Sistem organa za izlučivanjeOsmoregulacija

Stalnost sastava unutrašnje sredine - osmotska homeostaza, održava se postojanjem raznovrsnih osmoregulacionih mehanizama u životinjskom svetu

Osmoregulacija kod beskičmenjaka i kičmenjaka

• Morska zvezda – osmokonformista i volumenokonformista

• Morski rak – regulator- nefridije izbacuju vodu koja osmozom ulazi u telo ukoliko je on blizu ušća reke u more

Osmoregulacija slatkovodnih organizama

• Problem- kako sačuvati soli i ograničiti prodor vode iz “razblaženije” spoljašnje sredine ?

• Rečni rak- nefridije ne dozvoljavaju gubitak soli

• Ribe- sluzav omotač oko tela onemo- gućava prodor vode, a rastvorene soli izlaze difuzijom samo preko škrga, ali ih nadoknađuju hranom

• Žabe – voda ulazi u telo osmozom, a soli izlaze difuzijom preko kože, ali se osmoregulacija odvija stvaranjem velike količine razblažene mokraće, a gubitak soli se nadiknađuje aktivnim transportom preko kože

Osmoregulacija morskih organizama

• Problem- kako sačuvati vodu i osloboditi se soli koje iz koncentrovanije spoljašnje sredine ulaze u telesne tečnosti manje koncentracije ?

• Rešenje – piju vodu, a viška soli se oslobađaju aktivnim transportom preko škrga, stvaraju veoma malo koncentrovane mokraće

• AJKULE – krv je koncentrovanija od morske vode, jer zadržavaju ureu u krvi

• KROKODILI koji žive u morima i MORSKE PTICE suvišnih soli se oslobađaju preko sonih žlezda (sekret koncentrovani NaCl)

Osmoregulacija kopnenih kičmenjaka

• Problem – sačuvati vodu u unutrašnjoj sredini

• REPTILI I PTICE – stvaraju malu količinu polučvrste mokraće

• SISARI- evolutivno nova tvorevina u bubrezima- Henleova petlja koja omogućava koncentrovanje mokraće

• Pustinjski glodari – imaju najduže Henleove petlje i specifično građene nosne hodnike u kojima se noću kondenzuje vodena para iz izdahnutog toplog vazduha

Funkcionalna anatomija bubrega sisara

• Bubrezi sisara – glavni osmoregulatorni organi i organi preko kojih se izbacuju krajnji produkti metabolizma

• To su parni organi smešteni uz kičmu teški oko 150 gr.

• Obloženi su kapsulom

• Ispod kapsule je kora, a u centru bubrega je srž

KORA

SRŽ

BUBREŽNA KARLICA

BUBREŽNEČAŠICE

MOKROVODMALPIGIJEVEPIRAMIDE

• U srži bubrega je bubrežna karlica u koju se uliva do 20 bubrežnih čašica

• Osnovna jedinica građe bubrega svih sisara je NEFRON (čovek-milion nefrona)

• NEFRON čine MALPIGIJEVO TELAŠCE i BUBREŽNE CEVČICE

• MALPIGIJEVO TELAŠCE čine :- Bubrežna čaura - početni, slepo prošireni

deo bubrežnih cevčica- Glomerul - klupko kapilara u bubrežnoj

čauri

NEFRON

MALPIGIJEVO TELAŠCE

BUBREŽNA CEVČICA

SABIRNI KANALIĆ

MALPIGIJEVO TELAŠCE

BUBREŽNA ČAURA

GLOMERUL

• Malpigijevo telašce je smešteno u kori bubrega

• Bubrežne cevčice izuvijano prolaze kroz koru i spuštaju u srž u vidu ukosnice- Henleove petlje koja ima silazni i uzlazni deo

• Na povratku u koru bubrežne cevčice se opet uvijaju i na kraju ulivaju u SABIRNE KANALIĆE

• Sabirni kanalići se spuštaju u srž i sakupljaju u Malpigijeve piramide koje se ulivaju u bubrežne čašice, a one u bubrežnu karlicu

• Iz bubrežne karlice mokraća se uliva u mokrovod, a odatle u bešiku

• Kada se sakupi oko 350 ml mokraće usled rastezanja zidova bešike aktiviraju se receptori koji šalju informacije u prednji mozak, a on šalje komandu za grčenje zidova mokraće i relaksaciju sfinktera

• Filtriranjem krvi u bubrežnoj čauri nastaje primarna mokraća ili glomerularni filtrat

• Bubrezi se snabdevaju krvlju preko bubrežne arterije koja se grana u sve manje arterije, tako da se u svaki glomerul malpigijevog telašca krv dovodi dovodnom arteriolom, a iz njega odvodi odvodnom arteriolom koja se grana u mrežu kapilara koja obavija ceo sistem bubrežnih cevčica

Mehanizam stvaranja mokraće

• Nastala primarna mokraća je isotog sastava kao krv, ali ne sadrži Er, Leu i proteine

• U telu čoveka dnevno nastaje 180 l primarne mokraće, a izluči se 1,5 l finalne mokraće

• U prvom delu bubrežnih cevčica obavezno se iz primarne mokraće vraća: voda - osmozom, glukoza, amino-kiseline, vitamini i joni Na+ i Cl- aktivnim transportom i uz pomoć nosača

• Bubrežne cevčice su različite debljine:

- U debljem delu bubrežnih cevčica se odvija aktivni transport između primarne mokraće i krvi

- U tanjim delovima bubrežnih cevčica se odvija pasivni transport

• U debljem delu uzlaznog dela petlje i u završnom delu bubrežnih cevčica se odvija aktivni transport soli pomoću nosača i regulisan je hormonima u zavisnosti od potreba organizma

• Kod dehidratacije vazopresin- hormon zadnjeg režnja hipofize deluje tako da se voda iz mokraće vraća u krv u poslednjem momentu pred njeno izlučivanje u bubrežne čašice

GLUKOZAAMINO-KISELINE

VITAMININa, Cl

H2O

voda

voda

voda

voda

NaClK

Na uzaldosteron

Voda uzvazopresin

Voda uzvazopresin

Dovodnaarteriola

Odvodnaarteriola

• Smanjena količina Na u krvi dovodi do stvaranja i lučenja aldosterona- moneralokortokoidnog hormona kore nadbubrežnih žlezda koji utiče na vraćanje natrijuma iz mokraće nazad krv

• Preko bubrega organizam se oslobađa štetnih proizvoda metabolizma: urea, amonijak, mokraćna kiselina i njene soli, kreatinin, štetne soli, lekovi i otrovi; oni se iz primarne mokraće ne vraćaju u krv