Istrebljiva/Blade Runner (1982)

Film Istrebljiva je nastao kao adaptacija romana Da li androidi sanjaju elektrine ovce?/Do Androids Dream of Electric Sheep?, amerikog pisca Filip K. Dika, u reiji Ridli Skota. Radnja filma je smetena u Los Aneles, 2019. Godine, gde genetiki stvorena bia zvana replike, po izgledu identina ljudima, obavljaju opasne poslove na vanzemaljskim kolonijama. Usled podreenog statusa i injenice da ive samo etiri godine, dolo je do uspene pobune replika i nekoliko njih je uspelo da stigne na zemlju u potrazi za nainom da sebi produe ivot. Policijski detektivi, istrebljivai, angaovani su da pronau i unite replike koje su stigle u Los Aneles jer je njihovo prisustvo na zemlji nelegalno. Replike se odlikuju nadljudskim fizikim sosobnostima i lako uspevaju da savladaju istrebljivae. Zaplet filma poinje kada policija vrati polupenzionisanog detektiva Rika Dekarta da obavi svoj poslednji zadatak. Veza izmeu postmodernizma i perioda kasnog kapitalizma je oznaena filmskom reprezentacijom postindustrijskog sivila i raspadanja. Budunost nije idealizovana ve je predstavljena kao stanje savremenih tendencija grada i drutvenog poretka kasnog kapitalizma. Grad filma Istrebljiva nije ultramoderan, ve je predstavljen kao postmoderni grad sa znacima iscrpljenosti savremenog tehnolokog napretka, bez panorame visokih oblakodera koji se odlikuju ultrakomfornim i tehniki dobro opremljenim enterijerima. Reiser nam predstavlja grad kao kreaciju estetskog propadanja izloenu tamnoj strani tehnologije i procesu dezintegracije. Uporedo sa savremenom tehnologijom kroz pojedine scene moemo davidimo i velike koliine ubreta. U takvom okruenju u jednoj od naputenih zgrada ivi J.F. Sebastian, okruen svojim mehanikim igrakama. Atmosferu filma upotpunjuje kia koja neprestano pada, prekrivajui panoramu grada nekom nejasnom svetlou. Konzumerizam, troenje, stvaranje otpada i reciklaa se sreu u modi savremenog kapitalizma, kao znaci postmodernizma. Kostimi koje nose junaci filma dizajnirani su voeni tom logikom. Izgled replikanata Roja, Pris i Zhore kao i nekih ena u pozadinskim scenama i u baru, podravaju estetiku propadanja, a sama Pris je bazini model postindustrijske mode egzibicionizma i reciklae. Postmoderna estetika Istrebljivaa je prema tome rezultat recikliranja, fuzije nivoa, eksplozije preterivanja i uruavanja. Mnogi karakteri filma ne predstavljaju nita drugo osim odraza ovog stanja. J.F. Sebastian je dvadesetpetogodinji mladi, ali njegova koa je smeurala i izborana. Njegov unutranji proces i vreme su ubrzani i on polako propada. Psihopatologija replikanata, J.F. Sebastijana i grada je psihopatologija svakodnevnog postindustrijskog stanja, koje se odlikuje velikom brzinom razvoja i procesa proizvodnje koji stvara distancu, dok su vreme i tempo rada i ivota dovedeni do klimaksa. Postindustrijsko propadanje prikazano u Istrebljivau ukljuuje hibridni arhitektonski dizajn. Los Aneles 2019. godine vie lii na Njujork, Hong Kong ili Tokio. Znaci klasine orijentalne mitologije uz karakteristine zmajeve obasjane neonskim svetlom i jaki egipatski elementi proimaju dekor. Pravei asocijacije ka razliitim gradovima uz pomo razglednica, reklama, filmova i tekstova, film nam predstavlja arhitekturu grada kao intertekstualno tkivo jednog novog identiteta. Polivalentna struktura koja se menja predstavlja produkt tog geografskog izmetanja. To je prostor ogromne imigracije ljudi iz razliitih prenaseljenih zemalja sa velikom stopom siromatva. Kada su imigranti naselili grad, buruazija se preselila u predgraa ostavljajui za sobom naputene zgrade koje su sada u stanju raspadanja. U filmu vidimo guve ljudi sa bezizraajnim licima, skitnice, pankere, orijentalne trgovce, pripadnike pokreta Hare Krina. Jezik kojim se slue karakteri je pasti, meavina japanskog, nemakog, panskog. Grad je ustvari jedan veliki market, sa intrigama i podzemnim kanalima i vezama, eksplozijom orijentalne kulture, reklamama sa zavodljivim japanskim licima i znacima Coca-Cola-e. Tajler korporacija lii na savremenu egipatsku piramidu dok se njena unutranjost odlikuje pop ekstravagancom. Liftovi su napravljeni od kamena i imaju video ekrane i elektrine dugmie. Zidovi Dekartovog stana lie na unutranjost palate Maja, a on se vidi u jednom kadru, u kuhinji, u kojoj ne postoji nijedan predmet koji bi sugerisao da se radi o drutvu koje koristi modernu tehnologiju. Odsustvo nebodera i prisustvo graevina koje su bile karakteristine za etrdesete godine prolog veka, radnja koja se odvija nou uz prisustvo kie koja neprestano pada ine jednu noar atmosferu. Poput klasinih detektiva, Dekart nosi na sebi dugaak mantil. Glavna junakinja Rejel, inae replika ljudskog bia, takoe je predstavljena u duhu tradicije noar filmova, oblikovana prema fatalnim zavodnicama koje su bile karakteristine za period klasinog holivuda. Njeno kretanje, odea, frizura kao i nain na koji pui cigaretu, direktno je oslonjen na noar tradiciju predstavljanja ena. U pokuaju da se prizovu prolost, seanje i istorija, koriste se pasti, upotreba stilova arhitekture iz razliitih vremena i citatna estetika. Dva fenomena koja ine Istrebljiva postmodernim tekstom su poigravanje s budunou i prolost. Simulacija stvarnosti i ljudskih bia je predstavljena bodrijarovski, dok s druge strane dolazi do gubitka vere u ljudsku subjektivnost i fragmentaciju naeg iskustva u postmodernom dobu. U filmu, putem prekomerne vizuelne medijacije znakova, simulacija postaje stvarno. Gubitak granice izmeu stvarnog i reprodukcije u filmu postaje stvarnost koja se ne moe reprodukovati jer je ona ve reprodukovana i predstavlja hiperrealnost simulacije. Los Aneles je u filmu ist primer simulacije, ak su i pojedini njegovi stanovnici proizvod simulacije ljudi. Replike su savreni primeri dominacije simulakruma. Simulacija ljudskih bia ne znai stvaranje njihovih savrenih kopija, ve pozdrazumeva usvajanje ljudskih osobina do take u kojoj ne moemo podvui granicu izmeu prirodnog i vetakog, lanog i istinitog. Stvaranjem glavne junakinje Rejel, sistem je doao do take savrenstva dostigavi savrenu simulaciju, da ak ni ona sama nije svesna da je replika, sa umetnutim seanjima drugog ljudskog bia. Simulakrumi imaju autonomnu egzistenciju koja velia lani svet privida. U filmu se replike okreu protiv svojih kreatora da bi stekle autonomiju simulakruma, ali pored toga to su superironiji od ljudi, imaju problem sa ubaenim seanjima drugih ljudi i lanim identitetom. Postmoderna stvara novu vrstu temporalnosti kod ljudi meajui medijskom medijacijom seanja na istorijske periode, koji nas sada, potpuno rekontekstualizovano posmatrani, dovode u stanje izofrenog iskustva i istorijske amnezije usled sloma oznaavajueg lanca, kako to uoavaju Dejmson i Bodrijar. Replike dolaze do svojih ubaenih seanja na isti nain. Replike ve imaju seanja na jedno proivljeno iskustvo koje je preuzeto od ljudi, ba kao to Dejmson prikazuje u svojoj teoriji, to dovodi do evokacije pseudoseanja nekih doivljaja, koja se u stvari nisu desila toj osobi koja ih se sea. Usvajanje jezika i mogunost da se ispria svoja prolost sa imenima roditelja i prijatelja kao lingvistikih simbola zasluni su za iskustvo istorijskog kontinuiteta. Prilikom njihovog prvog susreta Dekart podvrgava Rejel testu kojim otkriva da ona nije ljudsko bie ve replika. Nakon tog saznanja, Rejel sva uspaniena odlazi do Dekartovog stana i kako bi mu dokazala svoju ljudsku prirodu, nosi sa sobom fotografije na kojima se nalazi zajedno sa majkom. Dekart joj prepriava par scena iz njenog intimnog ivota kako bi joj dokazao da su njena seanja umetnuta i kae joj da ta seanja pripadaju Tajlerovoj neaci. Teorijska pozadina veze izmeu fotografije, majke i istorije, moe da se nae u knjizi Svetlea kamera, u kojoj Rolan Bart kae da je refleksija fotografije na kojoj se nalazi majka, link koji omoguava vezu izmeu prolosti, sadanjosti i budunosti. Odnos izmeu fotografije, majke i istorije je povezan dijalektikom totaliteta i podele, prisustva i odsustva, kontinuiteta i diskontinuiteta. Dekartu je veoma teko pao zadatak da razotkrije Rejel jer je ona savrena replika sa ugraenim seanjima drugog ljudskog bia. Sve ovo nas dovodi do moralne dileme filma, koju Rejel u filmu naglaava postavljajui pitanje Dekartu: Jeste li ikada penzionisali ljudsko bie grekom? Metoda koju koriste detektivi istrebljivai za otkrivanje replika sastoji se od niza pitanja vezanih za njihovu prolost. Tokom ispitivanja oni posmatraju zenice oka ispitanika u cilju traenja odreenih znakova empatije. Istorija postojanja ljudskih bia postaje metanarativ koji treba da se ispita u Istrebljivau. ivot replika je izofren, isto kao u teoriji Dejmsona i Lakana, oni ive u veitoj sadanjosti, a problem nastaje zato to su i ljudska bia podlona takvom stanju, to dovodi do sumnje da bi i izofreni ljudi mogli na testu da imaju sline rezultate kao i roboti. Savremene replike toliko dobro imitiraju ljude da ih je ak i na testovima teko razlikovati, ime se moralna dilema koja se odnosi na opravdanost njihovog penzionisanja ubijanjem dodatno uslonjava. Film Istrebljiva tematizuje mnoge implikacije koje su vezane za postmodernu teoriju. Film se odlikuje kombinacijom citata koji su preuzeti iz svih moguih kultura, vremenskih perioda i arhitektonskih stilova. U filmu se sreemo sa postmodernim svetom budunosti gde je ljudska autentinost ugroena njenom simulacijom. Dok prava istorija ostaje nedostina, ukida postmoderno stanje fragmentisane vremenitosti pokuava da se reprodukuje pomou fotografskih simulakruma. U savremenom svetu se ukida istorija usled izofrenog iskustva ivljenja i jedino ostaje elja za istorijom. Istorija se u postmoderni javlja kroz stalno vraanje prolosti kroz njenu preradu, ali ono to dobijamo nije istorija ve samo simulacija istorije u filmu.

- Ramble City: Postmodernism and Blade Runner, October,No. 41 (1987), pp. 61-74. http://www.stanford.edu/dept/HPS/Bruno/bladerunner.html - Mairevi, Ljubomir (2011) Postmoderna teorija i film na primeru kinematografije Kventina Tarantina

- Bodrijar, an (1991) Simulakrumi i simulacija