; Sardinia: Hist. 2; Pontus: Hist. 3).The - in accordance
with ancient practice fictitious - speeches and letters, inserted
at key moments, contribute towards the analysis of causes and
indirectly serve to characterize the speaker. The style developed
by S. as appropriate to such a structure, with its brief, abrupt,
inconcinnous [17] sentences, sometime inclining towards the
sententious, stood in deliberate contrast to Cicero's polished
periods; S. further enhanced his stately style (gravitas) through
the use of archaic words and expressions (cf. [16. 291-335]). The
main model for his style (cf. [18-21]) had been Cato [1] the Elder,
while the influence of Thucydides also shaped his view of the world
and his concept of history.
V. Reception
The idiosyncrasy of S.' works had already during his lifetime
started to prompt a wide range of responses, from rejection to
approval: His political opinions provoked polemic reactions;
Lenaeus, a freedman of Pompeius [I 3] defended his patron in an
invective against S., while a certain Didius replied in Cicero's
name to S.' Invectiva. Accusations regarding the discrepancy
between S.' actual lifestyle and his moralistic claims continued
into late Antiquity. Critics such as Asinius [I 4] Pollio berated
his brevity as obscurity (Obscuritas), his archaic style
(Archaicism) as a mannerism, and charged him with plagiarizing Cato
[1] the Elder. On the other hand, copying his style became a
literary fashion - albeit short-lived - amongst his contemporaries.
His influence on Roman historiography, though, was longer lasting
and is evident in the works of Livius [III 2], Pompeius [III 3]
Trogus, Velleius Paterculus, Tacitus (cf. [26]) and Granius [II 2]
Licinianus, and even in Iulius [IV 6] Exuperantius. At the latest
from the time of Quintilianus and Martialis (cf. Mart. 14,191), S.
was placed alongside Thucydides as a classic; in addition, due to
the influence of the archaists of the 2nd cent. AD, S. gained a
secure place in the canon of authors studied at school (alongside
Vergilius, Terentius, and Cicero), a position retained to the
present day [27]. Whereas only some speeches and letters of the
Historiae survived in an anthology (including the letters to
Caesar) and the Invectiva had been transmitted to the Middle Ages
in conjunction with Cicero's speeches, the wide reception in the
Middle Ages, the Renaissance and in modern times was based on
Catilina and Iugurtha, both of which are extant in a considerable
number [28] of codices, some of them incomplete (codices mutili;
from the 9th cent. onwards), some complete (codices integri; from
the 11th cent. onwards) [29; 30].
Schmidt, Peter L. (Konstanz)
47
-
.. , , 1996.
( , )
1. , , . , .
2. , , . . , , , . , . , , .
3. , ... , . (. ) ...
4. , , ; , : , , . , .
5. , . , ... . , , - . . , ( ).
6. , ( ) - . . , . .
48
-
, , , .
7. , , , . .
8. . , . , . .
9. , , , , , , ...
10. , - . , . , , , . , , , .
11. ; , , . ; , .
12. , , , . , , , - .
13. , , , .
14. , . , , , ...
15. , .. 16. ,
. , , . , 66-63, .
17. 64. . ... , -, . ( ) . , . ,
18. , . . 66. ... , .
49
-
. . ( ).
19. . .
20. , . , , , , , . , , .
21. . . , , . , ( ).
22. .
23. , , , . , , . , , . .
24. . , .
25. , .
26. ( ), , 63. . , . . .
27. , , , , . , , . , .
28. . , . , ( , ...
29. , , ( ). , , (senatus konsultum ultimum).
50
-
30. , , . . , , , . .
31. . . . , . , , , . , .
32. . , , , . , , . : , , . , . , .
33. . , , . , , , :
34. ( ), , . ( ), .
35. . , . , , . , , . , , .
36. , . 37. , ... 38.
. , , .
51
-
, . , .
39. , , . 40. ,
, , .,
41. . 42.
, , . , , , .
43. . , , , 171-168. , .
44. , , , , . , .
45. , , . , , . , , .
46. , . , . , . , , . , . .
47. .
48. . . . , . , . . , , . . , .
49. . .
52
-
6
- - ( 61 , )
53
-
Xegan Marija
GAJ JULIJE CEZAR (101/100 - 44)
ivot
O ivotu i delovau Gaja Julija Cezara, pored podataka koje sam
pruao sebi u svojim spisima, svedoqe: Ciceron, Salustije Krisp,
Asinije Polion,Aul Hirtije, Plutarh, Svetonije Trankvil, Tit
Livije, Dion Kasije i drugi.
Gaj Julije Cezar roen je u Rimu 101/100. godine p. n. e. Po
oqevoj linijipoticao je od plemena Julijevaca, koje je pak poreklo
vodilo od Jula, sina tro-janskog juna Eneje. Poxto je Eneja bio sin
trojanskog princa Anhiza i bogieAfrodite (Venere), verovalo se da
rod Julijevaca u sebi ima boanske primese.Otac Cezarev, Gaj Julije
Cezar, bio je konzul 88. godine i uqestvovao je u tzv.Italskom
ratu. Po majci Cezar poreklo vodi iz uglednog plebejskog roda
Au-relijevaca. Budui da je poticao iz bogate i ugledne porodice,
Cezar je dobionajboe obrazovae svoga vremena. Kao prvi Cezarev
uqite pomie se quveniretor Marko Antonije.
Cezar se rano istakao kao besednik i pristalica stranke
populara. Na inci-jativu teqe Gaja Marija, izabran je za svextenika
Jupiterovog kulta (flamenDialis). Prvi Cezarev brak bio je sa
Kornelijom, erkom Cine koji je vrxiozvae konzula 86., 85. i 84.
godine. Onda kada je Lucije Kornelije Sula, voaoptimata, zahtevao
od Cezara da se razvede od Kornelije i onda kada Cezar tonije eleo
uqiniti, beei pred Sulinim gnevom, Cezar napuxta Rim i odlaziu
Bitiniju krau Nikomedu. Potom krenu u Malu Aziju i tu se pokaza
kaoodliqan vojnik. Prilikom opsade grada Mitilene on dobi i prvo
odlikovae Graanski venac (Corona civica)1. Godine 76., da bi se
usavrxio u govornixtvu,Cezar odlazi na Rod kod tada quvenog uqitea
govornixtva Apolonija Molonai tu se zadra godinu dana. U meuvremenu
ga je Sula, na zauzimae prijatea,pomilovao.
Posle povratka u Rim, zahvaujui podrxci stranke poqev od 68. p.
n. e.,Cezar je poqeo zauzimati znaqajne poloaje u rimskoj dravnoj
upravi: kvestor68. godine, edil 65. godine, vrhovni svextenik ili
pontifex maximus 63. godine.Godine 62. Cezar je bio izabran za
pretora. Svetonije svedoqi da je Cezar za61. izabran za prokonzula
u Xpaniji.
Godine 60. Cezar je sa Pompejom i Krasom sklopio trojni savez,
tzv. Prvitrijumvirat, a ve sledee 59. godine Cezar je postao
konzul. Tada je izdao inekoliko znaqajnih zakona. Po zavrxenom
konzulatu, Cezar dobija namesnixtvou Cisalpinskoj Galiji i Iliriku,
a potom i u Transalpinskoj Galiji. Tu seosvajajui Galiju, za raqun
rimskog naroda, zadrao vixe od osam godina.
U vreme graanskog rata (49 - 46) Cezar ratuje protiv Pompeja i
egovihpristalica, koje je na kraju pobedio. U meuvremenu za
diktatora je bio iz-abran 49., 48., 46. i 44. Cezar je uivao
konzulsko zvae 48., 46., 45. i 44.Zvae vrhovnog svextenika imao je
od 63. Mada Dion Kasije tvrdi da je 48.dobio doivotna tribunska
ovlaxea, moderna istoriografija se ne slae.Poznato je samo da je
Cezar prihvatio je tribunski sacrosanctitas. Ciceron ujednom od
svojih pisama navodi da je Cezar 46./47. imao praefectura morum
sacenzorskim ovlaxeima.
Ubijen je u zaveri 15. 03. 44. godine p. n. e.
1 Corona civica se davala onome ko spase ivot rimskoga
graanina
1
54
-
Dela
Pored svog dravniqkog i vojniqkog dara Cezar se istakao i kao
odli-qan kievnik. Od istorijskih dela pripisuju mu se: Belexke o
galskom ratu,Belexke o graanskom ratu, O aleksandrijskom ratu, O
afriqkom ratu i O xpan-skom ratu. Dok se za prva dva dela moe sa
pouzdanoxu tvrditi da su Cezareva,ostala tri po svoj prilici
nisu.
Mnoga Cezareva dela danas su nestala, qini se, stoga xto je
Cezarev naslednikAvgust zabranio ihovo objavivae posle Cezareve
pogibije. Izmeu ostalih,treba pomenuti:
filoloxki spis O apologiji
egov izgubeni filoloxki spis O apologiji ustaje protiv
neologizama i borise za purizam i eleganciju, za izbirivost u
kievnom latinskom jeziku. An-tiqka svedoqanstva kazuju da je bio
odliqan govornik, i to atikista koji negujejasan i jednostavan
stil.
tragediju Edip
dva speva Pohvala Herkulu i Put
Zbirku izreka
politiqki spis Anti-Katon
Izguben je i politiqki spis Anti-Katon, xto ga je Cezar sastavio
u vojnomlogoru kod Munde 45. g. Katon Utiqki, praunuk Katona
Starijeg, stoiqar irepublikanac, izvrxio je 46. samoubistvo u
afriqkoj Utici. Ciceron je odmahseo i sastavio panegirik pod
naslovom Katon. Cezarov spis pak bio je odgovorna Ciceronov.
spis O zvezdama posveen astronomiji
Iza Cezara su ostala i mnogobrojna pisma koja imaju kievnu
vrednost.
O galskom ratu i O graanskom ratu
Spis O galskom ratu obuhvata osam kiga. Od toga je sedam
Cezarevih,a osmu je napisao egov oficir Aul Hirtije. Spis je
posveen periodu od 57.do 50. godine p. n. e., tj. opisani su ratovi
koje je Cezar vodio u Galiji,Germaniji i Britaniji. Cezar je ovaj
spis sastavio u kratkom roku, verovatno uzimu 52/51., jer je
ustanak Vercingetoriksa upravo bio uguxen. Cezaru je staloda ovim
delom opravda i sebe i Rimane zbog okupacije ovih zemaa i da ukaena
svoje ogromne zasluge za Rim. Spis je znaqajan kako u istorijskom,
tako istoi u geografskom pogledu.
Spis O graanskom ratu obuhvata tri kige. Izvextava o dogaajima
godine 49.i 48. Cezar je delo sastavio u texkim ratnim prilikama.
Pisao je na brzinupa nije qudo xto spis nije dovrxen. Nije objaven
za vreme Cezareva ivota.Delo je imalo za ci da se sva krivica za
rat svali na Cezareve protivnike iukae na ihovu politiqku i
dravniqku nesposobnost.
Oba dela treba da prikau Cezara kao jednostavnog i poxtenog
rodouba, kojisamo nerado, pod pritiskom prilika, vodi texke ratove
neophodne za oquvaeRepublike. To su dela memoarske kievnosti, ali u
ima autor ne govoriautobiografski u prvom licu. Da bi izgledao xto
objektivniji, Cezar uvekupotrebava tree lice.
Navodei datume pojedinih dogaaja, Cezar navodi pod qijim se
konzulatom tajdogaaj zbio.
egov stil je lak, jednostavan i pristupaqan.
Cezar naoko prua precizna obavextea o mestima vojnih akcija, o
udima kojisu u ima uqestvovali, o plemenima sa kojima su se Rimani
sukobavali.Deluje kao veoma objektivno istorijsko delo.
Literatura:
2
55
-
Ahmed Tuzli, Gaj Julije Cezar, Galski rat, Graanski rat, Novi
Sad1980.
M. Budimir, M. Flaxar, Pregled rimske kievnosti, De
auctoribusRomanis, Beograd 19863.
Ispit
U tekstu koji sledi dat je pregled pitaa iz predmeta Starog
veka;pitaa koja je postavala ispitna komisija Duxani, Ferjanqi u
januarskomispitnom roku 2004. godine. Pitaa su sakupena zahvaujui
naporima kole-ginice Simi Mirjane.
Cezar kao istoriqar
Cezar kao pisac? Plodan pisac i sjajan stilista. Pixe u treem
licu da da uti-
sak objektivnosti. Zaxto pixe? Morao je opravdati sebe. Izazvao
je graanski
rat koji je doneo mnoge nevoe. U ratu sa Galima mu se
prebacivalo da vojuje po-
radi svojih ambicija, zatim da se domogne druidskog zlata Galije
kojim bi vratio
dugove, napokon da vee za sebe legije. Cezar insistira da je to
pravedni rat,
nametnut obavezama saveznixtava. Kako objaxava svoj pohod na
Britaniju? Jed-
nim superiornim stavom kako je to veliki podvig, xto utiqe na
narod. Cezarev
stil? Tei jednostavnosti. Proqixen jezik, osloboen svake grqke
reqi.
3
56
-
Beograd, 27. X 2003. student: Dejan Zec
GAJ JULIJE CEZAR KAO ISTORIAR Period pozne republike je bio
ispunjen politikim sukobima i trzavicama i rekonstrukcija ovog dela
rimske istorije bila bi gotovo nemogua da nam savremenici nisu
ostavili dragocene podatke. Jedan od njih, ne samo posmatra ve i
aktivni uesnik ovog burnog perioda bio je i Gaj Julije Cezar. Gaj
Julije Cezar je roen u Rimu 13. jula 100. godine pre n.e. u
poznatoj patricijskoj porodici. U mladosti je bio progonjen od
Sulinih pristalica. Posle Suline smrti 78. godine pre n.e, vratio
se u Rim iz Azije, gde je sluio u vojsci, i zapoeo pravniku i
politiku karijeru. Bio kvestor 68, edil 65, pontifex maximus 63,
pretor 62. i propretor u Onostranoj paniji 61. godine pre n.e. Sa
Pompejem i Krasom je 60. godine sklopio tajni dogovor, poznatiji
kao Prvi trijumvirat, koji je podelio vlast meu ovom trojicom. Prvi
put je bio konzul 59. godine, energino delujui i zanemarujui svog
kolegu. Sledee godine je drao prokonzulstvo u Iliriku i
Romanizovanoj Galiji (Cisalpskoj i Narbonskoj). Koristei kao
izgovor navodne provokacije i nepotovanje granica poinjene u
galskoj oblasti pod njegovom jurisdikcijom od strane plemena koja
su bila u velikim seobama, on je zapoeo osvajanje celokupnog
keltskog sveta, predstavljajui svoju akciju kao defanzivnu i
preventivnu. Pokoravanje Gala je potrajalo 7 godina i ono je
predstavljalo osnovu njegove line moi. Onemoguavan pravnim
sredstvima od strane svojih protivnika, koji su eleli da ga spree
da direktno od prokonzulskog poloaja u Galiji preuzme svoje drugo
konzulstvo, Cezar je na elu dve legije izvrio invaziju Italije i
zapoeo graanski rat (januar 49.). U Avgustu 48. godine je pobedio
vojsku senata koju je predvodio Pompej u Tesaliji, zatim je unitio
preostale depove Pompejevog otpora u Africi 46. godine i u paniji
45. godine. U meuvremenu, postavi apsolutni gospodar Rima, drao je
uporedo poloaje konzula i diktatora od 49. godine pre n.e. pa
nadalje. Ubijen je 15. marta 44. u zaveri grupe aristokrata
lojalnih republici.
57
-
Od sjajnih Cezarovih narativnih dela sauvana su sledea: ''
Rasprave o Galskom ratu '' (COMMENTARII DE BELLO GALLICO) u 7
knjiga, postoji i osma, ali je nju najverovatnije napisao Aul
Hircije, Cezarov oficir iz doba ratova u Galiji; '' Rasprave o
graanskom ratu '' (COMMENTARII DE BELLO CIVILI) u tri knjige.
Sauvan je i jedan stih ali u fragmentima. Naalost, mnoga dela su i
izgubljena i o njima znamo poneto jer se pominju u delima poznijih
pisaca, naprimer Cicerona. Izgubljeni su razni govori, jedna
rasprava o pitanjima jezika i stila, DE ANALOGIA, napisana 54.
godine, razni stihovi pisani u mladosti (LAUDES HERCULIS, tragedija
OEPIDUS, zbirka izreka DICTA COLLECTANEA, pesma ITER) i pamflet u
dve knjige protiv uspomene na Katona iz Utike. Sam termin
commentarius, koji se prevodi kao spis, beleka, dnevnik ili
rasprava, kao i grki termin hypomnema, ukazuje na tip narativnog
izvora koji stoji negde izmeu zbirke sirovog materijala (u
Cezarovom sluaju su to bile line beleke, izvetaji senatu o napretku
rata u Galiji) i njihove elaboracije u umetnikoj formi
karakteristinoj za istoriografska dela. Cezar je, bez sumnje,
nameravao da stavi sebe u centar ove tradicije. Opti je stav da su
Cezarovi commentarii napisani kako bi pruili drugim istoriarima
materijal na osnovu koga bi sastavljali svoje istorije. Sa druge
strane, Cezar je neke scene u odreenoj meri dramatizovao i ubacivao
je govore, koji su pripisivani akterima dogaaja. Ipak, Cezar je
zadivljujue umeren u dodavanju dramskog efekta svojoj naraciji.
Najbolji primer za to je upotreba treeg lica, koja je u potpunosti
odvojila Cezara pisca od Cezara protagoniste dogaaja. Delo koje se
obino navodi kao '' Rasprave o Galskom ratu '' se verovatno u
originalu zvalo C. Iulii Caesaris Commentarii Rerum Gestarum.
Podnaslov, koji sugerie da delo opisuje Galske ratove, je verovatno
dodat posle autorove smrti, sa namerom da se napravi razlika od
drugog Cezarovog dela koje opisuje graanski rat. Sedam knjiga ovog
dela pokriva period od 58. do 52. godine, tokom kojih je Cezar
sistematino pokoravao Galiju. Osvajanje se odvijalo po fazama,
pored uspeha bilo je i velikih uzmaka, koje je Cezar umanjivao ili
opravdavao. Prva knjiga govori o dogaajima iz 58. godine pre n.e. i
o kampanji protiv Helveta, ije su migracije dale laan povod Cezaru
za rat, i o borbi protiv Ariovista, voe germanskog plemena Sveva.
Druga knjiga govori o pobuni plemena Galije, a trea o vojnom pohodu
na plemena koja su nastanjivala obale Atlantskog okeana. etvrta
opisuje operacije protiv germanskih plemena
58
-
koja su prelazila Rajnu i pohode protiv Brita, 55. i 54. godine
pre n.e, koji se pominju i u petoj knjizi. Briti su optueni da su
pomagali galska plemena u njihovom ustanku protiv Rima. Ipak,
pokoravanje Galije jo nije bilo izvesno jer su mnogi krajevi jo
uvek pruali otpor, posebno jak je bio otpor naroda Belgijske Galije
(GALLIA BELGICA), koji je uguen tek kampanjom unitenja i
istrebljenja, koje je opisano u petoj i estoj knjizi. Poto je
pobuna gotovo u potpunosti uguena, 52. godine izbija novi ustanak,
predvoen Vercingetoriksom, kraljem Avernije. Posle novog pohoda
obeleenog razaranjem i krvoproliem, galski ustanak je uguen
provalom u Aleziju, gde je Vercingetoriks zarobljen, to je opisano
u sedmoj knjizi. Postoji nesloga meu naunicima oko datuma
sastavljanja '' Rasprava o Galskom ratu ''. Jedni tvrde da su
napisane odjednom, zime 52/51. godine; drugi misle da ih je Cezar
sastavljao godinu za godinom, i to tokom zime, kada se vojne akcije
suspenduju. Ova druga tvrdnja je potkrepljena injenicama da postoje
kontradikcije u samom delu, koje su moda preuveliane, ali koje je
teko objasniti ako se pretpostavi da je tekst sastavljen u kratkom
vremenskom periodu. tavie, ova hipoteza objanjava promene u stilu
koje su uoene u '' Raspravama ''. Taj razvoj ide od jednostavnog i
turog stila karakteristinog za beleke ka stilu koji sve vie
upotrebljava stilske ukrase karakteristine za formu istorije
(historia); stoga se u drugoj polovini knjige ee javlja skretanje
sa konkretne teme iz didaktikih razloga; koristi se i vie sinonima,
to ukazuje i na bogatiji fond rei. '' Rasprave o graanskom ratu ''
su podeljene u tri knjige, gde se u prve dve opisuju dogaaji iz 49.
godine pre n.e, a u treoj iz 48. godine, mada ne u potpunosti.
Vreme sastavljanja i publikacije ovog dela je jo tee utvrditi nego
u sluaju prethodnog dela; razmatralo se i to da li je delo objavio
Cezar za ivota ili je to uinio neko drugi, posle njegove smrti. Ova
potonja hipoteza, iako se ini neprihvatljivom, se moe potkrepiti
injenicom da delo izgleda nezavreno, jer ne pie nita o ishodu rata
u Aleksandriji. Ako se izuzme ova injenica i jo neke manje potekoe,
opte je stanovite da su '' Rasprave o graanskom ratu '' napisane u
drugoj polovini 47. i 46. godine, kada su i objavljene. U ovom delu
su osvetljene Cezarove politike tenje. On ne proputa priliku da
zada udarac staroj vladajuoj klasi, odnosno uskom krugu
59
-
korumpiranih ljudi. Cezar vie koristi trezvenu satiru, to
predstavlja stilsku inovaciju u odnosu na '' Rasprave o Galskom
ratu '', upravo da bi razotkrio osnovne ambicije i intrige svojih
protivnika, iz ijih su se usta ule rei poput pravde, potenja ili
slobode, ali koji za te ideje uopte ne mare, ve su voeni jedino
eljom za zaradom. Satirina predstava doivljava vrhunac pri opisu
Pompejevog logora uoi bitke kod Farsale: ubeeni u Cezarov poraz,
njegovi protivnici su odluivali kakve e kazne uvoditi, meu sobom su
delili imovinu onih koji e biti zahvaeni proskripcijama i meu sobom
se svaali oko politikih poloaja koje e zauzeti. Ipak, u ''
Raspravama o graanskom ratu '' se ne mogu pronai jasne take koje
govore o politikim promenama u Rimskoj dravi. Cezarova osnovna
ideja je bila da razbije sliku o sebi u javnosti, sliku koju je
stvorila aristokratska propaganda, predstavljajui ga kao
revolucionara, nastavljaa dela brae Grah, ili, jo gore, kao oveka
slinog Katilini. On je eleo da se predstavi kao ovek koji je uvek
delovao u okviru zakona i koji je iste te zakone titio od
zloupotrebe drugih. Ova propaganda je trebala da utie na one koji
su u Pompeju i njegovim pristalicama videli branitelje
republikanskog ureenja i zakonitosti i koji su se bojali socijalnih
nemira. Upravo je na ovaj sloj ljudi aristokratska propaganda imala
veliki uticaj, ali je i Cezar smatrao da se na njih moglo u velikoj
meri uticati. Upravo zbog toga je Cezar, u najveoj meri, stao na
put radikalnim socijalnim pokretima, naroito pokretu Celija Rufa,
koji je zahtevao ukidanje dugova. Stalno ponavljajui da se uvek
pridravao zakona republike, Cezar je insistirao i na tome da se
uvek zalagao za mir. Produetak graanskog rata je, po njemu, bio
posledica nespremnosti Pompejevih pristalica da pristupe ozbiljnim
pregovorima. On takoe insistira na tome da je prema pobeenima uvek
ispoljavao milost, za razliku od svojih okrutnih protivnika.
Odbacivi represivne metode Marija i Sule, Cezar je zatitio sve
graane i na taj nain umanjio mrnju svojih neprijatelja. Na kraju,
treba pomenuti i to da Cezar u svojim delima posebno hvali hrabrost
i lojalnost svojih vojnika, iju privrenost nagrauje iskrenom
naklonou. Hvala koju Cezar daje pripadnicima svoje vojske se ne moe
razdvojiti od procesa drutvenog napredovanja, ukljuujui tu i prijem
u senat, koji im je omoguen kao skorojeviima (homines novi)
vojnikog porekla; ali Cezar misli i na budua pokolenja kada u
svojim delima belei imena centuriona i obinih vojnika koji su se
istakli nesebinim herojskim delima.
60
-
- 5 -
Neukraen stil Cezarovih '' Rasprava '', odbijanje korienja
teoretskih ulepavanja karakteristinih za istorije su znatno
doprinele naizgled objektivnom i bezoseajnom tonu same naracije.
Ispod ovoga, meutim, moderna kritika je utvrdila, makar se tako
veruje, samovoljne interpretacije i izvrtanje injenica u svrhu
politike propagande. Povezanost '' Rasprava '' sa procesom politike
borbe je nesumnjiva, iako neki naunici preteruju sa tom tezom. Ta
se teza posebno odnosi na na drugo Cezarovo delo. U svakom sluaju,
postojanje spornih mesta u oba dela je injenica. Tu se nikada nije
radilo o falsifikatima velikih razmera, ve o manjim ili veim
krivljenjima injenica. U tome se Cezar slui veoma pametnim
sredstvima, skoro savreno prikrivenim. On ublauje, insinuira,
ponekad predvia ili odlae, i teme slae na takav nain da i svoje
neuspehe uspe da opravda svaki put. U svetlu doslednosti obiajima
Cezarove naracije, '' Rasprave o Galskom ratu '' se ne mogu
smatrati glorifikacijom osvajakog pohoda. Kao to smo ranije
uvideli, Cezar naglaava da su odbrambene potrebe nagnale na rat.
Obiaj rimskog imperijalizma je, uostalom, bio da osvajake pohode
predstavi kao neophodne da bi se zatitila Rimska drava i saveznici
od spoljne opasnosti. Osim to se obraa Rimljanima, Cezar se takoe
obraa i galskoj aristokratiji, da bi ih uverio u to da e ih on
zatititi od odmetnika, koji se kriju iza ideala slobode, a ustvari
ele da zavedu sopstvenu tiraniju. Cezar govori kako su svi njegovi
postupci bili zakonski uokvireni; on predstavlja sebe kao umerenog
politiara od koga ne treba oekivati istupe revolucionarnog
karaktera. U oba svoja dela Cezar prikazuje sebe sposobnim da se
bavi vojnim i politikim pitanjima, ali ne ini od sebe nekakvu
harizmatinu figuru. Po tome se razlikuju njegova pisana dela od
nepisane propagande, koja je ipak bila namenjena manje obrazovanoj
populaciji. Cezar se u svojim delima esto poziva na sreu, ali ne na
sreu kao vid boanske zatite, ve se vie koristi da se objasne nagli
obrti u situacijama, ne uvek povoljni po Cezara. On se trudi da
objasni dogaaje kroz ljudske i prirodne uzroke, da jasno predstavi
unutranju logiku stvari i nikada se ne poziva na intervenciju viih
sila.
61
-
, , 1980. ( )
, . , . , , . . , ( , . , . . , . , , . , . , . , De analogia, .
. .
, , , . , . , . . .
, . , . , .
62
-
, . , . , . , .
, , .
, . , 28. . , , (). . . , , . , . , . , . . . , () . .
, , . . .
. , . . , , , . , . , , ?
63
-
.
, . . . , . . , , . . , . .
, . , , . , . , , . , .
, , , , . .
, , : , . , . , .
, , , . , , , , . , . , . ,
64
-
. , . . , .
, . , , , . , . . , .
, .
, , .
. ,
, . .
58. ...
. : , , . , 57. . . ( ). . 15 .
, .
65
-
, . , . , . , , , . , , , ...
. .
: , .
. , . 8 . .
, . , . , .
. , : , , , . , .
.
, . . , . , , . , , , ... , , , ...
66
-
, .
. , 600 , 60000 500 ( ). , .
, , . . , , . , . , , .
. , .
15 , ,
, . , , . . , .
, , . 57/6. : , . , , .
,
