Zvoncica

~ 1 ~ Foxy

Zvoncica

Iva Mili

VERUJ Ml

~ 2 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

I

Odmah ga je primetila, čim je ušao u kafe. To nije bilo tako neobično, s obzirom da je bio najlepši, najzgodniji mladić koga je ikada videla. Pogledom je preleteo po prostoriji i seo za mali sto do njenog. Dok je prilazio prema njoj, a ona sva premirala, već je zaboravila na gomilu papira ispred sebe i mali kompjuter koji je ponela da završi ono što nije stigla u kancelariji.

Namestio se udobno na stolici, na manje od metar do nje. Protegao se, pogledao okolo i izvadio lap top.

Srce joj je burno udaralo dok ga je krišom posmatrala. Naravno, nije ni sekundu zadržao pogled na njoj. Takvi slatki momci nikad je nisu primećivali, zašto bi sada to uradio ovaj najslađi na svetu? Poklopac kompjutera bio je suviše mali da bi bezbedno mogla da se sakrije od njegovog pogleda, ali je ipak, sagla glavu, praveći se da je zadubljena u svoj rad, za slučaj da se on prevari i pogleda u njenom pravcu.

Dok je naručivao sok i kafu, mogla je da čuje da ima i divan glas, osim što božanski izgleda. Onda se trgla, podsećajući sebe da su apsolutno nikakve šanse da je on primeti, upozna se sa njom ili bilo šta više od toga. Ona nije bila devojka koju su takvi momci zapažali. Ni on je nije primetio, ništa više nego što bi nepušač primetio da na stolu stoji prazna, nepotrebna pepeljara, na koju će odmah istog trena zaboraviti. Zato bi joj bilo pametnije da se vrati svom izveštaju, inače će je njen šef konačno otpustiti, kao što je hiljadu puta do sada pretio.

Baš kada je nekako uspela da stiša srce i da se koliko-toliko primiri u svom bezbednom uglu, zazvonio joj je mobilni. Zvuk je prodorno odjeknuo polupraznim kafeom, narušavajući ušuškanost i mir zbog kojih ga je odabrala da u njemu danas završi svoje nedovršene poslove. Naravno, on se nije ni osvrnuo.

Bila je to Lora. Nije mogla da odabere bolji moment da joj dosađuje, nego sada, kad on može da čuje njihov razgovor. A taj razgovor svakako neće biti za njegove uši.

- Halo? - rekla je tiho u telefon. - Sara? Zašto se ne javljaš, zvala sam te danas nekoliko puta - začuo se

zapovednički glas njene mlađe sestre. - Bila sam u kancelariji, zauzeta - odvratila je Sara. Lora nije imala razumevanje za one koji imaju obaveze. Njena jedina

ambicija bila je da se bogato uda. Naravno, svaka devojka bi to volela. ~ 3 ~ Foxy

Zvoncica

Sara bi bila zadovoljna da nađe i nekog ovako privlačnog kao što je momak do nje, ne mora da bude milioner.

- Kiti ti poručuje da te je izbacila sa liste deveruša, jer nisi došla na probu haljine - rekla joj je Lora.

Kiti je bila njihova najmlađa sestra, koja se udavala za dve nedelje. Sara nije bila iznenađena, ali ju je ta vest ipak pogodila. Kiti joj je još pre mesec dana zapretila da će to uraditi ako se ne povinuje njenim naređenjima, ali Sara zaista nije imala vremena da se svakog vikenda vozi sat i po do kuće i posle nazad u Njujork, samo da bi provela dan laskajući najmlađoj sestri na tako dobroji i brzoj udaji, na lepim izgledima za budući život i sposobnosti da prestigne dve starije sestre u tako važnoj utakmici kao što je sklapanje braka. Osim toga, tamo je bila i Lora, njena prelepa srednja sestra, sa svim njenim otrovnim komentarima vezanim za Sarin sasvim prosečan izgled, bezličan posao i nikakav ljubavni život. Sara je i sama bila svesna svega toga, nije joj trebala takva sestrinska pažnja da je na to podseća. Zato se izgovorila da je zauzeta i prestala da dolazi. Ali ma koliko da je ovo očekivala od Kiti, ipak ju je zabolela sestrina bezosećajnost.

- Rekla mi je da će to uraditi. Nisam imala vremena, žao mi je - rekla je, osećajući gorak ukus u ustima dok je izgovarala reči izvinjenja.

- Ja ću biti glavna deveruša - Lora je pobedonosno komentarisala. To joj je od početka bio cilj. Možda je i ona uticala da Kiti prebaci najstariju sestru na spisak običnih gostiju?

- Čestitam ti - rekla je ipak Sara, koja se trudila da neguje dobre sestrinske odnose.

- Nego, interesuje me, da li dolaziš sa nekim ili... opet sama? Sara je skoro mogla da čuje zlobni smeh sa kojim je Lora propratila

svoje pitanje. - Videću - odvratila je suvo. - Dođi malo ranije, da ti pozajmim neku pristojnu haljinu. Znaš, bilo bi

poželjno da se malo središ. Kiti će poludeti ako opet dođeš nedoterana. Ona hoće da joj venčanje bude savršeno. A to podrazumeva da i njene sestre izgledaju bar podnošljivo.

- Potrudiću se - odvratila je Sara, trudeći se da odgovara što kraće i tiše.

- Oh, ne računam da ćeš uspeti u tome. Znaš, ako nemaš pratioca, mogla bih da pitam Vejta da ti se pridruži - zazvonio je ponovo Lorin zlobni smeh.

Sara se ukočila. Koliko god očekivala da će ga Lora pomenuti, svaki put je reagovala na isti način. Kada će se već osloboditi senki prošlosti?

~ 4 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

Vejtova senka još uvek pada na njen život. A Lora gleda da je svaki put podseti na to.

- Nema potrebe da ga zoveš. Doći ću sa nekim - procedila je ledeno. Htela je da doda još nešto, ali Lori bi njeni protesti bili samo podsticaj

da nastavi još više, pa se uzdržala. Osim toga, ne treba da zaboravi na slatkog mladića koji sedi tako blizu da može da ga dodirne ako ispruži ruku. Mora da je sve čuo. Ne samo nju, možda je mogao da čuje i Loru. Zato je bolje da ne duži previše.

- Oh, ne ljuti se, to je bila samo šala. Mada, možda Vejt ne bi pristao. Bila bi zaista blamaža da te ponovo šutne kao pre nekoliko godina. Kaže da te je video pre nekoliko dana kad je dolazio poslom u Njujork - ovo je namerno rekla, da bi joj dala na znanje kako nije hteo da joj priđe.

Sara se stresla. Da je znala da postoji šansa da sretne Vejta, prošla bi nekom drugom ulicom, gde god da je to bilo.

- Možda bi ti mogla da dođeš sa njim, ako ti se toliko sviđa? - rekla je. - Ma, ne. Ja hoću nekog ozbiljnijeg, kao što je Kiti našla. Nekog

doktora, advokata ili milionera. Ko će da me izdržava i obožava. - Pa, onda, želim ti sreću u toj potrazi. - Čekaj, ne prekidaj... - Žao mi je, žurim. Čućemo se drugi put - Sara je prekinula vezu. Šteta što telefon nije bio preklopni, imala je želju da nešto zalupi ili

tresne. Doduše, u tom slučaju bi ga sigurno polomila, pa je zato bolje što ima ovakav, običan ali jak da istrpi njeno nespretno rukovanje. Ubacila ga je energično u tašnu i podigla pogled, pušeći se od nemoćnog besa. Lora je svaki put uspevala da je dovede u ovo stanje. Naročito pominjući Vejta. Znala je to, namerno joj je to radila.

A onda je susrela radoznali pogled svog suseda. U momentu je zaboravila zlobu svoje sestre i Vejta i sve na ovom svetu. Samo je zurila u njegove prelepe oči. Ali onda ih je on sakrio i okrenuo se prema svom kompjuteru. Uzdahnula je. Pa, naravno. Pogledao je u nju samo zato što je možda podigla glas i zasmetala mu u radu. Ne zato što je predivna i želi da se upozna sa njom.

Nehotice je zagladila kosu, neubedljivo pokupljenu u bezličan rep. Njeno sivo poslovno odelo i bela košulja bili su sasvim u redu u kancelariji, ali ovde, u kafiću, pokazivali su da je ona samo devojka koja nema vremena, a možda ni volje da vodi interesantan privatni život.

Tek nedavno je otkrila ovaj kafić. Bio je tih i diskretan, sa prijatnom muzikom u pozadini, kao stvoren da dovlači ovamo svoje papire i kompjuter i završava poslove koje nije stigla u radno vreme. I danas je tako bilo. Nije bilo mnogo gostiju, na šta je i računala, jer je bio utorak

~ 5 ~ Foxy

Zvoncica

poslepodne. Tako je mogla da izbegne pokušaje upoznavanja, kojima su je povremeno častili neprivlačni momci koji su hteli da se ogrebu za neobavezni seks, verovatno smatrajući da je ona još očajnija od njih i da bi bila oduševljena da joj bilo ko priđe. To nikad nije palilo.

Doduše, sada je bila obrnuta situacija. Ne bi imala ništa protiv da joj ovaj momak priđe. Ali, nažalost, za to su bile slabe šanse.

Smrknuto se zagledala u ekran svog lap-topa. Šef je bio ljut na nju što još nije završila izveštaj koji je radila cele prošle nedelje. Pa šta ako su ostali već završili i predali? Ipak je uzdahnula i udubila se u papire. Izveštaj bi odavno bio gotov da nije bila nepažljiva i pri unosu podataka napravila neku grešku, koju nikako nije mogla da pronađe.

Prešla je na sledeću stranu kada je u kafić ušla “savršena” plavuša. To je bila devojka zbog koje bi ostale žene, koje bi se slučajno zatekle u istoj prostoriji, odmah poželele da pobegnu ili da se sakriju. Bar je tako bilo sa Sarom. Oduzela se kada je plavuša krenula energičnim korakom prema njoj i zaustavila se pred susednim stolom za kojim je sedeo slatki momak.

Sara se udubila u svoje papire, praveći se da je ne primećuje, kada je devojka bacila letimičan, prezriv pogled u njenom pravcu. Naravno, ovakvi momci uvek izlaze sa takvim lepoticama, ne sa tamo nekim nevidljivim kancelarijskim moljcima.

- Dakle? - začuo se zvonki glas i momak je podigao glavu. - Hoćeš li mi objasniti zašto mi se ne javljaš?

- Dženis, zdravo - polako je rekao. Plavuša je kiptela i čekala odgovor. A i Sara isto tako, mada se pravila da je zauzeta svojim poslom.

- Zvala sam te nekoliko puta. - Već sam ti rekao, mi više nismo zajedno. - Dobro, - rekla je promenjenim, blažim glasom - hajde da konačno

rešimo ovo. Ne ljutim se na tebe. Šta je bilo, bilo je, možemo da nastavimo tamo gde smo stali.

- Dženis, - zazvučao je kao da se obraća nerazumnom detetu, kome treba dodatno objašnjenje - koliko puta treba da ti ponovim?

- Ne vidim u čemu je problem. Možda imaš drugu? - rekla je i podsmešljivo pogledala u Saru, koja je prisluškivala.

Sara saže glavu, ali kada se i on okrenuo, osmelila se i susrela njegov pogled. Bila je toliko iznenađena svojom hrabrošću da je samo nastavila da zuri u njega i uživa u njegovom savršenom licu.

- Možda - rekao je i dalje proučavajući Saru. Ona na trenutak spusti glavu, ali je odmah podiže, magnetski

privučena snagom njegovog pogleda. Sada je nekako izgledalo kao da je i

~ 6 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

ona uključena u njihov razgovor. Nehotice se ispravila, pitajući se da li bi možda hteo da nju predstavi kao svoju devojku, da bi mu pomogla da se otarasi dosadne plavuše. Mora da je u njenim očima našao potreban odgovor, okrenuo se i nasmešio plavuši.

- Evo je, sedi upravo ovde - rekao je samouvereno i pogledao u Saru, dajući joj očima znak da ga podrži. - Draga, predstavi se mojoj prijateljici Dženis Melton.

Do ovog trenutka sve je lepo teklo. Oh, ne. Upoznavanje! - Sara... Sara Konor - promrmljala je Sara i podigla pogled. U Dženisinim očima videla je podozrenje i nešto kao prisećanje. U

očima lepog momka nije mogla ništa da vidi, pošto ih je sakrio. - Čekaj... zvuči mi poznato - rekla je Dženis sumnjičavo i zaškiljila u

Saru. A onda se setila. Uvek se svi sete, zašto li se samo nadala da ona neće. - To je iz onog filma! Kako se ono zove? Čekaj, setiću se. Da, to je iz „Terminatora”! - uzviknula je pobedonosno Dženis, kao da je razotkrila njihovu prevaru.

- To mi je zaista ime - rekla je Sara, iznenada dobivši neočekivanu hrabrost.

Da li zbog toga što je već bila nervozna zbog Lore i Kiti, ili zato što joj je već dosadilo da ljudi reaguju na isti način kada čuju njeno ime, odjednom joj je prekipelo. Dođavola i lepi momak! Ionako nikad neće biti njen! Pa bar onda da se iskali na njegovoj uobraženoj prijateljici. Bivšoj devojci, šta god da je.

- Da, isto je kao ime glavne junakinje u „Terminatoru”. Moji roditelji, na žalost, nisu veliki filmski fanovi, inače bi mi verovatno dali neko drugo ime - procedila je Sara.

Momak je nakratko pogledao u nju, a u njegovim očima mogla je da nazre smeh, iako se dobro uzdržavao. Eh, divno! Sve bolje od boljeg. Sada će uslediti uobičajena tirada zezanja. U deliću sekunde vratiše joj se traumatična sećanja na detinjstvo i zadirkivanja dece u školi. Sara “terminator”, bio joj je zvanični nadimak sve dok nije završila školu i pobegla na fakultet. Ali odjeci iz detinjstva nekako su ponovo zazvonili u njenoj glavi.

- Zar to nije divno? - okrenula se Dženis momku sa nadmoćnim osmehom. - Mene si zamenio nekom terminatorkom? Čestitam ti.

- Svako mora da ima neko ime - rekao je neutralno. Sara je pretpostavljala da bi radije legao i valjao se od smeha. Ipak,

čestitala mu je što se uzdržao od toga. Nesumnjivo mu je još uvek bila potrebna, pošto Dženis nije lako odustajala, a on sad nije mogao da porekne svoju izjavu.

~ 7 ~ Foxy

Zvoncica

- Znači, Sara Konor? - okrenula se Dženis otrovno sada ka Sari. Koliko god Sara bila plašljiva, ovo ju je veoma iritiralo. - Tačno tako, Sara Konor. Ili Sara Terminatorka, ako vam se više sviđa

- sad kad je pukla, otrov je glatko tekao iz nje Dženis je stajala zabezeknuta i buljila u nju. - Ne zanima me šta imate da kažete u vezi mog imena, jer je već sve više puta rečeno, pa nećete biti originalni. A niko ne voli da kopira druge, naročito neko ko smatra da je jedinstvena lepotica, kao što vi smatrate, zar ne?

- Rendi! - ciknula je Dženis kreštavo. - Ona... ona me vređa. Zar ćeš samo da ćutiš i gledaš? Preduzmi nešto.

- Nisam čuo ništa uvredljivo - rekao je on, uzdržavajući se. - Samo ti je objašnjavala zašto ne bi bilo poželjno da komentarišeš njeno ime. Čak je bila ljubazna i sprečila te da ispadneš glupa i neoriginalna. A to bi zaista bilo katastrofalno za tebe, zar ne, dušo? Ti nikako ne bi volela da kažeš nešto što su pre tebe hiljade drugih rekli?

Sara je uživala u njegovom podsmešljivom tonu. On ni na koji način nije rekao da mu se ona više sviđa, ali ipak je na neki način osetila slast pobede nad tom lepojkom. Prvi put u životu!

- Uh, u redu! Ali samo da znaš, sve mi je ovo sumnjivo. Razotkriću ja ovu prevaru - zapretila je Dženis i izjurila napolje.

Sara je gledala za njom i nije smela da se okrene. - Znači, Sara Konor, a? - začula je glas pored sebe. Okrenula se natmureno prema njemu. Zar će sad i on početi? Podigao

je ruke kao da se brani. - Ništa nisam rekao! - I bolje bi bilo - zaključila je mračno. Tek sad je osetila kako joj se

ruke tresu. Podigla je čašu sa vodom i otpila veliki gutljaj. Onda je skupila hrabrost da se suoči sa njim. Gledao je u nju sa zanimanjem, sa nekim iskricama u očima, koje su verovatno bile odsjaj smeha koji je savlađivao.

- Moram da vam se iskreno zahvalim. Spasili ste me neviđene gnjavaže. I nisam se predstavio. Ja sam Rendi Lovel.

- Moje ime ste već čuli - rekla je kruto. Iznenađeno je pogledala u njega kada je prsnuo u smeh.

- Oprostite, ali ovo je bila neviđena scena. A i vi ste bili divni. - Ne morate da mi laskate. Znam kakva sam bila - rekla je. Nije joj se dopadao način na koji je nekako suviše olako i nemarno

davao komplimente. I više u ovaj kafić neće smeti da dođe. A ako se ikada ponovo sa njim sretne, propašće u zemlju od sramote.

~ 8 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

Počela je da užurbano trpa papire u torbu. Dosta je bilo blamaže za danas. Vreme je da se čisti, dok još ima i trunku dostojanstva i ponosa. I dok je on još uvek raspoložen za tu smešnu zahvalnost.

- Zar vam ti papiri nisu potrebni? - upozorio je. - Oh, dođavola! - počela je da ih vadi nazad i stavlja na sto bez reda.

Naravno, svi su bili beznadežno izgužvani. Pokušaj ispravljanja odmah je propao.

- Mogu li nekako da vam pomognem? - ponudio se ljubazno. - Možete! Da me pustite da odavde izađem sa poslednjom trunčicom

dostojanstva koja mi je ostala i, ako se ikada ponovo u životu sretnemo, u šta sumnjam, da se pravite da me nikada niste ni videli ni čuli - odvratila je energično, podigla čašu, otpila veliki gutljaj, uspela da se zagrcne i pola iz čaše prosula na svoju košulju i sako. - Dođavola, dođavola! - promrmljala je bez nade, pokušavajući da otrese kapi vode koje se još nisu upile u njenu garderobu.

- Ne mogu da vas pustim da nestanete tek tako - pobunio se, dodajući joj odnekud papirnu maramicu.

Gospodin Savršeni, koji ima uvek pri ruci sve što je potrebno. A gospođica Smotana prosipa i uništava sve što joj se nađe na putu! To je tako daleko od idealnog spoja. Baš je Terminatorka, nije uzalud dobila taj nadimak. Dođavola!

A onda je shvatila šta je rekao i zagledala se u njega. Neće da je pusti? Srce joj je burno zalupalo.

- Ne mogu da dozvolim da sada odete. Možda Dženis sedi u prednjem delu kafića, nadajući se da ćete mi prirediti ljubomornu scenu i izjuriti odavde. A u slučaju da smo lagali, kao što jesmo, čeka da samo odemo svako na svoju stranu - obrazložio je.

Njena nada je odmah splasnula. - Oh, dobro - predala se i odmah se postidela što je tako brzo

odustala. Ostalo joj je samo da nekako od njega sačuva svoju tajnu koliko joj se

dopao. Ako i to razotkrije, neće mu preostati ništa drugo nego da pobegne od nje iz ovih stopa, bila Dženis tu ili ne. Zato je prihvatila njegovu igru.

- Idem do toaleta da izvidim da li zaista Dženis i dalje čeka u zasedi. Ne mrdajte odavde. Ti izveštaji su mi važni - naredila mu je.

Bacio je pogled na jadnu, izgužvanu hrpu papira, pa u nju. - Ne brinite, čuvaću vaše izveštaje - rekao je ozbiljno, ali pre nego što

se okrenula od njega, spazila je kako mu jedan ugao usana podrhtava.

~ 9 ~ Foxy

Zvoncica

Sad joj je samo ostalo da se ne saplete dok mu ne umakne sa vidika, dok je on posmatra kako odlazi. Za šta je postojala realna opasnost, jer se osećala izuzetno izbačeno iz ravnoteže zbog njegovog pogleda i osmeha.

Dženis je zaista sedela u prednjem delu kafića, na mestu odakle je mogla da vidi prolaz, a možda čak i njihova dva stola u dnu zadnjeg dela. Odmeravala je Saru dok je prolazila i bila u holu toaleta kad je ova izašla iz kabine.

Sara je počela da pere ruke, ne obazirući se na posetiteljku koja nije oka skidala sa nje.

- Vi ne možete biti u vezi sa Rendijem - rekla je Dženis naposletku. - Zašto? - Sara je i dalje bila nervozna zbog Dženisinog prezrivog

odnosa prema njoj. - Zato što niste njegov tip. On voli atraktivne devojke. - Kao što ste vi? Nisam primetila da se grabio da pobegne od mene sa

vama - rekla je Sara zajedljivo. Dženis ju je odmeravala kroz stisnute oči. Ona nije bila osoba koja

lako odustaje. - Otkriću ja istinu, da znate. Verovatno vas je samo iskoristio da se

mene otarasi. - Šta je tu toliko neverovatno? Nisam ništa ružnija od vas. Bar on tako

misli - okrenula se Sara ka njoj, pitajući se da joj njena sestra Lora nije ušla u glavu i šapuće joj drskosti kojima može da je zasipa.

- Čak i da je to sve istina, ne dajem vam više od nedelju dana. Ostaviće vas u rekordonom roku. On je takav. Brzo izgustira devojku i ide dalje. Nije veran. To nemojte da očekujete od njega. On je leptir koji leti s cveta na cvet - dovršila je, važno citirajući tu veoma izlizanu rečenicu.

Sari je postajalo sve jasnije zašto ju je izbegavao. Dženisina inteligencija bila je dijagonalno suprotna sa njenom upornošću. Odmah se osetila bolje posle te pomisli. I počela više da ga ceni. A uz to se nekako progurala i nova nada, uprkos njenim unutrašnjim upozorenjima koja su je odvraćala od toga.

- Pa se vi nadate da će se ponovo vratiti vama? Da li inače ima takav običaj, da kopa po otpacima koje je bacio i vraća ih nazad - rekla je zaslađeno Sara svojoj protivnici. Na trenutak su se odmeravale.

- Vi ste još gori od mene - na kraju je rekla Dženis. Sara je pretpostavljala da Dženis oseća da joj verbalno nije dorasla,

pa zato tako brzo odustaje. Jednom da se i ona oseća nadmoćno, makar zbog otrovnog jezika.

~ 10 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Ali to vam neće pomoći da ga zadržite. Nije uspelo ni mnogo privlačnijim devojkama od vas, pa neće ni vama.

- Mislite nije uspelo vama. Ali meni to i nije cilj. Samo želim da ga iskoristim dok mi se sviđa - rekla je Sara i istrgnuta gumicu iz kose teatralnim pokretom.

Smeđa kosa rasula joj se po ramenima. I od ovoga se osetila bolje. Dženis je, izgleda, ostala bez teksta, zbunjena bar na nekoliko trenutaka.

- A onda možete da radite sa njim šta god hoćete - rekla je Sara i izašla iz toaleta podignute brade. Jedva je pogodila da se vrati na mesto.

- Šta je bilo? - upitao je on kada je video kako se užurbano vraća. - U pravu ste. Ne samo što je još tu, nego je sela tako da nas ima na

oku. Došla je za mnom u toalet - rekla je važno. - Šta vam je rekla? - koliko god da je glumio zabrinutost,

pretpostavljala je da sve vreme uživa u dobroj zabavi. - Ah, ništa posebno. Uobičajene ženske spletke iz sobe za odmor -

rekla je nehajno. - Pokušala je da me odvrati od vas, da me uplaši kako ćete me ostaviti dok trepnem, i tako to. Da to radite devojkama, da ste takav tip, nestalan i neveran.

Podigao je obrvu, zabavljen njenim tonom. - I šta ste vi odgovorili? - glas mu je zvučao zainteresovano i spremno

na smeh. Pa dobro, da ga onda zadovolji u iščekivanju. - Da može da radi sa vama šta hoće, kada vas ja iskoristim - rekla je i

otpila gutljaj, uspevši da se ovog puta ne zagrcne. Bacila je letimičan pogled na njegov zatečen i ushićen izraz.

Definitivno ne sme više da se vraća u ovaj kafić. Nije umela da objasni otkud joj ova hrabrost i drskost da i dalje sedi sa njim i ovako opušteno razgovara i šali se. Otkuda joj samo naviru ove nepojmljive izjave, kojima se on, nekim čudom, oduševljava. Mora da je obuzima neko ludilo, neka ljubavna apstinentska kriza, kojom ju je Lora večito plašila zato što se ne upušta u veze. Sad samo da sačeka i vidi koliko će joj još vremena biti potrebno da podivlja, da se terminatorski baci na njega i počne da ga napastvuje.

- Znači, mogu da se opustim. Za sada sam bezbedan uz vas - glas mu je malo podrhtavao, verovatno od uzdržanog smeha.

Njoj baš i nije toliko bilo do smeha. Bojala se da od sebe pravi sve veću budalu, ali nije nikako mogla da se zaustavi, ni uz najveće napore. Njegovo lepo lice kao da je na vrlo čudan način otvorilo neku branu u njoj i sva uzdržanost je iz nje pokuljala napolje, pravo pred njega.

~ 11 ~ Foxy

Zvoncica

- Bezbedni ste od Dženis, da. Ali ja sam trenutno veća pretnja za vas od nje, zar me niste čuli? - ponovila je zastrašujućim glasom, pokušavajući da izgladi izgužvane papire pre nego što ih strpa u torbu.

Pošto neko vreme nije odgovarao, pogledala je u njega. - Šta je, uplašila sam vas? Možda ćete sada dozvoliti da pobegnem

odavde, pre nego što nekako dignem ovaj kafić u vazduh. Zaboravili ste da sam ja Terminatorka?

- Nisam zaboravio. To je teško zaboraviti - zasmejuljio se, ali se odmah uozbiljio pod njenim strogim pogledom. - Zadivljen sam što vas Dženis nije uplašila. Ona je osoba sa viškom samopouzdanja i manjkom pameti. A to je kombinacija da se čovek uplaši.

- Čudi me da Ken tako govori o svojoj Barbiki - pecnula ga je. On se široko nacerio. - Znači, procenili ste da sam ja Ken, Barbikin momak? Jeste li se

mnogo igrali lutkama kad ste bili mali? - Je li ovo probno pitanje, da proverite da li sam zaista uništitelj i

terminator, ili da li se ispod moje razbijačke pojave krije nežna, suptilna dušica? - odvratila je podigavši obrve.

On se na to tako zasmejao da se uhvatio za stomak i nije mogao da prestane još ceo minut. Na kraju se i ona osmehnula. Kako je samo bio sladak kad se smeje. Toliko sladak, da je mogla da ga pojede.

- Nisam se ovako smejao ne pamtim otkad - rekao je kada je došao do daha.

- Pa... takvi smo mi, opasni roboti iz budućnosti. Ubijamo ljude od smeha - progunđala je.

Nije smela da se nada da je on smatra zabavnom i duhovitom, ili samo običnim klovnom koji ga trenutno inspiriše na smeh. Prevelika nada može da ubije. Ta pomisao joj je pomogla da se vrati u normalu i prestane da se oduševljava iskricama iz njegovih očiju. Nije joj bilo jasno zašto i dalje sedi sa njim, kad je tako očigledno da između njih nikada neće moći da bude ničega. Čak je i glupa Dženis to odmah uočila. Trebalo bi da ustane i ode. Što duže sedi sa njim, sve će joj teže biti da se od njega rastane i vrati u svoj usamljeni život. I sada će, odmah, sebe da natera na to, ma kako joj teško bilo.

- Šta radite to? - prestao je da se smeje kad je video kako se ona opet pakuje, ali ovog puta mnogo odlučnije.

- Vreme je da vam kažem „asta la vista, bejbi” i odem odavde. I najverovatnije se nikad više ovde ne pojavim - promrmljala je na kraju.

- Ne može - uhvatio ju je za ruku, pošto je skoro već ustala.

~ 12 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

Iznenađeno je zastala, gledajući svoju ruku u njegovoj kao da je nečija tuđa. Pustio ju je kad je video njen zaleđeni pogled.

- Sedite, molim vas. Nema potrebe da žurite. Koliko su vam važni ti vaši izveštaj i?

Pogledala je natrpane papire čije ivice su neuredno virile iz torbe. - Pa i nisu toliko - presudila je u momentu i ponovo sela. Ako treba da bira, pre će izabrati njega nego svoje proklete izveštaje.

Bar će da čuje šta ima da joj kaže. Možda bude nešto... ljubavno? O tome bi svakako trebalo razmisliti. Opet je srce počelo da joj burno lupa. Njegove oči bile su sugestivne i blistave. Mora da je njima do sada osvojio veliki broj devojaka, podsetila je sebe da se ne zanosi previše.

- Hteo sam da vam nešto predložim... Ja se bavim modom, radim u jednoj modnoj agenciji, tu u blizini...

Sva se ohladila. Ipak je moguće nešto još gore od one blamaže od malopre. Definitivno sad nema nikakve šanse kod njega, ne vredi joj da se nada. Ne samo što je ispala budala kojoj se smejao, nego se on u šminku i modu razume više od nje.

- ...i moram nešto tamo da završim, a posle sam slobodan. Šta je bilo? Šta ne valja? - upitao je zabrinuto kada je video njen izraz. Odmah se pribrala.

- Ništa. Bavite se modom? - Da. Samo nemojte, molim vas, da me molite da vas ubacim na neku

reviju, ili da vam ugovorim kasting... - odmah je počeo da se povlači, odajući koliko ga smaraju takvi zahtevi.

- Da li vam ja ličim na devojku koja bi mogla da prošeta modnom pistom, a da se bar triput ne saplete?

- Pa... ne baš - rekao je posle nekoliko sekundi proučavanja. - Mora da vam devojke zaista dosađuju, čim ste se i od mene prepali -

zaključila je, razmišljajući o tome zašto mu je laknulo kad je odbila. - Oh, da. Nasrću na mene, gnjave i proganjaju. Nikad nisam siguran da

li im se ja sviđam ili samo žele da me iskoriste do svog cilja... - počeo je da se žali, na onaj nehajni način koji praktikuju ljudi kojima sve lako ide od ruke.

- Ccc... - zacoktala je ironično jezikom. - Jadni vi. Baš vas žalim što ste tako progonjeni.

Odmah se nasmejao, priznajući da je malo preterao. - Sad mi je mnogo lakše. Bojao sam se da ćete i vi, kao i druge devojke,

odmah od mene tražiti tako nešto.

~ 13 ~ Foxy

Zvoncica

- O, nemojte nikada da očekujete da sam ja kao druge devojke - rekla je i susrela njegov Ijubopitljiv pogled.

- Niste, ne prestajete da me iznenađujete. Zaista mi je drago što sam vas upoznao - sagnuo se preko njenog stola i uneo joj se u lice sa anđeoskim pogledom.

Pretpostavljala je da nije mislio ništa loše, ali odmah je ustuknula i izmakla se što je dalje mogla, skoro do zida iza sebe.

- Neće moći ovako - procedila je. - Ako mislite da se... i dalje družimo... u tom slučaju nema pipkanja, štipkanja i ovakvog unošenja u lice. Zaboravite na vaše uobičajene metode kojima motate devojke oko malog prsta - rekla je strogo, moleći se u sebi da je opet ne pogleda tim anđeoskim očima, jer će u tom slučaju zaboraviti i kako se zove, ne samo na svoje stroge uslove.

- U redu, šefe - salutirao je preko osmeha. Ah, kakav je to osmeh bio! Da je bila spretnija i pametnija, bolje bi

iskoristila ovu situaciju, kada je već pokazao interesovanje za nju i da je povede negde sa sobom... ma gde to bilo. Ipak, morala je da prikoči, da bude oprezna, da postavi neke standarde, inače će ovo „druženje” lako da izmakne kontroli, bar što se nje tiče. A on će posle toga bezbrižno da odšeta nazad u svoj udobni, sređeni život i ostavi je da prikuplja svoje krhotine i komade u pokušaju da se ponovo sastavi.

- Koji su vaši uslovi? - upitao je, suzdržavajući se od smeha ovog puta. Poželela je da je samo malo manje privlačan, da joj nije toliko blizu,

da može da odvoji pogled od njega. Ali ništa od toga nije bilo moguće. Da li pokušava da se poigrava njome i njenim osećanjima time što je ovako gleda, ili mu je to uobičajeni pogled? I da mu je to samo igra i zabava, ona više ne može nazad. Osećala je da ga ne bi odbila, da bi pošla sa njim i da se nije obazirao na njene uslove. Njegov samouvereni šarm bio je neodoljiv i on je to dobro znao. To što se ona još uvek koprcala, pokušavajući da se pretvara kako mu odoleva, možda ga je trenutno zabavljalo, ali pitala se koliko bi to moglo da traje.

- Rekla sam već. Dženis vam bar večeras neće dosađivati, tako da je vaše uvežbano „udvaranje” izlišno - objasnila mu je malo podrobnije.

- Mislite da se udvaram uvežbano? - zvučao je uvređeno, koliko i iznenađeno.

- Pa... imate taj zaslepljujući osmeh kojim blještite okolo kao reflektor - pokušala je da objasni kako bi on razumeo šta je htela da kaže. - Njime lako ubedite ljude da rade ono što vi želite. Bar devojke.

- A vi ne želite da radite ono što vam ja kažem? - činilo se da više nije uvređen.

~ 14 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Možda vam je to čudno... ali ne želim - rekla je, ostajući pri svome. Sad je bolje da se tvrdoglavo drži svojih stavova, nego da krene da mu se umiljava i udvara.

- Ne sviđam vam se? - upitao je, izazovno se nasmešivši u njenom pravcu.

Okrenula je glavu i gledala u plafon, na šta je on počeo da se smeje. - Vi ste zaista rešili da mi odolite? - upitao je razdragano, kao da je to

nešto najlepše što je moglo da mu se desi. - Možda - rekla je kiselo, praveći se da ne primećuje radost sa kojom

je propratio njenu „odluku”. Baš i nije morao da bude toliko srećan zbog toga.

- Mnogo mi je drago zbog toga. Nemam ženske prijatelje... prijateljice. Sve žele da me odvuku u krevet. Vi ste jedina koja...

- Koja će vas poštedeti takvog kuluka kao što je odlaženje u krevet sa nekim do kog vam i nije baš toliko stalo - rekla je pomalo Ijutito.

- Ne ljutite se, nisam hteo da kažem da mi niste privlačni. Nikad nisam sreo nekog kao što ste vi. Niti sam uživao u nečijem društvu ovoliko kao sa vama. A takva dva komplimenta nikome do sada nisam dao - naglasio je.

Bila je dovoljno razumna da se zadovolji tim objašnjenjem. Da je rekao kako je divna, najlepša ili nešto slično, odmah bi znala da laže. Ovako, njegovi odmereni komplimenti dobijali su na težini.

- Oprostite što sam vas svrstala u istu korpu sa ostalim bezveznim, površnim zavodnicima kojima je samo stalo da osvoje nekog za jedno veče.

Iskreno se izvinjavam - rekla je. Ma, pristala bi ona i na jedno veče, samo nije znala kako od

narogušenog gunđanja da pređe na zavodljivo cvrkutanje. Ono njenog mršavog ljubavnog iskustva nije joj davalo dovoljno samopouzdanja za to. Jedino što je znala, bilo je da se drži na dovoljnoj distanci da izbegne povređivanje. Ipak će se ona i dalje držati onoga što joj je bezbedno i poznato... Ako mu se dopadne takva, neće tražiti od nje da se pretvara da je neko drugi, neka zanosna, glamurozna lepotica kakvima je inače okružen. A možda mu je preko glave takvih lepotica, možda mu se zaista dopada što je ona ovako prirodna i otvorena, što se ne libi da mu tresne u lice sve što misli? Moći će valjda bar na neko vreme da izdrži da bude u distanciranom, prijateljskom odnosu sa njim, pre nego što postane preteško, previše opasno za njeno srce.

- Prihvatam izvinjenje. Hoćete li sa mnom? Obećavam da vas neću zaskočiti u nekom mračnom budžaku - zakikotao se, teško se

~ 15 ~ Foxy

Zvoncica

privikavajući na pomisao da neka devojka želi da održi distancu sa njim, da ne očekuje od njega nikakvo Ijubavničko umeće već prvo veče, da odbija njegovo usputno udvaranje.

- Držim vas za reč - rekla je, nespretno ustajući za njim. Skoro da je udarila u njega kada je zastao na prelazu u prednji deo

kafea. - Dženis je još tu - šapnuo joj je na uvo. Kao da ju je udarila električna struja od njegovog daha koji ju je

zagolicao po licu i vratu. - Ne obazirite se na nju - rekla mu je sumnjičavo. Nije joj delovao baš toliko plašljivo. Mora da je opet poželeo da je

isprovocira i vidi kako će da reaguje, šta će da lupi. A morala je nešto, nije mogla da ga pusti da prođe sa takvim providnim opravdanjem. Ili je opet hteo da okuša svoj šarm na njoj.

- Ne prokušavajte nikakvo pipkanje, dovoljno smo ubedljivi - prošištala mu je na uvo kada je pošao rukom prema njoj.

Kada su zastali da uhvate taksi, duboko se kajala zbog toga, ali nije mogla nazad. Zar on, muškarac, da onako umilno šapuće, a ona ume samo da šišti i gunđa i stalno ga gura od sebe, iako ga toliko želi?

- Ovde ja radim - rekla je kada su se provezli pored zgrade gde je radila.

- Zaista? Čime se bavi vaša firma? - upitao je uljudno. - Nemam pojma. Ja samo popunjavam neke proklete formulare i

kontrolišem statističke podatke o prodaji. Cifre i liste, to je moja oblast rada - rekla je namršteno, kajući se zbog svoje brbljivosti. Nije trebalo da pominje posao, ako njime nije zadovoljna.

- Shvatam - rekao je. Došlo joj je da jezik pregrize. Trebalo bi da mu se predstavi kao

uspešna mlada žena od karijere. Svi vole uspešne i samouverene, niko goropadne i brbljive. Zato je rešila da od sada ćuti i pusti njega da malo priča.

- Ima li u vašoj firmi neko da vam se dopada? - upitao je umesto da priča o sebi.

- Brajan iz razvojnog. On je najbolji frajer na oba sprata - rekla je kao iz topa.

Nasmejao se njenom brzometnom odgovoru. Opet je uprskala. Trebalo bi da mu kaže kako joj se svi udvaraju, a ne ko se njoj sviđa. Ali sad je bilo kasno. Na svu sreću, bio je dovoljno pristojan i praktičan da

~ 16 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

zaključi kako u taksiju nema dovoljno mesta da se zanese od smeha zbog njenih glupih izjava.

- Hoćete li da vam pomognem da ga osvojite? - upitao je, umesto da pametno promeni temu.

- Kako to mislite? Hoćete da mi uzvratite uslugu? - iznenadila se. - Pa... najbolje da se neko reši na akciju je ako pomisli da ima

konkurenciju, to je bar jasno. - On mene i ne primećuje - rekla je otvoreno, umesto da se femka. Znači, bolje bi bilo da je iz kafića otišla pravo kući, da je uzela pastu i

četkicu i dobro oprala izdajnička, glupa usta. - Vaša metoda ne bi upalila. A otkud vama to za konkurenciju? Bavite

se istraživanjem ljubavnih pitanja? - probala je da nespretno prebaci temu na njega.

- Studirao sam psihologiju. Ah, sve bolje od boljeg. Lepotan koji se bavi modom, a uz to je i

psiholog. Zašto li je nije strpao u taksi i odmah poslao kući? Mora da u svojoj psihološkoj praksi odavno nije imao ovako izgubljen slučaj. Naravno, video je da je blesava i luda, samo hoće da se uveri do koje mere.

- Psiholog koji se bavi modom - promrmljala je. - Ne dopada vam se ta kombinacija? - upitao je veselo. - Upropašćena sam. Sada ćete otkriti kakva sam zaista. Bolje da sam

otišla kući nego što sam vam dozvolila da gubite vreme sa mnom. Ili želite da proučavate moje ponašanje, kao što se proučava neki redak i zanimljiv slučaj? - nije mogla da odoli.

- Nemojte pogrešno da me shvatite, taman smo potpisali primirje, ali nekako ne mogu da dozvolim da odete tek tako. Vi očigledno niste svesni kakvo ste osveženje uneli u moj život. Prosto ne mogu da vas pustim. Možda... možda bih mogao nekako da vam uzvratim za ovo nesvakidašnje razgaljivanje?

Da, pozovi me na sastanak i zaljubi se beskrajno u mene. - Šta imate na umu? - upitala je sumnjičavo umesto toga. - Pa... hteo sam da vas odvedem u moju agenciju. Mislim da je Meri,

glavna frizerka, još tu. Malo bi vam sredila kosu, a možda bi mogli i da vas malo našminkaju...

- Oh, ne - zastenjala je. - Nadala sam se da nećete predložiti tako nešto.

- Nisam želeo da vas uvredim. Meni se sviđa kako izgledate, - rekao je brzo - ali bih voleo da vidite i neku svoju drugu stranu. Ništa loše nisam mislio. Uostalom, već ste pošli sa mnom. Ostaviću vas u Merinim rukama

~ 17 ~ Foxy

Zvoncica

dok ja završim neke obaveze, dok me čekate. Biću brz, ne brinite. Neću vas izložiti toj torturi predugo.

Šta je drugo mogla, nego da proguta gunđanje i pristane. Bolje da ne zna na šta bi ona sve pristala, samo da još malo bude sa njim.

Meri je bila zmaj od žene. Činilo se da zna šta treba da radi. Bez obzira, Sara je bila zabrinuta kada je videla velike makaze u njenim rukama, a naročito kada je Meri počela da štrićka njima oko njene glave.

- Hmmm... imaš lepu kosu, dete. Trebalo bi da se malo stepenasto skrati, da joj gustina dođe do izražaja. Odlična boja. Nemoj da se farbaš, ja obožavam tako toplu kestenjastu boju. Imaš neprocenjivo prirodan izgled. Sad kad doteramo kosu, bićeš još lepša - pričala je bez prestanka, što je Sari sasvim odgovaralo.

Bila je iznenađena svojim krotkim pristajanjem da joj opasna Meri sredi kosu.

- Tako... gotovo je - rekla je Meri zadovoljno kada je završila. Sara je zurila u ogledalo, odakle ju je širom otvorenih očiju

posmatrala neka njoj slična osoba, sa krupnim očima, koje su nekako sada više dolazile do izražaja, sa lepršavom gustom kosom do ramena, svom u blagim, razbarušenim talasima.

- Dušo, pređi sad ti ovamo u ovu garderobu, tu možeš da sačekaš Rendija, možda će se zadržati neki minut. Ne boj se, to su kreacije neafirmisanih autora, ne bih te odvela negde gde su sve skupe stvari. Zabavljaj se malo, ja moram da idem, imam valjda i ja kuću, ne može da se radi od jutra do mraka... - gunđala je zadovoljno Meri odlazeći i ostavljajući Saru u velikoj prostoriji punoj ratova sa odećom.

Oprezno je prolazila, kao da se plaši da će svu tu blistavu odeću oboriti, iscepati ili uništiti. Zaista bi trebalo da prestane da se boji lepe odeće. Rendija još nije bilo, pa je sada malo slobodnije krenula da šeta između ratova. A onda je zastala ispred jedne haljine koja je stajala odvojena i izložena.

To je bila najlepša haljina koju je ikada u životu videla. Nije imala pojma da je opiše, ali nežna kombinacija krem i zlataste boje bilo je jedino što je zapazila. Oslušnula je. Ništa se nije čulo. Onda je brzo počela da skida svoje odelo, tu na licu mesta. Oprezno je navukla haljinu preko glave. Nije ni proverila broj, od prevelike želje da to divno čudo vidi na sebi, ali imala je sreće. Haljina je bila baš njen broj. A onda je spazila divne sandale, u istoj boji. Izgledale su bezbedno, bez tankih, igličastih, opasnih štikletina zbog kojih se lome noge. Ove su bile sa platformicama. I one njen broj, takođe. Neverovatno.

~ 18 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

Okrenula se prema ogledalu. Iz njega ju je gledala neka privlačna mlada žena, u predivnoj haljini koja je ležerno padala oko nje, nigde je ne stežući, ali ipak čineći da cela njena pojava izgleda užasno ženstveno i nežno. Nije mogla da odvoji pogled od prizora u ogledalu.

- Drago mi je što ti nije bilo dosadno dok sam bio zauzet - začula je Rendijev glas iza sebe i trgla se.

Nije ni primetila kako je vreme proletelo, zureći u svoj odraz, zaneta i iznenađena kako joj haljina predivno stoji. Rendi je stajao iza nje i posmatrao je. Videla je i njegov odraz u ogledalu i učinilo joj se da je gleda nekako drugačije... sa odobravanjem i sjajem u očima, sa toplim osmehom koji ranije nije primetila... Ili joj se to samo učinilo.

- Skinuću je odmah. Žao mi je, nisam mogla da odolim... - počela je da se pravda. Da li je zaista u njegovim očima videla nešto novo? Ah, kada bi to bilo istina... Osetila je slabost u nogama.

- Nema potrebe. Ovo su mladi i neafirmisani autori, neće se ljutiti da ih malo reklamiramo. Ja sam završio.

Hoćemo li negde u izlazak? Znam idealno mesto gde bi mogla da promovišeš tu haljinu. Ništa ne brini. Vratićemo je večeras, niko neće ni primetiti. Divno ti stoji i to bi trebalo svi da vide.

- Nisam baš sigurna... - odricala je neubedljivo. Da li bi zaista mogla negde da se, sa njim u paru, pojavi u ovoj divnoj

haljini? To bi onda bilo više nego što je ikada mogla i da sanja. Bila bi onda jedna legitimna Pepeljuga. Samo što bi u ovom slučaju njen princ znao ko je ona, ali bi je ipak prošvercovao na svoj bal.

~ 19 ~ Foxy

Zvoncica

II

- Ko su svi ovi ljudi? - Sara je upitala Rendija, krijući se iza njega dok su išli i pozdravljali se.

Prijem je bio u punom jeku, stigli su baš na vreme. - Oh, niko bitan. Moji poznanici i kolege. Gledaj, upoznavaću te, a ti se

snalazi ako budem morao da se udaljim - rekao je opušteno. Naravno da je neće uplašiti informacijom da su među njima glavni

menadžeri i direktori nekoliko najvećih modnih kuća u Njujorku. A i šire. - Ma, nema problema. Ionako će me već sutra zaboraviti. Ko zna sa

koliko si ih devojaka već upoznavao - progunđala je, na šta se on nasmejao.

Prišli su jednoj grupi. Sa svima se pozdravio, a nju je predstavio kao „prijateljicu Saru”, izbegavajući prezime, na čemu mu je bila izuzetno zahvalna. Zaboravila je da bi je sigurno zapamtili u tom slučaju. Njeno ime bilo je veoma lako zapamtiti. Zaškrgutala je zubima po milioniti put zbog toga. Zar su baš morali da joj daju takvo prepoznatljivo ime?

Kada je neka doterana dama prišla Rendiju i počela da sa njim priča o nekim poslovnim stvarima, Sara se malo izmakla. Pošla je okolo, posmatrajući ljude kako razgovaraju i smeju se. Sve je to bilo lepo i slatko, ali potpuno njoj strano. Zastala je nekoliko puta i progovorila sa nekima po reč-dve, a onda ju je Rendi našao na terasi.

- Dosadno? - Malo. Ipak je ovo tvoj svet. Mada, svi su lepi, sjajni i divno obučeni -

nasmejala se. - To svakako. Dođi, hoću da te upoznam sa jednom prijateljicom -

povukao ju je unutra. Ispostavilo se da je prijateljica dama u najboljim godinama, koja ih je

oboje toplo pozdravila. - Ovo je Džulija, moja prijateljica, mentorka, zaštitnica, glavna

podrška i druga majka - izdeklamovao je i zagrlio staru damu. - Dragi moj, ne preteruj. Nisam ja jedna od tvojih devojaka koje treba

da impresioniraš - rekla je i pogledala u Saru. - Oh, za mene ne mora da se trudi, ja sam nepotkupljiva - odvratila je

Sara, pokušavajući da se ne zbuni. Jedna od njegovih devojaka? Ne bi se bunila da zaista to postane.

Makar na kratko. Rendi joj se približio pružajući ruku kao da će i nju da ~ 20 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

zagrli, ali ona se vešto izmakla, uzimajući koktel dok je konobar prolazio. Rendi se vratio na mesto, upozoren njenim pogledom.

- Dušo, ti si onda jedna jedinstvena, ako uspevaš da odoliš njegovom neodoljivom šarmu - nasmejala se Džulija prateći njene manevre za izbegavanje zagrljaja. - I divno ti stoji ta haljina.

Sara je pogledala u Rendija, tražeći pomoć. - Za to je zaslužna jedna mlada kreatorka, Lena Lori - rekao je. - Hmmm... moraću da se malo raspitam o njoj. Kad ima tako ozbiljnu i

posvećenu prezenterku, mora da zaslužuje veću pažnju - zaključila je Džulija.

- U pravu ste - oduševila se Sara. - Ovo je haljina u kojoj žena mora da se oseća divno, ženstveno i prijatno. Ništa ne steže, sve lepo obavija i pada. Tako je ležarna, a istovremeno i klasična - vezla je pohvale, čudeći se sama sebi otkud joj takva rečitost u potpuno stranoj oblasti.

- Draga, čime se vi bavite? Ako vam treba posao, mogli biste da se pridružite mom timu... - osmehnula joj se Džulija.

- Oh, ne razumem se ja baš toliko u modu - Sara se odmah povukla. - Ako se predomisliš, Rendi će te dovesti kod mene. Meni su uvek

potrebni vredni i originalni radnici. Ostatak večeri Sara je učestvovala u razgovoru sa većinom gostiju,

snalazeći se i u modnim i ostalim temama. Usrdno je hvalila kreatorku čiju je haljinu nosila, kad god bi joj se ukazala prilika. Bar da joj se na ovaj način zahvali za tako divnu kreaciju i mogućnost da u njoj uživa.

Rendi je u jednom momentu stao sa strane. Sara se odlično snalazila, uprkos svom strahovanju. Izgledala je predivno u Leninoj haljini. Bio je veoma zadovoljan što ju je doveo ovamo. Ne samo što je ishvalila mladu kreatorku na sva usta, tako da sada svi znaju za nju, a naročito oni bitni za njenu karijeru, nego je i ona sama zablistala.

Naslonio se na zid, posmatrajući Saru dok razgovara sa ostalim gostima. Izgledala je preslatko. Pitanje je koliko je bila svesna toga ili i dalje misli da je neka Terminatorka. Mora da su je deca mnogo mučila tim nadimkom, inače ne bi ovoliko razvila svoj odbrambeni mehanizam. Ali kada nije u gardu, Sara je divna, prirodna, vesela mlada žena koja ima nesvakidašnji smisao za humor i umeće da se šali na svoj račun i u čijem društvu se može maksimalno uživati.

Kao što je on uživao celo ovo veče. Zaista, ovo veče bilo mu je jedno od najlepših u životu. Samo

zahvaljujući njoj. Prvo ono u kafiću, bilo je urnebesno. Ali ovde je bila kruna večeri. Tu je pokazala svoju sasvim drugu stranu. Ma koliko se

~ 21 ~ Foxy

Zvoncica

branila da nije manekenski tip, ma koliko se plašila da je smešna, uz svu svoju duhovitost, ona je bila jedinstveni dragulj.

Prešla je očima preko sale i susrela njegov pogled. Osmehnuo joj se malo i nazdravio. Uzvratila je milo. Uzdahnuo je, osetivši kako mu se grlo steže. Šta je ovo sa njim? Nikad ovako nešto nije doživeo. Devojke su dolazile, prolazile, odlazile iz njegovog života a da mu ni za jednom nije ovako zakucalo srce, kao za ovom, koja nije ni svesna ni kako izgleda, ni kakve misli i osećanja budi u njemu. Kad bi samo znala kako je u njemu dotakla žicu nežnosti, koju nije ni znao da ima. Verovatno misli da je zastrašujuće opasna i ratoborna, ali on samo ima želju da je zagrli, da je okrene prema ogledalu i pokaže joj pravu Saru, koju, izgleda, samo još ona sama ne vidi.

Ono što je bilo još zanimljivije, to je činjenica da joj je Lenina haljina zaista božanstveno stajala, mnogo bolje nego da ju je obukla neka profesionalna manekenka. Sara ju je nosila kao da je skrojena baš za nju, kao da je deo nje. Sada mu je bila okrenuta leđima, zaneta u razgovor sa nekim ljudima, koje je, kao i njega, srela ovo veče prvi put, a već se iskreno i koncentrisano upuštala u svaki razgovor, sa duhovitim opaskama i posvećenošću za primer.

Mogao je da joj vidi samo leđa, ispod dubokog izreza haljine. Voleo je kad žena ima lepa leđa, ne samo lice i noge. Sara je bila osoba koja osvaja celom svojom pojavom, svojom nezaboravnom ličnošću, osoba koja nikada i nigde ne može da ostane neprimećena. Bio je siguran da bar polovina prisutnih misli da mu je devojka i da odobravaju njegov izbor. Nije hteo previše da objašnjava, niti negira. Ni njemu samom nije sve bilo baš najjasnije.

Dopadala mu se, to je morao da prizna. Razgonila je oblake sa njegovog neba, mogao je to slobodno da kaže za njenu energiju i optimizam. Pa i izgled joj je bio zadovoljavajući, i više od toga. Srce mu je neuobičajeno treperilo pri pogledu na nju, pri pomisli na celo predivno, zabavno veče u njenom društvu. Zašto onda oseća ovaj nejasni nemir, skoro strah, oklevanje? To nikada do sada nije iskusio, ni sa najlepšim ženama sa kojima je bio. Ova skoro bolećiva nežnost koju oseća prema njoj, nešto je potpuno novo za njega. Tako pomešana osećanja, za tako kratko vreme. Definitivno mu se dopala, to mu je bar bilo jasno. Samo je ostalo pitanje šta da radi sa tom činjenicom. I sa njom. Ona nije kao ostale, koje je imao i zaboravljao još pre nego što su stigle da odu od njega. Nije želeo ništa brzopleto ni nepromišljeno. Ona nije za brzometnu uzmi-pa-ostavi vezu. Jedino je problem što on za drugačije nije znao. Nikada nije imao ozbiljnu, dugu vezu. I to ga je plašilo. Ukazivala mu se mogućnost, a on nije znao da li je spreman za to.

~ 22 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

Ona svakako zaslužuje ljubav i posvećenost. Pitanje je da ii je on spreman da se upusti u tako nešto, da rizikuje i proba, da i nju izloži riziku. A opet, nije želeo da je tek tako pusti da se samo izgubi iz njegovog života posle ove večeri. Želeo ju je u svojoj blizini, u svom životu. Bila je nepresušni izvor pozitivne energije, jedina osoba koja ga je ovoliko terala na smeh, budila u njemu najlepša osećanja i raspoloženje.

Nije bio siguran šta dalje, a to mu nije bilo svojstveno. I to ga je nerviralo. On je navikao da bude siguran, samouveren, uvek je znao šta hoće i kako da do toga dođe. Osim ovog puta.

Kada su se vratili u njegovu agenciju, Sari se činilo da je veče proletelo. Na svu sreću, Rendi je u taksiju memorisao njen broj, pa je bar zbog toga mogla da odahne. Ušli su zajedno u veliku garderobu odakle je uzela haljinu. Njene stvari još su tu stajale, uredno složene. Spustila je tašnu, a Rendi je prišao da joj pomogne. Već se toliko navikla i na njegovo društvo, na razdragani, prijateljski odnos koji su uspostavili, da se trgla kada je primetila njegovo prisustvo. Tek je onda postala svesna da on planira da joj pomogne u presvlačenju.

- Hej! Šta to radiš? - odskočila je od njega, prenuvši se iz blaženog uživanja u njegovom društvu.

- Pomažem ti da se presvučeš. Šta je u tome čudno? - pravio se da ne razume.

- Šta je u tome čudno? - nije mogla da prepozna svoj glas. - Čuješ li ti sebe?

- Daj, ne preteruj. Do sada sam video na stotine golih žena kako se presvlače, neće mi biti prvi put.

- Možda si video na stotine drugih, ali mene nećeš - rekla je energično i ukopala se u mestu, čekajući da on izađe.

- Svašta! Kao da imaš nešto što već nisam video - gunđao je ali je poslušno izašao, što je ona odmah iskoristila da se presvuče munjevitom brzinom.

Ruke su joj drhtale dok je zakopčavala dugmeta na košulji. Haljinu je obesila na mesto gde je već stajala. Činilo se da je sve u redu, da je nije pokvarila.

- Možeš da uđeš - doviknula je svom uslužnom pratiocu. On je polako ušao, praveći se da je i dalje ljut.

- Zaista ne razumem što si me isterala. Gole devojke stalno defiluju oko mene kada su revije, tu mora da se presvlačenje brzo obavi, nema se vremena za stid...

- Vidim ja da ti nisi navikao na obučene devojke - odrezala je. - Gotova sam, možemo da krenemo.

~ 23 ~ Foxy

Zvoncica

- Idemo. Ali zaista ne razumem... - Dobro, dobro. Sledeći put kada se ovde uvučemo da pozajmimo

neku drugu Leninu haljinu, pustiću te da mi pomogneš da se presvučem. Jesi li sad zadovoljan? - rekla je, obuzdavajući glas da joj ne zadrhti.

Ako se složi, znači da želi ponovo da je vidi. Očajnički je želela da joj uputi neki znak da ovo veče neće biti poslednje.

- Znam ja zašto me nisi pustila da te vidim - odvratio je umesto toga. - Mora da nosiš neki domaćinski pamučni beli veš, pa nije za pokazivanje - nacerio se dok je mahao da zaustavi taksi.

- Ne vidim šta je loše u pamučnom vešu. Zdrav je i prijatan - odvratila je odsečno. - I ne nadaj se da ću zbog tebe da kupim neki seksi veš. Pošto si ga se nagledao, ne želim da ti dosadi. Kud si ti pošao?

- Pa zar ćeš me ostaviti ovde bez prevoza? Jedva smo i ovo vozilo ulovili. Ispratiću te, pa onda idem kući - rekao je sedajući u taksi pored nje.

- Nameravaš da me ispratiš do vrata? Zaista nema potrebe za toliku brigu - rekla je ironično, ali bojala se da on ne čuje kako joj je glas zadrhtao.

Sada kada su igrali uloge dobrih prijatelja, nije htela da to pokvari nekom trulom romantikom, niti da mu pokaže koliko sva zadrhti kada joj se on slučajno približi, kada se zagleda u njene oči... A to se nekoliko puta već desilo. Možda mu je nešto upalo u oko? Nije mogla da zamisli da je neki ovako božanstveni momak gleda sa takvom pažnjom i... dopadanjem, I da i dalje pokušava da flertuje sa njom.

Dobro, ona je to prihvatala drugarski, na to je odgovarala svojim uobičajenim opaskama, koje su mu bile tako zabavne i koje je i očekivao da čuje od nje. Neće ga valjda razočarati time da ozbiljno shvati njegov neobavezni flert. Pitala se kako li bi reagovao kad bi mu se iznenada bacila oko vrata? Zaneta u svoje romantične maštarije, nije ni primetila kada su stigli do njene zgrade.

- Ti zaista nameravaš da se popneš gore? - ponovila je pitanje u neverici. Već su bili u liftu, pa je odgovor bio očigledan.

- Koji sprat? - nije se obazirao na njene proteste. - Jedanaesti. Ti si jedan veoma uporan čovek, znaš li to? - gunđala je

promašujući bravu drhtavim rukama. Uzeo je ključ iz njenih ruku i otključao u jednom potezu. Odmah je

pronašao kupatilo. Ona je iskoristila tih pola minuta da posklanja stvari koje je ostavila razbacane po dnevnoj sobi. Čim je izašao iz kupatila, otišao je u kuhinju, ni najmanje uznemiren što se prvi put nalazi u tuđem stanu. U njenom stanu. Ali ona samo što nije eksplodirala od uzbuđenja.

~ 24 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

Nije znala šta da uradi, šta da mu kaže. A da to nije priznanje koliko joj se sviđa.

- Šta imaš za jelo, mrtav sam gladan - upitao je pretražujući kuhinju, kao da ni najmanje ne primećuje njenu zbunjenost.

- Zar nisi jeo? - Uzeo sam nekoliko onih bednih sendvičića na prijemu, ali bilo mi je

malo. Nadao sam se da ti imaš nešto za mene - rekao je dvosmisleno, kopajući po polupraznom frižideru.

- Na to je trebalo ranije da misliš i da pitaš - odvratila je pre nego što je pobegla u kupatilo.

Kada se vratila, zatekla ga je sa opasanom keceljom kako napada gomilu prljavih sudova. Prišla je i počela da ih briše i sklanja, dok je on prao.

- Možda i nije tako loše što si svratio. Da li uvek ovako upadaš u tuđe stanove i pereš nepoznatim ljudima tanjire? - upitala je, umesto svega onoga drugog što joj je zaista bilo na pameti.

- Nisam baš toliko lud. Mogao bih da ti pomognem da nađeš bolji stan. Možda u mojoj zgradi ima neki dobar, a povoljan...

- Ne - rekla je i pogledala u njega. Da stanuje u njegovoj zgradi, na minut od njega? Na ostalo je možda bila spremna, ali da mu toliko bude blizu, to nije. Na trenutak su se gledali, a onda je on polako razvezao kecelju. Pratila je njegove pokrete dok joj je srce zaglušujuće udaralo. Nikada, nikada nije poželela nekoga kao sada njega. Celo veče joj je u glavi, u mislima, svuda oko nje, gde god da pogleda, vidi samo njegove sjajne oči, blistavi osmeh, čuje njegov glas, vidi njegove ruke, koje pruža prema njoj, a ona im izmiče, iako bi najviše na svetu želela da uroni u njegov zagrljaj. Počeo je da se provlači kroz sve pukotine u njenom zaštitnom omotaču, da joj se približava, da se uvlači u njeno srce.

I evo ga kod nje u stanu, odomaćio se kao da je kod svoje kuće. Kako da se čovek odbrani od nekoga ko ume da se za samo jedno veče uvuče toliko pod kožu?

- Ti si zaista posebna. Nikad nisam sreo nekog tako otvorenog i iskrenog kao što si ti - rekao je nežno.

Upijala je njegov pogled, jedva dišući. - Ne moraš to da radiš - odvratila je kroz stegnuto grlo. Zašto je sada

ovoliko hvali? Otkud ovi komplimenti, ako će za koji sekund konačno da pobegne od nje.

- Ali to zaista mislim. Videla si u kakvom se ja krugu ljudi krećem. Svi su ljubazni, slatki i fini. I gladijatorski ambiciozni. U svetu laži koji nas

~ 25 ~ Foxy

Zvoncica

okružuje, tvoja iskrenost je dirljiva i zato ću sada otići i ostaviti te na miru. Čujemo se, važi? - rekao je i spustio kecelju na sto.

- Naravno - rekla je zatvarajući vrata za njim. „Čujemo se”. Kao da to od nje zavisi. Kao da bi moglo da bude istina. I

zašto da je ostavi na miru? Ona ne želi da bude ostavljena na miru. Naročito ne sa njegove strane.

Pala je na kauč u dnevnoj sobi, sva iscrpljena i fizički i psihički. Suze su same krenule. Zar je dovde došla, da se, kao neka balavica, zaljubi na prvi pogled i to u potpunog stranca? U neodoljivog, zgodnog, šarmantnog, ko se smeje njenim šalama, ko misli da je duhovita i zabavna, ko hvali njen izgled, njeno ponašanje, ko smatra da je biti u njenom društvu nešto zaista posebno. I ko je konačno napušta, smatrajući da je nežna i slaba. Da li je na to mislio kada je rekao ono na kraju? Zar je on tako vidi, uprkos njenoj ratobornosti? Ali, njegov pogled na kraju...

Ustala je i obrisala suze. Možda će zaista da je ponovo pozove? U tom slučaju, biće spremna za njega. Bez ovolikog lupanja gluposti. Biće šarmantna i privlačna. I neće ga odbiti, ako ponovo pruži ruke prema njoj.

Kroz glavu je motala film od početka, od momenta kada je ušao u onaj kafić. Nije bila zadovoljna baš svim svojim izjavama, ali generalno, činilo se da ipak nije bila baš toliko jadna kao što se u prvom momentu uplašila. Poneki njegovi pogledi, koji su joj se naročito urezali u sećanje, činili su da sa nadom i ponovo probuđenim optimizmom legne u krevet.

Sutradan predveče je skočila kada se mobilni oglasio. Samo što ga nije ispustila od želje da se što pre javi. To je bio on.

- Hteo sam da te obavestim da radim celog vikenda, imamo neke revije... Naravno, možeš da dođeš ako hoćeš, uvešću te...

- Neka, hvala. Preskočiću to. Ali hvala što si se javio, nisi morao - uljudno je odbila, osećajući iz njegovog tona da mu to baš i nije želja, da je ima za vratom dok radi.

- Pa... ni sam ne znam zašto sam to uradio - rekao je, odjednom promenjenim glasom. Kao da je nestala sva njegova mrzovolja i nerasploženost. Ili bar veći deo. Izgleda da se zaista uplašio da će mu biti teret i dosađivati za vikend.

- Ja znam. Hteo si da proveriš da se nisam pretvorila u supersoničnog robota iz budućnosti - nasmejala se, okrećući na šalu.

Sa druge strane čula i njegov smeh. Nekako se od toga odmah osetila bolje. Glavno da ga ne otera od sebe, da ga ne uplaši svojom očajničkom željom da ga ponovo vidi. Da ga nekako natera da bar ponove onako divno veče. Ciljeve treba postavljati jedan po jedan.

~ 26 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Možda si u pravu. Ili sam hteo da se uverim da si stvarna i da zaista nisi zainteresovana ni za šta u vezi sa modom - rekao je zagonetno.

- Jel' ovo neko trik pitanje? Hoćeš da vidiš da li i dalje veze nemam sa modom? - upitala je glumeći uvređenost.

On se opet nasmejao, zvučeći mnogo opuštenije. - Ne baš. U redu, onda. Čućemo se tamo od ponedeljka. Lepo se

provedi za vikend. Pokušala je da suzbije razočaranje slabačkim hrabrenjem da on zaista

radi, kao i da može ovaj vikend da iskoristi pametno, da „tamo od ponedeljka” ne izgleda i zvuči kao poslednja očajnica ako se on ipak ponovo javi. Ili čak dođe.

Osvrnula se oko sebe, posmatrajući kritički svoju nezanimljivu dnevnu sobu. Zaista bi mogla pametno da iskoristi narednih nekoliko dana. A to će i da uradi. I da pokuša da ne misli baš sve vreme na njega.

~ 27 ~ Foxy

Zvoncica

III

Već se navikla da drži ukljlučen skajp, tako da je odmah reagovala kada je videla da je zove. Prošlo je nekoliko dana, skoro da je izgubila nadu.

- Hej, šta se radi? - upitao je. - Svašta. Šta je sa tobom? I dalje u gužvi? - upitala je neobavezno, dajući mu prostora da se opravda za veliku pauzu.

- Kao i uvek - rekao je. - Izgleda da si ipak bio u pravu - počela je, hrabro se odlučivši da

okuša sreću. Nije smela da čeka da on na brzinu proćaska sa njom, pozdravi je i

poželi joj laku noć. Morala je da ga preduhitri, da stupi u akciju, da ga zainteresuje. Dlanovi su počeli da joj se znoje od nervoze. Nije znala da li će uspeti u tome, ali morala je nekako da ga izazove da se ponovo vide. Od ovog ćaskanja na skajpu neće imati nikakvu korist.

- Obično jesam. A u vezi čega? - odvratio je. Dobro je, bar je uspela da probudi njegovu radoznalost. Nadala se da

joj glas ne odaje nervozu. - Ne znam da li je moja nova garderoba zaslužna ili nova frizura,

uglavnom... Brajan me je pozvao da izađemo - rekla je, uspevajući da zvuči dovoljno opušteno, kao osoba koja se ne pretvara u očajničku progoniteljku.

- Brajan? To beše onaj lepi momak sa posla što ti se sviđa? Da li je to u njegovom glasu konačno začula ton koji je želela da čuje?

Nije baš bila sigurna, ali morala je da nastavi sa ovim što je započela. Zar joj upravo on nije rekao ono veče da će čoveka najbolje naterati na akciju, ako pomisli da ima konkurenciju? A ona će upravo sada saznati šta on o tome misli. Da li će kod njega samog upaliti ta metoda, koju joj je sam preporučio.

- Baš taj. Izašli smo u ponedeljak na ručak - rekla je trudeći se da ne zvuči ni previše oduševljeno, ni previše nehajno, nego taman dovoljno zadovoljno da ga zainteresuje.

Izgleda da je upalilo, pošto je posle nekoliko trenutaka tišine upitao: - I? Kako si se provela sa Brajanom? - Fino - i dalje je plivala u vodama zadovoljnog mira, zadržavajući dah

da se ne oda.

~ 28 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Pozdravila te Džulija. Pita da li si se predomislila u vezi posla kod nje - rekao je na to.

Ah, dobar je. Kako samo menja temu. Mora da sad razmišlja o onome što mu je rekla za Brajana. Nadala se tome iz sve snage. Ali, naravno, sada je nekako izgledalo da ipak ona vodi ovaj razgovor. Bože, samo promena frizure, nekoliko novih komada garderobe, nekoliko komadića nameštaja i njeno samopouzdanje vinulo se u nebesa. Do Brajana joj definitivno više nije bilo stalo. Ali do Rendija...

- Nisam se predomislila - rekla je. To je zaista i mislila. Još mu nije rekla za pramenu na poslu, kako je slučajno prešla na drugo odeljenje i tamo se pronašla u onome što želi da radi. Osim toga, bilo bi joj neprijatno da joj on nalazi posao.

- Bilo bi glupo da dođem kod nje, jer nemam pojma o modi, niti me to interesuje. U stvari, moglo bi da se kaže da sam već promenila posao. Prešla sam na drugo odeljenje, gde mi je mnogo bolje - glas joj je zvučao raspoloženo i znala je da će ga njena neobaveznost opustiti.

Šta je on mislio, da će se zaljubiti u njega, patiti i proganjati ga? Dobro, za ova prva dva bi bio u pravu. A za treće samo delimično. Nikako nije želela da on ode iz njenog života.

- Kod tebe se zaista svašta dešava. Hoćeš da izađemo na piće, večeras nemam nikakve obaveze - konačno je izjavio ono što je čekala sve vreme.

Naravno, glas mu je bio nehajan, skoro kao i njen. Baš kao što i treba da zvuči, pomislila je srećno. Činilo se da i on igra neku igru sličnu njenoj, igru nezainteresovanog približavanja. To je, zasada, sasvim u redu.

- Može - potvrdila je odmereno, ali imala je želju da skače od sreće. - Dobro. Pošto sam već spreman, doći ću po tebe dok se ti spremiš. - Važi - rekla je polako, jedva dišući od uzbuđenja. Ali, čim je isključila kompjuter jurnula je da se sprema. Da li je

primetio mamac, njenu malu prevaru? I ako jeste, pristao je na nju. I dolazi ovamo!

Za dvadeset minuta otvorila mu je vrata potpuno spremna, obučena u nove bež pantalone i smeđi sako. Ispod je imala novi seksi veš, ali to nije imala nameru da mu pokaže. Bar ne odmah.

- Lepo - rekao je. - „Lepo” se odnosi na mene, ili na moju novu garderobu? - uzvratila je.

Vidi, vidi, pa i ona ume da flertuje! Nasmejala se zadovoljno. - Na oboje - potvdio je, a od njegovog blistavog pogleda zaklecala su

joj kolena.

~ 29 ~ Foxy

Zvoncica

Ali je nešto drugo privuklo njegovu pažnju. Provirio je preko njenog ramena u dnevnu sobu.

- Opa! Ti si baš imala ispunjeno vreme. šta se to ovde dešavalo dok mene nije bilo? - pitao je razgledajući potpuno novi ambijent.

Kupila je novi kauč, nekoliko lepih slika i jastučića, podnu lampu koja je davala prelepo svetio, od jakog za čitanje, do prigušenog za nešto sasvim drugačije... Sada ga je podesila na srednju jačinu, uzdržavajući se od onog poslednjeg, da ga ne preplaši, kada se već usudio da ponovo dođe. Mada se ne bi mnogo bunila da je hteo da priguši svetio i predloži da odustanu od kafića i provedu veče ovde, kada mu se već toliko dopala promena u njenom stanu.

- Posetila sam za vikend nekoliko rasprodaja - odgovorila je veselo. - Čudo jedno šta sve tamo može da se nađe.

- Lepo - rekao je vraćajući pogled na nju. - Jel' to opet kompliment za mene ili za moju dnevnu sobu? - rekla je

raspoloženo, ali joj se pogled zadržao na njegovim očima. - Za obe - nasmejao se. - Hoćemo li? Nije želeo da uđe. Ipak, rešila je da joj to malo razočaranje ne pokvari

raspoloženje. Pošto je bila spremna, izašli su. - Šta to kažeš, promenila si posao? - zvučao je zainteresovano. - Jeste, sad ću da ti ispričam. Moj šef, koji je smatrao da sam najmanje

korisna, ponudio me je na pozajmicu finansijskom odeljenju, jer je tamo jedna koleginica iznenada otišla na bolovanje. Moram da ti kažem da mi se tamo mnogo više dopalo. Šefica je prava latica, a i posao je mnogo zanimljiviji. I posle tri dana je poslala zahtev da me zadrži... - počela je da priča i nastavila u taksiju, praćena njegovim primedbama i pitanjima.

Otišli su u neki drugi kafe. Nije bio intiman kao onaj gde su se upoznali, ali mogli su na miru da pričaju, što je ona maksimalno koristila. Osećala se lepo, slobodno i sa malo više samopouzdanja nego ranije, tako da joj je razgovor sa njim išao lako.

Dok je slušao kako mu prepričava događaje sa posla, puna entuzijazma i oduševljenja, nije mogao a da se ne seti situacije od samo pre nedelju dana, kada su se upoznali. Imao je dovoljno vremena da o svemu dobro razmisli i njegova odluka bila je da će najbolje biti da se više sa njom ne viđa. Nije hteo da bude grub i tek onako, bez razloga i najave nestane. Ali danas je pogazio svoju odluku kada ju je pozvao. Znao je da dobro izgleda, da se sviđa devojkama. Slutio je da se svideo i njoj, ali nije hteo to da zloupotrebi. I divio joj se kako obuzdava tu svoju želju da bude sa njim. Kod nje je ona bila skoro pod kontrolom.

~ 30 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

Dobro, imala je ona svoje male ženske zamke, kao što je ova večeras. Ali on nije hteo da bude sitničav. Uostalom, da nije hteo da je vidi, ne bi je ni pozvao. A hteo je, grizla ga je radoznalost i pitanja da li je kod nje zaista sve tako iznenada krenulo nabolje, ili je to samo fora da zagolica njegovu radoznalost. Pretpostavio je da nije ništa izmislila. Ona nije bila takav tip. Zato je jedva čekao da je vidi i čuje. Samo je promenila frizuru, kupila nekoliko krpica i već joj se sreća okrenula nabolje. Ne, nije u pitanju sreća. To ona sama radi, ispravlja i udešava svoj život. I novi posao, i izlazak sa Brajanom! A mislio je da on vodi dinamičan život.

Morao je da prizna da ga je impresionirala brzina sa kojom se menjala. Od one stidljive, ratoborne devojčice koja se od opasnosti velikog sveta brani neuglednim izgledom i oštrim jezikom, počela je da postaje ono što zaista jeste: vesela, samopouzdana žena koja otkriva šta zaista želi i polako kreće ka tom cilju. Jeste da je navikao na mnogo atraktivnije devojke, ali one su ga smarale svojom ambicioznošću i neprekidnim poziranjem, kao da su stalno pred kamerama. A i time što su često beskrupulozno koristile svaku mogućnost da ostvare ono što su naumile. On je često bio to što su koristile, mada mu nikada to nije previše smetalo. Od njih je dobijao ono što su nudile i što je njemu trebalo, za uzvrat im je pomagao da se probiju, da dobiju bolji ugovor ili budu pozvane na neki ekskluzivni kasting. I uvek je ta razmena dobro funkcionisala.

Sara je bila jedina kojoj ništa nije trebalo. Nije želela da izvuče nikakvu korist od njega. Čak je sama sebi obezbedila bolji posao, odbijajući njegovu pomoć. To ga je zbunjivalo. A i plašilo. Šta je to što ona hoće? Znao je odgovor još pre nego što je izrekao pitanje. Nije mu bila potrebna diploma iz psihologije pa da shvati. Ona nije želela ništa od njega. Samo je želela njega. A on nije bio spreman na tako nešto. Bar je tako mislio, sve do ove večeri. Radoznalost je pobedila oprez.

Plašila ga je lakoća sa kojom se zbližavao sa njom. Ona je bila tako prirodna, tako prijatna, nimalo naporna ni nametljiva, da je ubrzo posle prvog susreta uhvatio sebe u mislima o njoj. Čemu vodi to njihovo zbližavanje, bilo je jasno kao dan. Ona je zainteresovana za njega. A on?

Ona jeste posebna, drugačija i jedinstvena. Želeo je da provodi vreme sa njom, ali osećao je da to njoj ne bi bilo dovoljno. Nije želeo da je zavlači, a nije ni bio spreman na korak koji je ona želela. Zato je pokušao da se udalji, dok se nije previše upleo u tu nemoguću vezu. Video je on kako ona izgleda doterana. Bila je zgodna i privlačna, samo je postojao problem u tome što ona sebe tako ne vidi. Bar to veče nije. Ali ovo što je večeras mogao da vidi, sasvim je menjalo situaciju. Blistala je, zadovoljna sobom i životom koji je preuzimala u sopstvene ruke, a on je samo mogao da uživa posmatrajući je kako to uspešno radi.

~ 31 ~ Foxy

Zvoncica

Upravo je imitirala bivšeg šefa kako ju je večito opominjao i nalazio zamerke, i kako se šokirao kada je njena sadašnja šefica izrazila želju da je zadrži na svom odeljenju kao posvećenog i vrednog radnika. Smejao se sa njom, razmišljajući kako je to lepo kad čovek uživa u onome što radi. On do sada nije imao mnogo vremena za takvo filozofiranje, ali zaista je imao sreću da radi posao koji ga toliko ispunjava, da ne može da zamisli da se bavi bilo čim drugim.

Kako je vreme odmicalo, sve se više opuštao, sve manje odlučan da se odupre njenom šarmu. Nije ni mogao drugačije, njen optimizam i humor bili su zarazni. Ona je bila jedina osoba sa kojom je mogao celo veče da se smeje i ne misli ni na šta drugo. I koja ga nije proganjala, koja mu je davala dovoljno prostora i da ode, ako mu je dosadno sa njom, koja je bila topla i velikodušna, sa kojom je bio više svoj nego sa bilo kim drugim.

Izgledalo je da ona uopšte nije svesna tih svojih kvaliteta, da je jedina iskrena i svoja u moru lažljivaca, ambicioznih laskavaca i koristoljubivih prijatelja. Jedino je ona davala sebe besplatno, i ništa zauzvrat nije tražila. Kako je to sve sa njom izgledalo jednostavno i lako.

I on je mogao da bude neki drugi, opušteni Rendi, tako bezbedan i uljuljkan u tu prijatnost kojom je zračila. Zašto je ono hteo da je izbegne? Nije mogao da se seti. Zar je moguće da je nameravao da se liši ovakve miline, ovakvog osećaja sreće i ispunjenosti kakvo je ona neštedimice širila oko sebe i prenosila na njega?

- ...ali kada je čuo kako me moja nova šefica hvali, samo što mu oči nisu ispale od zaprepašćenja - smejala se dalje, sva rumena i lepa pod njegovim sjajnim pogledom.

Zašto je tako gleda? Sav se nešto zamislio, uozbiljio, iako učestvuje u njenoj priči, gleda je tako da će srce uskoro da joj iskoči iz grudi. Znala je da je sada privlačnija nego pre. Čak je i Brajan primetio pramenu njenog izgleda, kada je sama skupila hrabrost da istupi kao lepa i prihvati tu činjenicu, ne krijući se više iza neugledne garderobe i ružne frizure. Kad ju je Brajan zapazio i pozvao da izađu, znači da je pramena zaista vidljiva! Sada se dobro osećala u svojoj koži, više nije bežala od sebe, konačno je znala ko je i ko želi da bude. A njene želje su obuhvatale i Rendija.

- I... kako stigosmo do Brajana? - upitao je konačno, gledajući kako joj se simpatično rumenilo penje uz obraze.

- Ne znam ni sama. Kada sam prešla na novo odeljenje, on je naišao i pomogao mi da nešto podesim kompjuter. Onda smo počeli da pričamo i... tako. Pozvao me na ručak - sva je blistala dok mu je pričala.

Osetio je malu nelagodnost dok se pitao da li ta blistavost proističe iz zadovoljstva zbog izlaska sa Brajanom ili zato što on sada sedi pored nje.

~ 32 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Kako je bilo na ručku? - pitao je kao nezainteresovano, čudeći se potpuno nepoznatom osećanju koje je počelo da ga obuzima.

Neki nemir, ljutnja, želja da tom Brajanu, kog i ne poznaje, tresne u lice želju da drži ruke podalje od nje i više je ne poziva i ne prilazi joj. šta je to, zaboga, sa njim? Pa on nikada nije osetio tako nešto. To mora da je ljubomora, zaključio je potpuno zapanjen. Taj zaključak potpuno ga je pomeo.

Ali nije stigao da o tome razmisli, jer se pored njihovog stola iznenada pojavio njegov poznanik Hari. Uh, baš je sad morao da naiđe! Nije ga podnosio, užasno ga je nervirao njegov ležerno udvarački ton sa kojim je opsedao devojke na vidiku, sve u želji da bude najpopularniji. Sad, kad je imao Brajana kao jednu brigu, nije mu trebala još jedna, u vidu dosadnog Harija!

- Koga ja to ovde vidim? Vidi, vidi, Rendi Lovel, najzgodniji neženja u Njujorku! Moja najveća konkurencija! - začuo se Harijev izveštačeno oduševljen glas i on se spusti na praznu stolicu za njihovim stolom.

Sara u životu nije videla blještaviji osmeh, kojim ju je velikodušno častio. Ali brzi pogled na Rendija upozorio ju je da mu nije baš drago što im se pridošlica pridružio.

- Hari... - rekao je Rendi mlako. - Sara, da te upoznam, ovo je Hari Stenton, najveći zavodnik u Njujorku - naglasio je osvetoljubivo.

- Eh, molim te ne preteruj - rekao je Hari nehajno, ali videlo se da se otprilike slaže sa Rendijevim mišljenjem i da mu je milo što je to pomenuo.

Da to potvrdi, pogledao se u ogledalo iza Sarinog ramena i namestio kosu.

- Ovo je Sara, moja dobra prijateljica - rekao je Rendi, upoznajući ih preko volje.

Hari se još više iscerio, ako je to ikako bilo moguće, i uneo joj se u lice. Imala je utisak kao da isprobava na njoj svoje hipnotizerske moći. Malkice se osmehnula, koliko je bilo pristojno, ali zaista joj je bilo zabavno da gleda samouverenog zavodnika na delu, pošto je znala da je apsolutno imuna na njegove izdašne čari.

- Sara. Kakvo predivno ime - odmah je prešao u napad, potpuno ignorišući Rendija.

- Kladim se da to kažete svakoj devojci sa kojom se upoznate - nasmejala se, susrećući Rendijev pogled.

- O, ne. Rendi, preterao si sa svojim komplimentima, sada mi tvoja prijateljica ništa ne veruje. Da znate, Rendi je veći zavodnik od mene. Na

~ 33 ~ Foxy

Zvoncica

stotine napuštenih manekenki svakodnevno mi se žali na njega - Hari je uzvratio udarac.

- Oh, znači ne oskudevate u pažnji lepih devojaka, čim se one sve obraćaju baš vama, tražeći utehu - prihvatila je Sara sa osmehom.

- Pa... nije da se žalim... - opet se pogledao u ogledalo i ruka mu je sama poletela ka kosi.

Narcisoidan tip, zaključila je, odjednom shvatajući koliko je Rendi normalan, kada se uzme u obzir njegov izgled, položaj, sve što ga čini privlačnim.

- Ne žali se on, nego se hvali - ubacio se zanemareni Rendi. - Eh, ti odmah hoćeš da mi ukradeš slavu - Hari se nije ni osvrnuo na

njega, sav usredsređen na Saru, koja je blistala. Rendi je sve ćutke posmatrao, a njoj se činilo da u njegovom pogledu

vidi nešto čega do malopre nije bilo, što je činilo da joj pod prigušenim svetlom oči izgledaju još veće i tamnije.

- Zar ti nisi pošao nekud? - ubacio se Rendi, koji je polako gubio strpljenje.

Mora da zaista ne trpi dosadne i prazne ljude, pomislila je Sara, a radosna nada razlila joj se srcem. Možda je to ipak zbog Harijevog nedvosmislenog nabacivanja? Ona mu nije uzvraćala pažnju, ali Harijeva nametljivost bila je dovoljna da iznervira čak i nekog toliko strpljivog kao što je Rendi. Dobro je što je Hari naišao. U suprotnom, bila bi uskraćena za zadovoljstvo da zbog njegovog nabacivanja vidi Rendija ovako neraspoloženog.

- Teraš me? Eh, Sara, vidite kako teško podnosi konkurenciju - nacerio se Hari ponovo, bez ikakve namere da ga posluša. - Boji se da mu ne narušim reputaciju.

- Ne sekiraj se ti mnogo za moju reputaciju, nego bolje nastavi kuda si krenuo. Zar ne vidiš da si višak? - rekao je Rendi.

- Pa, Sara... Vidite da me vaš prijatelj Rendi tera. Ali to nas ne sprečava da počnemo da se družimo... nekom drugom prilikom - rekao je značajno Hari, ustajući.

Kada se udaljio, Rendi se okrenu prema njoj. - Moram da te upozorim da je sve što sam rekao o njemu čista istina. - Ne brini. Nikad ne bih pristala da budem sa momkom koji provodi

više vremena pred ogledalom od mene - nasmejala se. Od njegovog pogleda, u kome se naziralo odobravanje i olakšanje, sva

je procvetala. - Vidim da ne moram da se brinem za tebe - rekao je polako.

~ 34 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Ma, slobodno se ti brini, neću se ljutiti - opet se nasmejala, sva srećna zbog toga što ga je Hari izbacio iz ravnoteže.

Baš lepo što je naišao, priredio joj je neizrecivo zadovoljstvo da kod Rendija opazi nešto što je na trenutak zaličilo na ljubomoru.

- Znaš, on je jedan... - Ne zanima me ništa o njemu - prekinula ga je. - Nemoj mnogo da ga

kudiš, jer i ti izgledaš kao neko kog jure devojke i ko je veoma slavan na tom polju - upozorila ga je.

- Pa... ne mogu to da opovrgnem - nasmejao se malo. Ipak, bilo mu je drago što je Sara bila ravnodušna na Harijeve

komplimente. Devojke obično vole da im se laska, da im se udvara, pa bio to i neki praznoglavi lepotan kao što je Hari. Izgleda da se Sara zaista veoma razlikuje od drugih. Ali ovog puta mu ta pomisao nije bila onoliko zastrašujuća.

Izgledala je preslatko, dok ga je potpuno opušteno zadirkivala, toliko da je poželeo da... da više ne budu samo prijatelji. Koliko mu je samo nedostajala za ovih nedelju dana, dok se trudio da zaboravi na nju! Bar nekakva korist od dosadnog Harija! Da konačno uvidi kako Sara izgleda drugima, koliko je privlačna i koliko više ne sme da okleva!

- Eto, vidiš. A što je još bolje, ti si neko ko ima još više samopouzdanja, toliko si uveren da si lep, da ne moraš sto puta u dva minuta da proveriš da li ti kosa dobro izgleda - nastavljala je ona da ga pecka.

- Znači, nije mi toliko potrebno ogledalo - osmehnuo joj se milo, odjednom osetivši da više nema čega da se plaši.

Ali kako da pređe na drugi nivo? Ona je uporno insistirala na drugarskom odnosu između njih. Da li bi se iznenadila kada bi joj rekao da želi... nešto mnogo više od toga? Ona je osećajna, možda to ne bi lako prihvatila, možda bi posumnjala u njegovu iskrenost. Moraće da smisli način kako da razoruža njenu odbranu, kako da je natera da u njemu ne vidi više samo zavodljivog lepotana, koji lako osvaja i ostavlja, nego iskrenog prijatelja... koji bi hteo da postane i nešto drugo.

Uzbuđenje zbog neočekivanog otkrića svojih novih osećanja prema njoj svog ga je obuzelo. Ali nije smeo da je gleda tako toplo. Verovatno joj izgleda kao Hari, sa svojim plitkim, površnim i usputnim udvaranjem. Moraće da nađe nešto drugo, nešto što će joj dokazati da on misli ozbiljno.

- Ne, nije ti potrebno. Ti već znaš da si najlepši i najprivlačniji - smejaia se, podbadajući ga.

U tom momentu začula se zvonjava. Uozbiljila se i pogledala u tašnu, oklevajući. Pramena na njenom licu bila je više nego vidljiva. Svo dobro raspoloženje odjednom je nestalo. Uzela je telefon i javila se.

~ 35 ~ Foxy

Zvoncica

- Halo? Ja sam. Da, doći ću... Ne znam... Možda... Ne, nećeš to da uradiš. Zato jer ne želim. Naravno da neću kasniti. U redu... U redu, pozdravi Kiti. Vidimo se u nedelju. Ćao... - prekunula je razgovor i okrenula se prema tašni da vrati telefon. Na to je utrošila mnogo više vremena nego što joj je zaista trebalo.

Ali od njega ništa nije mogla da sakrije. - Problemi? - upitao je, zavaljen u stolicu. Ne sme da navaljuje sa

ispitivanjem, ali radoznalost ga je izjedala. - Ne baš. Moja sestra Lora. Zove da proveri da li dolazim na Kitino

venčanje. Kao da bih mogla da ne dođem - rekla je gorko. - I šta to hoće da uradi sa čime se ne slažeš? - upitao je polako. - Ma, ništa - rekla je. A onda, posle kraće pauze dodala: - Hoće da

pozove jednog... poznanika da mi bude pratnja. - Nemaš pratnju? - upitao je nehajno, ali odmah mu se upalila

lampica. Dobro je, nije pozvala Brajana. Možda je upravo ovo šansa koja mu je

trebala. - Nije bitno. Možda ću da pitam Brajana da pođe sa mnom - odvratila

je, kao da mu čita misli. - Brajana? Zašto ne mene? Zar ti je on bliži? - u njegovom glasu

osećala se iskrena povređenost. - Pa, ti si vikendom zauzet - rekla je, malo iznenađena i obradovana

njegovom reakcijom. - E, pa, sledećeg neću biti. Idem sa tobom - najavio je odlučno. - Ovaj... - Ne želiš da pođem? - iznenadio se. - Ma nije to u pitanju. Moja sestra Lora... Ona ume da bude pomalo

zlobna kada se interesuje da li imam momka... - glas joj se prekinuo. Nije smela da pogleda u njega. Pošto je tišina malo potrajala, rešila je

da ga velikodušno oslobodi obaveze koju je sam nametnuo. Ali pre nego što je stigla da ga odvrati, on je ponovo progovorio.

- Znači, sestra očekuje da se pojaviš sa momkom? - Da. Ali ti ne moraš... - Pojavićeš se. Sa lažnim momkom. Ja ću da ti glumim dečka, ako će to

zadovoljiti radoznalost tvoje sestre - objavio je svečano. - Glumićeš mi dečka? - Šta je tu toliko čudno? Ne želiš to? - O, da! Mislim, hvala ti - zbrzala je zbunjeno i srećno.

~ 36 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Onda je to rešeno. Ti si meni jedno veče bila lažna devojka, kada mi je bila potrebna pomoć sa Dženis. Sada ću ja tebi jedan dan da budem lažni dečko - rekao je veselo. - Idemo sutra do salona da ti odaberemo neku lepu Leninu haljinu. Moraš tamo da budeš najlepša. Ne želimo da razočaramo tvoju sestru - zločesto se nasmejao, uživajući u njenom iznenađenju i olakšanju.

- Jesi li siguran da želiš to? Mislim... možda ti neće biti baš prijatno - i dalje je zvučala nesigurno, uprkos oduševljenju koje je potajno osećala i za koje je mislila da joj se ne vidi na licu.

- Zašto bi mi bilo neprijatno? Ti si devojka kojom bi se svako ponosio. Osim toga, kad ti odaberemo neku provokativnu haljinu... Nemaš valjda obavezu da nosiš neku ružnu haljinu za deveruše? - zabrinuo se iznenada.

- Nemam. Moja sestra je odabrala svoju drugaricu umesto mene da joj bude deveruša - rekla je odmereno, trudeći se da ne pokaže koliko je zaista boli ta sestrina odluka.

- Pa... i nije ti neka sestra. Ali još bolje, ne moraš da nosiš neko čudo. Mlade su vrlo pokvarene, odaberu za deveruše najružnije haljine koje se mogu naći... Nemoj da se smeješ, to je čista istina. Zaista ću uživati kada se tamo pojavim sa najzgodnojom gošćom.

- Nemoj biti tako siguran u to - opomenula ga je, ali uzbuđenje zbog njegovog oduševljenja samo što je nije ugušilo.

- Ali jesam siguran. Kad moramo da budemo tamo? Odvešću te pre toga do Meri. Ona će da te tako sredi, da će tvoje društvo da se šokira kad te vidi. Oprosti mi, ali mislim da će neki koji su te poznavali kao malu Saru Terminatorku sada da budu zapanjeni. Hoćemo li to da im priredimo?

- Hoćemo, hvala ti mnogo. Baš si pravi prijatelj - naglasila je, da zabašuri ono svoje malopređašnje neoprezno oduševljenje.

- Znam - nasmejao se. U tom momentu je u prostoriju provirio jedan par u potrazi za

mestom. Muškarac se malo zbunio kada je ugledao Saru. Klimnuo je glavom, skoro neprimetno, a onda su se povukli. Odlučili su da pređu u prednji deo.

- Ko je to bio? - upitao je Rendi posle nekoliko trenutaka. Naravno, mogla je da pretpostavi da on sve primećuje. - Brajan. - Opa - rekao je proučavajući njeno lice. - Mi se ne zabavljamo. Samo smo jednom izašli - otpila je jedan mali

gutljaj soka.

~ 37 ~ Foxy

Zvoncica

- Nije te pogodilo što ga vidiš sa drugom? Rekla si da ti se sviđa - pogledao ju je ispod oka.

Brajan ja zaista izgledao veoma privlačno. Kao i prsata plavuša, sa kojom je bio u društvu.

- Pa i on je mene video sa drugim. I on bi, onda, trebalo da bude pogođen. A ne vidim zašto bi bio - rekla je mirno, ne komentarišući plavušu sa njim, da ne bi izgledalo da je ipak ljubomorna, a krije.

- Onda je to u redu, pretpostavljam - rekao je on, rešavajući da je natera da zaboravi tog Brajana.

Od sada će da misli samo na njega, nikakvi Brajani neće više nikada ni na trenutak zaokupiti njene misli.

- Nego... šta si mislio pod onim da mi odabereš neku provokativnu haljinu? - upitala je zabrinuto.

~ 38 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

IV

- Ne znam zašto se buniš, zar haljina nije divna? - upitao je Rendi dok je u nedelju vozjo Saru na sestrino venčanje.

- Jeste divna, ali... Možda je bolje bilo da smo uzeli onu drugu, malo mirniju... - odvratila je ona, pazeći na put da mu kaže gde da skrene.

- Ne, ova ti predivno stoji, čak je i Meri to prokomentarisala, a ona se, veruj mi, nagledala zgodnih devojaka u predivnom haljinama. Isto kao i ja.

- U redu, verujem ti - pomirila se neuobičajeno brzo. Verovala mu je to za zgodne devojke. I nije htela da mu protivreči kad

joj daje komplimente. Onda je neko vreme samo ćutala dok se nisu izvukli iz njujorške gužve.

- Kaži mi, molim te, zašto si tako neraspoložena. Jel' ti žao što sam pošao s tobom? - konačno je progovorio.

- Nikako. To je nešto najlepše što si mogao da mi prirediš - rekla je odmah.

To jeste bila istina. I bila bi presrećna zbog toga, kad bi samo mogla da zaboravi na pakao koji će ih dočekati kada stignu kod njenih.

Nije morao da skrene pogled sa puta ispred sebe da bi primetio kako su joj ruke zgrčene u krilu. Znači, ipak postoji neki problem koji nije u vezi sa njim. Bar je to olakšavajuća okolnost. Otkako je rešio da bude sa njom, ništa nije moglo da ga od toga odvrati. I ovo će biti nešto što će zajedno rešiti. On će joj pomoći u tome.

- Dobro, hoću sad istinu na sunce. Da mi kažeš šta tamo mogu da očekujem i zašto si toliko zabrinuta - rekao je blaže kada je primetio da se trgla. - Ja, kao tvoj navodni momak, moram da budem upućen u porodične odnose i situacije. U sve što smatraš da je bitno.

- Moram da te odmah upozorim da moji roditelji neće biti preterano ljubazni prema tebi, naročito majka. Ona smatra da su svi poslovi izvan medicine i prava, drogiraški i nedostojni pravih muškaraca. Već je ljuta na mene što sam otišla u Njujork, umesto da sebi tražim dostojnog muža na dobrom položaju, kao što je Kiti uradila.

- Svako ima pravo na svoje mišljenje. Ali nemoj da se sekiraš, znaš da na mene to slabo deluje. Dalje? - rekao je pomirljivo.

Bilo joj je drago što je tako mirno prihvatio to prvo obaveštenje. Ali, kako će reagovati kada stignu tamo i oseti majčinu hladnoću na delu?

~ 39 ~ Foxy

Zvoncica

- Pa... Kiti je najmlađa, a prva se udaje. Veoma je ponosna što je postigla takav „uspeh”. Videćeš i sam - rekla je malo postiđeno. - Lora je veoma zgodna. Verovatno će pokušati da mi te „preotme”. Ona smatra da je najlepša od nas tri - uzdahnula je.

Nasmejao se na to. - Znaš da zbog toga ne moraš da brineš. Mene niko neće moći da ti

preotme - rekao je, a onda napravio malu pauzu. - Ko je to, kog toliko ne želiš da vidiš, a biće tamo? - upitao je blago, skrećući na autoput.

Progutala je knedlu pre nego što je progovorila. - Vejt - rekla je konačno, kao da saopštava neku tragičnu vest. - To ti je bivši momak? - On je... nije mi bio momak... u pravom smislu. On je... - mučila se da

nađe reči. Ćutao je, čekajući da sama smogne snagu da izgovori to što je toliko

muči. - On je bio najzgodniji momak u školi. Sve su devojke bile lude za

njim. Tako da... sam odmah pristala kada me je pozvao da izađemo. Nisam znala da... sa svojim drugovima ima takmičenje ko će od njih više i brže devojaka da smuva... A to su posle postavljali na internet. Tako da sam i ja tamo osvanula, sramno brzo. Nije se sve baš dobro videlo, jer bih verovatno primetila kameru, ali bilo je jasno šta predstavlja. Lori je to sve bilo zabavno. Ustvari, ona je znala od početka šta rade, pošto se družila sa njima. Posle mi se sve vreme rugala, kao da sam najveća budala što sam se uopšte i ponadala da on može istinski da se zainteresuje za mene. Najpopularniji momak u školi teško da bi se zaljubio u nekog kog zovu Terminatorka - rekla je gorko.

- Đubre - rekao je stežući volan. Mogao je samo da zamisli kako je to bio neprebolan udarac za osetljivu devojčicu koja već trpi poruge zbog svog imena. Ni njenu sestru nije mogao da razume. On je svoju sestru mnogo voleo i dobro se sa njom slagao, nije mogao da zamisli takvu podlost. Ni najmanje nije sumnjao da je upravo to razlog njene uzdržljivosti i opreza u vezama. Sada mu je bilo još draže što je bio promišljen i nije navaljivao na nju, a još više što je pošao sa njom. Biće joj neophodna njegova pomoć i podrška.

- Lora je predlagala da mi on bude pratilac ako dođem sama. On je mladoženjin brat, pa će sigurno biti tamo - dodala je.

- Odlično! Mislim, krajnje je vreme da taj nečasni gospodin malo bude u ulozi koju je drugima namenjivao - rekao je, prigušujući iznerviranost.

- Šta hoćeš da uradiš? - uplašila se.

~ 40 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Ništa posebno. Samo želim da te vidi kako sad izgledaš... Nisi valjda još zaljubljena u njega? - presekao je u pola rečenice.

- Oh, ne brini. Odavno sam se izlečila od te bolesti. - Dobro je. Jer on ne zaslužuje ni jednu jedinu tvoju misao. I... hvala ti

na poverenju, što si mi sve ispričala. Verujem da je poverenje ono što je u tebi najviše stradalo posle tih nemilih događaja i da ti nimalo nije bilo lako da ovo nekome kažeš.

- U pravu si - rekla je, odjednom osetivši ogromno olakšanje što je nekome sve ispričala, što je to bio baš Rendi, što je ovako fin i ima toliko razumevanja i reči ohrabrenja. - Nikad nisam uspela da se toliko opustim da ponovo verujem i budem bliska sa nekim - priznala je još i to, posle kraćeg oklevanja.

Njemu je to, naravno, već bilo jasno, ali bilo mu je drago što mu je i to rekla. Sada je bio potpuno siguran da će tamo sve biti u redu i da će se Sara sa tog venčanja vratiti potpuno preporođena. I spremna za njega.

- E, sad idemo tamo da ih rasturimo! - nasmejao se. Njegovo dobro-raspoloženje postepeno je prelazilo i na nju. Umesto

da se, kao do sada, krije u mišjoj rupi, sada će da se tamo pojavi kraljevski, u najlepšoj haljini, sa najlepšim momkom koji tvrdi da je njen. Zar to nije predivno? Osetila se lako i slobodno, kao da se njenom zatočeništvu u mračnoj prošlosti konačno smeši kraj.

Zahvalno je pogledala njegov predivni profil. Osetio je njen pogled i osmehnuo se, ne skrećući pogled sa puta ispred sebe.

- A što se tiče haljine... - počela je. - O, ne opet! - zavapio je. Haljina je bila veoma slična onoj koju je

nosila ono prvo veče, samo još slobodnija i lepša. Izgledala je božanstveno u njoj, ali to nikako nije mogao da joj objasni. Ako ništa drugo, bar je imala poverenje u njegov izbor i pristala da je ipak obuče. Sad je očekivao još protesta i snebivanja.

- Mislim da je divna. I veoma sam srećna što si me ubedio da je obučem - rekla je neočekivano.

- O, hvala ti, Bože! - uzviknuo je, a ona se nasmejala tolikom oduševljenju.

- Od početka mi se dopadala, ali nisam imala hrabrosti da je odaberem. Veoma mi se sviđaju sve ove biserne perlice. Samo se bojim da ne budem nespretna i nekako ih otkinem.

- To se neće dogoditi. Bićemo pažljivi kad razmenjujemo nežnosti - nasmejao se, pogledavši je nakratko.

~ 41 ~ Foxy

Zvoncica

- Kakve nežnosti? - odmah se ukočila, ali onda je uočila njegov šeretski osmeh.

- Kako kakve? Pa zar nismo momak i devojka? Sada ćeš morati da pristaneš na malo „pipkanja” i... Šta ono drugo beše zabranjeno?

- Za to ćemo još videti - zapretila mu je, osećajući srce kako joj se penje u grlo.

Nežnosti? On nema pojma kakvu joj sreću sprema, ako zaista planira da se toliko uživi u ulogu. Ovog puta neće biti narogušena oštrokonđa, nego će uživati u tim nežnostima sa njim.

- Ali dajem ti dozvolu da danas zaslepiš sve goste svojim blještavim osmehom - rekla je velikodušno.

Jadni gosti. I ne znaju šta im se sprema, zasmejuljila se u sebi. Rendijev osmeh zaista je bio neodoljiv, zaslepljujući. Ona je to najbolje znala.

- O, hvala ti. Inače sam ovih dana pred ogledalom vežbao da bude još zavodljiviji - nasmejao se. - Vidiš kako ću danas da ti budem koristan.

- Ti si mi koristan od prvog dana - rekla je tiho i odmah se pokajala, ali on se ljubazno pravio da je nije čuo. Uzdahnula je tiho, gledajući kroz prozor na drugu stranu.

Ipak, kada su ušli u ulicu gde su živeli njeni, opet je osetila kako joj se vraća napad panike. Samo što se nije saplela i pala kada je izlazila iz kola, dok su ih pristigli gosti odmeravali. Sada joj se učinilo da je njena haljina ipak suviše šljašteća i upadljiva, da će se nekako obrukati, da će svi na njegovom licu pročitati da joj nije pravi momak, da će joj ga Lora preoteti...

Sve katastrofalne mogućnosti nagrnule su u njenu glavu, praveći pometnju. Rendi je obišao oko kola i uzeo je za ruku. Stegao je njen hladni dlan i sagnuo se prema njoj.

- Nadam se da mi veruješ, kao što si i do sada? - šapnuo je pravo u njeno uvo.

Njegov dah učinio je da joj odmah navre krv u glavu i da zaboravi na sve brige. Kada je podigla pogled, videla je da gosti ne zure zlobno i pakosno, nego samo iznenađeno i zadivljeno. Opet je sve izgledalo dobro. Uzvratila je stisak i pošla sa njim prema kući.

Posle pola sata već su svi znali da je Sara prava srećnica. Njen dečko, ne samo da je bio najzgodniji na ovom prijemu, nego je imao i najprivlačnije zanimanje. Devojke su se tiskale u blizini, loveći njegov pogled, nadajući se da bi nekoj od njih mogao da ponudi pomoć u otpočinjanju manekenske karijere. Muškarci su ga oprezno posmatrali, osećajući kako bledo i neinteresantno izgledaju u poređenju sa njim. On

~ 42 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

se u potpunosti uživeo u ulogu njenog kavaljera, da joj je na svaki mogući način poklanjao pažnju i isticao kako je divna.

Od sve te njegove blistave pažnje zaista se i osećala divno, kao da je u nekoj bajci, u nekom snu kakav je sanjala kada je bila dete i maštala o tome da bude omiljena, najlepša, a ne Sara Terminator, kojoj se svi smeju i rugaju. Čak je i njena majka malo smekšala, mada je i dalje Rendija gledala hladno i nije mu dozvoljavala da joj se približi i umilostivi je. Kiti se nije mnogo zadržala uz njih, mora da je bila ljuta što je njen pratilac daleko zasenio mladoženju, a možda čak i nju. Lora se zasad nije približavala, ali oka nije skidala sa njih. Zasad je sve teklo dobro, a Sara je bila na sedmom nebu, makar i sa lažnim momkom.

Posle ceremonije venčanja, kada je počela zabava, Rendi je bio još bolji. Sa očaravajućom elegancijom poveo ju je na podijum, stežući joj ohrabrujuće ruku, dok se ona tiho bunila, ali i pošla za njim.

- Ja nemam pojma sa igranjem, ovo ti je velika greška. A vidim da svi gledaju u nas. Verovatno čekaju da se sapletem ili okliznem i konačno vide ono na šta su navikli - šištala mu je u uvo, sa opreznim osmehom za publiku. U stvari, baš i nije mnogo marila za ostale. Bojala se da se ne obruka pred Rendijem.

- Rekla si da mi veruješ. Onda se samo opusti i prati me. Ništa drugo ne moraš da radiš - šapnuo joj je.

Opet je osetila kako je golica njegov topli dah. To je bilo presudno da zaboravi na svoje strahove i strepnje i da se zaista prepusti njegovom vođstvu. Koncentraciju joj je samo kvario njegov topli dlan kojim joj je dodirivao gola leđa. Haljina je imala nekoliko perlastih traka koje su se ukrštale na otvorenim leđima. Mogla je samo da uživa u ovom danu i da se oseća kao princeza. Čak je u njegovom naručju i plesanje izgledalo lako i lepo.

Mogla je da se pretvara da joj je on zaista momak i da zamišlja da je on to grli... A da iskrice iz njegovih očiju govore da je voli, da je želi, da je za njega najdivnija, jedina koju hoće, da više ne želi da joj bude samo lažni, nego pravi momak...

Toplina i mekoća njenih očiju skoro da ga je opijala dok su se lako provlačili između parova. Bio je vešt plesač, a sa njom je zaista uživao, uprkos njenom početnom strahu. Hteo je da je ubeđuje kako je rođena za podijum, ali bi time samo pokvario ovo što su govorili očima. A njene su zaista govorile više nego bilo koje reči. Potpuno se opustila u njegovom naručju, pustila ga da je vodi između ostalih parova, potpuno nesvesna i koraka, koje je uspevala da prati, i svih ostalih oko njih.

Privukao ju je bliže, iznad svega želeći da se sada, nekim čudom, stvore na sasvim drugom mestu, sami. On se, doduše, već osećao kao da

~ 43 ~ Foxy

Zvoncica

su sami, potpuno koncentrisan na nju, na njena gola leđa pod njegovom rukom, na topli drhtaj kojim je povremeno reagovala kada bi je privio bliže uz sebe. Nije osećao prisilu da joj glumi dečka. To što je povremeno naslanjao obraz uz njenu kosu, bilo je potpuno spontano. I izazivalo još veću blistavost u njenim očima.

Još samo malo, još nekoliko sati, i biće ponovo sami. Nije bio nestrpljiv zbog tog odlaganja, jer je ona već bila takoreći u njegovom naručju, njegova. Bilo mu je lako da zamišlja kako ovo nije samo plesni stav, nego je on to grli, privija uz sebe... Iz njenih očiju mogao je da pročita da će njegove izjave i priznanja biti primljene sa sličnim osećanjima i to ga je činilo neopisivo srećnim. Prosto mu je bilo žao da je pusti od sebe kada je muzika prestala.

Kada je Sara kasnije izašla iz toaleta, prišla joj je Lora. - Tvrdiš da je onaj božanstveni momak tvoj? - odmah je krenula u

napad. - Ti, očigledno, tvrdiš suprotno - odgovorila je pomirljivo Sara. Nije

imala želju da sebi kvari raspoloženje u svađi sa sestrom, jer je u takvim situacijama uvak izvlačila deblji kraj.

- To ćemo tek da vidimo. Ništa ti ne verujem - Lora nije popuštala. - Mislim da ti nije momak. Ne znam kako si uspela da ga se dočepaš, ali sigurna sam da je sve ovo neka vaša igra i laž.

- Zašto njega ne pitaš ako meni ne veruješ - rekla je Sara, uspevši nekako da obuzda glas da joj ne zadrhti.

Imala je poverenje u njega, stalno je sebi to ponavljala. On neće dozvoliti da se ova divota preokrene u katastrofu. Odoleće Lori kada pokuša da ga osvoji, neće je obrukati takvom izdajom. Ali ipak je zadrhtala pri pomisli na tu opasnost.

- I hoću - odvratila je Lora odlučno. - A onda ćemo tek videti ko ovde pokušava da nas nasamari. Ja sam

lepša i privlačnija od tebe. Nije pravedno da ti imaš takvog, a ja... - Nikakvog - dovršila je Sara njenu rečenicu. - Mogla bi da budeš sa

Vejtom, pošto ga toliko voliš. U poslednjih mesec dana hiljadu puta si mi ga pomenula - nije mogla da izdrži, a da je ne pecne.

- Vejt je budala - odvratila je Lora namgrođeno. - A ti si još veća, kada si mogla da dozvoliš sebi da budeš sa njim i da te on snimi. Zna li tvoj dečko da si potencijalna zvezda na internetu?

- nasmejala se Lora zlobno. - Vidim da si voljna da ga obavestiš o tome - prebledela je Sara.

Podsećanje na to je ponovo zabolelo. Naročito što je dolazilo iz sestrinih usta.

~ 44 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- I hoću. Sigurna sam da će, čak i ako ti je zaista momak, kao što tvrdiš, posle toga prestati to da bude.

- Ne mogu da verujem šta izgovaraš - rekla je tiho Sara. - Ne mogu ni ja da verujem da čuvena Sara Terminator ima toliko

drskosti da nam ovamo dovuče plaćenog glumca i da ga predstavi kao svog momka...

- Ko je taj plaćeni glumac? - odjednom se začuo glas do njih. Obe su se trgle kad su ugledale Rendija. Saru je zabolelo srce koliko je

bio lep. - Zar niste? Ja mislim da ste joj lažni momak. Ne mogu da verujem da

ste stvarno zajedno - okrenula mu se Lora malo drsko. Sara je istovremeno premirala zbog njegovog odgovora, a i

sažaljevala Loru, znajući koliko on mrzi takvo nadmeno ponašanje. - Sve što sam danas ovde izgovorio je čista istina. Ja volim Saru. Ona je

nešto posebno u mom životu - rekao je polako. Lora se pušila od zavisti. Ali odjednom se savladala, setivši se da taj

izraz lica ne može nikako da je ulepša. Zato mu je iznenada uputila svoj najzavodljiviji osmeh.

Sara se sva skupila u očekivanju šta će sada da se desi. Znala je šta Lora smera, ali nije znala kako će Rendi da reaguje, da li će hteti i uspeti da se iščupa iz njenih kandži. - Oh, žao mi je. Ja sam samo očarana - pogladila ga je po rukavu, kao da pokušava da očisti neku nevidljivu trunku. - Sara nikad nije imala tako divnog momka.

- I meni je to isto rekla - nacerio se. Obgrlio je Saru i privukao je bliže, osećajući kako je na ivici.

- Da... mada... Vejt je skoro isto tako zgodan kao vi, a ona je nekada bila jako, jako zaljubljena u njega. Ne bih se čudila da je to još uvek - rekla je Lora slatko, proprativši svoju izjavu jako zavodljivim pogledom.

- Uvek kažem da je odlično pobediti u jakoj konkurenciji - odgovorioje on ne trepnuvši.

Lora je bila besna, ali se i dalje smeškala. Prišla je sasvim uz njega i pogledala ga onako kako je često vežbala pred ogledalom.

- Rendi, vi ste zaista divni. Znate, ja sam oduvek maštala da postanem model. Da li biste mogli nekako da mi pomognete u tome? Bila bih vam izuzetno zahvalna - rekla je promuklo, gledajući ga značajno odozdo, ispod trepavica.

Sara samo što se nije onesvestila. Lora je uvek izgledala očaravajuće, ma kakvu gadost da je imala na umu. Nije bilo muškarca na koga se nameračila, a da joj je odoleo.

~ 45 ~ Foxy

Zvoncica

- Naravno, ne biste bili prvi. Mogu da kažem da je moja pomoć od presudne važnosti bila mnogim devojkama koje su danas vrhunski svetski modeli - odgovorioje kao iz topa.

Sara nije smela da podigne pogled prema njemu, osećajući kako joj ponestaje vazduha. Počela je plitko da diše, boreći se da ostane prisebna i pri svesti.

- Ali, znate, morali biste da prvo spavate sa mnom - završio je svoje izlaganje.

Sara je videla kako se Lora u momentu ukočila od tako otvorene izjave, ali se odmah spremno pribila uz njega.

- To ne bi bio nikakav problem - rekla mu je skoro šapatom, u potpunosti ignorišući Saru.

- Mislim da bi ipak bio. Vidite, vi se meni ne dopadate dovoljno da bih to uradio. Prema tome, ako mislite da na taj način gradite karijeru, nađite nekog drugog, ko će pristati - rekao je.

Sari se učinilo da nije dobro čula. Ali Lorin ukočeni izraz bio je dokaz da ipak jeste. Lora je treptala još nekoliko sekundi dok su joj razni izrazi, od šoka i neverice, do zlobe i besa, prelazili licem. Na kraju se okrenula na peti i odjurila od njih.

- Draga, da li sam bio dovoljno ubedljiv? - upitao je Saru dok su zajedno gledali za Lorom.

- I previše, bojim se. Ona mi je ipak sestra - rekla je Sara, ali radost zbog njegove podrške bila je jača od žaljenja.

- Čini se da ona vrlo često zaboravlja na tu činjenicu - odvratio je on i povukao je nazad na podijum.

Možda je bio malo grub, ali Lora nije štedela sestru, zašto bi on onda nju? Bilo je krajnje vreme da tu Sarinu sestru neko spusti na zemlju. Ali neće više da razmišlja o tome, kada je Sara ponovo u njegovom naručju i ovako ga gleda.

Jedva se uzdržavao da je ne povuče napolje, na neko usamljeno mesto, gde neće biti predmet radoznalih pogleda, gde bi mogli da budu sami. Ali još je bio dan, a i svi ovi gosti kao da su željno čekali da se nešto desi, o čemu bi posle mogli da pričaju. Nije želeo da Sari pred porodicom priredi neku blamažu, koje se ona očajnički plaši. Biće pristojan i na nivou do kraja. A onda će se vratiti kući u Njujork. Sami. I konačno rešiti ovu svoju situaciju.

Pri pomisli na to, nehotice ju je privukao bliže uz sebe. Oči su joj još toplije zaiskrile prema njemu. Ah, kad će više da se završi ovaj dan! Ne može više da sačeka da bude konačno sam sa njom.

~ 46 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

Nešto kasnije otišao je do toaleta da se osveži. Kada je izašao, video je da Vejt stoji kraj Sare i nešto joj govori sa tako prepotentno samouverenim izrazom lica, da je Rendiju došlo da ga odalami. Požurio je prema njima.

- Zdravo, draga. Izvini što sam se zadržao, ali vidim da imaš društvo, pa nisam brinuo. Vi ste sigurno njen prijatelj iz detinjstva? - upitao je Rendi bezazleno, mada mu je Sara odmah pokazala Vejta, čim su stigli, i odlično je znao ko je on.

- Pa... moglo bi se reći da smo i više od prijatelja - rekao je Vejt drsko, odmeravajući Saru bezobraznim pogledom.

Rendi vide preko njenog ramena Loru kako ih pažljivo i žudno posmatra. Mora da ga je ona poslala. Verovatno da nervira i osramoti Saru, ili čak da im pokvari vezu, ako su zaista ono za šta se izdaju. Ali nisu znali koliko je Rendi dobar igrač. On je odavno navikao da se kreće u društvu drskih lažova i foliranata, ovo dvoje ovde bili su mala deca za većinu onih koje je svakodnevno sretao. Mrzeo je takve tipove kao što je Vejt, drske i samouverene do grubosti.

- Zaista? - upita Rendi i dalje ljubazno. Sara je oprezno podigla pogled prema njemu. Osećao je da sada ipak

ima više poverenja u njega nego što je imala malopre dok je trajao okršaj sa Lorom.

- Da, mi smo... bili... ljubavnici. A i sada smo ponekad, kad skoknem do Njujorka. Zar ne, draga? - okrenuo se Vejt prema Sari.

- Ne bih rekla da je tako - odvratila je gadljivo, izmičući od njegove ruke kojom je pošao da je dodirne.

- Ali zašto da više krijemo našu vezu, nema smisla - nastavljao je Vejt ljigavo. - Znaš i sama koliko uživamo kada smo zajedno. Toliko, - sada se okrenuo prema Rendiju - da smo je ovekovečili kamerom. Zar ne, draga? Sara je insistirala da to uradimo i složila se da snimak čak postavimo na internet - rekao je, ne trepnuvši.

- Baš interesantno. Meni je rekla da je upravo bilo suprotno - rekao je Rendi, i dalje se uzdržavajući.

Sara je ćutala, ali činilo se da nije više toliko preplašena. Ponekad je lakše suočiti se oči u oči sa izvorom svojih strahova, nego se doveka kriti.

- Ah, kako laže. Znate, više puta mi je rekla kako voli prave muškarce. Vi, u vašoj profesiji, imate nekako ženskastu crtu, čak i ako niste sa one druge strane - naglasio je Vejt značajno.

Naravno, oboje su shvatili na šta je mislio. Sara je počela da se nervira. Više ga se nije plašila, sada je imala želju da ga nekako opameti, ali tako da ga dobro zaboli. Sva sreća što je povela Rendija. Brajan joj

~ 47 ~ Foxy

Zvoncica

nikakva podrška ne bi bio. Njega bi možda Lora uspela da odvede u neki ćošak i namesti situaciju da ih neko zatekne, samo iz čiste pakosti i da joj dokaže da to može.

- U mojoj profesiji zaista ima svakakvih, i sa „ove” i sa „one” strane, i pravih muškaraca, a i onih lažnih - odvratio je Rendi zaslađeno. - Ja lično ne volim arogantne budale - naglasio je tiho, gledajući Vejta u oči, da proveri da li je do njegovog mozga doprlo to što hoće da mu kaže.

Kada je video da se ovaj iznenadio, nastavio je: - Ali imam nekoliko veoma dobrih prijatelja sa „one” strane, koji su

uprkos tome veoma muževni. I koji vole baš tako zgodne momke kao što ste vi - nastavio je sa zadovoljstvom, uočivši kako se Vejt trgao i prebledeo.

Iz iskustva je znao da se takvi nabudženi muškarci mnogo plaše onih „ženskastih”, valjda da ih ne zaraze svojom „bolešću”.

- Siguran sam da bi mi oni bili večito zahvalni da ih upoznam sa vama. I oni, znate, vole da se slikaju i snimaju. Pa možda biste voleli da sa njima upotpunite svoju kolekciju snimaka za interenet? - upitao je Rendi sugestivno, sagnuvši se prema Vejtu, koji je na to odskočio kao da ga je neko uboo.

- Vi ste... vi... Šta ste hteli ovim da kažete? Mislite da ću dozvoliti nekom pederastom momčiću da mi ovako preti? - ciknuo je Vejt piskavo, da su se neke gošće u blizini okrenule.

Rendi je i dalje na licu imao blaženo ljubazan izraz, tako da nisu mogle da procene o čemu se radi.

- Verujte mi, ako ikada, ikada više, bilo kome pokažete ili samo spomenete snimak na kome je Sara, upoznaću vas sa mojim prijateljima, bilo da to želite ili ne. Pa vi sami promislite i odlučite o tome. A sada vas pozdravljamo, verujemo da imate preča posla. Da razmišljate o nekim veoma važnim pitanjima - rekao je Rendi mirno, obgrlio Saru oko struka i poveo je na drugu stranu.

Jedva je pogađala da ravno korača. Sada bi joj dobro došlo da udahne malo vazduha. Dobro je što ju je poveo napolje, na travnjak ukrašen balonima, gde su se neka deca još uvek jurila. Uočio je zgodno postavljene klupice u hladovini, mada je sunce bilo na izmaku i sada je svuda bilo prijatno.

- Jesi li dobro? Nisam te prevše iznervirao svojim predstavama? - upitao je sedajući pored nje.

Podigla je suzne oči prema njemu. - Nikada niko nije učinio nešto ovako dobro za mene kao što si ti

malopre - uspela je nekako da progrca, jedva se obuzdavajući da mu ne ~ 48 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

padne u naručje. Nekako se uzdržala, poslednjim atomima snage i razuma.

- Ne laskaj mi, uobraziću se - nasmejao se i naslonio ruku na naslon klupe, dodirujući joj zaštitnički ramena i leđa. Poželeo je da je stegne i privuče uz sebe, da ne mora više da se obuzdava i glumi samo prijatelja. I lažnog momka.

- Toliko sam ganuta... i dirnuta... i srećna, da bih mogla da te poljubim! - uzviknula je, nasmejavši se kroz suze.

- Pa zašto onda to ne uradiš? - upitao je tiho i ozbiljno. Htela je nešto drugo oduševljeno da kaže, ali ju je zaustavio njegov

ozbiljni ton. Pogledala je nesigurno u njega, sa strepnjom da možda nije dobro čula, da joj se učinilo, da nije to baš tako mislio... Onda se sagla i brzo i glasno ga cmoknula u obraz, žaleći što je na trenutak mogao da joj na licu pročita iznenađenje i nadu. Nije smela da ga uplaši svojom ogromnom ljubavlju i beskrajnom zahvalnošću, ne sada kada je toliko toga dobrog učinio za nju. Ne sme da uništi ovo što su stvorili, ovo dragoceno, neprocenjivo prijateljstvo i da ga otera svojim praznim nadama, na koje nije spreman da ogovori.

- Nisam mislio na takav poljubac - i dalje je bio ozbiljan. - Nego? - upitala je napuklim glasom. Nešto u njegovom pogledu i

držanju uticalo je da se bez daha zagleda u njega. Sagnuo se prema njoj. U deliću sekunde imala je želju da se izmakne i

pobegne. A onda, odmah zatim, da ga zgrabi i poljubi, proždere poljupcima. Na svu sreću, bila je dovoljno razumna da obe te nerazumne želje suzbije. Bar dok nije osetila njegove usne na svojima.

Nekoliko sekundi sedeli su tako, u nepromenjenoj pozi, oprezno se dodirujući usnama, on sa jednom rukom na naslonu iza nje, ona sa obema rukama stisnutim u krilu. Ovo je možda neki njegov čudni prijateljski poljubac, pokušavala je da sebe dozove pameti, osećajući kako se opasnost cunamija približava. Ali bilo je kasno. Kada je ruku iza nje definitivno spustio na njena leđa i privukao je bliže, nedvosmisleno joj pokazujući da poljubac nije bio nikakva greška, bacila mu se oko vrata, pretvarajući to oprezno ispitivanje u bezumni, strastveni vrtlog čitave sile poljubaca. Nije mogla da dođe do daha, ali ko još mari za disanje, kada se konačno dočepa onoga o čemu mašta!

Beskrajna radost što i on uzvraća istom merom, što nije samo ona ovoliko popustila kočnice, preplavila ju je svu. Gladni, bezumni poljupci pretvorili su se u posvećene, pa u nežne, ispitujuće, pa opet u strastvene... Nije više marila ni za šta, ni da li ih neko vidi, ni šta će posle ovoga da bude...

~ 49 ~ Foxy

Zvoncica

Kada se posle nekog vremena malo izmakao, puštajući je iz naručja, pobunila se.

- Ne beži, nisam te još izljubila - progunđala je prigušeno, pošavši za njim, ali onda je primetila da on nekog gleda preko njenog ramena.

Onda je čula i to tako poznato, značajno nakašljavanje. Okrenula se i izmakla od njega, jedva se uzdržavajući da ne skoči u stavu „mirno”, kao što je radila kad je bila devojčica.

- Zdravo, mama - rekla je što je mirnije mogla, savladavši užasnutost. - Lora mi je rekla da si ovde i da se ljubakaš sa svojim... momkom -

majka je odmerila tog „momka” najprezrivije što je mogla. Za njene ćerke jedino bi neki doktor ili advokat bio dobra partija. Nikako ne neki ovakav lepotan iz sveta šou-biznisa, ili neke slične sumnjive delatnosti.

Rendi je uzdržano posmatrao doteranu gospođu kako ga ledeno odmerava.

- Unutra je bilo vrućina - odvratila je Sara, zvučeći kao devojčica, kao da se pravda.

- Nisi mi objasnila zašto si obukla jednu takvu... nepristojnu haljinu. Sve si nas obrukala i svojim izgledom i ponašanjem - nastavljala je nemilosrdno njena majka.

Rendi se pitao da li je u Sarinom detinjstvu bilo ikakve topline. - Mama, haljina je divna i nije nepristojna - rekla je Sara, pošto je

duboko uzdahnula. - Ni moje ponašanje, a ni izgled, nikako nisu mogli da budu toliko loši...

- Ne budi drska. Lora mi se već požalila kako si je kritikovala i vređala. To je zaista prevršilo svaku meru. Mislim da je sada najbolje da se spakujete i odete. Ne želim da više privlačiš negativnu pažnju naših uvaženih gostiju.

Rendi je ostao bez reči. I pre je imao priliku da sretne takve hladne gadure, ali ovo je direktno pogađalo osobu do koje mu je stalo. Zato je ustao i uhvatio Saru za ruku. Pitao se da li da se umeša u ovu raspravu, ali je zaključio da je najbolje da to Sara sama reši. On će svakako biti pored nje kada to bude radila, ali njegov pokušaj da smiri strasti mogao bi da još više razbesni njenu majku.

- U redu, ako tako želiš. Idem da se pozdravim sa Kiti, pa odlazimo - rekla je Sara posle kraće pauze, verovatno razmišljajući slično kao on, pokušavajući da se smiri.

- Kiti je već otišla sa svojim mužem. Mislim da je ona dobro odabrala. Čarls je uvaženi advokat i pred njim je odlična karijera. To je savršeni zet za ovu kuću - naglasila je njena majka, odmerila prezrivo Rendija još jednom i okrenula se.

~ 50 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

Gledali su je kako energično korača prema kući u svojoj savršenoj toaleti, sa savršenom frizurom na glavi.

- I tako ja ispadoh nepoželjan zet u ovoj kući, koga su najurili još pre nego što je stigao da zauzme nezamenljivu poziciju - rekao je šaljivo, da bi ohrabrio Saru, kojoj mora da nije bilo lako u ovakvom trenutku.

- Žao mi je zbog ovoga, ali to sam i mogla da očekujem od svoje majke, još kada sam birala haljinu - osmehnula se tužno.

Mogao je samo da pretpostavi koliko joj je teško padalo ovakvo otvoreno odbacivanje nekoga tako važnog kao što je majka. Njegova majka bila je sušta suprotnost, uvek spremna da ugosti sve njegove prijatelje, koliko god da ih bude i kakav god lom da prave.

- Ali ipak si je odabrala. Mislim, haljinu, lako si znala kako ćeš da budeš dočekana. Divim ti se na tome. To je prvi znak pobune protiv terora tvoje porodice. I još nešto. Mislim da si prilično normalna ispala, s obzirom iz kakve porodice potičeš.

- Kako to misliš „prilično” normalna? - uspela je da se nasmeje, i njemu je laknulo, jer se činilo da je bila na ivici suza.

Uspeo je da je povuče i vrati na bezbednu stranu. - Nimalo ti ne zavidim na porodici. Kao da nisi odrasla sa njima. Kao

da su te odgajali neki sasvim drugi, bolji ljudi. Tako sam srećan zbog toga što si izrod iz svoje porodice.

- Lako je tebi, mora da imaš neku mnogo bolju - rekla je, polazeći za njim prema kući.

- Imam i upoznaću te sa njima. Idemo da uzmemo stvari... ako imamo šta da uzmemo. Pošto nas tvoja uvažena sestra mlada nije udostojila da se sa nama pozdravi pre nego što je otišla, pozdravićemo se sa onima koji žele to, pa idemo.

- Tako mi je žao zbog svega... - rekla je postiđeno zbog sestrinog nepristojnog ponašanja. I zbog ponašanja cele svoje porodice.

- Nemoj da ti bude, rekao sam ti. Meni je ovo bio jedan veoma uspešan... divan dan - rekao je toplo i obgrlio je oko struka.

Ali ovaj zagrljaj imao je neko dublje značenje nego oni današnji, za publiku. Nešto toplo joj je ustreptalo u grudima. Sada je odjednom samo želela da što pre ostane sama sa njim. Sve drugo činilo se nevažno.

- Pozdravićemo se sa mojom tetkom Lusi. Ona je veoma srećna zbog mene... što sam danas tako lepa i... što sam našla tako zgodnog i dobrog momka - dodala je posle kraćeg oklevanja.

- Drago mi je što u tvojoj familiji postoji bar još neko tako dobar... osim tebe - dodao je.

~ 51 ~ Foxy

Zvoncica

Pogledala je u njega. - Zaista tako misliš? - Zar ti nije dosadilo da stalno ponavljaš to pitanje? Sve što sam rekao

danas, najozbiljnije mislim. - Pa... rekao si i neke stvari koje nisi morao - odvratila je polako,

prisećajući se nekih naročito značajnih njegovih izjava, o ljubavi i njoj samoj. Znala je tačno svaku reč koju je izgovorio.

- Nisam morao, istina je. Ali sam hteo. I ostajem pri tome - rekao je, ostavljajući je da razmišlja o njegovim rečima dok su se pozdravljali sa preostalim gostima.

Petnaestak minuta kasnije već su bili u kolima i jurili nazad u Njujork. Neko vreme ćutke je vozio, verovatno motajući po glavi sve šta se danas izdešavalo. I šta tek treba da se desi. Isto to je i ona radila.

Najvažnije od svega bio je onaj prekinuti poljubac, posle koga su najureni sa imanja, tako da nisu stigli ništa da se razjasne. Gorela je od želje da čuje nešto više o tome, a i bojala se da to neće biti baš ono što želi da čuje. Zato nije načinjala tu temu, čekala je njega. On se prvi izjasnio poljupcem... Neka to sada potvrdi i rečima.

Kad su izašli na autoput, izgledalo je da više nema opravdanja za ćutanje.

- Ono što se desilo... - počeo je. - Ako ne želiš, ne moraš da objašnjavaš - ubacila se brzo, a ipak je

očajnički želela da joj objasni, da joj kaže da i on nju voli isto toliko kao ona njega.

- Mislim da moram. Hoću. Znaš, ovih dana, kada smo se ono čuli, bio sam vrlo nervozan, možda malo i neljubazan. To je zato što... nisam želeo da osećam ovo što sada osećam.

- Oh... - Ne, nemoj pogrešno da shvatiš. Vidiš, ja nikad nisam imao devojku

kao što si ti. Mislim... nisam imao ozbiljnu vezu. Imao sam samo neobavezne avanture, uglavnom sa modelima, devojkama koje su sve htele nešto od mene. A ja se nisam bunio zbog toga, nisam ni razmišljao o tome. Znaš kako izgleda kad odeš u restoran, pa mehanički pojedeš ono što ti se servira na tanjiru i ne razmišljajući o tome da li je ukusno ili ne, samo ga ubaciš u sebe. Takav sam ljubavni život imao. Sve dok nisam upoznao tebe.

Jedva je disala, bojeći se da će ga zvuk njenog udisaja pokolebati da prestane da govori.

~ 52 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Ti si bila sve ono što nisam tražio od devojaka i od života. Zašto si onda postala tako zanimljiva, tako neophodna? Prvo si mi bila zabavna. Izuzetno mi je prijalo tvoje društvo. Pa sam onda primetio da mi nedostaje tvoje društvo. Onda sam se zabrinuo zašto je to tako. To je bilo prvog vikenda, kada sam pokušao da pobegnem od tebe, da te isključim iz svog života. Pa kad to nije uspelo, opet sam bio besan, na tebe što mi to radiš i na sebe što ne mogu da shvatim šta se dešava. Ništa ne kažeš?

- Ja te ne pritiskam da budeš sa mnom - rekla je jedva čujno. - Znam. To me najviše plaši - nasmejao se nervozno. - Plašiš se? - odjedom je shvatila da se i on boji, da je ovo i za njega

isto toliko nepoznato i novo, kao i za nju. - Prestravljen sam - priznao je. Podigla je ruku i dodirnula ga

po nadlanici. A onda brzo povukla ruku, bojeći se da će ga dekoncentrisati dok vozi.

- Ti se ne plašiš? - upitao je. - Više ne. U početku jesam - rekla je. - Ti si sve ono što sam smatrala

da ne mogu da imam. - Možda bi ipak trebalo. Ne znam šta da ti kažem. Ja nisam tip za duge

veze. Pokušavao sam... pa... pokušavao sam da te ne zovem, da se nateram da te zaboravim... ali mi se uvek vratiš. I ne želim da te pustim. Nadam se da me razumeš. Ja nisam ni najmanje idealan momak za devojku kao što si ti. Tvoja majka je možda u pravu - nasmejao se, ali je osetila napetost u tom smehu.

- Pusti ti moju majku. Njoj niko nije dovoljno dobar. Ali meni jesi. Ja se ne bunim. I ne tražim boljeg.

- Možda bi trebalo. Hoću da te upozorim šta možeš da očekuješ od mene. Ne znam... kakav ću da budem. Možda ću da te varam, da te ostavim... Ne želim da te povredim. Ti si jako fina, dobra, iskrena... imaš sve one zastarele, zaboravljene osobine koje odavno nisu u modi. A za koje sam otkrio da ih cenim. da mi nedostaju u mom okruženju. Kada sam s tobom, osećam se sveže, da mogu da se opustim i odmorim, da mogu kod tebe da napunim baterije za sutrašnji dan, za novo suočavanje sa grabežljivim ajkulama.

- A ja sam neka fina ribica? - pocrvenela je od zadovoljstva. Na trenutak je pogledao u nju. - Možda, - nasmejao se - ali i vrlo temperamentna ribica. Nisam nikad

doživeo da me neko lupa po prstima kad hoću da se nečim... nekim poslužim.

- Da, to mi je bio odbrambeni mehanizam - rekla je zamišljeno, prisećajući se kako je počelo njihovo poznanstvo.

~ 53 ~ Foxy

Zvoncica

- Drago mi je što koristiš prošlo vreme za to objašnjenje. To mi daje nadu da sa optimizmom misliš na budućnost.

- Mislim da sam danas to konačno ostavila tamo gde pripada, u prošlosti. Opet moram da ti se zahvalim. Bio si divan kada si onako isprepadao Vejta...

- nasmejala se. - Video sam da ti treba mala pomoć. Mada si ti glavni deo već obavila.

To preboljevanje, nedozvoljavanje da ti više predstavlja smetnju i patnju u životu... to si sve sama obavila. Nema mnogo ljudi na svetu koji hoće da se hvataju u koštac sa svojim demonima iz prošlosti. To je najveća pobeda koju čovek može da postigne, da pobedi samog sebe. A ti uspevaš u tome. Divim ti se zbog toga.

- Kad smo već kod toga... Rekao si danas neke stvari... - Da si moja, da te volim i da si nešto posebno u mom životu. Na to si

mislila? - potvrdio je neustrašivo. - Da - rekla je bez daha. - A pre toga sam naglasio da je sve što sam izgovorio, čista istina. I

sada ću to da ponovim. - Voliš me? - zapanjila se. - Mislila sam... bojala sam se da je ipak to

samo predstava za Loru i Vejta. - Tako sam počeo... A onda, kada sam izgovorio te reči, shvatio sam da

su u potpunosti istinite. Ali i dalje mislim da nisam idealan momak za tebe. Ti si mi tako glatko poklonila svoje poverenje da me to plaši. Osećam se kao prevarant, koji hoće da ukrade zabranjeno voće...

- To zabranjeno voće se ni najmanje neće buniti zbog toga. Da li me čuješ da protestujem?

- Ne, ali ne znaš u šta se upuštaš sa mnom. Ne znam ni ja sam - čvrsto je stegao volan i napeto gledao ispred sebe.

- Ja znam - srećno je pogledala u njegov profil. - Nisam ja uzalud Sara Terminator. Vidiš kako sam te brzo savladala i ubedila da mi priznaš ljubav. To ne može svako.

Nasmejala se, dok je treperila od sreće, sve vreme svesna njegove blizine i topline, njegovih lepih ruku na volanu, manje od pola metra od nje. Neka napetost pri pogledu na njih svu ju je obuzimala, da se jedva savladavala.

Kako samo može da bude ovako lep, ovako privlačan? I njen. Još nije mogla da veruje da sedi pored njega, tako blizu da može da ga dodirne... I da joj je sve ovo rekao. Bojala se da joj se sve ovo nije samo pričinilo, da se

~ 54 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

njena bujna mašta konačno otela kontroli. Htela je da ga dodirne, da se uveri da ne sanja. lako je uživala u prelepom prizoru do sebe, jedva je čekala da konačno stignu i ostanu sami, ali ne u kolima i u vožnji, nego negde na mirnijem mestu. Recimo u njenom stanu. Ah, kad će već da stignu, osećalaje kako je uzbuđenje od njegove blizine prosto guši, da neće još dugo moći da se uzdržava i da ga samo gleda i sluša. Želela je da ga dodirne, oseti, zagrli...

Prisećala se njegovih ruku na svojim golim leđima danas dok su igrali i kako je zamišljala da je on to grli. Opet je pogledala njegove lepe ruke, dugačke, vitke prste... I sva zadrhtala od iščekivanja i nestrpljenja. Sad, kad su skoro već stigli, još teže je podnosila ovo čekanje nego danas, tamo na proslavi.

Jedno vreme su ćutali, dok je čudna napetost ispunjavala tesni prostor u kolima. Osećao je njen pogled na sebi. Poželeo je da zaustavi kola negde pored puta, ostavi volan i okrene se prema njoj. Ali ne, bolje je da se bezbedno dovezu kući. Kada bi je dodirnuo, osetio pod prstima, ne bi mogao da se zaustavi. A glupo je da tako gube glavu negde pored puta, u kolima, kada ih u njenom stanu čeka onaj njen lepi novi kauč.

Pitao se šta li bi rekla kad bi joj priznao da je posle njihovog poslednjeg susreta u sredu otišao u apoteku i kupio šest paketića prezervativa i da ih sve vreme nosi sa sobom. I sada ih ima u džepu sakoa. Sa njom nikada unapred ne zna šta će se desiti, kako će ona reagovati.

Osećao je da ova napeta tišina znači da i ona deli ovo neizdrživo uzbuđenje, iščekivanje, neizvesnost, nestrpljenje...

Jedva je video gde vozi, prisiljavajući misli da se vrate na put pred njima.

Konačno su stigli do njene zgrade. Zauzeo je mesto na parkingu. Ćutala je sve dok nije ugasio motor.

- Popećeš se gore? - upitala je kroz stegnuto grlo. - Ako me pozivaš - i njegov glas bio je neočekivano promukao. Mislila je da će on biti ležerniji. Možda mu zaista toliko znači, kao što

kaže? Možda se ne vara u ovoj napetosti što oseća kako struji između njih, kako ih obavija, uvlači i usisava u svoje vrtloge.

- Pozivam te - rekla je i povukla ga za ruku, odjednom nestrpljiva. Požurio je za njom. Skoro da su trčeći uleteli u njenu zgradu. U liftu su

mogli samo da se gledaju, gladno i napeto, jer je komšija sa sprata iznad bio sa njima. Bili su svesni samo jedno drugog, stojeći malo na distanci, za svaki slučaj, jer je pretila opasnost da i najmanji dodir zapali varnicu.

Kada je konačno zaključala ulazna vrata za sobom, okrenula se i pogledala ga. Više nisu bili tako užurbani. Prišao joj je polako i spustio

~ 55 ~ Foxy

Zvoncica

ruke na ramena, zagledajući joj se duboko u oči. Hteo je da u njima ponovo vidi potvrdu svega onoga o čemu su pričali poslednjih sat vremena u kolima. I video je, i više od toga. U liftu je nije zgrabio samo zato što su imali društvo. Ali zato sada... jedva se obuzdavao. A želeo je da bude kavaljer, da pusti nju da vodi, da odredi brzinu i intenzitet.

Popela se na prste i poljubila ga, naslanjajući se na njega, obavijajući mu ruke oko vrata. Kao da je time pritisla neki okidač, odjednom su se sve brane uklonile, sve kočnice popustile. Zaječao je, podižući je od poda, upijajući usne u njene. Odjednom nisu više mogli da budu dovoljno brzo, dovoljno blizu, jedno drugome. Nisu to više bili nežni poljupci. To su bili gladni, skoro grubi, kojima su halapljivo grabili ono čega su se uzdržavali celog dana, uz stenjanje i glasno disanje.

Začuo se zvuk cepanja na koji se niko nije obazirao i u sledećem momentu stotine perlica rasule su se po podu, uz zvonki zveket i poskakivanje. Nisu se ni osvrnuli na to, zaglušeni bubnjanjem u sopstvenim grudima, pulsiranjem u celom telu... Jedino čega je bila svesna, to je bila njegovo zategnuto, čvrsto telo pripijeno uz nju, njegova ruka kako se penje uz njenu nogu, vrela skoro isto tako kao i njena koža kojom je klizila.

Podigla je nogu i obavila je nekako oko njegovog struka, ne obazirući se na opasnost od gubitka ravnoteže. Ne odvajajući usne, zauzete poljupcima, nekako su se doteturali do njenog novog kauča u dnevnoj sobi i pali preko njega. Perlice su opet poletele na sve strane, kotrljale se i lupkale, kao odjek njihovih prigušenih uzdaha. A onda se ponovo začulo cepanje. Ovog puta nije haljina pretrpela štetu, nego rukav njegove košulje. I opet nisu bili dovoljno blizu, dovoljno brzo, kao što su želeli. Stezala ga je uz sebe, pod besnom olujom poljubaca i grabežljivog, nestrpljivog milovanja. Sada su morali da se oslobode prepreka u vidu odeće.

Nekako je uspeo da se odvoji od nje da bi se oslobodio kaiša na pantalonama. Htela je da protestuje zbog razdvajanja, kad je videla da on petlja drhtavim rukama po džepovima sakoa prebačenog preko naslona. Njena haljina jadno je visila sa jednog ramena, podignuta iznad struka i pokidana. Pridigla se i bacila je sa sebe. Sada je bila samo u vešu. Taj komplet je skupo platila. Kako su krenuli, za deset sekundi će i on biti samo u krpicama. Zato se i njega brzo oslobodila.

Petljao je i dalje drhtavim rukama po džepovima, odakle odjednom pokuljaše paketići prezervativa. Ovo je on, izgleda, za nju kupio, pomislila je sa još vrelijom željom za njim. Dobro je što su spremni mogli da dočekaju ovo obrušavanje divlje strasti. Konačno je uspeo da dograbi jedan i namakne ga. Ponovo se priljubio uz nju, ispitujući dokle su stigli sa

~ 56 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

pripremama. Podigla se prema njemu, pa kad nije uspela da ga pronađe, prebacila je jednu nogu oko njega.

Za trenutak je zastao, zagledao se u njeno zajapureno lice, a onda se povukao i polako namestio. Lako je skliznuo u nju, nije više bilo vremena ni potrebe da odlažu neminovno. Onda je usledilo neobuzdano, divlje spajanje, nalet radosti, klizanje u neki drugi svet, praskav kao vatromet i sjajniji od sunca. I opet oslobađanje, uz prigušene krike, skoro ropac.

Za nju je ovo svakako bilo nešto novo i neobično, ali on je bio iznenađen svojim oduševljenjem i zanosom. Nikada nije doživeo ovakvu raspomamljenu radost sjedinjenja, nespretnu, užurbanu ali tako intenzivnu i jaku. Nije se sećao nijedne koja ga je ovoliko želela, koja se ovako davala, žudno, bez predumišljaja i previše priprema.

Trebalo im je nekoliko minuta da se smire, stisnuti tesno na uskom kauču. Ležala je u pregibu njegovog lakta, u čvrstom zagljaju, da ne bi pala sa ivice. On je posle nekog vremena uperio svoj tamni pogled u nju.

- Kad sam ono rekao da si ti jedna fina, bezopasna ribica? Povlačim reč - rekao je i poljubio je u kosu.

Stisla se uz njega, sva srećna i zatvorila oči. Tako su ležali još neko vreme, osluškujući svoje, u početku zadihano disanje, ali koje se polako ujednačavalo.

Kada se dovoljno umirila, polako se pridigla i pogledala ga. Bio je poluobučen, sa iscepanom i izgužvanom košuljom, ali činilo se da mu nije previše krivo zbog toga. Zadovoljno joj se osmehnuo.

- Imaš li nešto za jelo? - upitao je lenjo. - Gospode! Idemo sa ručka, sećaš se? - nasmejala se. - To je bilo još danas - pobunio se. - Sada je već mrak, a ja sam gladan.

I iscrpljen - naglasio je sa osmehom. - Nađi nešto u frižideru. Ja idem u kupatilo. Kada je izašla iz toaleta, zatekla ga je kako u kuhinji prži jaja. - Spremio sam i za tebe, ali ako nećeš, ja ću pojesti i tvoj deo - rekao je

preko zalogaja. - Uzmi ako si toliko gladan - nasmejala se, prišla i poljubila ga. -

Ionako ne mogu da jedem. Osim toga, gladna sam nečeg drugog. - Ej, polako. Prvo da povratim snagu. Onda ćemo se pozabaviti tvojim

nezasitim apetitom - nasmejao se i pogledao je kao da je prvi put vidi. - Da sam znao, ne bih ovoliko čekao. A ja se sve ustručavam, bojim se kako ćeš ti da reaguješ... Znaš li da se već četiri dana šetam okolo sa punim džepovima prezervativa?

~ 57 ~ Foxy

Zvoncica

- Što ranije nisi rekao! - osmehnula se vragolasto i ponovo ga poljubila, prekidajući ga u žvakanju.

A onda ga povukla za ruku, kad je primetila da je omazao i poslednji zalogaj.

- Ah, kud me noge donesoše! Raspomamljenoj veštici, koja izgleda kao fina princezica, ali u stvari, proždire nedužne muškarce - zapomagao je, idući za njom.

- Moram da ti zapušim usta. Ne mogu više da te slušam - rekla je Sara pre nego što ga je poljubila.

On je odmah privukao sebi. - Ovog puta zahtevam udobniji smeštaj! - pobunio se kada je uspeo da

se na trenutak odvoji od nje. - Mmm... - povukla ga je za sobom u spavaću sobu. Tamo je bar krevet

bio veći. Moći će da izdrži njihove ludorije.

~ 58 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

V

Prošlo je više od mesec dana. Bili su kod njega i ležali na kauču posle večere.

- Hoću da ostaneš. Ima dovoljno mesta, krevet mi je veliki, ne hrčem, nemaš opravdanje da toliko žuriš kući, subota je, sutra ne radiš... - nabrajao je, nagovarajući je da prespava kod njega.

- Pristajem, ubedio si me - nasmejala se njegovoj upornosti. Ionako joj se nije išlo. Dosadilo joj je ovo stalno seljakanje, jer su

najveći deo vremena provodili zajedno. - A mogla bi i da prebaciš ovde neke svoje stvari, da ne moramo

stalno da trčimo tamo-ovamo. Ključ mog stana već imaš - dodao je. - Ti to ozbiljno? - iznenadila se. - Najozbiljnije. U stvari, mogla bi da otkažeš stan i sasvim pređeš

ovde. Ionako dosta vremena već provodiš ovde, ima dovoljno mesta... Šta kažeš?

Ležali su na kauču u njegovoj dnevnoj sobi i spremali se da puste neki film. Ona se uspravila i pogledala ga ozbiljno.

- Ne znam. Tek mesec i nešto smo zajedno. - Ja se osećam kao da se poznajemo celog života - bio je uporan. - I ja se tako osećam. Ali... to je veliki korak. Ako nešto pođe naopako,

biću bez stana - rekla je, mada je i ona priželjkivala tu ponudu, uprkos svim bojaznima.

- Zar mi ipak ne veruješ? Bojiš se da se ne predomislim? Vidiš da sve odlično ide. Super se slažemo - sada je bio ubeđen da je nagovara na pravu stvar.

- Da, to me najviše i zabrinjava, što nemamo ni najmanji razlog da se posvađamo - osmehnula se.

- Zar želiš da se svađamo? - upitao je uvređeno. - Zašto da ne? Volela bih da te vidim kakav si kad si ljut. Takve su

stvari važne u jednoj vezi. De, de, znam da se u tome slažeš sa mnom. Hajde, pusti taj film.

- Da ga pustim, pa da možeš na miru da se uspavaš. Tako si i sinoć uradila! Jedva sam te posle probudio da te ispratim kući. Zato i hoću da se ovde preseliš. Dosta mi je ispraćanja! - prasnuo je i Sara ga je iznenadjeno pogleda. - Jel' ovako dobro? - nacerio se i ona je bacila jastuče na njega.

~ 59 ~ Foxy

Zvoncica

- Ne važi se lažna svađa - rekla je i ponovo legla. U poslednje vreme osećala je neobičan umor. To ju je brinulo, ali nije

htela da mu kaže, ni da ga opterećuje time. Nije bila paničar, da odmah trči kod lekara za svaku sitnicu. Proći će, sigurno je od vrućine, jer je leto bilo u jeku.

Sutradan je na poslu pila kafu blizu automata, kad su naišle neke njene koleginice. Nisu je videle, zanete u razgovoru.

- Lusi je trudna. Kaže, samo joj se spava, ne može glavu da drži uspravno - rekla je jedna.

Sara je odmah bila maksimalno budna i upijala svaku njihovu reč. - Mislila sam da su mučnine prvi znak trudnoće - rekla je druga. - Ne mora da znači. Džejn mi je pričala kako je njena sestra

prespavala prva tri meseca svoje trudnoće, a da nijednom nije povraćala... Sara je čula njihove korake kako se udaljavaju. Više joj se nije spavalo.

Alarm u njenoj glavi glasno je pištao. Nije valjda! Oni su svakog dana vodili ljubav, nekad i više puta. Možda se pored kondoma provukao neki mali sa repićem...

Otišla je u kancelariju i odmah zakazala pregled. Ali tek je sutradan bilo slobodnih termina.

Nije znala kako će Rendi da reaguje ako je ova njena sumnja bila tačna. Ni sama nije znala šta da misli. Jeste im lepo išlo, privikli su se na tu vezu oboje, ali beba... Trudnoća ponekad ume da rasturi neku naizgled stabilnu vezu. Doduše, ona se odmah zabrinula, a možda nema razloga.

I pored toga što se sve odvijalo besprekorno, duboko u njoj je i dalje kljucalo jedno preostalo zrno nepoverenja. Bila je svesna da Rendi nije kriv zbog toga. On nije Vejt. Nikada je namerno ne bi povredio, niti prevario. Bio je pažljiv prema njoj preko svakog očekivanja. Ali ona je i dalje nekako strahovala da će se, jednog dana, kada se najmanje nada, Rendi iznenada predomisliti, odustati od nje i njihove ljubavi.

Naravno, njemu nije smela da pokaže ni trunku te svoje sumnje. Pred njim je bila maksimalno opuštena, isto kao što je i on bio. Ah, kad bi samo mogla da bude sigurna kao što je on bio. Bilo bi zaista loše kada bi ga ona oterala svojim sumnjama, a da on nije nameravao da sam ode od nje. Zato je neprestano ubeđivala sebe da je zaista sve u redu, baš kao što izgleda.

Rendi to veče nije mogao da svrati jer je morao rano da ustaje. Možda je tako bilo i bolje. Njegovo prisustvo remetilo joj je koncentraciju, a nešto ju je teralo da neprestano razmišlja i brine se kako će sve na kraju ispasti.

Dok je prelazila iz kuhinje u dnevnu sobu, nagazila je još jednu zaostalu perlicu. Sagla se i gohvatila je. Te perlice skupljala je u jednu činijicu, da je podsećaju kako burno je počela njihova ljubav. One su joj

~ 60 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

bile nešto kao dokaz da ovo sve ne sanja, da je zaista srećna, na javi, sa najdivnijim čovekom kog je mogla da zamisli. Činilo se da ih je konačno sve sakupila. Sada će moći da se preseli kod njega, znajući da su sve na bezbednom, u činiji. Haljinu su platili Leni, ali nikada joj nije zaista bilo žao što su je to veče uništili. Kad je perlicu spustila u činiju sa ostalima, nekako je bila mirnija. Biće sve u redu, nema potrebe da brine. Činilo joj se da joj pomisao na te perlice, skupljene na dnu činije, daje snagu i veru da je njena ljubav uzvraćena istom merom i da će sve biti dobro.

Sutradan su je pozvali da joj odlože pregled za još jedan dan. Pošto se psihički spremila, sad joj je teško palo odlaganje. Nije znala šta bi, pa je na kraju odlučila da ode do Rendija na posao, sačeka ga i onda izađu zajedno. Bar da je uradila onaj test za trudnoću. Trebalo je da ga još juče kupi, sada bi već znala rezultat.

Ušla je u hol i pitala za njega. Rekli su joj da je u svojoj kancelariji. Danas je, znači, dan za papirologiju. Nije bio baš mnogo srećan kada je imao da rešava zaostalu dokumentaciju. Tada je obično bio loše volje i nervozan. Možda neće biti srećan što je vidi? Ako vidi da je nervozan, odložiće saopštavanje novosti. Uostalom, još ništa nije potvrđeno, dok ne uradi test i ne ode kod lekara. Tek će onda razmišljati o tome kako i kad da mu kaže, ako bude nečega za pričanje. Sada će biti srećna i verovaće u njega.

Podigla je glavu i pošla prema njegovoj kancelariji malo bolje raspoložena. Sa njim sve dobro ide. Čak je i njena porodica shvatila svoje greške i pokazala želju za izmirenjem. Lora je u međuvremenu počela da izlazi sa nekim uspešnim advokatom i konačno se smirila. Sve se dobro odvijalo, nije bilo razloga za brige i paniku.

Neka nepoznata devojka je sedela ispred Rendijeve kancelarije zadubljena u mobilni telefon. Sara je provukla rukom kroz kosu, gledajući se u prozorsko staklo, prišla i kucnula, a onda i otvorila vrata.

Ono što je videla ju je toliko šokiralo da u prvom momentu nije znala da li da se vrati i napravi da nije videla ništa, ili da i dalje stoji zapanjena i bez teksta i zuri u nesvakidašnji prizor. Dženis je sedela Rendiju u krilu, sa rukama oko njegovog vrata i ljubila ga.

Grlo joj je bilo suvo, nije mogla čak ni da se nakašlje, da obznani svoje prisustvo. Sve to nije trajalo više od dve sekunde, ali njoj je izgledalo kao večnost, kao zamrznuta slika na filmu.

Dženis se lenjo, sa osmehom, okrenula prema njoj, a Rendi je skočio sa stolice i stresao je sa sebe. Sara je i dalje imala utisak da se sve nekako veoma usporeno odvijalo. Krajičkom oka spazila je pobedonosni sjaj u Dženisinim očima, strah i krivicu u Rendijevim. Čak je i ona devojka iz hodnika prišla i radoznalo posmatrala preko njenog ramena. U sekundi je

~ 61 ~ Foxy

Zvoncica

izgledalo kao da se svi njeni snovi ruše, padaju pred njene noge, pretvaraju se u ništavilo, prašinu. Da se obistinjuju njeni najgori strahovi. Ne, nije moguće! Ne njen Rendi!

On je voli, nikada je ne bi prevario, naročito ne sa dosadnom Dženis, koja je još ranije pretila da se neće završiti na onome... Sve joj je to prošlo u stotom delu sekunde kroz glavu. U desetom deliću sekunde uhvatila je Dženisin osmeh i pogled koji je uputila onoj devojci, koja je uporno i dalje stajala na vratima iza nje.

Da nije ovo neka Dženisina nameštena predstava za nju? Ona je i izgledala kao osoba koja bi mogla da pokuša ovako nešto. Ovo bi moglo da bude unapred smišljeno. Mobilni telefon možda je obaveštavao da ona upravo ulazi i približava se njegovoj kancelariji, da akcija treba da počne. Zaista je oduvek imala bujnu maštu, ali ovog puta bila je spremna da joj poveruje.

Isto kao i Rendiju, koji je i dalje imao užasnut, zabrinut, šokiran izraz na licu.

Želela je da ga čuje, što pre, da joj kaže neko, bilo kakvo objašnjenje za ovu scenu. Srce joj je visilo sa ivice ambisa, očajnički joj je trebalo opravdanje i vraćanje u život.

- Izgleda da sam naišla u nezgodnom momentu - uspela je nekako da izgovori. Glas kao da nije bio njen, ali bar nije vrištala i plakala. Još je bila u šoku, možda je to bio razlog.

- Sara... - počeo je Rendi, pa se prekinuo. Mora da mu je i samom bilo jasno da, bilo šta da kaže, ono što se

desilo ne može da se izbriše. Izgledao je očajno, unezvereno i gledao je molećivo i brižno. Dženis je, naprotiv, cvetala od sreće i likovanja. A to je Sari izuzetno išlo na živce. Moraće da joj uskoro skine taj izraz sa lica, čak i ako je Rendi kriv.

- Sara, izvinjavam se, ali zaista ste naišli u nezgodnom momentu. Rendi i ja smo upravo diskutovali o našem pomirenju - rekla je Dženis podsmešljivo i počela da popravlja veoma usku haljinu.

Da je ćutala, možda bi i postigla svoj cilj. Njene drske reči samo su učvrstile Sarino uverenje da je ovo nekakvo Dženisino maslo. Sada joj je odgovaralo što joj se u glavi misli motaju veoma sporo. Bolje je tako, nego da naprečec donese neku ishitrenu odluku.

Rendi je pogledao Dženis skoro sa mržnjom. - Dženis, hoćeš li, molim te, da izađeš, moram da razgovaram sa

svojom devojkom... - počeo je. - Ali ona, najverovatnije, neće hteti da razgovara sa tobom - odvratila

je mazno Dženis, osmehnuvši se Sari preko ramena, kao da ona sad polaže ~ 62 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

veća prava na njega. I kao da čeka da Sarina histerična reakcija konačno počne.

- Zašto tako mislite? - začula je Sara samu sebe kako progovara, kao iz daljine, nekim tuđim glasom. - Zaista bih volela da razgovaram sa svojim momkom. Ali nasamo - rekla je, čudeći se svojoj mirnoći.

- I posle ovoga što ste zatekli ovde? - upitala je Dženis sa izveštačenim iznenađenjem.

- Baš posle toga - potvrdila je Sara, osećajući kako gubi strpljenje. - Sara, ja nisam ništa... - počeo je opet Rendi, ali ga je Sara prekinula. - Sačekaćemo da prvo tvoja gošća izađe - rekla je. Onda se pomerila pored vrata i značajno napravila Dženis mesto da

prođe. Tu je i dalje stajala ona devojka sa mobilnim i kao da je željno čekala. Sara je u trenutku opazila kako su se njih dve opet pogledale, pre nego što je devojka tiho izašla. Dženis joj se u prolazu ironično i samouvereno osmehnula pre nego što je prošla napolje. Verovatno će sedeti ispred vrata da osluškuje svađu koju očekuje.

Sada je bila potpuno sigurna da je scena bila specijalno nameštena za nju i da je ta devojka Dženisina saučesnica. Nije znala da li je to njeno ubeđenje zaista izraz poverenja u Rendija, ili samo očajnička želja da sa njim ne mora da raskine.

Kad je Dženis izašla, Sara se zavalila u fotelju za stranke. Rendi je još uvek zabrinuto stajao pored svog stola. Bilo joj ga je žao, ali je osećala i potajno zadovoljstvo što će ga iznenaditi svojim poverenjem, koje je sve više raslo. Naravno, ako joj on u međuvremenu ne prizna svoju krivicu.

- Pa? Zar nemaš ni reč objašnjenja? - upitala ga je dok je spuštala tašnu na stočić.

- Bilo šta da kažem, neće zvučati uverljivo posle onog što si videla - rekao je poraženo.

- Ja imam strpljenje da slušam. Zašto me ne iskušaš? - Ja samo želim da mi veruješ da ništa nije bilo - rekao je očajno. - Ako obećam da ću ti verovati, da li ćeš mi onda ispričati? - Verovaćeš? - iznenadio se. - Upozoravam te da zvuči krajnje...

providno i neverovatno. Čak i meni samom. - Pričaj - prekinula ga je. - Slušaj... Dženis je upala ovamo nenajavljena, oko petnaest sekundi

pre nego što si ti naišla. Kao da je nekako videla, znala da ti nailaziš... - Ili joj je neko dojavio mobilnim telefonom - dodala je ona. - Da - potvrdio je mehanički, ne obrativši pažnju na njenu upadicu.

Sav je bio pometen, očajnički koncentrisan da ne izgovori neku pogrešnu ~ 63 ~ Foxy

Zvoncica

reč. - Prišla je sa nekim glupim izgovorom, da je htela da me vidi, tako nešto, i odjednom se bacila na mene, bila mi je u krilu, nisam mogao ni da se pomerim, ni stigao da je odgurnem kada si ti otvorila vrata... Znam da zvuči glupo, ali to je čista istina, veruj mi!

- Ona devojka, što je virila preko mog ramena, poznaješ li je? - Ona je nedavno primljena kao sekretarica. Zašto? - Zato što je bila zadubljena u mobilni kad sam naišla. Mislim da se

poznaju. Dženis se zarekla da te neće ostaviti na miru, pa sam ubeđena da je ovo njena osveta. Ili bar neuspeli pokušaj - zaključila je, čudeći se svojoj mirnoći. Bojala se da ta mirnoća ipak nije rezultat prevelikog šoka. Ne bi volela da kasnije pukne. A i ovakvi stresovi nisu dobri za bebu, ako je ipak trudna.

- Ti mi zaista veruješ - zvučao je zapanjeno. Nalet sreće na njegovom licu bio je neprocenjivo vredan prizor.

- Izgleda da imam tu naviku - odvratila je i dalje smireno, ali srce joj je treperilo zbog njegove radosti. Valjda ovako ne izgleda čovek koji bi prevario devojku, koju je pre samo neko veče nagovarao da se preseli kod njega.

Možda Bog ovako iskušava njeno poverenje u Rendija? - Ne mogu da verujem. Bilo koja druga već bi napravila ljubomornu

scenu i izjurila napolje, ne dajući mi priliku da objasnim... - Ja nisam bilo koja druga, to oboje dobro znamo. Ja nemam običaj da

izjurim, a da pre toga ne čujem objašnjenje. Osim toga, jednom si stekao moje poverenje, a to je vrlo, vrlo teško. Zašto bih nešto tako dragoceno odbacila zbog jedne glupe, neoriginalne Dženis? - objasnila je vrlo razložno, i dalje se čudeći i svojoj reakciji, i svom razumnom zaključivanju i smirenom ponašanju. Mora da je ipak trudna, kad ovako čudno reaguje.

Mada, kažu da u trudnoći žena postaje preosetljiva i razdražljiva. Ali, naravno, ona nije bilo koja žena.

- Dušo, ja... nemam reči - prišao je i klekao pored nje, uzimajući je za ruke. - Ti si neverovatna. Toliko te volim. Toliko ti se divim. Divim se tvom razumu, tvojoj ljubavi i poverenju koje osećaš prema meni. Razmišljao sam o ovome i pre, ali sada sam definitivno rešio da te pitam. Hoćeš li da se udaš za mene?

Sad je zbunjeno zurila u njega. Nije htela da dobije ovakvu ponudu kao reakciju na Dženisinu provokaciju. Ovo je zamišljala nekako mnogo romantičnije, lepše...

- Nemoj to tek tako da me naprečec pitaš zato što sam poverovala tebi, a ne Dženis. Ne želim da ona bude razlog za tako važno pitanje - bio je njen ozbiljan odgovor.

~ 64 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Dođavola Dženis! Ona nema nikakve veze sa ovim. Već sam razmišljao o tome. Šta misliš, zašto sam te zvao da se preseliš kod mene? Da te ne uplašim svojim ozbiljnim namerama. Hoću da se oženim tobom. Volim te, želim te, hoću neprestano da budem sa tobom, usrećuje me tvoje prisustvo... Hoćeš li još razloga? Hoću da imam porodicu, decu sa tobom, da ih zajedno odgajamo, da ih gledamo kako rastu, isto kao što raste naša ljubav, da dočekamo unuke i ostarimo zajedno. Jel' ovo dovoljno?

- Više nego dovoljno - konačno se osmehnula, iskreno dirnuta. - Ali moraš da priznaš da me prosiš samo zato da više ne bih bila Sara Konor, da te ne brukam svojim imenom kad hoćeš da me predstaviš nekom prijatelju!

Počeo je da se smeje, a i ona sa njim. - Ne smem to da ti priznam, još mi nisi dala odgovor - rekao je kroz

smeh i dalje je držeći za ruke. - A ti, kao, ne znaš koji bi odgovor bio. Pa, naravno da pristajem. Samo

kad se našao neko ko želi da mi učini uslugu i ponudi mi da promenim bar prezime, ako ne mogu ime! - uzvratila mu je.

- Hajde, idemo. Završio sam - saopštio je, trpajući u fioku papire sa stola.

- Čekaj! - zastala je, setivši se. On se ukopao u mestu. - Ja sam, u stvari, došla zbog nečeg sasvim drugog. Ali tvoja neočekivana prosidba potpuno me je pomela. Vidiš, možda ti se želja ispuni pre nego što si očekivao. Imala sam zakazano danas kog ginekologa, ali su mi odložili za sutra...

- Trudna si? - zatreptao je prema njoj. Oprezno je posmatrala izraz njegovog lica. - Ne znam. Postoji mogućnost. Mala, malecna, ali kupila sam test... - I nisi mi rekla! Sad sam stvarno ljut na tebe! - prošao je rukom kroz

kosu, ali još nije ni pobegao, ni pao u nesvest. Za sada je izgledalo kao da će dobro podneti to što mu je rekla.

Uostalom, on je prvi pomenuo da hoće decu sa njom! - Pst! Tiše malo. Čuće te Dženis napolju i zapitaće se ko ovde treba da

viče i pravi scene - opomenula ga je sa malim osmehom. - Pusti sada Dženis. Ne mogu da verujem da mi nisi rekla. Zar sumnjaš

u mene? Ah, moramo to da ispravimo. U stvari, ti si to sama već ispravila - okrenuo se i ponovo se iznenađeno zagledao u nju. - Ne mogu da verujem da ovako razgovaramo, da si toliko razumna i smirena, da me i dalje voliš i da mi toliko veruješ, posle onoga što si videla rođenim očima. Ti si jedno čudo neviđeno! I toliko te volim, da ću se raspuknuti od sreće! Idemo negde na večeru, da proslavimo ovo. A ti, čim uradiš test, ma koje vreme da bude noćas, hoću da me probudiš i da mi kažeš rezultat. U redu?

~ 65 ~ Foxy

Zvoncica

- Da, gospodine. Biće kako vi kažete - rekla je. Izašli su zajedno, smejući se i videli Dženis kako sedi malo dalje na

klupici. Sara je u prolazu zastala ispred nje. - Dženis, moram da ti se zahvalim. Da nije bilo tebe, ko zna kako bi se

sve odvijalo. Da bi se iskupio i opravdao za ono sa tobom, Rendi je morao da me zaprosi. I tako ćemo se mi venčati, samo zahvaljujući tebi. Mnogo ti hvala na tome! - rekla je zapanjenoj Dženis.

- Glupačo! Ne veruješ sopstvenim očima, a veruješ njemu - ciknula je Dženis u neverici.

- Tačno, verujem mu. A tebi nimalo. Rendi nije mogao da nađe bolji način da se opravda. A ja sam, naravno, odmah pristala. Zar nisi srećna zbog nas dvoje?

- To je bilo vrlo podlo - nasmejao se tiho Rendi kada su izašli napolje. - Nadam se da ne misliš da je to istina. Nikada te ne bih zaprosio da nisam to već želeo.

- Znam, znam. Ali htela sam da je malo nasekiram. - Vidiš kako sam natempirao prosidbu, baš na vreme! Taman posla da

te ostavim neudatu, pa da našem sinu daš ime Džon Konor! - zagrlio ju je, smejući se obešenjački.

- Ah, tako znači! Videćeš šta će te snaći kad stignemo kući! - uzvratila mu je i pogledi su im se sreli.

Zastali su nasred ulice. - Pretiš mi? - primakao joj se uspaljeno, već zamišljajući moguće

„kazne”. - Hoćeš da idemo pravo kod tebe, bliže je i da naručimo neku picu umesto večere u restoranu? - rekao je prigušenim glasom, već čitajući sa njenog zažarenog lica odgovor.

- Čitaš mi misli. Hajde, da uhvatimo neki taksi, brže ćemo stići - odgovorila je.

Ona ga je uvek želela, nije to morao ni da pita. - Uspaljenice jedna - šapnuo joj je u uvo dok su se ljubili u taksiju. - Uf, ko mi kaže! - odvratila mu je preko poljubaca. - Bože, ne mogu da verujem koliko sam srećan - ponovio je po stoti

put. - Polje počni da veruješ, jer se uskoro selim kod tebe - upozorila ga je.

- Nemoj posle da se predomisliš. - Nikad. Čekaj da platim taksi, pa trčimo gore. Nasmejala se njegovom nestrpljenju, mada je ona bila još gora.

~ 66 ~ Foxy

1000 € BONUS1000 € BONUS

Zvoncica

- Ti si me potpuno začarala, gospođice Sara Konor - rekao je kasnije, dok su ležali na krevetu i jeli picu direktno iz kutije za isporuku. - Ostaću noćas kod tebe. Zanima me taj tvoj test. Ne zaboravi da me probudiš odmah čim vidiš rezultat.

- Ne brini, možda ću te pozvati i da mi pomogneš - nasmejala se. - To baš nije neophodno. Nemoj sad da počinješ! Ne znam zašto tako

uporno hoćeš da se svađamo! - Ne znam otkud ovaj napad panike. Nisi ti trudan, smiri se i dođi

pored mene. Volim da spavam kada si uz mene. To me umiruje - odvratila je.

- Ham vidim kuda vodi ovaj razgovor. Dobro, dobro. Samo ti tako nastavi - gunđao je dok se nameštao pored nje.

Sara je naslonila glavu na njegovo rame. - Hoćeš da me ubediš da sam toliko dosadan, da ti se od mene odmah

prispava... - Ne brbljaj toliko, neću moći da se uspavam - zasmejuljila se i

udobnije se namestila. Volela je da zaspi osećajući njegov miris i osluškujući otkucaje

njegovog srca. Obgrlila ga je oko struka i zatvorila oči. Da mu nije lepo da ovako leži uz nju, ne bi to ni radio. Priljubila se sanjivo uz njega i osetila njegovu ruku kojom ju je privukao uz sebe. Njegov zagrljaj delovao je tako umirujuće posle stresova.

Nije u pitanju bilo samo više od mesec dana razuzdanog seksa, urnebesnog smeha, prijateljske podrške i njene nepresušne topline i vedrine, ulog je bio mnogo veći. Toliko je uživao, osećao se bolje nego u mlađim danima, u svojoj prvoj ljubavi. Neprekidno osećanje radosti i ispunjenosti skoro da su ga razmazili, da se osetio sigurno i udobno u toj vezi, nije očekivao nikakva neprijatna iznenađenja koja bi mogla da je ugroze.

~ 67 ~ Foxy

Ležao je tako neko vreme sa njom u naručju. Bože, kako je danas njegov život bio na ivici. Luda Dženis, da mu priredi onakvu osvetu! Da je znao šta planira, upozorio bi obezbeđenje da je ne pušta u zgradu. To će sutra odmah da uradi. Kada je danas ugledao Sarino šokirano lice preko njenog ramena, prosto se oduzeo. I pre je znao koliko je voli, koliko mu znači, ali tada je shvatio koliko ne želi da ostane bez nje.

Još u liftu su počeli da skidaju sakoe i raskopčavaju košulje, pošto su bili sami. Već više od mesec dana skoro svakodnevno se ponavljaju ovakve scene, a njima još nije dosadilo, niti su se zasitili jedno drugog. Izgledalo je da nikad i neće, bar u skorije vreme. Oduševljenje ih je držalo kao prvog dana.

Zvoncica

Ostao je bez teksta, bez jasne vizije kako da joj objasni da zaista nije kriv, kada je sve ukazivalo na suprotno. U momentu kada je zapretila ozbiljna opasnost da ostane bez nje, shvatio je koliko je mnogo, skoro očajnički voli. U njoj je našao i najboljeg prijatelja, i zabavnog sagovornika i najstrastveniji seks u životu.

Prigrlio ju je čvršće uz sebe, prisećajući se koliko je bio blizu kraha, blizu mogućnosti da mu se ceo njegov tako divno sređeni svet sruši na glavu. Ali ona mu je ukazala poverenje, spasila ga propasti, stavila ispred jasnih dokaza koji su svi govorili protiv njega. Ni scenu mu nije priredila, skoro da je ona njega umirivala i tešila!

Nalet oduševljenja ponovo ga je obuzeo. A ona je, topla, ležala u njegovom naručju. Ko je mogao tome odoleti?

- Gospođo Lovel, ne spavate? - sagnuo se prema njoj. - Mmm... - pobunila se, ali on se sagnuo i poljubio je u kosu. A onda se spustio do nje i privio je uz sebe, ljubeći je. Znao je da će

reagovati na njegov dodir i poljubac. Uvek ga je želela i spremno prihvatala. Isto kao i on nju.

- Nešto sam razmišljao... ako ipak nisi trudna, šta misliš da sad probamo da napravimo jednu bebu? - šapnuo joj je u uvo.

Promeškoljila se, kao i uvek, odmah i telom i dušom odgovarajući na njega, na njegovu blizinu i milovanja.

- Nekoliko - promrmljala je sanjivo. Nasmejao se njenoj spremnosti i poljubio je, kao da potvrđuje dogovor.

(Kraj)

~ 68 ~ Foxy

Koliko je samo morala da pobedi sebe, svoje tako jako usađeno nepoverenje izazvano neprijatnim doživljajima iz rane mladosti, koliko se samo visoko uzdigla u svom napredovanju. Zadivila ga je svojom smirenošću, svojim poverenjem, svojom ljubavlju prema njemu, nedostojnom. Čime je zaslužio takvo blago? On je samo jedan lepuškasti mladić koji radi posao interesantan svim devojkama, osim njegovoj. A ona je jedna čarobnica, koja običan dan pretvara u praznik, u bajku, koja moguću katastrofu pretvara u slavlje.

Oduvek je doživljavao ljubomorne scene, sa drugim devojkama i nikad se oko njih nije previše uzrujavao. Obično su one bile manje-više uvod u očekivani raskid, ali nikada mu ni zbog čega nije bilo žao, niti se kajao, bila njihova ljubomora opravdana ili ne. Ali ovog puta bio je iskreno užasnut realnom mogućnošću da ostane bez Sare, jer, mogao je da zamisli kako je prizor njoj izgledao, dok je, iznenađen i zatečen sedeo pritisnut Dženisinom težinom.

1000 € BONUS1000 € BONUS