Univerzitet u NiuFakultet zatite na radu u Niu

Vrsta studija: OASGodina studija: Prva

Predmet: Odrivi razvojAkademski esej, tema:Izgradnja najvee solarne elektrane u Srbiji u aprilu 2013

Student: Jelena Stevanovi 13242Mentor: dr Slobodan Milutinovi, red. prof.

U Niu, mart 2014 godine

UVOD: Sunce je nama najblia zvezda i neposredno ili posredno, izvor gotovo sve raspoloive energije na Zemlji. Suneva energija potie od nuklearnih reakcija u njegovom sreditu, gde temperatura dostie 15 miliona C. Radi se o fuziji, kod koje spajanjem vodonikovih atoma nastaje helijum, uz oslobaanje velike koliine energije. Svake sekunde na ovaj nain u helijum prelazi oko 600 miliona tona vodonika, pri emu se masa od nekih 4 miliona tona pretvara u energiju. Ova se energija u vidu svetlosti i toplote iri u svemir i tako jedan njen mali deo dolazi i do Zemlje. Nuklearna fuzija odvija se na Suncu ve oko 5 milijardi godina, kolika je njegova procenjena starost, a prema raspoloivim zalihama vodonika moe se izraunati da e se nastaviti jo otprilike 5 milijardi godina. Iako je suneva energija uzronik veine izvora energije, u ovom poglavlju koncentrisaemo se na direktno iskoriavanje suneve energije. Pod optimalnim uslovima, na povrini Zemlje moe se dobiti 1 kW/m2, a stvarna vrednost zavisi od lokacije, godinjeg doba, doba dana, vremenskih uslova itd. Evropa nije na posebno pogodnom podruju za eksploataciju, ali uprkos tome u Evropi je direktno iskoriavanje suneve energije u velikom porastu. Veinom je to rezultat politike pojedinih drava koje subvencioniu instaliranje elemenata za pretvaranje suneve energije u iskoristivi oblik energije. Osnovni problemi iskoriavanja su mala gustoa energetskog toka, velike oscilacije intenziteta zraenja i veliki investicioni trokovi. Osnovni principi direktnog iskoriavanja energije Sunca su solarni kolektori (pripremanje vrue vode i zagrevanje prostorija), fotonaponske elije (direktno pretvaranje suneve energije u elektrinu energiju) i fokusiranje suneve energije (upotreba u velikim energetskim postrojenjima).ISKORIAVANJE ENERGIJE SUNCA: Postoji nekoliko naina iskoriavanja energije Sunca. Najjednostavniji i najjeftiniji nain iskoriavanja solarne energije svakako je grejanje vode ili neke druge tenosti za upotrebu u domainstvima. Elementi koji iskoriavaju energiju Sunca za grejanje vode nazivaju se solarni kolektori i uobiajeno se postavljaju na krovove kua i zgrada. Drugi nain iskoriavanja energije Sunca je koncentrisanje solarne energije pomou sistema ogledala i stvaranje velike koliine toplotne energije koja se kasnije u standardnim generatorima pretvara u elektrinu energiju. Ovakva postrojenja mogu biti vrlo velika i uobiajeno se grade u pustinjama, a slue za normalnu komercijalnu proizvodnju elektrine energije. Fotonaponske elije su trei i najpoeljniji nain iskoriavanja energije Sunca, ali zbog slabe efikasnosti i visoke cene trenutno se ne koriste u velikoj mjeri. Fotonaponske elije direktno pretvaraju solarnu energiju u elektrinu energiju. Fotonaponske elije uobiajeno se koriste tamo gde nije mogue dovesti neki drugi izvor energije, npr. na satelitima, na znakovima uz ceste i slino. Dodatno se koriste za napajanje energijom malih potroaa, npr. depnih kalkulatora.PLANIRANA IZGRADNJA SOLARNE ELEKTRANE U SRBIJI: Izgradnja najveeg solarnog parka na svetu u koji treba da bude uloeno oko 1,7 milijardi evra poee na jugu Srbije u aprilu 2013. godine. Taj solarni park bi se nalazio izmeu Nia i Vranja, u najsiromanijoj optini u naoj zemlji, Beloj Palanci. Planirala se izgradnja prvih 40 megavata u aprilu 2013 i tim tempom po 40 megavata meseno, da bi se ceo projekat zavrio do kraja 2015. godine. Ovaj projekat bi postavio Srbiju na elo mape obnovljivih izvora energije u svetu, na njemu bi bio zaposlen veliki broj visoko kvalifikovanih ljudi, a prema nekim procenama Srbija e za 25 godina, samo od poreza prihodovati oko 700 miliona evra. Planirano je da se u Srbiji izgrade tri fabrike za proizvodnju fotonaponskih panela za potrebe solarnog parka u Srbiji, a kasnije i za izvoz. Struja iz te solarne elektrane namenjena je izvozu, a ekonomska isplativost cene elektrine energije dobijene na taj nain je 14 evrocenti za kilovat-as.Najavljeno je kao posao veka: dvije milijarde evra vredna investicija, najvei solarni park na svetu, i to ba u Srbiji. I to ne bilo gde, nego na jugu Srbije, u neverovatno siromanom delu zemlje gde je prosena plata jedva neto via od 100 eura, a broj korisnika socijalne pomoi nadmauje broj nesretnika koji se raunaju kao da rade, a ustvari samo odlaze na posao u neku od propalih preduzea koju drava zadnjim snagama jo odrava na ivotu. Kako sada stvari stoje, od Nemake kompanije koja eli da inverstira u Srbiju, samim tim to Srbija ima 40 sunanih dana vie od Nemake i mnogo jeftiniju radnu snagu, Srbija je dobila samo tubu. Poruka je bila okantna: 160.000.000 evra! Kako, zbog ega?! Kako se to moglo dogoditi, ko je kriv ? Odjednom se ispostavilo da za kompaniju koja je elela da investira niko nije uo. Sada se ispostavilo da bi nas lepi san mogao kotati neverovatnih 160.000.000 evra!ZAKLJUAK: Sigurno je da bi ovakva neka investicija i vie nego dobro dola naoj zemlji koja kaska za ostatkom Evrope u svakom pogledu, a kamo li u proizvodnji obovljivih izvora energije, naroito solarne. Imali bi viestruke koristi od toga svi, i drava i graani. Mnogima je od samog poetka bilo udno zato neko eli da ovako skup i ozbiljan projekat investira u Srbiji. To je donekle bilo i razmiljivo, kada pogledamo ta se ustvari i na kraju dogodilo. Ostajemo bez te toliko najavljivane investicije, o kojoj se ne zna nita, niti se o tome pria u javnosti. Pre nekih godinu dana kada je zaivela ova ideja, prenoeno je na svim televizijama i sajtovima kao udarna tema, posao veka, investicija koju ne smemo da propustimo, a danas se o tome ne pria, niko ne zna ni ta se zapravo desilo, pominje se neko sporno zemljite, a sve u cilju zatakavanja problema i izbegavanja objanjenja graanima. Ko zna, kakve smo sree, moda je i bolje to ove elektrane nee biti. Ipak je to za nas jo uvek prevelik zalogaj.