/ GODINA XIV - BROJ 81 www.monopollist.com

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, septembar 2012.

SERVIS SLANJA NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE VELIKOG BROJA EMAIL PORUKA

www.prosend.net

Preko hiljadu novih ljudi proći će kroz vrata EKOF – a ovih dana. Postoje mnoge stvari koje im možemo po-želeti. Ipak, iz tog mnoštva za studente je jedna možda najistinitija, a autor ovih redova čuo ju je od profesora tokom usmenog ispita: „Završavanje fakulteta je kao kupovanje karte za bisokop u kom sedišta nisu numeri-sana – imate kartu, znate šta ćete sa njom, samo je još potrebno da shvatiti kako to da ostvarite“. Voleo bh da brusoši imaju ovo u vidu kako bi znali zašto studiraju i šta je najvažnije da tokom studiranja nauče. Pored toga, ne bi zgored bilo ni da im poželim:“Dobro došli na Prvi i Pravi, učinite ga boljim!“

Dušan VOJNOVIĆ

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dušan VOJNOVIĆFAKULTET: Katarina SAVIĆEKONOMIJA: Stefan ĐERASIMOVIĆDRUŠTVO: Katarina ILIĆMOZAIK: Iva KOLUNDŽIJAFOTOGRAFIJA: Svetozar KARADŽIN, Miloš BEKIĆ

DIZAJN & PrePress: Damjan DOBRILAtriD studio, Beogradwww.studiotrid.net

ČLANOVI REDAKCIJE: Nikola ŠKONDRIĆ, Bojan ČALIJA, Ivana MANDIĆ, Ivana Vuković, Iva KOLUNDŽIJA, Ivana MILOŠEVIĆ, Dušan VOJNOVIĆ, Stefan ĐERASIMOVIĆ, Ivana KOVAČEVIĆ, Bojana KRIVČEVIĆ, Miloš BEKIĆ, Katarina ILIĆ, Katarina SAVIĆ, Teodora ĐORĐEVIĆ, Bojana MARKOVINOVIĆ, Bojana ANDRIĆ, Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ, Ivana MITROVIĆ, Igor IVAŠKOVIĆ, Nenad KRSTIĆ, Nenad RUŽIĆ, Andrea KRIZMANIĆ, Selena IVANOVIĆ, Nela MILOŠEVIĆ, Jelena MALETIĆ, Tamara BEOČANIN, Mira OBRENIĆ, Sandra BALI, Ana PEŠIĆ

LEKTORI: Sofija VULIĆEVIĆ, Maja ILIĆ„MonopolList” časopis Studentske unije Ekonomskog fakulteta

Kamenička 6, 11000 Beograd, SrbijaTelefon: + 381 11 30 21 165monopollist@gmail.comwww.monopollist.com

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:Dušan VOJNOVIĆTelefon: +381(0)63 732 98 29dusanvoj@gmail.com

MARKETING: Bojan ČALIJA+381(0)64 848 15 66bojancalija@gmail.com

TEKSTOVI SU AUTORSKI, NISU CENZURISANI I NE PREDSTAVLJAJU ZVANIČAN STAV STUDENTSKE UNIJE EKONOMSKOG FAKULTETA.

ZAHVALJUJEMO SE RUKOVODSTVU EKONOMSKOG FAKULTETA NA POMOĆI U REALIZACIJI OVOG BROJA

UVODNIKm

embe

r of:

SADRŽAJ

CIP - KATALOGIZACIJA U PUBLIKACIJINarodna biblioteka Srbije, Beograd378

MONOPOLLIST/Glavni urednik GoranJavorac.-199?, br. 1- . - Beograd(Kamenička 6): Studentska UnijaEkonomskog fakulteta u Beogradu,199? -. - 28cm

ISSN 182-3450=MONOPOLLISTCOBISS.SR-ID 117255180

FAKU

LTET

EKON

OMIJA

DRUŠ

TVO

MOZA

IK

SERVIS SLANJA NEWSLETTER-a

SERVIS ZA SLANJE VELIKOG BROJA EMAIL PORUKA

www.prosend.net

4. UVODNA STRANA 5. INTERVJU SA PROF. DR BRANISLAVOM BORIČIĆEM 6. DOČEK BRUCOŠA8. VIP STUDENTI SA EKOF – A 10. BUDI U TOKU12. STUDENTSKE ORGANIZACIJE NA EKOFU 13. AKCIJA FAKULTETA PROTIV PREPISIVANJA14. O STUDENTSKOM PARLAMENTU15. EVROPSKI VOLONTERSKI SERVIS

16. UVODNA STRANA17. DŽOZEF ŠTIGLIC18. ANALIZA PRIVREDNIH KRETANJA U SRBIJI20. NOVO BRDO21. JUŽNA KOREJA22. MARBO PRODUKT

23. UVODNA STRANA24. COUCHSURFING26. EKOKUTAK27. INTERVJU VLADIMIR ALEKSIĆ28. TROPSKE VRUĆINE29. ASANŽ U ATELJEU 212

30. UVODNA STRANA31. INTERVJU DARKWOOD DUB32. KAĆE PREPORUČUJU34. ATELJE 21235. VLADIMIR VELIČKOVIĆ36. EHO FILTER (POLET)37. ZABAVNA STRANA

4

FAKULTET

VENIDrugim rečima – dođoh. To je ono što je svako od nas, sada već iskusnih, Ekofovaca pomislio kada je kročio na krcati među-sprat fakulteta. U glavi su još bila sveža se-ćanja sa maturske večeri, poslednjeg letova-nja iza kojeg ne sledi ispitni rok , razrednog starešinu i sve druge stvari koje čine ado-lescentsku svakodnevicu. Nekoliko nedelja kasnije, sve to je elegantno istisnuto gradi-vom iz osnova ekonomije, matematike i so-ciologije. Kako biste se lakše priviki na sve te novosti, u rubrici Fakultet Vam pružamo uvid u stanje na EKOF – u i ukazujemo na realna očekivanja od fakulteta. U tekstu do-brodošlice, Sandra Bali Vam je objasnila sve pojmove bez čijeg poznavanja se ne može zamisliti studiranje.

VIDIJasno – videh. Stvarno ćete svašta videti na fakultetu, doživljavati moguće i nemoguće krize, u junu vapiti za januarom u oktobru se prisećati juna i tako dalje. Ono što je jako bitno da imate na umu kada prolazite kroz sve te faze je zapravo jedno jako jednostav-no pitanje: „Zašto sam ja ovde?“. Odgovori su različiti za svakog od nas, ali dok god ta-

kav odgovor postoji jasno je da ćete izgura-ti svoj posao na Prvo i pravom do kraja. U ovom broju Monopollista, predstavljamo Vam studentske organizacije prisutne na fakultetu, te šta Vam one nude kao svojim članovima ali i kao studentima uopšte. Sa-znaćete šta je Studentski parlament Eko-nomskog fakulteta, i zašto učešće u njego-vom radu predstavlja dragoceno iskustvo. Videćete kako se studenti našeg fakulteta snalaze na praksama u najboljim kompa-nijama u zemlji. I dekan će Vam poželeti dobrodošlicu i dati korisne savete o tome zašto je studiranje na ovom fakultetu jedin-stveno u poređenju sa ostalim. Na poslet-ku, pružićemo Vam uvid u sva dešavanja koja mogu biti zanimljiva a tiču se praksi, međunarodne razmene i seminara. Nada-mo se da ćete na osnovu svega toga uspeti da steknete što potpuniju i korisniju sliku o akademskoj ustanovi u kojoj ćete, ako sve bude u redu, provesti naredne četiri godine.

VICI„Pobedih!“. U početku Vam ovaj uzvik neće biti toliko na pameti. Razmišljaćete o sledećem kolokvijumu, sledećem poglav-lju, zadatku koji niko u grupi nije znao da uradi i slično. Kako vreme (godine) budu odmicale, sve ćete više gledati na studira-nje kao na proces čije uspešno okončanje čini početak ostvarenja Vaših ambicija. Važno je da strpljivo prilazite svakom iza-zovu, kao da pored njega na postoji ništa drugo. Fokusiranje na kritičan problem je najvažnija osobina koju uspešni ljudi imaju. Za ekonomiste je umeće nalaženja fokusa čak i bitnije nego za ljude iz drugh

struka jer svaki dan donose odluke koje se moraju dobro odmeriti jer u budućnost neminovno utiču na niz povezanih doga-đaja, tokova i situacija. Pravi pristup studi-ranju naučiće Vas upravo tome. Ako budete imali sve to vidu, i ako pri-stupite učenju kao zadatku čijim dovrša-vanjem zaokružujete sebe kao pojedin-ca, mnogo ćete lakše, uspešnije i sa više elana izaći iz zdanja u Kameničkoj 6 sa diplomom u rukama. Monopollist Vam želi mnogo sreće snage u svemu tome, DOBRODOŠLI!

Igor IVAŠKOVIĆ

Početak sezone lova na znanje

EKOF ZA VASKraj septembra je u znaku dočekivanja brucoša na Beogradskom Univerzitetu.Drugi fakulteti organizuju svečane dočeke, uručenje plaketa za najlepši fikus u kancelariji, kulturnoumetnički program i sl. Ekonomski fakultet, bar je takva praksa bila do sada, jasno i konkretno upućuje svoje pridošlice na to u kakvu ustanovu dolaze, šta se od njih očekuje i šta će im biti pruženo. Jer, sve ostalo brucoši mogu saznati iz EKOF – ovog časopisa, Monopollista.

Ekonomski fakultet Univerz-iteta u Beogradu je obrazovna i naučna ustanova sa tradicijom dužom od 70 godina. Osnovana je kao Visoka škola za ekonomiju i trgovinu još daleke 1937. godine kao prvi visokoškolski obrazov-ni centar u oblasti ekonomije u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji.Danas je Ekonomski fakultet najveća i najeminentnija naučno-obrazovna ustanova u zemlji na području ekonomskih nauka. Fakultet zapošljava oko 130 nas-tavnika i saradnika od čega 53 re-dovna profesora. Na Fakultetu je do sada diplomiralo oko 40000 studenata, oko 2170 je nastavilo poslediplomske studije i steklo naziv magistra nauka dok je oko 730 steklo titulu doktora nauka.

5

FAKULTET

ML: Kakav je osećaj biti dekan Ekonomskog fakulteta i da li se ne-što promenilo za Vas lično otkako ste došli na ovu poziciju?Osećaj uključuje više odgovornosti, oba-veza, sati provedenih na fakultetu... To su promene. Najvažnije je da to ne bude na uštrb mojih nastavničkih obaveza.

ML: Poznati ste kao neko ko po-država inicijative studenata. Da li smatrate da su dovoljno aktivni na tom području? I postoji li neki pro-jekat koji Vam se posebno dopao?Studentski parlament i ostale organizacije Ekonomskog fakulte-ta funkcionišu skoro besprekorno. Ima ponekad problema sa prioritetima, ali se i to prevazilazi brzo. Na primer, često u prvi plan izađe broj ispit-nih rokova i broj ostvarenih bodova za upis, i to stavi na kratko u senku studentska zala-ganja za viši kvalitet nastave. S druge strane, studenti se ponovo, kao 90-tih, eksponiraju kao savest našeg društva. Inicijativa za akci-ju ”Ne prepisuj!” to pokazuje. Nije to tako beznačajna stvar za naše društvo.

ML: U kom smeru se kreće kvalitet znanja koje nudi Ekonomski fakul-tet pod okriljem ”Bolonje” na Eko-nomskom fakultetu? A na nivou Be-ogradskog univerziteta uopšte?

Da bi Univerzitet u Beogradu povratio svoj stari sjaj pomračen tokom ratnih godina, potrebno je mnogo više energi-je, strpljenja i vremena, nego kada se on urušavao. Ulazak na ”Šangajsku listu” je jedan od tih pokazatelja. U procesima unapređivanja nauke i podizanja kva-liteta nastave, Ekonomski fakultet igra vodeću ulogu na Univerzitetu i u celom regionu.

ML: Kako današnjim studentima vratiti svest o tome da je sticanje znanja bitno prvenstveno zbog njih samih?

To je jedan opšti pro-ces koji traje dugo i koji teče paralelno sa unapređivanjem sistema vrednosti celog društva. Fa-kultet, kao obrazov-na institucija, ima

svoju ulogu u tom procesu i trudimo se da damo svoj doprinos. Naši studenti treba da postanu misionari u širenju ta-kvih ideja. To je njima prilično i jasno, jer se nisu opredelili za studije na nekom od fakulteta na kojem se bez sticanja znanja stiče diploma.

ML: Mislite li da je slučajnost što je fenomen prepisivanja izraženiji kod nas nego u nekim drugim kul-turama?Taj fenomen ide ruku-pod-ruku sa šire-

njem neistina i lažnim predstavljanjem. Mi sada, na primer, imamo čak nekoliko profila samog Fakulteta na Facebook-u, a da ni jedan nije verodostojan. To su sve krivična dela za koja niko neće odgova-rati. U uređenim društvima to se ne do-gađa. Slično je sa prepisivanjem i plagi-ranjem.

ML: Da li ste Vi ikad prepisivali? :)Nikada. Čak ni prepričavanja iz lektire, koja su uvek morala da budu obimnija nego što ja mislim.

ML: Kako ocenjujete saradnju Parlamenta i studentskih organi-zacija sa Dekanatom?Dobra je i obostrano korisna ta saradnja, jer posredstvom studentskih predstavni-ka bolje razumemo studentske probleme i efikasnije ih zajedno rešavamo.

ML: Šta biste poručili novoupisa-nim studentima, osim da redovno uče matematiku?Da naprave ambiciozan plan od prvog dana studiranja u kojem će SVI pred-meti naći svoje mesto i da se trude da ne odstupe od svog plana. Zato ću ih ovom prilikom, kao rudare na ulazu u rudnik dijamanata u kojem će se svaki sjajni dra-gulj otelotvoriti kroz dragoceno znanje koje će u njemu sakupiti, a ovo poređe-nje, videćete, nije neumesno, pozdraviti sa «SREĆNO»!

Selena IVANOVIĆ

Intervju sa dekanom

NIJE SVAKO ZNANJE ISTOBranislav Boričić, profesor matematike i dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, govori o negativnim trendovima u društvu koji bi trebalo da se menjaju, o tome da su studenti uvek bili glavni pokretači ovakvih promena i kako danas postoje neke naznake socio - kulturoloških kretanja u pozitivnom smeru.

Ekonomski fakultet igra vodeću ulogu u celom regionu u procesima unapređivanja nauke

6

Doček brucoša

SPREMNI?Prvi I pravi ,to su reči koje najbolje opisuju Ekonomski fakultet, a Monopolist ce vam pružiti nekoliko korisnih saveta i sugesti-ja. Prvo što bi trebalo da znate je da pre-ma pravilima Bolonjske deklaracije,svaki ispit nosi određen broj EBSP bodova. U toku četiri godine osnovnih akademskih studija,potrebno je da imate 240 EBSP da bi ste dobili zvanje diplomiranog ekonomiste.

SemestarJedna godina se sastoji od dva seme-stra , zimskog i letnjeg. Zimski počinje u oktobru,a zavrsava se u novembru,a letnji traje od marta do juna, kad počinje ispitni rok.

PredavanjaSlična su časovima u srednjoj školi i neop-hodna su kako bi lakše savladali materiju i bolje spremili ispit. To je ujedno i dobra priprema za kolokvijume i način da sku-pite poene i ostvarite bolje ocene. Sedenje u prvim redovima, aktivno učestvovanje na predavanjima i lov na pogled i naklonost profesora je korak napred u osvajanje boljih ocena.

KolokvijumBez panike, to je obican test koji ćete savla-dati, ako ste slušali teoriju sa predavanja. Uslov za izlazak na ispit je uglavnom polo-vina od maksimalnih bodova koje možete osvojiti u vidu eseja, seminarskih, domaćih i polaganja kolokvijuma.

IspitMogu da budu pismeni ili usmeni. U zavi-snosti od predmeta i gradiva, pismeni ispit može da se sastoji od zadataka.teorije dela iz udžbenika I gradiva sa vežbi I predavanja. Ukoliko je ispit usmeni, poželjno je napisati koncept sa težistem na informacijama koje se teže pamte I tako sprečite da vas trema koči I usporava .Trema je studentu najveći neprijatelj I tada najbolje naučeni predmet se teško prezentuje.Položeni ispit je veliko olakšanje i nagrada za sve one sate I sate koje ste utrošili učeći ,ali I veliki podstrek za dalji rad. Svaki slede-ći će ipak biti nešto lakši, jer ste stekli neko iskustvo I samopouzdanje.

OceneOcene su u intervalu od 5 do 10, ocena 5 znači da ste pali ispit, da niste dovoljno učili za prolaz ili jednostavno niste imali sreće, ocena 6 je vrlo tražena, ali je i do nje teško doći, 7 I 8 je pravi uspeh, 9 je put do zvezda,

a 10 je najveća ocena koju ćete verovatno retko videti u indeksu i to je retka dragoce-nost namenjena posebno vrednim studen-tima.. Ispit učestvuje u formiranju ocene sa 70 %, dok aktivnosti u toku semestra čine 30 % konačne ocene. Za prolaz vam je po-trebna ocena 6. Prosek je, kao i u srednjoj školi, zbir ocena podeljen sa brojem pred-meta. Prosek vam je važan, ukoliko želite da konkurišete za studentske kredite, stipendi-je i neki atraktivan posao.

PredmetiU prvom semestru vas očekuje: Matemati-ka, Osnovi ekonomije i Sociologija i Ekono-mika preduzeca. U letnjem semestru upo-znaćete se sa: Osnovama makroekonomije, Finansijkim računovodstvom, Osnovama statističke analize i Ekonomika preduzeca.

MatematikaStudentima koji su završili klasične gi-mnazije, matematika neće biti problem. Važno je redovno prisustvo predavanji-ma i vežbama uz kontinuirano vežbanje. Predmet obuhvata osnovei matematičke metodologije neophodne u daljem izu-čavanju ekonomske nauke. Savladaćete algebru, funkcije,matrice, determinante, nizove, redove i još mnogo toga. Ispit vredi 10 ESBP. Nastava se odvija kroz 60 časova predavanja i 60 časova vežbi. Izučava teo-riju, nove pojmove,a na vežbama konkretni primeri,odnosno zadaci. Prisustvo na pre-davanjima se ne evidentira,ali je poželjno da ste redovni i što aktivniji na časovima. Velikim zalaganjem možete se osloboditi polaganja kolokvijuma. U toku semestra polažu se dva kolokvijuma i oni predstav-ljaju uslov za izlazak na ispit. Kolokvijum obuhvata materiju obrađenu na predava-

njima i vežbama od početka semestra do dana kada je kolokvijum zakazan. Finalni ispit se sastoji iz dva dela – usmenog i pi-smenog. Na pismenom delu ispita radi se 5 zadataka,a svaki od njih nosi po 20 bodova. Za izlazak na usmeni deo ispita neophodno je ostvariti 51 poen na pismenom delu. Na usmenom delu ispita se odgovara na tri te-orijska pitanja ,a svako nosi po 33.33 boda. Konačna ocena se formira na osnovu ocena dobijenih na kolokvijumima sa ponderom (0,3), pismenom delu ispita (ponder 0.3) i znanja pokazanog na usmenom delu ispi-ta (ponder 0.4). Matematika je uglavnom bauk u osnovnim, zatim srednjim školama, gimnazijama,ali njenu težinu i komplek-snost će te tek upoznati na ovom fakultetu.

Osnovi ekonomijeCilj ovog predmeta je da vas pripremi i nao-ruža neophodnim znanjem za razumevanje pojmova i ostalih predmeta sa kojima ćete se susresti tokom izučavanja ekonomske nauke. Upoznaćete se sa klasičnom poli-tičkom ekonomijom, nastankom i razvo-jem tržisne privrede,analiziraćete ponudu i tražnju,osnovne teorije reprodukcije i još mnogo toga. Ispit vredi 10 ESBP bodova. Nastava se odvija na 60 časova predavanja i vežbi . Na predavanjima se izučava eko-nomska teorija , dok se na vežbama obnav-lja gradivo i primenjuje se na konkretne primere. Kao predispitne obaveze postoje 4 kolokvijuma, svaki po 10 pitanja. Poene možete skupljati i na vežbama ili izradom eseja. Predispitna obaveza čini 30% ocene, a završni ispit nosi 70%. Završni ispit radi se pismeno i na njemu je potrebno da se osvoji minimum 51 od 100 bodova. Ovaj ispit je posebno tezak studentima koji nisu pohađali stručne srednje škole I za njih je terminologija nova I potrebno je uložiti do-datan napor kako bi savladali gradivo. Savet je redovno učenje I isčitavanje udžbenika. Sama knjiga je najdeblja, najteža I najviše prostora zauzima na radnom stolu, a teško joj je naći mesto na polici ukoliko ste rešili da ovaj predmet ostavite za kasnije.

SociologijaSociologija je jedan od lakših I zanimljivi-jih predmeta. Izučavaćete kulturu, društvo, rase, etničku pripadnost, religiju, klase, po-litiku, siromaštvo… Gradivo se sastoji iz 15 celina od kojih se prvih pet polaže na kolo-kvijumu. Polaganjem kolokvijuma studenti se oslobađaju polaganja tog dela materije na završnom ispitu. Imate mogućnost izbora kako će te polagati ispit. Uz dobru organizovanost i strategiju, eto i drugog semestra.

Dragi brucosi ,došao je kraj najdužem raspustu. Dobro

došli u PRVI I PRAVI fakultet gde vas

čeka mukotrpan rad,trud,usponi

I padovi,a kao nagrada za uloženo

dobijate veoma zvučno zvanje -

DIPLOMIRANI EKONOMISTA!

FAKULTET

EKONOMIJA

7

DRUGI SEMESTER

Osnovi statističke analize

Naučiće vas kako da pravilno tumačite osnovne statističke pokazatelje kako da koristite statističke metode u komenta-risanju dobijenih rezultata. Fond časova je po 60 časova vežbi i predavanja. Ispitvredi 10 ESBP poena. Na predavanjima se izučava teorija uz prikazivanje ilustra-tivnih primera, a na vežbama se radi prak-tična primena kroz zadatke. Predispitna obaveza nosi 30% ocene i može se ispuni-ti na dva načina – polaganjem kolokviju-ma ili radom na vežbama i pisanjem I pre-zentacijom pristupnog rada. Za izlazak na

pismeni ispit potrebno je ostvariti 15 od maksimalnih 30 poena.Pismeni deo ispita sastoji se od pet zada-taka. Potrebno je ostvariti najmanje 51 poen od maksimalnih 100,kako bi izašli na usmeni deo ispita. Usmeni ispit se sastoji iz 2 esejska pitanja. Učite teoriju i zadatke uporedo.

Ekonomika preduzećaUpoznaćete se sa ekonomičnošću, pro-duktivnošću, rentabilnošću, sve ono što malo ko ume I zna da primeni u svakod-nevnom životu i još mnogim osnovnim pojmovima vezanim za preduzeća. Eko-nomika preduzeća je uvodni predmet u poslovnu ekonomiju.

Predmet vredi 8 ESBP bodova. Predispit-na obaveza se može položiti preko kolo-kvijuma ili krozaktivan rad na časovima vežbi. Kolo-kvijum se sastoji od 10 teških, kratkih pitanja. Neophodan je ozbiljan rad, za kolokvijum, tako i ispit. Zahteva temelj-no poznavanje gradiva, redovno učenje jer je gradivo obimno I teško I polaže se usmeno.

Finansijko računovodstvoRačunovodstvo je novi predmet za stu-dente koji nisu završili ekonomskuškolu i predstavlja uvod u finansije.To je predmet za koji ne važi bubanje,na taj ter-min zaboravite. Na predavanjima se izu-

čava teorija, dok se na vežbama se rade zadaci, koji su slični na kolokvijumu. Nastava se izvodi na 60 časova predavanja i vež-bi. Ispit vredi 10 ESBP bodova. Minimalni zahtev za izlazak na ispit, su dva pozitivno ocenjena kolokvijuma. Računovodstvo je jedan od najtežih ispita.Rešenje – rad, rad i rad, upor-nost, ali i hrabrost!

Osnovi makroekonomije

Osnovi makroekonomije je jedan od lakših ispita i brucoši obično

nemaju velikih problema sa pripre-mom i polaganjem ovog ispita. Ovaj

predmet će vas detaljno upoznati sa BDP-a,inflacije,privrednom rastu. Cilj izučavanja makroekonomije jeste privreda u celini. Prisustvo nastavi se

evidentira i može znatno da pomogne u razumevanju gradiva. Kolokvi-jumi se polažu kompjuterski, a ispit

pismeno. Ispit se sastoji iz 6 esejskih pitanja. Esejska pitanja predstavljaju podnaslove u knjizi i odnose se i na grafike u knjizi. Pisanjem eseja možete

olakšati polaganje ispita.Nadamo se dragi brucoši da vam je Monopolist dao prave smernice za po-četak studiranja ovog prestižnog fakul-

teta. Dat vam je spisak predmeta i videli ste da se smenjuju teški i laki ispiti. Biće to vruća jesen, ali nemojte da vas obeshrabre ove informacije, predmeti, termini, pojmovi, jer su mnogi uspeli, neka vam da krila podatak da je preko 40 000 studenata diplomiralo.

Sandra BALI

FAKULTET

FAKULTET

O PROGRAMUVeć pet godina, kompanija Vip mobile spro-vodi društveno odgovaran projekat „Budi Vip Student“. Sam program je namenjen talento-vanim studentima koji žele da se usavršavaju u oblasti telekomunikacija u Srbiji. Proces selekcije za 20 najboljih počinje u decembru i traje do kraja marta. Finalni vikend ove go-dine je održan na Srebrnom jezeru, gde su se 40 kandidata kroz interaktivne radionice i rešavanja case-a borili za svoje mesto u top 20. Kandidati su bili podeljeni u 5 timova od po 8 članova. Timove su činili studenti sa ra-zličitih fakulteta kako bi svi aspekti case-a bili pokiveni (marketinški, finansijski i it deo). Sam case je bio koncipiran na uvođenju no-vog proizvoda u Vip mobile. Nakon rešavanja case-a, svaki tim prezentuje, na engleskom jeziku, stručnom žiriju svoju ideju. Pored stu-dentata Ekonomskog fakulteta, pravo učešća imaju i studenti Fakulteta Organizacionih na-uka, Elektrotehničkog fakuleta, Saobraćajnog fakulteta i drugih. (detaljnije na sajtu: www.ja-samvip.rs). Pravo učečća imaju studenti završ-nih godina kao i apsolventi. Osnovni uslovi za konkurs su minimalna prosečna ocena 8,00 tokom studiranja, odlično znanje engleskog jezika i poznavanja rada na računaru. Pobednici programa, 20 najboljih, postaju stipendisti kompanije Vip mobile. Stipendi-ja uključuje plaćenu dvomesečnu praksu u kompaniji Vip mobile (mesec jul i avgust), notebook računar, smart telefon sa 15000 di-nara kredita, 2 edukativna soft-skill seminara u okviru Vip kluba, predavanje strunjaka Te-lekom Austria Grupe, kao i mentorstvo me-nadžera Vipa tokom prakse i master studija.

OVOGODIŠNJI UČESNICIOve godine, stipendisti kompanije Vip mobi-le su i tri studenta sa našeg fakulteta. U pitanju su Katarina Matijašević (smer: menažment), Katarina Ivanović (smer: menadžment) i Pre-drag Savić (smer: međunarodne finansije). Oni su praksu obavljali u sledećim sektorima:Katarina Matijašević - Business Product MarketingKatarina Ivanović- ControllingPredrag Savić- Purchasing, Logistics and Internal Services

UTISCIKatarina Matijašević o ovom programu:

Program „Budi Vip student“ pruža šansu mla-dim studentima da znanja stečena na fakulte-tu primene u praksi. Od početka sam videla ovaj program kao sjajnu priliku da radim u modernoj kompaniji koja posluje u veoma neizvesnom i turbulentnom okruženju. Jak utisak na mene je ostavio finalni krug pro-cesa selekcije, odnosno vikend na Srebrnom jezeru. Podeljeni u timove, bavili smo se re-šavanjem case-a i nadamo se da smo našim idejama dali doprinos boljem i uspešnijem poslovanju Vip mobile-a. Pored toga, vikend smo iskoristili da se bolje upoznamo i uz sve to nije izostala i dobra zabava.Na dvomesečnoj praksi bila sam raspoređena u sektor Business Product Marketing. Tokom prakse, bila sam uključena u svakodnevni rad sektora i pod supervizijom mentora, me-nadžera kompanije Vip mobile, učestvovala u izradi i realizaciji primenljivih projekata iz oblasti telekomunikacija, kao i proaktiv-no učestvovala u svim aktivnostima sektora. Pored mene, u sektor su raspoređena još dva Vip studenta. Nas troje smo dobijali zajednič-

ke zadatke i tako sam kroz timski rad naučila mnogo novih i korisnih stvari, s obzirom da svi dolazimo sa različitih fakulteta. Takođe, moram podeliti svoje oduševljenje o kolega-ma iz sektora, koji su nas zaista divno primili ova dva meseca i uvek su nalazili vremena da nam pomognu, saslušaju i usmere prilikom rešavanja naših zadataka. Kroz njihovo men-torstvo smo dosta toga naučili i nadam se da ću i u budućnosti ostati u kontaktu sa njima. Sve u svemu, sjajna kompanija, veliki struč-njaci iz svojih oblasti, još bolja atmosfera za rad! Jednostavno, Vip pruža priliku najbolji-ma da se dokažu i ostvare svoje ciljeve. Zaista mi je drago da sam upoznala toliko kvalitetnih ljudi na jednom mestu.Katarina Ivanović o ovom programu:Kad razmislim, prvi i drugi mesec proveden na praksi različito su tekli. Prvih mesec dana je prošlo u adaptiranju. U početku, sve mi je bilo jedna velika nepoznanica. Period od 9 do 5 izgledao mi je beskrajno dugo. Ne znam tač-no šta sam očekivala, ali imala sam utisak da ta očekivanja nisu sasvim ispunjena.Kako je vreme proticalo, počela sam da se pri-lagođavam. Dobijala sam zadatke, učila sam nove stvari. Međutim, i dalje sam osećala da mi vreme sporo prolazi. Činilo mi se da mogu da naučim i da uradim mnogo više.Tako sam negde na polovini prakse rešila da preuzmem inicijativu. Zajedno sa koleginica-ma, Vip studentima iz drugog sektora, počela sam da radim na predlogu nekih novih pro-grama koje bi Vip mogao da uvede. Oba sek-tora su nam izašla u susret. Pokazali su nam odakle da počnemo, pomagali nam kad god smo imale nedoumice. Rad na tom predlogu trajao je skoro celih mesec dana, ali vreme je proletelo. Na kraju smo bile jako zadovoljne onim što smo uradile, dobile smo dobar feed-back, i mogućnost da neki od naših predloga jednog dana zaživi. Ako treba da izdvojim nekoliko najbitnih stvari koje sam naučila, to bi bilo sledeće. Prvo, da prelazak sa studentskog načina živo-ta u radno okruženje predstavlja izvestan šok, i da je potrebno naviknuti se na to. Drugo, da je neophodna inicijativa. Kao novajlija, nema puno toga što umete radite. Ali ako imate že-lju, ubrzo ćete naučiti da radite svašta. I treće, da kada upoznate neke sjajne ljude i radite s njima, posao ne mora da bude nešto dosadno.Nisam vam pisala o nagradama, o seminari-ma, o druženju među Vip studentima, jer je očigledno da je to bilo sjajno i da to nećete naći ni na jednoj drugoj praksi.

Program “Budi VIP student”

ONI SU “VIP” NA EKOF – UPrakse, volontiranje, stažiranje…pa ponovo volontiranje pa prakse…pa stažiranje – put je kojim će jednog dana krenuti svaki student EKOF – a. Sigurno je mnogo bolje da na to putešestvije pođe noseći na pameti nečije iskustvo. U ovom broju Monopollista, Vaše kolege pričaju o svom iskustvu u programu praksi kompanije VIP.

Odabranim stipendistima sle-dovalo je: plaćena dvomesečna letnja praksa u Vipu, notebook računar i smart telefon iz Vipove ponude sa priprejd SIM karticom i 15.000 dinara kredita, kao i dva edukativna seminara i preda-vanje stručnjaka Telekom Aus-trija Grupe u okviru TAG kluba, uz mentorstvo menadžera Vipa tokom prakse i master studija.

8

9

FAKULTET

Na kraju, želim da vam kažem još samo to da je Vip dinamična, mlada kompanija, i da rad u njoj predstavlja odličnu priliku i pravo zado-voljstvo. Mogu reći da sam veoma zahvalna i ponosna što sam bila Vip student!Predrag Savić o ovom programu: Projekat Budi Vip student ne nosi slučajno la-skavu titulu najkvalitetnijeg programa prakse za mlade u Srbiji. Okupiti svake godine dva-deset najkvalitetnijih studenata, budućih mla-dih stručnjaka, i pružiti im ovakvu priliku za učenje, priliku za primenu teoretskih znanja u praksi, ekspertizu starijih kolega, mnogo-brojne nagrade i sjajnu atmosferu – ne može svako.Kao deo Supply Chain Management tima, uverio sam se i sâm da je ono što su mi stariji stipendisti govorili zaista istina – „Vipovci“ su mladi, neverovatno harizmatični, nasmejani, puni entuzijazma, humora, elana, ali u isto vreme izuzetno profesionalni, kooperativni, kada to situacija zahteva ozbiljni, poslovni i orjentisani na postizanje rezultata. Dva meseca provedena u Vip-u neprocenjiva su sa aspekta praktičnog iskustva koje sam do-bio i uvida koji sam stekao u to kako izgledaju poslovni procesi u jednoj velikoj kompaniji kao što je Vip. Beskrajno sam zahvalan na ve-likom poverenju koje mi je ukazano, odgovor-nosti koja mi je dodeljena i na svim uputstvi-ma, smernicama i savetima od strane kolega. Druženje sa ostalim Vip studentima je ono čega ću se sećati sa posebnim zadovoljstvom. Tradicionalni zajednički ručkovi, kafe pauze, izlasci, rođendani, bioskopi, konstantno dru-ženje kako za vreme posla tako i nakon posla, daju iskustvu jednu neverovatnu draž i čine posebnu dimenziju. Obzirom da rečima teš-ko mogu opisati koliko sam uživao u svakom radnom danu, te kako je program apsolutno nadmašio sva moja očekivanja, malo je reći da „Budi Vip student“ toplo preporučujem. Tek postajanjem dela Vip tima shvatate zašto je Vip zaista - „druga priča“.

Katarina MATIJAŠEVIĆKatarina IVANOVIĆ

Predrag SAVIĆ

FAKULTET

„Zadovoljstvo zbog dobre tradicije“„Veliko nam je zadovoljstvo što već petu godinu zaredom mladim i ambicioznim ljudima pružamo stručno usavršavanje i profesion-alno iskustvo u oblasti telekomu-nikacija. Prethodnih godina imali smo priliku da upoznamo veoma talentovane praktikante, a njih 12 je dobilo posao u Vipu“, istakao je Tanasis Kacirumpas, predsednik Upravnog odbora

FAKULTET

BUDI U TOKUOBAVEŠTENJE O KONKURSU ZA UPIS NA MASTER STUDIJE U 2012/13 GODINIOve godine školarina za diplomske akademske studije (domaći studij-ski programi) iznosi 120.000,00 dinara (za samofinansirajuće stu-dente, državljane Republike Srbije). Školarina za diplomske akademske studije (domaći studijski programi) iznosi 1.500 evra (za strane studen-te). Obim diplomskih akademskih studija iznosi 60 ESPB, tokom dva semestra (jedne godine). Za upis na diplomske akademske studije mogu konkurisati kandidati koji su završili osnovne akademske studije u četvo-rogodišnjem trajanju (240 ESPB). Informacije vezane za studijske pro-grame mogu se naći na sajtu Eko-nomskog fakulteta www.ekof.bg.ac.rs . Detaljnija obaveštenja o uslovima upisa i studiranja mogu se preuzeti na sajtu: http://master.ekof.bg.ac.rs.

CENTAR ZA KARIJERNO VOĐENJE I SAVETOVANJECentar i ove akademske godine nastavlja sa brojnim aktivnostima, gostovanjima, radionica-ma…U narednom periodu neke od planiranih aktivnosti Centra biće: gostovanje preduzeća Biohemija doo, putem kojeg će se predstaviti studentima, organizovati radionice pod nazi-vom “Upravljanje talentima” i slično. Takođe, važno je napomenuti uspostavljanje strateškog partnerstva sa Gazpromnjeft(NIS), kao i izraženo interesovanje za naše studente od strane ove kompanije. Sve ovo i još mnogo toga što sprema Centar možete pratiti na sajtu www.ekofkarijera.com.

USLOVI UPISA NOVE AKADEMSKE GODINE, BUDŽET, ROKOVI...I ove godine, uslov za budžet biće ostvarena 48 ESPB, dok za samofinansiranje to izgleda ovako: 37 poena trenutno za drugu (radi se na tome da se spusti na 30), 74 za treću i 111 za četvrtu godinu. Kada je reč o svima nama neprocenjivom oktobru 2, studenstki parlament se i ove godine izborio da bude uveden.Takođe sve neophodne informacije možete dobiti putem telefona 011/26-35-823 ili na mail summerschool@ien.bg.ac.rs.

STUDENTSKI KREDITI I STIPENDIJESvake godine Ministarstvo prosvete, u saradnji sa Universal bankom a.d. Beograd, raspisuje konkurs za studentske kredite i stipendije za studente visokoškolskih ustanova na teritoriji Republike Srbije. Pravo na učešće na konkursu imaju studenti koji su upisani prvi put u te-kućoj školskoj godini na studije prvog, drugog ili treceg stepena, čije se školovanje finansira iz budžeta države, a imaju državljanstvo Republike Srbije. Isplata stipendija i kredita vrsi se u 10 mesečnih rata. Pravo na studentsku stipendiju imaju studenti od II godine studija, koji su u prethodnoj godini studija ostvarili prosek preko 8.50, dok za studentski kredit mogu konkurisati svi student čije se školovanje finansira iz državnog budžeta. Redo-sled kandidata za dodelu stipendija i kredita utvrdjuje se na osnovu uspeha ostvarenog u prethodnom školovanju, i socijalno-ekonom-skog statusa porodice (status se određuje na osnovu proseka ukupnih mesečnih prihoda po čla-nu porodice studenta). Korisnik student-skog kredita koji je tokom studija postigao prosečnu ocenu najmanje 8.50 i nije gubio nijednu godinu, moze se osloboditi vracanja isplaćenog kredita u skladu sa ugovorom o stu-dentskom kreditu. Rok za podnošenje prijava za učešće na konkurs pocinje od 1. oktobra. Vise informa-cija na možete naći na http://www.ubbad.rs.

10

FAKULTET

AIESECMeđunarodna student-ska organizacija AIESEC organizuje program in-ternacionalnih razmena na kojima će student imati priliku da budu deo važnih projekata i 6 do 10 nedelja provedu u Rusiji, Kini, Portugalu, Mađarskoj ili nekoj drugoj zemlji. Studentima se pruža prilika da ove jeseni steknu iskustvo u oblastima koje ih zani-maju, da usavrše svoje prezentacione veštine i engleski jezik, upoznaju drugačiju kulturu i nove ljude i pozitivno utiču na društvo.Osim programa internacionalnih razmena, trenutno aktuelni projekti AIESEC kancela-rije na Ekonomskom fakultetu su i projekti “Ekonomska pismenost mladih” i “Aktiviraj se”.U narednom periodu projekat “Ekonomska pismenost mladih” očekuje dosta aktiv-nosti. Od sredine septembra će se održati radionice na temu ekonomije i preduzetništva u neekonomskim srednjim školama u Beogradu. Radionice će držati studenti Ekonom-skog fakulteta. Studenti volonteri će na taj način steći odlično iskustvo u prezentacionim veštinama, promovisaće svoj fakultet, objasniti zašto je „prvi i pravi“ i pokušaće da pre-nesu srednjoškolcima svoje znanje. Projekat “Aktiviraj se” jedan je od humanih projekata AIESEC-a i koncentriše se na socijalnu inkluziju dece bez roditeljskog staranja i dece sa specijalnim potrebama. Ove godine projekat se organizuje po peti put u periodu od juna do novembra 2012. godine. Trenutno se radi na novom krugu nalaženja volontera, za rad u osnovnim školama, gde će se odrzavati radionice sa učenicimačetvrtog razreda na temu tolerancije i jednakosti. Radionice će početi 17.septembra i tra-jaće sve do 9.novembra. Aplikacije za volontere na ovom projektu su stalno otvorene. U planu su i takmičenje u besedništvu za srednjoškolce na temu socijalne isključenosti i mar-ginalizacije kao I humanitarna žurka za studente sa ciljem da se svi prihodi od ulaznica usmere kao novčana pomoć domovima. Ako i ti želiš da stekneš iskustvo prakse u inostranstvu, da usavršis engleski jezik, zabaviš se, družiš se i napreduješ, prijavi se putem web-stranice www.aiesec.org.rs i iskoristi mo-gućnosti koje ti AIESEC pruža.

KONFERENCIJA STUDENATA EKONOMIJE NA ZLATIBORU

Ove godine po treći put se održava tradici-onalna konferencija studenata ekonomije, u organizaciji Saveza Studenata Ekonom-

skog Fakuleta i Studentske Unije Ekonomskog fakulteta. Konferencija će se održati u okviru stu-

dentskog odmarališta “Ratko Mitrović” na Zla-tiboru, u periodu od 7og do 11og novembra. Tema ovogodišnje konferencije je “Drugi talas krize- Šta preduzeti?”, na koju će odgovore pru-žiti emitentni predavači iz privrede i Vlade, kao i

profesori Ekonomskog fakulteta. Na ovom petod-nevnom seminaru, učesnici će, pored sertifikata i

pruženih znanja, prisustvovati i organizovanim žur-kama i drugim manifestacijama zabavnog karaktera gde

će imati priliku da prošire svoje kontakte među kolegama ekonomistima. Prijave će početi prvog oktobra, u kancelarijama Saveza Studenata i Studentske Unije.

BELGRADE INTERNATIONAL GAMESProjekat BELGRADE INTERNATIO-NAL GAMES je projekat nastao ini-cijativom studenata da se organizuje međunarodno sportsko takmičenje stu-denata. Ove godine se održava po sedmi put, u periodu 18-20. oktobra. Glavni cilj ovog projekta je da okupi studente iz ce-log sveta i da predstavi našu zemlju , stvori osnovu za stvaranje novih prijateljstava i uspostavljanje mogućih poslovnih konta-kata među svim učesnicima. Beogradske Internacionalne Igre 2011 bile su najveće igre do sada, sa skoro 1000 studenata koji su učestvovali u osam sportskih di-sciplina (košarka, mali fudbal, odbojka, vaterpolo, ragbi..) I u dva na znanju za-snovana takmičenja (studije slučaja i debate). Plan za 7. izdanje BIG-a je da se uspostavi i afirmiše kao veliki događaj koji će rasti svake godine kroz uvođenje novih disciplina, takmičenja I manifesta-cija. Osim takmičara, priliku za učešće na projektu imaće i volonteri koji će raditi u različitim sektorima kao sto su Sportski objekti, Logistika, Tehnička podrška,Info pult, Ataše delegacije i drugi. Glavni cilj ovogodišnje manifestacije je da predstavi Beograd, da ponudi toplu dobrodošlicu i gostoprimstvo, i stvori šansu za srpske studente da konačno sa lakoćom posete svoje nove BIG prijatelje. Prisustvo stu-denata na Beogradskim Internacionalnim Igrama 2012, bilo kao takmičara, prijatelja događaja, volontera, upotpuniće ovu ma-nifestaciju i pomoći da BIG nastavi da se razvija I tradicionalno održava kao jedan od najvećih studentskih dogđaja u Evropi. Vise informacija i prijave na sajtu www.belgradeinternationalgames.org.

Tatjana JERINIĆAndrea KRIZMANIĆ

FAKULTET

12

Organizacije EKOF-a

Studentska unija Ekonomskog FakultetaČine je studenti Eko-nomskog fakulteta Uni-verziteta u Beogradu, predstavlja deo SUBG-a (Studentske unije Beo-grada), jedne od četiri univerzitetske članice SUS-a, koja je deo ESU-a (Evropske studentske unije). Već godinama predstavljaju najprizna-tiji i najjači lokal Unije, iz koga izlaze sjajni poje-dinci, savršeno sklopljeni timovi i kasnije poslovni partneri i, što je najvaž-

nije, dobri prijatelji.  Kancelarija SUEF-a se nalazi na Ekonomskom fakultetu, preko puta kantine, radi svakim radnim danom izmedu 11 i 15h.Centar za karijerno vođenje i savetovanjeCentar za karijerno vođenje i savetovanje je posebna organizaciona jedinica Fakulte-ta osnovana s ciljem da pomogne studen-tima i drugim zainteresovanim klijentima. To se pre svega odnosi na procene sopstve-nih sposobnosti, interesovanja i vrednosti, potrebne informacije o mogućnostima za-poslenja, stanju na tržištu rada i zahtevima poslodavaca, u pogledu potrebnih kom-petencija. Za te potrebe kreiran je veb sajt Centra, kojem mogu pristupiti samo regi-strovani korisnici, www.ekofkarijera.com. Pozivamo vas da se registrujete. Nalazi se na prvom spratu, kancelarija 149.

Savez studenata Ekonomskog Fakulteta

Savez studenata Ekonomskog fakulte-ta je studentska organizacija koja dugi niz godina dela na Ekonomskom fakul-tetu. U sprovođenju svojih aktivnosti Savez studenata pažnju posvećuje šire-nju ideja studentskog organizovanja, studentske solidarnosti, tolerancije kao I mogućnost iskazivanja potencijala stu-

denata. Delatnost SSEF-a je usmerena ka ispunjenju sledećih ciljeva: poboljša-nju uslova studiranja, zastupanju interesa studenata pred organima Fakulteta, za-štiti studentskog standard, popularizaciji vannastavnih aktivnosti, unapređenju međufakultetske saradnje itd. Članovi SSEF-a mogu biti svi studenti EF-a u Be-ogradu koji žele da uzmu aktivno učes-će u organizaciji SSEF-ovih programa, uz poštovanje Statuta i organa SSEF-a. Aktivnosti u SSEF-u se spro-vode kroz rad 10 službi: fakultet, studentski standard, kultura, press, marketing, sport, turizam, zabava, office i služba za međunarodnu saradnju. Više informacija možete naći na www.ssefbg.org

Studentski parlament Ekonomskog

Studentski parlament Fakulteta je organ preko kojeg studenti ostvaruju svoja prava i štite svoje interese na Fakultetu. Studentski parlament Ekonomskog fakulteta (SPE-KOF) je jedino legitimno studentsko telo na fakultetu, koje nastoji da reši probleme na koje studenti mogu naići i poboljša već postojeću poziciju studenata na fakultetu. Na čelu SPEKOF-a trenutno se nalaze se Biočanin Nikola, predsednik SPEKOF-a i Ivan Šašić, student prodekan, koji su uvek dostupni da pomognu studentima. SPEKOF broji nekoliko resora, i to: Resor za nastavu i ispite, Resor za međunarodnu i međufakultetsku saradnju, Resor za struč-no usavršavanje i praksu, Resor za odnose sa javnošću, Resor za studentski standard i Resor za zaštitu prava studenata.Možete ih posetiti u kancelariji SPEKOF-a, pored amfiteatra A1 na međuspratu. Uključite se u rad parlamenta i na taj način možete pomoći sebi I svojim kolegama. Više informacija možete naći na spekof@ekof.bg.ac.rs kao I na zvaničnoj Facebook stranici.

AIESEC

AIESEC, kao najveća studentska organi-zacija na svetu, je međunarodna platforma koja omogućava mladim ljudima da otkriju i razviju sopstvene potencijale kako bi imali pozitivan uticaj na društvo.

AIESEC omogućava svojim članovima in-tegrisano razvojno iskustvo koje se sastoji od liderskih mogućnosti, stručnih praksi u inostranstvu, kao i učenja kroz global-no okruženje. Iinovativni pristup razvoju mladih ljudi bazira se na preuzimanju pro-aktivne uloge, razvijanju samosvesti i lične vizije, izgradnji mreže kontakata i razvija-nju kapaciteta za postizanje promena. Više informacija možete naći na www.ef.aiesec.org.rs, ili posetite njihovu kancelariju.

Marketing Workshop MW je neprofitna nevladina organizaci-ja koja uz pomoć svojih članova i podrške Ekonomskog fakulteta realizuje mnogo-brojne projekte iz oblasti marketinga i drugih ekonomskih sfera, a radi pružanja posredničkih usluga između poslodavaca i klijenata, ali i radi širenja korisnih infor-macija o stavovima i potrebama studenata. MW broji nešto više od 20 aktivnih člano-va. Po statutu organizacije na čelu se nalazi Predsednik, četvoročlani Izvršni odbor za-dužen je za donošenje i sprovođenje done-tih odluka i za dobru koordinaciju među članovima, a PR koordinator ima zadatak da dâ medijsku dimenziju svemu što se radi i da organizaciju na adekvatan način pred-stavi u javnosti. Praksa MW-a je da prijem novih članova vrši kroz 2 kruga testiranja, pri čemu prvi obuhvata pismeno rešavanje određenog problema iz prakse (case study) uglavnom iz oblasti marketinga, dok kan-didate u drugom krugu očekuje provera njihovih komunikacionih sposobnosti i samog nastupa kroz lični intervju. Više in-formacija možete naći na www.marketing-workshop.org. Sedište se nalazi u kancela-riji 238.

Andrea KRIZMANIĆTatjana JERINIĆ

ORGANIZACIJE EKONOMSKOG FAKULTETA

13

FAKULTET

13

FAKULTETKampanja „Ne prepisuj“

Studentski parlament i Klub asi-stenata Ekonomskog fakulteta u Beogradu pokrenuli su kampanju „Ne prepisuj“ kako bi zaštitili kva-

litet diploma,ujedno da nas podsete da akademskim građanima ne dolikuje pre-pisivanje niti došaptavanje, sitne i krupne prevare svojstvene školarcima. Bubice, puškice, olovke s kamerom, hemij-ske iz kojih se izvlače puškice i beskrajne mogućnosti upotrebe mobilnih telefona i ostalih čuda moderne tehnologije samo su neki od načina na koji studenti pokušavaju da bez mnogo muke polože ispite i dođu do diplome. Na taj način degradiraju svo-je kolege koji su vredno učili, prisustvovali predavanjima i vežbama i uz mnogo muka savladali gradivo. Veljko Miljušković, asistent Ekonomskog fakulteta,objasnio nam je zašto je neopho-dan fer odnos studenata prema ispitima.

ML: Kako ste i zbog čega došli na ideju o pokretanju kampanje “NE PREPISUJ”? Ko je nosilac ove ideje?

Ideja za kampanju pod nazivom “NE PREPISUJ” pokrenuta je kao odgovor na sve učestalije pokušaje da se ispiti polažu na, najblaže rečeno, neakademski način. Pored klasičnih oblika prepisivanja, kao što su puškice ili korišćenje dublera, po-stoji i jasan trend prema kome savreme-ne tehnologije poput mobilnih telefona, kamera, bubica i slično, nažalost ulaze u masovnu upotrebu i u bukvalnom smislu predstavljaju ravnopravnu alternativu re-gularnom učenju kao načinu polaganja is-pita. Da naš fakultet, kao lider u obrazova-nju ekonomista u regionu, ne bi dozvolio umanjenje renomea i kvaliteta, borba pro-tiv ovakvih pojava je logičan ishod. Njo-me pokazujemo da smo svesni problema, da ga nećemo zanemariti niti takvo stanje prihvatiti, već da ćemo se, zajedno sa stu-dentima, protiv toga oštro boriti. Odatle ideja za čitavu kampanju. Nijedan poje-dinac nije nosilac ove ideje, ona je prosto stav većine, kako nastavnog kadra, tako i studenata. Operativni izvršilac kampanje jeste Komisija za sprovođenje regularno-sti pri polaganju ispita, tj. njeni članovi i saradnici. Duh entuzijazma kampanji i veliku podršku, možda najveću od svih, u ulozi prodekana za nastavu, dao je prof. dr Branislav Boričić. ML: Smatrate li da postoje pozitivni efekti i u kojoj meri?Pozitivni efekti svakako postoje i to u znatno većoj meri nego što je očekivano. Oni se ogledaju u više instanci. Sa interne perspektive, studenti su sada obavešteniji o pravilima ponašanja, o tome zašto je to važno i zašto je cela kampanja najviše u njihovom interesu. Eksterno, kampanja je imala i idalje ima značajnu medijsku pro-praćenost. Od dnevnih novina pažnju su ovoj temi posvetile: dnevne novine Večer-nje novosti, 24 sata, Kurir, Danas. Televi-zije koje su uradile reportažu na ovu temu ili objavile vest su: RTS, B92, Kopernikus. Pored ovih izvora, postoji još veliki broj, naročito elektronskih medija, koji su temi posvetili značajnu pažnju. Na taj način, fakultet je još jednom potvrdio i učvrstio epitet kredibilne institucije, kao i lidera u

isporučivanju pravih vrednosti i istinskog borca za iste. ML: Iz čega se sastoji ova kampanja? Kampanja je obuhvatila kreiranje i objav-ljivanje promotivnih postera i flajera sa jasnim porukama i ciljevima. Posteri su postavljeni po celom fakultetu, kao vid ko-deksa ponašanja koji se propagira i očekuje. Budući da akcija ima permanentni karakter, posteri će i ubuduće biti istaknuti. Flajere sa istim porukama, u više navrata, u sklo-pu kampanje su delili nastavnici i saradnici fakulteta, kako bi efekat bi što izraženiji. U drugom delu kampanje, koja je predviđena za jesen, pored svih dosadašnjih akcija koje će biti nastavljene, kreiran je i spot, u kome su glavni nosioci ideje fer polaganja ispita upravo koleginice i kolege studenti. Time poruka dobija još više na značaju i prijem-čivija je studentima. Finalni rezultat svih preduzetih i planiranih mera treba da bude obezbeđenje ravnopravnih i fer uslova za sve, smanjenje pokušaja prevare na ispitu, kao i kreiranje zdravijeg, akademskog am-bijenta za razvoj i egzistenciju. ML: Šta biste poručili brucošima?Drage koleginice i kolege, pre svega, dobro-došli. Nakon što ste napravili inicijalno do-bar izbor prestižne škole za vaše dalje usa-vršavanje, na Vama je da uspešno nastavite korak dalje. Neka taj korak bude odlučan, uporan, vredan i uvek na pravoj stazi. I bez ove kampanje, Vi vrlo dobro znate koja je to staza. Mi verujemo u Vas, ostaje da Vi ve-rujete u sebe. Samo na taj način ćete svojim angažovanjem dokazati i još jednom potvr-diti zašto smo s razlogom, Prvi i Pravi!

Sandra BALI

URADI SAM,SA PUŠKICAMA MOŽE SVAKO!“Obrazovanje se ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate. Sastoji se od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne.” Anatole France

U drugom delu kampanje, koja je predviđena za jesen, pored svih dosadašnjih akcija koje će biti nastavljene, kreiran je i spot, u kome su glavni nosioci ideje fer polaganja ispita upravo ko-leginice i kolege studenti

14

FAKULTET

Studentski parlament prvi put je konsti-tuisan 2006. godine i predstavlja organ preko kojeg studenti ostvaruju svoja prava i štite interese na Fakultetu. Svo-

je poslove parlament obavlja samostalno, kroz rad različitih resora: Resor za nastavu i ispite, Resor za studentski standard, Resor za među-fakultetsku i međunarodnu saradnju, Resor za stručno usavršavanje i praksu i Resor za od-nose sa javnošću. Na čelu ovih resora nalaze se rukovodioci, koje među svojim članovima bira i razrešava Studentski parlament.Pored ovoga, Parlament bira i razrešava predsednika i potpredsednika Studentskog parlamenta; donosi Statut Studentskog par-lamenta; obrazuje ili formira radna tela koja se bave pojedinim poslovima iz nadležnosti Studentskog parlamenta; bira i razrešava predstavnike studenata u organima i telima Fakulteta; donosi plan i program aktivnosti Studentskog parlamenta; razmatra pitanja u vezi sa unapređenjem mobilnosti studenata, zaštitom prava studenata i unapređenjem studentskog standarda; organizuje i sprovodi programe vannastavnih aktivnosti studena-

ta; učestvuje u postupku samovrednovanja Fakulteta; ostvaruje studentsku međufakul-tetsku i međunarodnu saradnju; bira i razre-šava predstavnike studenata u organima i te-lima drugih ustanova i udruženja u kojima su zastupljeni predstavnici studenata Fakulteta u skladu sa opštim aktom ustanove, udru-ženja, odnosno Fakulteta; usvaja finansijski plan i izveštaj o finansijskom poslovanju Stu-dentskog parlamenta; usvaja godišnji izveštaj o radu koji podnosi predsednik Studentskog parlamenta; bira i razrešava članove komisija koje razmatraju pitanja od interesa za Stu-dentski parlament; obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, Statutom i opštim aktima Fakulteta. Studentski parlament ima statut kojim uređuje svoju organizaciju, na-čin rada i druga pitanja od značaja za svoj rad.Sadašnji predsednik Studentskog parlamen-ta je Nikola Biočanin, potpredsednik Nenad Ilić, a sekretar je Brankica Dukić.

PROJEKTI SPEKOF-aStudentski parlament Ekonomskog fakul-teta će ove godine po prvi put učestvovati u organizovanju prezentacije smerova u saradnji sa Centrom za karijerno vođenje i savetovanje EKOF-a. Takođe, ove godine, samo za brucoše Ekonomskog fakulteta SPEKOF organizuje konferenciju mladih „Upoznaj EKOF“. Ovaj projekat će biti rea-lizovan u periodu od 06. do 09. oktobra na Zlatiboru. Učesnici konferencije su: brucoši Ekonomskog fakulteta, dekan, profesori i

asistenti prve godine, članovi Studentskog parlamenta, kao i brojni gostujući predavači. Cilj ovog druženja je upoznavanje brucoša sa različitim aspektima studentskog života na EKOF-u, međusobno upoznavanje i druže-nje, upoznavanje brucoša sa studiranjem na EKOF-u, ali i sa profesorima i asistentima sa prve godine. Neizostavni deo ovog okuplja-nja su naravno zabava, druženje i žurke!Studentski parlament neretko organizuje i humanitarne akcije. Tako je ovog leta Uni-verzitetska dečija klinika Tiršova uručila za-hvalnice SPEKOF-u za doniranje dva aparata Odeljenju za dijalizu i transplataciju koji su nabavljeni od sredstava prikupljenih na hu-manitarnim žurkama. Primaoci humanitarne pomoći koju Parlament prikupi su i studenti kojima je ta pomoć potrebna, bilo da su sa našeg ili sa nekog drugog fakulteta.

KAKO SE PRIKLJUČITI?Za informacije o tome kako da se uključite u rad Parlamenta možete poslati mejl na  spe-kof@ekof.bg.ac.rs ili pozvati kancelariju na telefon 3021-161. Možete i lično posetiti kancelariju Parlamenta koja se nalazi na me-đuspratu levo pre šaltera kod A1.Zvanična Fejsbuk stranica parlamenta je: www.facebook.com/SPEKOF, i na njoj možete pronaći mnoge korisne informacije koje će vam olakšati studiranje. Članovi Par-lamenta su uvek raspoloženi da odgovore na sva vaša pitanja i razreše vaše nedoumice.

Katarina SAVIĆ

14

Upoznavanje sa SPEKOF-om

ŠTA RADI PARLAMENT?Ukoliko ste inovativnog duha i imate ideje kako da promenite i unapredite studentski život, pravo mesto za vas je Studentski parlament Ekonomskog fakulteta.

15

FAKULTET

Ukoliko ste pomislili da se vaša sposob-nost čitanja pokvarila usled nekori-šćenja ili možda ne znate gde bijete, odnosno šta čitate, i da niste dobro

pročitali podnaslov, prvo želim da vas uve-rim da u njemu nije napravljena nijedna greš-ka. Predstavljam vam mogućnost da gotovo besplatno otputujete u neku evropsku ze-mlju i tamo provedete između 2 i 12 meseci.Zanima Vas o čemu se radi? Evropski Volon-terski servis (EVS) je deo programa Mladi u akciji (Youth in Action), programa koji

ima za cilj da promoviše mobilnost mladih kroz međunarodne aktivnosti i neformalnu edukaciju, kao što su: omladinske razmene, volonterski servisi, omladinske inicijative i treninzi za mlade.EVS omogućava mladima da steknu nova znanja i da upoznaju neku stranu zemlju. Oblasti u kojima se može volontirati su ra-zne: zaštita životne sredine, umetnost, so-cijalni rad, kultura, mediji i komunikacija, jednakost polova itd.

USLOVI I PRAVILA VOLONTIRANJAOvo je, pretpostavljam, deo koji svakoga naj-više zanima. Ukoliko imate između 18 i 30 godina i ukoliko ste državljanin/ka Republi-ke Srbije, možete zadržati osmeh na licima, jer to je manje-više sve od neophodnih uslo-va. Želeo bih da razuverim “neverne Tome” i da kažem da ne postoji nikakav dodatni uslov (npr. Prosečna ocena u toku studiranja, socijalni status ili nešto slično).Ono što će se svima dopasti jeste da ne po-stoje preveliki izdaci. Volonterima je plaćeno 90% povratne karte (ostalih 10% je samo garancija da novac koji je uložen u boravak volontera nije dat uzalud) kao i smeštaj, hra-na, lokalni transport i zdravstveno osigura-nje! Pored toga, obezbeđeni su i časovi jezika zemlje u kojoj se volonter nalazi. Takođe, svako dobija i mesečni džeparac koji zavisi od zemlje u kojoj se volontira. U Francuskoj se dobija 125 evra na mesečnom nivou, u Li-tvaniji 80 evra mesečno i slično. Naravno, mora nešto i da se radi. Svaki vo-lonter je obavezan da radi po 6 sati dnevno, u toku radne nedelje. Pored vikenda, svaki vo-lonter ima mogućnost na još 2 slobodna dana

u toku meseca. Svi uslovi volontiranja su pro-pisani ugovorom koje sklapaju volonter i dve organizacije (objašnjenje u nastavku teksta).

NAČIN PRIJAVLJIVANJADa bi neko pronašao praksu koja mu je po volji, treba da poseti sajt www.evsdatabase.eu gde se mogu naći sve dostupne prakse. Prakse se mogu pretražiti po zemlji u kojoj bi neko želeo da volontira ili po vrsti aktivnost kojom bi želeo da se bavi. Nakon što odabere praksu koja mu odgovara, potencijalni volon-ter treba da pošalje CV i motivaciono pismo željenoj organizaciji (naravno, na engleskom jeziku). Preporučuje se da se zahtev pošalje u više različitih organizacija, jer potencijalnim volonterima niko ne garantuje da će ih prva organizacija kojoj se obrate primiti na praksu.Nakon što volonter pronađe organizaciju koja je odobrila volontiranje treba da kon-taktira kancelariju u Srbiji koja bi ga poslala na praksu (u Srbiji to jedino čini Centar E8 – www.E8.org.rs ). Zatim, dve organizacije i volonter sklapaju ugovor o kome je već bilo reči i nakon sklopljenog ugovora organizaci-ja koja šalje (Centar E8) piše projekat koji se šalje Evropskoj Komisiji. Kada Komisija odo-bri projekat, praksa može da počne! Mesto na kom je volonter primljen će ga čekati. Jedini problem, ako se to pored uslova koji se do-bijaju može tako nazvati, jeste što čitava pro-cedura može trajati od 8 meseci do godinu dana. U toj situaciji samo treba na vreme kre-nuti sa planiranjem. I da ne zaboravim, svaki volonter na praksi može provesti ukupno 12 meseci, što znači maksimalno 2 prakse.Jeste da školska godina tek počinje i da je poslednja stvar o kojoj bilo ko želi da razmi-šlja naredno leto (da bi uopšte mogao da se koncentriše da radi i završi svoje obaveze na vreme), ali moj savet je da ne propustite prili-ku i da počnete ozbiljno da mislite o tome da nekada odete i provedete i do godinu dana u stranoj zemlji. Ceo svet, ili u ovom slučaju Evropa, je pred vama. Ne dozvolite da vam pobegne!

Nenad RUŽIĆ

Evropski volonterski servis

ZAVOLONTIRAJ EVROPOMU istraživanju koje je radio univerzitetski Centar za razvoj karijere, a koje se bavilo time koliko se i na koji način studenti spremaju za ono što ih čeka nakon fakulteta, jedan od zaključaka je da mladi ljudi retko volontiraju i odlaze na prakse, osim ukoliko im to, iz nekog razloga, nije obavezno. Program Evropske komisije, Mladi u akciji, pokušava da prevaziđe ovaj problem povezujući ga sa nečim što niko ne bi odbio - putovanjima i upoznavanjem drugih kultura!

Info pult Evropskog Volonter-skog Servisa dostupan je svakog utorka od 6 do 17 časova u Info Room-u Kancelarije za mlade Beograd u ulici 1300 kaplara br.2 (kod Zadužbine Ilije M. Kolarca)

16

Ovako bi se najkraće mogla opisati trenutna društveno-ekonomska situacija u našoj zemlji. Klimamo glavom mi, narod, nemoćni da bilo šta promenimo nabolje i odavno naviknuti na razne krize i sta-bilizacije. Klimaju glavom i oni koji bi trebalo da nešto poprave u naše ime, obećavajući svašta, a ne preduzimajući ništa.

Svi mi sanjamo čudan san o zemlji u kojoj nema afera u bankarskom sektoru i iznošenja ogromnih svota novca u inostranstvo. O zemlji u kojoj se zna šta je čiji posao. Ko vodi poslovnu politiku, ko monetarnu, a ko je po-litičar. U kojoj vreme teče napred, a ne nazad. U kontekstu mnogih turbulencija u ekonomskoj sferi mogu da kažem da mi studenti zaista nismo kompetentni da donosimo zaključke o tome šta je uzrok svih tih zakulisnih radnji i ko je tu koliko kriv. Ali, ono što nas uči teorija možemo da primenimo u donošenju određenih zaklju-čaka. Na primer, izjava bivše guvernerke i stručnjaka Svetske banke Kori Udovički o tome kako NBS ne može biti krivac za dešavanja u Agrobanci, jer je njeno poslovanje vodila Vlada je izjava za peticu iz monetarne eko-nomije. Pa zašto postoji Narodna banka Srbije, osim zbog toga da kontroliše zdravlje bankarskog sektora, koji je od vitalnog značaja za celu privredu i stoga podložan detaljnoj kontroli? Naravno da ne treba očekivati od uprave bilo koje poslovne banke da radi u bilo čijem interesu osim sopstvenom, tako da se nezavisna državna kontrola u interesu društva nameće kao imperativ.Kad smo već kod banaka, možemo spomenuti i neke izjave oduševljenja time što postoji interes Dojče banke da otkupi Komercijalnu banku od države. Agrobanka je već propala, u zavidnom položaju nisu ni ostale doma-će banke, pa se postavlja pitanje koja to normalna zemlja ima učešće stranih banaka od 100%? Veliki deo kapi-tala stranih banaka u Srbiji već je otišao ka maticama u inostranstvu, pa se u kontekstu turbulentnih globalnih uslova privređivanja postavlja pitanje ko nam garantuje da u jednom trenutku neće doći do još masovnijeg odliva kapitala u inostranstvo.Ako svemu dodamo i presušivanje stranih direktnih investicija, postaje jasno da oslanjanje na domaće snage (štednju i druge izvore finansijskih sredstava) postaje neminovnost ukoliko želimo dinamičniji privredni rast u narednom periodu. Predsednik Srbije skoro je izjavio kako je našoj zemlji neophodna razvojna banka. Dobro, o tome slušamo već godinama. Hoće li se konačno nešto preduzeti? Sedenje skrštenih ruku (što u ovoj oblasti traje svih 12 godina drugog talasa tranzicije) i oslanjanje na strani kapital, koji „samo što nije pohitao“ u Sr-biju, neće doneti ništa dobro. To je lepo predstavljeno tekstom o ekonomiji Južne Koreje, u kojoj je postojala vrlo aktivna uloga Vlade u oblasti finansiranja razvoja, koji je među najdinamičnijim u svetu u poslednjih 50 godina. Nikakva racionalna očekivanja tu nisu ni statirala, a kamoli igrala značajniju ulogu. Ko veruje u bajke o konkurentnom tržištu u 21. veku, neka se osvrne oko sebe u „onom“ supermarketu i neka pogleda koliko mu brendova stoji na raspolaganju u slučaju, na primer, žvakaćih guma ili čokolada. Bez uloge države svaki druš-tveno koristan razvoj je osuđen na propast.Nije čudno to što čak ni konzervativna Angela Merkel ni ne pomišlja na odustajanje od paketa pomoći Grč-koj. Javnost u Nemačkoj se buni, ne želeći solidarnost i rasipanje novca iz budžeta. Međutim, ona nije svesna jedne činjenice: upravo Grčkoj i drugim slabije industrijalizovanim zemljama Evrope treba da zahvali na svom dinamičnom razvoju. Ako potone Grčka, usporavanje nemačke mašine je neminovno. Treba gledati malo dalje od svog nosa. U ovom svetu je neophodna kohezija. Od opšte jurnjave za novcem i zablenutosti u ogledalo, udaljili smo se od suštine. Privredni sistem se izvitoperio do krajnjih granica, tako da se sve institucije društva bave upravo onim čime ne bi trebalo da se bave. Ekonomski odnosi predstavljaju skup društvenih aktivnosti usmerenih na proizvodnju robe radi zadovoljenja ljudskih potreba. Tu nigde ne stoji zadovoljenje potreba pro-izvođača. A upravo u to se pretvorila globalna ekonomija. Kada bi „preduzimljive“ kompanije širom sveta bar malo više plaćale svoje radnike, čineći ih solventnijim i obrazovanijim, za kratko vreme bismo dobili ogromnu srednju klasu u zemljama poput Kine ili Indije. Onda bi platežno sposobna srednja klasa pokrenula novi ciklus tražnje i preko nje proizvodni ciklus. Ovako ćemo usled nedostatka ljudskosti, kohezije i sinhronizovanosti kompanija na oporavak glo-balne privrede čekati jako, jako dugo.I kod nas u Srbiji ostaje nam samo da klimamo glavom, čekajući jedan lepi dan kada će se institucije baviti onim čime treba da se bave i kada će društveni interesi konačno biti ispred ličnih. Treba se nadati, ipak je društvo brojnije od pojedinca, zar ne?

Stefan ĐERASIMOVIĆ

KLIMANJE GLAVOMEKONOMIJA

EKONOMIJA

17

Džozef Stiglic je cenjeni stručnjak sa karijerom na kojoj bi mu svi eko-nomisti sveta pozavideli. Završio je i predavao na najprestižnijim fa-

kultetima, savetovao američke predsedni-ke, bio u vrhu Svetske banke... Zbog svega navedenog, ima puno pravo da kritikuje one koji kreiraju budućnost svetske eko-nomije. A njegovo verovatno najznačajnije životno delo upravo je putokaz ka spasu posrnule globalne privrede.

CURRICULUM VITAEDžozef Eugen Stiglic ( Joseph Eugene Sti-glitz) rođen je 9. februara 1943. u mestu Gari (Indijana, SAD) u jevrejskoj porodi-ci. U periodu 1960-1963. pohađao je dodi-plomske studije na Amherst koledžu, da bi posle toga diplomirao na prestižnom MIT-u. Posle kraćeg boravka na Univerzitetu u Čikagu vraća se na MIT, gde je doktorirao 1967. godine. Profesorsku karijeru zapo-čeo je kao asistent na MIT-u, da bi kasnije radio kao profesor na nizu najpoznatijih univerziteta: Jejlu, Stenfordu, Djuku, Ok-sfordu i Prinstonu. Trenutno je profesor na Univerzitetu Kolumbija. Radio je u ad-ministraciji predsednika Bila Klintona to-kom njegovog prvog mandata kao vodeći ekonomski savetnik. Bio je na poziciji pot-predsednika i glavnog ekonomiste Svetske banke (1997-2000.), ali je otpušten zbog

neslaganja sa politikom ove institucije.Nobelovu nagradu za ekonomiju dobio je 2001. godine za doprinos teoriji asimetrič-nih informacija, koju je podelio sa Džor-džom Akerlofom (George Akerlof) i Maj-klom Spensom (Michael Spence). Takođe je bio vodeći autor Međuvladinog panela o klimatskim promenama, koji je 2007. podelio Nobelovu nagradu za mir sa Alom Gorom (Al Gore).Savetovao je i predsednika Baraka Oba-mu, ali je oštro kritikovao njegov plan za spas finansijske industrije. Tom prilikom je rekao da ko god iz predsednikove admi-nistracije je kreirao plan, ili je pion bana-ka, ili je nekompetentan. Prošle godine je podržao proteste španskih radnika, a ma-gazin Foreign Policy ga je uvrstio u svoju listu najvećih svetskih mislilaca. Teorijski posmatrano, Stiglic pripada krugu novih kejnzijanaca.

DOPRINOS EKONOMSKOJ TEORIJIZa razliku od Pola Semjuelsona (Paul Samuelson), koji je smatrao da su tržišta efikasna, uz određene izuzetke kada dola-zi do anomalija, Stiglic polazi od obrnute teze: tržišta su prirodno neefikasna i samo u određenim okolnostima može doći do Pareto efikasnog ishoda. Zbog imper-fektnih informacija, inherentnih svakom tržištu, čak ni u konkurentnim uslovima

ne dolazi do optimalne alokacije resursa. Ključno pitanje je nalaženje balansa izme-đu slobodnog tržišta i vladine intervencije. U sklopu problema asimetričnih informa-cija i eksternalija, Stiglic je jednom prili-kom izjavio da je „nevidljiva ruka tržišta“ nevidljiva, jer je i nema. Za njega ospora-vanje Smitovih principa nije ni bio intelek-tualni izazov; potezi individualaca i firmi, vođeni sopstvenim interesima, u opštem slučaju neće rezultovati čišćenjem tržišta.Svoje ideje preneo je i na problem glo-balne ekonomije i najopširnije ih izneo u svom najpoznatijem delu „Protivrečnosti globalizacije“. U ovoj knjizi on objašnjava kako sve veće razlike između razvijenih i zemalja u razvoju dovode do destabilizaci-je svetskog ekonomskog sistema i sve če-šćih ekonomskih kriza. Razvijene zemlje kao bivše kolonijalne imperije, putem si-stema patenata, subvencija i carina, spreča-vaju slobodnu trgovinu za strateške izvo-zne proizvode nerazvijenog sveta. U ovom slučaju dakle, on insistira upravo na većoj liberalizaciji trgovine, što dovoljno govori o dvostrukim standardima vladajuće eko-nomske elite, koja primenjuje protekciju svojih zemalja, ali zato putem MMF-a i drugih međunarodnih institucija, zemlja-ma trećeg sveta preporučuje liberalizaciju kao koncept „razvoja“. Još od perioda savetovanja predsednika Klintona Stiglic je iskazivao neposlušnost i neslaganje sa institucijama, čije metode rada je izbliza upoznao. Bio je protivnik šok terapije za zemlje u tranziciji, kao i Va-šingtonskog konsenzusa. Kao glavni eko-nomista Svetske banke, pokušavao je da promeni do tada vladajući pristup ove or-ganizacije i MMF-a u pomoći siromašnim zemljama. Ministarstvo finansija SAD re-dovno je vršilo pritisak na Svetsku banku da „ućutka“ svog neposlušnog stručnjaka, koji je na primeru par uspešnih tranzicio-nih zemalja dokazivao da je moguć i „treći put“.Međutim, ozbiljnog i cenjenog ekonom-skog teoretičara teško je sputati. Džozef Stiglic danas je član Komisije Ujedinjenih nacija za rešavanje globalne ekonomske krize. U kontekstu evropske dužničke kri-ze njegov stav je da će štednja u pogledu javnih rashoda dovesti do samoubistva Evrope usled već postojeće niske agregat-ne tražnje i recesije. Ostaje da se vidi da li će preko raznih interesnih sfera pojedinaca uspeti da se probije do trećeg puta.

Stefan ĐERASIMOVIĆ

BUNTOVNIK S RAZLOGOM

Jedan od najvećih ekonomskih umova današnjice

1818

EKONOMIJA

Prošlo je pet godina od izbijanja svet-ske ekonomske krize, a srpska pri-vreda se nalazi u do sada najtežoj situaciji. Smele prognoze o rastu

proizvodnje od 1,5% s početka godine, sada više deluju kao naslov SF romana nego kao ostvarljiv cilj. Privreda u recesiji, dvocifrena inflacija i konstantno smanjenje broja zapo-slenih jeste ono što najbolje opisuje stanje u kojem bi uskoro mogla da se nađe srpska ekonomija. Lošim vestima ovih dana izgleda da nema kraja.

TE 2011. GODINE...Na kraju 2011 godine javni dug Srbije izno-sio je 14,5 milijardi evra (45,1% BDP-a), stopa rasta BDP-a iznosila je 1,8% a pro-gnoze za 2012. godinu bile su začuđujuće optimistične. Usvojen je i zakon o budžetu Republike Srbije za 2012 godinu, kojim se predviđala stopa rasta od 1,5% BDP-a i održavanje javnog duga u okvirima od 45% BDP-a. Stručna javnost postavljala je pitanje ostvarljivosti ovih prognoza i najavila veo-ma skoru potrebu rebalansa budžeta. Već tada spominjala se daleko niža i realnija sto-pa rasta od 0,5%, a govorilo se i o precenje-nosti pojedinih stavki najznačajnijih javnih

prihoda. Bilo kako bilo, budžet je usvojen, a po broju loših vesti, koje nam jedna za dru-gom pristižu ovih dana, vrlo je verovatno da bi prognoze najavljene u ovom budžetu dostojno reprezentovale rubriku verovali ili ne u Politikom zabavniku. Kraj 2011 godine pamtićemo i po uredbi Vlade kojom se ogra-ničavaju marže na pojedine prehrambene proizvode na 10%. Ova uredba, pored toga što je predstavljala grubo kršenje principa tržišne ekonomije, mogla bi da ima i brojne druge posledice: smanjenje ponude, dodat-ni rast nazaposlenosti i veću korupciju.

NEDOVOLJNI NA TROMESEČJUPrevremeno buđenje iz zimskog sna usledio je već na početku godine. Na početku 2012 budžet Republike Srbije postao je bogatiji za pet hiljada radnika smederevske železare. Ubrzo posle toga led koji je okovao Srbiju i doveo nas u stanje vanredne stiuacije kao da je okovao i srca čelnika MMF-a. Iako je budžet, koji je usvojen samo dva meseca ranije, formalno ispunjavao uslove dogovo-rene sa MMF-om, pregovori su prekinuti, a za propast pregovora pojedinci su okrivili naglo slabljenje dinara. U to vreme jedan evro je vredeo 104 dinara ili jednu železaru Smederevo.Koliko je situacija dramatična, pokazalo se već na kraju prvog tromesečija, kada je javni dug Srbije iznosio 51,1% BDP-a, što bi zna-čilo da je od kraja 2011 godine on porastao za čitavih 151 milion evra. I pored usvoje-nog Programa mera za održavanje deficita Fiskalni savet je upozorio na neophodnost usvajanja i drugih mera fiskalne konsolida-cije kako bi se javni dug stavio pod kontrolu.

XXXSada smo na pragu kraja trećeg tromesečja i situacija je daleko najdramatičnija od počet-ka krize. Trostruko zlo, odnosno dvocifrena inflacija, recesija i povećanje nezaposlenosti moglo bi uskoro da postane deo naše stvar-nosti. Takođe, nepovoljnost će predstavljati i smanjenje prognoziranog rasta zone evra, što će uticati na smanjenje nivoa investicio-ne aktivnosti, kao i smanjenje tražnje za srp-

skim proizvodima. U avgustu mesecu Srbija se suočila i sa najnižom vrednošću dinara u odnosu na evro. Jedan evro vredeo je 119 dinara. Najveći uticaj na slabljenje vredno-sti dinara u ovoj godini imalo je povećano trošenje države, zamrzavanje aranžmana sa MMF-om, kao i neizvestnost u zoni evra. Još jedan od velikih problema u budućnosti moglo bi da bude povećanje stope nezapo-slenosti, koja je u aprilu iznosila 25,54%. Ali ono što je trenutno gorući problem u Srbiji, pored hektara šuma zahvaćenih požarom, je javni dug koji bi do kraja godine mogao da dostigne nivo od 55% BDP-a.

JAVNI DUG, BUDŽETSKI DEFICIT I MANJA SDIKriza javnog duga mogla se naslutiti već na samom kraju 2011. godine, kada je i probi-jena granica zaduženosti od 45% BDP-a. Glavni pokretač javnog duga je fiskalni de-ficit, koji je već u prvom kvartalu 2012 go-dine premašio iznos od planirane 152 mi-

Analiza ovogodišnjih privrednih kretanja u Srbiji

ZA SADA BEZ DOBROG NASLOVAVreli afrički talas glavni je krivac za tropske vrućine u Srbiji ovog leta. Visoke temperature su razlog prekomernog rada klima uređaja, pa neprijatno iznenađenje u vidu uvećanog računa za struju neće ni ovaj put izostati. Nažalost, to je samo početak neprijatnih iznenađenja pošto će temperaturu do usijanja ove godine ipak dovesti stanje u domaćoj ekonomiji.

19

EKONOMIJA

19

lijarde dinara. Prema procenama Fiskalnog saveta, ako se ništa ne bi preduzelo, fiskalni deficit bi bio veći za 50-60 milijardi dina-ra, tako da bi na kraju ove godine dostigao iznos od oko 200 milijardi. U slučaju da se ovaj scenario ostvari, budžetski deficit bi dostigao nivo od 6,2% umesto planiranih 4,25%, a javni dug bi iznosio 55% BDP-a. Podsećanja radi, samo treba napomenuti da je Vlada Srbije usvojila paket mera za fi-nansiranje deficita, ali po mišljenju i Fiskal-nog saveta i stručnjaka Svetske banke ovo predstavlja samo prvi korak u rešavanju kri-ze javnog duga. Mišljenje šefa kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Berfora je da će, u slučaju da se ne preduzmu ozbiljne mere po pitanju budžetske konsolidacije, Srbija morati da se zaduži sa nove tri i po milijar-de evra kredita. Berfor je takođe govorio i o merama koje Srbija treba da preduzme i na prihodnoj i na rashodnoj strani, pri čemu je napomenuo da je za prihodnu stranu najvažnije da se obezbedi dobra poslovna i investiciona klima za rad onih koji su već investirali i koji su izvor prihoda države. Što se tiče rashodne strane, Berfor ističe da postoji veliki broj mera koje se mogu pre-duzeti sa pretežnim naglaskom na reforme penzijskog sistema. U intervjuu koji je za „NIN“ dala Milica Bisić, novoimenovana savetnica ministra finansija i privrede, govori o najtežoj krizi u kojoj se našla Srbija u poslednjih deset godina. Na pitanje šta je razlog za toliku

budžetsku „rupu“ ona kaže: „ Prihodi nisu toliko podbacili koliko su rashodi bili veći od planiranih. Rashodi za plate i penzije potcenjeni su za 10-20 milijardi, valjda da bi se aranžman sa MMF-om dobio po sva-ku cenu. Neke stavke budžeta su potpuno potrošene u prvoj polovini godine, poput „ostalih rashoda“ u visini do 10 milijardi dinara.“ Govoreći o merama fiskalne kon-solidacije koje treba preduzeti, savetnica ministra istče pre svega značaj tri ključne stvari na rashodnoj strani: plate, penzije i kamate. Govoreći o platama, ideja je da se svi državni službenici, uključujući i zapo-slene u agencijama, uklope u jedan sistem, a to bi se postiglo uvođenjem platnih ra-zreda odnosno ujednačavanjem, istakla je savetnica ministra. Govoreći o prihodnoj strani ona je rekla da je podizanje poreza, iako veoma nepopularno, u ovom trenut-ku neophodno da bi se smanjio ogroman deficit. Ono što treba očekivati u nared-nom periodu je povećanje PDV-a na 20%, dok bi niža stopa ostala na 8%. Međutim, prema najnovijim informacijama, Vlada se odlučila na meru povećanja niže stope PDV-a za osnovne životne namirnice na 10%, u cilju popunjavanja budžeta. Porez na dobit će biti povećan sa 10 na 15%, a u planu je i povećanje akciza. Nekako upore-do sa povećanim trošenjem države, došlo je i do skromnog priliva kapitala koji nije bio dovoljan da se pokrije deficit iz prvog tromesečja. Prema podacima NBS, priliv je ostvaren po osnovu ostalih i portfolio investicija, dok je po osnovu stranih direk-tnih investicija zabeležen odliv. Neto odliv SDI zabeležen je u oblasti telekomunika-cija, kada je Telekom Srbija otkupio deo od stranog ulagača, kao i kada je došlo do povlačenja dela kapitala drugog mobilnog operatera u iznosu od 122,7 miliona dola-ra.

NESREĆA NIKAD NE DOLAZI SAMAPored svih problema koji su proteklih mese-ci zadesili srpsku ekonomiju, sarkastično kao šlag na tortu, možda realističnije kao ulje na vatru, došla je suša. Tropske tem-perature od 40 stepeni desetkovale su po-ljoprivredne prinose, a šteta je ogromna i može se meriti milijardama evra. Najveću štetu pretrpeo je rod kukuruza, koji je više nego propolovljen. Podsećanja radi, u apri-lu ove godine prvo mesto na izvoznoj listi Srbije činio je kukuruz sa 77 miliona dola-ra. U velikom problemu naći će se i stočari, koji će zbog povećanja cena stočne hrane biti primorani da smanje broj stoke u obo-rima, što bi sledeće godine moglo dovesti i do nestašice mesa i mesnih prerađevina.

Koliko će još puta poljoprivreda morati da nastrada i koliko smo daleko od toga da postanemo trajno zavisni od uvoza, pre nego što se neko ozbiljno i profesionalno pozabavi stanjem i mogućnostima za una-pređenje sistema za navodnjavanje. Mere koje će Vlada preduzeti u narednom perio-du u cilju saniranja ovakvog stanja, prema rečima minista poljoprivrede Gorana Kne-ževića biće: delimično oslobađanje poljo-privrednih proizvođača obaveza prema dr-žavi, intervencija države na tržištu u cilju obezbeđivanja stabilnosti cena i snabdeve-nosti i finansijska pomoć poljoprivrednici-ma kroz novčane podsticaje.

ZAKON O NBS I BB- = SMEĆEI za kraj dve najsvežije vesti. Prva je usvaja-nje izmena zakona o NBS, koje su podigle veliku buru u javnosti i bile nezaobilazni predmet brojnih političkih rasprava. Jedan deo stručne javnosti upravo je ovaj zakon, kojim se, kako neki smatraju, urušava ne-zavisnot NBS kao institucije, smatra od-govornim i za snižavanje kreditnog rejtin-ga. Kako je navedeno, zbog lošeg stanja u srpskim finansijama agencija Standard & Poor’s smanjila je kreditni rejting Srbije sa BB na BB minus sa negativnim izgledima. Nedelju dana pošto je to uradio Standard & Poor’s, kreditni rejting Srbije snizila je i agencija Fitch. Ovo znači da će Srbija ubu-duće moći da se zadužuje po mnogo nepo-voljnijim uslovima. Inače BB minus spada u tzv. smeće ili špekulativni rejting

KAD PODVUČEMO CRTUSituacija je kritična i daleko najdrama-tičnija od početka krize. Bolne mere fi-skalne konsolidacije osetićemo svi, a ceh prekomernog trošenja države još jednom će platiti građani. Stvaranje pozitivne in-vesticione klime neophodno je u cilju da se obezbedi kakav-takav priliv SDI, koji će svakako biti manji zbog krize u zoni evra. Pored stezanja kaiša i pokretanje proizvod-nje predstavlja jednu od najvažnijih mera za prevazilaženje krize, ističe poznati eko-nomista Džozef Stiglic.

Nenad KRSTIĆ

20

EKONOMIJA

BAJKOVITA ISTORIJAU vreme kada Amerika nije bila ubeležena čak ni kao Terra Incognita (nepoznata zemlja), kada je u Đenovi tek zakmečeo Kristifor Ko-lumbo, a novi kontinent bio daleko još dobrih 40 godina, upravo tada, sredinom XV veka, ispisivane su gotovo bajkovite priče od stra-ne istoričara i putopisaca o bogatstvu Novog Brda, ali i Srbije. Tako francuski putopisac Ber-trandon de la Brokijer beleži da srpski despot Đurađ Branković ima grad po imenu Novo Brdo, toliko bogato zlatom i srebrom, da mu godišnje donosi dvesta hiljada dukata. A šta je u stvari Novo Brdo? Novus Mons ili Novamonte, kako je Novo Brdo zabeleženo u latinskim dokumentima, je bio srednjove-kovni grad i rudarsko središte, nastalo tokom prvih godina vladavine kralja Milutina (1282-1321). Nalazi se 20km istočno od Prištine, odnosno 35km severno od Gnjilana. Tvrđa-va je podignuta početkom XIV veka sa ciljem zaštite bogatog rudnog područja u kome se eksploatisalo: gvožđe, olovo, srebro i zlato. Sama tvrđava se sastoji od Gornjeg i Donjeg grada, a ceo grad je bio zaštićen suvim šan-cem sa severne i zapadne strane. U središtu tvrđave nalazio se glavni trg oko koga su bile razmeštene najznačajnije javne i privatne gra-đevine. Većina žitelja živela je u varoši, koja se sa južne i istočne strane naslanja na grad i koju su najčešće zvali Podgrađe. To je bio naj-mnogoljudniji deo naselja, u kome su živeli rudari, topioničari, zanatlije i ostali takozvani mali svet koji se skupljao oko velikih gradova. Utvrđenje je svoju snagu pokazalo tokom više

Osmanlijskih opsada, pogotovo tokom dvo-godišnje opsade (1439-1441) u vreme kada srpska despotovina više nije postojala. Cela Srbija 1439. godine pada u turske ruke, ali se tvrdi novobrdski grad branio do 1441. kada se predao sultanu.

SVI PUTEVI VODE U SRBIJUKroz Srbiju je tokom srednjeg veka išlo neko-liko većih, važnijih drumova kojima su trgovci prevozili robu. Jedan od glavnih puteva tokom srednjeg veka bio je put Skadar - Sofija. Put je prolazio preko Prizrena i Novog Brda, da bi se preko Vranja nadovezao na Sofiju. Kao važno mesto na velikom putu Novo Brdo je veoma brzo postalo trgovački centar. Postao je jedna od najvažnijih naseobina nemačkih rudara Sasa (koji su preneli zanat vađenja rude i bili glavni rudari) i mesto gde su Dubrovčani vo-dili trgovinu. Njima se garantovala sloboda tr-govine i pravo odštete ukoliko im prava budu narušena, te se slobodno može reći da su stran-ci uživali punu zaštitu u gradu. Ipak, trgovci su bili u obavezi da plaćaju carinu. Novobrdski rudnici su u XV veku bili naročito poznati po proizvodnji glamskog srebra. Ova vrsta srebra sadržala je u sebi 33% zlata. Du-brovački trgovci nastojali su da ovakvu rudu otkupe po ceni običnog srebra, kako bi sami rafinirali zlato i tako stekli ogromnu dobit. Prema procenama istoričara iz novobrdskih rudnika se dobijalo godišnje i do 6 tona srebra.

RASKOŠAN ŽIVOTMalo je poznato da je osim Carigrada, Novo Brdo jedini grad koji je u XIII veku imao kana-lizaciju i uličnu rasvetu. Najveći procvat grad je imao za vreme despota Stefana Lazarevića,

kada je dobio statut. U vreme cara Dušana ra-dila je kovnica novca, a od 1349. kovali su se groševi sa nazivom grada. U to vreme Novo Brdo je prema procenama imalo oko 40 000 stanovnika (tada je London imao 10 000 sta-novnika). Rudnik srebra i zlata je tada snabde-vao 20% evropskih potreba za plemenitim me-talima, a posle pripajanja Srebrenice taj udeo je porastao na 35%. U Novom Brdu je bilo se-dam srpskih i dve katoličke crkve. Najznačajni-ja je crkva Sv. Nikole, koja je bila saborna grad-ska crkva. Južno od grada otkriveni su ostaci “Saške crkve”, koju su podigli Dubrovčani, Sasi i drugi stanovnici katoličke veroispovesti.

700 GODINA KASNIJENajsvetliji grad XIII veka u svakom smislu reči, ali i grad zanatstva i trgovine okružen rudnicima zlata, srebra, olova i cinka danas je avetinjski prazan i napušten. Današnja vlast opštine Novo Brdo okačila je na tvrđavu tablu na kojoj se nalazi kratka istorija mesta, ali se nigde ne pominje da su tu živeli Srbi, kao ni to ko je osnovao grad. Opština Novo Brdo danas je u sastavu Kosovsko-pomoravskog okruga, a Srbi  žive u okolnim  selima koja se polako gase. Na kraju, ostaje nam da čekamo neka nova,vremena. Možda nam naša lepa zemlja iz svoje utrobe ponovo da ono što mnogi nema-ju, a priželjkuju.

Nevena DELJANIN

Okosnica srpske privrede u srednjem veku

NOVO BRDO - IMPERIJA SREDNJEG VEKADa li ste znali da je sredinom XV veka, mletački kartograf fra Mauro sastavio svoju kartu sveta na kojoj je najjače istakao Srbiju, a od gradova Novo Brdo? Pored naziva grada velikim slovima je stajalo: -GRAD SREBRA I ZLATA- a glas o takvoj Srbiji hitao je na sve strane do tada otkrivenog sveta.

Novo Brdo je prema procenama imalo oko 40 000 stanovnika kada je London imao 10 000 stanovnika.

21

EKONOMIJA

ISTORIJSKI KONTEKSTGreška mnogih ekonomskih analitičara i poli-tikoga prilikom donošenja suda o istorijskom razvoju privrede ove zemlje jeste što isključi-vo posmatraju period nakon Korejskog rata početkom pedesetih. Međutim, ignorisanje činjenice da je Koreja (ujedinjena) bila kra-ljevstvo sa istorijom dugom skoro 2500 go-dina predstavlja logičku grešku. Ujedinjenje poluostva pod kraljevstvom Sila (668. g.n.e.) označava početak cvetnog razdoblja obeleže-nog razvojem umetnosti i sofisticirane kultu-re. Vršilo se saobraćajno povezivanje mnogih privrednih centara, građeni su putevi i prate-ća struktura, kao i velelepni hramovi, koji će ostati u amanet narednim generacijama. Bu-dizam i konfučijanizam su ’’uvoženi’’ iz Kine i njihov miran suživot i harmonija će utrti put stvaranju mnogih političkih i ekonomskih ideja. Nažalost, blizina Kine i Japana dovo-dila je zemlju u stanje stalne pripravnosti, s obzirom na teritorijalne pretenzije grabljivih i nasrtljivih suseda. Mudri korejski vladari su pokazivali dovoljno promućurnosti da se ne suprostavljaju otvoreno velikim silama i donekle su u tome uspevali do 1910. godine. Te godine je Japan anektirao ovu zemlju i us-postavio nezapamćenu strahovladu ikada, što često služi kao povod današnjim Korejancima da kritikuju Zemlju izlazećeg sunca. Nakon Drugog svetskog rata zemlja je podeljena na dve interesne sfere, američku i sovjetsku, a epilog tih dešavanja jeste i krvavi rat (1950-1953.) između dve Koreje koji je odveo obe zemlje u potpuno različitom smeru.

ČEBOLISlično kao keiretsu u Japanu, početkom šez-desetih u J. Koreji se pojavljuju čeboli (če – bogatstvo; bol - član). Ove velike centra-lizovane korporacije su u velikoj meri bile zaslužne za ekonomski oporavak zemlje i pretvaranja Koreje, iz agrarnog i siromaš-nog, u industrijsko društvo. Zahvaljujući ogromnoj finansijskoj podršci vlade, koja je podsticala kapitalne investicije i omogu-ćila dobijanje bankarskih kredita po niskim kamatnim stopama, ovi konglomerati, or-ganizovani kao porodične firme, su postigli izvanredne rezultate u proizvodnji radno-intenzivnih proizvoda namenjenih stranom tržištu. Izdašna pomoć vlade i subvencije su poslužile kao šlag na torti kritičarima, koji su zastupali stav da vlada vrši preveliku protekciju ovih firmi, tačnije elitnog i uskog kruga ljudi, na uštrb mnogih malih preduze-ća, koja nisu mogla da se nose sa konkuren-cijom. Pored toga, mnoge pogrešne investi-cije čebola i zanemarivanje domaćeg tržišta su kumovale produbljivanju Istočno-azijske krize u Koreji 1998. Tako je od 30 glavnih čebola, njih 11 bankrotiralo. Takođe, lobi i korupcija su neodvojivi epiteti bliske sa-radnje čebola sa vladom. Međutim, i pored ovih argumenata, neosporna je njihova uloga u pretvaranju trgovinskog deficita ze-mlje u suficit 1985. godine i doprinošenju pozicioniranja Koreje na svetskom tržištu kao zemlje proizvođača visoko tehnološki-intenzivnih proizvoda. Najpoznatiji čeboli danas su Samsung, Hjundai i SK.

PERFORMANSEBrojke su narazdvojni pratilac ekonomije. A one pokazuju da je Južna Koreja 1960. godine sa vrednošću BDP-a po glavi stanovnika od 79 $ dostigla cifru od 32.100 $ prošle godi-ne. Projektovan rast za ovu godinu iznosi 4%. Vrednosti izvoza (556 mlrd. dolara) i uvoza (524) govore o integrisanosti ove privrede u svetsku ekonomiju. Uvoz sirovina i mineral-nog bogatstva, kojima je ova zemlja siromaš-na, doprinosi proširivanju industrijske baze i izvozu elektronike, brodova i automobila. Juž-na Koreja bi mogla da održi seminar o zdravoj i promišljenoj politici mnogim evropskim zemljama, s obzirom na nisku nezaposlenost (3,4 %) i učešće javnog duga u BDP-u (33%). KOREJA DANASAko ikada odete u Seul, zapanjiće vas veličina i futuristička arhitektura ovog grada od 20 mi-liona ljudi. Samo 60 km na sever nalazi se 38. paralela i severni sused pod omraženim totali-tarističkim režimom. Konstantna pretnja izbi-janja oružanog sukoba doprinosi smanjivanju kreditnog rejtinga Južne Koreje. Pored toga, skeptici tvrde da Južna Koreja duguje svoj us-peh američkoj pomoći i posebno američkom vojnom prisustvu u ovoj zemlji, s obzirom na njen geostrateški položaj. To je delimično tač-no, ali ne treba zapostaviti činjenicu da su spe-cifične odlike mentaliteta Korejanaca, poput upornosti, marljivosti i pragmatičnosti, do-prinele stvaranju podloge za uspešan razvoj i napredak, koji i danas impresionira.

Igor IVAŠKOVIĆ

EKONOMIJA

21

Privreda Južne Koreje

AZIJSKI TIGARTaehan-min’guk, ili kako mi ’’zapadnjaci’’ kažemo – Južna Koreja, zapanjila je svet gotovo astronomskom brzinom svog razvoja u proteklih pedeset godina. Iako u senci moćnih suseda, Kine, Japane i Rusije, ova zemlja uspela je da stvori jedinstven imidž u svetu, a brendovi poput Kije, Daevua, LG-ja i Samsunga su i danas prepoznatljivi simboli kvaliteta u svetskim okvirima.

22

EKONOMIJA

Preduzeće za proizvodnju prehram-benih proizvoda „Marbo Product“ osnovano je aprila 1995. godine i registrovano kao društvo sa ogra-

ničenom odgovornošću. Osnovna delat-nost je prerada krompira u čips, od čega se oko 76% plasira na domaćem tržištu, a preostalih 24% izvozi, u najvećoj meri na područja država bivše Jugoslavije. Sa sedi-štem u Beogradu, proizvodnim pogonima u Bačkom Magliću u blizini Novog Sada i Laktašima u Bosni i Hercegovini, „Marbo Product“ svojim poslovanjem objedinju-je uzgajanje krompira, proizvodnju, dis-tribuciju i dostavu gotovih proizvoda do svih maloprodajnih objekata, nezavisno od njihove udaljenosti.Proizvodni program ovog preduzeća obu-hvata sledeće brendove: Chipsy (proi-zvodi od krompira), Chipsy Max, Clipsy (ekstrudirani proizvodi na bazi kukuru-znog brašna), Pardon (pečeni proizvodi - štapići, perece i krekeri), Gud (jezgrasti proizvodi – kikiriki, pistaći, indijski orah) i Minut pire (krompir pire). „Marbo Pro-

duct“ koristi samo domaće sirovine za proizvodnju, što ga čini najvećim otku-pljivačem industrijskog krompira u Sr-biji. Kapital ovog preduzeća je već četiri godine u potpunosti u vlasništvu stranog ulagača, kompanije „PepsiCo Investments Europe“ sa sedištem u Holandiji, koja je u sastavu američke kompanije. „Marbo Pro-duct“ je član Evropske (European Snack Association – ESA) i Američke asocijacije snack proizvođača (Snack Food Associa-tion – SFA).

TEHNOLOGIJA VISOKOG KVALITETA„Marbo Product“ je još od dana osnivanja pažljivo gradio imidž u poslovnom svetu. Teška ekonomska situacija u našoj zem-lji, koja je obeležila početak poslovanja, nije zaustavila preduzeće u nameri da ne-prekidno radi na usavršavanju. Sredinom septembra 2010. godine, otvorena je nova linija za proizvodnju krompirovog čipsa u fabrici u Bačkom Magliću, što je omogu-ćilo tri puta veću proizvodnju standardno visokog kvaliteta. Ova značajna investicija uključuje i postrojenje za tretman otpad-nih voda, vredno 4 miliona evra. Nova proizvodna linija je u potpunosti automa-tizovana, čime je umanjen uticaj ljudskog faktora na kvalitet proizvoda, omogućeno lakše i efikasnije kontrolisanje procesnih parametara, bolja raspoređenost začina na proizvodu, pa tako i rentabilniji utrošak začina. Linija ima opremu koja poboljša-va efikasnost kroz manji utrošak energe-nata u proizvodnji, dupli broj pakerica i

visokokvalitetnu mašinu za ljuštenje koja pruža veću iskorišćenost osnovne sirovi-ne. Takođe, krompirov čips se pakuje u trenutno najsavremenijoj polimaunt foliji (Polymount) koja obezbeđuje vrhunski ukus uz postojaniju svežinu i garantovanu otpornost na spoljne uticaje.

PRISNOST SA POTROŠAČIMANe gubeći iz vida potrebe i mogućnosti svojih glavnih konzumenata – dece škol-skog uzrasta, tinejdžera i žena između 20 i 30 godina – „Marbo Product“ je svoje proizvode odenuo u novo ruho. Redizaj-niranjem postojećih brendova, dodatno je naglasio njihov kvalitet i pružio im prepoznatljiv, originalan vizuelni iden-titet. Sa posebnom pažnjom urađena je i promocija Clipsy Dini grickalica, name-njenih prvenstveno školarcima, kroz mo-dernizaciju ambalaže i zanimljiv reklamni spot. Da komunikacija sa potrošačima ovde ne prestaje, svedoči i nagradna igra „Koji je tvoj Chipsy ukus?“. Učesnici su putem interesantnih predloga omogući-li preduzeću da ostvari prisniji kontakt sa potrošačima i ponudi im proizvod po njihovoj meri. Najinventivniji su nagrađe-ni, a bogat asortiman upotpunjen novim ukusima – sarma, bela vešalica, kiseli kra-stavčići.Primena najmodernije svetske tehnolo-gije, razvijena distributivna mreža, široka lepeza proizvoda, moderno pakovanje, savremen dizajn i pristupačne cene, samo su neke u nizu prednosti koje odlikuju ovo preduzeće, ali koje će mu zasigurno omogućiti da sa ponosom odbrani titulu vodećeg proizvođača i distributera slanih grickalica u regionu.

Marina POPOVIĆ ZAVIŠIĆ

Poslovanje najveće čipsare na Balkanu

SAMO JE JEDAN „MARBO“Gotovo da nema osobe koja nije ostala omađijana neodoljivim ukusom tog tankog, prženog listića krompira, ili se sa uživanjem prepustila grickanju slanih štapića, pereca i ribica. Tvorac ovih sitnih, hrskavih zadovoljstava, napravljenih od zdravih prirodnih sirovina, skoro 20 godina osluškuje i ispunjava želje svojih potrošača. U nameri da obezbedi njihovu trajnu lojalnost i zadrži lidersku poziciju na tržištu snack proizvoda, „Marbo Product“ kontinuirano radi na unapređenju kvaliteta svojih proizvoda primenom najsavremenije tehnologije.

Prema procenama stručnjaka, domaće tržište potroši 4.650 tona čipsa godišnje, ili 12,7 tona na dan.

23

DRUŠTVO

Preko hiljadu novih ljudi proći će kroz vrata EKOF – a ovih dana. POSTOJE MNOGE STVARI KOJE IM MOŽEMO POŽELETI.

Ipak, iz tog mnoštva za studente je jedna možda najistinitija, a autor ovih redova čuo ju je od profesora tokom usmenog ispita:

Završavanje fakulteta je kao kupovanje karte za bisokop u kom sedišta nisu numerisana – imate kartu, znate šta ćete sa njom, samo je još potrebno da shvatiti kako to da ostvarite“

Voleo bh da brusoši imaju ovo u vidu kako bi

znali zašto studiraju i šta je najvažnije da

tokom studiranja nauče.

Pored toga, ne bi zgored bilo ni da im poželim:

“Dobro došli na Prvi i Pravi, učinite ga boljim!“

Dušan VOJNOVIĆ

24

DRUŠTVO

KRATAK ISTORIJAT INTERNETAPotreba za internetom se praktično rađa paralelno sa razvitkom elektronskih kom-pjutera 50-tih usled potrebe za razmenom podataka. Pionir na polju umrežavanja i razmene podataka je tzv. ARPANET. Ok-tobra 1969. Stenford i Univerzitet u Kali-forniji su bili povezani po prvi put u istoriji. Prva informacija poslata na taj način je tre-balo da glasi „login“ , ali je sistem pao posle „log“. Bez obzira, ogroman pomak je nači-njen i globalno umrežavanje je moglo da počne. Naredne godine su Harvard, MIT i BBN (kompanija koja je kreirala interfejs za ovakvu razmenu podataka) bile poveza-ne putem ARPANET-a.Naredni korak je bila implementacija elek-tronske pošte u ovaj sistem. Američki pro-gramer Rej Tomlinson je realizujući svoju ideju (e-mail) tako omogućio transfer po-dataka između korisnika koji koriste razli-čite kompjutere (pre toga je mejl mogao biti poslat samo onima koji koriste identič-ne). Postigao je to koristeći čuveno @ od-vojivši lično ime korisnika od mašine. Sada već čuveno „et“ nema svoj zvaničan naziv, postoji dosta sinonima i zanimljivih izraza koji se odnose na ovaj simbol (holandski apenstaartje - majmunov rep, danski sna-bel - slonova surla, finski kissanhnta - mačji rep, grčki papaki - mala patka, mađarski ku-kac - crv, norveški grisehale -svinjski repić, ruski sobachka - mali pas).Projekat Gutenberg nam donosi revoluci-onarnu promenu - knjige u elektronskom formatu. Prvi dokument koji je objavljen tog tipa je „Deklaracija nezavisnosti“. Majkl Hart je shvatio da je budućnost kompjuter-ske nauke ne u samim kompjuterima već u skladištenju podataka i nalaženju onlajn onoga do čega je moglo da se dođe samo

u bibliotekama. Projekat je pokrenut 1971. Interesantno je da je, sada već uveliko popularan među korisnicima društvenih mreža, čuveni spam prvi put poslat 1978. godine na adresu 600 korisnika u komer-cijalne svrhe. Dok je pionirska onlajn igra zvana MUD (Multi User Dungeon) pušte-na u etar naredne godine. Poznata je kao preteča World of Warcraft-a (najpoznatija multikorisnička onlajn igra koja se odvija u imaginarnom svetu). Zasnivala se na igra-nju uloga u virtuelnom svetu i četu između učesnika.Godina 1990. je značajna iz dva razloga: World Wide Web protokoli su završeni, što će kasnije omogućiti globalnu povezanost i uspostavljen je prvi dial-up provajder u komercijalne svrhe. Naredne godine je stvorena prva web stranica u istoriji. Cela ideja se zasniva na univerzalnom pristupu ogromnoj količini podataka.Komercijalizacija interneta je započeta 1995. Netskejp (dominantni pretraživač web stranica) je omogućio bezbednije obavljanje finansijskih transakcija preko mreže. Obavljena je prva prodaja posred-stvom „Echo Bay- a“ koji je nama danas poznat kao eBay. Amazon.com takođe ulazi na tržište, ali na profit će čekati šest godina.Google se, unoseći pravu revoluciju u nači-nu na koji ljudi traže informacije, pojavljuje 1998. Takođe se po prvi put javlja moguć-nost deljenja fajlova preko mreže zahvalju-jući Napster-u, prvom sajtu tog tipa. Prva

vest raširena među korisnicima WWW- a, umesto preko tradicionalnih medija je bio Bil Klinton/ Monika Levinski skandal. 2001. se pojavljuje Wikipedia, sajt bez kog bi se život današnjeg prosečnog osnovca sveo na gubljenje vremena u obavljanju banalnih zadataka kao što je čitanje lek-tire. Wikipedia podrazumeva kolektivno sakupljanje podataka i slovi za jedno od najvećih skladišta informacija ikada. Utrla je put socijalnim medijima kakve danas po-znajemo.

SOCIJALNE MREŽEMySpace je u jednom periodu, od svog lan-siranja 2003. bio najpopularnija socijalna mreža, praktično pionir u toj oblasti. Na-redne godine se pojavljuje Facebook koji će mu kasnije preoteti primat. U početku je njegovo korišćenje bilo namenjeno is-ključivo studentima, prvobitno sa Harvar-da (osnivači su Mark Zukeberg i njegove kolege sa Harvarda) a zatim se proširilo na druge koledže u okrugu Boston i Sten-ford Univerzitet. Kako je vreme odmicalo, uključeno je još univerziteta u ovu global-nu razmenu informacija, posle izvesnog vremena srednjoškolci dobijaju pristup ovoj mreži, da bi se na kraju priključili svi oni koji imaju preko 13 godina. Starosno ograničenje se ne poštuje, što su dokazala brojna istraživanja, i tako dolazi do naruša-vanja uslova korišćenja. Jedan od ključnih momenata je bila kupovina 1,6% akcija od

Evolucija onlajn komunikacije

ULOGUJTE SEOd nastanka svetske mreže 70-tih pa sve do danas, internet postaje sve integralniji deo našeg društva igrajući ključnu ulogu u svetskim trendovima i načinu na koji se društvo menja.

25

DRUŠTVO

strane Microsofta. Ova kupovina je uklju-čila pravo na smeštanje reklama internaci-onalnog tipa na korisnički intefejs i znatno povećala vrednost kompanije.Jedina socijalna mreža koja uspeva da pa-rira Facebook-u je Twitter, lansiran 2006. sa preko 500 miliona aktivnih korisnika danas. Postao je jedan od 10 najposećenijih sajtova na internetu, i opisuje se kao „SMS interneta“.Postoji još dosta sajtova koji su popularni i koji se baziraju na popularisanju određe-nog sadržaja. Kao što su Flickr (slike i vi-deo), Linkedln (u poslovne svrhe), Band-camp, Soundcloud (muzički sadržaji), TheOatmeal (kratki stripovi humoristič-nog sadržaja).

IMPLIKACIJEOvakvo umrežavanje omogućava oku-pljanje ljudi sličnih interesovanja, hobija, stavova, lakše održavanje kontakta sa po-znanicima koje ne viđamo često, pruža ogromne mogućnosti kada je reč o razmeni edukativnog sadržaja. Negativna strana je, pre svega, iskrivljena percepcija, stvara se lažni osećaj pripadnosti određenoj grupi ljudi i socijalizacije, a u stvari smo usamlje-niji više nego ikad. Čovek, mašina i binarni kodovi... Osim toga, Facebook je zabra-njen u nekoliko zemalja uključujući Kinu, Iran, Pakistan, Siriju, Bangladeš. Zabrane se uglavnom zasnivaju na verskoj diskrimina-ciji ili im se pribegava na radnim mestima

zbog fokusa zaposlenih.Predsednička kampanja u SAD koja je Ba-raka Obamu dovela u Belu kuću 2008. je prva koja se sprovodila primarno se osla-njajući na internet kao sredstvo komu-nikacije. Ovakav potez je samo jedan od pokazatelja instrumentalizacije globalne povezanosti i indikator široke palete mo-gućnosti koje ona pruža.Nedavno je pokrenuta kampanja od stra-ne sajta TheOatmeal u cilju obnove labo-ratorije Nikole Tesle Vordenklajf na Long Ajlendu u državi Njujork. Onima koji do-niraju je zauzvrat obećan blog posvećen njihovoj kompaniji od strane Metjua In-mana (Oatmeal), i zahvaljujući anonimnoj donaciji (33.333$) je u poslednjem trenut-ku sakupljeno 873.163 $. Država je, kako je i bilo obećano, dodala na to još 850.000 zarad otkupa zemljišta. Obrazloženje ce-log projekta bloger završava obraćajući se samoj svetskoj mreži : „Internetu, ovde ti nastupaš - POMOZI MI DA SAGRADIM PROKLETI TESLIN MUZEJ“.Jedna od zanimljivijih inicijativa koje su se javile na internetu u poslednjih par go-dina je Couchsufing koja je donekle slična

drugim društvenim mrežama. Sa jednom bitnom razlikom - njeni članovi su ili lju-di koji žele da putuju po svetu ili oni koji žele da budu domaćini. Birate svog doma-ćina ili gosta na osnovu njegovog onlajn profila koji sadrži neophodne informacije. Ovaj pokret je deo mnogo većeg globalnog trenda koji se ispoljava u vidu solidarnosti, poverenja i revolucije u načinu razmišlja-nja. Svet zaista postaje jedno „globalno selo“ koje pruža beskrajan set mogućnosti i znanja.Komunikacija uživo podrazumeva korišće-nje gestova i donošenje zaključaka na osno-vu povratnih informacija. Popularni „govor tela“ gubi na značaju kada je reč o veštački stvorenom okruženju. Stvaranje digitalnih profila se svodi na izbor informacija koje će biti predstavljene javnosti. Jednostavno, na internetu važe drugačija pravila. Sa jedne strane, umanjuju se socijalne veštine, a sa druge, vrlo često nam se pruža prilika da mnogo bolje upoznamo neku osobu nego što bi to bio slučaj u uobičajenoj konverza-ciji. Internet je postao integralni deo druš-tva čineći čoveka današnjice daleko samo-svesnijim, ali i otuđenijim. Prinosimo deo sebe na uvid drugim korisnicima u potrazi za pripadnošću i odobravanjem. Internet je postao i utočište i zatvor u isto vreme. Na kraju krajeva sve je stvar izbora, kao i uvek.P.S. Lajkujte našu stranicu na Fejsbuku.

Selena IVANOVIĆ

DRUŠTVO

Jedna od zanimljivijih inicijativa koje su se javile na internetu u poslednjih par godina je Couch-sufing.

26

Internacionalna energetska grupa (IEEG) je osnovana 1988. godine i do sada ima bogato iskustvo u širokom spektru ekoloških aktivnosti. Pored

proizvodnje i razvoja urbanog ekološkog vozila na 100% elektro pogon i projekta malih hidrocentrala koje bi se gradile ši-rom Srbije, u Staroj Pazovi su izgradili inovativni centar koji razvija Institut za čiste energetske tehnologije i energetsku efikasnost, koji ima za cilj istraživanja, ob-razovanje kadrova, biznis, brže formiranje i implementacija projekata čiste tehnolo-gije i praćenje integracije zelene ekonomije i inteligentnog projektovanja uz posebnu paznju tempa inovacija. Njihovu odlučnost i entuzijazam su prepoznale kompanije ši-rom Evrope, međutim cilj im je da se naj-novije tehnologije u području ekologije implementiraju u Srbiji i da u tom segmen-tu uhvatimo korak za Evropom i preuzme-mo vođstvo u trci za čistijom okolinom i zdravijim kvalitetom života.

DOBIJANJE ENERGIJE IZ OTPADAOno čime ću se posebno baviti u ovom tekstu jeste implementiranje novih teh-nologija u obradi otpada, što se posebno akcentuje u svim ekološkim dijalozima. Ko je redovno čitao Eko kutak, zna da smo se i u prethodnom broju bavili tre-tmanom otpada (lokalnim planom za Be-ograd) i to nikako nije slučajno. Verovali ili ne, u đubretu se nalazi rešenje većine ekoloških problema. Smanjenje količina otpada na izvoru (odvojeno sakupljanje), upotreba (reciklaža) otpada, termička obrada otpada i deponovanje ostataka su glavni zahtevi Evropske unije za strategije obrade komunalnog otpada i tome će se u budućnosti posvećivati sve više pažnje. Tradicionalne (sanitarne) deponije će postati prošlost i to je nešto na šta se što pre moramo navići.Internacionalna energetska grupa se uve-liko bavi rešenjem problema efikasnog tretmana otpada. Do sada su uspeli da po-stignu zapažene rezultate, pre svega na re-alizaciji Regionalnog centra za upravljanje otpadom i proizvodnju energije iz otpada u Celju, a u toku su studije za daljinsko grejanje i toplifikaciju Berana, kao i imple-mentacija najnovijih tehnologija u lokalne planove tretmana otpada u gradovima ši-rom Srbije i u regionu.

PREDNOSTI I MANE SISTEMADa objasnim, laički, zašto je to važno i čemu to sve vodi. Osim što će smanjiti za-gađenje, smanjivši emisiju ugljovodonika (npr. metana) u okolinu, uklanjanje de-ponija će doneti i do povećanja životnog prostora. U sredini gde se vrši samo od-laganje otpada potreba po deponijskom

prostoru iznosi godišnje oko 0,5 kvadrata po stanovniku; sa reciklažom i obradom može se godišnji zahtev po deponijskom prostoru sniziti na 0,25 m2 na stanovnika; sa pravilnim zbrinjavanjem smanjenje je čak do 0,025 m2 po stanovniku, odnosno još manje ako se ostaci po zbrinjavanju ko-risno upotrebe (pr. građevinarstvo). Pored toga, imajući u vidu slab stepen separaci-je reciklabilnog od komunalnog otpada, centri za tretman komunalnog otpada bi doveli i do povećanja stepena separacije reciklabilnog otpada. i na kraju, a možda i najvažnije, imali bismo dodatni izvor ener-gije, koji bi mogao efikasno da se koristi za proizvodnju toplote ili električne energije. Ono što je karakteristično za čitav koncept zelene ekonomije jeste da nuspojava prak-tično nema, jer iz podataka koji su dobijeni o dostignutoj emisiji štetnih gasova iz ovakvih sistema obrade dobijeno je da su mere neko-liko puta niže od dopuštenih! Kroz iskustvo upravljanjem TO-EN (toplana- energana) u Celju koja je otvorena 2008. godine pokaza-telji štetnih gasova su čak i do 10 puta manji od dozvoljenih preporuka EU komisije.

ZA KRAJNajveći problem je što čak i ukoliko se reši pitanje tretmana komunalnog otpa-da, ostaće nešto što se ne može promeniti nijednom fabrikom- a to je svest građana. Plašim se da se Srbija među nama Srbi-ma kotira kao zemlja u kojoj svako može da baci smeće gde hoće, a dokaz za to su divlje deponije koje niču na svakom koraku: pored reka, dečijih odmarališta, trim staza itd. Kod nas su, do 10. oktobra 2011 prijavljena 454 smetišta, i to je ono što zabrinjava. Rešenje za to su, pored podsticajnog angažovanja mnogih da se situacija u Srbiji promeni (kao što to čini Internacionalna energetska grupa) stalni dijalog o problemima, ekološka edukaci-ja i davanje ličnog primera- jer pametniji popušta samo u izreci. Mi pokušavamo kroz ovu rubriku da napravimo razliku i da pozovemo sve koji su zainteresovani da nam se priključe u borbi za zdraviju životnu sredinu, čistu energiju i bolji kva-litet života!

Internacionalna energetska grupa

EKO KUTAKDobrodošli u još jedan semestar Eko kutka. Za one koji do sada nisu imali prilike dapročitaju ovu rubriku, ili nisu obraćali pažnju na nju, želim da kažem da je naš cilj da predstavimo nešto što je trend u svim razvijenijim zemljama sveta i što mora zaživeti i kod nas. Na sreću, u Srbiji ima dovoljno upornih i posvećenih ljudi koji će pomoći da se to ostvari i naš zadatak je da ih predstavimo i da im pomognemo, koliko je to u našoj moć. U ovom broju predstavljamoInternacionalnu energetsku grupu.

DRUŠTVO

27

DRUŠTVO

ML: Šta je za Vas veći glumački iza-zov: pozorište ili televizija?Svaka nova uloga je novi izazov. Što je lik kompleksniji, od do sada odigranih, to je i izazov veći.

ML: Koje su predno-sti života pred ka-merama?Lepo je k a d a

vam ljudi priđu i pohvale vas za ono što radite, nekad dobijem i dobre su-gestije. Nema nikakve prednosti. Najbitnije je da radim ono što vo-lim i to na najbolji mogući način.

ML: Koji Vam je takmičar u pred-hodnoj sezoni “Ja imam talenat” ostavio poseban utisak?Bojana Stamenov i “Dream Team”.

ML: Utisci sa snimanja filma “Žuć-ko priča o Radivoju Koraću?Bilo je uživanje snimati ovaj film. Najveći utisak su ostavila poznanstva sa, prijate-ljima i saigračima Radivoja Koraća.

ML: Imate li informaciju da li je u planu da se film pretoči u seriju?Voleo bih to, ali da li će do toga doći ne zavisi od mene, nažalost. ML: Kako napreduje Vaša karijera u Italiji?Trenutno sam na tureniji sa predstava-

ma “Too Late” i “Alexis”. Oče-kuju nas gostovanja u

Brazilu, Mađarskoj, Rusiji, Rumuni-ji, Francuskoj, Belgiji i Engle-skoj. Ne žalim se.

ML: Koju ulo-gu nikada ne biste mogli da prihvatite?

Loše napisanu.

ML: Da li uskoro

možemo negde da Vas gledamo, pripremate li nešto novo u Srbiji?Imam par ponuda, od pozorišta do tele-vizije. Nadam se da ću uspeti sve da re-alizujem.

ML: Lapsus koji pamtite je…?Ne mogu da se setim, ima ih sigurno. Nešto zanimljivo mi se desilo tokom jedne najave u emisiji “Ja imam tale-nat”. Zazvonio mi je mobilni, a zabo-ravio sam da ga isključim. Na svu sre-ću to se desilo pred sam kraj najave. 

ML: Omiljeni citat iz domaćih fil-mova?“Nikola, nisam ti ja majka!!!”

ML: Zbog čega su riđokosi mladići posebni?Dobro pitanje. Pa valjda zato što ih lakše primetiš, šalim se. Ne znam, pitaj nekog ko se druzi sa riđima.:)

ML: Vaša poruka mladim ljudima je?Devojkama bi poručio da ne jure bogate frajere, da ne pumpaju usta, a momcima da ne pate od toga da imaju skupa kola. Da nikada ne prestanu da ulažu u sebe. Stalno da pomeraju sopstvene granice i da uče jezike. Trud se na kraju uvek ispla-ti. 

Ivana MANDIĆ

Intervju sa Vladimirom Aleksićem

NOVA ULOGA JE NOVI IZAZOV!

Poznati glumac srpske scene, imao je glavnu ulogu u filmu “Žućko priča o Radivoju Koraću”. Prepoznatljiv je kao voditelj šou programa “Ja imam talenat”. Član italijanskog pozorišta “Motus” u kojem glumi u nekoliko predstava sa kojima putuje širom sveta. Šta smo za vas pitali Vladu, pročitajte u sledećim redovima.

Film “Žućko, priča o Radivoju Koraću“ u decembru 2011. osvo-jio je dve najprestižnije nagrade na 33. internacionalnom films-kom festivalu u Palermu- nagra-du za najbolji strani film i nagradu za najbolju režiju.

28

DRUŠTVO

VRELI DAH SAHAREOvo su bili neki od mnogih saveta mete-orologa i upozorenja lekara tokom ovog leta. Zapravo, naučnici smatraju da je ovo leto bilo najtoplije od kada se vrše meteo-rolške prognoze u Srbiji, 1887. godine! Sa 60 dana sa temperaturom od 30 stepeni i 25 dana sa temperaturama koje su prela-zile 35 stepen. Da stvar bude gora, usle-dila je nezampaćena suša, kao što se mo-glo videti pored mnogih puteva – užegla polja kukuruza i spržena trava. Mnogi su potražili spas na crnogorskom ili nekom drugom primorju, a oni manjeg budžeta ili vremena na obali Save, Dunava ili na nekom od mnogobrojnih bazena. Iako su Evropljani do pre pedeset godina držali Afriku pod kolonijalnom vlašću, nesum-njivo je da nam Afrika uzvraća mnogo ubojitijim oružjem - vrelinom. Pitanje je: da li je vrućina koju smo iskusili ovog leta predstavljala izuzetak ili nepovratni trend, koji će trajati neodređeno vreme?

ŠTA KAŽE NAUKA?Mnogi od nas su čuli za globalno zagre-vanje i utisak industrijalizacije, prevas-hodno prevelike emisije štetnih gasova u atmosferu, koja dovodi do smanjivanja ozonskog omotača i, posledično, zagre-vanja Zemljine površine. S obzirom da je to dokazana činjenica, nema potrebe ulaziti u detalje. Kjo-to protokol, potpisan 1997. godine, označio je prvi bit-niji korak na svetskom nivou kada je reč o smanjenju emi-sije štetnih čestica (u prvom redu ugljen-dioksida, mada je metan mnogo štetniji). Iako neke zemlje koji su najveći zagađiva-

či, poput SAD-a, Kine i Indije, još uvek nisu potpisali sporazum, protokol je dao određene rezultate. To predstavlja dodat-ni argument u prilog tome da čovečan-stvo može, ukoliko usmeri svoje napore u pravom smeru, minimizirati negativne efekte svojih aktivnosti i shodno tome, pokazati da nije isključivo destruktivno i nemarno nastrojeno prema prirodnom okruženju. Ono što zabrinjava jeste da su u igri prisutni još mnogi faktori, van ljud-skog domašaja.Mnogobrojna naučna istraživanja i ogle-du u vezi sa geološkim razdobljima i klimom ukazuju na to da bi se prosečno povećanje temperature dogodilo i bez čovekove ’’intervencije’’, doduše, mno-go sporije. Geološka istorija zemlje je obeležena mnogim razdobljima, prili-kom kojih su se neizmenično smenjivala hladnija i toplija doba. Holocen, period u kome ’’trenutno’’ (traje već više od 10 000 godina) živimo, predstavlja topli-je doba i zapravo je izuzetno stabilno. Verovatno će mnogima čudno zvučati, ali ta relativna stabilanost u stvari i nije ’’normalna’’, barem kada je reč o geološ-koj istoriji Zemlje. U mnogim ranijim razdrobljima dešavale su se kataklizmič-ne promene - velike vulkanske erupcije, zemljotresi i cunamiji - sa drastičnim uti-cajem na životnu sredinu, dovodeći ne-retko do masov- nog izumiranja

mnogih biljnih i životinjskih vrsta. Kada je reč o holocenu, smatra se da se ovo doba ’’polako’’ završava, a kako se bude bližilo kraju, dolaziće do sve većih podi-zanja temperatura. Smatra se da će sve kulminirati prirodnom katastrofom ep-skih razmera. Kada će se to tačno desiti, niko tačno ne zna.

KOLIKO STE PRODUKTIVNI?Ako se pozabavimo uticajem vrućina na ekonomski život pojedinaca, prime-tićemo mnogo poremećaja. Ljudi brzo postaju iscrpljeni, mrzovoljni i gube na produktivnosti. Sama informacija da će temperatura premašiti četrdeseti pode-ljak, izrečena u ranim jutarnjim časovi-ma, negativno deluje na naše raspolo-ženje. Sa druge strane, s obzirom na to da rashladni uređaji rade ’’pod punom parom’’ tokom vrelih letnjih dana, stva-ra se pritisak na proizvodnju električne energije. Poslednje nedelje juna u Srbiji je zabeleženo povećanje potrošnje struje od čak 10 odsto u odnosu na prethodnu sedmicu. Problemi na koje ne možemo u dovoljnoj meri da utičemo postavlja-ju nove izazove pred nama. Rešavanja ovih problema biće od vitalnog značaja u periodu koji nam predstoji, pošto su mnoge prognoze vremena sve sem opti-mističnih.

EKSTREMNE VREMENSKE PRILIKEVratimo li se u februar mesec ove godine, setićemo se strahovite hladnoće nevero-vatne količine snega koji je potpuno pa-ralisao saobraćaj i iole normalan život u Srbiji a i drugde u Evropi. Dakle, izgleda da zime nisu ništa toplije, samo mnogo više nepredvidive. Ekstremne razlike u temperaturi, merenoj na godišnjem ni-vou, samo nam ukazuju da naša klima poprima sve više kontinentalnija obelež-ja, karakteristična za podneblje Istočne Evrope. Da li su naše biljne i životinjske vrste u stanju da se prilagode na novo-nastale klimatske uslove? I još bitnije:

koliko smo mi sposobni da se izborimo sa klimatskim hazardom?

Klimatski hazard

TROPSKE VRUĆINE IZUZETAK ILI PRAVILO 21. VEKA’’Još jedan tropski dan pred nama! Ne preporučujemo izlaganje suncu od 11 do 17 časova ... Jako UV zračenje ... Mnogo tečnosti ... Danas najtopliji grad u Srbiji ... Čak 42 stepena!’’

29

DRUŠTVO

Povodom promovisanja knjige DŽULIJAN ASANŽ NEAUTORIZOVANA BIOGRAFIJA, u izdanju Albion Books iz

Beograda, organizuje se panel diskusija “Fenomen WikiLeaks” održana je u utorak, 11. septembra 2012. godine u 18h u Gornjem

foajeu Pozorišta Atelje 212.

Ova knjiga nas uvodi u čudesni svet kompjutera, internet hakovanja, tajni, politike, novca i otvoreno otkriva istine o svom

autoru, osnivaču i glavnom uredniku WikiLeaks-a i jednoj od najintrigantnijih ličnosti današnjice, čoveku koji se ne protivi

privatnosti, nego tajnosti institucija koje „žele da se zaštite od istine o zlu koje su počinile“.

Na panel diskusiji govorili su:

Ljiljana Smajlović, predsednica UNSVeran Matić, Predsednik Fonda B92

Zoran Panović, glavni urednik lista DanasGeneral Aleksandar Dimitrijević, nekadašnji načelnik Uprave

bezbednosti VJKokan Mladenović, pozorišni reditelj

Ulaz je bio slobodan

Ivana MANDIĆ

30

MOZAIK

PADMuk. Potpuna tišina. Nisam znala da u mojoj zgradi može biti ovoliko tiho. Znači, to je to. To je taj momenat u kome saznaješ, to je momenat u kome čuješ, ali i dalje ne razumeš u potpunosti. Taj osećaj kao da se vreme usporilo, svet je stao, prestao da postoji kao takav samo da bi te sačekao da ti svariš tu jednu informaciju koju si upravo čuo. Sve i dalje stoji, ti čekaš u tišini da se nešto desi, da ti neko ponovi ono što si čuo, ali ne uspevaš da se obratiš bilo kome, usta su ti suva. I polako, plašljivo, zapitaš se da li je to moja majka upravo izgovorila da ima rak?Gledao si u filmovima, čitao knjige, čuo po neku priču od prijatelja, ali nikad se to nije desilo baš tebi. Uvek je uspevalo da izbegne tebe i tebi bliske ljude. Ne bi se reklo da si do sada imao sreće, jednostavno je tebe zaobilazilo. I evo sad je došlo pravo do tebe, do tvog praga, ušlo bez kucanja, bez najave, i dešava se. Snađi se. Ponovo otvaraš usta, ali opet ništa ne izlazi. Okrećeš se, gledaš ljude za stolom, tatu, brata, pa opet mamu. Čekaš da se nešto desi. Čekaš čudo, ili katastrofu, ili plafon da se sruši... Ništa se ne dešava. I polako kao zamrznut film koji se odmrzava, počinješ da čuješ zvukove oko sebe : komšiju koji opet viče, psa koji laje, zvuk lifta, nekoga na stepenicama, metalni odjek viljuške dok tata zahvata sebi zalogaj. On jede. Kako je moguće da jede u ovom momentu? Aha, on zna. Od kad on zna? A od kad ona? Zašto ja sad saznajem? Od kad se ovo dešava? Koliko je ozbiljno? I taman kada mozak počne da se rve sa gomilom pitanja koja pljušte na sve strane, a uši ponovo počnu da ispunjavaju svoju funkciju slušanja, ona nastavlja da priča. Pre dva meseca je otkrila kvržicu, išla je na kontrolu, rekli su joj da nije ništa, ali da svejedno treba proveriti, pa je proverila, i utvrdili su da nije baš ništa, već je nešto, a to nešto je maligno, i treba operisati, i ope-racija je zakazana, a možda će trebati i hemoterapija... I dok ona popunjava tišinu pričom o pojedinostima bolesti, ti polako shvataš da te ništa od toga ne interesuje. Samo je jedna stvar bitna. Samo budi dobro. Polako postaješ svestan tog mira koji vidiš na njenom licu koji te sada uznemirava. Jel to maska? Ili se pomirila? Sa čim se pomirila? Želiš da je uhvatiš za ramena, i drmaš, treseš, probudiš. Polako postaješ svestan svojih glasnih žica, koje nisu korišćene neko vreme i želiš da vičeš, vrištiš, urlaš... U tom momentu više nije ni bitno šta ćeš reći samo ti treba da se oglasiš, i da na neki način svoju živost uliješ u nju, da svojom silinom izlečiš njenu slabost, jer ti treba. Jer ti ona treba živa i zdrava u tvom životu. TREBAŠ MI! Nisi spreman na opraštanje. NE IDI! Nije vreme, prerano je. OSTANI!“U svakom slučaju, ništa se neće znati sve do operacije dok ne odstrane tumor.” Ona završava svoju priču, i tek u tom momen-tu shvataš da je sve i dalje oko tebe mirno. Plafon nije pao, svi sede na svojim mestima za stolom, niko ne viče, niti je vikao, buka je bila samo u tvojoj glavi. Pa, možda je to i pametnije, mislim ne treba je sada uznemiravati, zar ne? Ona ustaje, ti krećeš instinktivno ka njoj da joj pomogneš, a ona se okrene ka tebi i kroz osmeh kaže : “Super, treba mi pomoć da prenesem tanjire u kuhinju!” Na šta ti kažeš: “Da, naravno”, i krećeš da joj pomogneš kao i posle svakog ručka. Još jedan nedeljni ručak, možda malčice drugačiji od drugih. A možda i ne toliko drugačiji koliko može da se učini. Tu smo svo četvoro. Jedemo, pričamo, delimo, podržavamo se, možda ne bude sve tako strašno.U stvari, kad se setim tog ručka, shvatim da su počeci najstrašniji. Kada skačeš u nepoznato. Ma, kada skačeš to je još i dobar scenario; zeznuto je kada te neko gurne. Neko ti istrgne otirač pod nogama, i ti poletiš glavom ka napred, i letiš u novo, letiš u mrak, i plašiš se, treseš se od straha, toliko se prestraviš da na kraju počneš da priželjkuješ da padneš samo da ta neizvesnost prestane. A jel znaš šta se dešava kad padneš? Ljudi se najčešće toliko preplaše od samog padanja, da zaborave da ispričaju kako se to završava. Kada padneš, dešava se jedino moguće : ustaneš, otreseš prašinu sa sebe i nastaviš dalje. U stvari, to je jedino št… Mama se izvija, i pita me preko ramena : “A šta to radiš?”, a zna da mrzim da zvera u kompjuter kada sam za njim. “Ništa posebno, pišem za moju rubriku.” odgovaram joj dok okrećem lap top u stranu da ne može više da vidi ekran. “Daću ti da pročitaš posle, ne bulji sada, nije gotovo.” Pomirljivo se sklanja, govori mi kako će večeras da obuče “onu“ svoju sivu haljinu, stavlja mašinu na pranje i treba joj još sivih stvari. Ja joj odgovaram da ću joj doneti, teram je napolje iz sobe, ljubim u ćelu, i vraćam se za komp. Dakle, gde sam stala? A da! Jedino što je sigurno jeste da ćeš posle svakog pada ustati. I biti jači nego pre. A ja sad zaista moram da ustanem, i nađem što više sivih stvari koje su spremne za pranje. Stavljam tačku, gasim komp, ustajem i odlazim.

Iva KOLUNDŽIJA

MOZAIK

31

MOZAIK

Muzika je sastavni deo svih nas. Ona nas pokreće, ona nas in-spiriše. Beograd je poznat po alternativnoj muzici koju čine

razni bendovi. Jedan od tih bendova je-ste i Darkvud dab. Monopolist je imao tu čast da uradi intervju sa frontmenom i vokalom benda, Dejanom Vučetićem.ML: Kada je nastao bend Darkvud dab?Dejan: Grupu smo formirali Miki i ja davne 1988. Sve je započeto neobaveznim druženjem. Nismo ni sanjali da ćemo se 25. godina kasnije baviti istim poslom.ML:Kako bi ste opisali vašu muziku?Dejan: Teško je opisati muziku. Trudimo se da sviramo ono što nam se sviđa. Ne pripa-damo ni jednom muzičkom pravcu, stoga je teško našu muziku opisati i kategorizovati

ML: Gde nalazite inspiraciju?Dejan: Inspiracija je jako važna, ali tako-đe mislim da je jako važno razviti zdravu radnu atmosferu. Pored toga što redovno sviramo, mi se i dalje družimo, kao u vre-me kad smo počinjali. Nismo se udaljili jedni od drugih. Imamo međusobno po-verenje - što je jako važno, kada je zajed-nički rad u pitanju, pogotovo kreativan.

ML: Vi ste rasli u vremenu kada ljudima i nije bilo baš do muzike. Kako je izgledala alternativna sce-na tada i koliko je bilo teško opstati kao muzičar ‘90 - tih?Dejan: U kriznim vremenima ljudima je mnogo više stalo do muzike nego inače. Razlog tome je verovatno to što muzika nudi mogućnost za privremeno udalja-vanje od surovog okruženja. Danas, ljudi se bave ličnim standardom, sanjaju bolju budućnost i manje ih zanima to što nudi muzika. Devedesetih smo imali jaku sce-nu i bendovi koji su onda svirali kako va-lja postoje i danas, grupe kao što su Obo-jeni program, Disciplina kičme, KKN, Eyesburne itd.

ML: Dobijali ste i bili nominovani za razne nagrade (‘96. - album go-dine, ‘09. - nominacija za MTV na-gradu) , čak i pesme „Kolotečina“ i „Treći Vavilon“ uvrštene su u 100 najboljih pesama ex - yu, po radiju B92. Koliko su priznanja uticala na Vaš rad?Dejan: Nimalo. Nas nisu tapšali po rame-nu, uvek smo delavali čudno i „alterna-tivno“ ovdašnjim atributima elegancije. Izuzev par navedenih nagrada i nomina-cija, nismo se nakupili odlikovanja i druš-tvenih priznanja, izuzev toga što me više ljudi prepoznaje u gradskom saobraćaju. Autsajderi smo u oblasti estradnog života i zadovoljni smo što je tako.ML: Odakle ideja za saradnju sa Biserom Veletanlić i kako je sara-đivati sa jednom ikonom srpske muzike?

Dejan: Kao i mnogi veliki umetnici, Bi-sera je teška za saradnju. To je za bend predstavljalo nezamenljivo i dragoceno iskustvo.

ML: Kako ste započeli saradnju sa Vasilom Hadžimanovom i kako je upliv džeza uticao na muziku koju svirate?Dejan: Imali smo potrebu za uvođenjem klavijature u muzički izraz, pitali smo Vasila, koga dugo poznajemo i sa kojim smo sarađivali u nekoliko navrata. Džez nije uticao ništa manje ili više nego pre Vasilovog dolaska. On se kao talentovan i svestran muzičar brzo i lako uklopio u našu svirku.

ML: Kako ocenjujete alternativnu scenu danas u Srbiji?Dejan: Nisam sklon ocenjivanju iz prostog razloga što cenim lični napor koji svaki pojedinac uloži baveći se muzikom u ovoj zemlji. Stanje je odlično imajući u vidu u kakvim okolnostima živimo i radimo.

ML: Kakvi su dalji planovi benda?Dejan: Trenutno smo u studiju, zapo-činjemo rad na novom albumu. Tokom jeseni ćemo odsvirati turneju sa Biserom Veletanović. U planu nam je da obiđemo nekih desetak gradova u Srbiji.ML: Šta bi ste poručili čitaocima Monopolista?Dejan: Budite zdravi i veseli. J

Jelena MALETIĆ

Intervju sa Dejanom Vučetićem - Vučom, vokalista benda „Darkvud dab“

“ŽIVOT POČINJE U TRIDESETOJ”, A MOŽDA I PRE

„Iz kolotečine istupiću hrabro. Uspavane dne probudiću tajnom. Loše programe isključiću trajno. Iz kolotečine istupiću hrabro.” – Kolotečina

Bend je oformljen 1988.godine, a prvi sastav su činili dva bubn-jara, dve bas gitare, ritam mašina i vokal. Svoj prvi koncert su održali maja 1991.godine u „SKC“-u u Beogradu. Inspiraciju za naziv benda su našli u stripu „Zagor“, čiji glavni junak živi u šumi Darkvud. Današnji sastav benda čini vokal Dejan Vučetić, Milorad Ristić - bas gitara, Bojan Dobranjac - gitara, Lav Bratuša - bubanj.

32

MOZAIK

FILM

LINKOLNŽanr: biografska dramaRežija: Stiven SpilbergUloge: Danijel Dej-Luis, Seli Fild, Džozef Gordon-Levit, Tomi Li DžonsNajuspešniji američki filmski stvaralac, Sti-ven Spilberg, privodi kraju svoj životni pro-jekat o kome je godinama sanjao, biografiju 16. predsednika SAD, Abrahama Linkolna (1809-1865). Glavnu ulogu tumači dvostru-ki dobitnik Oskara, Danijel Dej-Luis.  Film je zasnovan na knjizi „Team of Rivals” Doris Kerns Gudvin, a priča se fokusira na posled-nja četiri meseca Linkolnovog života, kada je preko Ustava pokušavao da ukine ropstvo. Pored Linkolna, značajne uloge u filmu ima-će i njegova porodica, državni sekretar Vili-jam Sjuard i Linkolnov politički rival Tadijus Stivens. Spilberg je izjavio da je Linkoln imao veoma složen, ali jasan unutrašnji život. Za svaki problem razmatrao je argumente obe strane i pažljivo donosio odluke, pa su ga zato njegovi protivnici i neprijatelji kritiko-vali kako je veoma spor u odlučivanju.  Iako na osnovu očekivanja kritičara ne možemo da steknemo pravu sliku o tome kakav će biti film, sama činjenica da ga potpisuje Stiven Spilberg i da se u medijima već spominje kao kandidat za Oskara, deluje obećavajuće. Svet-ska premijera zakazana je za 9. novembar.

DNEVNIK OPIJANJAŽanr: avanturistička komedijaRežija: Brus RobinsonUloge: Džoni Dep, Amber Hard, Aron Ek-

hartRadnja filma odvija se u Portoriku, 60-ih godina prošlog veka. Pol Kemp (Džoni Dep), novinar-slobodnjak, otišao je iz Nju-jorka i počeo da piše za male karipske no-vine. Napustivši dotadašnji stil života, po-činje da se preispituje o tome ko je i šta je uradio do sada. Istinu govoreći, ne mnogo.Posao u San Huanu otkriće mu u čemu uži-vaju Portorikanci i od njih će naučiti da se dosada najbolje utapa u rumu. „Apsolutno ništa u umerenim količinama“ je koncept koji će brzo prihvatiti. Pred Kempom se nalazi gomila opasnih tipova, ogrezlih u na-silju, drogama i alkoholu koje mora da nad-mudri da bi osvojio ljubav zanosne Ameri-kanke. Postoji još jedna prepreka, žena koja je osvojila njegovo srce je još uvek u sklad-nom braku sa svojim imućnim i pohlepnim mužem.Ovaj film, najavljen rečima: „Dođite da vi-dite ludilo. Ostanite na piću“, u bioskope stiže 28. oktobra.

GANGSTERSKI ODREDŽanr: akcija, triler, krimiRežija: Ruben FlečerUloge: Rajan Gosling, Ema Stoun, Nik Nolt, Šon PenU Los Anđelesu 1949. godine, bruklinski kralj podzemlja, Miki Koen, vlada gradom zahvaljujući novcu koji je stečen trgovi-nom drogom i oružjem, prostitucijom i kockanjem. A sve vreme ga štite policija i političari, koji su pod njegovom kontro-lom. Zbog toga iskusni policajac Bill Parker osniva posebnu jedinicu s najpoštenijim i najžešćim policajcima. Na čelu novoformi-rane jedinice nalazi se Džon O’Mara koji u tim dovodi Džerija Vutersa, čiji lik tumači najbolji glumački frajer današnjice – Rajan Gosling. „Odred za gangstere“ započinje bespoštedni rat protiv Koena i njegovih saradnika, a taktika im je da prvo pucaju, a tek onda hapse. Problem nastaje kada se mladi Vuters zaljubi u Koenovu ljubavni-cu  Grejs Faradej... Da li je Koenova moć

dovoljno velika da zastraši i grupu policij-skih odmetnika, koji su jedini spremni da mu se suprotstave?

KNJIGE

ROMAN O PRELJUBI – Isidora BjelicaRoman o preljubi  je zasigurno najpo-tresniji i najiskreniji roman Isidore Bje-lice. Kroz priču o tri sestre, od kojih su dve varane, a jedna ljubavnica oženjenog muškarca, Isidora Bjelica se uhvatila u koštac sa jednom od najtežih, najbolni-jih i najprećutkivanijih tema – preljubom. Koristeći istinite priče, materijale, SMS poruke, kao i šokantne podatke o barata-nju magijom, hemijom i raznim drugim sredstvima u borbi za muškarce, Isidora otkriva jedan skriveni svet preljubnica i prevarenih žena o kojem se do sad ćutalo. Ima li ljubavi posle preljube? Kako prežive-ti preljubu? Kako pobediti u ljubavi i kako ne poludeti od strasti – to su teme kojima se Bjelica bavi na brutalno otvoren način. Ako ste ikada bili prevareni ili ste varali, onda će vam Roman o preljubi pomoći da shvatite da li se iz tog vrtloga može izaći kao pobednik.  Roman o preljubi  je zasigurno najiskreniji i najzreliji roman autorke dese-tina bestselera, koja je da bi napisala ovako kompleksno delo morala i sama da prođe kroz pakao izdaje, jer ovako potresno, bol-no, životno piše samo onaj ko je strasno voleo i još strasnije patio. Prevarena žena

U pauzama između učenja...

KAĆE PREPORUČUJU

33

MOZAIK

i njena psihologija tek sa ovim romanom prestaju da budu tabu tema srpske književ-nosti.

PEDESET NIJANSI SIVE – E. L. DžejmsRomantičan i neobuzdan, ovo je roman koji će vas opsedati, posedovati i zauvek se vezati za vas. Nakon što je studentkinja književnosti Anastazija Stil intervjuisa-la Kristijana Greja – sivookog, prelepog, moćnog poslovnog muškarca – oseća se izuzetno uznemireno. Ubeđena da je nji-hov sastanak loše prošao, pokušava da više ne misli na taj događaj – sve dok se Grej ne pojavi u prodavnici u kojoj ona radi i pozo-ve je da izađu. Neiskusna i naivna Anasta-zija šokirana je željom koja se u njoj javlja. Kada je on upozori da za nju bolje da među njima ne bude ničega, ona ga želi još više. Anastazija ne zna da Greja muče mračne želje i opsesivna potreba za kontrolom. Kada se upuste u strastvenu ljubavnu aferu, ona će otkriti koje su njene stvarne želje, ali i strašne tajne koje Grej skriva od drugih. Proverite zbog čega je ceo svet izgubio gla-vu za ovim romanom.

PEDESET NIJANSI MRAČNIJE – E. L. DžejmsUkoliko vas je prethodni roman zaista za-poseo, tu je i nastavak! Zastrašena nesva-kidašnjim sklonostima i mračnim tajnama, prelepog, ali rastrzanog mladog poslovnog muškarca Kristijana Greja, Anastazija Stil prekida njihovu vezu i otpočinje poslovnu karijeru u jednoj izdavačkoj kući iz Sijetla. Ipak, želja za Kristijanom je ne napušta, naprotiv, ona opseda svaku njenu misao. Kada joj Grej ponudi novi ugovor, Ana ne

uspeva da mu odoli. Ubrzo saznaje više o mučnoj prošlosti svog mračnog, opsednu-tog, zahtevnog ljubavnika i shvata bol koji se krije u duši „gospodina Pedeset Nijansi“. Dok se Grej rve sa svojim demonima, Ana-stazija mora da se suoči sa besom i zavišću žena koje su u Kristijanovom životu bile pre nje. Priča zbog koje je ceo svet „polu-deo“ se nastavlja.

MUZIKAKONCERT ALEKSANDRE RADOVIĆJedna od najpopularnijih pop pevačica u regionu, Aleksandra Radović, 20. oktobra ove godine održaće solistički koncert u Velikoj dvorani Sava Centra. U novembru 2007. njeni solistički koncerti bili su ra-sprodati i posetioci su imali prilike da uži-vaju u hitovima poput: „Kao so u moru“, „Čuvam te“, „Zagrli me“, „Nisi moj“... Alek-sandra je tada po prvi put uživo izvela pe-sme sa njenog trećeg albuma: „Bivši dragi“, „Otpiši sve bivše“, „Brod budala“... Album „Žar ptica“ kasnije je proglašen jednim od tri najprodavanija u Srbiji u 2009. godini. Završila je muzičku Akademiju u Novom Sadu i uspešno vodi prvu školu pop peva-nja kod nas. Oprobala se u mnogim mu-zičkim žanrovima i osvojila je brojne pre-stižne muzičke nagrade. Za Sava centar je vežu lepe uspomene pa će Aleksandra ne-sumnjivo i ove godine napraviti koncert za pamćenje. Očekuje se da krajem septembra popularna pevačica izda svoj četvrti studij-ski album.

ROBI VILIJAMSNovi album pod nazivom „Take the crown“ najavljen je za 5. novembar. Album će biti najavljen singlom „Candy“ koji izlazi 29. oktobra i za koji Robi kaže: „To je letnja pesma o devojci koja za sebe misli da je sjajna. Ona to možda i jeste, ali je ipak malo zločesta. Neke pesme se pišu dugo, a neke ispadnu odjednom kompletno završene i ne moraš više da misliš o njima. Zaista ne znam kako i zašto je sve to ispalo iz moje glave u tom trenutku. Prosto jeste.“U karijeri prožetoj nagradama, Robi je

prodao više izdanja nego bilo koji drugi britanski solo izvođač u istoriji, a takođe je osvojio i više BRIT nagrada nego bilo koji drugi izvođač ikada (ukupno 17).Njegovih šest albuma se nalazi na Top 100 listi najprodavanijih albuma u Velikoj Bri-taniji dok je Vilijams 2006. godine ušao u Ginisovu knjigu rekorda prodajom 1.6 miliona ulaznica za koncert u samo jed-nom danu. 2010. godine, Robi Vilijams je osvojio Nagradu za izvanredan doprinos britanskoj muzici na dodeli BRIT nagrada. Kasnije te godine njegova ponovna sarad-nja sa Take That dovela je njihov album do titule najbrže prodatog albuma veka.

DEJVID GETAReizdanje albuma pod nazivom „Nothing But The Beat 2.0“ sadrži sve hitove sa origi-nalnog albuma, uz 6 novih pesama - uključu-jući saradnje sa izvođačima kao što su Alesso, Akon, Daddy’s Groove, Nervo, Ne-Yo, Nicky Romero, Sia, Taped Rai i Tegan&Sara...Megapopularni DJ i producent  Dejvid Geta  najavio je da će  svoje poznato i ve-oma uspešno izdanje  „Nothing But The Beat“ (2011) ponovo objaviti 10. septem-bra, dopunjeno novim pesmama.  Nova verzija uključuje potpuno novi singl  „She Wolf (Falling To Pieces)“  u kojem gostu-je Sia sa kojom je snimio svoj no.1 hit „Ti-tanium“. Album sadrži još novih pesama – „Play Hard feat. Ne-Yo & Akon“,  „Wild One 2“, „Just One Last Time feat. Taped Rai“,  „In My Head“, kao i „Every Chance We Get We Run (feat. Tegan & Sara)“.Geta je sa ovim albumom na pragu dostiza-nja dvostrukog platinastog tiraža u Velikoj Britaniji, a sa njim je do sada došlo šest hi-tova koji su završili u Top 10 selekciji bri-tanske liste. Do danas, originalno izdanje albuma je ostvarilo tiraž od skoro 3 mili-ona primeraka, dok je od prošlog avgusta sa ovog albuma prodato preko 16 miliona kopija singlova.

Katarina SAVIĆKatarina ILIĆ

34

MOZAIK

U biletarnici Ateljea 212 dovoljno je da pokažete kupon i dobićete kartu za jednu predstavu po nižoj ceni . Repertoar za predstojeći period kao

i za ostale događaje koje priređuje Atelje 212 možete saznati na: www.atelje212.rsPredstavljamo vam recenziju predstave:

TRST Uloge: Branka Petrić, Feđa Stojanović, Je-lisaveta Seka Sablić, Katarina Žutić i drugi.Iskrena,  setno komična priča o velikoj ljuba-vi prema Trstu i o velikim ljubavima u istom. Na scenu izvodi nekoliko generacija kojima je ovaj grad obeležio najvažnije trenutke u životu. Čitav komad odvija se u hotelu „Sa-voa“, u centru Trsta, u čijim se luksuznim sobama na različite načine završavaju priče započete u tom gradu pre mnogo decenija. Istovremeno, ovo je priča o roditeljima koji svoja sećanja žele da podele sa decom, o njiho-vom odnosu, nespretnoj ljubavi, lažima, varlji-vim uspomenama i generacijskom jazu, koji je, ovoga puta prebrođen upravo Trstom. U nizu duhovitih i neobičnih sudbina, tu je povratak švercerke Milanke na poslednji oproštaj  sa carinikom iz Sežane. U istoimenoj predsta-vi pojavljuje se i umetnik koji će pokušati da na mestu za koje ga vezuje srećno detinjstvo, okonča svoju bolnu usamljenost. Vreme izme-đu perioda kada je Trst bio „naš“ i današnjeg vremena kada se ljudi koji ga jesu osećali kao svoj vraćaju njemu ne bi li ponovo našli ostat-ke svojih emocija i sećanja, je vreme koje se ne pominje u ovom komadu, ali ga svi likovi nose kao teret koga je nemoguće osloboditi se.Dobrodošli!

Preuzeto sa sajta Ateljea 212

MonopolList i Atelje 212

SVI STE POZVANI!Uz kupon na poslednjoj strani možete pogledati sve predstave iz repertoara pozorišta Ateljea 212 po ceni nižoj za 20 do 50%.

Repertoar za septembar 2012. na SCENI PETAR KRALJ

20.09. u 20,30 PLODNI DANI - B.Liješević; J.Kislovski Liješević21.09. u 20,30 PLODNI DANI - B.Liješević; J.Kislovski Liješević22.09. u 20,30 KRAJ PARTIJE – S.Beket23.09. u 20,30 ČEKAONICA– B.Liješević; B.Dimitrijević24.09. u 20,30 MATICA – G. Petrović25.09. u 20,30 POŠTO PAŠTETA? – T.Šljivar27.09. u 20,30 TERAPIJA – J.Cvetanović28.09. u 20,30 POMORANDŽINA KORA – M.Pelević29.09.u 20,30 PLODNI DANI - B.Liješević; J.Kislovski Liješević30.09. u 20,30 MATICA – G. Petrović

Repertoar za septembar 2012. na VELIKOJ SCENI

20.09. u 20,00 RATNA KUHINJA – S.Koprivica21.09. u 20,00 PLAY POPOVIĆ – A. Popović22.09. u 20,00 TRST - M.Radović23.09. u 20,00 TRST - M.Radović24.09. u 20,00 OTAC NA SLUŽBENOM PUTU – A. Sidran25.09. u 20,00 ZBOGOM SFRJ – K. Mladenović27.09. u 20,00 ZORAN ĐINĐIĆ – autorski projekat O.Frljića28.09. u 20,00 ZORAN ĐINĐIĆ – autorski projekat O.Frljića29.09. u 20,00 ZORAN ĐINĐIĆ – autorski projekat O.Frljića30.09. u 20,00 OTAC NA SLUŽBENOM PUTU – A. Sidran

Pozorište Atelje 212, Svetogorska 21, Beograd

Blagajna 011/ 324-73-42; 011/ 322-66-26 www.atelje212.rs ; www.facebook.com/atelje212 e-mail:

atelje212bilet@atelje212.rs

Iskoristite priliku i ukoliko niste pogledajte neku od zanimljivih i poznatih predstava o kojima se priča! Ne dozvolite da vam prepričavaju već uživajte u čarima profesionalnih asova i mladih nada glumačke scene na podijumu Ateljea 212.Vidimo se! :)

MonopolList i Atelje 212

35

MOZAIK

Jedan od najeminentnijih slikara srp-skog porekla, Vladimir Veličković, rođen je 11. avgusta 1935. godine. Do svoje 31. godine živeo je u Beo-

gradu, a školovao se u Zagrebu kod osni-vača hrvatske naive, Krste Hegedušića. Za sebe kaže da je veliki jugonostalgičar i da nikada nije zaboravio svoj rodni grad, iako 1966. godine odlazi u Pariz i ostaje tamo da živi. Oženjen je i ima dva sina, koji su, takođe, talentovani slikari. Član srpske akademije nauka i umetnosti po-staje 1985. godine. Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem iz oblasti kulture i umetnosti. Prvi Srbin, član francuske

Akademije lepih umetnosti u odeljenju za slikarstvo, postaje 2005. godine. Po imenu poznatog slikara je nazvan i fond mladih likovnih umetnika u Srbiji koji neguju crtež kao likovni izraz.

PRVI I POSLEDNJI KOMPROMISIako je 1951. godine, sa 16 godina, bio zapažen učesnik izložbe u okviru konkur-sa za mlade i afirmisane slikare “Cvijeta Zuzorić”, po očevom nagovoru je upisao Arhitektonski fakultet u Beogradu. To je, kako tvrdi, jedini kompromis na koji je svesno pristao, i kojim je stavio tačku na bilo koju vrstu podređivanja drugima. O tome je u jednom intervjuu rekao: “Čvr-sto verujem u taj svoj stav, sa pravom ili ne. Svako i najmanje pravljenje kompro-misa u smeru ulagivanja mi je neprihvat-ljivo. Publika mi je, naravno, važna, ali ipak ne pristajem da joj se podređujem.” Uz puno uloženog truda, rada i posve-ćenosti, održava izložbe širom Evrope i Amerike. Njegove slike dostižu vrednost i do 80.000 evra. Ono što je netipično za današnji svet umetnosti, a što krasi svaku Veličkovićevu sliku je nekomercijalnost. Nikad nije radio po porudžbini, niti je imao kontakte sa galeristima koji bi mu diktirali šta da radi kako bi bolje prošao na tržištu. Njegova dela ne krase samo galerije i muzeje već i ulice i hodnike pari-skog metroa, gde se povremeno mogu vi-deti njegovi plakati za kulturne i sportske manifestacije, kao i ilustracije za knjige od pesničkog do erotskog sadržaja.

NULLA DIES SINE LINEA“Nijedan dan bez crte, bez crteža”, je umet-nikova maksima. Neretko dane provodi stvarajući od jutra do mraka u svom ateljeu, boreći se protiv starosti svojom jakom vo-ljom i mladim duhom. Kako sam priznaje pre se umori kad ne radi ništa, nego kada je vrlo aktivan. Veličkovićeva dela su duboko ukorenjena u realnosti iako je to manje oči-gledno prilikom prvog susreta sa njegovim radovima. Opsesija smrću ili agresijom, pre-tećom atmosferom i napetošću, identična je na svim Veličkovićevim delima, kako na slikama, tako i na crtežima. Upravo odatle umetnik crpi inspiraciju i na svoj način o njoj govori. Bez iluzija i pretenzija da daje odgovore i nalazi rešenja, on samo komen-tariše na slikarskom platnu ono što vidi, lično doživljava i što ga okružuje. Po pitanju trenutne ekonomske situacije je prilično skeptičan i kaže: “Plašim se svih ovih plane-tarnih avantura, na finansijskom planu, s ra-znim spekulacijama i ratnim podvizima, koji to nisu. Sve su to stvari kojih je ova planeta mogla da se liši. Ali, uleteli smo u probleme, i ne znam kako ćemo da se izvučemo.” U borbi za samoodržanjem, Vladimir Ve-ličković je izabrao put koji se može učiniti sigurnim i bezbolnim, ali istovremeno, to je put stalnih i velikih preispitivanja i ogromnog napora da dobijena rešenja ne prerastu u rutinska. U tom smislu rad na grafici pokazuje znalačko korišćenje grafičkih tehnika, uklapajući u njih svoj crtež. Osim toga, smisao njegovog grafič-kog opusa upućuje i na čitanje neiscrpne energije koja izbija iz njegovih prizora kao buđenje svesti o oslobađanju od nečasti-vog. To je ogromna metafora života u na-silnom trku. Konačnost je pretnja koju na Veličkovićevim grafikama i slikama oseća-mo, ali ne vidimo. Taj tmurni, užasavajući svet Vladimira Veličkovića nosi u sebi an-tipod: vitalnost, snagu i dostojanstvo.

Tamara BEOČANINAna PEŠIĆ

Recept za uspeh Vladimira Veličkovića…

NIJEDAN DAN BEZ CRTEČlan Srpske akademije nauka i umetnosti, nosilac francuskog Ordena viteza legije časti, arhitekta po profesiji a slikar po opredeljnju, sa neiscrpnom energijom, motivisano i ambiciozno stvara dela izuzetne umetničke vrednosti, u svom ateljeu u Arkeju, u blizini Pariza.

“Na pitanje čiji sam slikar, kažem jugoslovenski. Bitno mi je da se naglasi da je sve što sada jesam

krenulo odavde”

“Uzori su mi bili Leonardo, Rembrant, Goja”

MOZAIK

36

Kursor je već neko vreme treperio na ekranu.

Izgledao je tako preteće i nestrpljivo, da sam morao da okrenem glavu od računa-ra.

Posvetio sam pažnju tek skuvanoj kafi, koja je izbacivala tanke pramenove dima iz šolje.

Ah, njeno veličanstvo kafa. Društveno prihvatljiv opijat našeg vremena. Niko nikad ne može opevati sve te sjajne tre-nutke provedene uz kafu, planove i strate-gije koje su tad donešeni, druženja koja su prošla uz njeno učešće, pogotovo ljubavi koje su tad započete. Kafa je postala mo-derni katalizator ljudskih aktivnosti. Nije dan ako ga niste počeli uz kafu i laganu kontemplaciju o trenucima koji će doći. Ništa bolje od okrepljujuće vrele tečnosti, kada se čovek suočava sa istekom nekog roka i manjkom poleta da se neki posao završi. Ona tada postaje paket antikriznih mera, baklja koja će zapaliti fitilj posusta-loj energiji, lekovita voda koja će zausta-viti sušu kreativnosti. Kada smo počeli da očekujemo takve volšebne rezultate od nje? Odajući joj priznanje za sve što je za nas uradila, teška srca moramo priznati da je sjajna, ali nije čudotvorac.

Tamno dno šolje poručuje mi ono što sam i sam slutio. Ništa ne može zameniti čistu snagu čovekove volje. Tačka.

Da, to je tačka na ekranu, odmah iza kur-sora. Mora da sam nešto pritisnuo, kada sam pomerao tastaturu da postavim šo-lju. Sklonio sam šolju, vratio tastaturu, ali tačku nisam dirao. Neka stoji, sve samo da onaj kursor prestane da seje krivicu. Da, kasnim sa radom. Znam, trebao sam da obratim pažnju na rokove, da se bolje organizujem, da krenem na vreme. Ne, to što znam me neće sprečiti da to sve ne ponovim.

Šta god da radite, složićete se da početak nikada nije lak. To se posebno odnosi na stvari koje moraju da se obave. Ništa nije tako demorališuće, kao što je moranje. Nema traženja saglasnosti, nema prego-

vora, nema kompromisa. Čista prinuda sile. Sve ste joj podredili, reorganizovali ste se da zadovoljite njene hirove. Ili ste je nekako izbegavali, a kada vam se ušunja u misli, tvrdoglavo ste odbijali poslušnost. Strpljiva je ona, u to ne sumnjajte. Kad-tad, svi popuste.

Nijedan početak nije lak. A još kada zapo-činjete u vreme kada biste trebali već da završite... To je kao da prvo napišete tačku. Svesni ste da se nalazite skoro na samom kraju, a da niste ni počeli. Bah, promrsio sam ekranu, dok sam gasio kompjuter. Pi-tam se da li ljudi koji mrze da pišu preko računara imaju pravo. Da li ima išta gore od trepćućeg kursora na praznoj površi-ni nedovršenog dokumenta? Običan list papira kao da više podstiče na akciju, jer taj list nemo zahteva da se nekako popu-ni. Spasimo drveće, rećiće mnogi? Slažem se, dajte nam reciklirani papir, da spasemo sebe i pokrenemo se.

Izašao sam iz stana. Šetnja me obično razgali, ne znam zašto. Valjda se posvetim svojim mislima, dok se utapam čulima u prizore pored kojih prolazim. Putujem u mislima, dok putujem u prostoru. Sva-kodnevnica je mit, jer čuda su svuda oko nas i na svakog deluju različito. Prolazim pored prodavca sladoleda i vidim neko-liko ljudi koji čekaju da kupe ovu posla-sticu. Potražnja za sladoledom raste kada je napolju toplo, tu nema ništa čudno. Ali ljudi ne traže i ne biraju bilo koji sladoled, zar ne? Iz misli me prenu radostan dečiji

smeh. Deca se igraju napolju kada je lepo vreme, tu takođe nema ništa čudno. Ko je izmislio dečje igre? Kako se zovu ti pioni-ri kreativnosti i razonode? Istorijo, predaj nam njihova imena, da im odamo počast i da ih izbavimo iz anonimnosti!

Svaki početak rađa se odlukom. Sitnom ili velikom, ali uvek važnom. Majka sva-ke odluke je namera, jako promenljivog raspoloženja, koja uživa da gleda kako se njen unuk, početak, bori dok ne nau-či da hoda. Puzi, stoji, hoće da odustane, ali ako ga dobro krene, ne staje. Početak stvara akciju, delo, a ono može imati broj-ne rezultate, neverovatnih formi i znača-ja. A sve to mora da prati jedna neobična sila, nevidljiva, koja se samo da naslutiti. Prati svaki vaš izbor, kao senka, kao grč-ki kentaur Hiron, učitelj heroja. Čućete nekad topot njegovih kopita, dok spro-vodite svoju odluku u delo. Taj nemi pra-tilac zove se polet. On čini taj smeli put veličanstvenim. Nekada je sve što imamo samo njegova saglasnost, a rešenje stvara-mo usput. Kad za jelo ne znaš način, tada čudo čini začin.

Ne postoji prekidač za ljudski polet, inače bismo to svetlo stalno držali upaljeno, pa ko šiša distribuciju. Ali nije tako. Polet je više kao sezonski radnik sa uređajem za teleportaciju. Pojavi se iz treperavog kru-ga svesti, čarobnim štapićem stvori čude-sa, a zatim nestane. Ne možeš ga prizvati da se vrati, ne odgovara na pozive, nema profil na društvenim mrežama, pravi je vuk samotnjak. A bez njega, svi zavijamo na mesec. Ne interesuju ga vaši rokovi, stvari koje morate da uradite, ispiti koje morate da položite, knjige koje morate da pročitate ili napišete, radove koje morate da spremite. Sve to zavisi od njega, a on uopšte ne žuri u svom dolasku. Ja sam već bio na ivici živaca, kada je konačno rešio da se pojavi.

Svojeglav neki lik, reklo bi se? Nismo li svi ponekad takvi? Ali zato sjajno radi svoj posao. I njemu ste poverili svoju egzisten-ciju, pa kako vam bude. Setite se toga, dok čekate da se teleportuje do vas.

EL SHKONDRY

EHO FILTER

POLET

37

MOZAIK

“Ekonomija zavisi od ekonomista onoliko koliko i vreme zavisi od vremenske pro-gnoze.”Žan-Pol Kaufman, francuski novi-nar i pisac

„Finansije su umetnost koja čini da novac ide iz ruke u ruku sve dok se u jednom trenutku ne izgubi.“Robert Sarnof, američki televizijski magnat

„Teoretski, nema razlike između teorije i prakse. Ali, u praksi - ima!“Jogi Bera, američki igrač bejzbola i trener

„Najveća mana kapitalizma je nepravedna podela blago-stanja. Najveća vrlina socijaliz-ma je podjednaka podela bede.“Vinston Čerčil, britanski državnik i pisac

Vreme je novacPoznati američki fizičar, pronalazač i dr-žavnik, Bendžamin Frenklin (1706-1790) je pored nauke ostao upamćen i po svojim stavovima o društvu i ekonomiji. Jedna od njegovih čuvenih izreka je i ona da je vre-me novac.Frenklin se zalagao za to da svi imaju pra-vo glasa, a ne samo oni koji plaćaju porez, obrazlažući to na vrlo duhovit način: „Ja imam lepo magare za koje plaćam porez. Dakle, imam pravo glasa. Kada mi živo-tinja ugine neću ga više plaćati, pa prema tome neću više biti glasač. A sada bih voleo da znam ko je u stvari glasač - ja ili moje magare?

Porez na lepotuPisac Stevan Sremac bio je u društvu u kojem se poveo razgovor i o porezu. Neko vreme je slušao razgovor, a zatim se i on uključi:- Mislim da bi od svih poreza najunosniji bio onaj na žensku lepotu.- Kako to?- Jer bi ga svaka žena sa oduševljenjem pla-ćala.

Umetnik i bankarJednog dana neki bogati bankar obrati se romanopiscu i dramatičaru Aleksandru Dimi sinu:- Mislim da umetnici i pisci moraju biti si-romašni, jer samo beda i nemaština podsti-ču na stvaranje.Dima odmah odgovori:-To je isto kao da ja kažem kako bankari po pravilu moraju biti glupi, jer ih njihovo bo-gatstvo zaglupljuje.

Menadžer i inženjerkaPutnik u balonu sa vrućim vazduhom je izgubio orijentaciju. Spustio je balon niže i ugledao jednu ženu na tlu. Spustio se još niže i pozvao ženu:-„Oprostite, možete li mi pomoći? Obe-ćao sam jednom prijatelju da ću se naći sa njim, ali ne znam gde se nalazim.“Žena mu odgovara:-„Nalazite se u balonu, otprilike 10 me-tara iznad zemlje, 49 stepeni 28 minuta i 11 sekundi severne geografske širine, te 8 stepeni 28 minuta i 58 sekundi istočne geografske dužine.“

-„Vi ste sigurno inženjerka?“ – kaže čovek u balonu.

-„Jesam“, potvrdi žena, „ali kako to znate?“

-„Pa, sve što ste mi rekli je teh-nički korektno, ali ja nemam

pojma šta bih uradio sa tim informacijama, a činjenica

je da još uvek ne znam gde sam. Otvoreno govoreći, niste mi bili od preveli-ke pomoći, samo ste mi produžili putovanje.“Žena mu odgovori:“Vi sigurno radite u menad-žmentu!“

-„Da“, odgovara čovek iz balona, „ali kako to Vi

znate?“-„Bože!“, odgovara žena-

„niti znate gde ste, niti kuda idete. Dospeli ste na visoku po-

ziciju pre svega pomoću velikog naduvavanja. Dali ste obećanje pri-

jatelju, a da nemate pojma kako ćete ga održati, a očekujete od ljudi ispod Vas da reše vaš problem. Činjenica je da ste sada u istoj izgubljenoj poziciji kao i pre našeg su-sreta, ali sada nekako ispadne kao da sam ja kriva za to.“

Mala ekonomska fizikaPođimo od dva postulata:Znanje je moć (snaga) i Vreme je novacIz fizike nam je poznato da je:Snaga = Rad/VremeDakle, imamo:Znanje = Snaga i Vreme = Novac   =>   Zna-nje = Rad/NovacUkoliko izrazimo „novac“ iz poslednje jed-načine, dobijamo:Novac = Rad/ZnanjeDakle, kada znanje teži nuli, novac teži be-skonačnosti, nezavisno od uloženog rada. Odavde se prosto nameće samo jedan ispra-van zaključak: što manje znaš, imaćeš više novca.Nažalost, u današnje vreme mnogo je po-tvrda ove „teoreme“. Nadajmo se da će ova teorema uskoro prestati da važi, i da će neko od fizičara/ekonomista uspeti da je obori.

Mira OBENIĆTamara BEOČANIN

Ana PEŠIĆ

ZABAVNA STRANA

ZABAVNA STRANA

38

MOZAIK

http://learningenglish-esl.blogspot.com/2010/06/battleships-game.html

Potapanje podmornica

Moji Brodovi

Njihovi Brodovi

nosač aviona

ratni brod

kruzer

razarači

podmornice

ratni brod

kruzer

razarači

podmornice

nosač aviona

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Pripremite se za svoj prvi pravi posao! Steknite ključne poslovne veštine, neophodne za napredak na

svakom poslu! Izgradite autoritet, pojavu i poslovne manire! Govorite sa samopouzdanjem, izbegnite

sukobe i naučite da u najboljem svetlu prezentujete sebe i svoj rad. Prijavite se za učešće na našim

vrhunskim treninzima poslovnih kompetencija!

Za vas, studente EKOF-a, poseban popust!

CREATIVE OFFICE – CENTAR POSLOVNIH KOMPETENCIJA D.O.O.11070 Novi Beograd, Dr Ivana Ribara 194/23, Republika Srbija

Telefon: +381 11 322-50-24; 324-01-28;www.creativeoffice.rs

e-mail: office@creativeoffice.rs