1. Kriterijumi i klasifikacije razliitih oblika komuniciranjaDef: Komuniciranje je primarna ljudska intreakcija koja se ostvaruje razmenom informacija neposredno ili posredstvom medija uprostorno i vremenski odreenom psiho-socijalnom kontekstu, sa odreenim trenutnim efektima i relativno trajnim drutvenimposledicama.Kriterijumi za klasifikaciju:I Subjekti komuniciranja:Pojedini teoretiari smatraju da se komuniciranje ostavruje samo kroz dva osnovna oblika:a)interpersonalnob) masovno.Osnovni nedostatak ove klasifikacije je to:a) implicira da sve to nije interpersonalno predstavlja masovno komuniciranjeb) zatvara mogunost da se u celini komunikacione prakse, u beskrajnom razvoju drutva, pojavi neki novi oblik komuniciranja koji sene moe nazvati ni prvim ni drugim komuniciranjem, zbog toga to ih na razliite naine prevazilazi.Vrste komuniciranja:a)intrapersonalnob) interpersonalnov) komunicranje u veim drutvenim grupamag)masovnod) virtuelnoII Simbolski sistemi:Polazei od simbolskih sistema unutar kojih se informacije organizuju kao poruke i tako postaju sadraj komuniciranja mogu seprepoznati verbalno i neverbalno komuniciranje.III Transparentnost sadraja komuniciranja:Mogui i vrlo potreban kriterijum je socijalna transparentnost komuniciranih poruka prema kojima se mogu razlikovati:a) javnob) rumornov) tajno komuniciranjeIV (ne)posrednost komuniciranja:Na osnovu (ne)uea sekundarnih medija u komuniciranju:a)neposredno komuniciranje- ljudski govor (uvek sinhrono)b) posredno komuniciranje- svi sekundarni mediji (sinhrono i asinhrono)V Oblast drutvenog organizovanja:na svaki od predhodnih naina moe se komunicirati u svim funkcionalnim oblastima drutvenog ivota, pa se mogu razlikovati:politiko, pedagoko, poslovno i religiozno komniciranje. Ovi vidovi komuniciranja istrauju se i prouavaju kao posebnekomunikoloke istraivake oblasti i nastavne discipline.

2. Intrapersonalno komuniciranjeJo je otvoreno pitanje da li se empirijski moe profilisati kao posebni oblik komuiciranja; za psihologe to nije sporno. Dijalokiorganizovano miljenje je pseudokomuniciranje. To ne znai da nije mogue dokazati postojanje intrapersonalnog komuniciranja. Dvadokaza za to su:a) mogunost ulne percepcije poruke (saoptavanje usmene poruke npr molitve esto praenu neverbalnom porukom npr gestmetafizikom, u materijalnom smislu nepostojeem biu npr Bogu, avolu, umrlom srodniku)b) mogunost medijskog posredovanja poruke (ovek kroz vreme upuuje poruku sebi preko nekog medija npr belenice)Dijaloki organizovano miljenje, mentalno psihiki proces zamiljanja komuniciranja, se ne moe smatrati intrapersonalnimkomuniciranjem, mada takva imaginacija moe imati pripremnu funkciju za neko planirano interpersonalno, grupno ili masovnokomuniciranje i njegovu teleoloku odreenost. Meutim, faktiko uobliavanje poruka, njihovo upuivanje fiktivnim biima kaostvarnim komunikacionim partnerima ili sebi samom, posredstvom nekog medija, koji izaziva odreene posledice u individualnom ilisociojalnom ivotu oveka pojedinca- jedinog subjekta ovakvog ina, ne moe se svrstati ni u jedan od ostalih oblika komunikacioneprakse oveka i, sledstveno tome, postoji komunikoloko opravdanje da se ono tretira kao poseban oblik komuniciranja. Ovakvokomuniciranje ima znaajnu ulogu u pripremi oveka za uee u ostalim oblicima komuniciranja, ali je u osnovi re oparakomuniciranju.

3. Interpersonalno komuniciranjeTo je najrasprostranjeniji oblik komunikacione prakse.Predstavlja:a) razmenu poruka izmeu dva ili vie pojedinacab) neposredno ili posredstvom medijav) uz mogunost reciprone izmenljivosti uloga poiljaoca i primaocaUpravo ta mogunost recipronosti predstavlja kriterijum za teorijsko izolovanje interpersonalnog komuniciranja iz totalitetakomunikacione prakse oveka i njegovu najznaajniju karakteristiku.Ovaj vid komunikacione prakse se deava u svim oblastima drutvenog ivota, poruke mogu biti javne i tajne, njime se ostvarujerumorno komuniciranje. Primarne grupe, kao prvi nivo socijalnog organizovanja ljudi, predstavljaju neposredni socijalni ambijent u kome se interpersonalnokomuniciranje najee deava. uz porodicu, kao najznaajniju primarnu grupu, mogue je uoiti 5 tipova primarnog grupisanja:prigodne, katarktike, grupe za igru, grupe za odluivanje i akcijske grupe.Ni u jednom drugom obliku komunikacione prakse subjektima komuniciranja nije na raspolaganju takav simbolski spektar uoblikovanju poruka. U interpersonalnom komuniciranju poruke se mogu oblikovati verbalno- usmeno i pisano, i neverbalno- svim paralingvistikim iekstralingvistikim simoblskim sistemima.Najee se ostvaruje kao neposredno komuniciranje, mimo govora, kao primarnog medija razmene poruka, ne uestvuju sekundarnimediji. (moe se komunicirati pismom, telefonom, pejderom....).Vidovi interpersonalnog komuniciranja: spontano; uvebano; plansko (ui se- pedagoko, poslovno, politiko).U veini sluajeva interpersonalno komuniciraju dva oveka- dijalog.Dijalog je vid interpersonalnog komuniciranja u kojem se dostie najvii stepen reciprone izmenljivosti komunikacionih ulogapoiljaoca. Moe se ostvariti oblikovanjem usmenih, pisanih ili tampanih poruka, u privatnoj i javnoj sferi drutvenog ivota, predrazliitim publikama i u masovnom komuniciranju. Mogu je izmeu ljudi slinih referentnih okvira i priblinih komunikacionihkompetentnosti.

4. Komunikaciona kompetentnost i njene predpostavkeKomunikaciona kompetencija ne podrazumeva samo poznavanje jezikog koda, ve i ta rei kome, kako to kazati na odgovarajuinain, u svakoj odreenoj situaciji.Stepen individualne sposobnosti svakog oveka da verbalno i/ili neverbalno, neposredno ili posredno, sinhrono ili asinhrono,komunicira sa drugim ljudima, pojedincima ili publikama. Nije mogua kao apsolutna, ve je promenljiva veliina koja se poveava iskustvenim ili institucionalizovanim uenjem.Predpostavke komunikacione kompetentnosti:a) kognitivne (sposobnost empatije, kognitivna kompleksnost, sposobnost samoposmatranja, vladanje simbolskim sistemima...)b) interakcijske (ukljuenost u interakciju, upravljanje interakcijom, fleksibilnost ponaanja, drutveni stil...)S obzirom na stepen komunikacione kompetentnosti, interpersonalnim komuniciranjem moe upravljati prema sledeim ishodima:smanjivanje napetosti, zbliavanje, razreenje sukoba, saglasnost, zavaravanje, konflikt i prekid komuniciranja.

5. Grupno komuniciranjeKomuniciranje u grupama kao poseban oblik komunikacione prakse, predstavlja razmenu poruka neposredno ili posredstvom medija,izmeu jednog ili vie poiljalaca i brojano i personalno prepoznatljive grupe primalaca- publike, na osnovu postojanja trenutnog ilirelativno trajnog zajednikog interesovanja za sadrajni okvir komuniciranja, na odreenom prostoru i u odreenom vremenskomperiodu. U pitanju su 4 empirijski prepoznatljiva vida komuniciranja:a) komuniciranje ex catedra (manifestuje se u uionici; parlamentu; promocije; liturgije)b) teatarsko (pozorita, opera, balet)v) komuniciranje na trgu (javni skupovi)g) komuniciranje u areni (sportske i cirkusne prirode)Kriterijumi razlikovanja od ostalih oblika komunikacione prakse:a) predhodno postojanje zajednikog interesovanja za odreeni sadraj komuniciranja kod svih subjekata komuniciranjab) jasna podeljenost komunikacionih uloga

v) gde se na strani emitera pojavljuju pojedinac ili primarna drutvena grupag) publikad) uz latentnu mogunost - interpersonalno komuniciranje izmeu odreenog broja subjekata ovog oblika komunikacione prakse - depersonalizacije publike i njen preobraaj u astrukturalne drutvene grupe sa asocijalnim ponaanjem (gomila)Subjekti komuniciranja su:a) u ulozi poiljalaca: pojedinac ili pripadnici odreene primarne drutvene grupe (grupe za odluivanje, grupe za igru)b) u uloti primalaca: pripadnici specifine struktuirane grupe- publikeNajvanija predpostavka ovog vida komuniciranja je predhodno nastali, autentino ili drutveno nametnuti interes za temukomuniciranja.Moe biti neposredno, delimino ili potpuno posredno.

6.Publika i njene karakteristikeDef: Struktuirana drutvena grupa iji je svaki pripadnik primalac poruka u tzv. grupnom komuniciranju. Veliina publike brojano je utvrdljiva, personalno je prepoznatljiva, manje ili vie organizovana, njeni pripadnici imaju sliandrutveni status i sklonosti.Karakteristike publike:1. numeriki odrediva2. personalno prepoznatljiva3. istovremena okupljenost na istom prostoru4. struktuiranost i do visokog stepena organizovanost5. slino socijalno poreklo, sklonost, navike, ukusi, stil ivota

7. Nastanak i socijalno-istorijski uslovi razvoja masovnog komuniciranjaMasovno komuniciranje poinje da se razvija od sredine 15-tog veka, zahvaljujui tamparskoj presi, sa pominim slovima JohanaGutenberga. Ovaj oblik komuniciranja je u potpusnosti profilisan u komunikacionu praksu tek krajem 19-tog veka, razvojem tampekao prvog medija masovnog komuniciranja. Tome je pogodovao niz razliitih uslova (drutvenih, politikih, ekonomskih, tehnolokih ikulturnih) nastalih u kontestvu razvoja liberalnog kapitalizma.Istorijske pretpostavke za nastanak masovnog komunicaranja:pojava manufakturne proizvodnje, velika geografska otkria,urbanizacija, nove drutvene klase.Politiki uslovi za nastanak masovnog komuniciranje:potpuno afirmisanje graanske demokratije, priznavanje birackog prava svimpunoletnim graanima i razvoj parlamentarnog politikog ivota.U okviru idustrijske revolucije razliita tehnoloka otkria su omoguila velike tirae, atraktivnost sadraja, brzinu posredovanjadogaaja koja omoguuju ekonomske predpostavke da novina postane roba koja donosi znatan profit u koliko je sadrajem, cenom idostupnou konkurentna.Kulturne predpostavke : irenje obaveznog obrazovanja, profesionalizacija novinarskog rada, pojava novih medija masovnogkomuniciranje (film,radio,televizija).*Sredina 20-tog veka se moe uzeti kao period kada se ovaj oblik komunikacione prakse u potpunosti zaokruio kao globalnifenomen.

8. Masovno komuniciranje i njegove karakteristikeDef. Masovno komuniciranje je organizovano, institucionalizovano i javno distribuiranje poruka iz jednog ili vie komunikacionihcentara, posredstvom nekog od medija masovnog komuniciranja prema masovnoj publici.Masovno komuniciranje je uvek indirektno, medijski posredovanje komuniciranje i bez masovnih medija ne moe se realizovati. Zarazliku od svih prethodnih oblika komunikacione prakse u masovnom komuniciranje mediji su nezaobilazni.(re je o medijimamasovnog komuniciranja u koje spadaju:tampa,radio,tv,film..). Karakteristike:1)budui da je medijski posredovano, ono je nuno javno komuniciranje (ne moe se realizovati kao tajno, jer se time ukida kao jasnoprofilisan drutveni odnos)

2)ono je uvek organizovano i institucionalizovano (kreator i distributer poruka je komunikacioni centar-institucija, uronjena u celinudrutvenog ivota i uklopljena u sistem vaeih drutvenih normi)3)broj uesnika na recepcijskoj strani masovnog komuniciranja je neodrediv zbog ega je ta grupa kategorisana kao masovna publika(specifinosti masovne publike: anonimnost, meusobna nepovezanost i neorganizovanost, prostorna dislociranost, vremenskarasrenost, socijalna heterogenost, neodredivost broja njenih pojedinanih pripadnika)4)jasna podeljenost uloga poiljaoca (komunikacioni centar) i primaoca (masovna publika) poruke (izvire iz meidjskog posredovanjanjihove interakcije).5)masovno komuniciranje je nuno i jednosmerno6)masovno komuniciranje uvek je kontrolisano (mediji masovnog komuniciranja su uvek neije vlasnitvo)7)u masovnom komuniciranju kao pripadnici masovne publike uestvuju svi lanovi socijalne zajednice odnosno na globalnom planu,svi ljudi na planeti

9. Teorijski modeliistraivanja masovnog komuniciranja (prema Mekvejlu)Razvijana su etiri teorijska modela, istraivanja i prouavanja masovnog komuniciranja.1)Transmisioni model (Masovno komniciranje predstavlja proces persuazivnog delovanja istim porukama na stavove primalaca saodreenim ciljem. Komunikacioni centri su glavni subjekti.)2)Ritualni/Ekspresivni model (Sadraji masovnog komunicaranja uvek se deo medijskog performansa i podrazumevaju ritualizovanodnos izmeu poiljaca i primala poruka. Masovno komniciranje nije samo persuazivno, nego i performantivno.)3)Model raspodela publiciteta (Primarni motiv masovnog komuniciranja nije prenoenje informacija, na relaciji poiljac-primalac, nitisocijalna integracija u odreenom kontesktu i vrednosnom okviru, ve se njime pribavlja javna panja-publicitet)4)Recepcijski model (Nezavisno od motiva profesionalnih indikatora, konstrukcija znaenja poruka je na strani primala i njihovihkarakteristika.)

10. Masovna publika i njene karakteristikeDef: Strukturalna drutvena grupa svojstvena iskljuivo masovnom komuniciranju koja objedinjuje karakteristike mase i publike.Karakteristike:a) masovna je (broj njenih pripadnika je neodrediv)b) pimaoci poruka su neprepoznatljivi, nepovezani i neorganizovaniv) poruke se diseminirajug) publika je izloena odreenom mas-mediju

11. Verbalno i neverbalno komuniciranjeVerbalnoDef. Razmena poruka meu ljudima koje su organizovane verbalnim simbolskim sistemima.Javlja se u svim oblicima komunikacione prakse. Vidovi verbalnog komuniciranja: usmeno, pisano i tampano.Karakteristike verbalnog komuniciranja:1)u najveem broju sluajeva je planirano2)uvek racionalno3)s obzirnom na ulnu percepciju moe biti:auditivno i vizuelno4)s obzirom na vremenski okvir komuniciranja:sinhrono i asinhronoNeverbalnoDef. Razmena poruka meu ljudima koje su organizovane neverbalnim simbolsim sistemima.Dominantno je u interpersonalnom komuniciranju, komuniciranju u veim drutvenim grupava, i u masovnom komunicaranju.Karakteristike neverbalnog komuniciranja:1)u najveem broju sluaja je spontano i afektivno2) po pravilu je sinhrono3)s obzirom na ulnu percepciju uglavnom je vizuelno, ali moe biti i auditivno i taktilno4)u najveem broju sluajeva istovremeno se deava sa verbalnim komuniciranjem*U najveem broju komunikacionih situacija istovremeno se razmenjuju verbalne i neverbalne poruke. Neverbalno komuniciranjemoe: prethoditi, regulisati, nadopunjavati, potencirati, protivvreiti ili ponitavati poruke verbalnog komuniciranja. Neverbalne poruke su jedan od najznaajnijih semantikih predpostavki za razumevanje izgovorenog, odnosno verbalne poruke.

12. Rumorno komuniciranjeTo je sprecifian obli komunikacione prakse, jer:1)ostvaruje se interpersonalnim komuniciranjem2)sadraj rumornog komuniciranja su polu javni, odnosno polu tajniMnogi istraivai tvrde da je rumorno komuniciranje naijstariji nain komuniciranja kojim je osvajan veliki prosto i da je zapravo re omasovnom komuniciranju.Osnovne razlike od masovnog komuniciranja:1)ne postoji jedan komunikacioni centar2)poruka je podlona promeni3) ne dolazi od svih pripadnika jedne socijlne zajednice koji to ele4)poruku nije mogue kontrolisati (jedna od najveih prednosti ovakvog prenosa poruke)Predstavlja jednu od najznaajnijih pretpostavki spontanog formiranja razliitih struja javnog mnjenja. Poruka koja se prenosi rumornim komuniciranjem:glasina;nije isto to i tra. Sutinska razlika je u tome to se glasina nalazi u poljujavnog interesa, a tra je sadraj za koji su zainteresvani pripadnici samo odreenih grupa.Glasina je drutveno ne potvrena poruka i moe biti istinita, delimino istinita, neistinita. Uzroci nastajanja glasina mogu bitisocijalni (netransparentnost javnog ivota), individualni (obezbeenje statusa u primarnoj grupi).Sadraji glasina su stereotipi i predrasude.Budui da su odreeni stereotipima i predrasudama tee nivelisanju, distorzi i dramatizaciji.Drutveno vrednovanje glasina simptom nepostojanja otvorene javne sfere u savremenom drutvu (mas medijski kompleks) i jednaod predpostavki spontanog izraavanja javnog mnenja.Tra je poruka koja se iri rumornim komuniciranjem, a odnosi se na private i intimne aspekte ivota ljudi, pripadnika odreenedrutvene grupe koji se meusobno poznaju. irenje traeva metaforiki se naziva traarenje. Kada se tra odnosi na odreenu javnulinost moe se preobraziti u glasinu.

13. Medij, medijator i multimedijMEDIJPosrednik u komuniciranju i neizbeni strukturalni element svake komunikacione situacije. To je skup prirodnih i/ili vetakih uslovakoji omoguava sinhrono ili asinhrono komuniciranje, u veoj ili manjoj meri, utiui na subjekte, sadraj, trenutne efekte i relativnotrajne posledice komuniciranja.Ljudi u komuniciranju koriste mnotvo medija, ija se klasifikacija moe izvriti na osnovu razliitih kriterijuma. Polazei od njihove (ne)izbenosti mogue je razlikovati:I primarni medijLjudski govor, bez kojeg je, praktino nemogue komunicirati, pa zato svaka razmena poruka uvek, u svakoj komunikacionoj situaciji,pretpostavlja korienje govora- verbalnog i/ili neverbalnog- kao medija, posredstvom kojeg se informacija u procesu semiozetransponuje u poruku, simboliki, ciljno i vrednosno organizovanu informaciju.Strukturalna analiza govora upuuje nas nas zakljuak da njega ine:a) svi simbolski sistemi (lingvistiki, ekstralingvistiki, paralingvistiki)b) skup bioloko- fiziolokih dispozicija oveka (govorni i motoriki organi, njihovo funkcionisanje i specifinosti njihovog korienja)v) prirodni uslovi (vazduh) bez kojih ne bi mogao da funkcionie kao primarni medij.II sekundarni medijU odnosu na ljudski govor, sekundarni mediji su svi ostali mediji- od vatre i dima do kompjuterske mree.Oni mogu, ali ne moraju biti deo komunikacione situacije, nasuprot ljudkom govoru, koji je, shvaen kao medij, neizbean ukomuniciranju. Njihovo korienje je kriterijum razlikovanja posrednog d neposrednog komuniciranja.Za klasifikaciju ovih medija bitna su dva kriterijuma:Prvi je nain percepcije posredovanih poruka:a)vizuelne (vatra i dim, tampani mediji)b) auditivne (bubnjevi, radio)v) audiovizuelne (film, televizija, kompjuterska mrea)Drugi je oblik komunikacione prakse kojem je odreeni medij imanentan, pa se oni mogu podeliti na medije za:a) intrapersonalno komuniciranje (diktafon, kompjuter)b) interpersonalno komuniciranje (pismo, telefon)v) grupno kouniciranje (bubnjevi, megafon)

g) masovno komuniciranje (tampa, radio, televizija, film)d) virtuelno komuniciranje/ multimediji (kompjuterska mrea)Imajui u vidu skup uslova kroz koje nastaju, mogue je razlikovati:I prirodne medijePrirodna pojava (vatra, dim, svetlost, zvuk) koju ovek koristi za saoptavanje, prenoenje i prijem poruka u komuniciranju.II vetake medijePosrednik u komuniciranju koji nastaje voljom oveka kao vetaka struktura, od najjednostavnijih do najsloenijih.MEDIJATOROvaj pojam je izvan kolokvijalne upotrebe, nema uporite u komunikolokom razumevanju subjekata komuniciranja, komunikacionogina i situacije, jer bi njegovo teorijsko etabliranje znailo da mimo poiljaoca i primaoca poruka i medija postoji neko ko jeistovremeno u ulozi subjekta i medija.Subjekt komuniciranja sa psebnom sociojalnom, najee profesionalnom ulogom u interpersnalnom (prevodilac), komuniciranju sapublikom (spiker) i u masovnom komuniciranju (voditelj).MULTIMEDIJPosrednik u komuniciranju koji istovremeno objedinjuje ekspresivne mogunosti najveeg broja postojeih medija, prvenstvenomas-medija.VKOmunikaciona vrednost multimedija nije u njegovoj sloenosti, ve u izraajnim mogunostima koje su svojstvene svakome odmedija integrisanih u multimedij. Bitna je sinhornost sistema.Multimedijski system je skladan skup medija u kome je svaki od njih u funkciji drugih da bise ostvarila simbolika punoaposredovanih poruka.Prvi pravi multimedij je kompjuterska mrea. Takoe je i jedini multimedij kojim se mogu, sinhrono i/ili asinhrono, oblikovati bizuelne,auditivne, i audiovizuelne poruke. Danas vie ne postoji medij koji nije integrisan u kompjutersku mreu.Moe se odrediti kao sinhrono korienje vie konvergentnih medija u sistemu posredstvom kojeg se iri informativno jezgro iznaenjska vrednost posredovanih poruka.

14. Mediji i komuniciranjePostoje tri teorijska pristupa, i sva tri ukazuju na sloenost tog odnosa, ali istovremeno, ilustruju znaaj razvoja medija zakomunikacionu praksu oveka, i time meusobni odnos medij-komuniciranje odreuju kao varijablu, a ne konstantu.Pristupi:I KlasiniKlasina predpostavka: Sadraj komuniciranja ima prednost nad medijem kao bezlinom tehnikom naglaava znaaj oveka kaojedinog mogueg subjekta komuniciranja, koji bi to mogao ostati za sva vremena.Komuniciranje je razmena poruka meu ljudima i posredstvom medija, te su ovek i sadraj komuniciranja determinante koje gaoblikuju, a mediji su samo sredstva komuniciranja. Kako e mediji delovati zavisi iskljuivo od subjekata komuniciranja koji ih koristekao tehniku opremu koja omoguava komunikaciju i prenos misli.II ModerniModernistika predpostavka: Mediji i te kako utiu na sadraj komuniciranja.Iz ovakvog pristupa razvijena je teorija komuniciranja kao parasocijalnoj interakciji, ija je permisa u tvrdnji da ljudi ne komunicirajusa drugim ljudima, ve sa samim medijima.III PostmoderniPostmodernistika predpostavka: Nagovetavaju da emo u ve zapoetoj budunosti iveti vie u virtuelnom nego u stvarnom svetu.Medije objanjava u okviru trijade stvarnosti. medijska simulacija stvarnosti:simulacrum-nova stvarnost: simulacija simulakruma(medijske stvarnosti).

15. Mediji masovnog komuniciranja: definicija i vrsteDef: Mediji masovnog komuniciranja (masmediji) predstavljaju tehniko-tehnoloke structure nastale sklopom prirodnih i vetakihuslova, sa odreenim i imanentnim mogunostima simbolike ekspresije, posredstvom kojih se iz jednog ili vie komunikacionihcentara distribuiraju poruke prema neogranienom mnotvu pojedinaca- masovnoj publici.Vrste medija:Klasini: tampa, film, radio, televizijaOstali: gramofon, magnetofon, kasetofon, videorekorder, CD player, DVD player ili kompjuter

Uzimajui u obzir sve pomenute medije i polazei od uspostavljenog kriterijuma ulne percepcije:a) vizuelne (tampa)b) auditivne (radio, gramofon, megafon)v) audiovizuelne (film, televizija, kompjuter)Ako se poe od naina dopremanja poruka do primaoca:a) distributivni (tampa, film)b) transmisioni (radio, televizija)