1

Teme biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI odnose se na prepreke i rešenja za uspostavljanje vladavine prava i odgovor-nosti u vezi sa zločinima počinjenim u nedavnoj prošlosti i težiće afirmisanju potreba pojedinaca i društva koje proističu iz tog iskustva, a u okviru pregovora o članstvu Srbije u EU.

Ova brošura nastala je uz finansijsku pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) preko Instituta za održive zajednice (ISC). Izneti stavovi predstavljaju isključivo stavove autora i nužno ne predstavljaju stavove ISC-a, USAID-a ili Vlade SAD-a.

Gotovo dve decenije nakon završetka

ratova u bivšoj Jugoslaviji, Srbija

politički deklarativno gradi svoj evropski

put, dok sa druge strane suočavanje sa

prošlošću ostaje izopštena, nepoželjna

pojava u našim svakodnevnim životima,

pritisnutim ekonomskom i duhovnom

bedom. Tranziciona pravda je pojam

jednako nejasan i nepoznat kako mlad-

ima u formalnom obrazovnom sistemu,

tako i predstavnicima institucija države,

a empatija i razumevanje su i dalje tesno

povezani sa pretpostavljenim identite-

tom - nacionalnim, religijskim, jezičkim.

Suočavanje sa prošlošću je tokom

prethodnih godina isključivo posma-

REKOM u doba evropskih integracija

Maja Mićić, direktorka, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji

5/2014

[ ]

2

trano kroz prizmu Haškog tribunala,

izručenja optuženih za ratne zločine i

uslovljavanja međunarodne zajednice -

ostali mehanizmi tranzicione pravde su

ostali izvan poimanja kako šire javnosti,

tako i političkog establišmenta. Stvoren

je izuzetno opasan narativ kojim se

suočavanje sa prošlošću predstavlja kao

nešto čime je Srbija ucenjena, kao pre-

preka na putu ka prosperitetu, kao rezul-

tat svetske zavere kojim se Srbija na-

merno sapliće na svom razvojnom putu.

Retko su pravljeni iskoraci kojima bi se

ovaj narativ dekonstruisao i suočavanje

sa prošlošću predstavilo kao nešto osim

„uvoznog proizvoda sa Zapada“ - kao

civilizacijska i ljudska obaveza jednog

društva i sistema počinilaca.

Svođenjem tranzicione pravde, odgovo-

rnosti za počinjene zločine, ostvarivanja

pravde i satisfakcije za žrtve na okvire

pritvorske jedinice u Ševeningenu,

građeno je uverenje po kojem naša

obaveza bavljenja prošlošću prestaje

momentom prestanka rada Tribunala,

jer je to dovoljno godina, dovoljno

optužnica i izrečenih kazni, dovoljno

žrtvovanja nacionalnog interesa i u

krajnjem smislu dovoljno pravde za

žrtve koju smo spremni da damo u cilju

jačanja imidža Srbije kao rekonstrui-

sanog pravednika u regionu Zapadnog

Balkana.

Proces evropskih integracija inicirao je

gotovo takmičarski elan u pokazivanju

i dokazivanju vanrednog napretka i

promene sistema države u kojoj živimo.

Nažalost, osim birokratskog i formalnog

okvira koji se šminka i doteruje, upitna

je volja da se iskreno i suštinski menja

i drugi najvažniji aspekt sistema - onaj

vrednosni.

U takvoj društvenoj i političkoj realnosti

više je nego jasno da nakon jednog

mehanizma tranzicione pravde moraju

da uslede i ostali mehanizmi. Osim

pridruživanja Evropskoj uniji u na-

rednim godinama, Srbiju - kao i ostale

zemlje u regionu Zapadnog Balkana

- očekuje još jedan istorijski zadatak:

osnivanje REKOM-a. U svetlu istinskog

civilizacijskog i političkog sazrevanja

našeg društva, to je možda i važniji

zadatak.

Inicijativa za REKOM, koja je 2006.

godine okupila nekolicinu svesnih i

aktivnih građana, danas broji oko 2.000

organizacija za ljudska prava, udruženja

i pojedinaca okupljenih oko ideje osniv-

anja Regionalne komisije za utvrđivanje

činjenica o ratnim zločinima i teškim

kršenjima ljudskih prava na teritoriji

bivše Jugoslavije u periodu od 1991. do

2001. godine. Sa detaljnim procesom

konsultacija o ciljevima, zadacima i

mandatu Komisije, koji je okupio više od

6.000 ljudi u preko 500 konsultacija, sa

javnom regionalnom kampanjom koja

je rezultirala sa preko 500.000 pot-

pisa podrške građana i građanki širom

regiona, kao prva inicijativa potekla od

strane organizacija za ljudska prava koja

je uspešno prebačena na politički nivo,

Inicijativa za REKOM predstavlja model

zagovaranja nacionalnih i regionalnih

tema, značajna kako za globalnu aka-

demsku tako i za aktivističku zajednicu.

U fokusu budućeg rada komisije nalazi

se istraživanje i utvrđivanje činjenica

o zločinima i njihovim posledicama,

istraživanje društvenih i političkih

okolnosti koje su do zločina dovele, kao

i otkrivanje sudbine oko 15.000 osoba

koje se vode kao nestale. To istraživanje

će po završetku rada Komisije zameniti

iskonstruisane istine kojima baratamo

u javnom prostoru, pružiti osnovu za

suštinsku institucionalnu reformu i

3

ograničiti prostor za dalje političke

manipulacije, licitiranja i relativizacije,

kao i prekomernu eksploataciju samo-

viktimizacije.

U trenutku kada na evropskom i nacio-

nalnom nivou nacionalistička i ekstrem-

na retorika uzimaju maha, stvaranje

platforme za glas žrtava koje će REKOM

omogućiti je imperativ za izgradnju

solidarnosti prema žrtvama, kao i za

razgradnju ograničenog okvira empatije

prema „našim“ nacionalnim i religijskim

okvirima.

REKOM je ogledalo pred koje kao

društvo imamo obavezu da stanemo

i suočimo se sa sopstvenim delima,

nečinjenjem i relativizacijom pod izgov-

orom odbrane i zaštite „našeg“ i „naših“.

REKOM je naše merilo iskrenosti u

promeni, spremnosti za društveni raskid

sa nama od juče koji okrećemo glavu,

ćutimo i dopuštamo, kao i konstruisanje

našeg novog društvenog i političkog ja

koje je odgovorno prema žrtvama, pre-

ma sadašnjosti, ali i prema budućnosti.

Bez komponente tranzicione pravde

i rada na REKOM-u kao jednog od

ključnih komponenti naše posvećenosti

suštinskom suočavanju sa prošlošću,

proces evropskih integracija je u opas-

nosti da bude sveden na površinske

„šminkerske“ administrativne i formalne

promene naše spoljne slike, bez istin-

skog uticaja na promenu unutar samog

društva kao takvog.

Napokon, iako je podrška i pomoć Ev-

ropske unije dobrodošla, odgovornost

za ovaj aspekt transformacije našeg

društva leži na nama samima. REKOM

nije i ne sme biti predstavljen kao nešto

što nam je inputirano i nametnuto, već

kao odraz naše istinske lične, društvene

i ljudske obaveze - i to ne zbog

ulepšavanja i promene slike koju imamo

o nama samima i koju drugi imaju o

nama, već zbog dužnosti koju imamo

prema onima kojima je zlo počinjeno u

naše ime jer su bili drugačiji od pret-

postavljenog „mi“, kao i zbog prizna-

vanja i poštovanja patnje žrtava što je

neophodan korak na putu ka pravdi,

satisfakciji i pomirenju. Bez potpu-

nog ostvarivanja ovog aspekta, proces

integracija će biti sveden na štikliranje

ispunjenosti forme, uz propuštanje

istorijske prilike za naše suštinsko

društveno sazrevanje.

Komentarišite tekst na

twitter.com/@FHPHLC #towardsJUSTICE i/ili na towardsJUSTICE@hlc-rdc.org

4

[ ]novosti

„Tranziciona pravda u proce-su pristupanja Srbije Evropskoj uniji“

Krajem juna 2014. godine

Fond za humanitarno

pravo (FHP) objavio je

analizu usklađenosti

propisa Republike Sr-

bije sa pravnom regu-

lativom Evropske unije

(EU) u oblasti tranzicione

pravde, pod naslovom

“Tranziciona pravda u

procesu pristupanja Srbije

Evropskoj uniji”. Analiza

sadrži pregled principa

tranzicione pravde u

raznim instrumentima

EU, politike EU u odnosu

na konkretne mehanizme

tranzicione pravde i nivo

njihove primene u Sr-

biji, te preporuke za dalje

usklađivanje pravnog

sistema Srbije. Analiza

pokazuje kako su i neki

drugi elementi, koji nisu

deo acquis (kao što su

obrazovanje i mehanizmi

za kazivanje istine o

prošlosti) važan sastavni

deo procesa suočavanja

sa prošlošću koji treba

da rezultira stabilnim

demokratskim sistemom.

Ovaj dokument je prvi te

vrste u Srbiji, i osim što

daje pregled usklađenosti

od značaja za dalji proces

pregovora o pristupanju

EU, on predstavlja i

ključan zagovarački alat,

kako u odnosu na nacio-

nalne institucije tako i u

odnosu na EU.

Analiza je predstavljena

na konferenciji u Medija

centru u Beogradu 30.

juna 2014, uz učešće

preko 50 predstavnika

domaćih i međunarodnih

institucija, ambasada,

nevladinih organizacija,

medija i zainteresovanih

pojedinaca. Dostupna je

na srpskom i engleskom

jeziku.

Stav EU koji je tom

prilikom izneo zamenik

5

šefa Delegacije Evropske

unije u Srbiji, gospodin

Oskar Benedikt, glasi

da je pitanje suočavanja

sa prošlošću ključno u

procesu evropskih inte-

gracija. Principi zaštite

ljudskog dostojanstva,

slobode, demokratije,

jednakosti, poštovanja

ljudskih prava i vladavine

prava, na kojima je EU

zasnovana, zajednički su

svim državama članicama

i svim državama koje teže

članstvu u EU, te će sve

one – uključujući i Srbiju

– morati da se u potpu-

nosti sa njima usklade.

Proces pris-tupanja Srbije EU ključan za okončanje nekažnjivosti za ratne zločine

Sredinom juna Amnesty

International (AI) je ob-

javio izveštaj o Srbiji pod

naslovom “Okončavanje

nekažnjivosti za zločine

u okviru međunarodnog

prava”. Izveštaj anal-

izira nedostatke u ok-

viru tužilačkog i sudskog

sistema, identifikuje pre-

preke za sveobuhvatno

procesuiranje zločina u

skladu sa međunarodnim

pravom i preporučuje

institucijama Republike

Srbije i Evropskoj uniji

mere za otklanjanje ovih

nedostataka.

U izveštaju se zaključuje

da u Srbiji preovlađuje

kultura nekažnjivosti za

ratne zločine, zločine

protiv čovečnosti i

genocid, te da se žrtvama

uskraćuje pravo na

istinu, pravdu i repara-

cije. Najveća prepreka

otklanjanju nekažnjivosti

je nedostatak političke

volje, koja je presudna za

unapređivanje pravnog

okvira i obezbeđivanje

dovoljnih resursa za

efikasnu istragu i pro-

cesuiranje. Zbog toga

AI poziva predstavnike

institucija Srbije da javno

pokažu podršku proces-

ima tranzicione pravde

i institucijama od kojih

se očekuje da obezbede

pravdu za žrtve.

Sa druge strane, AI

smatra da borba protiv

nekažnjivosti treba da

bude ključan element u

zadovoljavanju kriteri-

juma za pristupanje EU i

da EU mora da učini sve

što može kako bi osigu-

rala da se Srbija pozabavi

kulturom nekažnjivosti.

AI naglašava i da je „pro-

ces pristupanja Srbije EU

jedinstvena prilika da

se unaprede nedostaci

pravnog sistema i da se

osiguraju mehanizmi i

resursi za istragu i pro-

cesuiranje ovih užasnih

zločina“.

Konkretne preporuke tiču

se unapređivanja pravnog

okvira, istrage i proce-

suiranja zločina, podrške

i zaštite svedoka, kao i

obezbeđivanja prava na

reparacije.

Dan sećanja na genocid u Sre-brenici

Ove godine obeležava se

19. godišnjica od genoci-

da koji je, u danima od 11.

do 19. jula 1995. godine, u

Srebrenici počinila Vojska

Republike Srpske. Tim

povodom, kao i ranijih

godina, organizacije za

„Potrebe i prava žrtava ne nestaju protokom vremena i ne mogu biti žrtvovani

zarad političke celishodnosti, cene ili želje da se nastavi dalje.“

(Iz izveštaja “Okončavanje nekažnjivosti za zločine u okviru međunarodnog prava”)

6

zaštitu ljudskih prava

iz Srbije ponovo su od

nadležnih institucija

Republike Srbije tražile da

proglase Dan sećanja na

genocid u Srebrenici.

U otvorenom pismu koje

je upućeno predsedniku

Republike Srbije Tomis-

lavu Nikoliću, Vladi i

Narodnoj skupštini Re-

publike Srbije, podseća

se da je Evropski parla-

ment još 15. januara 2009.

usvojio Rezoluciju o 11.

julu kao Danu sećanja

na genocid u Srebrenici.

Rezolucija naglašava

važnost suočavanja sa

prošlošću za proces

evropskih integracija

država Zapadnog Balkana

i apeluje na ove države da

je i one podrže, proglase

Dan sećanja na genocid

u Srebrenici i tako na

dostojan način obeleže

godišnjicu ovog događaja.

Iako nije deo acquis sa

kojim se države kandi-

dati usklađuju, snaga

ove Rezolucije je u tome

što propisuje standarde

i deklariše vrednosti EU,

za koje se očekuje da će

ih države koje streme

članstvu u EU prisvojiti i

integrisati u svoj sistem

vrednosti.

Među političkim reak-

cijama na ovaj zahtev

izdvaja se Srpska na-

predna stranka, čiji je

šef poslaničkog kluba

u Narodnoj skupštini

Republike Srbije, Zoran

Babić izjavio da je „neo-

phodno podsećanje na

strahovita dešavanja iz

naše prošlosti“ te da se to

može ostvariti „kroz dan

sećanja na žrtve ili neke

druge oblike [komemo-

racije, prim.ur]“. On je

rekao i da je pored deklar-

ativnog opredeljenja ipak

najvažnije voditi politiku

dobrih odnosa u regionu.

Iz kabineta predsednika

Srbije i Vlade Republike

Srbije nije bilo reakcija na

zahtev nevladinih orga-

nizacija.

7

Proces pristupanja Srbije Evropskoj

uniji ulazi u svoju prvu “opipljivu”

fazu i kroz par meseci očekujemo

početak pregovora o pristupanju,

odnosno otvaranje prvih od 35 poglavlja.

Predstavnici vlasti u Srbiji mogu se čuti

kako sa izvesnim entuzijazmom govore

o što skorijem otvaranju poglavlja broj

23 i 24, izgleda ni ne sluteći koliko su

sama poglavlja zahtevna, niti u kakvom

je stanju pravosuđe u Srbiji. Opet, sâm

proces pregovaranja i prolazak kroz

pomenuta poglavlja, uz uspešno zat-

varanje istih, ne može nam unapred

garantovati ispravljanje različitih de-

cenijskih grešaka koje su strukture vlasti

u regionu sklone činiti. Nama možda

najbolji primer za to jeste Hrvatska,

odnosno položaj civilnih žrtava rata u

toj zemlji koja uskoro navršava godinu

kao punopravna članica porodice ev-

ropskih naroda.

Ukoliko ipak posmatramo celu sliku re-

giona bivše Jugoslavije, može se reći da

odnos države prema civilnim žrtvama

rata najviše ne zadovoljava upravo u

Srbiji. Zašto? Zato što niko od onih

koji su se u ovoj zemlji našli u poziciji

vlasti nije smogao dovoljno snage da

se pozabavi Zakonom o pravima civil-

nih invalida rata (‹›Sl. glasnik RS›› broj

52/96), koji je donet za vreme vladavine

Slobodana Miloševića i koji sistematski

isključuje velike grupe različitih civila

iz kategorije žrtava rata, apsolutno

ih onemogućavajući u ostvarivanju

osnovnih prava. Iako je u poslednjem

periodu izgledalo da postoji izvesna

nada da će se ova situacija promeniti

inicijativom za izmenu samog zakona

pokrenutom 2012. godine od strane

Fonda za humanitarno pravo, pre neko-

liko meseci Zaštitnik građana, Povereni-

ca za zaštitu ravnopravnosti i Kancelari-

ja za ljudska i manjinska prava, koji su je

u početku podržali, odustali su od sâme

inicijative. Obrazloženje odustajanja je

možda najbolja paradigma odnosa pre-

ma civilnim žrtvama rata – jednostavno,

gubitak interesovanja.

Budući da se organizacija koju vodim,

Vojvođanski građanski centar, od 2011.

godine bavi istraživanjem fenomena

prisilnih mobilizacija civila koji su to-

kom ratnih dejstava izbegli sa zaraćenih

područja Hrvatske i Bosne i Hercegov-

ine, u daljem tekstu ću se fokusirati na

ovu grupu ljudi.

[ ]Prisilna mobilizacija tokom 1990-ih: Ostvarivanje prava žrtava prisilnih mobilizacija u okviru procesa evropskih integracija

Željko Stanetić, direktor, Vojvođanski građanski centar

8

Tačan broj onih koji su mobilisani pod

prisilom, uz upotrebu psihičke i fizičke

torture, kao i drugi brojevi koji su nam

godinama skrivani, nije jasno utvrđen.

Ono što je sigurno izvan svake sumnje,

jeste da se radi o više od pet hiljada ljudi

koji su nakon nekoliko godina prove-

denih u ratnim okolnostima - nekad

samo nekoliko sati nakon pristiza-

nja u Srbiju - bili sistemski lovljeni uz

saznanje i direktnu naredbu državnog

vrha kako bi se vratili na borbene linije.

Dakle, hiljade ljudi koji su prisilno mo-

bilisani, ograničeni pomenutim zako-

nom iz 1996. godine, stoje obespravljeni

rame uz rame sa porodicama nestalih

osoba, žrtvama seksualnog nasilja za

vreme ratnih sukoba i onima koji su

stradali van granica države Srbije. Pros-

tor za pokretanje novih postupaka protiv

države je gotovo potpuno zatvoren 2005.

godine, pored toga što su neki procesi

koji su ranije započeti, još uvek u toku.

Ovu situaciju dodatno problematizuje

saznanje do kog smo došli u okviru

istraživanja na projektu „Ukradena

sloboda“: veliki broj onih koji su prisilno

mobilisani tokom devedesetih godina

ni danas nije svestan činjenice da je

mogućnost za tužbu uopšte postojala u

prethodnom periodu.

Pored socijalnih prava koja bi u

drugačijoj situaciji ovi ljudi mogli ost-

variti, možda su još udaljenije (a često i

potrebnije) psihološka i psihosocijalna

podrška. Zapravo, žrtve prisilnih mo-

bilizacija pred sobom imaju, pored

pravnih barijera, i socijalno-psihološke

specifičnosti koje su izazvane

činjenicom da je zlostavljanje (tortura)

nad njima bilo sprovedeno od strane

njihovih sunarodnika i države koju su u

tom trenutku percipirali kao svoju. Jed-

na od tipičnih posledica torture, veoma

česta među onima koji su bili prinudno

mobilisani, jeste razvijanje posttrau-

matskog stresnog poremećaja. Država

Srbija ni po ovom pitanju nema strate-

giju, niti bilo kakav vid organizovane

institucionalne psihološke podrške. Pro-

ces pristupanja Evropskoj uniji i koraci

koje ona mora na tom putu napraviti,

donekle bi mogli da stave na dnevni red

pitanje prisilno mobilisanih i eventu-

alno podstaknu institucije države Srbije

da iskorače prema ovoj grupi ljudi. Niz

akata usvojenih od strane Evropskog

parlamenta u poslednjih 15 godina,

osnažujući dotadašnju pravnu regula-

tivu EU u ovoj sferi, daju relativno dobar

okvir u kome bi se moglo aktuelizovati

pitanje civilnih žrtava rata, obuhvatajući

pritom i žrtve torture.

Ono što će u toku pregovora biti ključna

uloga relevantnih subjekata iz nevla-

dinog sektora i strukovnih udruženja

jeste monitoring otvaranja ovih pitanja

u daljem procesu pristupanja Evrop-

skoj uniji - prvenstveno zbog njihovog

dosadašnjeg iskustva, informacija koje

poseduju i poznavanja dosadašnjeg

položaja žrtava u Srbiji. Učenje na

skorašnjem iskustvu Hrvatske, kroz

analizu dobrih i loših koraka i uz kon-

sultovanje tamošnjih institucija, orga-

nizacija i stručnjaka, može i mora biti

put koji će doprineti tome da se veoma

bitna pitanja ipak ne provuku “ispod

radara”, što nije nemoguće. Ukoliko se

ne iscrpe mogućnosti koje nudi proces

pristupanja, položaj civilnih žrtava rata

u godinama koje slede biće prepušten

čekanju neke odgovornije političke elite

koja će imati dovoljno sluha da glavu

okrene prema ovim građanima - a bliska

istorija ovih prostora nas je naučila da

su šanse za to veoma male.

Komentarišite tekst na

twitter.com/@FHPHLC #towardsJUSTICE i/ili na towardsJUSTICE@hlc-rdc.org

9

Predmet Lovas

Protiv Milana Devčića i još 12

optuženih, vodi se ponovljeni

postupak zbog ratnog zločina

protiv civilnog stanovništva.

Njima se optužnicom Tužilaštva

za ratne zločine (TRZ) stavlja na

teret da su kao pripadnici JNA,

paravojne formacije “Dušan Silni”

i lokalne vlasti, tokom oktobra i

novembra meseca 1991. godine,

u Lovasu (Republika Hrvatska)

lišili života 41 civila hrvatske

nacionalnosti.

Završen je pripremni postupak, a

zakazani glavni pretres odložen je

za početak septembra 2014. godine

zbog promene predsednika sudskog

veća. Naime, postupajuća predsed-

nica veća zatražila je izuzeće jer

postoje zakonski razlozi zbog kojih

ne može postupati kao sudija u ovom

predmetu. Nakon što je njen zahtev

usvojen, predmet je dodeljen novom

predsedniku veća, koji je radi upozn-

avanja sa predmetom odložio glavni

pretres.

Predmet Brčko

Protiv Bobana Pop Kostića vodi

se postupak zbog ratnog zločina

protiv civilnog stanovništva.

Njemu se optužnicom TRZ stavlja

na teret da je kao pripadnik Prve

posavske pešadijske brigade

Vojske Republike Srpske 10. maja

1992. godine, u formiranom

logoru „Luka“ u Brčkom (BiH)

zlostavljao jednog bošnjačkog

civila. Ovaj predmet je ustupio

Osnovni sud Brčko distrikta

Bosne i Hercegovine kao rezultat

saradnje između Tužilaštva BiH

i TRZ, u skladu sa Protokolom o

saradnji u progonu osumnjičenih

za ratne zločine, zločine protiv

čovečnosti i zločin genocida

između Srbije i BiH.

Spomen ploča na mestu nekadašnjeg

logora “Luka”

Optuženi je, iznoseći svoju odbranu,

negirao navode optužnice. Pred

sudom je iskaz dao i jedan svedok,

bivši zatočenik u logoru „Luka“.

On je opisao mučenja i ubijanje

logoraša. Naveo je da oštećenog,

kojeg je dobro poznavao, u logoru

nije mogao prepoznati sve dok mu

se ovaj nije javio, jer mu je lice bilo

krvavo i izobličeno od udaraca, a oči

Suđenja za ratne zločine - pregled[ ]

10

potpuno zatvorene. Nije video ko je

oštećenog pretukao, ali mu je ovaj

kasnije pričao da je to učinila osoba

koju zovu Pop, čiji je ujak matičar u

Brčkom. Suđenje će se nastaviti 15.

septembra 2014. godine ispitivanjem

svedoka.

Predmet Trnje

Protiv Pavla Gavrilovića i Ra-

jka Kozline vodi se postupak

zbog ratnog zločina protiv

civilnog stanovništva. Njima se

optužnicom TRZ stavlja na teret

da su kao pripadnici JNA dana

25. marta 1999. godine u selu

Trnje/Terrnje, opština Suva Reka/

Suha Reke (Kosovo) ubili 27 civila

- kosovskih Albanaca.

Predsednica sudskog veća u

predmetu Trnje je odlučila da

oštećene, suprotno dosadašnjoj

praksi Odeljenja za ratne zločine,

ne mogu zastupati njihovi izabrani

punomoćnici - advokati sa Kosova.

Zatražila je mišljenje Advokatske ko-

more Srbije o mogućnosti njihovog

daljeg zastupanja u ovom predmetu

pre donošenja konačne odluke o

tome. Porodice žrtava, od kojih su

mnogi i svedoci zločina, smatraju

ovu odluku suda političkom odlu-

kom i nepoštovanjem njihovih prava

i spremnosti da sudu pomognu u

rasvetljavanju okolnosti ovog teškog

zločina, te su doneli odluku da neće

učestvovati u ovom postupku. Iz

ovog razloga, iz predmeta se povu-

kao i advokat Fonda za humanitarno

pravo.

Predmet Čelebići

Viši sud u Beogradu doneo je 22.

novembra 2013. godine pre-

sudu kojom je oslobodio Samira

Hondu optužbi za izvršenje

ratnog zločina protiv civilnog

stanovništva. Sud je utvrdio da

tokom postupka TRZ nije uspelo

da dokaže navode iz optužnice

da je optuženi kao stražar u

logoru „Čelebići“ (Konjic, BiH)

učestvovao u mučenju zatočenih

civila.1

Jedna od zgrada u logoru Čelebići

Apelacioni sud u Beogradu potvrdio

je 9. juna 2014. godine oslobađajuću

presudu Samiru Hondi.

1 Fond za humanitarno pravo, “Povodom

oslobađajuće presude u postupku protiv Samira

Honde”, saopštenje za javnost, 9. decembar 2013.

godine, http://www.hlc-rdc.org/?p=25772

11

Predmet Skočići

Viši sud u Beogradu osudio je

22. februara 2013. godine na

kazne zatvora sedam pripadnika

paravojne jedinice Simini četnici

zbog ratnog zločina protiv

civilnog stanovništva izvršenog

1992. godine nad Romima u selu

Skočići (BiH). Oni su mučili,

opljačkali i nakon toga ubili 28

Roma, među kojima je najstariji

imao 71 a najmlađi samo dve

godine, dok su tri oštećene, stare

13, 15 i 19 godina, više meseci

držali zatočene, tukli ih, silovali i

seksualno ponižavali.2

Odlučujuči o žalbama okrivljenih,

Apelacioni sud je 14. maja 2014.

godine ukinuo ovu presudu i pred-

met vratio na ponovno suđenje.

Obrazlažući svoju odluku, Apelacioni

sud je izneo rasističke stavove krajnje

neprimerene sudu i veoma uvredljive

za žrtve.3

2 Fond za humanitarno pravo, “Povodom

osuđujuće presude za zločine u Skočiću”, saopštenje

za javnost, 26. februar 2013. godine, http://www.

hlc-rdc.org/?p=22549

3 Fond za humanitarno pravo, “Rasistički stavovi

Apelacionog suda u presudi u predmetu Skočić”,

saopštenje za javnosti, 14. jul 2014. godine, http://

www.hlc-rdc.org/?p=27178

Suđenja u predmetima Beli Manastir,

Tenja II, Trnje i Prizren, zakazana u

periodu od 18. juna do 2. jula 2014.

godine, nisu održana zbog štrajka

Advokatske komore Beograda.

Fond za humanitarno pravo

Dečanska 1211000 Beograd, Srbija

Tel: +381-11-3349-600 +381-11-3349-766 +381-63-210-536

e-mail: office@hlc-rdc.orgwww.hlc-rdc.org

Društvene mreže:

@FHPHLC #towardsJUSTICE

fond.za.humanitarno.pravo

presshlc